Sve o Vinu Forum

Moze li koji savet za pocetnike...

Planiram da pravim rakiju ove godine, pa su mi potrebne kace za cuvanje kljuka.
Posto sam amater u ovom poslu, molio bih za savet...

Gde u Srbiji nabaviti kace, od 500 ili 1000 litara, koje valjaju (radije bih kupio domaci proizvod), kakve su cene?

Cuo sam da postoje neke kace za cuvanje kljuka koje mogu da se koriste pri berbi voca, zna li neko o tome?

Na koje detalje je potrebno obratiti paznju pri kupovini?

Sta sve treba uraditi sa praznom kacom do sledece sezone?

Posto posedujem viljuskar, planiram da ga koristim pri manipulaciji, pa me zanima koje kace imaju ram za viljuskar, ili kako se to izvodi, tacnije receno, oberem voce u kacu koja je prazna na kamionu, odvezem kuci i istovarim viljuskarom, povade se kostice, izmulja, i sve sto vec treba, pa vocna masa u kacu, i viljuskarom na mesto za odlezavanje...

Molim postovane clanove foruma za savete !!!

Da li mislis na drvene ili plasticne kace?Kacu stavis na drvenu paletu i problem manipulacije viljuskarom je resen,brzo i jeftino.

Mislio sam na plasticne kace.

Opcija drvenih kaca na paleti mi ne odgovara zbog transporta, jednom sam vozio nesto na slican nacin pa je bilo problema, uslovi puta, i ostalo...

Kace radi "Pestan" Arandjelovac.Ja sam kupio od 1000l i cena je letos bila oko 6000din.Imaju i od 500l ali neznam cenu.Prodaju i poklopce za njih.U oglasima(nesecam se dali su novosti ili halo)sam video  oglas sa slikom,mislim da je bilo u delu "poljoprivreda" privatnog proizvodjaca koji radi kace svih velicina.Mislim da Pestan ima i sajt.

Jedini plastićni materijal koji može zadovoljiti, odnosno ne može štetiti alkoholnom vrenju je poliesterska smola impregnirana staklenim vlaknima. Koliko ja znam u Srbiji ih proizvodi Poliester Priboj. Kace su relativno skupe pa pretpostavljam da u Poliesteru koštaju najmanje 200EUR-a (zapremina 1000 litara). Njihovo održavanje je jako jednostavno treba ih samo oprati i ništa više.

Pozdrav,

Killroy pogledaj ove kace na klipu, mislim da je to ono sto trazis. Koriste ih za branje grozdja, previranje kljuka a imaju i leziste za viljuskar...
Meni se mnogo svidjaju ali ne znam ko u Srbiji proizvodi nesto slicno..

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=57X-GAtTbeA

Morao bih samo da ispravim Bistricu,poliester nije jedini plasticni materijal koji se moze koristiti.Polipropilen je takodje inertan i ne utice ni na miris ni na ukus,kiselootporan je i moze se koristiti za vrenje.Neki su ga cak koristili i za cuvanje vina i kazu da se sasvim dobro pokazao

Nisam nasao nista na pestanovom sajtu...
Istina je za polipropilenske, svuda se spominje da mogu da se koriste...
Ako neko ima kontakt, bilo kakav, za realne cene, zahvaljujem!

pazi ovako imas kod caneta kace kakve hoces od pehd plastike ja imam dve od po 2500 litara a i burad od po500lit za vino i odlicna su oko 200 evra je kaca od 2500lit toliko sam ja platio ....u stvari u osecini imas gomilu radnji sto prave te kace ...imas i na ibarskoj magistrali cim predjes rudnik iz pravca milanovca radnju sto prave te sudove od pehd plastike

Sudove od polipropilena sa plivajucim poklopcem,proizvedene u Temerinu mozes da kupis u S.Z.R Nivo.Br.tel.021 /41-341i 063/8110-152

Ko je Cane?

Evo kontakt telefona firme Zimkom d.o.o.Prodaju plasticne kace od 500-2500l i rezervoare od 500-20000l
tel/fax 032/725-072 470-329
063/605-149

Citat: Ko je Cane?
Odgovor: Pretpostavljam da je Cane samostalna zanatska trgovinska radnja Stanko Andric 14253 Osecina Vojvode Stepe 53  014 51587 Email: andricstanko@ptt.rs a koji je proizvodjac izmedju ostaloga i Kaca sa kljuk.

jeste to je szr cane , osecina...ali ovi iz g. milanovca su nesto jeftiniji

hvala saletu za kontakt, svaka pomoc je vise nego dobrodosla! kace su ok, od polipropilena (to bi trebalo da je bolja varijanta???), 1100 l za 180 evra, garancije, prepravke, sve je pristojno, odgovarale bi, ali kace su okrugle, i nisam siguran da bi dobro podosile transport tokom vremena...
Da li postoje kockaste polipropilen kace, zna li neko?
Kako se inace kace pripremaju za transport viljuskar-kamion-viljuskar kada ne bi trebale biti skroz zatvorene?
Ako se hermeticki zatvore, koliko smeju tako da stoje?
Postoji nekakva shema za podnozje-paletu koja fiksira kacu?

Radi se o kljuku od grozdja, za lozovacu, i eventualno sljive...

Ako bi istakao kljuk na cesmu na dnu kace, koliki fi promer treba da bude, kolike cesme se tu mogu staviti?

Metalac 2  proizvodi kace za fermentaciju voca od LLDPE materijala (Linear low-density polyethylene) u raznim velicinama imaju na sebi lavirint za dihtovanje i sprecavanje ulaska musice u kominu cena za kacu od 1000 l je 65 eura sa poklopcem.

A gde se oni nalaze i kako ih naci?

Uz pomoc googla  :whistle: Nadam se da nije problem sto ostavljam link http://www.metalac2.rs/ , tek sam se registrovao i jos uvek nism aprocitao pravila foruma.

Inace, svaka cast clanovima foruma, procitao sam par tema zadnjih par dana i malo je reci da sma odusevljen forumom  :lol:

Dobro došao delboz.

Za ostavljanje linkova:

Neka dioda kaže šta on misli o tome a ja ću sa svoje strane reći da ostavljanje linkova nije zabranjeno, čak je i poželjno, dokle god je u funkciji u kojoj je i sam forum, a to je diskusija na temu vina, podrumskih poslova, destilacije itd.
Jedino je nepoželjno da neko ostavlja linkove sa jedinim ciljem besplatne reklame, dakle nekritičke linkove, reklamerske.
Granicu među ovim nije lako povući, i to je takođe istina.
Ovaj tvoj link čini mi se potpuno u skaldu sa funkcijom samog foruma.

Nije problem da clanovi medjusobno pomazu jedni drugima tako sto olaksaju nekome pretragu i potave link. Kao sto alambik rece to je i pozeljno...
Ne tolerisem kada se registruje vlasnik firme/prodavnice, izreklamira se u prvom postu i vise nikada se ne pojavi na forumu. U tom slucaju brisem post i dopticnog uputim da procita pravilnik...

meni sve ove dansnje kace deliju nekvalitetno, lako se ostete i izvitoper oblik bar ove koje kostaju  100 ili 200 eura zapremine 1000 l.. pre su bile mnog kvalitetnije. bile su od armirane plastike i kostale su mnog mong vise. ja sama platio oko 1000 marak pre 20 god kacu od 1500 l i dan dans je kao nova. st se tice transporta ne treba nikakav viljuskar mozes je slobodno kotrljati po zemlji nista jojo nece faliti.. a sti se tice cuvanja voca odlicne su.. da li neko zna gde mogu sad da se njadu takve kace sad i koliko kostajü? pozz

Više sam i sebi dosadan, koliko puta sam ovo već navodio. Uvažavajući postavljeno pitanje, ipak ću još jednom.
http://www.poliesterpriboj.com/cilindricne_posude

Ja sam kupio ove iz Metalca a nisam ni znao da ih oni proizvode, svaka preporuka za kace, odlicne su, elasticne, imaju kanal oko poklopca u koji se ulije voda, rupu na poklopcu za vrenjacu, visoke su i ne zauzimaju mnogo prostora sto je meni najvaznije... :thumb:

Evo da ti odgovorim,mislim da najbolje kace pravi Joma plast iz Osecine,oni rade kace od polietilena visoke gustine i znam licno da rade dobro.Evo ti sajt: http://www.joma.osecina.co.rs/ , imas sve vlasnik je Sekulic Jovo, broj tel: 063/883-8235.

Pozdrav za sve članove i čitaoce foruma,
Moje pitanje (ako ga postavljam na pravom mestu) odnosi se na materijale "tankova" za fermentaciju. Najčešće se nailazi na plastiku i inox kojih najviše ih ima na tržištu. Drvene kace su nešto što se od davnina koristi. A nailazio sam i na betonske "tankove" one kockastog oblika a i na one u obliku jajeta koje  se koriste za fermentaciju vina. Ne mogu da pronađem više informacija o prednostima i manama. Koji su najbolji i zbog čega? Jedino kao prednost betonskih se izdvaja  konstantnija temperatura voćnog kljuka. Ako ne govorimo o tome koje je lakše održavati higijenskim...
Naravno i odnos cene i kvaliteta...

Pozdrav za sve članove i čitaoce foruma,
U teoriji (za sad) ako napravimo sud za fermentaciju koji je hermetički zatvoren  samo sa oduškom za CO2 i na njega instaliramo sistem za mešanje kljuka bez otvaranja suda da li i tada važi pravilo "bez mešanja kljuka" ? Ako da, možete li me uputiti na razlog ili na link foruma ili na nešto drugo gde je detaljnije objašnjeno?

Možeš li napisati jedan razlog zašto bi to radio?

Inoks je najbolji jer ne reaguje uopšte sa materijom koja se nalazi u njemu. Samo je cijena najveća. Plastične varijante su u krajnoj nuždi, koliko god bile adaptirane za to uvijek je plastika ta koja se otapa, da tako kažem. Betonski su takođe prihvatljivi ali su statični, teže se peru, teže poklapaju, praktičnost im nije bolja strana. Za ukomljavanje posude od stakla i keramike nemaju dovoljne gabarite. Drvene mogu ali moraju da se adekvatno pripreme za taj proces koji nije opet bas praktičan. Kada bih mogao ja bih uvijek birao inoks. Ali opet i plastične koje su namijenjenje za proizvodnju hrane za ljude mogu slobodno da prođu, one druge plastične nikako nijesu poželjne.

Betonske posude kao takve su apsolutno neupotrebljive za bilo koju vrstu fermentacije iz prostog razloga što beton nije otporan na uticaj voćnih kiselina iz vina ili voćnog kljuka.
Može postati upotrebljiv ali tek oblaganjem kiselootpornim materijalom. Radi se o zahtjevnom i nimalo jeftinom postupku, a pogotovo što ga danas rijetko ko zna kvalitetno uraditi. Obuhvata pripremu pjeskarenjem kvalitetno betoniranih površina što prethodno zahtijeva kvalitetno šalovanje. Nanošenje prvog sloja poliesterske smole impregnirane tkaninom od staklene vune. Sidrenje nanešenog sloja nakon sušenja i nanošenje drugog sloja od istog materijala. Nakon toga ide nanošenje trećeg premaza od epoksidne smole.

У суштини са тим премазом би било могуће припремити и посуде од других материјала на тај начи? И да ли би цијена таквог поступка била оправдана?

Kako bi bilo u tom slučaju da se kombinuju varijante? Npr plastične kace posluže kao šalung za betoniranje, zatim se iznutra obloži inox-om. U tom slučaju debljina inox-a ne mora biti velika, tj mogao bi najtanji lim, (cena najniža) jer bi beton bio noseća konstrukcija a i imao bi ulogu održavanja temperature kljuka konstatnijim?

Za sad mi je ideja (ako se ne promeni) da postavim na dnu suda rešetku od inox-a takvog promera da koštica ne prolazi kroz nju. U sklopu tog sistema sa mešanjem bi bilo i podizanje te rešetke prema vrhu kao i lopatice koje ne bi dozvoljavale da se rešetka začepi. E sad, sudove za fermentaciju postavljam na većoj visinskoj razlici od destilatora tako da bih mogao slobodnim padom puniti isti sa šljivinim vinom i čvratom materijom a košticu podizao prema vrhu suda kako se sud prazni.  :)
Da li mešanje smeta u hermetički zatvorenom sudu?

U principu ne mora smetati, zavisi i od ostalih tehnoloških operacija, ali ničemu ne doprinosi. Ovdje se u tehnološkom smislu bukvalno izmišlja topla voda. Tehnološku operaciju pripreme voća, pasiranja i odvajanja košpice, koja se inače obavlja prije fermentacije ti bi radio u toku same fermentacije. Potpuno iracionalno i neprimjereno  poput situacije da u toku jela iz usta vadiš crvljive, pokvarene graške, kamenčiće i nečistoće iz pasulja umjesto da taj grah jednostavno prebereš prije kuhanja.

:D: Šta će ti beton kao obloga kad za takvog frankeštajna od posude za vrenje mogu poslužiti i daske ili željezne šipke. U nedostatku građevinskog materijala mogu i malo jača četvorica da ga pridržavaju dok traje vrenje. Dajte mani te se izmišljanja tople vode, ne ide to na ovom stepenu tehnološkog razvoja civilizacije.  :D:

Materijal nije beš pretjerano skup ali nije ni za nestručno rukovanje. Može se njime oblagati mnogo toga. Između ostalog se koristi za izradu jahti i brodica. Koristiti se i samostalno za izradu posuda i tankova, nanošenjem na kalup u nekoliko slojeva. Imam takve posude za vrenje od po 1000 litara.

Знам о ком материјалу је ријеч али нисам знао да може и он да се користи. Знам пар умјетника који га користе за скуплтуре, сценографију и тд. Занимљиво решење. Ово је врухинска информација бистрице. Хвала ти на одговорима, као и увијек конструктивни.

Beton kao oblogu najviše pominjem kao dobar materijal za održavanje konstantnije temperature fermentacije. Kao što pomenuh da se dosta vinarija opredeljuje za one sudove jajolikog oblika što zbog materijala što zbog oblika koji pored ostalog doprionosi i smanjenoj kontaktnoj površini dodira kljuka i "pogače".
Dalje, kako se ponaša bakar kao materijal suda za fermentaciju?
Najviše pitam zbog ideje da se sudovi hlade bakarnim spiralama koji bi bili u unutrašnjosti suda.

Kad pitam kako se ponaša bakar, mislim na reakcije između kljuka i samog materijala. Malo nespretno postavljeno pitanje sa moje strane.

Evo mog idejnog rešenja za "Frankeštajna" od kace. Pitanje je, da li se po završetku burne faze fermentacije može desiti da kaca povuče kroz odušak za CO2 vodu u koju je uronjeno crevo?

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/24/24_kaca.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=24_kaca.jpg)

Ljudi koji tek ulaze u neku oblast zeleli bi da daju svoj doprinos toj oblasti... ali je skoro nemoguce na pocetku dati doprinos... prvo treba raditi, pa videti u radu kako unaprediti npr. sudove za fermentaciju...
Ovakav sud je po mnogim parametrima pogresan...
Svako dobro

 :thumb:

Koji su to parametri ?


Radio skoro 16 godina sa plastičnim kacama, sada trenutno projektujem  mini-hobi-destileriju pa bih izbacio plastiku u svakom delu procesa proizvodnje.


?

Nećemo baš tako. Nadasve prljavim i već uhodanim balkanskim sindromom zamjene teza pretenciozno, rogobatno i bez ikakvog činjeničnog i logičnog osnova postaviš tehničkog Frankeštajna kao neupitno i neminovno stanje stvari koje je kao spontano i prirodno nastalo u životnom zanosu, pa bi sada svi koji jasno vide tu krajnju destrukciju života, istine, logike, nužnosti, izostanka razumijevanja i uvažavanja elementarnih činjenica trebali još braniti prirodni poredak stvari i istinu elaborirajući naširoko i nadugačko o elementarnim postulatima, tehnološkim tablicama množenja i sl..  

Ono što je rogobatnost bi se prije svega moralo opravdati. Prvu o besmislenom i štetnom premještanju pasiranja i vađenja košpica iz faze prerade u fazu same fermentacije nisi pa imaš još jednu priliku.  

U čemu je smisao postavljanja betona i kamena na ovoj nazovi posudi? On je tu kao izolator ili kao provodnik toplote? Čemu ovdje služi osim kao suvišni, nefunkcionalni ili neefikasni dodatak?  Ili je samo još jedna u nizu nelogičnih i nerazumnih fiks ideja.

Izvinjavam se, pokušajmo zamisliti istovetni "sud" bez inox mešača i rešetke i sa pasiranim voćem stavljenim na fermentaciju, da se ne bi ovde upuštali u razgovore o fermentaciji sa i bez košpica koje su obrađene u drugim temama na forumu i literaturi u okviru foruma i van njega.


Slažem se da je u ovom delu potrebno dodatno pojašnjenje. Ako se predviđa da "kace" za fermentaciju budu u podrumskim prostorijima nema potrebe za kamenom i betonskom oblogom. U mom slučaju ta kamena i betonska obloga bi da tako kažem imitirala prostoriju u kojoj bi bili sudovi. Beton i kamen nisu dobri izolatori. Kamen je odličan materijal za akumulaciju toplote kao i voda oko suda. U ovom slučaju bi pomogao oko oscilacija temperature. Temperature vode je konstantna i iznoci 17 ^oC. Postoje i dodatni razlozi estetike i uklapanja sa ostalim delovima destilerije ali u ovoj temi nema mesta za to.

Ali opet, ako je konstantna temperatura 17 ^oC, ako se izuzme inox mešač, koji su to još parametri pogrešni?
Ako bi radio bez "duplog" suda od inoxa, već samo kamen-beton sa odgovarajućim premazima, kako rešiti hlađenje? Zato i pitah negde pre ovoga kako se ponaša bakar u fermentacionoj posudi?

Na odgovor me potaknu asocijacija na pjesmu „Instrukcija Za Jednu Sliku“, velikog cenogorskog pjesnika Vitomira Nikolića

Prvo zamislite prapočetak,
dinosaure, mamute, oluje,
pa onda zamislite svog kosmatog pretka
kako se na riječ odlučuje.

Zamislite mu pri tom lice i oči,
pa zube, kosu i čelo nisko,
pa dočarajte kako mu se koči
očajno grlo netaknuto vriskom.

Pa zatim dodajte čitavoj slici
nijemu masu koja čeka
da čuje ime suncu, ptici...
Jeste li zamislili tog čovjeka?

Sad naslikajte kosmatog divljaka
sa glavom malo nagnutom u stranu
kako zažiže usred mraka
svjetlost do tada nikom znanu.

Pa opet zamislite sve ispočetka,
dinosaure, mamute, oluje,
i veličanstveni glas čovjeka
kako kroz prostor odjekuje

Da, pokušat ću zamisliti istovjetni "sud" bez inox mješača i rešetke. Bez betona i kamena. Posudu bez uzdignutog poklopca i svega već zamišljenog oko nje i ujednačene temperature u prvobitnom pokušaju.
Pa kad opet zamislim sve ispočetka ostane mi na platnu samo prazna inoks posuda jer sve ostalo je izostanak nadahnuća i perspektive, izostanak instrukcije za jednu sliku.  :)
 
Ujednačena temperatura je nešto što treba da bude u posudi a ne van nje. Van posude je bitno tamo gdje se čuva vino i bure za rakiju. Ne za fermentaciju i ne u materijalu poput betona ili kamena. Betonu je uobičajena temperatura ona iz okoline u kojoj se nalazi, a ona je od cca. -20 do +40. Ako ga neizolovanog postaviš na zid posude onda ćeš i njega morati grijati ili hladiti. Dodatni napor, nepotreban, suvišan i štetan.

Na posudu se postavlja poklopac koji će između sebe i površine materijala za vrenje ostavljati što manje praznog prostora nužnog za odvijanje fermentacije.  

Ujedanečena temperatura u posudi za vrenje se postiže hlađenjem pomoću fluida koji mora imati znatno nižu temperaturu od optimalne i željene u posudi. Zakoni termodinamike zbog kojih bi figurativno bila potrebna mala vječnost i količina vode od pola sliva rijeke Save kako bi se temperaturom fluida od 17 stepeni postigla temperatura vrenja od 17 stepeni. Apsolutno neprimjenjivo jer bi po primjeni fermentacija ionako bila završena sa izostankom kontrole temperature. Uostalom samo treba pogledati temperaturnu razliku pomoću koje hladi frižider ili grije radijator i zapitati se koliko bi vremena trebalo radijatoru i sa koliko to radijatora kako bi se temperaturom vode od 23 stepena zagrijala soba na 23 ako je vani temperatura kao jutros.  

Mnogo bolje i ujednačenije hlađenje u posudi za fermentaciju, od hlađenja dvostrukum plaštom, se postiže spiralom unutar posude pri vrhu fermentisanog materijala. Ima i posebna tema sa detaljnijim opisom. Spirala od bakra nije preporučljivo rješenje za fermentaciju vina jer bakar reaguje sa kiselinama iz voća pa bi se time i našao u onom što konzumiramo. Tu se koriste inoks cijevi. Za fermentaciju voća namijenjenog destilaciji može se koristiti pa čak biti od pomoći zbog potencijalnog smanjenja etil karbamata u rakiji reakcijom bakra i HCN.