Sve o Vinu Forum

Kajsija nepravedno zapostvljena tema u okviru ove naše zajednučke amaterske priče. Nego evo ja ću da započnem, pišući neke osnovne stvari, a vi prema svojim saznanjima će te me dopuniti.
Za proizvodnju kajsijevače je najbolje koristiti sorte kajsija koje kasnije stižu. Zbog čega? Zbog dve stvari. Prva je da kajsije koje kasnije sazrevaju imaju veći procenat šećera. Drugi momenat je da takođe sorte kajsija koje kasnije sazrevaju imaju veću aromatičnost od ranih sorata. I još jedna bitna stvar kajsije kasnije epohe sazrevanja kasnije i cvetaju pa je na taj način izbegnut uglavnom rizik izmrzavanja od poznih prolećnih mrazeva.
Kako doći do kvalitene rakije od kajsije?
-Sačekati da plodovi postignu punu fiziološku zrelost, što nije problem obzirom da poznije sorte ujednačenije sazrevaju.
-Tako dobre sazrele plodove obrati (omlatiti), povaditi koštice, cepkajući ih na pola i stavljati ih u sudove za fermentaciju. (nemojte ih mleti ni usitnjavati, imaćete problem pri destilaciji, zagorevaće kazan)
-Po potrebi, ili po želji (ubeđenju) dodati i malo šećera, a ko želi može i malo više. Maksimalna količina ukupne slasti nesme da pređe 20%.
-Sledeći proces je ubacivanje enzima za razgradnju pektina(ja sam koristio SIHAZYM SupraMash koji se odlično pokazao kod svog voća). Doza je 2 grama na 100kg mase.
-Posle toga dolazi na red ubacivanje kvasaca koje smo predhodno razmnožili u običnom kristal šećeru, ili u hrani za kvasce.(Dioda je već dao komentar u vezi izbora kvasaca)
-Fermentacija teče obično dvadesetak dana, gde je potrebno pet-šest puta izvršiti potapanje isplivale guste mase.Sudovi za fermentaciju treba da budu ovlaš poklopljeni, ili povezani sa čistim tkaninama. Sudovi treba da budu na osenčenom mestu, netreba da budu na suncu.
-Posle dvadesetak dana treba sačekati još desetak dana da se kompletna masa smiri i onda treba krenuti odmah na destilaciju.
-Svako dalje čekanje ide na uštrb kvaliteta i kvantiteta. Količina alkohola se nesmanjuje i ostaje sveža aroma.
-Bitno je da se pri sipanju kljuka u kazan što više izdiže kofa kojom se sipa (aeracija), kako  bi se što više oslobodio ugljen dioksid nastao fermentacijom, koji bi izazivao penu pri destilaciji, a sa time i rizik kretanja čorbe na lulu.
-Moja preporuka je da se destilacija, koja se obavlja preko običnih kazana, ide po sistemu kazan na kazan, zbog što veće koncentracije arome. Ovo je moja iskustvena preporuka i nije obavezujuća.Jačina dobijenog finalnog proizvoda nebi trebala da prelazi 4 stepena željene jačine. Svaka suvišna jačina obavezuje i veće razblaživanje destilovanom vodom, a razblaživanje podrazumeva i razvodnjavanje arome i ukupnog organoleptičkog utiska.

Ja sam se umorio, a vi nastavite, ili nastavite da pitate!
Ovo je i ujedno početak odgovora za našu dragu koleginicu Pinova, i Dobrodošlica!

Vidi stvarno, toliko popularna rakija a o njoj nismo nista pisali :doh:
Izgleda mi nemoguce da je niko nije pomenuo dok je trajala "kampanja" ili sve sve znaju pa nema pitanja ;D

Peco, hvala Vam mnogo na ovom iscrpnom odgovoru!Sigurna sam da ste se umorili,ali da samo znate koliko ste me obradovali i koliko ste mi pomogli oko mojih nedoumica. Ja imam oko 800 stabala kajsije.Polovina od toga je jos mlado,ali druga polovima je bas u punoj snazi,u fazi precvetavnja i obecava bogat rod.Evo,kucam da ne ureknem.Prosle godine mraz je odneo skoro sve,a ono sto je ostalo, uspeli smo da upropastimo neznanjem.Kajsije smo cepali,mleli,dodavali vodu, da ne bude mnogo gusto i nesto malo secera.Sve po preporuci. Fermentacija je tekla na 40 stepeni,bez enzima,kvasaca,hraniva.Bez merenja secera,kiselosti.A i cime bih merila,kad od instrumenata imam samo alkoholometar.Jedino smo dobro odvojili prvenac,ali patoka nam je zasla,pa se rakija prilikom razblazivanja destilovanom vodom zamutila.Od mirisa gotovo nista.Iscililo je to jos za vreme fermentacije na onih +40 u hladu.Moje pitanje je(mislim imam hiljadu pitanja) sta sa takvom rakijom?Moze li se popraviti?Sta da nabavim od instrumenata,gde i kako da ih koristim?Znam,smorila sam.Necu vise. Ja sam valjda jedina koja nema pojma,ali hocu da naucim.Hvala Vam na pomoci.

Od "instrumenata" ti treba Ekslov siromer, mozes ga naruciti u Petrovaradinu u prodavnici VVV magazin. Tamo prodaju i kvacse, hranu za kvasce, enzime itd. a sve salju City Expressom pa se raspitaj.

Link je http://www.vvm.co.rs/

Sto se te rakije tice mozes je predestilisati jos jednom ali ovaj put odvoji patoku...

Hvala na brzom odgovoru. Steta sto Vas ranije nisam pronasla.Poz

И шта ће добити кад још једном предестилише?
Чисту кајсијевачу?

Ja sam jedne godine imao ovaj slucaj. Prepekom sam je nesto popravio, naredne godine uz dodavanje svezeg kluka, ali  sam izgubio znatnu kolicinu.

Dobiće samo  čistiji destilat, ali se aroma neće povećati, pojačati. Moje rešenje ide u drugom pravcu, da je najbolje da sačeka novu berbu pa da tu rakiju ubaci u kazane pri peči nove kajsije!

Pa ja sam upravo to i uradio!

Па наравно, препек долази у обзир једино са новом количином свежег кљука. То је суштина мог реторичког питања диоди.
Међутим мене нешто друго брине.
Ако је пинова заиста права почетница (како овај женски род лепо звучи у овим нашим мушким разговорима :)), а с обзиром на лоше услове под којима је киомина врела, није немогуће да оно што пинова назива хватањем патоке у ракију није у ствари велика количина хлапивих киселина у дестилату!!
Пинова, да ли сте сигурни да сте хватали патоку у ракију или вам је ракија једноставно кисела па ви мислите да је то патока?
Осим тога, замућење приликом разблаживања не мора бити због патоке него може бити нормална реакција на разблаживање (ово последње уз ограду да немам никаква искуства са кајсијевачом, али замућење код разблаживања толико је честа појава да се не бих чудио да се редовно догађа и код кајсијеваче).

Mislio sam da ce postici ovo sto je i Peca napisao a ja boldovao u njegovom citatu...

E,bas mi je drago da ste se pozabavili mojim problemom.I ja sam razmisljala da sacekam ovogodisnji rod,pa da ponovo destilisem,ali ne znam koliko da stavim kljuka,a koliko kajsijevace?Kazan je kupljen prosle godine,kada je ispecena i prva rakija i verovatno nije dobro pripremljen za rad (200l).Samo smo jednom predestilisali vodu i krenuli grlom u jagode.Sad polako shvatam kakve smo sve greske pravili.Da se to ne bi ponovilo i ove godine,upisala sam se na kurs za proizvodnju vocnih rakija u Zemunu.Ucim,ali vidim da je to prava nauka.Da sam hemicar sigurno bi mi bilo lakse,ali posto nisam,Vasa pomoc mi je dragocena,jer imate mnogo znanja i jos vise strplenja i zelje da mi na mnogo jednostavniji nacin objasnite neke stvari,koje su za mene totalna nepoznanica.Laik sam 100%, vidi se to i bas mi je neprijatno koliko ne znam i koliko pitanja imam.Na kursu mnoge stvari ne bih imala prilike,a ni hrabrosti da pitam,ali ovde...osecam neko drugarstvo i dobre namere i cenim to,veoma!Da li mi je patoka zasla,ili je kljuk bio kiseo?Ne znam,valjda i jedno i drugo.Patoku sam u prepeku pocela da hvatam na 18,a ne na 32,33 na luli,kako bi trebalo.I jos jedna greska,razblazivanje sam uradila odjednom,a ne postepeno,pa se mozda rakija i zbog toga zamutila?Znam samo da nema prijatan miris i ukus,nego sve nesto strci ,pece...Boze zdravlja i Vasih saveta,valjda cu do nove berbe savladati i ovu disciplinu,a ni nadala se nisam sta cu sve u zivotu raditi.Hvala Vam sto ste uz mene

Da nezaboravim u vezi kazana: Pre nego počneš peču ove godine, ubaci u kazan 2 kg sode bikarbone i 100-tinak litara vode, podloži kazan i neka ide destilacija oko 30 minuta, posle toka prospi vodu iz kazana, operi ga hladnom vodom i spreman je za destilaciju.

Koliko rakije da stavljaš po kazanu? (mislim na rakiju koju bi htela da predestiliše sa novom kajsijom).
Na kazan zapremine od 200 litara maksimalno dvadeset litara rakije, ali isto toliko i vode dodaj pa dopuni sa novom kajsijom.

Peconi jesi li siguran da je soda bikarbona u pitanju? Cini mi se da si jednom davno rekao da je kausticna soda u pitanju (ziva soda odnosno natrijum hidroksid)

Da, namerno sam preporučio sodu bikarbonu, jer naša koleginica pinova nema još dovoljno prakse, pa je bolje na ovaj bezazleni način da očisti kazan, jer je već imao destilaciju. Upotreba kaustične sode je efikasnija, ali nosi rizik, pa je bolje ovako uraditi.

Пеца има један принцип који каже да, у глобалу, ракију, па кад је и препек у питању, треба настојати добити на приближно конзумној јачини, а не да се накнадно разређује.
Ово заиста има смисла и мене је понукало да једну своју ракију покушам овако да променим.
Истина, ово ми удвостручује посао али ако се покаже бољим, нећу имати избора.
Са друге стране, и коњак и армањак, и калвадос и виски, не праве се тако, него се направи чисти јаки препек, па се накнадно разреди водом.
Али ја сам приметио на својим ракијама, а посебно на овој најновијој од црне рибизле, да се после разређивања битно смањује и арома. Имам још увек нешто мало неразређене ракије од рибизле од 63 % (ако сам добро упамтио јачину, да не тражим сад по папирима) и морам да признам да је много боља од оне разређене. Једино, наравно, смета за пиће толика жестина.

Da, Alambik je u pravu kad se tiče jačine destilata za konjak(kod nas vinjak), viski, votku....  Naprimer vinski destilat se kod mene peče na prosečnu jačinu 70% akohola, i kao takav se razliva u burad za starenje ili tankove napunjene hrastovim letvicama gde takođe se vrši ubrzano starenje. Razblaživanje destilovanom vodom neremeti aromu i ukupan organoleptički ukus, a pogotovo aromu jer se razblaživanjem gubi napadnost te arome. Međutim kod voćnih rakija je aroma najbitniji faktor među ostalima, pa razblaživanjem destilovanom vodom se bitno gubi i aroma, a i ukupna organoleptička lepota. Zato i preporučujem da se jačina dobijenog destilata od voćnog kljuka tempira na približno željenu jačinu i ne veću od 50%, jer je se u praksi pokazalo da je najbolja voćna rakija jačine od 42 do 45% alkohola.

Dobro,upijam sve kao sundjer.Uradicu sve kako ste mi rekli,pa cu Vam javiti.Molila bih vas jos nesto malo oko zakiseljavanja kljuka, sumpornom kiselinom ili cime vec?U kojoj kolicini i kako da znam da mi je pH 3? Da li mi je neophodan instrument i za to?                Veliki pozdrav svima

Zakiseljavanje kljuka se vrši kod sirovina koje nemaju dovoljno svoje kiseline kako bi se stvorili što bolji uslovi za rad kvasaca, a ujedno i poboljšala svojstva dobijenog destilata. Kruška je karakteristična i nema dovoljno kiseline, pa ma kako pravilne prevrela, dobijana rakija je dosta opora i pali grlo. zato se preopručuje zakišeljavanje, pogotovu letnjih sorata, sa 2 grama limunske kiseline na 1 kg mase. Limuntus ili limunska kiselina, to je ona ista koja se pakuje za domaćinstva. Uvoznici su uglavnom firme koje se bave uvozom baza za sokove, naprimer Esarom, znam da u Vrčinu kod Beograda imaju distributivni centar, pa je bolje kupiti pakovanje od 5 kilograma i imati za svaki slučaj, nego kupovati kesice od 10 grama.

Pinova budi oprezna nemoj da pomešaš babe i žabe, sumporna kiselina je otrov, i nekoristi se u proizvodnji alkoholnih pića, pitaj, tu smo! A kajsija ima dovoljno svoje kiseline i eventualno se može dodati 0,5 grama limunske kiseline na 1 kg mase!

И ја бих рекао да комину од кајсије није потребно закисељавати али ово за сумпорну киселину, иако сам нисам никад радио, прочитао сам на пуно места!
Дакле, тачно је да велики произвођаћи воћних ракија, кад морају подешавати киселост својих комина, то чине сумпорном киселином.
Предности су очигледне: ниска цена и мала потребна количина.
Једино је важно да се приликом додавања ове киселине комина добро меша.
У условима домаће производње где су количине воћа релативно велике а опрема никаква (све се ради ручно) овај услов и није често лако задовољити.

Moze se koristiti sumporna kiselina, ja trenutno radim diplomski na fakultetu i pH podloge podesavam sumpornom kiselinom...
Koristi se koncentrovana kiselina tako da se dodaje mala zapremina ali treba raditi onako kako je alambik rekao, uz stalno mesanje i istovremeno pracenje pH tako da nije bas prakticna za upotrebu ako nemas odgovarajuce uslove...

Bolje raditi sa limuntusom ;D

Pinova, za pracenje pH ti treba pH metar, imas raznih modela pa proguglaj malo...

(http://www.made-in-china.com/image/2f0j00WkQTrYtIdEDfM/PH-Meter-PH-Controller-Orp-Meter.jpg)

Ја не мерим rN фактор (мала шала: један професор ми давно причао како је читао у некој књизи, превод са руског, да стално помињу рн фактор, за који он никад није чуо, док није схватио да је преводилац pH схватио да је такође написано ћирилицом па превео са rN). Уместо тога измерим граме киселине по литри. Настојим да буду мало виши него да правим вино, дакле од 10 до 12 грама по литри.

Pozdrav svima! Evo upravo stizem s predavanja o vocnim rakijama.Profesor Nikicevic je pomenuo sumpornu i fosfornu kiselinu za snizavanje pH u kolicini oko 50g na 100kg kljuka,ali da se pethodno razblazi u vodi najmanje 1 prema 10.Za limuntus sam i ja cula i deluje mi mnogo prihvatljivije,narocito posle Vasih saveta.Uskoro idem u Novi Sad,pa cu svratiti do one specijalizovane prodavnice na Petrovaradinu.Nadam se da cu tamo naci sve sto ce mi biti potrebno u narednom periodu.E,stvarno ste super!Cujemo se,poz

Kojom metodom odredjujes kiseline?

титрацијом

Ево шта вам је потребно да титрацијом одредите количину топивих киселина у вину или шири:

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/22/22_setzatitraciju.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=22_setzatitraciju.jpg)

Дакле, једна специјална мала епруветица, једна пластична капаљка, и плаву базу (молим диоду да каже како се то зове на српском).
Сет је предвиђен за хоби винаре и кошта између 4 и 5 евра у продавницама за хобисте, што значи у скупим продавницама. Ја не верујем да произвођачка цена овог сета преко 2 евра.

У епруветицу, до размера где пише 0, успете вино или ширу. То је вино, или шира, жуте боје, евентуално црвене у свим могућим нијансама. Тада додајете капаљком ону плаву течност из бочице. Докле год су киселине у већини, течност у епрувети задржава своју првобитну боју, што значи жуту, или црвену. У тренутку кад преовлада база, све постаје плаво.
Дакле, треба ухватити тај прелаз.
У том тренутку очитамо колико плаве течности смо додали у епрувету и тај број је и број грама киселине по литри вина.

Просто, зар не?

Иначе, прецизност овог малог сета-играчке заиста ме је изненадила!
Кад измерим прекиселу ширу, и рачунски одредим колико треба креде за неутрализацију киселине до жељене киселости, па тако и урадим, у контролном одређивању нове киселости код шире измерим управо толико колико сам израчунао да би требало бити!

Zanimljivo i jeftino, da  postoji u nasim prodavnicama kupio bih jedan ovakav kompletic bez razmisljanja ali neeemaaaa, ustvari ima ali ne za 5 evrica ::)

Prvo mi je plao na pamet da je to "plavo" koje pominjes indikator koji se zove bromtimolplavo, on sluzi kao indikator kada se odredjuju kiseline titracijom sa natrijum hidroksidom...
Kada si opisao postupak onda sam skontao da se ne pominje NaOH :scr:
Imas li neko uputstvo na engleskom, da uslikas ili skeniras pa mi posalji, bas me zanima o cemu se radi!

Давно сам то купио и ако сам и имао неко упутство, више га немам. А мислим да га нисам ни имао.
То се на холандском зове, једноставно, блаулог, или преведено плава лужина, то јест база.
Њезина је концентрација подешена тако да сваки милилитар неутрализује 1 грам киселине. Како је то могуће кад киселине имају различите молове, ја не знам. Али знам да сам једном, због провере, мерио киселине у једном вину које производи винарија чијег енолога познајем. Измерио сам 7 грама по литри и назвао тог енолога са молбом да ми каже вредности киселина за то вино. Рекао је да је 7,2.
Ето толика је прецизност мерења овим титрационим сетом-играчком!

Диодо, ако ти пошаљем поштом хоћеш ли морати платити царину?

Ево нашао сам састав плаве базе:

Natrium hydroxyde 5,332 g
Bromothymolblauw 0,250 g
gedistilleerd water tot 1 liter

Дакле у једној литри има 5,332 грама натриум хидоксида, 0,250 грама бромтимо плавила, и остало је дестилована вода.
Значи добро си претпоставио шта је то, а како ми то зовемо?

Pojma nemam, nikada nisam primao posiljke iz inostranstva ???
Ako moze da se upakuje u neku manju kutiju onda pretpostavljam da nece ni otvarati na carini, ili mozda hoce :scr:

Znaci to je to samo sto su baza i indikator vec pomesani ;)
To je klasicna metoda za odrednivanje ukupne kiselosti!


Sta kako zovemo? Ako moislis na indikator onda je odgovor bromtimolplavo.

Нема царине за вредност пошиљке до 20 евра, а поштарина би била 15-так евра.

Може ли одговор на пар питања за тоталног почетика:
- каки и чиме се мери ниво шећера у чистој комии од воћа, да ли се то ради помоћу Екселовог широметра?
- има ли неки временски период који мора да протекне између убацивања езима за разградњу пектина и убацивања квасца?
- да ли је довољно у току ферментације од 20 дана само 5-6 пута (свака 3-4 дана) промешати комину и потопити густу масу?
- да ли у току смиривања комплетне масе (после ферментације) исту треба затворити да више не ради?

E da se i ja malo pohvalim. Juče sam ispekao tri kazana kajsijevače. Od 250 kg očišćene kajsije ispalo 20l rakije jačine od 48%. S obyirom da sam prvi put proiyveo rakiju nisam smeo da idem na veće količine. Sledeće godine ću ići na malo veću količinu.

Procitao sam par knjiga, koliko sam nasao,a i precesljao forume, i shvatio da se i nauka ne slaze bas do detalja oko nekih stvari, ili da se u najmanju ruku postoje uspesni pojedinci koji rade neke stvari (oko pripreme komine i sl.) drugacije a opet su uspesni.

Ono sto mene trenutno zanima a i brine je kakvo ste iskustvo imali sa odlezavanjem kajsijevace.
Naime, usluzno su mi ispekli 800kg kajsije i dobio sam oko 11l rakije na 100kg voca koje je bilo odlicno, zrelo i aromaticno.
Sada me brine odlezavanje jer sam u jednoj knjizi video da treba ostaviti u sudu prostor za vazduh od 10% u drugoj knjizi da treba da je 25% i blago otvoren (inace imam jedan od inoxa i jedan od polipropilena koji bi trebao da je kiselo otporan i po Haccapu odgovarajuci) 

Sada kad podignem poklopac imam neki kondenz po njemu koji nije cista voda, a rakija koja je u startu bila vrlo aromaticna, sada mirise malo vise na alkohol nego na kajsiju. Da li je to posledica sazrevanja tj. da li mislite da ce biti bolje ili je aroma "izvetrila"?

Hvala na odgovoru unapred

Hajde prvo oko neslaganja nauke i prakse. Kada se deca vaspitavaju postoje neka okvirna načela kojih se treba pridžavati, i što je uredu, ali se pokazalo tačnim da nepostoji kliše istovetan za svu decu, a ujedno i uspešan. Hteo sam da kažem da osnovna upustva, a ujedno i obavezna pri proizvodnji alkoholnih pića su nezaobilazna i obevezna, ako hoćemo da dobijemo alkoholni proizvod. To znači da moramo imati sirovinu za proizvodnju, koja treba da sadrži šećer, taj šećer mora da prođe proces alkoholne fermentacije, a zatim se ide na destilaciju da bi se dobio destilat. Znači bez toga nema alkoholnog proizvoda. Poizvođač alkoholnih pića treba da se pri proizvodnji prilagođava postojećim uslovima koristeći pritom naučna i praktična saznanja. Uspešnost dobijenog proizvoda zavisi baš od tog istog proizvođača, odnosno od onoga što primenjuje pri proizvodnji koristeći naučna i praktična saznanja, adaptirajući se na postojeće uslove.

Odležavanje voćnih rakija je normalni postupak zrenja novodobijenog proizvoda, da bi posle izvesnog vremena, taj isti proizvod bio lepši, ukusniji, puniji, aromatičniji za upotrebu. Šta uraditi sa novom kajsijevačom? Pa napuniti sud skoro do vrha (ako ima dovoljno rakije), ostaviti da stoji tridesetak dana, posle toga pretočiti u prihvatni sud sa pažnjom da se fini talog na dnu suda neprebaci u prihvatni sud. Ono malo rakije i finog taloga sipati u neku bocu, ili balončić, sud oprati, ostaviti da se osuši i ponovo vratiti rakiju iz prihvatnog suda u posudu u kojoj je i bila, i zatvoriti. Već posle tog pretakanja i odležavanja, osetiće se koliko je bolji isti proizvod, nego neposredno posle destilacije. Svako dalje odležavanje će samo istaknuti ukupnu lepotu dobijenog proizvoda.

Kondenzat na poklopcu, je rezultat hlađenja rakije, a ujedno i ostatka estara i viših alkohola koji se nisu isparili pri destilisanju. Prvi udar mirisa na alkohol je normalan jer je i alkohol isparljiv pa se koncentrisao u otpražnjenom prostoru, ali je zato sam proizvod sve bolji. Proverite i uveritćete se da je tako.

Imam jedno pitanjce.Malko mi se rakija od kajsije oseca na kiselkasto pa me zanima kako da je ispravim.tj kako da ubijem kiselinu u njoj. ???

Sipaj je preko opranog i prosušenog drvenog uglja.

Interesuje me savet kako da pravim kajsijevacu - ja sam u USA i oni koji su u USA znaju kakvo je USA voce, a oni koji nisu odgovor je grozno. Ni govora o iole dobroj kajsiji za rakiju, pogotovu ne na severu oko Cikaga. Natrcao sam u jednoj radnji za vinare amatere na konzerve sa koncentrisanim sirupom ili kako se zove, of kajsije. Ne sumnjam da je dobar kvalitet, dolazi iz Kalifornije. Recimo ima 40% secera. Sta sada? Da li neko ima znanja/iskustva sa pravljenjem rakije od koncentrisanog vocnog soka?

Taj sok je verovatno pasterizovan,morala bi se koristiti neka mala kolicina voca kao starter za vrenje ili dodavanje kvasaca.Trebalo bi se razblaziti vodom,otprilike pola-pola.

Razblazi vodom na 15-20% secera i kao sto je sale rekao obavezno dodaj selekcionisane kvasce koje ces prethodno umnoziti u manoj kolicini razblazenog soka...
Ti sokovi se uparavaju a to znaci da je u tom procesu izgubljeno dosta aromaticnih materija, pokusaj pa javi sta si dobio ;)

PA PRVO DA vAS SVE POZDRAVIM U IME DOBRE KAJSIJEVAČE,

ČITAM I UPIJAM SVE ŠTO PIŠETE,I JA SADA SAVLADAVAM TEHNIKE PEČENJA RAKIJE , NO ipak imam i neko skromno amatersko iskustvo pa par reči o mom iskustvu.
Ja ne koristim nikakve dodatke , kvasce ,enzime , isključivo koristim ZRELO , zdravo voće koje očistimo od koštica ( količina od cca 1500 kg ) i obavezno treba biti oprano od eventualne prvljavštine , voće(kajsiju) stavim u burad,nalijem mlaku vodu u koju razblažim med i kreće fermentacija , narednih dana intenzivno mesamo 8-9 puta na dan i mešalicom izgnječimo kajsiju, nakon previranja komine , mi kažemo tropa idemo u kazan i pravimo votku koja curi dok gori, zatim idemo na prepek , prvenac odvajamo cca 1 lit na kazanu od 160 lit i pod tankim curenjem pečemo dok rakija ne padne na 15 gradi,tu odvajamo i takva rakija nama NIKADA nije kisela i ima fantastičnu aromu.

Dali je ta konzervirana kajsija pogodna za trop ? ja bih radije uzeo kajsiju koja je što čova kaze bljak i dodao joj meda i napravio prirodnu stvar jer ovo iz konzerve ima već neke konzervanse i ...

Ova tema je malo sarolika a u njoj se pominje ziva soda za ispiranje kazana, a posto mi se sad ukazala potreba da jedan kazan koji je stajao 3 godine moram ocistiti, rekoh da pitam gde se moze kupiti "ziva" soda.
Takodje me zanima gde se mogu nabaviti ostale hemikalije za testiranje rakije koje je npr. prof Jovic naveo u svojoj knjizi

Sobzirom da uvek slusam i primam kznanju ono sto drugi pisu a ja neznam ili ne razumem hteo bih da bilo koga upitam sta je istvari PATOKA

Da li neko, mozda zna, koja je ovo vrsta kajsije? I kakvog je kvaliteta rakija od iste?

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dscn8367.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dscn8367.jpg)

Po izgledu, mada nije sto-posto pouzdano, jer je moguće da je zadnji rod, mnogo, mnogo liči na Kečkemetsku ružu, a o kvalotetu nemam primedbe ni za bilo koju upotrebu.

Кечкеметска ружа је жућкаста ово је мађарска најбоља или неке новосадске сорте

Zato sam i napisao da nisam siguran, sem ako nije zadnji rod. Kada ostane poneka kajsija na krajevima grana onda dobije intezivnu boju mnogo jaču od karakteristične za tu sortu. Uostalom pogledajte fotografiju kečkemetske ruže.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_food_kajsija.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_food_kajsija.jpg)

Е то је кечкеметска ружа,и амброзија личи на њу само што је пљосната

 Pomaze Bog dobri ljudi.Prosle godine sam pekao dunju,pravi recept ima Peca :thumb:,naravno(samo ja nisam ubacivao antipektidanse i kvasce :-[)a jos malo pa mi stizu kajsije(madjarska najbolja) i prosto me panika hvata sta cu i kako cu.Procitao sam sta bi trebalo i kako ali mi nije jasno ono-razmnoziti kvasce u obicnom kristal seceru i jos-koja je najbolja temperatura u prostoriji gde stoji kom? Znam da je o tome negde bilo reci ali ako bi ponovo mogli da me podsetite jer ove godine sam resio da se "popnem na drugi stepenik" pa da kupim i te kvasce i enzime i sve sto budem mogao i da dam sve od sebe  :scr: ......p.s. Prosto mi je zao sto ne znam nesto bolje od vas pa da vam to objasnim i nacrtam ;D :doh: :'(

Evo ja ti mogu u dijelu pomoči kvasce razmnožiš (ali piše i na pakiranju) da ih staviš u mlaku vodu misllim 40 stupnjeva i pustis na toplom mijestu pola sada jer kada se rehidriraju i uz temperturu počmu se razmnožavati. Možeš dodati i hranu za kvasce ali  nikako ne prilikom razmnožavanja več u obrocima recimo tri obroka dva dana nakon početka fermentacije a kasnije još dva ravnomijerno podijeljena obroka. Enzime dodaješ prije kvasaca barem ja tako radim neznam dali se može u isto vrijeme ali vijerujem da može.
Idealna temperatura ako češ koristiti kvasce za bijelo vino je od 15-20 ( čak 18) C. Prilikom fermetnacije kvasci stvaraju energiju koja grije kljuk tako da če ti temperatura biti veča a i kom če brže provriti. Proces fermetacije možeš regulirati hlađenjem kljuka ali o tome imam i ja pitanje na forumu..........mada mislim da se isplati to raditi zbog zadržavanja aroma koje se ne gube zbog pre burne fermentacije. To možeš napraviti na način da zalediš bocun od plastike od 5l i svaki dan po dva ubaciš u posudu od 300l nije najbolje ali za kučnu upotrebu je ok..čekamo odgovor iskusnijih

 hvala Lovranski.Ja sam pekao rakiju zadnjih 7-8god ali "narodski",sto se kaze.....do prosle godine kad sam slucajno naleteo na ovaj sajt.Tek sada shvatam koliko ja poooojma nemam!!! Zato jos jednom HVALA !

Opet ja....imam dve vrste kajsija koje sazrevaju u razmaku od 10ak dana.U burad sam poceo da stavljam te ranije i one su vec pocele da "rade".Kako kajsije sazrevaju,tako ja punim bure.   Otvorim bure,promesam stare,stvori se pena,naspem nove kajsije preko toga i zatvorim.   Da li to moze tako da se radi? ???  :scr:

Posudu za vrenje nije preporučljivo puniti u više navrata ako se to obavlja izvan 24 sata. Svako dopunjavanje komine predstavlja problem, ne zato što se tu nešto dodaje nego što se tim dodavanjem vrši „provjetravanje“ kljuka, koje izaziva više štetnih posljedica. 

Došljak, sve što vam bistrica kaže, najverovatnije je potpuno teoretski tačno. Nikad bistrica ne govori iz glave nego je sve to već negde, kod ozbiljnih autora, zapisano.
Dakako, praksa menja teoriju, i vi ako nemate drugog rešenja nego da u fazama punite bure sa kominom, uradićete tako protivno teoriji i svejedno ćete imati dobru rakiju. Na koncu, takav način pripreme komine je tradicionalan. Tako se, recimo, tradicionalno ukomljava i šljiva.

Nije mi jasno kako si ovoliko dugo izdržao bez zlobnih i zajedljivih primjedbi, kao metoda tvoje uobičajene komunikacije u situaciji kad u nedostatku argumenata želiš uspostaviti „ravnotežu“. Itekako ti je dobro poznato iz dosadašnjih diskusija da nikad ne pričam „u prazno“, a znaš i da neću da se razmećem količinama i rezultatima samo da bi dokazao praktičnost. Trebalo bi da ti je jasno da proizvodnja rakije i nije neka nauka, pa samim tim i nema nekih velikih teorija koje bi se sada mogle razglabati isključivo na teoretskom planu. To da li je moja priča iz glave ili je sve to kod ozbiljnih autora zapisano nije ni bitno. Ni ja udžbenike iz osnovne i srednje škole ne bi nazvao neozbiljnim. Za informaciju samo i isključivo tebi, sve zavisi šta u čiju glavu može stati, a ti očito u svojoj glavi ne možeš da prihvatiš realnost da ovakve stvari sa mnom ne prolaze, bez obzira što si pokušao u pet ili šest navrata i svaki put si mudro napustio diskusiju „potučen“ do koljena. A ja ne bih imao ništa protiv, ako ne srdačne onda bar uljudne komunikacije sa ponekim korektnim argumentom ili mišljenjem.  
Sad i nešto tematsko, kod vina i rakije je praksa iznjedrila teoriju još od situacije kada su polovinom devetnaestog vijeka Pastera zamolili da istraži uzroke kvarenja vina, i nastala je teorija fermentacije. Od tada još pa i danas stoji ona njegova čuvena izreka: „Fermentacija je život bez vazduha“. Iz tog razloga i govorim da je u toku vrenja posudu štetno „provjetravati“, jer se time dobiva slijedeće:
kontak slobodnog kiseonika iz vazduha sa kljukom na vrenju u kojem se onda pojačava neželjena aktivnost bakterija i površinskih kvasaca, što proizvodi neželjene aromatske komponente na račun proizvodnje etanola;
prisustvo slobodnog kiseonika utiče na povećano oslobađanje energije koja za rezultat ima veću temperaturu vrenja, što za rezultat ima povećanu proizvodnju nepoželjnih a smanjenje proizvodnje onih poželjnih aroma i
otvaranje fermentacione posude predstavlja direktni razlog bržem isparavanju i bržem napuštanju CO2, što predstavlja problem zbog većeg gubitka aromatskih materija i proizvedenog alkohola.  

Drugačije rečeno, ne samo da proizvedemo manje aroma i etanola nego i to što proizvedemo nepotrebno gubimo u većoj količini, a onda nam na sve to dođu i one nepoželjne stvari i svojom proporcijom utiču na kvalitet.

 Napunio sam jedno bure od 200l sa kajsijom i,kao sto kaze Peca,fermentacija je oko 20tak dana(bure je u podrumu na temperaturi od oko 18c).To mi je jasno ali mi nije jasno,tj brinem,kako da ostavim kom posle tih 20 dana jos 10 dana :o,zar nece preci u sirce :-[,ili mozda da ga hermeticki zatvorim :doh:.....ili?
 Od onog prvog bureta,koje sam punio ranim kajsijama pa dodavao kasnije(punio sam ga oko 7-8dana)nisam imao skoro nista.Verovatno su rane zavrsile vrenje a one kasnije nisu a ja pekao i eto mi >:(.Sreca sto sam poslusao Bistricu pa sam prestao da ga punim.Nije bilo mnogo-60kg kajsija :'(
 Zato sada pitam da ne propadne i ovih 200kg!!! Onda bih se ubio ko siroce :(

Dužina trajanja fermentacije zavisi od količine šećera u voću, dozrelosti plodova ili njihove eventualne obrade prije fermentacije,  temperature vrenja, dostupnosti kiseonika iz vazduha, vrste kvasaca,..., tako da ti neko vrijeme trajanja dođe samo orijentaciono. Ako je posuda za vrenje hermetički zatvorena od početka do kraja vrenja, normalno uz obezbjeđenu mogućnost odvođenja stvorenog CO2, i uz ovakvu temperaturu i pretpostavku da ti kajsije imaju oko 10-12% šećera i da si ih na vrenje stavio bez pasiranja, enzima, hranem kvasaca onda ovih 20 dana od početka do destilacije ne bi trebalo predstavljati problem. Ako ti se u nekom trenutku prije toga učini da je vrenje završeno imaš mogućnost za provjeru koja je objašnjena ovdje
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,164.msg1592.html#msg1592

Uh, zar nije ovo suvise optimisticka pretpostavka? :scr:

Kajsija nije bas poznata po kvantitativnoj izdasnosti u proizvodnji rakije (ali je zato kvalitativno nenadjebiva >:D).

Od voca koje ima 10% secera dobije se blizu litar rakije na 10 kila voca, a od kajsije to nece da moze.

Za kajsiju je ovo normalna količina šećera i ona u tom pogledu nimalo ne zaostaje za šljivom, uostalom spadaju u isti rod biljaka. A jedan od glavnih uzroka dobivanja manje količine rakije leži u neadekvatnom vrenju, prije svega uzrokovanom visokim temperaturama u periodu kada dospijeva za stavljanje na vrenje.      

čitam i neverujem...
ljudi..ŠTA PRIČATE, DA LI JE IKO OD VAS IKADA RADIO "KAJISJU". (alambik, Bistrice???)
šta lažete čoveka???
Došljak, vidi Kiza je u pravu i to uzmi u matematiku. litar rakije se dobije od 8-12kg kajsija, ove godine pre 12, jer joj je slast, prosek 7,9 (7,4-8,5) ali većinom niži nego višlji, godina je takva.
Kajisija je jedino poznata po tome što brzo izradi i jako brzo oksiduje i prelazi u kiselinu. to što si dopunjavao kacu, Bože moj, nije idealno ali..šta da radiš. a to što si je ostavio 20-30 dana, baci je nemoj trošiti pare na kazan...tu rakije više nemaš.
ove godine svima je izradila za 4-6 dana a nama u kontrolisanim uslovima za 8. od 200kg koma treba dadobiješ 15-18 litara i na svakih 12 sati gubiš po litar sa tim da se ovo povećava za oko 40% na 24h, pa ti računaj, normalno računaj i da na svaku kilu šećera dobiješ još po 1.5 (grubo) litara etanola-pa sad koliko si dodao??

a Vi, teoretičari....kako Vas nije sramota, pravite one agave i kivije, dinje i mušmule, manite se kajsije, barem to znamo i mi obični smrtnici koji nemamo knjige ali napravimo neke hiljade litara kajsije koju eto prodajemo i od toga živimo.

a i ti pobratime Peco me IZNENAĐUJEŠ PONEKAD. GDE NAĐE 20 DANA?

Evo ga još jedan danas, jest me je krenulo. Daj da ne pričamo gluposti kojih si i sam svjestan, ako je u ovako lošoj godini, u tvom voćnjaku, kajsija imala 8,5% šećera onda je normalno i prirodno da u boljem voćnjaku ima oko 10%, a prava istina je da se to u višegodišnjem prosjeku kreče od 10 do 12%. Pazi čovječe na ovom forumu su pored rakijaša i vinari, koji jako dobro znaju šta je fermentacija i koliko ona traje. Nemoj nas brukati, mislim na nas rakijaše. Ovo 4 do 6 dana, u kontrolisanim uslovima 8, stvarno nije vrijedno komentara, jedino može uslijediti pitanje na kojoj to neprimjerenoj temperaturi radiš fermentaciju. Sad me ne čudi što si za tu kajsiju u Novom Sadu dobio ispod 16 poena i brončanu medalju, bar si takvu ocjenu sam objavio na forumu. Ono teoretičar, agave i kivi su jedini prividi argumenata koji ti ostaju, pa ču te pustiti da živiš u zabludi.      

Mhmm, aj' se preracunaj ponovo... U praksi se od kilo secera dobije malcice iznad 0,5 litara etanola. Kilo secera = litar rakije.

Dobro to za etanol čovjek ne zna on radi kajsijevaču, nego ovo mi je zanimljivo i nije mi jasno kako se to sad nešto po litra rakije izgubi, a ima i neka satnica. Kako tu litru nađeš kasnije.
 

Prekjuce sam ispekao to bure kajsije.Bilo je oko 150kg kajsija.U kom sam razmutio 7kg secera u 36l vode.Vrenje je trajalo 10-11 dana na temp. od 18-20c najvise,u zatvorenom podrumu.Kazan je prohromski od 270l i kad sam nasuo kom,dodao sam jos 3 kante vode(12l jedna).8 litara patoke od onih 60tak kg kajsija(onaj zalosni prvi kazan od pre 10tak dana:'( )sto je iscurilo,proseka 30 stepeni sam dodao u prepek sa jos oko 40-50l vodePrva kap je krenula sa 68 stepeni i odvojio sam pola litre prvenca.Skupljao sam je do 42 stepena i tu sam prekinuo i hvat'o patoku.Dobio sam 12 litara rakije proseka 49stepeni. 8:)
 Posto je rakija tekla lepo-hladna,a pekao sam predvece i bilo je bas sveze napolju,da li ce ipak pasti koji stepen ili mozda i nece?
 Inace je radza,kad sam joj uhvatio "srce srca",a to je bilo na 45,bila tako pitka da sam povilenio :P.

imaš mjerač jakosti sa temperaturom i odmah vidiš u tablici

Posedujem Desov kotao prekretač od 80l, nema mešalicu nego duplo perforirano dno koje se vadi. Kajsije sam skupljao sa zemlje, odstranjivao trulež i koštice, kada sam sakupio puno bure oko 80l, stavio sam 4kg šećera koji sam razmutio u 4l mlake vode, i usuo u kajsije, mešao sa svaki dan, uz kontrolu širometrom , proceđenog soka. kada je  širometar pokazao nulu, usuo sam u kazan vde do duplog dna i ulio šire četri prsta do vrha kotla. potpalio kotao i lozio sa grančicama od proljetnog obrezivanja voća, otprilike šaku, sačekao da izgori i onda ponovo ložio. Nakon sat i po poklopac kotla počeo se izdizati i počelo je izbacivati sadržaj, po vodenom zaptivaču. Rakija je krenula, smrdila je na izgoreno, ugasio sam vatru, rastavio kapu, izlio sadržaj, skinuo duplo dno, sadržaj je prigorio u debljini 5mm za dno. To sam ostrugao žicom za sudje i imam jos oko 100l za peci, pa bi molio ako mi neko može objasniti kako da to uradim a da ne prigori za dno? Sada dolazi šljive, da li to sve vredi i za njih? Napominjem da sam totalni amater, da imam 4 stabla kajsija i 4 šljiva i 5 jabuka raznih vrsta. Unapred se zahvaljujem na odgovoru.  :'(

Dva momenta su ti pomogla da napraviš štetu.
-Prvi je: počeo si destilaciju odmah nakon zvršene fermentacije gde je ostala velika količina CO2. Način eliminacije ovog problema je sledeći: prevrelu masu pretumbati 3-4 puta iz jednog u drugi sud sa izdizanjem kofe pri tumbanju, gde bi se tom prilikom oslobodio CO2 i nebi pravio penu u kazanu.

-Drugi: a koji se odnosi na zgorevanje je taj što si pekao sa tihom vatrom i sa prekidima u loženju gde se gusta masa taložola na dno zagrejaniog kazana, lepila i kada si pojačavao vatru dolazi do zagorevanja i povećavanja debljine zagorelog sloja.

Kako si ukupno trebao da uradiš i ubuduće kako raditi: Ako hoćeš odmah po završenoj fermentaciji da radiš destilaciju-pečenje, onda prvo iztumabaj masu za pečenje(kao što sam objasnio), potom sipaj masu za pečenje u kazan i to 2/3 zapremine kazana, pa onda kazan dolij sa vodom da bi razredio ukupnu gustinu mase. Loženjem izforsiraj da kazan brzo krene, u granicama mogućnosti, pa kad lepo poteče rakija,  onda malo smanji intezitet loženja ali ne mnogo, parametar ti je da je mlaz rakije na luli malo tanji od dva satavljena palidrvceta šibice, vatru održavaj istim intezitetom dok ima alkohola u kljuku, što ćeš ustanoviti alkoholometrom  na izlazu iz tabrke-kondenzatora. I da ponovim: nemoj da prekidaš loženje dok ima alkohola, opet će zagoreti. Sa mekom rakijom uradi po tvom nahođenju prepek, ako znaš, ako neznaš, ovde pročitaj lepo je napisano.

I da nezaboravim obavezno kazan iskuvaj sa bikarboa-sodom posle zagorevanja, da bi odstranio miris.

Hvala mnogo ste mi pomogli dali postoji drugi način kada širometar pokaže 0 možda da bi imala miris kada ispečem mirisa kajsija nigde ili malo hvala prepek tražim ali neznam nači izvinjavam se nisam baš za kompjutere učim pod stare dane u mđuvremenu sam našao prepek piše od prve rakije do 0 naliješ u kajsije koje sledece pečeš valjda je tako

Šećer nije tajna, mora da se doda sa kvascima i enzimima.

Svaka cast za kajsiju,stvarno je vrh.Ali mnogo mi se svidela i jabuka koju smo pili u Jagnjilu.

Izgleda da spuštamo loptu na zemlju, što je pohvalno, i nema razloga da bude drugačije.
Sve što pišem na forumu nije nikakvo iživljavanje nego naprosto iznošenje mišljenja i stavova. Ponekad je to i malo žešće, ali samo u situacijama kada me se „počasti“ sa nečim što je krajnje neprimjereno i neutemeljeno. Tako nešto si i ti uradio u ovim citatima:
Na takve stvari reagujem istom mjerom.
Kada se ovo dvoje uporedi, onda se vidi da ta mjera nije čak ni ista nego puno blaža, i nikako se ne može nazvati iživljavanjem.
Znam da je srebro, znao sam i dok sam čitao ovaj tvoj post napisan prije objavljivanja zvaničnih  rezultata na sajtu sajma, zato mi je i zapalo za oko da si na forumu napisao bronza. I to nema veze ni sa čim, osim sa istom mjerom, a u stvari kažem da si i sa njom mogao postići rezultat kao i sa ostalim rakijama zbog kojih si i dobio pehar za asortiman i kvalitet, i na tom kao i na pojedinačnim rezultatima vam obojici iskreno čestitam.
U drugačijim okolnostima, kao što su na primjer ove sada a ne one u kojima uzvraćam na uvredu, pišem o važnosti temperature i načinima kako se to može postići sa kajsijom. Sve se može uraditi sa par jednostavnih poteza u kojima se mora biti krajnje disciplinovan. Normalno da ne želim pričati o finesama, preciznim metodama i načinima na koji to ja radim.
Na forumu naprosto napišem kako su kod kajsije, zbog visokih temperatura, aktivnosti mikroorganizama i enzima, jako bitni momenti:  
odabir doba dana u kojem se vrši berba;
način transporta od voćnjaka do prostorije za preradu;
temperatura te prihvatne prostorije;
način i brzina obavljanja tretmana kajsije prije same fermentacije,
temperatura same prostorije, kao i veličina posude za fermentaciju gdje temperatura odstupa i za više od 10 stepeni u odnosu na prostoriju;
uticaj eventualnog miješanja komine i prisustva kiseonika iz vazduha na brzinu vrenja...

Nakon ovakvih postova često dobijem epitet teoretičara. Ne znam da li bih ga dobio da sam još dodao kako sve gore navedeno striktno poštujem u praksi. Kako sam to počeo raditi kada sam primijetio da mi je u prostoriji u kojoj je bila relativno dobra temperatura u roku od par sati počela izlaziti komina, ne pjena, iz kace koja je bila napunjena sa manje od 80% zapremine i da sam tada izmjerio temperaturu i očitao blizu 40 stepeni. Nije ni čudo kada sam kajsije brao u možda najtoplijem danu te godine, sakupljao ih u plastične vreće koje su stajale na suncu dok nisam završio cjelokupan posao i krenuo kući. Kad sam to nakon malo dužeg  odmora istovario iz prikolice i krenuo da ih „pasiram“, u vrećama ne samo da je bilo šire nego se ona „lijepo“ i „pjenila“. Vrenje je trajalo samo nekoliko dana, a ja poslije destilacije nisam bio zadovoljan ni kvalitetom ni količinom dobivene rakije. Nakon par godina lutanja sam krenuo da radim drugačije...

alo ljudi cemu to prepucavanje,umarate nas,saljite privatne poruke i ne kvarite ovaj ZLATNI sajt.Nadjite se pa sedite uz casicu i popricajte ko ljudi.Nemojte da ste tako gordi,greh je  >:(

Definitivno si u pravu i ovo je posljednji post koji sam napisao na ovom forumu, bez ikakve patetike nego naprosto iz razloga da nikoga više ne umaram. Bila mi je čast i zadovoljstvo komunicirati sa svima, bez izuzetka.

Bistrice,ovaj sajt ima za cilj da daje ljudima konkretna resenja i savete za spravljanje sto kvalitetnije rakije i vina,jel tako,a pola jedne teme su prepucavanja kojekude.Ovako mi deluje kao takmicenje ko ima razvijeniji recnik i ko ce koga da "poklopi" vise,cija ce biti zadnja i ko ce izaci kao pobednik iz diskusije.Evo vec zalim sto sam ovo i napisao jer ce to,mozda, povuci jos jedan "intelektualni dvoboj" koji bih ja nazvao -mlacenje prazne slame.Postujem vas sve jer ste 100 puta izasli u susret meni slicnima(amaterima) i voleo bih da se sajt bavi samo stvarima koje ce stvarno pomoci ljubiteljima dobre kapljice.......
P.S. ne svrstavam te u isti kos sa ostalima,jer je svaki covek prica za sebe i oprosti ako si se nasao uvredjenim,mozda nisam bio dovoljno recit da objasnim sustinu,tj trebao sam napisati da molim za "apel za toleranciju" :-[

 Sta? Niko ne pece kajsiju? :o O svakoj rakiji se veze a kajsija ko da ne postoji! :scr: Kod mene se pune burad  :D:

Ja sam je vec 2 puta peko i bas mi je dobra.Nedavno sam pocastio prijatelja sa Floride i odusevljen je.

Ove godine sam pokusao skupiti kajsija za jedan kotao rakije.Imam samo jedno veeeliko stablo neke stare sitne kajsije , malo vece od oraha. Procitao sam predhodne strane i shvatio da sam pogresio slusajuci komsije da kajsije u buretu treba `izgnjeciti `. Peca rece da ce zbog tog kazan zagorevati. Moze li se tu sta uraditi da ne zagoreva? Komsije kazu i da pri destilaciji teba ubaciti saku pepela ili kreca da `ubije` kiselinu a ovde se pise da teba dodavati limuntus ?  :scr:

Peče, itekako. Ono što je prikupljeno početkom mjeseca već je u kazanu.

Jučer mi prijatelj sa foruma, na PP, posla ovo pitanje:
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_46_dsc01053.jpg)
Odgovor:
I on je krenuo da peče kajsijevaču, ali kako je „zagrizao“ izgleda da će je do kraja pakovati u male bočice kao parfeme.

P.S. Preporuka, ovu rakiju svakako probati, ko bude u prilici na forumskim druženjima i sl.

Ja sam taj, koji je ove godine zagrizao debelo da proizvede dobru kajsijevacu, zahvaljuci pre svega, starom vocnjaku koji je rodio posle pet godina. Do sada sam preradio oko dve tone, pocev od 01.07. i vec je nesto stiglo za destilaciju. Ove godine sam koristeci nova sasnanja i iskustva koja sam stekao ovde na forumu, pretocio u delo i mislim da nece biti uzalud. Uvek sam kod svoje rakije imao dobar ukus ali mi je uvek nedostajao miris. Sada toga imam u izobilju, zahvaljujuci tome sto sam vodio racuna o svakom detalju i nista nisam prepustio slucaju.

Sa mnogo clanova sam razmenio iskustva i o tome ce biti reci kada prodje sezona, kada stavim meku rakiju na odlezavanje. Mukotrpan je put do postizanja vrhunskog kvaliteta.

Ovo sto bistrica kaze da cu je pakovati u male bocice za parfeme, mislim da je malo je preterao, bila bi velika steta da se ovakav proizvod pakuje u tako veliku ambalazu.

 Ispekao i ja kajsiju! Oko 30 litara,prosecne jacine 69 stepeni.Odusevljen sam kako je pitka,mirisna,CISTA ENERGIJA  :lol: :lol: :lol:
 10 litara sam sakrio od samog sebe....labilan sam a to je veliko iskusenje :-[
 Kazan od 100l,bakarni;odvojio litru prvenca i prekinuo kad je bila na 43-44;pekao na plin i lepo nastelovao plamen i ne moze da ne valja,a kajsije bile prezrele i zdrave ko jabuke,bez kospi i sa ukupno 7kg secera na oko 400-450kg.
Sledeca je zova-vec je ukomljena(oko 40-50kg bobica),pa onda sljiva,pa jabuka,dunja,musmula :P :whistle:....ovo nece izaci na dobro
8:)....ako se propijem greh ide na dusu Peci,bistrici i ostalima,nisam ja kriv ;D
 Balon je u podrumu vezan za sarplaninca  :-\

Evo i ja slucajno naletih na ovaj forum (veoma me je obradovalo).. dosao sam na ovu temu iz razloga jer me interesuje i imam zelju da naucim neke stvari i da dobijem sto bolji kvalitet rakije. Ove godine sam prvi put radio stariji vocnjak, sadio nova stabala i ispekao rakiju od kajsija.
Sakupio sam jedan kazan (220l), sve sam cistio od kostica i stavljao u bure (bure mi je stojalo u radionici, zatvoren i hladan prostor).. nakon sto sam napunio bure svakodnevno sam mesao kominu (nisam uopste dodavao vodu)i dodao sam 5kg secera. Bilo je potrebno oko 10-15 dana da uradi i tek sam onda nosio na analizu i na pecenje. Od tog jednog kazana 220l sam dobio nesto vise od 27l rakije na 18 gradi.
Nemojte da mi zamerite ali ja imam samo 23 godine i zelim da nastojim da napravim sto bolju rakiju. Primedbe, sugestije, predloge slobodno napisite.. . Prijateljski pozdrav :)

Mlad si pa ti smijem dati ovakav savjet. Uči i opijaj se, normalno nemoj ovo shvatiti bukvalno.
Za početak pročitaj sve što je napisano na  forumu, kao i Jovićev priručnik za spravljanje rakije na koji ćeš naići na forumu i skinuti ga. Na tome nemoj stati, nastavi dalje čitati i guglati. Nemoj preskakati vinarske teme, jer tamo su neizbježni temelji pravljenja rakije. Uporedo sa tim kupi bar tri najbolje kajsijevače do kojih možeš doći, degustiraj ih paralelno sa svojom. Cijena nije važna, raspitaj se za ono što je stvarno najbolje. Posebno obrati pažnju na degustacije i opise kvaliteta i karakteristika vina (imaš ih jako dobrih i na forumu), nabavi ta vina i probaj to prepoznati. Treniraj na dostupnim vinima, uočavaj kvalitet i nijanse razlike. Jednom riječju, doživi katarzu.  Kada završiš prvi korak, ako si u stanju da priznaš da je ona kajsijevača koju si ti napravio loša, ili da pomisliš kako može biti mnogo mnogo bolja, onda nastavi dalje, biće nešto od tebe.

A gde moze da se skine Jovicev prirucnik?

Na 2-3 mjesta na forumu, ovo je jedno od njih.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,137.msg7397.html#msg7397

Ispod naslovne stranice priručnika imaš link.

imam jos par pitanja... zelim da dodam novih vocki (iskljucivo kajsije) pa zelim da vas pitam koje sorte su najbolje, sa koliko kalema da budu, kada da se sade (kad je najpovoljniji termin) i ako ima jos nesto vazno??

Ne znam da li postoji posebna tema, ali me interesuje na koji način mogu da izvučem kiselinu iz rakije.
Rakiju sam pekao pre dve godine.
Pretpostavljam da je kisela zbog zelenih kajsija kojih je bilo.

Znam da može da se prepeče.
Interesuje me da li postoji neki drugi način?

Soda bikarbona! Najbolje rešenje, kad skineš kiselinu sodom bikarbonom, da to prepečeš sa novom turom komine od kajsije. To ćeš moći tek naredne godine. Nakon tretiranja bikarbonom, obavezno procediti rakiju! Pozdrav

Ajmo ljudii, sadi li neko nove vocke?? Ja sam pripremio zemlju za sadnju a kroz par dana idem da kupim vocke... probacu sa tri vrste kajsija, Novosadska 4, Madjarska i Roksana.. :)

asdim i ja, nasao sam  rasadnik i  ugovorio cenu  od 120 din za  sadnicu. necu reci ime rasadnika zbog  politike ne reklamiranja, a l  dogovor je da mu pronadjem sto vise kupaca na ovim  prostorima gde sam ja da bi  prevoz bio  besplatan.na ovaj nacin dolazim do  jeftinog sadnog materjala i  povecavam  broj stabala  voca na  ovim mojim prostorima. sad   kajsije cu saditi na ulici. prvo sam  razmisljao  o beloj sljivi al   kako  imam  veliki vocnjak  dunje bojim se da ce me neko prozivati  da  krstim rakiju, tako da nek   kradu lome grane  ostace i zamene vise nego dovoljno  jer sadim  80 stabala koliko vec za koju nedelju

Postoje li neke preporucene sorte kajsija za rakiju?

Od mene: mađarska najbolja, pa kečkemetska ruža i cegledi bibor.

OK,hvala.

Ja imam keckemetsku ruzu i ne znam kakva je za rakiju, ali za jelo je nikakva! Sitna, nekako bez soka-suva.

Keckemetska ruza je jedna od najpouzdanijih sorata sire primene i kasnijeg sazrevanja. To sto se tebi desava sa plodovima je rezultat zemljista (hemijski sastav), djubrenja i potreba za vodom. Razmrdaj malo zemljiste, nadjubri, i ako imas mogucnost zalivaj 2 do 3 puta ako nema dovoljno padavina, pa ces videti rezultat.

Moze biti. U susednom dvoristu su neke druge sorte i puno su bolje.

Kakva je ova godina sa kajsijom? Meni se cini da ce se slabo peci!

Koliko se krecu cene kajsije za rakiju ovih dana?

To i mene interesuje al nema je ni za lek koliko ja vidim?

U petak ispasirao 350 kg keckemetske ruze, spustio u kacu(temperatura podruma 19 c). Spremio maju-starter i ubacio ga u kacu, secera nisam dodao ni grama. Fermentacija je brzo krenula sto sam video po vrenjaci a kacu sam inace zatvorio fes. E sad planiram da pecem 31-og jula da li je to za ove uslove kasno?

Temperatura, pasiranje, kvasac, ne bi trebalo preko termina 25.07. Najbolje bi bilo pratiti temperaturu i preostali šećer. Ekslov širomjer se lako nabavlja i nije skup.

P.S. Šta ti je ovaj starter, umnoženi prirodno prisutni kvasac ili selekcionirani-kupovni?

Imam siromer, selekcionisani kvasac rehidriran nahranjen i posle 6 sati ubacen u kacu. Takodje planiram cist klasican prepek samo da se ne razocaram aromom?

Kada u par navrata (dana) izmjeriš da nema promjene na 10-11° Oe, peci je.

P.S. Jedino se možeš razočarati u sve što si do sad napravio.  :D:

Da ti ne verujem ne bih tako ni radio a nisu neka ulaganja pa mi nije zao. Inace komsije su mi odlepile kad su culi sta sam uradio t.j. nisam dodao secera. Onda sam ih zaklopio da im je lakse da dodaju cistog alkohola nego da se zajebavaju sa secerom ako vec jure kolicinu, ucutali su.

Kakav je kvalitet ploda, zrelost? Možda si mjerio i šećer?

Plod je super, sazreo na grani a rastao na juznoj padini fruske gore oko 300 metara nadmorske visine. Secer nisam merio jer ne znam kako da ga izmerim ,masa je jako gusta kad se ispasira a nisam otvarao kacu otkad sam je "spakovao" da ne bi usao vazduh. Ne znam kako bih izmerio secer u takvim okolnostima?

Drugi put probaj na sokovnik pa filtriranje, iako bi u stvari u ovoj situaciji refraktometar bio najbolje rješenje. 
Nije bitna količina šećera zbog količine rakije koju ćeš dobiti, nego zato što ona govori mnogo o aromatskom potencijalu.

Kad završiš meku rakiju napiši koliko si dobio litara i koje jačine.

To me interesuje, na koliko da prekidam prvo pecenje i da li odmah da prepicem ili da sacekam neko vreme?

Naravno da cu napisati inace kazan sam morao remontovati kod majstora koji ga je i pravio, uradio mi je novu stranicu kompletnu.

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1132.msg17507.html#msg17507

Što znači da prvu destilaciju "guraš" do nekih 3-5 stepeni na luli, ali pod uslovom da ostaneš u okviru njene jačine od ovih 25-32. Obzirom na kvalitet voća i kazana imat ćeš to bez problema.
Odmah radi prepek.

Prepek 65-72%?

Na tvom kazanu bi donja granica bila i za par stepeni veća. Normalno treba poštovati i brzinu destilacije, bar približno.

Hvala tako cu uraditi!

Neko nam je ostao dužan rezultat pečenja meke rakije od kajsije?  :scr: :D:
Trebalo bi da je gotova, ako nije onda bar zadnje mjerenje Ekslovim širomjerom. Najbolje bi bilo oboje, ako može.

Evo sad sam dosao iz sela pa da oduzim sto dugujem! U sredu 25-og merio kominu i pokazala je nekih 14OE. U cetvrtak sam poceo peci i prva ali bukvalno prva rakija koja je potekla grad je potonuo u menzuru skroz. Sad ja ne znam da li je tako trebalo ali ja to nisam ocekivao, destilaciju sam odradio polako i natenane(uzeo sam odmor inace) i radio klasican prepek bez mesanja sa kominom! Dobio sam nekih 26 litara jacine 67 stepeni sto je daleko iznad mojih ocekivanja i bez dodavanja secera u bilo kom obliku! O ukusu mi je rano da pricam ali na malom uzorku od 2 deci koje sam razblazio na 45 stepeni jaaakooo mi se svidja e sad videcu kad prodje period odlezavanja i stabilizacije(dva meseca planiram)! Hvala jos jednom na savetima i kucaj ako sam sta izostavio ili ti se nesta ne uklapa, pozdrav!

Izgleda da ova suša nije naudila kvalitetu tvoje kajsije. Zato me je i zanimala količina i jačina dobivene meke rakije.

Ma ja sam odusevljen pre svega kolicinom a bogami i ukusom, doduse ocekujem da to bude jos bolje posle odlezavanja!
Jel moze to i sa viljom da se dobije? Mozda cak i malo vise, zar ne?

Normalno da može, pogotovo u voćnjaku sa navodnjavanjem.

Da li je moguće da se za 6 dana završi proces vrenja 500 kg Kajsije?
ili je proces prekinut iz nekog razloga.

Nije dodavan šećer, juče je izmeren 13 OE

Kajsija je izmuljana u kaci koja je pokrivena najlonom i najlon zategnut gumenom trakom, bilo je burno vrenje (najlonski pokrivač se preko dana dobro naduvavao, dok mu nisam podvukao crevce i spustio u teglu sa vodom da mušice ne ulaze), pa dva dana normalno i juče slabo i čini mi se da je danas stalo.

Znam, napravio sam dve greške: prva je što je toliko narasla pogača (kajsija se popela u najlonski klobuk) , da sam morao da otvaram i prebacujem u drugo bure, tako je nastala i druga greška jer sam tada (kad je već sve otvoreno) dobro izmuljao obe kace. A mnogi kažu da to ne treba raditi.

Ima tu malo vise gresaka.... :)
1.Nisi odrzavao temperaturu koma kod burnog vrenja
2.Anaerobna fermentacija
3.Enzimi,pH vrednost,kvasci,prihrana................itd.

ali zato ti je avatar TOP! ;D

Ako je ovako kako si opisao onda sigurno nije završeno vrenje.
Ako si uradio dobro mjerenje onda očekuj smanjenje kako sam ti i rekao na onoj drugoj temi.
Ako hoćeš objavljuj dnevna mjerenja pa ćemo zajedno odrediti završetak vrenja i početak destilacije.

Ujutro ću opet izmeriti šećer (sa korekcijom usled temperature) i javljam odmah.

Odgovorio sam u temi "odrađivanje sadržaja šećera" da se ne ponavljaju iste poruke

Prosle godine u ovo vreme sam posadio 90ak stabala NS4, NS6, NS a ove godine jos 80kom Keckemetska ruza, Madjarska najbolja, Roksana,...

Imamo kuci kazan (100l)kojim povremeni ispecemo nesto malo rakije (sljiva uglavnom) ali tek sad sam se malo udubio u temu i vidim da je to ipak nauka.

Najvise me zbunjuje pisanje oko pripreme koma (kljuka) ali evo sta sam izmedju redova pohvatao.
Iskostenu kajsiju (pasiranu ili samo cepljenu??? :scr: ) stavim u bure (3/4 puno) i dodam 5% secera (pcelar sam i meda imam pa ako je bolje, recite). Koliko je bitno dodati sumporne kiseline (na 100kg 110ml) (i dali se dodaje odmah) da bi se neutralisali losi mirisi? Bure hermeticki zatvorim i napravim odusak za co2. Kom planiram drzati u podrumu na sto ujednacenijoj temperaturi? EEE sad pitam se kako da znam da je vrenje zavrseno. Da li posle 10-15-20 dana da otvorim jedno bure i uradim merenje secera? Cim je vrenje zavrseno pokoricu skidam ,bacam i pocinjem sa pecenjem? Sve navedeno mi se cini logicno da bih sto vise sacuvao aromu kajsije.
Jos jedno pitanje vezano za prepek. Cuo sam da se u prepek sipa odredjena kolicina pasirane kajsije koja je tek pocela proces vrenja a opet sam cuo da se stavlja suva kajsija da kroz nju prolazi destilat, sve u cilju punije arome i mirisa. hoce li neko da oda taj deo "tajne "?

U narednim godinama cu svakako peci kajsiju, nadam se kvalitetnu :whistle:

Ako se u voće dodaje šećer onda se to više ne može i ne smije nazvati voćnom rakijom, pa ova poruka ne može ostati na temi kajsijevača, a smještena je tamo gdje i pripada, po naslovu teme.

Eto naucio sam jos nesto :scr: mozda da temu prebacite u "medovaca" posto sam pitao i za tu opciju? Izgleda da nije zanimljivo dati savet i uputiti nekoga ko NE ZNA. Eto vrati mi temu na mesto i mozda ce neko dobronameran da me posavetuje a ja CVRSTO obecavam da necu dodavati secer :-[

Urađeno.  :thumb:
Pasiranu.
Voćna rakija se pravi samo od voća, a nije samo to nego zbog kvaliteta i aromatičnosti.
Kod kajsije bi zbog dobrih kiselina to moglo da se preskoči, a ako baš želiš ostavi za kasnije pa se možeš poigrati kada ti sve to bude malo poznatije.
Ovo dvoje je u redu.
Imaš posebnu temu za to.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,164.msg1592.html#msg1592
Da.
Isključivo prepek meke rakije.

Mnogo hvala ;D

E sad cu ja malo da zakomplikujem. Mene interesuje postoji li studija ili kako vec to da nazovem koja bi do detalja  pocev od izbora sadnog materijala do navodnjavanja, djubrenja, polozaja, provetrenosti itd opisala sve bitne parametre koji bi pogodovali da birano voce bude najpovoljnije bas za rakiju. Npr imam svoj vocnjak i pratim svaki detalj da bih imao vrhunsku rakiju a ne da otkupljujem "rakijsko" voce jer je ono kod nas najeftinije a meni se cini i najgore moguce.

Postoji kao naučna disciplina i zove se voćarstvo. :) Sve što znači uzgoj zdravog i kvalitetnog ploda određenih karakteristika je sadržano tamo, a za rakiju se upravo to i traži. U svemu tome treba posmatrati stvar iz ugla izbora sorte, ukusa, količina suve materije, zastupljenosti kiselina, i sa potpunim dozrijevanjem što onda znači maksimalnu koncentraciju aroma, a zanemariti one elemente kao što su na primjer: oblik i veličina ploda, vrijeme dozrijevanja, podnošenje transporta, skladištenja,... jer su to elementi za neku drugu upotrebu koji nisu bitni kod rakije.

Potrazi "gajenje kajsije" od Keserovica i tu imas neke grafikone vezane za hemiski sastav plodova nekih od sorti... Navescu samo 2 recenice iy knjige kako bih te mozda priblizio tome sto trazis
" Iako je kajsija aromaticno voce, komponente atome nalaze se u vrlo malim kolicinama, svega 0,0007%. Aromaticne materije se najvise ispoljavaju u punoj zrelosti ploda. Kod nezrelih plodova aroma je slabo izrazena. "

E,pa prijatelji sa foruma,moram ovo "iskustvo"da podjelim i sa vama.....

Pre malo vise od nedelju dana ,prvi put sam konacno probao jednu kajsijevacu, pravljena od naseg forumasa.
Rakija je pravljena po svim normama i standartima.
Bilo je i jedna pre-poruka sa fotografijom, postavljena od "bistrice" na forumu,i preporuka da se ova rakija mora probati ako se ima prilike.....e pa ja jesam.... :)
Rakija je FENOMENALNA!
Ima izrazito aromatican,njezan,lep,cvjetan......ma fantastican miris,a razume se i ukus na kasije.
Ja bolju dosad nisam probao!
Dajem je prijateljima,poslovnim partnerima i kolegama na probu,ali samo da degustiraju(ne i da piju) :) Da bi znali kako to treba da izgleda.
Kao parfem....tako se rakija pravi!!! Od mene imas zlatnu medalju sa velikom plusom.
Svaka cast "jagnjilcu" ! :thumb:

Oo pa to ce morati da se proba.....Jos ako bude jagnjijade ove godine bice super.

Jon, hvala za iskrenu i nepristrasnu ocenu. Radujem se sto sam od tebe dobio zlato, ali moram da Vam kazem da joj je Nikicevic prosle godine dao osrednje srebro a kod Jovica, pre par dana, tek malo sto je iz bronze presla u srebro. Izgleda sto vise odlezava sve je losijeg kvaliteta. :doh:

Sale, ne moramo da cekamo tako daleko, mozemo i ranije da je "lizemo".

Dogovoricemo se,nismo daleko.

Moja preporuka:
...kad sledeci put odes na "realno"ocenivanje kod strucnjake,da pazis i dogovoris koji ce po redu biti tvoj primerak,a i obavezno je "okiti" ljubicastom ili bar zelenom "nalepnicom". :)
Ja ostajem na mojoj oceni,bez dileme!
Videces da ce i drugi kad je probaju, podjeliti moje misljenje.

Znaci na toj etiketi ne mora da stoji naziv rakije, godina, %vol. , vec samo 100 () a ako pise 500 (), e onda da ne brinem.  :thumb:

Probaj...
...videces da dobra i prava formula napravi i od mesinga-zlato! :)

Imao sam priliku vidjeti konkretnu sudijsku ocjenu u ovoj situaciji, kod ove rakije, i nažalost samo potvrditi krajnji diletantizam i stvarnu namjeru lokalnih manifestacija za ocjenu kvaliteta. Pokupiti lovu bez ikakvih skrupula, bilo kakvog profesionalnog i korektnog odnosa prema onom što se radi.
Kod vina to može da bude malo drugačije, ali kod destilata je ocjena mirisa i ukusa nešto što u pravilu ima korelaciju i jaku međusobnu zavisnost. Na kraju krajeva radi se o produktima destilacije koji samim time daju jedino isparljiva, što znači mirišljava jedinjenja. Nemoguće je da ove dvije ocjene  budu u totalnoj suprotnosti. Kod ove kajsijevače su sudije baš to uradile. Za okus su dale maksimalni broj bodova, što je isto tako apsurdno jer se inače gotovo nikada ne dešava. Za miris je to bodovanje išlo na suprotnu stranu, i to znatno ispod prosjeka.
Iskreno, bez obzira što se radi o visoko kvalitetnom ukusu, miris ove rakije je po mojoj skromnoj procjeni ipak za nijansu jača strana. Jedino ako je u svom diletantizmu nisu držali u frižideru prije degustacije  :D:, ali ni tada ova ocjena ne bi mogla biti ovako niska.

obezbedio sam za mene ozbiljniju kolicinu kajsije, trebam je u nedelju doneti, no kako  je ambalaza problematicna stvar ugovorio sam da je donesem u buradima. mislio sam da je istretiram enzimom i umuljam sa mesalicom za boju, pa kroz dan  dva da je procedim na situ i onda dodam kvasce, sta mislite o ovom nacinu .

znam da to bas nije najprofesionalnije al na zalost nemam drugu mogucnost jer se radi o nekoliko tona.

mozda neki  savet  ?!?

Koliko je stvarno zrela ta kajsija i koliko će proći vremena od stavljanja u bure do dopreme tebi u dvorište? Na kojoj temperaturi možeš raditi fermentaciju? Ima par suprotstavljenih stvari pa bi trebalo potražiti neki kompromis.

kajsija se bere od danas  do nedelje i odlezavace u hladnajaci tako da je skroz zrela i hladna kad je budem preuzeo. beru je u one plitke gajice. kod mene je temperatura u prostoriji za fermentaciju oko 20 stepeni jer sam ubacio neku klimu sad kljuk ce biti  vervatno nesto topliji al nemam  fermentore sa hladjenjem pa  bolje  za sada ne mogu. sta savetujes

Postoji odstupanje od neke poželjne varijante koga si svjestan pa navodiš neke poteze. Na fermentaciju bi trebala zrela ili pasirana kajsija bez košpica ali ne u bilo kom trenutku i po svaku cijenu. Ako ćeš ih odvajati ovako kako si naveo nakon dan dva odlaganja dodavanja kvasaca i još na način izlaganja većoj oksidaciji onda se bojim posljedica koje bi mogle biti i dosta primjetne. Pogotovo zbog dužine trajanja, načina ovog odvajanja na nekom situ i temperature koja bi tada bila nešto preko 20 stepeni jer je tako izraženija oksidacija fenola. Puno je to bolje raditi, ako možeš, odmah po prijemu iz hladnjače i opet bih je zaštitio sa nekih 5 g/100 kg kajsije askorbinskom kiselinom (vitamin C) tretmanom uz miješanje prije propuštanja kroz sito. Za enzim ti najčešće treba temperatura od 20 stepeni jer bi na 15 bio jako spor i manje aktivan. Brzina i vrijeme su ovdje jako bitni tako da bi trebao ići sa Lallzyme HC jer on je solidan i na 15. Ostaviti ga tako nekih 6 sati i odmah kvasci i fermentacija.

sad mozda gnjavim, ali dali je  bolja varijanta u  ovoj stuaciji da ni ne  odvajam kosticu vec samo  da je tako ispasiram uz dodatak enzima i onda posle  dodavanje kvasca i hrane? tako je ne  bih izlagao kiseoniku, ne bih  je  dogrevao presipanjem  kroz sita . kostica svakako ne  bi  bila izlomljena  tako  da bi njen  uticaj  na kljuk i na  rakiju  bio minimalan.

u  ovoj  varijanti   bi  po zavrsenoj  fermetaciji  veoma lako  odvojio kosticu i ujedno  bih kljuk  oslobodio od zaostalog ugljen  dioksida

Kao što sam rekao ono pravo rješenje je odmah po prijemu. Od ova druga dva koje predlažeš bolje je ovo nakon fermentacije, kada je u pitanju oksidacija ali je lošije jer tako imaš košpice na vrenju i ako ti kajsija nije dovoljno zrela pa čak i prezrela. Ako ti je dobra kajsija da se može brzo raspadati pod vlastitom težinom, i stavljaš je na fermentaciju u posude sa većom zapreminom, naročito visinom koja će to omogućiti i pospješiti, još i ako ih dobro izmuljaš ovom mješalicom na bušilici,  onda bi zbog temperature koja bi bila nešto preko 20 stepeni mogao ići na ovu zadnju varijantu, ali prati fermentaciju jer će jako brzo završiti. S tim da bih ja neposredno prije rešetke upotrebio jednu količinu askorbinske, možda 2-3 g/100 kg. Nastoj to odvajanje košpica uraditi što brže kao da jednostavno presipaš iz posude u posudu. Ne bi smjelo doći do promjene boje i posmeđenja kljuka.
Ne trebaš nikakav zaostali CO2 oslobađati prije destilacije, čak naprotiv...

I ja sam moju kajsiju stavio na fermentaciju.....Pravo iz kajsijara u burice,kostice nisam stigao da odvojim,pa cu ih odvojiti posle fermentacije.Nadam se da ce ispasti dobro .Burici su celog dana u hladovini,za sada fermentacija tece lepo.....

(http://www.dodaj.rs/f/1f/K6/uU8s8kT/p7060454.jpg)

(http://www.dodaj.rs/f/15/vg/1UEraeno/p7090459.jpg)

(http://www.dodaj.rs/f/3h/YZ/4J0guQ9p/p7090460.jpg)

(http://www.dodaj.rs/f/4/KI/1dARrQNj/p7090461.jpg)

Izgleda mi pravo dobro i zrelo. :thumb: U ovoj situaciji košpica ne mora ostaviti nikakav loš trag na rakiju jer će fermentacija ići jako brzo. Samo ne treba otezati sa destilacijom.

Nigde ne mogu da nadje,

Koji je procenat suve nesecerne materije kod kajsije?

Pojedine rane sorte od 3-4%. Mađarska najbolja kao standard 4-4,5%, a one kasnije kao i većina NS ćak i 5%.

Evo upravo sam ukomio 300kg kajsije.
Kostice su odvojene i izmuljane prilikom kupovine, u vocnjaku.

ph: 4,3
secer: 16% - 5% = 11%
Stavljeni enzim i kvasac.

PH nisam spustao, nisam imao kiselinu spremnu.

Jedno bure je ostalo bez poklopca i vrenjace, pa tu nisam dodao kvasac, Stavicu cim stigne novi poklopac.

Teško da imaš takav pH kod kajsija koje se inače gaje na našim područjima. Prije će biti da je permutacija sa 3,4; što može da prođe i bez korekcije pH, ili da nešto nije u redu sa mjerenjem. Šećer jeste malo niži u odnosu na prošlu ali je izgleda na bolje nego očekivanom nivou za ovu godinu.  Nisi jedini koji je izmjerio ovakav rezultat.
Nemoj čekati poklopac nego odmah na vrh stavi najlon. Dobro ga zalijepi trakom, da dihtuje, i improvizuj vrenjaču postavljanjem crijeva i flašicom sa vodom. 

Merio sam sa digitalnim PH-metrom bazdarenim na 4.0 .

Interesantno! Koja je sorta u pitanju.

Novosadska rodna

Bazdarenje pH-metra, se obavezno bazdari na dve tacke. Jedna nije dovoljna. Ja svoj digitalni bazdarim u tri tacke. Koristim rastvore za bazdarenje koji imaju pH vrednost, 4, 7 i 10.

Meni rekose da ako merim vrednosti oko 4ph, treba da badarim rastvorom od 4ph, koji sam namenski kupio.

Posle cetiri dana burne fermentacije bez prisustva kiseonika, i dalje se cuje (dosta slabije) da kvasci rade. Vrenjaca se smirila i ne izlaze mehurici. Kvasci su dodati pre cetiri dana, kao i pola doze hrane za kvasce. Po uputstvu, drugi deo hrane treba da dodam naknadno.                     Da li je za sada sve kako treba? Kada budem dodavao hranu, moracu da otvaram kace. da li sam mogao dodati svu hranu kada sam sipao i rehidrirane kvasce?

Ne samo da si mogao nego si i trebao jer se tako i radi kod voćnog kljuka. Uputstvo je za grožđe koje ima duplo više šećera i u kome je na vrenju izbistreni sok a ne kljuk. Možda si nehotice dodao i svu hranu koja je potrebna za kajsiju. Koliko tačno, i kakva je temperatura kljuka? 

Dodao sam 20g hrane na 120 kg kljuka.
Temperatura kljuka pre pocetka fermentacije je bila 22 stepena.

Prethodna cetiri dana, spoljna temperatura je bila niska.

Ne dodaji je više, ovo je sasvim dovoljno.

Da li ovo znaci da je burno vrenje vez zavrseno? Nema vise mehurica na vrenjaci, i daje se cuje blago "brbotanje", dosta slabije.

Da, završeno je, sada ide onaj mirniji dio. Na temperaturama oko 20 stepeni maksimalnih 7 dana.

Ok, ocekivao sam da ce duze trajati, sobzirom da je hladno.
Cetiri dana je bilo dovoljno?

OK, shvatio sam.
Medjutim ovo oko šećera je bilo samo usputno pitanje, a suština je bila kako da organizujem pečenje sa jednim kazanom od 200l i 35 buradi. Tema je sada premeštena pa bi možda ova poruka mogla da se vrati tamo.

Ako nećeš uzimati još pokoji kazan, ne preostaje ti ništa drugo nego bure po bure onako kako je kojem završena fermentacija. Zapali i ne gasi vatru dok sve ne bude gotovo. Prvo sva meka rakija pa onda prepek.

Kažeš da stavljas 35 buradi (najverovatno po 200 lit. bure) koje puniš sa 80% zapremnine(otprilike 160 lit.) zbog potrebnog prostora širenje koma.To mu dodje da češ imati oko 5,5-6 tona koma kajsije za pečenje. To su ti oko 28-30 kazana.
Računamo da ti treba oko 1-1,5 sata dok to proteče , pa negde teraš  oko 10-12 litara na sat, treba ce ti oko  10-14 dana (moze i krače ako ne gasiš vatru i “spavaš” pored kazana) da sve prvo ispečeš u meku rakiju. Za prepek nemora da se žuriš.To možeš kasnije raditi natenane.
Taj period nije stašan ako su ti buradi hermetički zatvoreni i na hladnom mestu.

Hvala svima na odgovoru.
A da li burad zatvaram hermetički kad se završi vrenje ili odmah po punjenju?

Da li vredi staviti kajsije u gajbice da da postepeno punim burad?

Postavio sam i pitanje za širometar po ekslu, uglavnom mi kazu iskusniji ljudida čekam da pokaze 0-2, a na više mesta sam proitao da ni ne moze pasti na nulu već se peče kad pokaze 6-12.

Odmah po punjenju, sa vrenjacom (originalnu ili improviziranu)


Moze.Ako kajsiju mozes smestiti i u hladnu ili klmatiziranu prostoriju,jos bolje.Ali punenje jednog bureta mora da zavrsis u roku od max.24 sata


Ima na forumu...Postavi cu ti link.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,164.msg1592.html#msg1592

Još jedno pitanje,
do sada sam (kad sam imao daleko manje) poklapao debelim dzakom, znači nisam zatvarao hermetički. Lakše mi je bilo da mešam. Medjutim kad sam se udubio u materiju vidim da svi savetuju vranj (vrenjaču) ili improvizaciju sa flašom i crevom.

Zanima me kada i kako se meša voće u buretu.
Da li treba mešati prilikom svakog dodavanja u bure?
nakon punjenja bureta kako mešati?

Imas par dobrih linkova kojih moras procitati .... :)

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1480.msg18609.html#msg18609
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1145.msg14292.html#msg14292

Dobro vece svima!
Danas sam stavio kajisije bez kostica u kacu koja stoji u supi i pokrivena folijom i stavljen je odusak koji je zaronjen u vodu i temperatura je preko 20 stepeni sto znaci da fermentacija brzo pocinje!
Pitanje je koje kvasce Saccharomyces cerevisiae treba koristiti za fermentaciju, koje hranivo za kvasce, enzime i dali uopste sada i vredi dodavati enzime i kvasce i ako znate gde se to moze kupiti? U napred hvala!

Kasno je da tek ideš tražiti. Ovdje imaš posebnu temu pa pogledaj...
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1213.0.html

Hvala Bistrici na brzom odgovoru!
Ovo su moji poceci, pa sam više vremena posvećivao tržeći idealni materijal, kazan itd...
A sada vidim da i rehnologija proizvodnje nije šala.
Naravno iščitao sam preporučeni forum i svestan sam da sam zakasnio. Sa enzimima sigurno.
Prosto mi je žao sada kada znam da sam mogao nešto odraditi da sedim skrstenih ruku i da čekam da se stvari dese.
Posle svega pročitanog i dalje mi nisu jasne sve stvari pa vas moram pitati još nešto.
Vredi li za dva dana (tj, čim budem u situaciji da nabavim) dodavati kvasca i hranu za njega?

Na ovoj temperaturi, ne.

Juce sam ispekao tri kazana kajsije. Ukupno 260l. dobio sam 53l meke rakijie 35%.
Jutros sam uradio prepek. Dobio sam 20l ljute rakije od 70%.

Nije toliko bitno nekoliko litara gore dole. Nego, kakva je, jesi li zadovoljan? Jesi li je bar pomirisao?

Meka rakija je imala jako lep miris, na kajsiju. Svi su bili odusevljeni kako lepo mirise i koiko je arome ocuvano.
Prepecenica je dosta jaka, i dominira alkohol, mozda cu vise moci da kazem kada je razblazim i kad odlezi malo.

Ali recim, kada je gradiram, sipam u menzuru i prospem posle u balon. Te kapjice sto ostanu u menzuri, posle par minuta kada pomirisem, tu je taj lep miris koji je sad malo prekriven jakim alkoholom.

Inace, da li treba odma razblaziti na zeljenu jacinu? Da li je dve nedelje dovoljn da se "slegne" u staklenom balonu sa povremenim vetrenjem.

Inače si jedan dio mirisa izgubio hvatanjem ovako jake meke rakije. Nikako nisi trebao ići preko 28 stepeni. 
Najbolje je da leži što duže pa tek onda svođenje na pitku jačinu. Minimalno kao na linku...
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,210.msg18180.html#msg18180

Ne razumem kako sam mogao da hvatam slabiju meku rakiju?
Pustio sam da curi na luli sve dok ne padne ispod 4 grada. I kada bih izmerio ono sto sam dobio, uglavnom je pokazivalo izmedju 30 i 35%.

Skoro sam pisao, pa da se ne opet ne ponavljam.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,45.msg26706.html#msg26706

Redovno pratim forum, sad sam se setio da si ovo pisao. Sinoc sam imao kazan koji je od 100l. Destilacija je isla jako sporo. Trebalo mi je 4.5h po kazanu. Kada bi palo ispod 4 grada, ja sam prekidao.

Sledeci put cu ostaviti da ide sve do 5 stepeni. Cak smo i komentarisali da kada bi cekali na 3 stepena (po Jovicevoj knjizi), taman bi dosli na zeljenu jacinu u prihvatnoj posudi,  :doh: Jedino je promakla konstatacija da je to bitno i da treba da cekamo :) .

pozdrav svima
posle nekoliko puta iscitanog foruma kao i Jovicevog prirucnika resio sam da se i prakticno okusam.
150 kg. kajsije ns rodna ociscene od kostica i trulezi ispasirane rucno i ubacene u bure uz dodatak enzima.
Sutradan podesena kiselost (oko 3,5) dodati kvasci i hrana za kvasce i bure zatvoreno pvc folijom i unutr. gumom od bicikla.
Narednog dana pocelo vrenje. Obzirom da temp. prostorije nisam mogao da spustim ispod 20 *C pokusao sam da temperaturu kljuka drzim u intervalu 18-20*C ubacivanjem zaledjenih plast. boca od 2l. i to kad je vrenje jace krenulo i 2 puta dnevno, ali sam morao da otvaram bure zbog toga. Posle 5 dana vrenje se malo smirilo tako da bure vise necu otvarati do kraja fermentacije.
Voleo bih da mi neko iskusniji da savet:da li bi bilo manje pogresno da bure nisam otvarao zbog ubacivanja zaledjenih flasa pa makar temperatura kljuka otisla i do 25 ili vise stepeni?
I ako neko moze da mi preporuci kako pouzdano da izbegnem zagorevanje kazana(prevrtac) prilikom pecenja kljuka od kajsije koji je veoma gust.
Unapred hvala na odgovorima.

Bolje da tvoje auto na parkingu i očešu u par navrata nego da se ti zbog prevelike brzine "zapucaš" u nešto.  :)
Povremeno, kratkotrajno i ograničeno otvaranje posude nije po uticaju ni blizu čistog otvorenog vrenja a temperatura je uvijek jedan od najvažnijih faktora fermentacije uopšte, i sve veći uticaj ima što više odstupa od one poželjne.
Normalno da ni ona nije svemoćna jer ako nemaš adekvatno voće neće biti u stanju prevagnuti, odnosno nadoknaditi ono što u startu nije bilo prirodno prisutno. A na drugoj strani nije jedini faktor pa kao i kod ostalih složenih "sistema" svoj puni doprinos daje u interakciji sa ostalim elementima ili uticajima. Sorta i kvalitet voća, tretman i način prerade, upotrebljeni enološki preparati i druga sredstva, i ostali obezbjeđeni uslovi vrenja.

Ono što pouzdano može ukloniti mogućnost zagorijevanja je kazan sa mješalicom, naročito kod pasiranog voća, a pogotovo još sa adekvatnim djelovanjem enzima. Ako nemaš takav kazan onda ga iznajmi jer nećeš puno platiti na ovih 150 kg. Kod pasiranog voća uz adekvatno djelovanje enzima imaš puno više tečnog dijela kljuka pa ga je potrebno samo blago izmješati i rasporediti kod punjenja kazana.
Uticaj zagorjevanja pa makar bio i ne tako vidljiv je nešto što se mora izbječi po svaku cijenu. Ako je kljuk ipak previše gust odnosno kompaktan da se ne raslojava na gusti i tečni onda ni mješalica sama po sebi ne mora biti pouzdana u zavisnosti od pažnje kojom se izvodi destilacija. Tu je onda najbolje rješenje razblaživanje na način da sa dodaje samo ona tečnost koja neće promijeniti ili previše narušiti karakteristike fermentisanog materijala. A to je, u zavisnosti od potrebne količine, više ili manje razblažena meka, pa onda i starija, rakija od kajsije, uz uslov da ukupno zastupljeni procenat alkohola kod svega stavljenog u kazan za destilaciju ne bude preko nekih 8%.

Pozdrav svima, prvo da se zahvalim sto ste me animirali da pravim rakiju, ove godine to radim prvi put, i pokusao sam da poslusam sve savete odavde... Kupio sam 150 kg kajsije, i ukomio je za vikend. Kajsiju sam ocistio od kostica, odvojio totalno zelene plodove i vecinu trulezi i stavio u bure. Dodao sam enzim, kvasac, zatvorio bure folijom i improvizovao vrenjacu. Bure se nalazi u zatvorenoj prostoriji gde se temperatura krece od 15-25 stepeni. Vec nakon 1 sat posle stavljanja kvasca, u buretu se culo sustanje, na vrenjaci nije bilo mehurica...

Imao sam nekoliko "problematicnih" situacija, pa bih da ih podelim sa vama i cujem vase misljenje:

1. Imao sam ogromnih problema da nadjem enzime i kvasce, enzime sam nasao, ali sam se na kraju odlucio da stavim pekarski kvasac jer ovaj za kominu nisam uspeo da nadjem. Stavio sam oko 130g kvasca na 140kg ociscene kajsije. Da li mislite da sam tu pogresio, i koje bi probleme mogao da imam ako jesam?

2. Dobio sam enzim u poljo. apoteci (mislim da je neki PC) u tecnom stanju sa preporukom da stavim 2g (ne ml) na 100kg vocne mase, razblazio sam oko 3g u vodi u kojoj sam rastopio secer (5kg na 140kg komine) i sve to zajedno dodao u voce. Malo mi je bilo cudno da toliko malo enzima ide u odnosu na voce. Zanima me da li je ok postupak da ga prvo razblazim u vodi i sipam (kontao sam da ce se jedino tako rasporediti po celom sadrzaju bureta).

3. Da li je problematicno to sto se vec nakon 1 sat od stavljanja kvasca (stavio sam ga nekih 1 sat nakon stavljanja enzima) u buretu culo vrenje?

4. Plan mi je da bure ne otvaram 2 nedelje, a da nakon toga izmerim sadrzaj secera sa siromerom i vidim da li je spremno za destilaciju ili jos da fermentira. Da li je ovo ok pristup?

Hvala vam unapred na odgovorima, svakako cu javiti sta se desava.

1. Pogriješio si u količini, naročito ako je u pitanju onaj praškasti pekarski kvasac a ne germa ili neki tečni. Za ostalo zavisi od prisutne mikloflore na kajsiji. Nećeš imati neku izraženu manu rakije zbog njega (mislim konkretno na kvasac a ne na količinu), a na drugoj strani neka mana može da bude i izbjegnuta, i izostat će neki poseban doprinos ili aromatski efekat.

2. Ne znam koji je enzim u pitranju ali se napisano na deklaraciji generalno treba poštovati. Tri grama je 50% jača doza što možda nije problem  osim ako su dva maksimalna pa se zbog toga mogu javiti određeni neugodni tonovi kod rakije. A inače se enzim rastvara u 100 puta većoj zapremini soka od voća ili ako ga nemaš onda vode da bi se lakše dozirao i ravnomjerije rasporedio. Pogriješio si još kod šećera, jer se on ne dodaje kod pravljenja rakije.
 
3. U principu ne bi trebalo biti problem  brzo kretanje fermentacije, ali može biti u zavisnosti u kojim okolnostima i šta ju je pokrenulo. 0vi kvasci koje si stavio sigurno nisu. Jesu oni koji su najvjerovatnije u transportu, u vrećama, imali visoku temperaturu za razmnožavanje, pa naročito nakon ovog dodavanja kvasaca, dostigli biomasu potrebnu za pokretanje intenzivnog vrenja. Najčešće ne leži problem u kvascima nego u previsokoj temperaturi i eventualno drugim mikroorganizmima. Na temperaturama preko 25 stepeni određeni kvasci iz prirodno prisutne mikroflore koji mogu dati i te kakav doprinos imaju usporenu pa čak i zaustavljenu aktivnost.

4. Jeste, ali na 10-12 dana na pretpostavljenoj temperaturi, a na nekoj višoj i par dana prije.

Bistrice, hvala na brzom i detaljnom odgovoru.
Kazana sa mesalicom u mom kraju na verujem da ima ili ja do sada nisam video ni jedan, tako da cu morati da pokusam sa nekom improvizacijom. Neko je na forumu objavio da je zagorevanje sprecio dodavanjem lima sa donje strane danca pa cu potraziti nekog majstora da to uradim na mom kazanu. Svakako cu objaviti rezultate ma kakvi da budu.
Pozdrav svim forumasima

Da znam da ima na forumu, i trebalo bi biti efikasno u rješavanju problema zagorijevanja, ali ulazi još u neke druge sfere pravljenja rakije pa ako si u mogućnosti da se možeš igrati sa takvim stvarima, ima i ova rešetka koja se postavlja unutar kazana.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_dno.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_dno.jpg)

Mislis li da je resetka od bakra bolje resenje?
Koliki treba da bude precnik rupa i da li resetka treba da ima oblik kupole?

Ako funkcioniše onda jeste bolja. Ako će i na njoj zagorjeti onda sigurno nije.  :whistle: Ne zezam se, ozbiljno mislim.
Treba da bude urađena na jedini moguć, logičan način, da kroz otvore u dovoljnoj količini prolazi tečni, a ne prolazi onaj suvi-gusti dio, i da taj materijal odvaja od dna kazana.

Hvala na odgovorima Bistrice. Dobro je da nisam napravio neku katastrofu :), stavljao sam onaj kvasac u kockicama... Sto se tice enzima, u apoteci su mi natocili enzim u jednu malu epruvetu (nije bilo etikete) i preporucili 2g na 100kg voca (5g ako je dunja), posto sam imao 140 stavio sam 3g (tesko bi izmerio 2,8g :))... Praticu fermentaciju, a sada idem da ucim o destilaciji i kazanima.

p.s. ako neko zna nekof da iznajmljuje kazan u okolini Male Mostanice (pored BG), bicu zahvalan za info.

:thumb: Ma nisam mislio taj oblik cjepidlačenja, nego na 2 grama kao deklarisanu maksimalnu dozu za primjenu, kao što je u tvom slučaju ovih 5 koje navodiš kod dunje. Onda bi ova 3 bila prevelika doza za koštičavo voće koja bi mogla rezultirati određenim uticajima na rakiju tokom destilacije. Naročito ako se u to još dodatno umiješaju neke plijesni, a rekao si da si skinuo većinu truleži, znači ne svu.  :)

Videcemo, javljam se kada bude gotovo... Nadam se da mi neka glupa greska nece poljuljati pocetni entuzijazam...   :scr:

Ja sam ukomio tonu i dvesto. Sve po redu. Odvojio kosticu masinski pritom prskao sa rastvorom vitamina c 2 gr na 1∅0 kg i enzim  5 gr lalizim hc. Sutradan podesio ph zatim qv 23 i onu jeftiniju hranu za kvasac dodao. 10 grama samo. Sad zatvorena fermentacija ide polako vec nedelju dana i za dve nedel je ocekujem da ce biti za pecenje  :lol:

da li su enzimi neophodni i za kajsiju? Ona se sva skasi i nema krupnijih komada pa ne znam da li bi bio i koliki gubitak alkohola na 100-200kg?...za dunju,jabuku,krusku ok ali da li treba ubacivati i u kajsiju tj da li je,bez enzima,vise od 5% neprevrelog secera?

Nije rezultat tretmana ili njegovog izostanka gubitak alkohola ili količina neprevrelog šećera. Nego kvalitet rakije i njena aromatičnost, u zavisnosti od svih faktora uticaja u konkretnom načinu dobivanja, odnosno tehnologiji prerade.  
Ništa nije neophodno, ni selekcionirani kvasci, ni hrana, ni tretman enzimima, ni namještanje pH... kao ni ostale mjere i postupci tokom izbora sorte, uzgoja voća, berbe, prerade fermentacije, destilacije, odležavanja... Sve je stvar „izbora“. Ona će u zavisnosti od svega urađenog ili neurađenog uvijek biti drugačija, a to drugačije se uvijek može odrediti kao bolje ili lošije. Normalno izbjegavajući onaj subjektivni element, koji čovjek može zanemariti ako hoće i ako mu je stvarno stalo do objektivnog. Naše je ili da se uvjerimo u ono što je ozbiljno zabilježeno u najuvjerljivijim stručnim radovima i analizama diljem planete, oslanjajući se na eksperimente, naučna objašnjenja dešavanja i raznorazna iskustva, (i) ili da se sami upustimo u eksperimentisanja za koja je svima njima trebalo nekih dvjestotinjak i više godina da bi se došlo do nekih relevantnih rezultata, jer su i oni imali i imaju izvjesnih lutanja i nedoumica. I mi i oni na kraju stvar odredimo na isti način, za dva različita tretmana, uz sve ostale nepromijenjene uslove. Čašica pored čašice i nema više dileme. Jedna je bolja a jedna slabija. Nekada za nešto blažu razliku a nekada neuporedivo. I to je to. Za enzime je generalni zaključak da rakije dobivene njihovim tretmanom imaju veću aromatičnost, za selekcionirane kvasce da u ogromnom broju situacija modernog voćarstva daju vidljivo boljii rezultat ne samo u nijansama nego u kategorijama ili razredima kvaliteta za rakije,  za hranu da u postupku dobivanja rakije nemaju prevashodnu ulogu izbjegavanja loših efekata koji redovno nastaju na taj način u vinarstvu nego regulaciju količine i proporcije viših alkohola i njihovih estera pa tako znatno utiču na sam kvalitet rakije...i da ne nabrajam dalje. Normalno da u svemu tome u zavisnosti od svih uslova, postupaka ili načina prerade neke stvari se mogu i trebaju izbjeći, a neke ne smiju, i to je to. Posloži mi pedesetak bitnih elemenata i mislim da sam dostigao nivo u kojem sa velikom vjerovatnoćom mogu odrediti efekat onog pedeset i prvog sa aspekta uticaja na kvalitet rakije. Sve ostalo je priča o onom generalnom nivou, jer je niko i ne priča na drugačiji način. Recepti u ovoj oblasti su deplasirani i štetni.    

Ljudi, ova moja rabota krenula malo neocekivanim putem, treba mi savet sto pre...

Danas (6 dana od zatvaranja bureta) uzmem da izmerim sadrzaj secera Ekselovim siromerom  (Duvancic) i dobijem tacno 8 Oe na 24 stepena celzijusa (to mu dodje malo manje od 9 jer je bazdaren na 20 stepeni)... Da li je moguce da je kljuk prevreo za 6 dana i da li odmah da pecem (nisam jos ni kazan nasao) ili da cekam jos (problem je sto ako ne ispecem sutra mogu tek za 7 dana)...

Bure je bilo u zatvorenom prostoru gde je temperatura 20-25 stepeni, na povrsini se uhvatila ona kapa, a vise se ne cuje sustanje u smislu vrenja... Sok ciju sam gustinu merio je bio belo na narandzasto boje... Prilikom cedjenja sam nailazio na cele polovni kajsije koje se do duse lako umuljaju...

Dodana voda i alkohol nastao dodavanjem šećera mijenjaju sastav fermentisanog materijala od kajsije, odnosno njegovu gustoću, pa ne važi više ono što se inače piše o očekivanom završetku fermentacije mjereno moštomjerom. Tako da ti jedino preostaje ono što je najmanje dvadeset puta napisano na forumu. Par dana uzastopnog mjerenja i kada više ne bude promjene u očitanju onda je fermentacija završena i spremna za destilaciju.

Hvala Bistrice, merim sutra ponovo... Ako se menja, onda cu sacekati 7 dana pa kud puklo da puklo... Odoho sad da zakazem kazan... Jos mi srce lupa od ovih rezultata...

Inace, na povrsini se stcorio suvi sloj debljine oko 5 cm, na njegovoj povrsini gde gde se javlja neka belkasta skrama, da li eventualno da mesam ili da ne pipam pogacu...

Ne diraj ništa.
To na površini je ionako pjena koju su napravili kvasci u izuzetno burnom vrenju. Prije destilacije samo skini i baci taj gornji sloj od nekoliko centimetara, odnosno dok se ne ukaže svjetlija i nježnija boja fermentirane kajsije.

Nisam stigao juce da se javim, obavljeno novo merenje posle manje od 24h je pokazalo skoro 2 Ekslova stepena manje (malo manje od 9 na prvom merenju i malo manje od 7 na drugom merenju)... Ostavio jos 7 dana pa sta bude, i zakazao kazan za subotu, pa kud pukne...

Vec 2 dana razmisljam o ovome sto mi je Bistrica napisao i vrtim stranice na forumu, pa ne znam kako da sada utvrdim kraj fermenticaje (bez da merim svaki dan jer trenutno nisam u mogucnosti), da li ima neki hemijski metod sa trakicama (kao za kiselost) ili kalkulacije sa ubacenim parametrima kolicine dodate vode i secera...??

Takodje, da li kada budem radio sledeci put da ne ubacujem uopste vodu (za secer ok), i kako onda da rastvorim enzime, kvasce i sl.... Odnosno koja je kolicina vode dozvoljena na recimo 100kg voca a da se ne utice na merenje slasti siromerom...?

Nema dozvoljene količine vode, ona se u principu ne dodaje nikako osim ako se mora. Rehidriranje kvasaca je potpuno druga stvar jer se ne radi o dodavanju vode nego o situaciji u kojima se kvascima vraća voda koja im je prethodno oduzeta prije pakovanja za prodaju. Pojednostavljeno rečeno zbog toga se i preporučuje njihovo rehidriranje vodom a ne širom, sokom. Kod rastvaranja enzima je toliko mala količina vode da nije vrijedna pomena.
Za određivanje kraja fermentacije, osim onog komplikovanijeg laboratorijskog, nema pouzdanijeg načina, i bez i sa vodom i šećerom, nego par uzastopnih mjerenja bez promjene... Ako ti je sve to na drugoj lokaciji u odnosu na onu gdje živiš, pa ne možeš mjeriti redovno. Ponesi uzorak u nekoj plastičnoj flaši kući pa tamo mjeri. Kada fermentacija bude završena u toj flaši imat ćeš rezultat koji ćeš očitati i u buretu.  

Да ли ком од кајсије треба да се меша?

Ukoliko si u mogucnosti da odradis anaerobnu fermentaciju (sa vrenjacom ili crevom uvucenim u flasu) onda ne treba mesati.
U suprotnom ako ti je komina izlozena kiseonikom, onda bolje mesaj kako se pogaca (klobuk) ne bi puno inficirala.

Nenade, bolje da se u otvorenoj fermentaciji inficira gornji sloj koji se ionako baca, i koji u kraćem vremenskom periodu ionako neće nigdje sa površine, nego da se miješanjem dešava sve ono što znači negativan uticaj na kvalitet buduće rakije. Gubitak aroma i alkohola, lošije uslove fermentacije i stvaranje u većoj mjeri određenih nusprodukata vrenja.

Slazem se sa bistricom, ima logike to sto kaze.  :thumb:
Pokusao sam, ali sam jos uvek mlad i ne dovoljno iskusan.  :)

Pozdrav svima
Juce sam ispekao rakiju od kajsije za koju sam kljuk pripremao sve po uputstvima sa foruma(zatvoreno vrenje bez mesanja).
Posle 17 dana od muljanja procenio sam da je fermentacija zavrsena i pristupio pecenju. Mogu reci da sam rezultatom veoma zadovoljan i ovom prilikom se zahvaljujem svima koji su svojim savetima pomogli da i pocetnik moze da napravi solidnu rakiju.
Obzirom na ne bas najbolju sirovinu rakija je dosta aromaticna i ukusna.
Koristio sam kazan prevrtac na cije dance sam sa donje strane dodao lim od 1mm debljine i nije bilo znacajnijeg zagorevanja(samo je jedna tura malo zalepila bez posledica po rakiju).
Imam samo jedan problem: rakija je ispala jacine 54% alk. i voleo bih da jacinu dovedem na nekih 48%. Procitao sam dosta o razblazivanju dest. vodom posle perioda odlezavanja ali sam siguran ...




Ja sam pogotovo siguran šta je ovo što je brisano.  :)

Evo da se i ja javim...
Prekjuce sam radio destilaciju, oko 130l kljuka je dalo negde oko 10 litara srednje frakcije. Srednju frakciju smo hvatali do nekih 45 stepeni i dok patoke nije bilo u naznaci, nedugo posle toga se osetila patoka i jacina je naglo pocela da pada. Rakija je po mom misljenju korektna, ne mogu da kazem odlicna jer joj uvek nadjem neku manu, mada svi koji su probali hvale aromu. Videcemo  kada odlezi i razblazi se.

Prilikom skidanja kape, skinuo sam oko 20 kg kajsije sigurno, i bilo mi je cudno da se tolika kolicina kajsije popela na vrh i zakorila. Ne znam da li je ovo OK, mada imam utisak da je aroma mogla da bude za nijansu jaca, odnosno ne znam da li je enzim odradio svoje.

Jos jednom hvala svima sa foruma na savetima, sledeca je sljiva, pa dunja, a ja cu se tako javljati... Valjda ce biti neki "destilator" od mene za jedno 2-3godine.

Aroma rakije je prije svega stvar sorte i kvaliteta kajsije, fermentacije, destilacije... pa je na ovaj način besmisleno pričati o tome da li je enzim odradio svoje. O njima imaš posebnu temu u kome je opisano kada i kako enzim u potpunosti odradi ono što treba, i to neupitno.

Evo da i ja ukratko izbacim rezultat mog drugog dosadašnjeg pečenja kajsijevače  :)
Od 180L koma kajsija koja mi je prerodila, ali i manje bila slatka nego prošle godine, dobio sam 23L mekane na 12 gradi, i konačno 8L prepeka na 28gradi. Nisam imao pasirku pa sam nažalost radio otvoreno vrenje, ali sam se trudio da ispoštujem ostale postulate i pravila koje sam naučio ovde na forumu. Odvojio sam 1,5% prvenca, a prekinuo prihvatanje na 18 gradi na luli. Ovako sveža kad sam je probao sasvim je dobra i bez izraženih mana, tako da sam sasvim zadovoljan  :) Sad samo treba isčekati odležavanje.

 :thumb: Bit će to dosta dobro, bar iz ove perspektive koju vidim iz onog što si napisao. Nisi uopšte imao velike gubitke. Nemoj da te zbunjuje ono što i mnoge druge. Litre kljuka i kilogrami kajsije nisu ista stvar. Ako je kajsija bila dosta sitna kao što vjerovatno jeste onda zapremina i težina, sa košpicom, mogu da se razlikuju i do nekih 30%.

To si u pravu, ja pretpostavljam da sam otkoštao jedno 220kg voća sudeći bo brdu košpica koje sam bacio. Temperatura koma je bila oko 20C jer srećom nije bilo velikih vrućina, jedino me malo brinula bela plesanj koja se javljala svaki dan na površini kolača (kao na pekmezu u tegli), ali se nadam da to neće uticati na aromu.

Evo ja da se javim i podelim detaljnije sa vama utiske o mojim prvim spravljenim litrima rakije...

Za vikend sam prvi put otvorio staklene balone u kojima je stavljena da odlezi kajsijevaca 57 stepeni jacine, i ima izuzetno naglasenu aromu kajsije. Cini mi se da ona kiselost/gorkost koju sam osecao i o kojoj sam pisao odmah nakon destilacije, vise ne postoji. Planiram da posle 1 meseca krenem sa postepenim razblazavanjem do 48 stepeni... Od 130-140 l kljuka sam dobio oko 10l rakije pomenute jacine, sto bi reklo da ce biti oko 12l razblazene...

Sledeci put cu poslusati Bistricu i izbacicu dodavanje vode i secera prilikom ukomljavanja, pa se nadam da ce biti jos bolja

Kada se osvrnem u proslost mislim da mi je ovo uspelo i da nastavljam da ucim o spravljanju rakija i da spravljam rakije. Sada odoh na forum za Jabukovacu :)

Ove godine izgleda ništa od kajsijevače . Ja spremio mašinu za vađenje koštica ali izgleda faliće samo kajsije .

Dekara77, ista stvar je i u mome kraju. Međutim, filmski se desilo da mi je komšija našao kajsije kod svoga poznanika po ceni 75din/kg, ukupno oko 500kg, pa sam odlučio da ove godine obavim rakijsko krštenje svoje novonapravljene pasirke i novog kazana. U četvrtak, po najavljenom padu temperature, počinjemo sakupljanje. Nadam se da si u međuvremenu, uspeo da preokreneš situaciju i nađeš kajsije za svoju mašinu. Ima li rezultata?

ljudi , da li ima negde u Srbiji kajsija, ili je u celoj Srbiji ova lepa voćka podbacila?

Lolo, ako u Tavankutu nema kajsije, onda ni u jednom kutu zemaljske kugle nema ove rajske voćke. Pokušaj negde gde nije oštar kut, nešto okruglo ali da bude na ćoše  ;)

Ja sam našao po 50 din. iza Beograda uzeo sam 700 kg a mašina radi ko luda 700kg za 20 min ali i to je sporo omašio sam remenicu trebao sam staviti veću ona treba da radi 3 tone na sat

Dobar dan! Imam Mali problem uzeo sam 1800 kg kajisije neplanski, ispasirao I stavio u burice od 200l stavljen je kvasac CM pokusano je sa anaerobnom fermentacijom Ali problem pravi pena u burnoj fermentaciji koja skida poklopce! Kako se resiti pens Ali ne postoji mogucnost hladjenja! Temperature komine he danas bila  36C. Pomagajte kako da obuzdam penu! Bure je do pola puno odvadjeno he komine da he bi Sve iskipelo Ali I dalje kipi!

Temperatura i kvasac rade svoje to će stati za dan dva. probaj zaledi neku flašu sa vodom pa ubaci možda će malo pomoći. kad se završi burno vrenje opet napuni burad

Ovo sa zaledjenim flasama sigurno moze da skine temperaturu za nekoliko stepeni, ja sam dva puta dnevno menjao zaladjene flase tokom burnog vrenja ( na bure od 200l. dve flase od 2 l.) i uspeo u tome.
Sto se tice pene mislim da ona na neki nacin stiti kominu od vazduha, a kad se vrenje smiri i pena spusti onda mozes zatvoriti burad. To je moje  misljenje ali bi dobro bilo da neko iskusniji kaze neku rec o tome.
Verovatno ti je jasno da je temp. komine 36* previsoka pa u nekim slucajevima moze doci i do prekida vrenja.
Pozdrav i srecno

Naravno da he temperature od 36C prevelika I Muslim da je ona I najveci uzrockik pene jer ubrzava vrenje ali da budem iskren method sa flasama he odlican I da budem iskren nikada se nebi setio toga! Iskreno! Sinoc sam u pola 12 stavljao flase da se zamrzavaju I danas nista sve je tiho! Juce mi je za 24h Sa 79° ekslovih stepemi palo na 45°,videcemo state ce sutra biti. Sto se tice zatvaranja tu delimo is to misljenje com we malo primirila odmah sam je zatvorio  I stavio oduske Ali I dalje ladim flase za ne daj boze! ;D Kako pena moze da cuva kominu? Jel vi drzite poklopljenu kominu ili otvorenu? Ja nesto mislim da he jedino korisna story oslobadja CO2 ali to ima smisla kada he zatvorena! Hvala na savetima puno!

Možete i da izvadita jednu kantu pa u hladnjak ,i sutra opet u kominu to će je još bolje ohladiti

da budem iskren fermentacija je vec zavrsena! Trajala je svega 4 dana, merio sam siromerom i ima 6-12 ekslovih stepeni tako da sutra ujutru pecem prvu turu pa sta mi bog i dobra sreca da! ;D Imao sam peh i sa dodavanjem hrane za kvasce naime porucio sam hranu ali umesto juce stigli su danas sa tim da je vec sve gotovo i da nema smisla dodavati ih danas? Oa forumu sam procitao da ne igraju veliku ulogu u vocnom klljuku ali da su pozeljni da se dodaju u manjoj kolicini pa se nadam da ce me bog pogledati!  ;D Javljam rezultate cim zavrsim!

Deknik, i ja pecem rakiju tek od prosle godine tako da se ne usudjujem da dajem savete. Kominu drzim zatvorenu, otvarao sam jedino zbog ubacivanja zaladjenih flasa. Ako ne mesas kominu i temperatura nije previsoka nece ni biti problema sa penom.
Medjutim, ako vec ima obilne pene, verujem da ona predstavlja neku vrstu tampon zone izmedju komine i vazduha. Ponavljam, to je samo moje razmisljanje za koje ne tvrdim da je tacno, pa zato ipak konsultuj nekog iskusnijeg.
Javi kako si prosao sa pecenjem rakije.
Pozdrav

Zavrseno pecenje! Bilo je 12 kazana od toga 3 prepeke od 1800 kg dobijeno je 195L prepecenice jacine 66 stepeni sa temperaturom od 26 stepeni. Fermentacija je bila zavrsena za 4 dana i petog je poterana vesela masina! Kajisija je imala 17% secera, sto se tice fermentacije zavrsena je kako treba cak ima i arome tako da sam malo imao srece! Sada ide na starenje pa cemo videti sta ce biti za godinu dana!

Pozdrav svima i hvala puno na podeljenom znanju i savetima!

Za  4 dana ?????????

Ništa neobično za kajsiju na temperaturi vrenja od 36 stepeni. Nije to sporno nego šećer od 17%.

Kajisija je kupljena u vocnjaku i merena siromerom da budem iskren i meni je bilo cudno pa sam koristio i refraktometar i bilo je isto! Nije kupljena kao konzumna nego su je skupljali sa zemlje sto je otpala! Za cetiri dana! ;D I ja sam imao slicnu reakciju, znao sam da je moguce ali nisam verovao da meni moze da se desi! ;D

Koliko si izmjerio refraktometrom. Kod koštičavog voća sorbitol može biti jako zastupljen pa iskrivljije sliku stvarnog stanja. Hajde do nekih 15% ali 17% je čudo.

Bilo je 73 okslovih stepeni i uradjena je korekcija od 2 stepena! Dali sorbitol utice na ocitavanje siromerom posto mi se poklopilo! Sto se tice refraktometra nije bila cista linija nego je bilo zamuceno i onda sam koristio siromer! Sto se tice kajisija i procenta secera u selu su svi imali oko 17% sto su mi rekli pre nego sto sam sam merio, nemam intresa da vas lazem ili meni ne valja siromer I refraktometar! Imao sam isto problem sa kazandzijom i gradima za rakiju. Dali rakija od 8 gradi gori kada se baci na zar? Problem je bio da moj grad pokazuje 8 a njegov manje od 5 gradi! Ja imam Tlosov a on ne zna ko je proizvodjac! Kada se ubaci u destilovanu ili demineralizovanu vodu treba da bude nula ako je tacan?

Širometar, kao i svaki hidrometar, manje uranja u tečnost u kojoj se nalazi više svega onog što je teže od vode, veće gustine, a takav je i sorbitol. Dakle utiče.  
Ne mislim da nas obmanjuješ nego je greška u „matematici“. Na refraktometru pored oechsle skale imaš i onu koja pokazuje brixe. Kada izmjeriš oko 70° Oe izmjerit ćeš i oko 16,5 brixa. Kajsija sadrži prosječnih 3-4% nešećerne rastvorljive suhe materije, i to na sve boljoj kajsiji, sa jačom rastvorljivom suhom materijom, veće je učešće one nešećerne. Kada to oduzmeš od izmjerenih 16,5 dobiješ nekih okvirnih 12,5-13% šećera, što je više nego izvrstan rezultat za kajsiju. Sva priča o pretvaranju oechsle stepeni po tablici za vino i grožđe u nešto drugo, pa na šećere u ostalom voću, je isto kao i put od Beograda do Novog Sada preko Surdulice. Nepotrebno gubljenje vremena, a može se i zalutati.

Ove godine je bilo malo kajsije ali je bila kvalitetna,ali ipak da preradi za 4 dana to prvi put čujem. Meni je ove godine preradila za 12 dana uz povremeno ubacivanje zamrznutih

Na nekim primjerenijim temperaturama 12 dana za kajsiju je uobičajeno, ali je isto tako uobičajeno trajanje fermentacije od 3-4 dana na temperaturama oko 30 stepeni. Radi se često kod šećerne trske i žitarica.

Bile su visoke temperature Sto je uzrokovalo burnim vrenjem i kipljenjem pene sto je bilo zavrseno za jedan dan i u roku od jednog dana palo je preko 25 okslovih stepeni za jedan dan! Jeste u pravu ste bistrice koristio sam tablicu za grozdje i po njom izneo rezultate, nisam znao da sorbitol utice i isto tako za sadrzaj 3-4% nesecerne rastvorljive suve materije. Sto znaci da sa boljom kajisijom raste i procenat nesecernih jedinjenja i sa matematikom koju ste predlozili ispada ako sam imao npr 17% secera po tablici - 5% nesecernih ispada da je bilo 12% secera! Kod citanja refraktetrom ja koristim  ekslove stepene pa u tablicu i po njoj gledam rezultat, ako sam dobro razumeo za voce bi bilo bolje da se gledaju brix stepeni i ako do ro razumem 16,5 brix=16,5 % secera (u koju ulazi 3-4% nesecerna rastvorljiva suva materija) ako sam dobro razumeo? Jel moze negde da se nadju tablice po kojima bi se moglo gledati za svaku vocnu vrstu kolicina secera sa siromerom?

16,5 brixa =16,5% ukupne rastvorljive suhe materije (RSM) koja sadrži 3-4% nešećerne RSM. One iz koje kvasci ne mogu proizvesti alkohol. Kada se od ukupne RSM odbije nešećerni dio dobije se količina ili procenat šećera, 16,5 - 4 = 12,5%. Dakle 12,5 kg šećera na 100 kg voća. Oechsle je jedinica kojom određujemo koliko imamo šećera u 100 litara, a ne kilograma, a to su dvije različite stvari. 
Nema tablica za različito voće jer je njega nemoguće strpati u isti koš ako se ne uzmu u obzir različite sorte čak iste voćne vrste, stepen dozrelosti, podneblje, klima, pa i pojedine agrotehničke mjere. Složenija je za odrediti zbog većeg variranja kiselina, daleko većeg sadržaja rastvorljivih pektina i pogotovo sorbitola i sl. Dovoljno je neprecizno pa ga ne treba dodatno relativizirati jedinicama poput Oechsle. Inače su odstupanja relativno velika. Tako na primjer preciznije kod kajsije, pojedine rane sorte imaju nešećerne RSM od 3-4%. Mađarska najbolja kao standard 4-4,5%, a one kasnije kao i većina NS sorti ćak i 5%, pa pokoja i 5,5%. U nekim godinama i područjima mađarska najbolja ide sa čestih 3,5%. To je ujedno i odgovor na pitanje za tabelu nešećernog dijela kod ostalog voća. Kod različitih šljiva na primjer sorbitol varira od nekih 2% do ogromnih 6% pa se stvarno javlja potreba za određivanjem RSM kod pojedine sorte i u konkretnim uslovima. Sve to dodatno usložnjava i variranje kiselina i pektina u zavisnosti od zrelosti ili nezrelosti. Jedino rješenje je par godina iskustva na svom voćnjaku ili sličnom voću u regionu, i tu smo već na zadovoljavajućem nivou preciznosti.

Hvala vam na odgovoru, sada ste me upitili u materiju i definitivno cu posvetiti ovoj temi vise vremena! I to je u stvari nesecerni deo RSM koji ostaje pri merenju siromerom da ne moze komina da izvrije do 0 okslovih stepeni nego ostane od 6-9 O°? Sto se tice sortimenta kajisija je bila ns sorta mada ne znam koja tacno! Dali mozete da mi napisete ako vam nije tesko za svaku vocnu vrstu okvirno kretanje nesecerne RSM ili ako znate literaturu gde moze da se procita? U napred vam hvala!

Mislim da takvih tabela ima i na forumu, na internetu sigurno. Da ne tražim sada jer ionako su sve orijentacione zbog razloga koje sam naveo. Ipak neki dosta pouzdan okvirni prikaz važnijeg voća za rakiju:
Šljiva 3-5%
Jabuka 2-3%
Kruška 2-4%
Kajsija 3-4%
Dunja 4,5-5%
Grožđe 3%.

Ako već ideš detaljnije u ovu temu samo jedna mala napomena. Ovo je nešećerni dio RSM kod svježeg voća. Kada fermentacija započne stvara se i alkohol koji je lakši i rjeđi od vode. On će uticati na prikazanu količinu zaostale nefermentirane RSM na način da će na moštomjeru biti prikazane manje vrijednosti a na refraktometru veće zbog različitog principa rada tih mjernih uređaja. Tako da se na primjer dodavanjem šećera može očitati i nula na kraju fermentacije moštomjerom, a na refraktometru i 10 brixa.

I ovo ce raditi posao za pocetak, pokusacu da nadjem na forumu i da procitim sta ima! Hvala puno! :thumb:

pozdrav

da li neko zna gdje moze da se kupi kajsija za rakiju i kolika cijena bude od prilike

hvala

pozdrav svima na forumu.
ovde sam počeo čitati a zatim i praviti rakiju, po uputsvima . Ne mogu da kažem da se u svemu 100% pridržavam svega ( klimu nemam, pa se fermentacija odvija po temperaturama koje je Bog dao,iako ubacim zaleđenu bocu kod ovako visokih temp.  )..
sad bih imao pitanje, za koje mislim da nije pisano na forumu. pošto imam jedno drvo kajsije (koje je izuztno rodilo ),ona ne sazreva odjednom,pa ih ja skupim ,izvadim košpice i zamrzavam. kad sve sazriju ,onda mislim da ih stavim na fermentaciju.
šta mislite da li je to ispravno ?

Najbolje je kada potpuno zrela, pa i prezrela, kajsija ubrana sa grane ide odmah na preradu i u posudu za fermentaciju. Zamrzavanje je nešto lošija varijanta jer se ni u toj situaciji ne isključuje u potpunosti rad enzima koji utiču na promjenu hemijskog sastava u odnosu na svježe voće, ali je u svakom slučaju mnogo bolja varijanta nego svakodnevno dopunjavanje posude za vrenje.

hvala na odgovoru. Ovo mi je bila jedina mogućnost. počelo je padati sa drveta još pre nedelju dana ,i još je ima .

Pozdrav prijatelji,evo da se javim i podelim novo iskustvo sa Vama.Dakle novi trem novi kazan i po prvi put pecem kajsiju.Kajsija je bila veoma zrela gotovo prezrela kad sam je stavio u kljuk,sem kajsije i vode nista nisam stavljao u kace.U prvoj kaci je bila kajsija bez kospica u drugoj pola pola i u dva bureta sa kospicama.Kospice sam vadio rucno i zbog ne dostataka vremena morao sam da na kraju ubacim i one koje nisam stigao da obradim.Elem plasticna folija crevo vrnjaca i povremeno provera koliki je secer.Nisam uspevao da izvucem kluk preko creva da bi proverio secer tako da sam morao da otvorim foliju i loncetom sa dna da uzmem uzorak.Juce sam izmerio secer 6-7 i odlucim da uposlim novi kazan 120l .Nalozim vatru skinem sa povrsine suvi deo isipam jedno 20-30 litara vode zatim kluk upalim mesalicu i krenem.Vatru sam drzao najmanje sto sam mogao cak je u jednom momentu bio samo zar ali sta god da sam uradio vreme je bilo oko 1h 45 min ili manje do isteka rakije gde sam racunao 5 gradi na luli kao prekid.Neverovatan miris kajsije se protezao celim prostorom.Kao sistem hladjenja donjeg dela tabarke pokazalo se kao veoma efikasno 3-4 boce od dva litara smrznute vode.Sve u svemu od tri kazana dobio sam oko 53 litra meke rakije.Nastavljam veceras.Inace kljuk je stajao oko 18 dana napolju u debeloj ladovini po svim mogucim temperaturama dnevnim od 23,24 32 pa do 40 stepeni i nocnim od 12-13 pa do 21-22 stepena.Jos uvek nisam pekao prepek a to planiram za koji dan kad ispecem svu kajsiju bice dva kazana prepeka.Za sad sam zadovoljan i mirisom a na ukus deluje obecavajuce.Kazan i motor deluju veoma dobro nista nije zaribalo ili slicno potrosnja drva veoma veoma mala mozda dva naramka drva po kazanu .U tabarci gornji deo sam drzao na oko 55-60 stepeni i trosio sam oko 150 litara za hladjenje po kazanu.Eto to bi bilo za sada pa javljam kad bude finalni proizvod.

nisam neki stručnjak, čak sam novajlija ovde, ali pitam se gde si, i zašto sipao vodu?

Šteta što nema lajk na forumu.  :thumb:

lolo što bi profesor Nikićević reko ne plašite se vode,voda se sipa u kljuk zatim u kazan sa klkukom pa čak i u prepek.Voda je blagotvorna i usporava procese i ne smeta već pomaže.

...A destilacija je proces kojim se koncentiše etanol a umanjuje voda, pored ostalog.
Dakle trebalo bi dodavati vodu kako bi je destilacijom mogli dodatno umanjivati.
Da djeluje mi jako logično, i prije svega opravdano,  :D:
... ali tek u sistemu presipanja iz šupljeg u prazno.

Na kraju krajeva to čovjek nije ni rekao, samo treba znati slušati ili čitati.

Moze da bude al aj zajedno da poslusamo oko sedmog minuta
https://www.youtube.com/watch?v=qG4_aBtb67U (https://www.youtube.com/watch?v=qG4_aBtb67U)

Nemoj molim te, jer sad mi ovo dođe ko deja vu fenomen.
Prije par mjeseci sam vodio istu priču... http://www.sveovinu.com/index.php?topic=99.msg32317#msg32317

Ma ne mislim ja da je Nikićević bog i da ga dogmatski slušam.Link sam postavio zato što si napisao da on nije rekao da se voda stavlja,a kao što vidiš rekao je.E sad dali je to tačno ili ne to je posebna priča gde moje znanje bojim se da nije dovoljno.Iskreno jako mi je logično da stavim vodu u kljuk pa i u kazan sa kljukom već u prepek nikad nisam stavljao ali eto on to savetuje.


Postavio bi jedno pitanje ,u gore navedenom linku u video klipu prof.Nikicevic pored vode kaze da je dozvoljeno kod kajsije i kruske staviti manju kolicinu kljuka sa mekom rakijom u prepek.To jos nisam pokusavao pa me zanima vase misljenje jel to neko radio i kakvi su rezultati.
Hvala

Šta jedan slon, mom strpljenju ne može parirati ni krdo slonova!  :) 
Hajde molim te pročitaj onih nekoliko poruka u nizu na linku koji sam ti postavio, Tamo je sve već rečeno da ne pričamo ponovo isto.


Nakon toga ćemo i o ovom drugom pitanju.

U među vremenu sam pročitao ,u mojoj glavi postoje neke nedoumice ali ne prema tebi

Veni, vidi, vici mada noviteti su dobrodosli. Da li postoji jedan razlog koji opravdava dodavanje vode bilo kad u procesu a da ti je logican i zasto? Mislim da bi onda mogli da resimo nedoumice.

Vladimire ja spadam u ljude koji se ne kurč.. da sve znaju već ono što neznam ja pitam čitam slušam i gledam.Kad prof.Nikićević u više klipova na you tub-u kaže da se netreba plašiti vode i da je voda blagotvorna ja po difoltu verujem jeb.. možda nije tako al... e sad u kljuk neznam nikog a da nije turio vodu ,poštujem sve al nemogu sve da znam i potpuno sam otvoren za sve savete živ bio

Poštovanje i za tebe Gojo. Vidi se da si iskren i zbunjen. Na tebi je kojem ćeš se carstvu privoleti. Imao sam slične nedoumice i odlučio se za ovaj forum, da ne navodim poimence...

Ogarski isto mislim šest godina pečem rakiju i kunem se da mi je rakija svake godine sve bolja zahvaljući ovom forumu.E sad što više učim sve manje znam al idemo dalje pozz

 :thumb: Svaka čast sve četvorici. Nema lajkova pa moram ovako, i nemojte to shvatiti drugačije, ili da ja to radim nekako pokroviteljski, s visine i slično. Radim to samo iskreno kao čovjek koji voli normalnu, smirenu i prije svega iskrenu pa i argumentovanu priču. O bilo čemu da se vodi.
Za takvu priču nije uopšte bitno da li neko griješi, da li je neko u pravu a onaj drugi nije. Bitno je da postoji normalna komunikacija koja će onom ko pita ili piše nešto što nije tačno, pod uslovom da je otvoren za spoznaju i argumente koji bi se morali uvažiti, dati priliku da nešto sazna i nauči, ili dobije odgovor. Znanje se gradi stotinama pa i hiljadama godina i niko od nas ga drugačije ne stekne nego da ga nauči u određenom trenutku. Da li je taj trenutak sada, nekoliko godina prije ili poslije, uopšte nije bitno. Sve je to samo treptaj oka u odnosu na one hiljade godina.

Neznam da li si mislio na mene da se kurč al moje pitanje je bilo da li ti licno logicki mozes da nadjes prednosti i mane dodavanja vode.

Ne Vladimire ni slucajno nisam mislio da se ti kurc..
Prosto neke stvari ne poznajem najbolje ,nemam vremena a ni ambicije da zavrsavam neki hemiski,tehnoloski,poljoprivredni fakultet da bi naucio da pecem rakiju i da bi znao kako sve funkcionise i radi.
Za mene je pravljenje rakije pre svega zadovoljstvo i hobi i naravno da se trudim da pravim sto je moguce bolju rakiju.
Kad neznam ja pitam.I kad prof.Nikicevic bar u tri emisije decidno kaze da se voda obavezno dodaje i u kljuk i u prvi destilat pa cak i u prepek jebig.. onda ko sam ja da sumlja.Medjutim ovaj forum mi je pomogao da otvorim um i da potrazim misljenje jos jednog lekara pa i dva i to je dobro.
Aj sad da  odgovorim na tvoje pitanje mada to sta je meni logicno i nije od nekog znacaja.Pa vidi sipati vodu u kljuk mi je vise nego logicno.Sav kljuk pod vodom sacuva i boju i svezinu voca a onaj koji je iznad vode pobraoni i krene da se kvari.Kad nebi sipao vodu veci deo kljuka bi se pokvari.Meni je logicno da sipam vodu.Logicno mi je da sipam vodu u kazan sa kljukom kod onih koji nemaju mesalicu pre svega zbog sprecavanja zagorevanja.Eto to je meni logicno.A sta je istina i dali Nikicevic zna ili nezna aj sto kaze bistrica docice vreme kad cu nauciti.
Svako dobro

na to sam i mislio, probaj zatvoreno vrenje kljuka sa podesavanjem ph. U toj situaciji kljuk nece biti pokvaren vec mirisljav i boje bas kako treba. A sto se tice mesalice tu vec je pod moranje da komina mora biti odgovarajuce gustine ako je pregusta tesko ce biti bez zagorevanja. To i jeste ono sto sam te i pitao daj neku tvoju predpostavko pa cemo da divanimo.

Divanjenje moja strast  :)
Aj sad ja tebe da pitam ono sto meni stvara dilemu i nemir
Gde vidis logiku kad profesor Nikicevic bar tri puta za ono sto sam ja gledao savetuje da se voda tura svuda redom?
Ako meni ne verujes ti pogledaj video klipove sa you tuba imas jedan link gore a druge je lako naci.
Dali zna al zeza narod dali zna i to je zaista tako i dali nezna pa lupeta.Sta tebi logika govori?

Sinoc zavrsih zadnja tri kazana i uradih prepek kajsije.Dakle oko tona i 50 kila kajsije 12 kazana plus dva prepeka.Ispade 60 litara na 63 stepena.Razblazio sam litar rakije sa 0.46 l destilovane vode i dobih skoro litar ipo kajsije na 43.1 stepen.Miris je neopisiv pun snazan prepoznatljiv na ukus pa daje jednu snaznu punocu u ustima sa odlicnom aromom i postoji jedan blago srednji nemir alkohola jer prilikom degustacije kao da jacina nije stabilizovana pa dolazi do blagog peckanja .S obzirom da je rakija od sinoc takoreci "vruca" i da mozda jos destilovana nije pocela da radi nadam se da ce se sve stabilizovati za sad obecava.

U jednom momentu kaze "zato se i dodaje voda" a u ovakvoj emisiji lako se moze doci do pogresnog zakljucka.

Nestigoh da nađem drugi klip gde kaže ne plašite se vode voda je blagotvorna i td
Ok
Dali si ti pravio kajsiju ove godine

Nisam, al cu jabuku sigurno.

Ja pored kajsije cu verovatno peci jabuku i krusku a sljive koje su mi fah i koje najvise volim ili nema ili su nenormalno skupe

Evo sad sam procitao sve ,nisam stigao ranije
Pa uredu sve sto si napisao deluje logicno,ja opet naglasavam nisam u toj meri strucan da mogu ovako duboko da udjem u materiju.
Ja sam stavljao vodu u kljuk i nesto vrlo malo vode u prvu destilaciju.Rakiju koju sam dobio a dobio sam tacno 60 litara na 64 stepena sto otprilike znaci da cu imati oko 86-88 litara na 43 stepena sto mi je i cilj.Razblazio sam oko dva litra na 43 stepena i evo posle dva dana rakija ima znatno bolji ukus nego prvog dana nadam se da ce biti sve bolja i bolja.
Hvala bistrice na linku i svim savetima u buduce necu ubacivati vodu nigde ne brineme destilacija jer motor i mesalica odlicno rade i cisto sumljam da moze da zagori ali jos uvek me brine sam kljuk ja nestavljam ni secer ni kvasce niti bilo sta drugo i to mi je sad glavni zadatak da malo proucim sta da turim u obecanu jabuku i krusku od sljive ove godine nista
pozzz

Pozdrav svima,

Ove godine sam prvi put pekao rakiju od kajsije, danas sam radio prepek, od 41l rakije jačine 34-35 stepeni dobio sam sledeće količine:

-0,5l prvenca za koje grad pokazuje 62 stepena, bilo mi je malo čudno i nije mi jasno kako tako slabo ide pa sam odmah nakon toga ponovio merenje i dobio
-0,5l preko 70 (grad mi pokazuje max 70 i skoro ceo je potonuo pa ne znam tačnu jačinu, kontam da je oko 80 ili malo ispod), to sam ostavio u zasebnu flašu a zatim pekao dalje i dobio
-13l jačine 68 stepeni u prihvatnom sudu. Posle toga dobio sam još dve litre od kojih je jedan jačine 48 a drugi 41 stepen i još tri litre jačine oko 22 stepena.

S obzirom da prvi put pečem rakiju zadovoljan sam kako je ispalo ali ipak imam nekih nedoumica pa vas molim za pomoć:

-Šta uraditi sa prvencem, tj onim drugim delom od 0,5l jačine preko 70, ne znam kako bih ga nazvao, da li da ubacim u ovih 13l jačine 68 ili da i njega odstranim? Ovde bih napomenuo da kod prve destilacije prvenac nije odvajan.

-isto pitanje i za ovaj litar jačine 48, da li ga sjediniti (ili jedan deo toga) sa ovih 13l s obzirom da je ukus sasvim dobar?

Ovaj od 41 stepen keva želi da iskoristi i pravi neke likere, ni on nije lošeg ukusa.

I na kraju, čovek koji mi je iznajmio kazan i pomogao oko pečenja me ubeđuje da prvih 0,5l i poslednjih 3,5l ostavim za sledeću godinu i to ubacim u prvu destilaciju sa kominom, da li je to ok?

Radiša, ja prvenac koji iznosi 3% od količine meke rakije na prepeku odbacujem. Zatim hvatam rakiju koja u početku meri preko 72% dok na luli ne padne na 58%, i to smatram I klasom rakije. Zatim u drugi sud hvatam od tih 58% do 40 % i to mi je II klasa koja u proseku meri oko     
46- 47%.i tu prekidam destilaciju. Nju posle mesec dva degustiram dok ne prođe minimum 4 meseca kad počinjem da razblažujem I klasu demineralizovanom vodom po 5% na mesec dana. Tako radim do 45 %, onda razblažujem po 1 % na mesec dana do željene jačine.
Predpostavljam da prvenac i ono što ja odbacujem ispod 40 % može da se iskoristi sledeće sezone u prvoj destilaciji, ali bolje da o tome daju stručno mišljenje Bistrica i Peca.

Pozdrav i tebi radisa.
Iz ovog što si napisao se vidi jako brzo obavljena destilacija, prva i druga, i suviše jaka uhvaćena meka rakija.
Samo si nepotrebno sa obje ove stvari mnoge arome ostavio u džibri umjesto da ih preneseš u meku rakiju. Ne samo arome nego na isti ovaj način i etanol, količinu rakije.    
U takvim situacijama neka pravila više ne važe jer su grubo narušeni uslovi i došlo je do preraspodjele etanola i aroma po odvojenim frakcijama destilata. Po svemu onom što je meni poznato u tvojoj konkretnoj situaciji, a bez prilike da probam te uhvaćene destilte i uzorke, ja bih na tvom mjestu odbacio tu litru prvenca i one 3 litre od 22 stepena, a možeš ih i ostaviti za nagodinu.
Rakiju bih formirao od ostalih 15 litara.

Hvala obojici.

Destilacija jeste obavljena brzo, s obzirom da nisam pekao sam i da kazan nije moj, čak je i vreme bilo malo ograničavajuće pa je sve to ispalo kako je ispalo. Planiram kupovinu kazana, pa će sledeća tura biti, nadam se, daleko bolja, naravno, ako bude kajsije do godine :D
Što se aroma tiče, uopravo tako mnogo toga je ostalo u džibri. Rakija ima ukus kajsije ali ne onako kako bih ja voleo. Ostaviću ih tako odvojene tri meseca pa ću posle degustacije videti kakve su ove dve litre i na osnovu toga ću odlučiti da li da ih pomešam.

To nakon tri mjeseca je lošija varijanta po konačnu rakiju.
Miješanje bi se trebalo uraditi odmah. Možeš stvar degustirati na način da na jednoj manjoj količini u proporciji 13:1 napraviš jedan uzorak za probu. 13:1:1 napraviš drugi uzorak i onaj treći bi bio samo od nih 13 litara. Nakon upoređenja ta tri uzorka se donosi odluka. Razlika bi trebala biti relativno lako uočljiva.

Poslušao sam savet, posle testa sva četiri uzorka pomešao sam samo ovih 13l (tačnije 13,9l, kod prvog merenja se neko zabrojao za jednu mericu :D) i jedan jačine 48. tako da sada imam 15l jačine 67%. Sad sazrevanje pa razblaživanje.

Hvala na savetima još jednom.

Ispekao sam rakiju od kajsija, ukus i miris odlicni ali jedan problem ima kad se stavi u frizider zamagli se postane belicasta ispecena je pre mesec dana. Sta moze biti u pitanju?

Aromatska jedinjenja prirodno prisutna u rakijama. Prije svega esteri srednje i dugolančanih masnih kiselina. Dobro rastvorljivi u alkoholu i jačim alkoholnim rastvorima, a slabije u vodi i slabijim alkoholnim rastvorima. Kod rakije je to ispod 50 a naročito ispod 45 stepeni.

Rakija se inače ne čuva u frižideru i konzumira se na temperaturama od 14- 16 °C, za potpuni užitak. Isto tako je pravilo da se rakija ne počinje svoditi na pitku jačinu prije nego protekne neko minimalno vrijeme za njenu stabilizaciju, 2-3 mjeseca, a još bolje tek na proljeće. Tako da bi je prvo trebao pustiti da se stabilizuje, pa čak i ovu koja je razblažena.  
Ako ipak ne želiš tako onda je možeš filtrirati, ali ćeš izgubiti dio aroma.

Hvala na odgovoru,  :)

Da zaboravio sam napisati i ono drugo jako bitno, iako je vjerujem vidljivo. Ova jedinjenja su slabije rastvorljiva na nižim temperaturama pa zato na njima daju zamućenje. Kada se rakija ponovno zagrije na neku normalnu temperaturu povećava se njihova rstvorljivost pa destilat ponovno postane bistriji i bez zamućenja.

Moram da se obratim ovom forumu za pomoc ili savet.
Naime prvi put u životu sam peko rakiju, i to od kajsije-jedan kazan od 100l. Totalni pocetnik amater.
Ne znam da pecem, nemam kazan, pa sam angažovao prijatelje, Jedan je peko a drudi pozajmio kazan, tj. pekli smo kod njega.
I dobili smo zelenu rakiju. Niko nije pameten zašto.
Pretpostavka od bakarne patine.
Kazan je korišcen 2-3 nedelje pre nas takodje za kajsiju, i uredno je opran, pa se smatralo da ne treba detaljno da se cisti.
Njihova rakija nije bila zelena.
Da li može nešto da se uradi sa zelenom rakijom, da se bilo kako iskoristi ili može samo da se baci?

Možeš joj uraditi drugu destilaciju.
Mogao bi odmah dobiti odgovor i zašto ali ćeš više naučiti ako detaljno opišeš postupak od berbe do posude sa rakijom. Datumi i okolnosti.

Pozdrav ,posto sam proslogodisnju proizvodnju rakije od kajsije prodao odavno odlucih se ponovo da napravim rakiju od kajsije.Ovog puta se nisam usudio da kostice vadim rucno vec se raspitah i kupih najbolju pasirku rucno pravljenu od vrhunskog majstora momka po imenu jagnjilac. :)
Koristim priliku da se javno zahvalim za odlican posao kao i za nesebicnu pomoc oko obrade 3,5 tona kajsije koju smo da nas struja nije zezala uradili mozda i za manje od tri sata.Kao snazna podrska bio je sa nama i hapy star takodje se i njemu zahvaljujem.Sjajna ekipa
merilismo i ph vrednost i sve odradili kako treba sad je na meni da to opet odradim do kraja i da opet dobijem dobar kvalitet.
Momci hvala jos jednom i zivi bili

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/18/18_3165.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=18_3165.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/18/18_1368.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=18_1368.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/18/18_2316.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=18_2316.jpg)


PASIRKA JE IZVANREDNA

Bilo mi je zadovoljstvo, kod tako ljubaznog domacina i njegove porodice .

   Pozz   :thumb:

Goja,hajde sad budi dosledan do kraja,i podeli sve detalje koji su bitni za temu. :)
Od fermentacije,pa do destilacije,sa svim detaljima. :)

Haha sve je to vec napisano vise puta i na papiru postoji ali ono sto nije napisano kao tajni sastojak je da kad se ovi poslovi vrse mora da budu bar dva dobra prijatelja bar dvojica komsija od koga jednog placas a drugi je na mobi mora da bude neko od tvoje loze i ono najvaznije da bude dobro raspolozenje,smeh,sala
Sto bi reko tehnolog Vica :"ja kad vidim da je neko ljut,nadrndan ja ga u podrum ne pustam ce mi pokvari i vino i rakiju".
 :) :D:

Ima neke načelne logike i u tome ali bi onda po njoj isto tako išlo da se vašarska vina i rakije prave u vašarskoj atmosferi.  ;D  :D:
Neka drugačija vina i rakije, ozbiljnija, u nekoj malo drugačijoj i ozbiljnijoj atmosferi. Međutim nije pravljenje vina i rakije toliko presudno zavisno od atmosfere koliko od ozbiljnosti tehnološkog postupka, pa bi moja jedina tajna bila da se nastojim maksimalno pridržavati postupka, i raditi na način koji ovdje na forumu opisujem riječima. Pričajući o zahtjevima za kvalitetom voća, njegove prerade, kvalitetetom fermentacije, destilacije pa kasnije i dozrijevanja.

Za uvid u elemente te jedine tajne, i stvaranje potpunije slike o rakiji koja se pravi, bar meni a vjerujem i svim onim koji to ozbiljnije doživljavaju, svakako bi puno više značile informacije o kvaliteti te kajsije. Njenoj sorti, stepenu dozrelosti, procentu eventualno trulih, i onih koje su dugo odležavale na zemlji prije kupljenja. Temperaturi fermentacije, dostupnosti kiseonika i sličnim stvarima. Nešto od toga se može dati i opisno poput naziva sorte kajsije, kvasca, količine i vrste dodate hrane, korištenju enzima, podešavanja ostalih bitnih elemenata fermentacije. Nešto bi ipak moralo ići i preciznije. Mjerenjem šećera. kiselina, pH, temperature i sl.

Za sve one nadrndane, vesele, ozbiljne, pa i one radoznale je vice u pravu. Ne samo da ih sve skupa ne puštam u podrum nego ni na kapiju imanja dok uživam i dok sam posvećen ritualima pravljenja. Kada radim potreban mi je mir, spokoj, blagostanje, opuštenost, iskren i potpun odnos prema mislima i materiji, prema onom što osjećam.

Za lumperaj ili druženja ćemo lako, i naravno poslije svega toga da bi imali šta kvalitetno i za popiti. Za mene je to u momentima posvećenosti pravljenju vina i rakije hram. Hram kojeg ne bih skrnavio praznom i nepotrebnom pričom, ljudskim manama, i svim onim što je nedostojno zidina u kojima počiva "ideologija" kvalitetenih vina i rakija. Toga ionako imam na pretek i na forumu.  ;D  

Ne videh u temi da li je neko pekao rakiju od domaće sorte Zaklopčanke ili Zaklopačke ruže pošto na jesen planiram da kalemim 500 sadnica za sada nemam sigurne kalem grančice Mađarske najbolje koja mi prvi favorit a imam fantastičan zasad Zaklopčanke u blizini 100% čista sorta jedino što je prodaje u konzum i nikada nije pekao rakiju.

Usli smo u jun mesec, kajsija je po negde vec pocela da rumeni. To ce biti moja prva rakija spremljena na pravi nacin. Procitao sam sve postove na ovoj temi 2X, sve je jasno. Pa ipak molim iskusne u pripremi kajsije i pecenju rakije od nje za malo pojasnjenje:
1. Koristicu kazan prevrtac od 100l. Da li ce 350kg kajsije biti dovoljno za jedan prepek? Mislim da bi moralo bar 50l sirove rakije u kazan.
2. Pre desetak dana sam pio kajsiju destilerije "Stari hrast" iz Zirovnice. Veoma dopadljiva, mirisna, ukus voca u ustima, klizne niz grlo a da ne zagrebe. Voleo bih da dobijem takav destilat. Ali: bezbojna je! Mislio sam da kajsija ide u hrastovinu? A i vise volim "obojene" rakije  ;D Pitanje: da kupim drveni sud ili staklo?

Prvo i osnovno, kakva je zapravo kajsija ove godine?
Pitam jer ono što se dešavalo sa vremenom sigurno je uticalo na kajsije, na njene kiseline, šećer, aromatski profil.

Mislim da je jos rano za takvu analizu. Kakva god da je, meni je ovo virgin godina i svakako cu pokusati da ispostujem sve zadate parametre i da  dobijem solidan destilat. Bar cu da naredne godine znam gde sam pogresio i sta treba da ispravim.
Razumem da zbog vremenskih uslova ce kajsija nakupiti manje secera. Tako cu da imam i manje sirove rakije za prepek. Nije problem da ugovorim i kupim vecu kolicinu, moj problem je: koliko ce otkoscavanje da odnese? Racunao sam da ce 300 kg ociscene kajsije da bude dovoljno za taj jedan prepek.

U proseku gubiš oko 20% kod pasiranja, a onda ti i dalja računica ne ide u prilog sa tih 350kg da bi odradio kako treba.

I nekako sa 500kg,s tim da bi tona po mom mišljenju bila neki minimum ako možeš obezbjediti.

Citava tona za jedan prepek u kazanu od 100 litra? Gde li sam ja zalutao mojom racunicom
Mogu da obezbedim i tonu, ali ako je minimum 500kg pokusacu sa toliko. I pored jasno opisanog postupka ipak je ovo za mene jednacina sa puno nepoznatih. Zato neka cifre budu sto manje, manje ce razocarenje biti ako (kad) zabrljam nesto :D:

Za pun kazan meke rakije, za tvoj od 100l, bice dosta 600-650kg(cele) pri slasti kajsije oko8% . Nisi puno pogresio.

Hvala. Racunao sam izmedju 8-10%, i da kazan ne mora da bude do vrha vec da bih prepek uradio sa 60-70l meke rakije. Znaci 500kg ce zadovoljiti kolicinu rakije za ogled.
Kazan inace nije moj, iznajmljujem ga. Star je nekih 40-45 godina a napravljen u kazandzijskoj zadruzi Skoplje. I pored godina verovatno najbolji u kraju.

Ali, sa planovima oko bureta u tom slučaju pričekaj.  :)

U redu. Mislio sam novo bure od 40l nekoliko meseci a zatim u staklo. Ali moze i odmah u staklo, ova kajsija o kojoj sam pisao Stari hrast je bas takva-bezbojna.

I ja planiram tako nešto oko 1t, ove godine je rodila kajsija baš dobro tako da samo malo da posluzi sunce narednih dana i biće dobro. Obzirom da se kajsija za rakiju bere u baš zlelom( prezlelom) stanju mislim da je 8% šećera prilično pesimistično, pre će biti 11, 12 % naravno zavisi od sorte i podnevlja.

Kakva je godina bit će vjerovatno negdje na sredini. Oko 10%. Jedino ako se naredni dani drastično poprave pa je ipak izvuku.
Nego šta je sa onim najvažnijim kod kajsijevače? Koja je sorta?

Voleo bih da znam i ja koja je  :lol:
Mogao bih sutra da slikam drvo i plodove ako ima nekog raspolozenog za procenu. I ako moze u ovoj fazi jos zelenog ploda da se "procita" sorta kajsije?

Ako sve ide po planu ja bih jednu kacu Zaklopačke ruže i jednu kacu Mađarske najbolje tako da mogu da uporedim pošto krajem leta planiram da kalemim i na jesen sadim. Nisam pekao do sad čustu kajsiju pa ćemo da vidimo imam ukopanu garažu kompletno je u zemlji i pingvin klimu obzirom da je reč o kacama ne prevelikim 500 kg verujem da temperatura neće biti previsoka a enzim, kvasac PH korekcija i sl. se podrazumevaju.

Drustvo, jel proveravao neko kajsiju mozda? Ja danas merio jednu jako zrelu i dobio rezultat 12! Da li je to moguce ili sam zabrljao nesto? Refraktometar je onaj koji koristim za grozdje, tu nisam imao problem sa rezultatima.

Pa moguće je da ni ovdje nemaš sa kajsijom problem sa rezultatom.

 :)
Navuce mi osmeh na lice. Pricali smo skoro o tome i izveli neki zakljucak da bi kajsija ove godine isla negde oko 10 tako da mi je ovih 12 brix-a izgledalo puno s obzirom na to da ce da se beru tek naredne nedelje.
 Pa sta sad, ipak cu da kupim bure  :D:

Nije sav Brix jednako šećer. Trenutno ti je on na nekih 7%.

ibrik,refraktometrom mjeriš ukupan ekstrakt ali da bi imao predstavu o sadržaju ukupnog šećera moraš oduzeti nešećerne komponente sadržane u njemu.
Ovdje imaš detaljno o tome,na drugoj temi.

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=389.msg19083#msg19083

Da, procitao sam. Veoma detaljno objasnjeno. Pa ipak mi se ucinilo da je to puno jer jos 7-8 dana nece biti ubrana a sada valjda intenzivno dodaje. Nemam nikakvih iskustva sa kajsijom, samo ono sto sam procitao ovde. Druge forume ne posecujem.
Sve jedno ocekujem da nakupi 10%. Cisto da me ne razocara u prvoj godini.

Izvini,zaboravila sam,koja joj je godina?

Mislis za starost stabla? oko 30, tri stabla prilicno velika. Ostatak cu da kupim iz vocnjaka koji je zasadjen pre petnaestak godina.

Pa zašto onda pominješ prvu godinu?

Pa meni je prva da cu da se ozbiljno pozabavim rakijom. Do sada to nisam radio :D
A da nije bilo vas verovatno ne bih ni sada.

Aha,sad mi je jasno.Polako,bitno je samo da je ubereš u punoj zrelosti,odradiš dobro fermentaciju i destilaciju.
Onda ne sumnjam da te neće razočarati.

 Vino pravim godinama unazad. Fermentacija ne bi trebalo da mi predstavlja problem. Mehanizmi bi morali da budu isti kao kod grozdja, higijena je nesto na sta obracam najvise paznje, koristim najbolje iz enoloskog programa sto je dostupno na trzistu. Prostorije za fermentaciju su ispod zemlje pa nece biti problem ni temperaturu kontrolisati kod tako malo kolicine.
Moji problemi ce da se jave prilikom destilacije predpostavljam. Ali zato imam vas, imam koga da smaram  :D:

Navikli smo.  ;D
Šalim se, pripremi se samo jer i fermentacija je malo drugačija.  :)

Nikako ja da se manem ove teme, ali za nekoliko dana cu da berem kajsiju pa mora malo.
Imam od jesenas kvasac UVAFERM CEG, a prijatelj ima neki FD3, ne znam sta je to. Koji da upotrebim od ta dva? Ili da nabavim neki treci, imam vremena , nameravam u cetvrtak da berem.

Hajde ako imamo vremena onda ćemo o tome sutra malo detaljnije.  :)

Vrlo rado, hvala.
Enzim imam lallzyme HC i hranu fermaid E. Nije problem ni to da promenim ako ne valja.

Nema potrebe, pa ćemo i o tome ako stignemo.
Ako ne onda slijedećom prilikom. Imam istih pitanja na PP pa mi je lakše na forumu grupno i objedinjeno.

Posložio sam priču još samo da presložim i pojedinačne kvasce, pa ćemo ipak ostaviti za sutra navečer.  :)

  :thumb:

Prodaje čovek kajsiju ružu. Dogovorimo se i tek posle saznam da je to Zaklopačka ruža (tačnije nisam znao da postoji druga ruža)  : :D:.
Kažu da je i ona dobra, videćemo. Prvi put pravim kajsijevaču.
Inače, sve mi čini da je prvi korak, nabavka kvalitetnog voća i najteži u procesu pravljenja rakije. Barem u mom slučaju.

Kvalitet i nije nešto ove godine ali je zato cena kao na akciji...

Kicca, mislis konkretno na Zaklopacku ružu?

Mislio sam konkretno na sve sorte Zaklopačku ružu ću i ja da probam pa ćemo da vidimo...

Tvrdi mi da je kao med  :). Videcemo i razmeniti iskustva.

Izvinjavam se ako je negde već napisano, ali me zanima koja je idealna jačina rakije od Kajsije?
U knjigama sam pročitao 45-50%
Hvala

Za pitku jačinu, previše.
Ne postoji idealno generalno, to se odredjuje u zavisnosti od samog destilata probanjem kao i kod destilacije.

... ali postoji idealni okvir i on je od 40-45. Ostalo su manje ili veće nijanse koje zavise od samog kvaliteta rakije. Što je kvalitetnija rakija više joj godi niži alkohol.  :) Normalno govorim o rakijama koje nisu jako dugo odležavale u buretu.   

Dok ste tu da pitam iskusne: sta savetujete za kajsiju: drvo ili staklo?

Izvini, video sad.

Ako ćeš je piti po ljetnim vručinama onda svakako pronađi neko drvo zbog hladovine.  :)
U bure idu najkvalitetnije rakije od vina i od šljive. Kada hoćeš da uživaš u drugačijim profilima arome, u svježijim rakijama, onda ih normalno čuvaš u staklu kako bi maksimalno očuvao tu vrstu arome. Može i ona u buretu ali je to onda blijeda slika rakije u odnosu na pravi kvalitetan konjak ili šljivovicu.    

Pozdrav svima,
kajsija ukomljena juce, koristio sam kvasac safspirit FD3, to je jedino sto sam mogao naci na brzinu. U prostoriji gde je ukomljena imam konstantnu temperaturu od 17 stepeni, da li neko mozda ima iskustva o vremenu koje je potrebno da se zavrsi fermentacija u ovakvim uslovima, cisto zbog planiranja vremena za pecenje ...

Zanimljivo je isto da sam koristio pumpu G60 enoitalia za prepumpavanje pasirane kajsije u kace, moram reci da sam odusevljen radom  i brzinom ....
https://imgur.com/YFphl1T
https://imgur.com/KWsOogs
https://imgur.com/v48KZr9
https://imgur.com/HH0tyQH

Prije svega zavisi od temperature unutar posude za vrenje. Kolicine i vrste unesene hrane, dinamike kvasca, velicine posude, unesenog kisika kojeg pasiranjem i prepumpavanjem ima prilicno, startne temperature kajsije i sl. Na drugoj strani zavisi od kolicine secera u vocu. Za pretpostaviti je nekih 7 dana.

Sinoć sam u bure od 120l,ubacio 100 kg kajsije. Odvojio sam košticu i izgnježdio plodove. Nemam pasirku, pa sam se snalazio. Dodao sam enzime, potom kvasac i hranu. Zatvorio bure i stavio vrenjaču. U prostoriji je oko 20stepeni. Ono što me brine, još nema mehurića u vrenjači. Da li je normalno da nije lrenula ili sam nešto zeznuo? Hvalaa

Vjerovatno je već krenula samo ne primjećuješ manifestaciju. Slikaj sadržaj posude, i njenu vanjsku stranu sa vrenjačom da vidimo o čemu se radi.

Da otvorim bure, pa da slikam?

Da, kako bi se vidio stepen zrelosti i usitnjavanja voća. Vjerovatno nije to nego je do dihtovanja posude ili vrenjače pa slikaj prvo posudu izvana. Ako je već krenulo nemoj se zamajavati.

Pa, da... Nisu bile najzrelije, a ni usitnjene.. Sad cu da slikam

Ovako izgleda sadržaj
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/19/19_14262.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=19_14262.jpg)

A, ovako bure. Nažalost, kada sam hteo da slikam kljuk, pukao je poklopac na sredini, pa sam morao da stavim najlon. Dobro sam ga vezao. Prvi put mi je, pa je očigledno da je sklepano..
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/19/19_15779.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=19_15779.jpg)

Radi, samo nema dihtovanja dabi vrenjaca radila.

Imala je odlično dihtovanje, pre nego što je polomljen poklopac, pa se celu noć i dan ništa nije desilo.

Providno je bure pa pokazuje koliko tečnog dijela ima u njemu. Koja mu je visina?

Izvini, Bistrice, ali bure mi je u selu, a ja sam se vratio u BG. To je bure od 120l, visina je nekih 120cm. Pošto je providno, izgleda kao da je prošarano. Dole gusto, u sredini tečno i pri vrhu gusto. Kada udarim bure sa strane, on pusti mehuriće, ali ne na vrenjači nego unutar bureta. Napunjeno je na nekih 70%, rekao bih..

Možda se ovde nešto vidi
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/19/19_17523.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=19_17523.jpg)

Dobro onda da te ne mučim reći ću uopšteno. Ne radi se tako priprema voća za fermentaciju. Mora se dovoljno usitniti i mora to voće biti dovoljno zrelo kako bi otpustilo sokove koji će omogućiti da se sve uradi kvalitetno. Inače za posljedicu imamo ovo što ti imaš sada. Fomiralo se jako malo tečnog ili kašastog dijela voća. U njemu je uglavnom skoncentrisan enzim i kvasac koji si samo uspio preliti preko takvog materijala. Takva sredina je sada prekisela za kvasac jer enzimi koje si koristio prije svega razlažu pektin na galakturonsku, pektinsku kiselinu. Sa prirodnih pH 3,3-3,5 koliko je imala ova nezrela kajsija sada zbog ove kiseline vjerovatno imaš pH oko 2,5. Na takvom pH kvasci rade jako usporeno ili ne rade gotovo nikako.

Ako voće stajanjem otpusti dovoljno soka koji će nivelisati ovaj pH imaš šanse za vrenje, pod uslovom da su to maltretiranje kvasci uspjeli podnijeti bez prevelikog stresa.
U svakom slučaju slijedeći put uradi onako kako treba. Enzim se ne može dodavati ako se neće kvalitetno umiješati.

Da li postoji podatak u kom procentu treba da bude tecni deo u odnosu na gusti deo u kaci, ako je sve uradjeno kako treba? Konkretno kod mene je u kaci od 1000l, 500l tecni deo nakon drugog dana, a 400l je gusci deo koji se digao gore, a ovo mu je drugi dan fermentacije. Temperatura koma je 30ak stepeni, a fermentacija ide dosta tiho. Nije bilo neke burne reakcije za sada. Voce je ispasirano i usitnjeno skroz, a kace su sa vodenim dihtovanjem i vrenjacama. Da li su enzimi trebali vise voca da rastvore u odnosu na ovo sto sam naveo do sada?

Zavisi od zrelosti, granulacije na koju je voće samljeveno, i od konkretnog enzima koji si koristio, ali možeš u konačnici imati maksimalnih 70-75% tečnog dijela. Za sada ti ide izvrsno u tom dijelu, osim temperature. Previsoka je, ali šta je tu je. Tiho je samo manifestacijom jer ti kvasac ne stvara previše pjene, ali vjeruj da je sve ostalo jako burno. Što se vidi i po temperaturi. Jednostavno bi to mogao utvrditi i bez temperature svakodnevnim mjerenjem širometrom ili refraktometrom. Praćenjem vrijednosti šećera od stavljanja voća na fermentaciju do njenog završetka.

Zato sam i pitao ono pitanje malopre oko procene vremena do pecenja. Muci me to sto necu biti kuci do srede zbog prirode posla, ali utesio si me kad si rekao onih 7 dana ;)... Voce koje sam stavio je bilo oko 95% zrelo, upala je i koja zelenija vocka u pasirku mada smo se trudili da ih odvojimo koliko smo mogli. Enzim je lallzyme hc. Stizem taman u pravo vreme. Mericu sutra siromerom i u sredu pa cu svakako javiti sta se desava. Hvala na odgovoru.

Taman kad se vratiš. ;D Na ovoj temperaturi pretpostavljena količina šećera ide i brže od 7 dana. Par dana čekanja ionako služi za mjerenje u kom nema promjene.

Znači, ako ne krene vrenje u dogledno vreme, mogu da bacim sve ovo? Veću sam štetu napravio dodavanjem enzima, nego da sam bez toga radio? Kapiram sve šta si rekao, da se ti ne bi ponavljao, samo konstatujem....

Krenulo je.

Eto vidiš. Nije do enzima ili kvasca. Uvijek je do čovjeka i načina na koji ih upotrebljava.  :)

 :thumb:
Koliko bi to sad trebalo da traje? Dve, tri nedelje ili zavisi od vremena? Kada da otvorim da proverim da li je prevrelo? Hvala

Da trajat će u ovakvim okolnostima tako nekako do potpunog završetka vrenja. Ne zbog same fermentacije, jer bi ona na ovakvim temperaturama inače išla znatno brže, nego zbog toga što imaš nedovoljno zreo i nedovoljno usitnjen voćni materijal na kome se ne dešava alkoholna fermentacija. Nužno je potrebno vrijeme za njegovu dezintegraciju, raspadanje, kako bi mogao sav fermentirati. Zato nemoj mjeriti samo širu, jer će ti ona pokazati da je gotovo, nego uz pomoć refraktometra prvenstveno mjeri sadržaj šećera u onom gustom dijelu. Mjeri one cijele komade voća ako hoćeš provođenje vrenja do kraja.

Na žalost kako god okreneš imaš postupak kojim se ne dobiva puni kvalitet rakije pa uradi onda ono što inače nije nikako preporučljivo. Izmješaj taj kljuk kako bi pospješio raspadanje, usitnjavanje voća, ne bi li izbjegao sve loše uticaje prespore fermentacije, bez dovoljno CO2 kao zaštite. Tako gubiš na kvalitetu ali bi onako mogao lako fasovati i poneku manu rakije.

U konkretnoj situaciji, gdje štetu već imaš, daljnjim tokom stvari dobivaš više koristi nego štete. Jest da će rakija biti slaba ali će vjerovatno biti izbjegnute njene ostale izrazite mane.  

Ako sam te dobro razumeo, trebalo bi da otvorim bure i da izmešam kljuk?
Da li da to uradim sad? To mi jedino nije jasno.
Hvala puno.

Deset godina na forumu pišem kako to ne treba raditi.
Sada tebi u konkretnoj situaciji kažem da to uradiš, kako bi spriječio kvarenje kljuka na jako niskoj dinamici vrenja i ovakvoj temperaturi.
Shvati da ti to neću i ne želim reći u jednoj rečenici, bez obrazloženja i osvrta na priču o kvalitetnoj preradi i fermentaciji.
Ako nisi shvatio iz prethodnih par rečenica onda ne diraj ništa, ionako je ovo priča u kojoj od kvalitetne rakije nema ništa. Šta god joj sad uradio ili ne uradio.

Moze li mala pomoc oko merenja siromerom? Kace na dnu imaju ispust odakle sam uzeo tecni deo, profiltrirao kroz gazu i izmerio sam vrednost 10 i to samo nakon 4 dana vrenja. Temperatura koma je bila prilikom merenja 23 stepena... Po nekim tabelama ovo govori da je vrenje gotovo ili pri kraju. Na ukusu i dalje osetim slatkocu, ali mi je ova vrednost jako niska. Radim li nesto pogresno ili ne daj boze kajsije imaju tako malo secera u sebi da i u kontrolisanim uslovima zavrse sve za 3-4 dana? Da li treba uzeti uzorak iz vise zone, a ne sa dna?

Pa dobio si odgovor već, sad samo prati da li ima promjene.   :)

Pozdrav svima...duže vrijeme pratim forum i čitam a nikako da se registriran pa da pitam majstore ali eto me ;D...Inače sam iz Hrvatske, kupim nekidan indikator vrenja i pokazuje mi 6, Stara mi govori da bacim to smeće i da gledam na oko.Poslije ga uopće nisam ni vadio iz kutijice,
Eee sada moje je pitanje ... Ovdje sam na forumu čitao da širomer mora pokazivati 0 (nulu) a na uputama na pakiranju piše da se kajsija ne peče ako je ispod 14 tj da mora biti između 14 i 16.
Upomoć ??? ??? :scr:. Inače odrastao sam uz kazan ali nisam gledao babu kako peče nego sam kao dijete hvatao ko grlice i vrabce sa kutijom.
No život se okrenuo za 720 stupnjeva u kratkom vremenu , žena naslijedila voćnjak sa cca 120 stabala šljive i nešto kajsije itd itd iiiii sada panika ....Osnove znam ali ne želim znati samo osnove nego želim baš sve raditi kako treba...

Evo za tebe i chadja.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=164.0

Da pri kraju si. Neka uobičajena ili prosječna vrijednost za kajsiju je 8-12°Oe mada može ići i niže. Sve je to orijentaciono i jako zavisi od godine i  konkretnih uslova pa ću po stoti put ponoviti. Nije bitno koliko je, bitno je da je u tri mjerenja kroz tri dana bez promjene.
Ne zaboravi da si imao temperaturu kljuka od 30 stepeni. Na njoj kod vina i sa duplo više šećera nego što ga vjerovatno imaš sa ovom kasijom može fermentirati i za 5 dana. Uz kvasce i hranu. Tako da nije ništa neobično.  

Evo ga i moj slucaj:

Ukomio sam 500kg kajsije pre 9 dana. Oprane, rashladjene, ispasirane, enzim, hrana, kvasac, vrenjača, u zatvorenom. Temperatura kljuka je danas bila 22 stepena.
Premerio sam dva uzorka (filtrirana, izmućkana) iz dva bureta i očitao istu vrednost 3,5-4°Oe. Probao sam ih osetio samo kiselost.
Planirao sam da pečem sutra ali odložiću za vikend.

Iskreno, nikada ni jedno voće nisam mjerio tako nisko sa Oechsle moštomjerom, ali nebitno.

Daleko je vikend na takvoj temperaturi, destiliši to sutra.

I ja sam se iznenadio. Da nije nešto negde skrenulo?

Na šta obično ukazuje nisko merenje?
Inače, kajsija je imala nizak ph. 5 puta sam merio, doduše lakmus papirom i uvek je vrednost bila oko 3.

Ogarski, da nisi opet kupovao od onog čiče od prošle godine?  :D:
Šalim se, setih se kako si imao sličnu sitiaciju sa šljivom.
Taj pH je baš nizak za zrelu kajsiju, mada ni lakmus papir nije precizan u merenju.

Nije od čiče :D:.
Samo da ne prođem isto.
Lepo je izgledala kajsija i prilično zrela. Iz Begaljice. Još kao neprskana...
Živ nisam.

Kvasac LALVIN ICV D254. Fermentacija veoma mirna, svega nekoliko cm trag iznad vrha kljuka. Temperatura bez ikakve dodatne kontrole 20-22. Jutros, devetog dana refraktometar pokazao 6.5 brix-a! Moja reakcija:
http://prntscr.com/og6vqf

Ne znam šta da ti kažem osim kako se nadam da je greška u mjerenju.
Vino završava fermentaciju kada se refraktometrom mjeri 6-6,5 Brixa, prije svega zbog znatno veće koncentracije alkohola u njemu.
Kod kajsije je to najčešće 4-5 Brixa a ako je imala manje šećera onda može da ide i nešto malo ispod 4.
Na drugoj strani devet dana na toj temperaturi je sasvim primjereno za njen završetak vrenja. Ispasirana, sa kvascem i hranom. Nadam se da si mjerio po onom nezaobilaznom pravilu. Par dana mjerenja bez promjene.
U svakom slučaju sretno sa destilacijom.

Mala pauza. Ovako: ja sam rakijas-pocetnik. Malo nepristojno u ovin godinama, al sta sad  :)
Sve sto znam o destilaciji sam procitao i naucio na ovom forumu. Izmedju ostalog nekoliko (vecina) postova je govorila da je fermentacija kod kajsije veoma burna. Zato sam podelio u tri suda od 200l zapremine. I pogresio: fermentacija je tako mirno tekla da sam mirne duse mogao da odradim u dva suda. Dva su napunjena pre punih 9 dana a treci dan kasnije. Ova dva su sinoc pokazala 5 brixa i ja mislio da sam pogresio negde u merenju. Treci je jutros pokazao 6.5 i zato sam odmah podpalio vatru u kazanu. Ako je greska molim vas da mi ukazete, ovo je virgin godina, naredne ne sme da se ponovi.
Kazan 100l punjen oko 90, na 2 stepena na luli prekid u dzbanetu je bilo 26. Izmedju razlaganja oko 2 sata. Nemam cime da je pojacam na 28 pa cu sada da prepecem sa tom sirovom rakijom koju sam i dobio. Nadam se da nije krunska greska, jasno mi je da svakako treba malo jaca da bude.
Hvala na lepim zeljama bistrice. Trebace mi sreca :D:

Moraš se držati pravila, par dana mjerenja bez promjene. Bilo čim da mjeriš i koliko god ti pokaže u nekoj okvirnoj zoni.
Reci još samo koliko si mjerio Brix-a prije fermentacije i koliko si tačno dobio meke rakije, litara i stepeni, pa ćemo više znati.  

Jedna tura je bila oko 14 a druga malo vise, 14.5. Blizu 400 litara kljuka sirove rakije na 26% oko 70 litara.

I još samo jedno. Koliko si mjerio refraktometrom prije fermentacije?

Zapisao sam, ali dnevnik mi je u podrumu gde i treba da bude  :D:
Mezi me da idem da vidim precizno, bilo je ispod 15 brix-a.
Izvini, ovo "mrzi me" zvuci nepristojno. Samo sam umoran i ne ustaje mi se iz fotelje sada.

Ma sve u redu.  :)
Samo zbog univerzalne preporuke. Fermentacija se mora propratiti od početka do kraja.

Evo i mojih rezultata. Od utorka, merenje siromerom je na skali bilo zakucano na 9, sinoc poceo da pecem. Na kazanu zapremine 150l (toliko sipam), dobijam u proseku 25l meke rakije jacine 28-29, i jos 2l ostatka koje prebacujem u naredni kazan.

Izvrsno što se tiče prinosa. Šećera u kajsiji za ovu godinu, oko 9,5%. Pa vjerujem posljedično i onog što je u aromatskom smislu nakupljeno u njoj, i dobiveno fermentacijom. Još da je kečkemetska ruža, jer jedino mi ona ima miris i okus na pravu kajsiju, bar od onog što sam ove godine probao kao zrelo voće.
Idi slijedeće kazane meku na 27 jer jača meka rakija prije svega traži rez na većem stepenu alkohola u prihvatnoj posudi, kod odvajanja rakije od patoke. Ne znam koliko si organoleptički pa i „psihološki“ spreman za takvu destilaciju. Bez toga i striktnog poštivanja brzine destilacije samo ćeš aromatski osiromašiti i ono malo dobrog što joj je ovakva godina dala.

Pecenje meke rakije zavrseno, imam 530l meke rakije na 27 stepeni, od 3360l koma u kojem su stavljeni enzimi, hrana za kvasce i kvasci za kajsiju iz suboticke firme. Kojoj kolicini da se nadam nakon prepeka i ostavljanja na 67 stepeni jacine?

Ako se odradi destilacija savrseno bez gubitaka na jacinu od 67 ces dobiti 213 litara. Ali mislim da se to unapred ne moze da zna da ce biti bas na 67%.

Ma zna se sve. Normalno ako se znaju i karakteristike kazana zbog refluksa. Brzina je isto tako bitna pa ces u optimalnoj na kvalitetnom refluksu imati cca. 170 litara takvog destilata. Uz 1% prvenca. U protivnom su moguaca odstupanja do nekih 8%, na nize. Samo zbog brzine destilacije.

P.S. Ovdje ti je 67 minimum na koji u stvari ne bi trebao ici. Organoleptika ce ti to i potvrditi odmah na kazanu.

Nije mi kolicina najbitnija u odnosu na kvalitet. Bicu zadovoljan i sa 7l na 100kg voca, vise informativno pitam zbog nestrpljenja :)... Probavacemo je u toku prepeka, prosle godine sam prvi rez radio na 50 stepeni i to sam odvajao odmah, a posle sam prihvatao u posebne posude svakih 2.5 stepeni ponaosob i odlucivao da li da ih stavljam u prvu posudu sa svom masom. Negde mi se poklapao rez na 18-19 gradi sa jacinom od 67 stepeni, a ostatak iako mi je delovao i dalje dobar do nekih 16 gradi sam ostavio u patoci za ovu godinu.

Da, zato i kazem da ides iznad toga. Malo je sa dobrim kazanom 45, 47 na luli za bilo koju rakiju. Ako se ona radi kako treba. Narocito to vazi u fazi desticije. Inace se ne gleda samo ono sto je trenutno uhvaceno na luli jer moze biti i solidno, nego tek kada ga pomijesas sa ukupnom rakijom. Tek onda pokaze pravi doprinos ili osiromasenje njenog punog kvaliteta.

Potreban mi je savet. Poslednji kazan koji sam malopre ispekao mi je mojom greskom ostao na 25 stepeni, ali to nije problem koliko mi smeta miris te meke rakije na budj (bar me na to asocira). Pitanje glasi, da li da ga uopste mesam sa ostalom mekom rakijom za prepek kod koje taj miris ne postoji? Napominjem da je taj poslednji kazan bio najgusci jer sam stalno pretakao u tu kacu sve ostale kako sam ih praznio, ne znam da li to ima neke veze. Da li moze taj smrad da se prenese i na prepek?

Kad kažeš najgušći misliš na talog sa dna suda? I kolika je bila temperatura izlaznog destilata?
Imao si visoku temperaturu fermentacije pitanje u kakvom je stanju talog ako si na njega mislio.Ipak bih tu poslednju meku rakiju izostavila,posebno što kažeš da se tako razlikuje na mirisu.

Nije samo talog. Vise je tu onog dela sa vrha kace iako smo skinuli sloj od nekih 10cm, ostalo je tu celih delova pasiranog voca. Kace su od 1000l, po skali podele 670l je bio tecni deo na dnu kace, a 130 gusti deo sa vrha. Nakon skidanja gornjih slojeva na svakoj kaci mesali smo pumpom kom, ali je gusti deo uvek isao ka gore, a pumpa je sa dna povlacila tecni deo do poslednjeg kazana. Tad smo rucno napunili taj kazan tim guscim delom. Temperatura je na dnu tabarke 17 stepeni konstantno, u vrhu 65 stepeni. Svaki kazan je kretao nakon 1h  i isticao oko 3 sata nakon kretanja. Destilat na izlazu ima temperaturu oko 18 stepeni.

Za prvu destilaciju je visočija temperatura, a kako je bila visoka t i kod fermentacije moguće da si povukao u tom gušćem dijelu i deo koji je podlegao nekom kvarenju. (ovo vezano za sam stran miris na budj).
Bilo bi šteta da time narušiš ostatak.

Kao sto chadjo i sam kaze vjerovatno je u pitanju pomalo nezgrapan opis mirisa. Sta je da je pametno je odvojeno destilisati pa onda sagledati konacan kvalitet takve rakije. Drugi put ne dozvoliti tako nesto nego odmah u kazan ubacivati ravnomjerno sve sto tamo pripada.

Skola za ubuduce ... mi smo mesali kacu nakon punjenja, ali zbog male zapremine kazana i po 2 dana nam je trebalo da ispecemo kacu od 1000l, a time je dolazilo do tog talozenja na vrhu jer nakon prvog mesanja vise nismo mesali kom u kaci pa je verovatno doslo i do kvarenja tog dela. Ubuduce nece biti ovakvih problema, narocito sto mi stize i kazan od 400l za 10ak dana pa ce se mnogo lakse i brze raditi od momenta otvaranja kaca. Hvala vam na pomoci, ovo poslednje cu prepeci odvojeno  pa cu javiti da li se oseti i u prepeku, mozda nekom bude korisno ... ;)

Da, ocito je neka od posljedica oksidiranog materijala. U svakom slucaju pazljivije proprati destilaciju i svakako odvoji vise prvenca.

Evo i ja sam destilisao kajsiju nakon 15 dana i od 500kg imaću 30l jačine 45%.

Povodom onog mog niskog očitavanja na širometru nakon 9 dana, koje me je prevarilo, a što je sigurno uticalo na količinu,a verovatno i na kvalitet. Na ovom forumu piše da je posledica niskog očitavanja dodavanje šećera ili vode. Naravno da to ne radim, ali ovoga puta je otišlo malo vode u kljuk zbog skromne pasirke i projektanskog rešenja da se prilikom izbacivanja koštica pusti malo vode u već predviđen dovod sa strane.
Nije mi se to svidelo ali nisam mislio da će tako mala količina vode bitnije uticati na kljuk. Medjutim uticala je indirektno jer sam pomislio da vrenje nije završeno i odložio destilaciju za sledeći vikend. Kada sam ponovo premerio posle 15 dana, rezultat je bio isti kao i posle 9 dana, što znači da je vrenje već tada bilo gotovo!
Neka se deca na meni uče.

To je stvarno malo. Verujem i da je kvalitet upitan. Kako se tebi cini?

Prica o prinosu rakije je uvijek i samo u funkciji njenog kvaliteta. Prica o uslovima u kojima je voce imalo priliku nakupiti optimalnu kolicinu secera sto onda prati i kolicina aromatskih materija i svega onog iz cega ce one nastati. Nudi nam priliku za zakljucke koje cemo znati iskoristiti u narednim godinama. Bez refraktometra se ne ide u odabir voca za rakiju.

Da bi se moglo kvalitetno pricati o prinosima potrebno ih je svesti na mjeru koja u sebi nosi najmanje odstupanja od stvarnog stanja svari. Najmanje odstupanja kojima je uzrok razlicit rezultat usljed razlicitih nacina provodjenja destilacije. Jedina mjera koja to bar donekle moze je prinos meke rakije. Njena litraza i stepenaza. Sve ostalo su uglavnom neuporedive pa time i neupotrebljive brojke. Trazile bi dopunska pitanja, i odgovore na njih kako bi se prinos mogao svesti na zajednicki imenitelj.
 

Izgleda mi da bez refraktometra stvarno ne treba ići u odabir voća. pogotovo što svako svoga konja hvali.

Što se tiče kvaliteta rakije, ipak sam očekivao više. Istina nisam je ni spuštao na pitku jakost, ali vidi se to. Probao sam malo ispod lule prilikom skidanja. Nedostaje miris pre svega, ali da sačekam nekoliko meseci pre konačne ocene.

Idemo dalje.

Ma normalno. Jako losa godina za ovako rano voce.

Evo i mojih konacnih rezultata:
1. Novosadska kajsija, kupljeno 3650kg
2. Ispasirano i upakovano u kace, ukupna zapremina 3360l
3. Ispeceno 20 kazana, poslednji propao, dobijeno 530l meke rakije na 27%
4. Zavrsen prepek u 4 dana, prosek po kazanu 7h, dobijeno 165l rakije na 69%.
Aroma se osecala svo vreme i u prepeku, a narocito oko 50% jacine. Trenutno se odmara do nove godine, pa cemo za bozic testirati. Hvala Vam jos jednom na savetima. ;)

Kako misliš poslednji je propao,jesi radio njegov prepek?

:) to je onaj sa cudnim mirisom, stajao je u staklenom balonu od 34l, a kada sam ga presipao u kazan da ga posebno destilisem ,balon je pukao u paramparcad, tako da to smatram visom silom koja je odvojila sve ono sto mi nije ni trebalo :)

Poštovanje svima. Provodim na ovom forumu podosta vremena, uvek učeći ponešto novo i vredno. Zahvaljujem se svima na bespoštednom stavljanju sopstvenog znanja i iskustva na raspolaganje.

Kratko pitanje - koje Oe vrednosti se okvirno mogu očekivati ove godine na završetku vrenja kljuka kajsije? Uslovi su bili anaerobni, sa postavljenim odušcima, plastična burad od 220 litara sa prstenastim zatvaračem potpuno zaptivenim. Selekcionisan kvasac, kompleksna hrana, enzim i pH snižen na oko 3, bez dodavanja vode. Temperatura podruma prilično konstantna na 20°C.

Jedno bure je ručno otkošten plod a drugo mašinski ispasiran (iznenadila me je vodenastost mase). Radi se i o dva različita voćnjaka iz dve regije u Vojvodini, različitih mikro-klimatskih uslova. Mali eksperiment. Sorte su slične, Mađarska najbolja i dve Novosadske u oba slučaja.

Nedavno smo pričali o tome pa da se previše ne ponavljam na uopštenim kategorijama.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=347.msg59993#msg59993

Naprosto je nemoguće preciznije jer varira hemijski sastav voća, kao što varira i šećer. Zavisi od sorte, geofrafskih,  klimatskih, pa i konkretnih uslova ko što su navodnjavanje i sl.

U pitanju su rastvorljive nefermentirajuće materije kod kajsije. Prije svega sorbitol, kiseline, rastvorljivi pektini i sl.
Za ovaj prvi je karakteristično na primjer da u sušnom periodu služi kao osnovni transportni mehanizam materija od lista do ploda. Njegovu količinu u plodu može promijeniti ne samo kiša ili suša nego i navodnjavanje, a može u kajsiji biti zastupljen i do nekih 3%. Normalno zavisi i od sorte.

Bistrice, u subotu pečem svoju prvu rakiju.
Ja ću da kažem ukratko šta ću da radim, a molim te da me ispraviš ako sam negde pogrešio.
Meku rakiju ću peći dok rakija u masi ne bude oko 27 %.
Onda tu rakiju odvajam, a nastavljam destilaciju patoke, dok na luli ne padne na 2-3 %..
Tu patoku posle dodajem u sledeći kazan i to je to.
Rakija na luli treba da izlazi na 13-15 u prvoj destilaciji, a u drugoj destilaciji na 17-19 stepeni toplote.
Prepek kad budem radio, odvajam prvenac i patoku, a srce rakije bi trebalo da ima oko 68% alkohola..

To je ukratko.
Ako negde grešim, please reci mi. Hvalaaaa

Evo napravio sam u tvojoj poruci malu korekciju. To je okvirno ono što si htio čuti. Normalno da rez za odvajanje rakije od patoke u drugoj destilaciji zahtijeva kvalitetan kazan. Prije svega mislim na njegov dobar refluks. Brzina destilacije koja je itekako bitna i u ovom segmentu se podrazumijeva.

Hvala puno  :thumb:

Jasno. Hvala na skretanju pažnje na post koji mi je promakao.

Jedno bure je danas bilo na 8 Oe (mašinski pasirano), drugo (ručno odvojena koštica) 10 Oe. U subotu ću proveriti ponovo, i ako promene nema, destiliram.

Normalno, a još bolje bi bilo uvažiti postojanje četvrtka i petka.  ;D

U tom duhu, biće i sutra očitavanja. Stavljao sam danas jabuku (stare letnje sorte) u fermentaciju, pa i nju valja obići i oslušnuti preko poklopca kako joj je.

Završena destilacija kljuka. Meka rakija na 28%. Plinskim gorionikom od 12kW (kazan od 80l) uspevao sam održati veoma konstantno curenje od oko 70-80ml u minuti, od početka do kraja prve destilacije. Aromatski potencijal obećava. Prepek sledi u subotu.

Kako je prošlo? :)

Sticajem okolnosti ja sam ove godine sa jednim manastirom destilisala kajsiju.
Sorte:roksana,mađarska najbolja,novosadska rodna,segedinski mamut.Sadržaj šećera je varirao od sorte do sorte od 12-16 brixa,a pH 3.4-3.6.Koristila sam kvasac qa23.Materijal je na kraju imao sadržaj alkohola oko 5.3vol%.
Destilacija odmah nakon fermentacije,meka rakija do 27vol%,druga destilacija 68vol%.
Moj neki utisak jeste da je mogla biti bolja,aromatičnija i sa više potencijala ali svjesna sam da sama godina nije bila idealna.
Takođe je tu malo oduzeto i u fermentaciji jer je temperatura bila u improvizovanim uslovima od 20-22C.
Videću šta će pokazati odležavanjem.

Da, godina je bila sve drugo samo ne idealna za kajsiju. Naročito za one ranije sorte. Pa je time mađarsku najbolju degradirala u nižu kvalitativnu kategoriju, u koju inače u dobroj godino spada i roksana. Sorte koje daju zadovoljavajući kvalitet rakije, ili nešto više od toga. One druge dvije sorte su inače čak i ispod tog razreda.
Kad nisi u prilici birati i određivati sve jako bitne stvari kod pravljenja rakije onda je nerealno imati veća očekivanja.  :)
Nego daj detaljniji opis i utiske o aromatičnosti pa da vidimo šta si to sve uspjela "izvući" iz takve kajsije.  ;D

Na mirisu baršunasta,cvetna,ali nedovoljnog inteziteta.Na ukusu je prijatna,oseti se slast i kajsija,ali sve to traje kratko kao i kod mirisa.Kao mala noćna muzika od mocarta pomješana sa žamorima negdje iz daljine,a onda postane deo njih dok se još samo u obrisima nazire.

To je sve,što sam uspjela izvući u takvim okolnostima.

Prepek od 68%vol, trajao punih pet sati.

Na prvu mi nedostaje nešto razigranosti i sortnosti na mirisu. Međutim, slojevitost i razlaganje po uzimanju gutljaja obećavaju mnogo. Trajanje aftera je veoma dugo i nežno se menja kako vreme odmiče. Rakija nije ona mirisom na prvu loptu, ali mi se čini da će odnegovati vrlo lep unutrašnji sjaj. To me, u principu, i zanima.

Rakijasi, dugujete mi. Zbog vas sam dosao na los glas u kraju. Prica se da nije moguce ispeci takav destilat od kajsije kakav sam ja dobio bez secera i bez vestacke arome. Jos ni vodu nisam dodao u kazan, kakav sam samo prevarant!
Ne mogu vise da se pravdam i objasnjavam.
A kad malo bolje razmislim...  :lol:

Pa nauči ih, vjerujem da vrijedi.  :) Uostalom, vidiš i sam.

U petak sam i ja, po prvi put, kompletirao priču o rakiji od kajsije.

- 804 kilograma kajsije, sorte Kečkemetska ruža, zrele
- Ispasirana u 4 bureta od 220 litara, imam obeleženo po buradima gde je 180 litara, pa su sva burad skoro identično napunjena. Nisam merio masu kajsije posle odbijanja koštica ali jesam primetio da ih ima kamara, 9 trorednih drvenih gajbica. Merenja se prosto nisam setio.
- Nisam merio šećer u voću, refraktomer sam naručio iz Nemačke i trebalo bi uskoro da stigne, pre kruške, a domaći mi se ne kupuju jer se dosta ljudi žali na očitavanja. Mogao sam doduše Ekslovim širomerom, čega se takođe nisam setio.
- Enzim Lallzyme HC 2 grama na 100 litara kljuka
- Kvasac QA23 20 grama na 100 litara kljuka
- Hrana za kvasce Fermaid E 20 grama na 100 litara kljuka
- Ph korigovan sumpornom kiselinom, sa 3.6 na 3.2, ako je verovati Kinezu koji takođe menjam u vrlo skoro vreme
- Vrenje kljuka u klimatizovanoj prostoriji na stabilnih 16 stepeni, što mi u prva dva dana nije preterano pomoglo jer je kajsija bila već ugrejana boravkom napolju i situaciju sa burnim vrenjem nisam u potpunosti kontrolisao. Imao sam mogućnost da kajsiju držim dan dva u klimatizovanoj prostoriji i da je onda pasiram. Nisam to uradio. Greška. Kasnije je sve smirilo, temperatura je bila stabilna, vrenje veoma blago i lagano. Jedno bure je završilo za 11 dana, ostala 3 u periodu od 14 do 16 dana. Temperatura kljuka je bila oko 18 stepeni i tu se zadržavala bez problema nakon burnog vrenja.
- Od tih 804 kilograma kajsije, minus koštice, dobio sam 198 litara meke rakije na 28%
- Tu količinu sam podelio na 100 i 98 litara, prepekao ih i prvi prepek dobio 31 litru na možda i 72% a drugi kazan prepeka 29.5 litara na isto tih skoro 72%. Visok procenat alkohola u srcu rakije vežem za svoju nesposobnost i strah da odredim vreme patoke, i sigurno preterujem u smislu preuranjenog reza. Na luli je tada bilo oko 55-54%. Prvenac sam odvajao u prvom kazanu malo manje od litra, toliko i u drugom i mislim da tu nisam napravio grubu grešku jer sam jasno osetio prekid oštrog mirisa koji mi je sada već poznat, i poštovao sam upola smanjenu brzinu destilacije.
- Krajni utisak je takav da sam sve mogao bolje. Rakija nije loša, jako lepo miriše na kuvani pekmez koji sam kao klinac jeo kod komšinice a imala je neko pristojno staro drvo. Jako lep i prijatan miris. Mislim da bi mogao biti malo jačeg intenziteta, ali je vrlo, vrlo prijatan kad se lepo "uhvati". Što se tiče ukusa, ja lično još uvek ne umem da razlažem gomilu uporednih pojmova u smislu ukusa (cvetno, razbarušeno itd), ali mogu reći da rakija lepo klizne niz grlo i za sobom ne povlači ništa loše kao trag gutanja. Ali, primetio sam peckavost. Verujem da je to zato što nisam ispoštovao temperaturu izlaznog destilata meke rakije i prepeka, iako sam se slomio od posla. To je nešto čemu se posvećujem u vrlo skorije vreme.

Naravno, bez ove grupe sve to ne bi bilo tako, i sve će to biti itekako bolje dogodine, i nadam se svake naredne. Ako vas nanese put u Banat, javite se. Svačija kritika mi je dobrodošla.

Kad zrelo razmišljaš i trudiš se biti još bolji onda nema kritike nago samo pohvale. Bar kod mene. :)  :thumb:

Hvala ti, ta pohvala mi puno znači  :).

 :thumb:

Uf sad... Pomoc bi mi trebala.
Imam svoje kajsije ali nedovoljno pa sam prinudjen da dokupljujem. Dogovor je bio da mi stigne kajsija danas 2.7.2022. Svoju sam ocistio i povadio kostice juce i izmuljao i izgnjecio. Sipao sam u bure i imam nekih 100-110l komine. Kvasac, enzim i hranu za kvasce sam porucio tako da prodavac posalje 30.6. pa sa stigne postom 1.7.
Tu krecu problemi.
Kajsije preostale nisu stigle, dobavljac izlevatio.
Prodavac enoloskih sredstava je ( u nedostatku finijih reci) domaca zivotinja pa je promasio datume i zvao kurirsku sluzbu da pokupi paket tek 1.7. pa tako da nisu ni pokupili paket a to je petak bio i do ponedeljka 4.7. nece kurir ni preuzeti paket sto znaci da do utorka 5.7. nema nista do dolaska paketa.
U bure sam zaronio 3 balona od 6l zaledjene vode kako bih usporio vrenje ako se javi. Ima li neko savet sta u ovoj mojoj nezavidnoj situaciji uraditi? Nove kajsije nista do ponedeljka 4.7. a i svakako sam dogovorio sa drugim dobavljacem a ovog prvog sam nazvao i uz pogrdne reci otkazao. Za sada se ta masa nije ugrejala jer je u podrumu a i delimicno se na buretu uhvatio kondenz sto znaci da je uglavnom hladna. Nekih cm-dva sa vrha je mlako. Moze li to da ceka? Sutra (3.7.) radim ceo dan a i nedelja je. Plan mi je da dobijem dva bureta sa po 200l komine. Da li ce moja komina biti neupotrebljiva dok saceka nove kajsije? Razmak ce biti 4d do svezih kajsija a 5d do enoloskih sredstava. Od sredstava trenutno imam samo enzim koji se bojim da upotrebim da ne bih ubrzao fermentaciju

                                                                       Kajsija, 2022. godina. Pokušaj broj 2.

- Učen prošlogodišnjim iskustvom veoma sam se hrabro pripremao za ovu godinu. Kajsija je obilno rodila, ponuda je bilo i više nego dovoljno i sve je zaista bilo odlično. Do jednog momenta... Problem koji nisam uspeo da rešim jeste pojmljenje prodavaca kajsije u smislu zrelosti plodova, te njihovog kreveljenja kada se dođe do ozbiljne priče i zahteva da 100% zrela ili blago prezrela kajsija dođe u dvorište ili će tovar ići kući. Kada sam već polako počeo da gubim volju i uporedom sa tim da razvijam nekakav kratak fitilj tokom razgovaranja sa prodavcima, pokušao sam da do dobre robe dođem javnim oglašavanjem na FB grupama gde je prodavaca na pretek. Tamo sam dao ponudu od 60 dinara za kilogram koja je već dobro odskakala od onih prosečnih, i tako sam se nadao da ću upecati prodavca koji će mi ponuditi pravu robu koju sam bio spreman da platim i dosta više od onog što nudim. To odskakanje od proseka u ponuđenoj ceni je bilo moj kec u rukavu za traženje pravog čoveka, i to se na kraju nije desilo. Znači, ostajem sakat za sposobnost nalaženja odličnog i poštenog prodavca kajsije, pa ako mi ko može pomoći da do sledeće godine to rešim, bio bih mu večito zahvalan. Cena neće biti problem, kvalitet je nešto što želim više od svega. Toliko o tome, da ne gnjavim više.
- Nije sve ni toliko crno, koliko ja to doživljavam, nije baš da živim od ovog. Ali ako se već lomim, svakako radim, i užasno sam samokritičan, što onda da ne radim sa kvalitetom umesto sa poluproizvodom kvaliteta, ako tako nešto uopšte postoji. Dobio sam mnogo bolje kajsije od većine ljudi koje znam u okolini a nagledao sam se svega. Međutim, jedno 20 do 30% predstavljaju bleđe kajsije. Nisu tvrde, nisu zelene, nisu užasne, ali su blede i nisu toliko ukusne. Kada je raspolutiš i blaže stisneš krene sok iz mesa oko koštice, stvarno ga ima, i te kajsije jesu mekane. Ali je razlika u kvalitetu jasna kad se pogleda roba koja je 100% zrela. Zbog toga ću da popasem manu na rakiji i to mi kida živce. I ja ću tu manu da osetim. Možda neću umeti da je definišem ali će mi i bez toga pržiti mozak.
- Kajsija je uneta u moju improvizovanu "komoru" koju predstavlja prostorija od oko 20m2 (4x5), visine od 2.1 do 2.4 metra (ima jednostranu  kosinu krova). Zidove sam uredno na unutrašnoj strani oblepio stiroporom 10cm debljine, plafon takođe sa 10cm, a metalna ulazna vrata sa 13cm stiropora (ispuna profila sa 3cm i onda na njih 10cm). Tu je smeštena klima 12BTU koja prostoriju na onim nenormalnim temperaturama od pre 20 dana bez problema održava na 16-17 stepeni. Kajsiju sam u toj komori hladio jedan i po dan i spala je bez problema na malo manje od 16 stepeni. Plodove sam nasumično birao pa im merio temperaturu.
- Usledilo je pasiranje i tokom tog zahvata nisam primetio niti jednu jedinu košticu da nije otkoštena, u smislu da lopatica samo udari kajsiju i raspoluti pa tako izbaci napolje. A gledao sam slike, a bogami i uživo pratio takve situacije i to su kajsije koje su zelene, ili tek blago zrele. Horor film koji sam uspeo da izbegnem. Time sam donekle bio zadovoljan. U datoj situaciji, naravno.

Enologija;
- Pre pasiranja smo po kajsijama prskali enzim Lallyzme HC u količini od 2gr na 100 kg voća i ove godine mi je od kajsije napravio vodu. Znači, 100% sam siguran da nikad bolje enzim nisam pripremio i primenio. Bravo ja  :)
- Kvasac Uvaferm CM sam u količini od 20gr na 100 kg voća rehidrirao i potom ga ubacio u samleveno voće kako bi se razmnožio dok enzim radi svoje. Tu nikakve probleme nisam imao. Sve ok.
- Fermaid E hrana za kvasce, 20gr na 100kg
- Fosforna kiselina za spuštanje PH, hvala enzimu na vodi od kajsije, uživao sam mešajući  :)

Fermentacija;
- 1 dan sve u redu, temperature od 16 do 18 stepeni po buradima. Njih 5.
- 2 dan sve u redu
- E vidiš, treći dan dolazi do izražaja moja kratka ali zgusnuta pamet, i ja naravno popasem burno vrenje sa temperaturama od 21 do 23 stepena. Ne, neću ja da ubacim ledene balone, neeeee ja sam pametan znaš, vidiš kako klima radi posao, sad ću ja svima njima da pokažem kako sam ja pametan. Tupadžija... Spuštanje zakrilca klime i ubacivanje balona je problem sa temperaturom rešilo do mraka, nekih 14 sati da bi se sve vratilo na raspon od 16 i kusur do 18.5 stepeni.
- Fermentacija još aktivno traje, temperature su stabilne i sve su oko 18 (17.4 do 18.3)

Kad to prođe, opet ću vam napisati jedno kilometarsko izlaganje o dobijenom proizvodu. U sitna crevca, naravno  :) Ovaj put sam tu zrelost i temperaturu fermentacije hteo da stavim u prvi plan. 

Pozdrav ljudi.
Kljuk kajsije, peti dan od prestanka kupljenja.
Siromer pokazuje 15Oe, s’tim da je temp. kljuka 25 stepeni,
a bazdaren je na 20 stepeni.
Na siromeru pise na 25 stepeni dodaje se 1,7Oe,
tako da ispada 16,7Oe je trenutna situacija?
Mene zanima na koliko Oe se zavrsava fermentacija?

od 8-12ºOe.

Znaci moze da bude i 8 i12 i izmedju?

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=164.30

Ovde imaš detaljniji odgovor na pitanje.

Ok.
Hvala.

Jedno pitanje za forumaše.
Dok sam kupio kajsije i mešao i stavljao u kacu,
poklopac od vrenjače se podigne i voda u njoj brbuće.
Kad sam prestao sa kupljenjem, nastavio sam
da mešam naredna tri dana, i prestao,
medjutim, nakon pet dana od prestanka mesanja
poklopac od vrenjače se uopšte ne podiže?

@n82o
Druže, vrenjača radi kada se zbog rada kvasaca u kljuku podiže CO2 i izlazi iz kace. Vrenjača je jednosmerni ventil - radi samo u jednu stranu - u stranu izlaska iz kace, a novi vazduh ne može preko vrenjače da uđe u kacu. Fermentacija ima "3 čina" - razmnožavanje kvasaca, burna faza (kada vrenjača luduje) i doviranje (kada se opet sve smiruje).
Ovde si nam rekao nekoliko nerazumljivih stvari - prvo "dok sam kupio kajsije i mešao i stavljao u kacu" - voće se naliva u kacu u istom danu, ne razumem, koliko si dana nalivao kacu?
Mešanje 3 dana...zašto si tačno mešao? Neki, uobičajeni, princip je da se, po nalivanju voća i dodatku kvasaca i hrane (ako ne dodaješ enzim, ako imaš i enzim - onda prvo on) kljuk meša prvi dan, jer je u periodu razmnožavanja kvascima potreban kiseonik. Posle toga - zatvoriš kacu, što je moguće bolje, staviš vrenjaču i ne otvaraš kacu, a kamoli mešaš! U burnom vrenju, vrenjača će početi da luduje i to će trajati nekoliko dana. Po smirivanju fermentacije i doviranju, tvoja vrenjača i dalje radi, ali se ona otvori jednom u par sati da ispusti CO2, ti to ne vidiš ali fermentacija i dalje traje! Kraj određuješ širometrom prema tabeli, koju sigurno imaš ovde...a njime možeš konstatovati i prekid fermentacije, merenjem u dva uzastopna dana. Ovde kod tebe se fermentacija verovatno završila (ako sam razumeo-  8 dana je prošlo od nalivanja) ili je prešla u doviranje a kaca ti ne dihtuje baš najbolje.
Ja sam na svojim burićima napravio dihtovanje tako što sam na obod bureta stavio silikon a otvor prekrivam gumenim dečijim čamcem, koji je za bure pričvršćen španerima na mestu gde je silikon. Dodir je guma-na-gumu a i "zaptivka" je gumeni španer i zaista perfektno dihtuju burad. Izvod je crevo od 1/4 cola, umesto vrenjače. Ono što mi pomaže pri određivanju faze fermentacije je "naduvanost" čamca, koji u burnoj fazi izgleda kao gajde a posle se lagano izduvava, kako izlazi manje CO2. Kada čamac padne na nivo bureta - onda krećem da merim preostali šećer, pre toga ne diram ništa...
Skuvaj ti to - ne oklevaj...

može i ovako:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/25/25_vrenjaca.gif) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=25_vrenjaca.gif)

kaca 500lit, laganica vrenje u senci oraha ...

Pozdrav svima,

Mislim posaditi par sadnica kajsije pa me zanima koje vrste kajsije su najbolje za rakiju ?

LP