Sve o Vinu Forum

Nasao sam na internetu interesantan nacin za odvajanje frakcija rakije.
Nisam siguran koliko je ovo pouzdano ali na osnovu objasnjenja firme koja pravi ove kazancice ( vlasnik firme je takodje napisao jednu knjigu u kojoj veoma detaljno objasnjava nacin pravljenja alkohola ) mi se cini da je mogucnost preciznog odvajanja frakcija rakije na ovaj nacin veoma dobra i pouzdana.

Osnovna stvar je da se u gornjem dijelu kazana ( najvisa tacka ) ugradi termometar.
Za vrijeme rasta temperature izmedju 70 i 80 stepeni odvaja se prvenac.
Izmedju 80 i 90 rakija koju zelimo.
Poslije 90 stepeni patoka.

Sta mislite vi o ovoj opciji odnosno mogucnosti da se u na vrhu kazana (pravog, ne ovako minijaturnog :)) ugradi termometar i tako poveca mogucnost
tacnijeg/preciznijeg nacina odvajanja frakcija?

pozdrav

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/28/28_deluxe.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=28_deluxe.jpg)

Ja licno ne verujem da bih ista bolju rakiju ispekao da kazan ima taj termometar.

Prost odnos uzroka i posledica - ako, kao sto kaze(s) prvenac izlazi kad je temperatura izmedju 70 i 80 stepeni, samim tim vazi i tvrdnja: "ako je potekao prvenac, to znaci da je temperatura u kazanu izmedju 70 i 80 stepeni".

Termometar moze da posluzi i kao vodic kazandziji kako da lozi, ali dobar vodic je i brzina izdvajanja destilata.

Sto se tice patoke, tu najvise volim da koristim staro dobro, oprobano, culo ukusa :thumb:


Dakle moj zakljucak: za pecenje dobre rakije termometar je taman toliko vazan koliko i obrtomer za dobru voznju ;)

Veoma brz odgovor :)
U tome i jeste proglem mene/nas laika. Kako mogu biti siguran da je prvenac zavrsen ako nemam cime da mjerim?
Naravno u prethodnim diskusijama je detaljno objasnjeno koliko procenata od ukupne kolicine koma cini prvenac. Zatim mogucnost procjene na osnovu mjerenja procenta alkohola u prvencu ....
Sve je to u redu ali kao sto rekoh, mi laici moramo, bar na pocetku, da se koristimo "tehnickim" pomagalima :)

pozdrav

Исти смо!
И ја увек испробавам, и по десетину пута док се не уверим да треба прећи са првенца на срце или са срца на патоку. Зато се валда увек и напијем кад печем ракију. То је још и могло некако кад сам мало пекао али како сад то радим (полу)професионално нема ми спаса! Ако већ нисам сигурно ћу веома брзо постати алкохоличар.
Термометар на мосту (тако зовемо највишу тачку код дестилационог уређаја) може бити корисно помагало, нарочито за дестилере почетнике. Може бити корисно и за напредне дестилере јер може да им смањи потребан број кушања. Али термометар не побољшава прецизније одвајање фракција јер оно што ми каже термометар знам и без њега. Осим тога, ко то каже, ко то лаже, да је првенац до 80 степени а патока преко 90!? Па то све зависи од комине а и од тога како креирамо ракију.

Тихи, да ли ви правите ракију или алкохол од шећера?
Ако је ово друго онда вам тај термометар може заиста бити од велике важности.

Jos sam uvijek u fazi teorije :), nemam nikakvo prakticno iskustvo osim sto vec nekih godinu dana pravim pivo ( do sada nekih 200 litara ).
Citam neke knjige i sakupljam potreben informacije na internetu od vas strucnjaka.
Cilj mi je rakija od sljiva. Trenutno imam zasadjenih 300 stabala ali su tek ove godine zasadjenje.
Prije nego sto pocnu da radjaju ( racunam za nekih 3-4 godine ) pokusacu da steknem i neka prakticna iskustva.

pozdrav

Sto se tice ove informacije za 80 i 90 stepeni za razlicite frakcije naravno da nije 100% tacna.
Medjutim mislim da bi trebala da bude "tu negdje" s obzirom da se tacno znaju tacke isparavanja razlicitih vrsta alkohola i ostalih sastojaka u komu. Ispravite me ako sam pogrijesio.

pozdrav

Различите тачке испаравња различитих састојака у кому се знају, ако се мисли на изоловане супстанце, али оне све у кому долазе помешане, као раствор, и цели раствор добија једну заједничку тачку кључања која се мења, дакако, како се мења састав кома. Значи цела прича постаје мало компликованија.

Ja sam sebi kupio termostat jer sam isto na internetu nasao te ideje,ali to je malo komplikovano.Jer tacka vrenja nije svagdje ista.Takodjer sam pronaso da etil isparava na 78C.Ja to isprobavam sa malom kascicom,tek stavim u usta  i tacno osjetim kad prestane biti opro i pocme da grije po jeziku,rakodjer kad ide patoka osjetim bljutavi okus.(Samo najijem u usta,degustiram i ispljunem)tako se nenapijem.Na drugom kompijuteru imam skalu isparavanja svih sastojaka pa cu je izvaditi i postaviti je tu da se nadje.(Na Engleskom je pa cu je prevesti)pozdrav.

Hteli ili ne moramo se sloziti da tacke isparavanja (kljucanja) vaze samo za cistu supstancu. U komini su svi sastojci pomesani tako da imamo otprilike ovakav slucaj. Metil alkohol koji ima najnizu tacku kljucanja trebao bi da krece prvi, kada bi to bilo tacno lako bi se oslobodili metila. U komini se ne nalazi dovoljna kolicina metila da moze zagrejati kapak od kazana za rakiju pa sav ispareli metil se kondezuje na kapku i vraca u kominu. Cak ni kada komina dostigne temperaturu isparavanja etila kolicina isparenja nije dovoljna da zagreje kapak, i tek kada voda pocne da isparava kapak ce biti dovoljno zagrejan da vise nema intenzivne kondezacije na kapku i luli i rakija ce poteci. Uostalum zar nije dokaz ovome sto imamo vec u prvencu vode odnosno nemamo 100% alkohole. Neko bi mogao reci pa voda pored isparavanja i vetri, ali para od vetrenja nema tako visoku temperaturu da moze zagrejati kapak, vec samo pregrejana para od kljucanja  moze zagrejati kapak. U svim fazama pecenja rakije imamo sve ono sto je u komini samo se odnos supstanci razlikuje. Pored metila koji se svim silama trudimo da odvojimo, veliki problem predstavljaju etericna ulja koja su jos otrovnija od metila. Ali i pored toga ako bi potpuno odvojile etericna ulja dobili bi rafinisanu rakiju bez ukusa i bez mirisa na voce od koga je napravljena. Sa ovom tehnologijom kojom se sluzimo iluzorno je zanositi se da cemo se osloboditi metila ili opasnih etericnih ulja. Ostaje nam da se drzimo pravila samo tehnoloski zrelo voce (a nikako zrelo samo toliko da je prijatno za jelo), secer se mora dodavati u kominu koja nema dovoljnu kolicinu slasti inace ce mo izdestilovati mnogo vise etericnih ulja nego sto bi smeli. Koriscenjem secera nece se povecati kolicina metila ali ce se smanjiti kolicina etericnih ulja. Svi ce te reci da zakon regulise upotrebu secera u proizvodnji alkohola, to je tacno, ali ga i dozvoljava koristiti u odredenim slucajevima. A ono sto cesto citaocu promakne je da zakon kaze da se za proizvodnju konzumnog alkohola moze koristiti samo tehnoloski zrelo voce (ako se rakija pravi od voca) i tu nepravi nikakav izuzetak kao sto ga pravi  kod secera.

OK, neke stvari su mi sada mnogo jasnije. U svakom slucaju ne preostaje mi nista drugo nego da sticem iskustvo tako da sam mogu da procijenim gdje prestaje odnosno pocinje granica prvenca, srca i patoke :)

Ovu informaciju u vezi dodavanja dozvoljene odnosno potrebne kolicine secera ( razlika izmedju date i ocekivane kolicine secera u komu ) sam takodje na vise mjesta pronasao. Jasan mi je cilj svega toga ali ipak mislim da je bolje na 100 l koma ( naravno napravljenog od kvalitetne zrele i ciste sljive ) napraviti 5 l ciste rakije bez dodavanja secera, nego duplo ili mnogo vise uz dodavanje istog.
Ali kao i uvijek ukusi su razilciti :)

pozdrav svima

•   Acetone 56.5°C (134F)
•   Methanol (drveni alcohol) 64°C (147F)
•   Ethyl acetate 77.1°C (171F)
•   Etanol 78°C (172F)
•   2-Propanol (rubbing alcohol)[Alkohol za ciscenje] 82°C (180F)
•   1-Propan 97°C (207F)
•   Voda 100°C (212F)
•   Butan 116°C (241F)
•   Amyl alcohol[škrobni alcohol] 137.8°C (280F)
•   Furfural[kemikalija za praljenje plastike] 161°C (322F)
Prateci temperaturu pare imamo prilicno dobru ideju kad sakupljamo (vatamo) Etanol,a to je izmedju (76-82 °C)
Evo ovo je obecana skala o temperaturama isparavanja svih supstanci.                                                                         
Takodjer moramo imati na umu na kojoj smo nadmorskoj visini.Sto smo vise atmosferski pritisak je manji I temperature vrenja je manja


   
                                                                                       (http://img5.imageshack.us/img5/8779/1002797450x350.jpg) (http://img5.imageshack.us/i/1002797450x350.jpg/)
Ovo je moj termostat i jabuke u posudama koje ce uskoro biti za pecenje.

 :scr:
Sta crni butan radi ovde :lol: :lol: :lol:

Izgleda da si malo izmesao tehnologije destilacije sirove nafte i komine :P

Uzgred, zaboravio si acet-aldehid, mnogo grozan otrov, a tacka kljucanja mu je oko 20.1 stepen.


Ah da, a stos' tice butana, on kljuca na -0.5C :D

...i ne da tera Ladu... 8:)

Podatak je skinut sa stranice http://www.homedistiller.org/, jedino što je kod prepisivanja izostavljen nastavak ol, a u svakom slućaju greška ne zaslužuje ovoliki sarkazam pogotovo od nekog ko uporno tupi o dodavanju šećera u voćni kom a što bi kao praksa stvarno trebalo biti kritikovano čak i sa pravom na sarkazam, pogotovu na ovakvom forumu.

Je u pravu ste izostavio sam OL,moja brzopletost.Izvinjavam se.Ovo je sprava sa kojom oni odvajaju prvi dio.  
                                                                                                                            
(http://img42.imageshack.us/img42/189/measure2.jpg) (http://img42.imageshack.us/i/measure2.jpg/)

Ovo je progres pravljenja mjesalice,izgleda da cu uskoro imati ugradjenu mjesalicu posto imam vec nekedjelove.

(http://img42.imageshack.us/img42/7005/1002816.jpg) (http://img42.imageshack.us/i/1002816.jpg/)

Маните се сарказама и држите се теме.
Лепо је знати тачке кључања различитих супстанци али је мала корист од те информације.
Све те супстанце су у једном раствору који има једну тачку кључања коју одређује, истина, тачке кључања сваке супстанце понаособ, али и концентрација сваке те супстанце.
Ово практично значи да тачку кључања комине, у одређеном тренутку, одређује скоро искључиво концентрација воде и етанола јер те две супстанце заузимају преко 99% раствора.
Истина, кад изађе одређена количина етанола и тачка кључања се подигне доста преко 90 степени, излазиће и више бутанола него што је то било на нижој тачки кључања, али и та количина овиси о понуди, то јест о томе колико бутанола има у комини.
Зато је препек увек чистији. Изађе мање пропанола и бутанола по две основе: већа концентрација алкохола у сировој ракији него у комини и мања концентрација пропанола и бутанола (ове две супстанце, и још неке које заједно са њима дају онај паточни окус, Немци зову фузел) у сировој ракији него у комини.

Казанпашо, не одваја се тиме први део него је то део уређаја којим се ствара такозвани интерни рефлукс.
Код дестилационих уређаја са дефлегматором пара пре него што дође у хладионик пролази релативно хладан део врха дестилационог торња и тамо се један део паре (углавном вода) кондензује и капље назан у казан.
Код оног дефлагматора који смо видели на овим страницама, и који прави казанџија из Новог Сада, који је смештен између казана и табарке, овај се кондензат не враћа у казан него се посебно одваја (неко је то назвао међудестилат), а код овог уређаја се сва пара кондензује а онда се један део, рецимо 50%, или мање од тога, то можете већим или мањим отварањем славине сами регулисати, враћа у казан.
Дакле, описао три различита принципа интерног рефлукса а овај који ви овде доносите најпогоднији је за дестилацију алкохола.

Alambik, da li se ovo sto ste napisali odnosi na ovi sliku?

(http://img42.imageshack.us/img42/189/measure2.jpg)


Cini mi se da jeste a ne vidim kakve veze ima ovaj nastavak sa internim refluksom? Da li neko zna kako se zove ovaj nastavak sa slike?

Na stranici homedistiller gdje ovaj nastavak na izlaznoj cijevi kondenzatora reklamiraju i prodaju nazivaju ga  „The copper parrot spout“ što nije baš naziv koji objašnjava funkciju kao ni naziv „predložak“ koji koristi Miroslav Banić u svojoj knjizi Rakije, whisky i likeri. Onoliko koliko sam ja shvatio ovaj nastavak na izlaznoj cijevi tabarke ima dvostruku funkciju. Prvu, da posluži kao mjesto gdje se može stalno bez uzimanja uzorka mjeriti temperatura i jakost destilata na izlazu. Drugu, u slućajevima kada destilat ne izlazi dovoljno ohlađen da sprijeći gubitke uslijed prolaza nekondenzovanih alkoholnih para. Ovo drugo proizilazi iz konstrukcionog rješenja nešto drugaćijeg nego što je to prikazano na slici iznad ove poruke, naime izlazna cijev na tabarci je potpuno obuhvaćena ovim nastavkom tako da destilat na izlazu nema dodira sa vazduhom nego potiskuje prethodno pristigli destilat u postavljenom nastavku.

Bistrice sve sto si napisao stoji, ja bih nabavio ovakav nastavak prvenstveno zbog kontinualnog pracenja sadrzaja alkohola u destilatu. Jedini problem je sto ne znam kako se zove ovaj nastavak, ko ga proizvodi itd

Ma, i ja sam pokušavao pronaći odgovore na ta pitanja, iz istih razloga, ali nažalost na našim podrućjima ih nema.
Mislim da je rješenje u pokušaju kod nekih lokalnih majstora, pošto je sama konstrukcija izuzetno jednostavna, potrebno je samo obratiti pažnju na visinu cijevi u koju ulazi destilat i u koju se stavlja alkohol-metar, koja treba da bude u skladu sa velićinom samog alkohometra odnosno njegovom mjernom skalom i da položaj te iste cijevi bude ispod nivoa izlazne cijevi na tabarci, što se pored ostalih važnih detalja u funkcionisanju vidi i na postavljenim fotografijama.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/28/28_dobraslika706.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=28_dobraslika706.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/28/28_copper_parrot_spout_new503.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=28_copper_parrot_spout_new503.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/28/28_nastavak718.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=28_nastavak718.jpg)

Sto vise gledam ovaj nastavak imam sve vecu zelju da ga nabavim ;D
Ima li neko ovu "spravicu"?

Мени се учинило да је на оној фотографији, за коју сам рекао да представља додатак за интерни рефлукс, у ствари офсет хладионик, али сад више нисам ни ја сигуран.
А овај додатак за сталну контролу јачине дестилата редован је аксесоар дестилационих уређаја. Нажалост, наше казанџије то не праве али је конструкција толико једноставна да можете нацртати и тражити да вам направе, или можете чак сами направити.
И иначе, на нашим традиционалним казанима, постоји само цевка (лулица) и то је то. Нимало пажње није посвећено прихвату дестилата.
На казанима за дестилацију џина видео сам да обавезно имају, на излазу из лулице, једну конусну плочу, са олуком испод, тако да се дестилат на самом излазу разлива преко велике површине и тек онда га олук скупља и усмерава у посуду за прихват. Ово је за житне дестилате, и нарочито за џин, веома корисно јер се одмах пре прихвата младом дестилату пружа могућност да се ослободи једног дела лако хлапивих састојака.
Ја мислим да би било корисно и за воћне дестилате.

Ovaj dodatak moze se i te kako nabaviti kod nas :)
Pogledaj te ovdje: http://www.kazanzarakiju.com/kazan%20za%20rakiju/kazandzija%20Dragica%20Cebic.JPG

Pozdrav

Gde si ti to procitao da ja tupim o dodavanju secera? :scr:
Ja u voce dodajem iskljucivo MED, nikako secer.
Jedino ako izmedju meda i secera stavljas znak jednakosti... :whistle:

Kada je u pitanju alkoholna fermentacija sa namjerom proizvodnja voćne rakije onda ta razlika za mene ne postoji, ako misliš drugaćije možda bi bilo pametno otvoriti novu temu sa nazivom „Dodavanje šećera da ili ne“ pa da tamo nastavimo argumentaciju.

P.S.  Pošto dosad nisam otvorio ni jednu novu temu neću to uraditi ni sada ali bih zamolio diodu da to uradi i eventualno da napravi primjerenu anketu dostupnu i neregistrovanim posjetiocima ovog foruma, mislim da bi rezultati bili zanimljivi.

Zasto da ne? Ne vidim razlog da ne otvoris novu temu a ja cu kasnije dodati anketu...
Neregistrovani clanovi tj. gosti ne mogu glasati u anketama, ako bas zele onda neka se registruju ;D

Ja ne vidim sta je to toliko strasno ako se u voce doda malo secera,naravno bez preterivanja.Bolje je dodati ga ako ga vec nema dovoljno u vocu,nego vrsiti fermentaciju sa nedovoljnom kolicinom.Postoji opasnost od kvarenja komine.

Da li je na na slici koje je postavio bistrica 29. avgusta 2009 dodatak koji se stavlja na lulu (izlaz) iz hladnjaka dolazi do pritiska u kazanu za kolicinu rakije koja se nalazi u cevi ili postoji odusak?
Da li bi kazan smeo da se optereti malim pritiskom koji nastaje od te rakije u cevi gde stoji alkoholmetar?

Te od Bistrice nemaju odusak i mislim da je to greska jer sigurno pravi mali pritisak,ali naj bitnije od svega je da taj pritisak poguruje alkohol,a time i gradi (alkoholometar) pa pokazuju slabiji alkohol nego je.Ja sam sebi napravio ovu sa oduskom,ali mi jos uvjek pokazuje za 2% manju nego je stvarna jer sam je direktno spoijo na izlaznu cjev.Sad si pravim prepravku pa cu umjesto direktnog spajanja postaviti tratjeric da on prikuplja i da udlazi slobodnim padom bez pritiska.Nadam se da ce mi to omoguciti tacano ocitavanje jacine.Inace spravica je vrlo dobra,u njoj rakija imadne 11 do 12 C,a iz oduska upravo piri hladan mirisni zrak. (http://img188.imageshack.us/img188/226/predlozak.jpg) (http://img188.imageshack.us/i/predlozak.jpg/)

Jel mozes malo jasnije da objasnis sta ces u stvari da uradis? Ako moze i konacna fotografija. Unapred hvala.

(http://img97.imageshack.us/img97/9998/unsavedproject350x450.jpg) (http://img97.imageshack.us/i/unsavedproject350x450.jpg/)
Ovako ce da izgleda,Na vrhu ce biti tratjer tako da ide bez pritiska.Zatim ulaz u spravu ce biti postavljen u istoj visini sa vrhom glavne cjevi iz koje bi se rakija preljevala .Tako da rakija pri ulasku nebi kapala prema dolje i varakala nivo tj zaljuljavala gradi.

Ja kad pecem rakiju pri prvom pecenju nista ne odvajam niprvenac ni patoku i pecem dokle god gori, tj dok ima alkohola. Onda pro prepicanju odvojim otprilike 0,5l prvenca i pustim da curi dok ne postane kisela i bljutava tamo gde curi. Takva rakija bude oko 22-23 grada i onda razblazim destilovanom vodom na zeljenu jacinu. Ovo je onako laicki nacin ali tako radim vec godinama.

Sad me samo interesuje da li bih imao nekog efekta i koristi ako bi i pri prvom pecenju odvojio jedan deo prvenca? Na primer: odvojim u prvom pecenju 2 dcl i u prepicanju 3 dcl.... da li je to bolje nego da samo pri prepicanju odvojim 5dcl?

ostavim  srce jacine od 65% - 68% kada posle 6 meseci do godinu dana dodam destilovanu vodu rakija se zamuti vec druga godina za redom  :scr:

Zole, pogledaj temu Mućenje rakije (http://www.sveovinu.com/index.php/topic,426.0.html), tamo ces pronaci neke odgovore koji ti mogu pomoci ;)
Ako imas jos nekih pitanja vezanih za zamucivanje destilata postavljaj ih tamo...

(http://www.freeimagehosting.net/uploads/08cf61d97a.jpg) (http://www.freeimagehosting.net/) (http://www.freeimagehosting.net/uploads/b1893827ab.jpg) (http://www.freeimagehosting.net/)             Evo spravice i kako se pravi,mozda nekome pomogne.

Ово није, да кажемо, додатак дестилационом уређју без којег овај не може да ради, али јесте веома користин помоћни додатак. Згодно је направити ово и за прво, грубо печење, а нарочито са друго, фино. Верујете ми, овај уређај вас спашва многих неукусних проба језиком!

    Imam jedno pitanje:-koliko da odvadim prvenca,kad potece,iz kazana od 270 litara(tek treba da ukomim jabuku)?Da li je dosta 1 litar ili 1,5l ili....nemam bas toliko prakse da bih imao bazdareno nepce za to :whistle:

Zavisi da li je prva destilacija ili druga.
U drugoj destilaciji treba izdvojiti 1-1,5% od zapremine kazana što znači na 270 litara sirove rakije 2,7 litara do 4 litre.
Ako je reč o prvoj destilaciji posle koje će doći druga (prepicanje), ne treba ništa izdvajati.
Ako pak u jednokratnoj destilaciji pečete rakiju, (znači neće biti prepicanja nego ćete rakiju formirati frakcionisanjem prve destilacije) tad se manje izdvaja.
Koliko manje?
Pa, recimo toliko koliko ste rekli, 1-1,5 litra biće sigurno dovoljno za celu količinu od 270 litara.
A možda može i nešto manje.

Napisao sam poruku prije nego se pojavila ova alambikova, pa da nije napisana uprazno, postavit ču je bez ikakve druge namjere a i nema razloga jer su stavovi identični.  
Univerzalna preporuka za odvajanje prvenca u drugoj destilaciji je 1% do 1,5% od zapremine smjese stavljene u kazan. Njegova količina u stvari zavisi od kvaliteta voća i kvaliteta obavljene fermentacije. Kada bi sve bilo idealno 0,6% je donja granica. Ako si radio otvorenu fermentaciju, uz to si onda normalno imao povišene temperature a voće ti nije bilo baš besprijekorno (bakterije i plijesni) i još ako si dodavao vodu i šećer, onda se moraš tražiti na 2%, pa čak i malo iznad. Ne treba bježati od degustacije, ona je jako jednostavna i ne zahtijeva posebno iskustvo, svako od nas ga može steći i na prvom kazanu. Kada uzmeš u obzir da eventualno nisi imao idealne uslove fermentacije, odbaci 1% prvenca i narednu količinu koja ti izlazi iz kazana hvataj u male posude, za 270 kg kljuka je primjereno po 0,5 litara. Ostavi ih na stranu, jedan njihov mali dio razblaži na pitku jakost i probaj. Ako na zadnjem dijelu jezika osjetiš oštrinu i jako izraženo bockavo i resko paljenje koje zbog svoje snage prelazi u gorko, onda taj dio odbaci u prvenac, ako nema tog efekta vrati ga u rakiju. Ova faza hvatanja rakije je jako bitna iz razloga što prvencem odvajamo ne samo ono što nam kvari ukus nego bi prevelikim i nepotrebnim odvajanjem znatno umanjili količinu etilnih estera koji u ovoj fazi prelaze u destilat a jako mnogo utiču na kvalitet rakije u pozitivnom smislu. Kada na drugom kazanu već stekneš iskustvo onda to može i jednostavnije. Nakvasiš prst destilatom koji izlazi iz lule i „obrišeš“ ga na zadnjem dijelu jezika, blizu grla. Dok je agresivno, paleće i gorko, hvataj prvenac. Kada taj osjećaj nestane, pređi na rakiju.
Pazi, kod ovakvih „degustacija“, puni osjećaj se javlja sa zakašnjenjem od 10 do 15 sekundi.

Znam da sam i malo dosadan sa pitanjima ali ko pita taj neskita.Recimo kod mene je mali kazan 45L ali samo pola  stavim u njega logicno zar ne.E sada koliko prvenca onako od oka treba odvojiti,da nekazem onako seljacki a mozda je to i bolje jer su oni ti koji prave najbolju rakiju.Nkada nisam pio prvenac vec zena pere prozore sa njim.Dali se odvaja prvenac po kolicini kljuka ili po necem drugom,jer ja imam proein boci i kako upalim  drzim dok ne potece prva kap i onda smanjim da ne zagori,duze traje ali je bolje

Po količini svega onoga što si stavio u kazan u kome odvajaš prvenac. Ako to radiš kada si stavio u kazan 10 litara kljuka + 10 litara vode + 10 litara meke rakije, odvajaš prvenac od onoga svega što je u kazanu, a to je od 30 litara. Na 30 litara smjese 1% iznosi 3 decilitra prvenca.

Iako je tema neaktivna već neko vreme želeo bih da postavim pitanje nekom od iskusnijih članova foruma. Šta mislite o ideji da se uređaj na slikama gore napravi od plastičnih cevi koje se koriste za vodovodne instalacije? Izbegla bi se oksidacija koja postoji kod bakarnih ceci, a dosta je lakše napraviti nego od prohroma. Računam ako su plastične cevi dobre za vodu zašto ne bi bile i za rakiju. ;D Pozdrav

Svi dijelovi kazana, pa i ovakav uređaj, se prave od bakra kako bi taj isti bakar, između ostalog, za sebe vezao jedinjenja koja štetno djeluju na kvalitet rakije.

Imam jedno pitanje za koje sam se opkladio! Naime, neka mi neko potcrdi samo da li je rakija (destilat) (bilo da se radi o prepeku ili ne) koja potekne na luli na samom pocetku, koji se odvaja, jaka (ima najvise alkohola tog trenutka) ili nema alkohola ili u maloj kolicini???

Ako je hvataš na izlazu iz kazana (na luli) onda je na početku destilacije uvijek u pitanju najjači destilat.

Postoji teoretska mogućnost, zbog nestručne izrade, da se jedan manji dio slabe patoke iz prethodne destilacije zadrži na dnu kondenzatora pa da eventualno ublaži tu jačinu.
Postoji i nešto drugo kao mogućnost. Ako je hvataš preko posude sa vodom onda ćeš nakon što tečnost počne da prelijeva tu posudu dobijati u startu smjesu destilata i vode (iz posude) čija jačina raste dok ne dostigne određenu vrijednost, nakon koje normalno počinje da opada. Jedino u tom kontekstu mogu razumjeti ovakvu dilemu.

Razumijem Markovo pitanje, jer postoje legende da prvijenac i nije tako jak. :) Misli se na ukupan procenat alkohola, naravno (nevažno na udio acetona, metila, etila). Ja sam svoj prvijenac gradirao iz znatiželje i da, jak je, tj. najjača frakcija. Pitanje koje se lako riješava uz kazan i alkoholmetar...ako se ne vjeruje na riječ, opklada može da sačeka sledeće postavljanje "vesele mašine"  ;D

Hvala ljudi na brzom odgovoru. Opklada je celo jagnje ili prase.  ;D Stariji covek od oko 60 godina se toliko uznemirio sto sam mu se suprostavio recima da je na pocetku najjaca rakija, da je skocio i rekao da ce da pojede i kazan i lulu i tabarku ako bude jaca od 8 gradi, a da veruje da nema ni toliko! :) Direktno iz lule, ne preko vode. Ja naravno znam i iz iskustva i znatizelje da je u pitanju najjaci procenat alkohola, ali sam morao da dobijem i napismenu podrsku od vas! :)

Ma nema šanse, kakvih 8 gradi. Neobično je da vlada takvo ubjeđenje, jer je bar procenat alkohola lako ustanoviti.
Nego, šta će biti? Jagnje, ili prase? Prijatno  ;D

Ma ne vlada sire od jednog coveka, za koga ja znam. :) Znas kako kad odes negde i slusas starije kako pametuju, pa kad ne mozes vise da izdrzis toliku kolicinu gluposti i moras da kazes nesto!? E to se meni desilo da se suprostavim u raznim tvrdnjama, starijem coveku, ali na kulturan nacin i malo po njegovom i on polude, izgore kao fitilj. Jos sam mu rekao da kad bude dosao trenutak da kupi od mene jagnje ili prase da imam duplu korist! :D Onda je napravio ovakvu facu:  >:D
Izabracu jagnje... ;)

Dobar izbor. :thumb:

Postoji "vjerovanje" još kod nekih koje ja poznajem, mada sam u poslednje vrijeme sve sigurniji da su u pitanju kontraši, koji moraju naopako, pa kud puklo da puklo :D Prvijenac ne može da bude 90 % alkohol i u tom smislu nije najjači alkohol koji možete pronaći u apotekama, recimo, pa je možda to napravilo pometnju kod ljudi koji tvrde da nije jak. Oni možda očekuju 120 % alkohola  ;) , pa je onda prvijenac od 65 % lagano izgubio vrijednost putujući od uha do uha i spao na niske grane...do tih 20 %.
Okrenuli smo malo na zezanje svu ovu priču, što smatram da je vrlo pozitivno  :whistle:
I ja bih se odlučio za jagnje  :D:

Pre neki dan sam prvi put pekao rakiju, odnosno resio sam da pocnem  ;D. Za mene je to radio lokalni kazandzija sa nekih 25 god iskustva. Pripremio sam se da radim odvajanje prvenca po ovde opisanim metodama, ali mi je on non-stop preporucivao njegov metod pozivajuci se na iskustvo, pa sam podlegao pritisku. On to radi na sledeci nacin:

1. U rasecenu flasu od 1,5l sipa oko 0,75l vode
2. Pusti prepek (kompletan do patoke) da preko te flase i vode ulazi u donji sud i tako hvata srce.
3. kaze da se metil alkohol zadrzava na dnu, a da srednja frakcija ide gore posto je laksa od vode.

Kada smo zavrsili, rakija mi je zadovoljavajuceg ukusa ali joj nalazim manu (koju ne primecuju drugi) u cinjenici da ponekad osetim gorko-kiseli ukus u obrisima (sve testiram na nerazblazenoj i nezreloj srednjoj frakciji). Nema paljenja grla i slucnih simptoma neodvojenog prvenca.

Da li sam pogresio sto sam poslusao kazandziju, i da li mislite da ova "mana" koju samo ja primecujemo moze imati veze sa ovim?

Jesi pogriješio. Prvenac se mora fizički odvojiti. nema drugog načina. Za hvatanje rakije preko vode i ostale već viđene gluposti oko metanola, teže, lakše, pliva, tone,.. imaš ovu temu kao i mnoge druge na forumu u kojima je to pisano pa pročitaj.
Ono što osjetiš u rakiji pored ostalog je rezultat činjenice da nisi uhvatio prvu litru prepeka (prvenac) i bacio ga. Ne moraš bukvalno, ali na način da ne smije da ide u rakiju. Ne samo da ne pije vode priča o razdvajanju metanola, etanola, vode i sličnih stvari jer se radi o smjesi u kojoj su komponente rastvorljive-topljive, nego je to i jedna od većih gluposti vezana za pravljenje rakije. To su hemijska jedinjenja za koje se znaju sve karakteristike pa je smiješno da po drugi put na ovom forumu, i to sve u dvadeset prvom vijeku, pričamo o razdvajanju tečnosti na način kako je to moguće najobičnijim sipanjem i presipanjem a toga su bili debelo svjesni i oni u desetom vijeku i uveliko koristili baš destilaciju za takve stvari.   

Nisam nasao na ovoj temi pricu vezano za ponasanje hemijskih jedinjenja u procesu "odvajanja" prvenca vodom, ali mi je dovoljno i ovo... Znaci mnogo sam se iznervirao, kada sve teze stvari uradim kako treba a ovo zeznem... Imam samo jedno pitanje vezano za ovaj metod: Da li se ovakvim odvajanjem zapravo ne odvajaju "problematicni" alkoholi, ili se u rakiji zadrazavaju nepozeljne aromatske komponente, ili oba/nesto trece?

Nema ovdje nikakvog metoda, i ne znam gdje ga vidiš u činjenici da si u rakiju koja izlazi iz kazana samo dodao 0,75 l vode. Hvatanjem rakije preko vode se ništa ne dešava u tom smislu, a prvenac se odvaja od uhvaćene rakije u destilaciji da bi se smanjila koncentracija jedinjenja koja će u svakom slučaju negativno djelovati na kvalitet i aromu rakije. Da se neke stvari vezane za destilaciju, način isparavanja, „odvajanja“ i sl. mogu lako objasniti u dvije rečenice sumnjam da bi mi ti sada i postavljao ovakva pitanja.  :) Vidim da te sve ovo "očigledno" zanima pa ću ti još samo ovaj put preporučiti da pročitaš bar one teme vezane za destilaciju. Ako nećeš ili ne želiš, onda izvini, ali nisi ni vrijedan truda, pa ti jedino preostaje ono što će ti neko preporučiti. Kao ovaj put, „metode“ koje to u stvari nisu, niti će ikada biti.

Postovani forumasi, prvi put se oglasavam na ovom forumu sa molbom za pomoc od iskusnijih kolega.  Pre par dana sam ukomio  tonu sljive Stenli, sljiva je samlevena ,bez kostica i peteljki i obavljam zatvorenu fermentaciju u kacama od 500l na 18+/-3 stepeni u podrumu. Problem koji me muci je to sto oko 40 posto plodova nije bilo u tehnoloskoj zrelosti vec zelenije, pa me brine stvaranje heksanola i heksanala tj da ce mi rakija biti zelenciva. Interesuje me da li ima nacina da se destilacijom to bar malo koriguje. Destilaciju cu raditi na klasicnom sarantskom tipu uredjaja.

Unapred hvala !

Na ovoj količini zelenije šljive ako ti je ostalo bilo stvarno zrelo ne bi trebalo da malo jačim odvajanjem prvenca ostavi posebno lošeg traga. Nemoj pretjerati ni sa njim, Negdje oko 1% do 1,2%. Probaj meku rakiju ako ne osjetiš izraženu karakterističnu zelenu, travnatu notu idi na ovu vrijednost, ako te ništa drugo ne tjera da pojačavaš prvenac.  

Bistrice,

havala na savetu, sledece nedelje pecem, pa cu probati ovako.

Pozdrav

Legenda kaže da je u 17-tom veku,dvostruku destilaciju izumio izvesni Chevalier de la Croix Maron, Gospodara Segonzac, vrlo pobožnom čovjeku koji je sanjao da mu Đavo pokušava prokleti njegovu dušu. U svom snu, on je sebe vidio u vražjem kotlu, ali sačuvala ga je njegova vjera u bogu koja je bila tako duboko usidrena u njegovoj duši ,da se uspešno odupirao kod prvog "kuhanja". Da bi postigao svoj cilj, Đavo je bio prisiljen ga ponovo "kuhati"da bi mu izvadio dušu. Kad se probudio, Chevalier je dobio ideju za vađenje "duše iz životne vodice“ (eau de vie) sa drugom destilacijom, odbacivši prvenac i patoku...
Zamisli, to se desavalo još u 17-tom veku...a mi se i danas prepiramo oko toga... :)

Toliko "nevjernika" ima, da će se kroz par vijekova piti isključivo kombinacija prvijenac-patoka, a da će se srednja frakcija odbacivati kao nus proizvod    :D:

Jel misliš na ateiste ili na forumaše sa nedovoljno "izbistrenim" načelima o pravljenju rakije.  :D:

Mislim na rakijske ateiste u globalu :D
Ovih dana je ponovo aktuelna priča o pečenju rakije, pa i o uklajanju neželjenih primjesa u rakiji. Pa "prepiranje" rakije sa vodom, pa prazna posuda preko koje preljeva rakija...pa svašta nešto. Neko je nekada nešto uradio drugačije (možda i blesavo) i odmah su se svi prihvatili toga. Niko ne zna zašto je i da li je to tako, ali se pitanje ne postavlja. Postoji samo netačno ubjeđenje: "Rakija bude bolja". U tom pogledu "ateista" je previše :)

Ma rakija im stvarno bude bolja...!!!
Ali samo kod onih "ateista" koji nikad nisu oprali propisno svoj kazan,parovodnu cev i tabarku!
Onih koji ne odvajaju svoj prvenac ,jer je to kako kazu "glupost bacati svoju najjacu rakiju...".
One koje razrede svoju rakiju patokom umesto destiliranom vodom i da im ta"destilirana voda kvari rakiju"jer ako je spuste
ispod jacine 50-55%, osete sta su ustvari ispekli. Onih koji misle da se u toj tegli nalazi onaj metil alkohol koga su "izfiltrirali" iz svoje rakije neznajuci da su to samo patocna ujla iz neciste tabarke ili parovodne cevi koje su se otopile od destilacije.
Jer da se tako odvajao metil alkohol, onako preko vode, ko bi bio lud da trosi vreme i novac da to radi sa frakcionom destilacijom ....
Eh za njih je ta rakija stvarno bolja!!!  :)

I kako sad čovjek da propovijeda "vjeru" kad ga niko i ne sluša?  :D:  Ja sam i dalje ubijeđen da je moje znanje o destilaciji krajnje skromno, ali mi nije jasno odakle mnogima toliko samopouzdanja da valjaju gluposti. Sujeta je čudo.  :)

Pitam čoveka kada odvaja patoku, da li meri, šta radi... Kaže prihvati u kašiku destilat i zapali. Kada više uzorak ne može da se zapali, tada prestaje sa prihvatanjem u sud. Ljudi od prakse, koliko je ovo pouzdano?  :scr: Zapravo, koliko je to procenata alkohola?

Nepouzdano jer etanol ima plamište koje zavisi kako od njegove koncentracije tako i od temperature rakije. Suviše mala temperaturna odstupanja u zoni odvajanja rakije od patoke da bi se moglo i slučajno potrefiti.

Plamište različitih koncentracija alkoholno vodene smjese koje se javlja zagrijavanjem ne datu temperaturu, u dodiru sa iskrom za:  
10% - 49°C
20% - 36°C
30% - 29°C
40% - 26°C
50% - 24°C
60% - 22°C
70% - 21°C
80% - 20°C
90% - 17°C
96% - 17°C

Zbog toga je moguće i flambiranje sa vinom bez obzira na znatno niži postotak alkohola.
Nisam se susretao sa ovakvim tvrdnjama ali sam gledao isto tako naivne pokušaje zasnovane na svojstvu etanola da gori različitom bojom plamena pri različitim koncentracijama. Bacanjem malo rakije na vatru. Više je to bilo iz namjere da se “znanjem i stručnošću“ fasciniramo mi koji smo sjedili oko kazana, a koji o rakiji i destilaciji ne znamo baš previše. Pio sam vino i uživao u veselom društvu.  :whistle:

Hvala, Bistrice. Inače, ta konkretna rakija je odlična. Zato sam se i pitao kako...  ;)

Pokušavao sam i prije u par navrata ukazati na činjenicu kako se to dobiva na kvalitetu rakije.  ;)
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1134.msg27230.html#msg27230
Konkretna uporedna tabela ocjena i medalja koje zavise od godina starosti očigledno odgovara na mnoga nepostavljena pitanja.
Za rakije odležale 10-20 godina ocjene ispod 93 boda ne daju ni veliko zlato ni zlato nego srebro, kao i za one preko 20 godina ocijenjene ispod 96. Prevedeno na tvoj način bodovanja limiti bi bili 95,3 i 97,3.  

Pozdrav svima!
     Kako sam rešio da naučim da pravim dobru rakiju isključivo za sebe i prijatelje, pre neki dan sam pekao prvi put i naravno napravio grešku. Ali za razliku od nexbg-a, nije kriv kazandžija, nego sam ja verovali ili ne ZABORAVIO DA ODVOJIM PRVENAC  :doh: PRILIKOM PREPEKA! Sam sam pekao kod prijatelja koji ima kazan, i uz svo to uzbuđenje, eto dogodi se i ovakva glupost.
     I pored mišljenja stručnjaka sa ovog foruma, ja sam  iz čiste radoznalosti stavio u sud za prikupljanje rakije flašu od 2l napunjenju 2/3 vodom, pa je i mene zanimalo kao nexbg-a da li je možda prvenac ostao u praznom delu flaše...
     E sad, KAKO SAM IPAK ODVAJAO PRVENAC PRILIKOM PEČENJA KLJUKA (200kg šljive lepe, zdrave,bez ijedne natrule. Odvojio sam koštice i to ručno :o. Naravno bez trunke šećera. Stavio enzim, kvasac, hranu za kvasac- zatvorena fermentacija i na kraju izmerio širomerom, sve super, kljuk kao pekmez, da ga mažeš na hleb. Pa se zbog toga još više nerviram)
na nekih 65l kljuka izdvajao sam oko 0,2l prvenca - tako sva tri kazana (ukupno 0,6l) ZANIMA ME DA LI TO MOŽE DA UMANJI GREŠKU NEODVAJANJEM PRVENCA PRILIKOM PREPEKA, čija bi količina, da sam je uzimao jel da, trebala otprilike da bude isto oko 0,6l, s obzirom na ukupno 42l meke rakije koju sam prepicao?
     Uzgred, dobio sam 18l šljivovice od 70% i vidim da ću morati da pazim prilikom spuštanja na nekih 45%.Prvenac je krenuo preko 90% (alkohometar skroz potonuo) što me je veoma iznenadilo, a prekinuo sam prepek na 40%.
U svakom slučaju prvi put sam sve sam uradio (naravno uz iščitavanje i ovog foruma) i zbog toga sam veoma srećan, a greške ću ispravljati narednih godina tokom vršenja ove predivne rabote uz veselu mašinu.

"Bistrica:
Izoamilni alkohol je uljasta tečnost, a pored vode predstavlja najzastupljeniji sastojak patoke, ako ga neko ima u još većim količinama od uobičajene onda mu je dozvoljeno da takvu smjesu naziva i sluzavom. Normalno je da se ta uljastost ne primjeti u velikoj prihvatnoj posudi (osim na njenim stjenkama), ali se itekako da primjetiti u posebno uhvaćenim zadnjim "kapima" patoke.  
Sapy:
mislim da se ne razumijemo,riječ je o tome da se u prvencu javlja uljasta tečnost koja je lakša od vode i pliva na površini a to je glicerol
Bistrica:
Kod alkohola i vode nije bitno šta je lakše a šta teže. Alkoholi su rastvorljivi u vodi i ništa tu ne može da pliva, plivati mogu samo one supstance koje nisu rastvorljive. Glicerol ima tačku isparavanja na 290 stepeni celzijusa i zbog toga ga u prvencu ima u beznaćajnim količinama, ako ga tamo uopšte i ima. Glicerol u destilatu je nešto što i nije vrijedno pomena.
P.S. Nemoj se đaba zamarati u flaši sa vodom nema ništa posebno, nema čak ni one vode što je nasuta."


     Čitajući između ostalog i gore navedeno na ovom forumu, možda će nekome značiti sledeće:
Posudu sa vodom sam zamenio istom takvom drugom posudom, na otprilike pola kazana u kojem je ukupno bilo 42l meke rakije od 35%. Kada sam prekinuo prepek na, kao što već rekoh 40% na luli, uporedio sam te dve famozne flaše i primetio očiglednu razliku. Naime, u prvoj je bilo prilično te za mene misteriozne beličaste mase, sluzi, glicerola ili šta već, dok u drugoj skoro neprimetno tj. morao sam dobro da se zagledam da bih je uopšte i primetio.
Kako sam pre prepeka ispekao tri kazana kljuka, pretpostavljam da veći sadržaj u prvoj flaši ima veze sa samim prepekom, odnosno činjenicom da sam zaboravio da odvojim prvenac i da je stvar ipak u tome iako ne znam kako i koja stvar tačno.
Kako sam odmah zatim prepicao i neku drugorazrednu rakiju od 50% koju sam pomešao sa duplo manje patoke( hvatao je od 40%-10%) iz prethodnog prepeka, ponovio sam, sad iz radoznalosti istu stvar sa flašom vode. I u ovom prepeku je u toj prvoj flaši bila povećana koncentracija te mase, baš kao i prvi put.
Ovo je činjenica, a objašnjenje me veoma zanima.

Prvenac je destilat sa potpuno istim hemijskim sastavom kao i rakija, jedina razlika je u koncentraciji mnogih jedinjenja. Ima više nego u rakiji: etanola, etil acetata, acetaldehida, viših alkohola, mnogih  pojedinačnih estera, nekih višemasnih kiselina, nekih terpena, a ima manje sirćetne kiseline, furfurala, nekih estera, nekih aldehida i sl. Ništa od svega toga ne može nigdje ostati u bilo kakvoj posudi ili njenom praznom dijelu jer sve od ovog je potpuno rastvorljivo i čini idealan rastvor u alkoholno vodenoj smjesi. Inače ne bi bilo u rakiji nego bi ili plivalo po površini ili bi se taložilo po dnu, pa bi samim time destilacija kao postupak bila besmislena i nepotrebna. Da je kojim slučajem  suprotno cijela planeta koja radi destilaciju bi bila brdo nesposobnih budala koja traći vrijeme i energiju jer bi razdvajanje tečne smjese bilo moguće uraditi na drugačiji, jedostavniji i jeftiniji način.
Uzmeš meku rakiju, pomiješaš sa vodom i razdvojiš dobro od lošeg. Destilacija je ionako besmisleno gubljenje vremena.  :D:

Tako da svaka priča na ovu temu naprosto nema smisla. Sve je već rečeno, i ovim ovdje i onim prije.
Doduše za one koji su u stanju da prihvate jednostavne činjenice. Nikada nisam bježao od toga da bilo kome razjasnim bilo koju dilemu, ali ipak ne bih ponovno o tablici množenja i to na potpuno isti način zbog potpuno istih praznih nagađanja i zabluda. Dileme ako postoje nisu problem ali ih treba jasno iskazati da bi se mogle razjasniti. Za to sam uvijek raspoložen bez obzira ako je i po stoti put.  

Izoamilni alkohol je najviše prisutan u prvencu a u patoci na klasičnom kazanu ga gotovo i nema. Tek na visokoim koncentracijama etanola ga može biti u patoci ali je to je onda priča o rektifikacionim kolonama i isključivo njenom hemijskom sastavu patoke. Glicerola uopšte nema u rakiji jer je neisparljiv.

Odvajanjem prvenca u prvoj destilaciji za razliku od druge se acetaldehid smanjuje u približno duplo manjoj mjeri a etil acetat u približno duplo većoj, plus mnogi aromatski esteri i druga jedinjenja koja povoljno utiču na kvalitet. Tako da ima smanjenja ali je mnogo nepovoljnije po konačni kvalitet rakije. Nije preporučljivo odvajanje prvenca u prvoj destilaciji a jeste ali strogo kontrolisano u drugoj. Teoretski, da sada ne ulazim u matematiku koja ti je ionako upitna, je moguća eliminacija visoko štetnih uticaja ali je itekako izvjesna i ona koja smanjuje koncentraciju pozitivih aromatskih jeinjenja. U prvencu se pored onih jedinjenja od lošeg aromatskog uticaja nalaze i ona sa izuzetno povoljnim, čak u desetorostruko večim koncentracijama. Mjera je jako bitna pa ponekad i presudna.

Ne vidim ovdje nikakvu činjenicu u petljanju sa posudom u kojoj je voda i kako si došao do nje, pa na žalost ne mogu dati ni objašnjenje. Rakija dobivena prepekom mora biti kristalno bistra a zadnji dio destilata kao i prvenac su više manje zamućeni. Da li joj dodao nešto vode, koja neće spustiti jačinu ispod 50 stepeni, ili nedodao potpuno je svejedno. Druga stvar su naslage prethodno neočišćenog kazana i bijelo sive grudvice koje zbog toga plivaju u destilatu.  

Zahvaljujem na odgovoru.
 Da, verujem da ta flaša sa vodom ništa ne znači i kao što rekoh stavio sam je iz radoznalosti, eto i to da vidim. Tačno je i da nisam trebao da odvajim prvenac u prvoj destilaciji s obzirom da sam radio drugu.
Zaista nisu potrebni matematički dokazi, verujem u tvoju stručnost, mada ne znam šta si mislio pod onim:"da sada ne ulazim u matematiku koja ti je ionako upitna"?
Nadam se da neodvajanje prvenca prilikom prepeka ipak neće ostaviti ozbiljnije posledice na kvalitet rakije koja je zaista bila lepa i bistra. Jeste u pitanju mala količina i prvi put, ali... Mogao bih je nazvati " Prvi put bez prvenca" :)
Što se tiče petljanja sa posudom u kojoj je voda...Ne znam, tu ipak vidim neku činjenicu, doduše možda nevažnu za krajnji produkt. Kazan je, koliko znam bio očišćen i nikakve belo-sive grudvice nisu plivale u destilatu. Ipak nisam očekivao da se sadržaj u dve flaše sa vodom, "od istog kazana" toliko na prvi pogled razlikuju. E sad, ako je tačno što kažeš da je Izoamilni alkohol najviše prisutan u prvencu...

Ipak si prvenac odvajao u prvoj destilaciji pa će to dijelom umanjiti onaj njegov najveći negativni efekat, ono što strši djeluje sirovo, prodorno, resko i paleće, a miriše na potpuno isti način, i podsjeća na aceton. Pored toga još maskira neke pozitivne aromatske uticaje i ističe druge negativne. Zato sam rekao da me mrzi da preko koeficijenta rektifikacije računam stepen umanjenja za neka presudna jedinjenja ovih ukusnih i mirisnih utisaka (etil acetat, izoamilni alkohol i acetaldehid) jer se prvenac u pravilu odvaja u zavisnosti od njihove koncentracije i stepena alkoholne jačine onog što je u kazanu za destilaciju. Ono što si ti u brojkama iskazao nosi u sebi bitnu pogrešku, ili u pogrešnim brojkama ili u postupku prve destilacije, hvatanje neprimjereno jake meke rakije.

Već sam napisao da stepen zamućenja destilata pored uslova fermentacije i izvođenja destilacije zavisi i od frakcije destilata, prvenac, rakija i patoka jer različita jedinjenja koja daju zamućenje isparavaju različitim brzinama i bivaju u bitno različitim koncentracijama zastupljeni u različitim frakcijama. Zbog toga se dvostrukom destilacijom radi njihov pravilan raspored i postiže maksimalni kvalitet rakije. Sve je to očigledno i vidljivo u maloj posudi koju si koristio. Voda u njoj uopšte nije potrebna jer ništa ne može promijeniti a neće ni ostati u toj posudi nego preći u onu veliku za prihvat destilata-rakije.

Ne samo da se izoamilni alkohol najvećim dijelom nalazi u prvencu nego i ukupna kategorija viših alkohola. Minimalna odstupanja se eventualno mogu pojaviti kod prve i slijedeće litre destilata najviše pod uticajem sirćetne kiseline i metanola ali to ni u kom slučaju nimalo ne utiče na činjenicu da njihova koncentracija daljnjom destilacijom drastično opada i da će se u patoci, odnosno zadnjim frakcijama destilacije naći u zanemarivim koncentracijama.

Da, ima sve to smisla i deluje mi logično i prihvatljivo.
A što se tiče velike jačine meke rakije pa i prepeka, mislim da nigde nije bilo greške u destilaciji, jedino mi ostaje da sumnjam u alhometar koji sam kupio na pijaci (hrvatske proizodnje) i prvi put upotrebio.
Imam još par pitanja za tebe, ali ću pronaći adekvatne teme za njih.

Hrvatski je ok , ruski je sranje

Juče sam počeo da pečem moju rakiju od loze. Imao sam 3 kazana meke + prepek. Prilikom prepeka , odvojio sam prvih pola litra - prvenac . U zbirni sud sam sakupljao prepek dok nije poteklo na luli 45 % , tada sam prekinuo ali sam skupio još 6 l. rakije slabije jačine.
Pošto imam da pečem i komšiluku( lozovaču i jabuku) , sakupiće se tu još bar 2-3 litra prvenca i 30 - 40 l. patoke.
Pitanje moje glasi : Da li mogu ponovo da prepečem tu patoku ? Da li mogu da sjedinim prvenac i patoku pa da tako prepečem?
Hvala unapred na odgovoru.

Može, na isti način kao i prepek samo odvoji nešto više prvenca. Okvirno 1,5-2%.
U konkretnoj situaciji bi bez problema prošla hemijsku analizu sa aspekta zdravstvene ispravnosti, ako si zbog toga pitao.

Prednost je dobra godina sa visokim šećerima. U onim suprotnim, jako lošim godinama sa niskim sadržajem šećera, moglo bi kod nekog pojedinog voća ponešto biti upitno ako se o tom ne vodi računa tokom postupka pravljenja.

Nemjerljiva razlika u kvalitetu je druga stvar ali to i sam možeš lako vidjeti, uporednim probavanjem.

Zahvaljujem !!!!

Koliko prvenca trbe baciti na 40 litara kljuka :o

Ne kljuka, nego meke rakije.  ;)

Pozdrav svim članovima foruma, isčitavao sam dugo vaše prepiske i mnogo naučio a sada sam se najzad i registrovao. U pečenju rakije sam početnik, ispekao sam par kazana dunje pre dve godine i ove godine 200 kg jabuke i toliko dunje(za sada sam zadovoljan rezultatima). inače sam poljo inženjer i volim da radim sve po PSu.
Pošto imam male količine a želim neki kvalitet opredelio sam se za izdvajanje sredine gde odvajam 1l prvenca i sečem na 40c na kazanu od 70l.
Ovo ispod 40c vraćam u sl kazan, moje pitanje za iskusnije članove je -da li bi imalo smisla ubaciiti i prvenac (koga se nakupilo) ili on ide samo za stakla itsl?

Ima smisla i to mnogo više nego ovo ispod 40, ako si sve ostalo radio kako i kažeš, po ps-u.
Inače se u analizi uticaja recikliranja na kvalitet rakije gleda uglavnom na zadnju frakciju jer je ona ta koja pravi veći problem, čak i kada je u pitanju njeno najbolje izdanje. Kada se u njoj nalazi ono što je sječeno ispod 58-60.

Prvenac nema količinu alkohola kojom može razblažiti arome i ima proporcionalno mnogo veće koncentracije poželjnih aromatskih jedinjenja.

Kod zadnje frakcije su obje stvari sa suprotnim predznakom.

Ono što im je zajedničko je u stvari drugi ali najvažniji razlog razdvajanja frakcija u destilaciji. Koncentracija nepoželjnih jedinjenja.

P.S. Napisao sam bezbroj puta ali da ne bude zabune. Pojam poželjnih i nepoželjnih jedinjenja treba shvatiti uslovno jer se uglavnom radi o tome da su u pitanju samo njihove velike ili prekomjerne koncentracije.    
  

Hvala na odgovoru. Par stvari mi nije baš jasno.

"Prvenac nema količinu alkohola kojom može razblažiti arome i ima proporcionalno mnogo veće koncentracije poželjnih aromatskih jedinjenja."

Ovo se verovatno odnosi ako se prvenac od jednog kazana stavi u sl. Ja sam odvajao 1l na kazan od 70l i sad imam 5l.
Imam još 3-4 kazana i ako raspodelim novi i stari biće preko 2l po kazanu.
Koliko treba povećati odvajanje prvenca kada se dodaje prvenac iz prethodnog kazana. Pretpostavljam da nije proporcijalno jer onda ceo postupak ne bi imao smisla. Logično mi je da acetoni itsl izađu ponovo za isto vreme samo u većoj koncentraciji.

"Inače se u analizi uticaja recikliranja na kvalitet rakije gleda uglavnom na zadnju frakciju jer je ona ta koja pravi veći problem, čak i kada je u pitanju njeno najbolje izdanje. Kada se u njoj nalazi ono što je sječeno ispod 58-60. "

Ovo mi nije jasno jer meni kreće sa 60-65 pa je maltene cela srednja frakcija ispod 58. Da li se misli na prepek?

Da, prvo se odnosi na slijedeći kazan kada ih nema previše u seriji, kao što je kod tebe slučaj. Opet ponavljam ako si fermentaciju uradio kako treba i sa pravim voćem onda nije bilo aktivnosti mikroorganizama i uslova koji bi prije svega napravili količinu etil acetata i acetaldehida da je potrebno povećavati količinu prvenca preko nekih 0,6%. Sve preko toga i ne treba smatrati prvencem pa uz uslov, da ga ne ponavljam i treći put, slobodno dodaj po ove dvije litre na kazan. Inače se u recikliranju prvenca i ne ide na njegovo veliko povećano odvajanje. Degustacija je nešto što je sastavni dio igre i rituala, a ako je ne možeš raditi na kazanu onda odvoji ovih 0,6% a ono što izlazi neposredno nakon toga hvataj po nekih 0,2-0,3% u par flašica pa konačnu odluku donesi kasnije probavanjem, „mućkanjem“-miješanjem, i ostalim što ti mašta dozvoli.

Ovo drugo pitanje. Mislim na najobičniju, klasičnu drugu destilaciju ili prepek. Ako se na destilaciju stavi meka rakija jačine 20 stepeni, što je inače neprimjereno, onda se i u laboratorijskoj epruveti na početku destilacije dobija jačina od nekih 70 stepeni, a na iole normalnom kazanu uz normalne uslove destilacije preko 75 stepeni. Šta li si ti radio pa da dobiješ 60-65?
Meni fermentisana šljiva kreće na cca. 60.

Ovo što sam napisao 60-65 je početak kod prve destilacije, u pitanju je dunja pa je dosta mali procenat aklohola u kljuku. Ne planiram da radim drugu destilaciju jer je u pitanju mala količina a veoma sam zadovoljan kvalitetom.

To ti mene zezaš? Nešto ti ima malo šećera ili alkohola nastalog iz njega pa nećeš da radiš drugu destilaciju?  :D:
Ako dobiješ 65 stepeni na početku destilacije onda je u kazanu šira sa 10-11% alkohola. Da bi ga šira imala toliko morao si na vrenju imati 18-20%šećera. To može samo grožđe, doduše može i šećerna repa. :'(  

Hteo sam da kažem da neću da radim drugu destilaciju jer će verovatno biti mala količina rakije za jedan kazan.

Rekao sam 60-65, pekao sam pre dunje jabuku pa je to raspon za obe. Od dva kazana dunje prvi je krenuo na 60 a drugi 63, u drugom je bila patoka od prvog. Dodavao sam 5kg šećera na 100kg dunje što mislim da nije previše.

A to što volim da radim po PSu ne znači da sam i u mogućnosti da sve ispoštujem :'(

Izvini, kasno sam skužio da je u pitanju šećeruša jer si pitanje postavio na uopštenoj temi. Da sam naslutio vjerovatno se ne bih ni upuštao u priću. Nije nikakav problem ali nemam volje za njen nastavak, možda neki drugi put.  

Ništa lično u pitanju je samo princip. Bez obzira na to imaš pozdrav i dobrodošao na forum.

Sad meni nije najjasnije. Meni su jabuka, breskva i kruška krenule takodje u rasponu od 60-65% , ali je ta jačina trajala dosta kratko...
ništa šećera nisam dodavao...

Velika je razlika kada se izmjeri do 60-61 i kada se ide preko toga, na 65. A konkretno i sam takvo mjerenje najčešće radim brzinski iz ruke jer mi nakon prvog kazana više nije toliko važno. Uzimam manji alkoholmetar zato što mi tada treba manja menzura a za onu veliku me mrzi čekati da je napunim. Takve gradi su i manje precizne jer imaju manje podeoke. To su prve dvije greške kod mjerenja. Treća bi bila zanemarivanje meniskusa koji alkohol pravi u dodiru sa alkoholmetrom pa se to ne može raditi odozgo nego odozdo, prateći donji rub meniskusa, gledajuči kroz tećnost, do nivoa tećnosti u menzuri.
Da ne govorimo o onim zahtjevima za precizno mjerenja kao što su obavezno čekanje od tri minute nakon uranjanja alkoholmetra, lagano sipanje tečnosti zbog stvaranja mjehurića vazduha, potpuno čista površina tećnosti bez masnoća i sl. Način uranjanja čistog i potpuno suhog areometra zbog formiranja pravilnog meniskusa. Njegova udaljenost od stjenki i dna menzure.

Kvalitet alkoholmetara koji se prodaju po skromnim cijenama je priča za sebe, i sam imam jedan koji „laže“ od 1,5-2 stepena. Šta li mi tek laže njegov termometar.  :)

Znaci sve OK  ;D
A ja jos imam menzuru od 50ml  čiji je prečnik za 4mm veći od prečnika alkoholmetra, pa moram da ga "ciljam" da se ne dodiruju ... JBG, brzo se puni , pa mogu odmah da vidim.... :lol:
Ja merim mnogo češće takođe kod prvog kazana...

 :thumb: U prečniku najmanje 10 mm, a od dna 25.

Jučer sam pekao kominu od kruške viljamovke. Po prvi puta sam uz mjerenje alkoholmetrom često isprobavao na luli destilat... neznam zašto to nisam ranije radio jer mi je bilo vrlo očito što želim u rakiji, a što ne želim!

Destilat je krenuo na 61%, a skupljao sam ga otprilike do preporučenih 5% (alkoholmetar mi mjeri do 10%). Ono što me oduševilo je koliko je lako raspoznati točku rezanja, tj. konc. alkohola pri kojoj sam prestao skupljati destilat. U početku su se osjetile voćne arome, a kako se smanjivala snaga destilata dobivao sam nešto slično razblaženoj, razvodnjenoj rakiji. Cijelo vrijeme sve slabije, ali i dalje s voćnim notama i svježinom. Pred kraj destilacije počeo se javljati blago kiseli okusi, ali još uvijek se u "pozadini" osjećao onaj lijepi okus pa je sve to išlo u rakiju. Pred kraj (pretpostavljam da je to bilo oko 5% na luli) naglo su krenuli vrlo gorki okusi. Taj prelaz je toliko jasan da ga je teško promašiti. Gorčina se razvija u ustima i potrebno je oko 10ak sekundi da se potpuno razvije... ali kad opali, onda moraš isprati usta vodom.
Nažalost nisam još osmislio kako da dovoljno ohladim izlazni destilat - temp. vode s kojom razrjeđujem mi je čak 20 stupnjeva pa se osjeti malo na masno, ali nije tako strašno... prepeku ću raditi kad zahladi pa će i to biti bolje!

Topla preporuka svima, pogotovo manje iskusnima, da isprobavaju što im curi na lulu  :)

Evo možda nekome pomogne u odvajanju prvenca i frakcija inače.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/15/15_15_frakcije.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=15_15_frakcije.png)

Neću komentarisati ostalo ali hoću onu mrtvačku glavu kao simbol za otrovne materije, koju sam brisao sa slike. Nije joj mjesto na slici, a pogotovo joj nije mjesto tamo gdje je bila nacrtana, pored prvenca.

Neću pričati detaljnije ovaj put kako nečega što se smatra štetnim po zdravlje, a to je prije svega metanol, pored rakije ima i u prirodnim sokovima ili samljevenom voću, jogurtu, konzerviranoj hrani, u svemu što sadrži određene zaslađivače i sl....

... ali hoću po ko zna koji put o tome kako se metanol kod destilacije voćnih rakija ne nalazi u ogromnim koncentracijama u prvencu, nego u patoci. Pa ako ga  neko ko radi destilaciju želi umanjiti na običnom kazanu ili na onom koji ima 3-4 poda od rektifikacione kolone, onda to može uraditi tako što će hvatati jaču rakiju jer metanol ostaje u znatno većim koncentracijama u patoci. Ako radi recikliranje frakcija onda neka se ne boji zbog metanola raditi to sa prvencem nego neka se plaši hvatanja slabije rakije ili usipanja patoke u kazan za ponovnu destilaciju.

Pozdrav svima na forumu.
Postavio bih par pitanja.
Pekao sam kajsiju, kom pripremio odlicno, bio je kao marmelada, nisam dodavao secer ali jesam kvasce i hranu za njih. Fermentacija je trajala oko 25 dana na 21c.
Spoljna temperatura kada sam poceo destilaciju je bila oko 33c. Vatra je bila lagana a kazan 60% napunjen.
Prvi problem koji se javio bio je taj sto je na luli prvo polazio kom i ako NISAM lozio jako vec vrlo lagano pa bi posle par litata koma krenula meka rakija jacine oko 60c i na dalje bi se sve odvijalo uobicajno i bez bilo kakvih problema. I tako sa svakim kazanom( kazan je 40l, punjen max 25l). Kom koji je izlazio na luli nije bio klasicni kom vec je licio na sok od kajsije sa malo pene u sebi. Moje prvo pitanje je zasto je komina kod svakog kazana prvo izlazila, i to po 2-3l na kazan u kome je od 20-25l koma iako sam lozio vrlo lagano?
Drugo pitanje je kako je moguce da je prepek krenuo na 80%(prvenac), zatim posle odvojenih 1,5% prvenca nastavila je srednja frakcija jacine oko 78%. Sledece merenje na luli je bilo 50% jacina i vec skupljenih oko 7l jacine 70%. Zatim sam nekih 5min kasnije video promene u rakiji u vidu braonkastih ulja u vrlo maloj kolicini. Opet izmerio na luli i gradomer je pokazivao 0%. Posle 5min od 50% do 0%. Kako je to moguce? Rakija je bistra kao kristal i mirise fantasticno na 63%.
Ukupna kolicina rakije koju sam skupio je 8l na 63% od 100kg cistog koma kajsije bez koscica.

Na ovo bih ti mogao adekvatno odgovoriti i odmah ali mi je jednostavnije da to ostavimo za poslije, ali najkasnije sutra do nekih 11 sati jer poslije toga više neću moći, normalno nakon što postaviš slike iz kojih je prije svega vidljiv cjelokupan kazan kojim si to radio.

Bistrice druze, sta bi sa odgovorom?
P.S. @Mladi kazandzija, kazes da je kom bio fantastican.. Da li je kazan kod tebe od ranije, ili ti je ovo prva destilacija sa njim?

E, druže moj, kao i uvijek do sada nikada kod mene nije bio problem u odgovoru, nego u načinu na koji se formatira pitanje.  

Ako se postavi slika kazana i odgovori na još par jednostavnih pitanja onda može ići i odgovor. Sve ostalo je najobičnija lakrdija koja ne zaslužuje pažnju, pa ćemo je do kraja morati i brisati.

http://www.kupujemprodajem.com/big-photo-48015142-1.htm

ovo je kazan, a prva mi je destilacija sa njim a i kajsije inace

Ne sa interneta nego tvoj kazan.
 

pa to je taj

Ne treba mi za početak priče slika kazana, nego slika tvog kazana.   

kazan je 40l, nisam siguran koje je legaure, mada znam da je koriscen kao vojni kazan za spremanje hrane

Halo, slika tvog kazana.  :D:

Posteno! :thumb:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_kazan.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_kazan.jpg)

Koja je sorta kajsije u pitanju?

nisam siguran, znam samo da je konzumna sorta i bas je aromaticna. neka koja stize sredinom i krajem juna

Još samo jedno pitanje na koje ne moraš ni odgovoriti pa ću i ja dati odgovor na tvoje pitanje. Izvini za ovu malu blamažu ali nisam mogao drugačije.
Kako si utvrdio završetak vrenja i zašto si čekao toliko dugo na ovoj temperaturi?

prostorija u kojoj sam drzao kom je hladna 20c-21c, a zavrsetak vrenja sam odredio po komu koji je potonuo a na povrsini je izasla bistra tecnost. dok kom nije potonuo cekao sam, cim se to desilo pustio sam dan i pekao

Samo kada se miješa kljuk to je znak završetka vrenja, inače se ne smije nikada dozvoliti krovini da potone. Fermentacija ti je bila završena za nekih 7-8 dana. Ostali period je išlo kvarenje komine i gubitak alkohola i aroma sa nastankom nepoželjnih jedinjenja i negativnim efektom potonuća krovine, naročito ako je vrenje bilo otvoreno.

Prvi razlog pojavi o kojoj pričaš je to što možda i nisi ložio baš tako lagano. Lagano i normalno loženje na kazanu u koji se sipa 25 litara je kada curi destilat na luli brzinom 1,25 litara na sat. Ni to samo po sebi ne mora biti dovoljno da kazan ne povrati, a upravo to se kod tebe desilo. Povratio je jer se zatvorila cijev spirale destilatom po punoj širini, i tečnost je svojom težinom klizeći nadole napravila vakum efekat i povukla sa sobom ne samo isparenja nego i dio kljuka-tečnosti iz kazana. Često se dešava na prejakoj vatri makar to bilo samo na trenutak u početku destilacije, i pogotovo još na dimenzijama spirale kao što je tvoja, nekih 22 mm. U prilog toj pojavi ide i kratka parovodna cijev, a debelo doprinosi i hladna voda u kileru, u gornjoj zoni. U Takvim situacijama se gasi vatra i destilacija prekida na način da se prvo otvori poklopac kroz koji se puni kazan, a ako toga nema onda se skida kapa kazana. Sve što je uhvaćeno u prihvatnu posudu se vraća u kazan. Ispere se kapa, parovodna cijev  i kiler, i nakon toga nastavlja destilacija kao da se ništa nije desilo i kao da tek započinje. To što ti je kasnije tamno izlazilo na luli je u stvari sapiranje kazana destilatom. Zaostali dio kljuka u provodnoj cijevi i kondenzatoru koji se još i temperaturno degradirao.

Za ostalo je potrebno preciznije i češće mjerenje destilata i to ne iskazano vremenski nego zapreminski i jačinom alkohola. Mora se znati šta je stavljeno u kazan, koja je to brzina destilacije, da li iz nekih razloga ona ide intenzivnije nego što je normalno pa će nastati i drastičniji pad  alkoholne jačine njenim krajem. Kod tebe je pored temperaturnih variranja ubrzala isparenja alkohola i ona obojena tečnost. Odnosno količina neisparljivih materija, pa zato drastičniji pad jačine krajem destilacije. Inače u nepromijenjenim okolnostima ona ide matematički precizno u zavisnosti od jačine meke rakije stavljene u kazan pa se jednostavno i isto tako precizno može iskazati šta u kom trenutku curi na luli.

Da li je normalno da prilikom prepeka vilijamovke čovjek pomisli.."najradije bih sav prvenac ostavio u rakiji"..   ???

Naime, radi se o 70 l meke rakije gdje sam odvojio 4 čaše po dva deci prvenca, ali toliko me mirisi svih čaša opčinjavaju da ne znam što da radim. Možda bih odvojio deci iz prve čaše i to je to. Mogu li pogriješiti ako tako napravim?

Možeš, itekako.

Samo da kažem da sam odvojio dve prve čaše, a dve sam vratio u rakiju. Mislim da je to dobar kompromis..

 :thumb: Hajde neka me nisi poslusao. Ionako sam pogresno mislio da se radi o 70 litara rakije a ne meke rakije.

Poštovanje,
Imam 30tak litara rakije koja je pečena i prepečena 2004 godine. Šljiva. Nisam u to doba imao znanje koje se na ovom forumu može naći pa rakija nije odvajana po principu rezanja na oko 70 posto alkohola u prepeku i razrijeđivanja destiliranom vodom na željenu jačinu. Nije rakija loša, ima fine arome ali ipak osjetim na jeziku nakon pola minute neke ukuse koji mi se ne sviđaju pa imam ideju da je ponovo prepečem ali ovaj puta sa rezanjem na 70 posto alkohola. Ima li to smisla? Hoće li se izgubiti arome? Ako ima smisla, trebam li tu rakiiu koja je sada na 44 posto alkohola razrijediti neposredno prije prepeka na 25 posto alkohola? Kako bi tu trebalo odvajati prvjenac? Hvala unaprijed na savjetima!

U čemu je odležavala i šta je u stvari dobiveno destilacijom?

Bila je u staklenoj boci od 35 litara u podrumu na oko 18 stupnjeva To je prepečena šljiva od 43 posto alkohola. Dobar je miris i okus je ok ali osjetim nakon minutu da ostavi neki trag na jeziku i po grlu, ne prejako ali ipak ostavi. Znam da nije rezana na 70 posto pa je unutra više patoke nego što bi bilo kada bi to danas radio.

Morao bih ipak znati na koliko je uhvaćena. To mi je najvažniji podatak. Potrebno je odredito mjesto reza, odvajanje rakije i patoke, a to je u ovakvoj naknadnoj destilaciji jako osjetljivo.  

Razumijem.. na žalost nemam tu informaciju. Možda još samo savjet oko toga treba li razblažiti rakiju sa 43% na manje da bi se radio prepek. Hvala

Onda jedino mogu retpostaviti da je rađena samo prva destilacija. Spusti je na 32 i hvataj negdje na 71-72.

Hvala na odgovoru. Rađene su dvije destilacije, to znam. Prepečena je rakija, ali ne znam do koliko je uziman prvi tok i znam da nije spuštana na sadašnju jačinu sa destiliranom vodom nego sa drugim tokom koji je uziman predugo. Probati ću ju još jednom prepeči pa da vidim kako će ispasti.

Postovani,
ispekao sam u prepeku 54L dunje na 19 gradi, hteo bih sad da je spustim sa destilovanom vodom na 17 gradi, jel mi mozete reci koliko otprilike vode treba da dodam.
Unapred hvala

Zašto žuriš sa razblaživanjem? :)

Ne znam na koje grade ovdje misliš,ali ako je onaj odnos gdje se množi sa 2.5 do vol% alkohola,baš je nisko ostavljena u prepeku.

Mislim da je potrebna kolicina vode izmedju 6 i 6.5 litara. I moje siromasno iskustvo kaze da je prenisko prepek uradjen.

Možeš naći odgovor u ovoj jednostavnoj formuli, zanemarujući kontrakciju zapremine.

X = V x ( A - B ) / B
X - zapremina vode
V - zapremina destilata koji se želi razblažiti
A - jačina destilata koji se želi razblažiti
B - željena jačina destilata

Hvala puno na formuli  :)

Nisam našao podatak koje se sve posude (materijali) mogu koristiti za prihvat rakije - staklo, prohrom, pocinkovani sudovi, plastika? U čemu je treba čuvati do prepicanja (to bih radio odmah narednog dana)?

Bilo koji inertni materijal, ipak je to destilat. Ja sam koristila lonac od inoxa za prihvat, i za meku rakiju sudove od inoxa.Za staklo nisam sigurna ne zbog materijala, nego sebe. :)

Pooz svima nov sam ovde a i u pecenju rakije, pio sam rakiju od belosljiva staru desetak godina pecena domacinski i cuvana u hrastovom buretu. toliko mi se svidela da sam prosto pozeleo da je imam posto imam svoj kazan (dedovina) a sljiva rodila obilno resio da pecem rakiju.
Radi se o sortama belosljiva, raznih boja i aroma.
Sakupio sam dosta, stavio u kace sve to lepo provrelo i posle mesec dana sam pekao to jes zavrsio ovih dana.
Sljive su bile zrele bez trulezi i lista, za tih mesec dana kostice su sve spale na dno pa sam ih odvojio do jedne pomocu sita tako da ni jedna nije usla u kazan.
kazan nisam punio do vrha, sipao oko -110l komine.
dobio sam meku rakiju oko 15l prekidanjem na luli oko 10% podmetavsi novi sud teravsi do nekih 5%na luli kojih sam vracao u sl kazan komine.
Prepek sam radio 70l meke rakije 30l voda, izaslo 25l ljute rakije 60% stim sto sam na luli prekidao na 35% odbacivsi prvenac oko 1l a na neki i malo preko ako mi se ne svidi miris.
nisam stavljao teglu sa vodom da takoreci babski filtrira rakiju  :scr:  :lol: ali imam jos da pecem pa cu staviti da vidim ima li razlike.
Da li neko zna gde sam gresio posto sam dobio ovako malo rakije i da li ce ovo ispasti kako treba da li sam lepo uradio sve i kada je trebam razblaziti sa demi vodom da li sam da pecem vodu ili da kupim.
inace pekao sam i od jabuka ista situacija od 70l meke dobio 23l ljute na 62%
I da napomenem ono najvaznije nije stavljan secer uopste u kominu ni gram.

Lakse je odgovoriti gde nisi pogresio: nisi stavio secer. Ja bih sve drugcije pocevsi od fermentacije. A posto je to vec zavrseno najbolje ti je da do sledece sezone lagano procitas od pocetka, ima bas dosta toga na forumu.

Recite slobodno da bih znao sta i kako u buduce raditi

Nije manja količina rakije toliko do grešaka, mada je dijelom i do njih, koliko je do sorte šljive. Bjelošljiva najčešće ima manji sadržaj šećera, pa zato imaš i manje rakije.

Košpica je itekako štetna u fermentaciji, naročito ako se još zadržava u posudi za vrenje toliko dugo vremena.

Način obavljanja fermentacija je jako važan kod pravljenja rakije.

Za destilaciju imaš okvir iz kog se naprosto ne izlazi. Ako imaš iole ozbiljne namjere vezane za ono što radiš.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1132.msg17507#msg17507

Voda je prosto rečeno porez na budale.  ;D 

Znam da su stetne kostice ali nisam imao nacin da ih odstranim pre vrenja pa sam zato ostranio bar bre kazana, napravicu pasirku za sl godinu bar sam sa metalima dobar  :D:
reci mi da li valja razbiti rakju na 45% pa zatim ako kasnije nadjem burad drvena posto imam u planu da sipem u njih, za sada je u balone staklene. I zanima me da li sam bar priblizno kako treba odvajao frakcije jer svuda pise drugacije pa cak i na ovom forumu, ja sam uhvatio neku sredinu  :lol:

Pretpostavljao sam za košpicu da su razlozi objektivne prirode ali si pitao gdje su greške pa ne mogu ne spomenuti.  

Rakija rađena na klasičnom kazanu se uvijek na dozrijevanje stavlja onakva kakva je uhvaćena u destilaciji, bez obzira na posudu.

Za kvalitet rakije si u stvari sam odgovorio. Prosječna rješenja u bilo kojoj fazi postupka pa i u destilaciji ne mogu drugačije nego dati prosječne rezultate. Ako ti nešto znači, sigurno je bolja od onih preko 50% koje se prave još znatno lošijim razdvajanjem frakcija. Normalno uz ostale identične uslove jer ne određuje kvalitet samo destilacija.  

imam peci jos nekih 12 kazana sljive za koji dan pa zato pitam ako mogu ista poboljsati na kvalitetu tih sto su preostali,
ako bih prekidao prepek na luli na 40 ili 45% da li bi se kvalitet rakije poboljsao to jes i arome u rakiji.
trenutna jacina prepeka mi je oko 60% manja je od proseka koliko vidim ovde na forumu pretpostavljam stim sto mi je i krecala mnogo manja stepenaza u mekoj pa i u ljutoj sada shvatavsi zbog sorti sljiva koja nemaju mnogo secer u sebi.
da li bi valjalo da sam ubacio koji kilogram secera recimo 2-3% na kazanu, da li bi pokvario jos vise kvalitet rakije ili bi samo dobio na kolicini.
Molim vas odg mi jos na ovo i hvala puno na odgovorima i trudu da naucite nas laike.
Inace kada bih pricao kako se pece rakija u mom okruzenju na koji nacini sa kojim procentom secera pez odvajanje ni malo prvenca razblazivanje do kraja prepeka patokom i dr bili bi zgrozeni zato smatram da je ovo moje ipak premija za ostale kako pecu.

Normalno da je premija za sve one rađene načinom koji opisuješ, ali uvijek može bolje. Ovaj put je to vrlo lako i postići. Samo mi reci koje je jačine meka rakija i kako izgleda kazan kojim radiš destilaciju?

Za dodavanje šećera je odgovor jednostavan. Samo bi dobio na količini a znatno više od toga izgubio na kvalitetu. Na isti način kao kada bi u kvalitetan prirodni voćni sok dodavao vodu. I kod njega bi dobivao na količini a gubio na kvalitetu. Razblaživao bi arome i ostalo.

(https://www.dodaj.rs/image/L6UTn9)
https://www.dodaj.rs/image/L6UTn9
ovako nesto dakle stari kazan
a meka rakija prekidavsi oko 10% na luli je oko 25-6% ukupna skupljena belosljiva
dok je plava sljiva stenlej pozegaca ranka nzm ni ja tacno koje sve sorte stavio jer sam imao sve po jednu mladu vocku pa izmeso oko 30% meka rakija

Normalno da bi poboljšao ali kao prvo nikakvu vodu, niti bilo šta drugo, osim meke rakije, nemoj stavljati u kazan za drugu detstilaciju-prepek.
Nemoj hvatati ni u jednoj situaciji ništa niže od ovih tvojih 45 stepeni na luli, niti 65 u prihvatnoj posudi. To je neki minimalni zahtjev kvaliteta ali je poželjnije i kvalitetnije da to bude još iznad. Probaj uostalom uzeti uzorke iz prihvatne posude u par navrata prije toga pa sam uporedi kada ih kasnije svedeš na istu pitku jačinu.  

e to drugar bas ti fala to mi se samo trebalo pojasniti inace kao sto sam vec rekao u mom okruzenju svi peku po nekom staromodnom zaludjivanju i sve je kontra pa cak vidis i ova voda koju sam dodavao pri mekoj rakiji kada sam radio prepek a to je ona prica nemoj samo meku rakiju u kazan dodaj vode razblazi je da se ne odigne tabarka pri pecenju  :scr:

Destilisao sam kljuk 12-og dana od ukomljavanja. Šljiva je bila kvalitetna i zrela, a u fermentaciji ispunjeni skoro svi zahtevi. Randman odličan (barem za mene): na 100kg šljive dobiću 11.6l jačine 45%.

Prvenca sam odvojio 1,2% i ne mogu da se otmem utisku da sam trebao da idem ispod 1%. Jednu čašu sam nepotrebno odbacio. Inače prvenac je bio prilično bistar i nije bio tako agresivan kao što ume da bude. Čak je korektno i mirisao, dok ne bih skroz približio nos.

Pitam se da li prvenac u stvari govori o samoj rakiji ili je to od slučaja do slučaja.

Ja sam u poslednjim destilacijama podijelila prvjenac u rasponu od 0.5% do 1%.
Nisam odmah žurila sam odvajanjem jer materijal je bio potpuno zdrav i bilo mi je teško da odmah odlučim šta bih zadržala. Nekako mi se kod svih desilo 0.8%,a to je bio neki prelaz od onog oštrog i suvog destilata dok se ne oseti blaga sladunjavost.

Meni inače prve kapi na luli govore dosta o njegovom budućem profilu, ako si to pitao. Kao da su u njima skoncetrisani svi oni mirisi što kasnije u malim koncetracijama daju najviše. Tako da kod zdravog i dobrog materijala suvišno odvajanje prvjenca je isto tako negativno kao ono nedovoljno.

Da, na to sam mislio.
Olako sam unapred odredio za odbacivanje 1,2%. Posle toga sam skupljao  uzorke  u tri čaše i sve ih vratio u prihvatni sud.
Trebalo je odbaciti 0,6% pa po 0,2% u zasebnu posudu,čašu.
I dobar je savet da se ne mora odmah odlučiti šta treba zadržati. Treba čula malo odmoriti.

Pa tako nekako.
Ali, i tada ne možeš biti siguran u potpunosti da si doneo pravu odluku. U prvjencu,prvim kapima destilata, nalazi se široka paleta mirisa jedinjenja koja su lako isparljiva i njihov prag osetljivosti u tim koncetracijama zna biti nizak.I onda sve te odluke i u navedenim rasponima su nekad pod znakom pitanja.
Izmedju ostalog je zbog toga i brzina destilacije kod njega duplo sporija.

To bi bio onaj prvi i lakši dio odvajanja frakcija. Kod odvajanje prvenca od 0,6 do 0,8% je ona doza koja se može odbaciti odmah, i to bez probavanja. Nakon nje na kvalitetnom fermentisanom materijalu, na kvalitetnom kazanu, i uz kvalitetnu brzinu destilacije, ide još nekoliko uzoraka sa po 0,1-0,2% i priča o prvencu se završava nakon njihovog probavanja. Da, treba ih razrijediti na pitku jačinu pa uz još i odmorna čula je sve to i puno lakše uočljivo. Neki od uzoraka, a nerijetko i svi, se vračaju u rakiju jer se u njima u višestruko višim koncentracijama nalaze mnoga aromatska jedinjenja. Nalaze se doduše i u onih 0,8% i to u još višim koncentracijama ali ih na žalost ne možemo iskoristiti jer bi isto tako povećali koncentracije svih onih drugih koji imaju negativan uticaj po kvalitet rakije. Prije svega etil acetat i acetaldehid pa onda viši alkoholi i ostala jedinjenja koja pojačavaju taj mirisni i okusni efekat. Najvažnija aromatska jedinjenja u rakiji u stvari najviše i prelaze u destilat odmah, od početka destilacije. Mnoga od njih u značajnijem obimu prestanu prelaziti u zoni od 70 do 60 stepeni na luli. Zato se i kaže da se prekasnim odvajanjem srca rakije od patoke njihova koncentracija u rakiji znatno umanjuje. Tako ih se razblažuje patokom. Normalno nije to jedini način na koji patoka umanjuje kvalitet rakije.

Kažem lakši dio da bih u stvari pitao kako radite onaj drugi, teži dio odvajanja frakcija? Odvajanje srca rakije od patoke. Na tom koraku leži duša, srce i tijelo rakije, i taj potez u značajnoj mjeri određuje njen kvalitet. To je ono mjesto koje definitivno dijeli rakijaše na velemajstore, majstore i diletante. U ostalim segmentima pravljenja rakije uglavnom ne postoje tolike protivrječnosti kao upravo na njemu. Mnogi upravo tu počinju sa pričom o bajkama, umjetnosti, i sličnim oblicima prodavanja magle. Kada je rakija u pitanju. Nema apsolutno potrebe niti utemeljenja jer sve je do naših čula i senzibilnosti, a može se objasniti velikim dijelom i uticajem aromatskih-hemijskih jedinjenja koja u tom trenutku većim dijelom prelaze u destilat. Kao što se to uostalom objašnjava i kod prvenca. Na tom mjestu vas svi redom ostavljaju i napuštaju. Najčešće jer nisu u stanju osjetiti, prepoznati, doživjeti pa onda i opisati. Poneki zato što ne žele podijeliti sa vama teško stečene impresije i zaključke.

Mnogi postupci pa i tajne su već odavno otkrivene kada je u pitanju način pravljenja, pa posljedično i kvalitet rakije. Kvalitet voća, prerade i pripreme, fermentacije, destilacije i dozrijevanja, a ovdje na ovom potezu svi šute ko zaliveni. Šute čak i oni koji se busaju da nešto znaju o rakiji, njenim senzorskim osobinama i kvalitetu. Šute jer najčešće nemaju šta za reći na ovom izuzetno važnom koraku. Opis tog momenta jednostavno ne postoji zabilježen ili ga bar ja nisam do sada primijetio, a prokoračao sam svijet rakije na isti način na koji su mnogi prokoračali svoju dnevnu sobu.

Doduše često sam nailazio na opis da je to trenutak kada se osjete patočni tonovi što je potpuno pogrešno jer tad smo već dobrano zakasnili sa odvajanjem frakcija.
Potpuno pogrešna preporuka koja nije u stanju eliminisati preovladavajući element trenutno vidljivog, subjektivnog iz načina razmišljanja. Situacija kao kad gledate nebo, sunce, mjesec i zvijezde pa izvučete zaključak kako je zemlja centar svemira i da se sve vrti oko nje. Nije baš ni malo tako nego upravo suprotno. Potrebno je ponekad neke pojave i uticaje relativizirati, usporediti na drugi način i iz drugog ugla. Kao što je kod zemlje i centra svemira potrebno na sebe gledati kao na nekoga drugog. Očima izvana.

Kako čovek više ulazi u stvari, stvari se više otvaraju. Ranije bih samo odvojio 1,5% prvenca. Sada je već to mali izazov i tako će biti i ubuduće. Što se tiče ovog drugog dela, moram priznati da otkako sam na ovom forumu, evo četiri godine i počeo da učim o rakiji zacrtao sam sebi da mi u prihvatnom sudu bude 67%. Nakon toga bih uhvatio drugurazredne rakije još litar, dve jačine 45%, koju bih poklonio neprijateljima :), šalim se. Nju ostavim za kuvanje, kad se čisti sneg i slično, mada i tada mi je na pola duše.

A sada si me zaineresovao i za ovaj drugi deo oivičenja srca. Na taj način rakiji (srcu) daješ i neki svoj lični pečat (preko njenog postojećeg, koji je opet i tvoj), vođen svojim ukusom.
I da: sa očima izvan svakog zla  :)

Pozdrav!
Vrlo bitna oblast, vi kazete najmanje rasvetljeni deo vezan za jaka alkoholna pica i opet niko da vam postavi pitanje...
Sto vise ucim o rakijama i sto vise razmisljam o njima, sve mi je komplikovanija oblast i komplikovanija...
12 godina sam vec ocio o rakijama i pekao simbolicne kolicine od 30 do 50 litara godisnje i tek sad sam u destilaciji poceo da degustiram frakcije prvenca, patoke...iznenadjen sam svojim ocenjivackim sposobnostima...ono sto ja osetim i opisem ostali oko mene ne mogu(ja ne pusim, ne pijem kafu, pijem maksimum jednu casicu rakije na dan...i imam osetljivije culo ukusa od okoline)
Sa jedne strane trenutno mislim da su stvari prilicno kompleksne i da ocenjivanje kada prekinuti sa prikupljanjem i kada reci da je krenula patoka se uci citavog zivota... Mislim da se ne treba samo fokusirati na to sto probamo na izlazu lule, vec treba da zamislimo sta ce se desiti kad se taj deo pomesa sa srednjim delom koji je za pice... pre toga treba da znamo sta hocemo od pica, koje je voce u pitanju, da li ce odlezavati u hrastovim buradima i ako hoce koliko dugo... Po meni, izuzetno kompleksno...
Hajde da se skoncentrisemo trenutno na sljivovicu, kao na kraljicu i najkomplikovaniju i najkompleksniju...
U prvoj destilaciji sam prihvatao od samog pocetka pa dok nije na luli izlazilo 3%.
Ove sezone sam prvi put skupljao prvenac i patoku koja je u drugoj destilaciji napamet odredjena da je na 50 stepeni...(u trecoj destilaciji prvenca i patoke sam patoku odredio da je na 58%)  Mozda je to bila greska(to sad tek mislim) jer je verovatno najbolje da ono sto je dobro i sto nije patoka da ne zavrsi u trecoj detilaciji... Radio sam na kraju sa tim skupljenim prvencem i patokom trecu destilaciju sa namerom da ona sluzi za likere, ali sam ipak i to podelio u dve frakcije. Jednu koju smatram da je za likere a drugu koja bi mogla da ode u srce i cinila bi u njemu 8 procenta... Iako nije idealna sama za sebe, pomisljam da bi kad se spoji sa onih 92% dala na kraju bolju rakiju...
Sta mislite o tome?
Ako moze Bistrica da nam da jos neke smernice oko odredjivanja kad je patoka i njegova zapazanja i sugestije...

 :thumb:
Normalno da pijemo rakiju koja je uhvaćena u prihvatnoj posudi. Ona nam je jedini cilj i sve je njoj podređeno.
Kada pronađemo njeno najbolje izdanje onda se prisjetimo koje smo to aromatske senzacije imali na luli dok smo sklanjali prihvatnu posudu sa rakijom i prekidali njeno hvatanje. Trenutak u kom smo prelazili na hvatanje patoke. Prepoznavanjem tih senzacija u slijedeću destilaciju istog materijala idemo bez potrebe da simuliramo različite situaciju sa različitim jačinama destilata u prihvatnoj posudi jer smo tada na luli u stanju odrediti mjesto reza. Pomoćni alat nam je jačina alkohola na luli i u prihvatnoj posudi. Uvijek je ista relacija (Lula-prihvatna posuda) na kazanu sa istim refluksom pod uslovom da je na destilaciju stavljena ista jačina meke rakije, uz istu brzinu destilacije. Stvar se na taj način umnogome pojednostavljuje. Malo treninga i iskustva pa i lula sama postane dovoljna za ocjenu da dalje ide patoka i ono što umanjuje kvalitet rakije
 
Nipošto. Ono što si odbacio nisi odbacio bez veze. Osam procenata količinski nije mnogo za odbaciti, ali bi bilo mnogo za srozavanje kvaliteta rakije koju si hvatao prije toga.
Dovoljno je da je probaš tu mješavinu i vidjet ćeš kako je inferiorna u odnosu na uhvaćenu rakiju. Ništa lošije se ne može miješati sa boljim i očekivati da ga popravi u aromatskom smislu. To je samo sitni čar od 8% koji kvari rakiju i ništa više od toga.

Nisam ni očekivao pitanja nego mi je namjera bila da potaknem na ono što si i sam radio. Degustaciju, potpuno predavanje i doživljaj. Ulazak u svijet mirisa, okusa i aromatskih utisaka.
Ne čuvam ni ovdje ništa samo za sebe ali neću ni pojašnjavati takve finese niti davati obrazloženja različitih uticaja različitih aromatskih jedinjenja, u toj fazi destilacije, nikome ko se nije potrudio iznijeti svoje impresije i aromatske utiske, kako o ukupnoj rakiji tako i onom što izlazi na luli u posmatrane tri tačke reza. One na kojima i leži odluka. Iznijeti i donekle bar prepoznati. Ako ih i bude više zbog neiskustva onda se neminovno i lako svode na ove tri sa razlikom od par stepeni na luli. Prije reza, na rezu i nakon njega. Ne bih ionako bio razumljiv do kraja bez takvih doživljaja i iskustava pa da ne pričam u prazno, i ovdje kao mnogo drugdje. U ovih nešto više od 10 godina na forumu jedino je mjesečarka svojim profesionalnim pristupom rakiji i doživljenim aromatskim utiscima stekla privilegiju da uđe u krug povlaštenih. Onih sa kojima hoću pričati i o takvim finesama. Nadam se da će se vremenom krug i proširiti. :)

Hvala na postenom odgovoru...!!!
Kad sam zavrsio citanje vaseg odgovora i u trenutku kad sam video smajli, namejao sam se i ja...
Posle prvog uspeha u pronalazenju sta je prvenac a sta nije, sam sam se sebi cudio zasto to nisam mnogo ranije poceo da radim... da ne radim napamet vec da probanjem utvrdim...
Kod druge destilacije sam na samog pocetka resio da cu prekinuti sakupljanje srednje frakcije na 50 stepeni, medjutim kad bih probao i to slabije ni na 40 stepeni nisam osecao patocne tonove... a ipak sam odvojio i stao na 50... tad sam se tesio da to necu baciti vec ce otici u liker... sad smatram da sam pogresio... zato sam mislio da nije sve za liker vec da je neki deo i za srce...trecu destilaciju sam pekinuo sa prikupljanjem sa 58% na luli... Ono sto me je iznenadilo, racunao sam unapred koliko ce prvenca biti i to se desilo u gram. Tacno 1%, odvojio sam za 1,5%, ali je bilo tacno u gram 1%
Sad mi sledi lozovaca i kod nje cu ispraviti neke greske koje sam pravio kod sljive i probacu da poboljsam tehnologiju vezanu za patoku
Nije mi cilj da dodatkom tih 8% imam vise rakije, vec pomisljam da bi tako mozda dobio bolju rakiju... cak i ako kad se pomesa sa srednjom frakcijom i bude losija od srednje frakcije, mozda to i dalje nije kraj... jer mozda ta jedninjenja koja su ubacena u srce tokom odlezavanja i sazrevanja tek tad prestignu srednju frakciju...
Inace obe frakcije imaju 68% etil alkohola i srce i taj sumljivi deo od 8%
Vi i dalje mislite da apsolutno ni sad ni ubuduce to ne stavljam u srce...?

Nije smajli postavljen da bi nešto drugačije rekao od napisanog nego njime pokušavam reći da postoji i osjećaj, emocija koju u meni budi rečenica koju pišem.
U ovih desetak godina jesam lomio i argumentima neosporno polomio šećeraše, ostale diletante, razne kvazi stručnjake i "stručnjake" učestvujući na rakijskoj sceni. Širio znanje o preradi, fermentaciji, destilaciji i dozrijevanju rakije. Pričao, objašnjavao i detaljno pojašnjavao mnogo razloge, uzroke i posljedice. Danima čitao pitanja i odgovarao na njih i šta? Za desetak godina vidio jako malo onih koji bilo šta razumiju, shvataju i na sličan način žive ili doživljavaju cijelu tu priču o rakiji.

Smajli je ovdje da kaže kako jesam nepopravljivi romantik. Neko ko vjeruje u čovječiju inteligenciju, razlikovanje dobrog od lošeg, spremnost za priznanje krupne pogreške, ličnu percepciju, senzibilnost, čula mirisa i okusa, predanost i želju za dostizanjem višeg nivoa kvaliteta. Pored svega ipak nisam nimalo naivan da mislim kako su takve stvari masovne ili sveprisutne. Jako je malo u stvari onih koji od starta u bilo čemu žele biti racionalni i predani činjenicama, spoznajama, nauci i istini, percepciji i ličnim doživljajima...  

Na ovo što pitaš od mene možeš dobiti jedan jedini odgovor. Bez umotavanja i bez pratećih emocija.  :) (Smajli ti je ovdje da kaže tako ti je, dokazano i neosporivo, pa ti shvati kako hoćeš.) Bilo koja šljivovica i bilo koja druga voćna rakija, ili ona koja se pravi od grožđa, koja na luli ide na 40 stepeni i nije nikakva rakija nego najobičnija patočara. Ne samo da se to mora primijetiti na luli nego dobrano i u prihvatnoj posudi. Jedan mali gutljaj i sva priča o takvoj rakiji se za mene završava.
Za šljivovicu rađenu kako treba ti je i 50 na luli uglavnom nisko za vrhunski ili maksimalni domet rakije. Kod grožđa to ide normalno i znatno više.
Može bure ekstraktom hrasta jednim dijelom prekriti i donekle maskirati takve neugodne tonove, naročito uz pomoć dodavanja nedozvoljenih sredstava, ali takve rakije i nakon 5-10 godina prilično kvalitetnog odležavanja u njemu i maskiranjem nedozvoljenom šminkom dobace tek do bronze. Ako im se posreći eventualno i do srebra. Dalje naprosto ne može u realnom svijetu. U nadrealnom je svašta moguće ali se ponekad čovjek mora i probuditi inače je protračio život.  :)

Mozda nisam najbolje srocio recenicu...
Hteo sam reci da kad sam procitao sve sto ste napisali i dosao i do vaseg smajlija i na mom licu je bio osmeh(bio je osmeh i bez tog vaseg smajlija) Poklopili su nam se osmesi, najverovatnije nam uzrok za smeh nije bio isti, ali mislim da to u datom slucaju nije najvaznija stvar... Hteo sam da vam kazem da je iskren odgovor probudio kod mene osmeh jer mi je bilo prijatno da cujem vasu istinu ili jos jednostavnije - istinu, postala je retka...
Moje misljenje je, da ste vi vasim dosadasnjim radom i trudom formirali vasu skolu spravljanja rakija na Balkanu... koja ce tek svoje plodove ubirati u buducnosti...
Smatram vas za najbojeg strucnjaka na nasem govornom podrucju...samim tim vi cete jako tesko naci adekvatnog sagovornika... vi ste incident na rakijskoj sceni Balkana, samim tim je tesko u vasem vremenu naci slicnog da sa njim divanite...verovatno ovo i sami znate, ali hajde da vas utesim  :)
Onih 8% ce zavrsiti u likere... vas savet da iskoristim za likere onu sljivu koju sam pokvario sa orasima iz ekstrakta za orahovacu se pokazao kao pun pogodak... Mozda je i malo reci pun pogodak... koristio sam je kao bazu za orahovacu i posle samo mesec i po odlezavanja je veoma, veoma dobra... zacudjujuce... nikad bolja, cak se i cudim
Hvala na strpljenu i vremenu...
Svako dobro

Da li biste mogli da nam pojasnite ove vase zakljucke, da li imate hemijsko objasnjenje, sta se hemijski desava u tim trenucima pa je i 50 % na luli vec na ivici a kamoli 40 na luli...

"Doduše često sam nailazio na opis da je to trenutak kada se osjete patočni tonovi što je potpuno pogrešno jer tad smo već dobrano zakasnili sa odvajanjem frakcija.
Potpuno pogrešna preporuka koja nije u stanju eliminisati preovladavajući element trenutno vidljivog, subjektivnog iz načina razmišljanja."

"Za šljivovicu rađenu kako treba ti je i 50 na luli uglavnom nisko za vrhunski ili maksimalni domet rakije. Kod grožđa to ide normalno i znatno više."

Jos jedno pitanje, kakva je vasa tehnologija oko drugorazredne rakije... kako i od kojih frakcija je dobijete

Sve je već rečeno u prethodne dvije poruke osim ovog:
Potpuno isti kao i kod bilo koje druge destilacije, organoleptički, s tim da se na taj način neminovno ide u duži rez kod odvajanje prvenca i nešto kraće u odvajanje destilata od patoke.

Ovo sam napisao prije zadnje poruke od Bistrice ali nije mi prošlo:
Htijeo sam se još jučer nadovezat ali evo sa zakašnjenjem....
Pohvale sve stoje ali nije to tema. Drugo sve što pitaš je već na forumu.  Savjet je sljedeći (imaš o toj patoci puno toga napisano po različitim temam samo treba vremena sve to proći): nemoj padat u zamku spojeva jer se nećes išćupat. Kupi 20 posuda za uzimanje uzoraka i kreni sa recimo 62 na luli pa  cca. pola litre do recimo 55 (za grožđe govorim, naći ćeš i za voće koliko). Mogao bi još i niže radi treninga a uzmi u obzir što je kvalitetniji materijal lakši je rez. Reći ću stvari koje se podrazumjevaju ali vidio sam i takve greške; Izravnaj jaćinu alkohola po temperaturi. Smanji procent alkohola prije probavanja. Niži postotak patoka dolazi jače do izražaja pa kod kušanja možeš i to probat, u omjerima možeš se igrat i sa utijecajem na ukupni destilat, računaj da kod svođenja uzoraka uzorke pustiś neko vrijeme da odstoje.
I za kraj pusti si uzorke patoke i glave za naknadno kusanje te ti preporučam kušanje uzoraka na dan destiliranja i drugi, treći dan (dosta je posla)

Htijeo sam se jučer nadodati još sa nećim.......stoji da moramo osjetiti kako se pojedine frakcije kod odvajanja ponašaju u ukupnom destilatu ali vjeruj mi kada smrdi smrdi nema mu pomoći. E sada to bi skužio za 5 godina u rakiji ali zahvaljujući ovom forumu to možeš zaobići.
Mislim na mojoj i tvojoj razini ako to savladamo puno smo napravili. Sve reproduciram sa foruma pa i ovo: tu učiš a doma primjenjuješ ali ne sljepo i bez truda nego pokušaš razumiti ono što ovdje stručno piše i na kraju ti odlučuješ kakvu ćeš rakiju imati.
Ps: svi postoci alkohola koji pišu podrazumjevaju da radiš na dobrom kazanu ako ne sve se mijenja.

Ma pusti hemijske analize. Od toga nemaš gotovo ništa.
Čula. Čula su najbitnija.
Čulo mirisa i ukusa.

Nedavno sam bila u situaciji da je polomio alkoholometar usred destilacije.
Dok sam ga čekala da donese drugi, pratila sam miris i ukus.
U jednom trenutku sam osjetila da moram prekinuti, jer na ukusu mi je bilo jasno da prelazi u zonu koju ne želim.
Za svaki slučaj sam odvajala litar po litar.

Prvi osjećaj je bio onaj pravi.

Možeš ti danima, mjesecima i godinama govoriti čovjeku o tome kako nešto miriše, ili kakvog je ukusa uz sijaset hemijskih jedinjenja.

A dovoljan je samo djelić dana da prošeta kroz polja lavande. :)

Vremenom, neće biti potrebno suvišnih riječi. Biće dovoljna samo jedna da se oboje nađete na tom istom polju u mislima.
Eto, tako je i sa destilacijom.

Ove godine pokušavam i dalje da treniram čula i pravilno odvajam frakcije i do sada sam pekao šljivu i jabuku. Na mom kazanu, uz poštovanje brzine destilacije od 5lit/h na 100 litara materijala, i zagrevanje od sat i 20 minuta meke rakije jačine 27 stepeni u oba slučaja (i šljive i jabuke), patoku sam prekidao kada bi na luli bilo oko 53 stepena. Nesigurno mislim da sam to mogao ranije da uradim, jer sam već oko 60 osetio da se rakija menja. Na 55 mislim da sam omirisao i u glavi "čuo" miris koji mi smeta, miris koji je baš jak kad je na luli 40 i manje. Obe rakije sam uhvatio na preko 70 u masi. Pročitao sam na forumu da je to moguće. Da sam išao na 69 ili 68 u masi ko zna gde bih stigao sa lulom.   
U prilog ostavljam sliku kazana zapremine 165 litara. To je zapremina vode koja dolazi do gornje tačke bočnih stranica kazana, znači bez ulivanja preko toga i ulivanja do vrha vrata za usip. Parovodna cev je prečnika 62mm, dužine 2 metra bez krivina. Otvor kape kazana je 43cm u prečniku. Tabarka 480 litara, kondenzator zapremine 17 litara. 5mm debljine dno, 2mm bočne stranice. Nije kovan, udaran čekićem bezveze radi ukrasa jeste.
Da li sam zbog prevelike kape kazana u saradnji sa ostalim merama uhvatio tako jaku rakiju?

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/23/23_122521034_375788016949677_5795159555164313971_n.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=23_122521034_375788016949677_5795159555164313971_n.jpg)

Moglo bi se već ponešto reći ali bi to bilo preciznije ako napišeš par tačnih relacija.
Uporednih, istovremenih jačina rakija na luli i u prihvatnoj posudi.
Odnosno koliko ti je bilo u posudi kad je na luli bilo ovih 60, 55 i 53?

Poštovani svi članovi ovog izvanrednog foruma.
Već izvesno vreme čitam forum i hteo bih da vas pozdravim.
Molim vas za malu stručnu pomoć.

Naime, već je druga godina kako pečem meku rakiju od šljive i njen prepek, prvo pomagao a sada preuzeo od dede.
Održavam higijenu bureta i kazana, koristim vrenjače, ubacujem zdrave plodove i primenjujem savete oko pravilne destilacije.
Imam situaciju da prilikom prepeka šljivove meke rakije, rakija jako dugo na luli drži veliku koncentraciju alkohola i pred kraj destilacije počinje nagli pad koncentracije-njene snage i vrlo brzo prelazi u patoku.
Odnosno, nakon isticanja prvih kapi, odvojio sam 1-1,5 % prvenca(ne može se ni izmeriti, pretpostavljam oko 80%), nakon toga dobrih 1,5-2 sata rakija drži 75-70% koncentraciju i u poslednjih 30 min padne na luli sve do 30-35% kada prekidam srce rakije. Uglavnom gledam da bude cca 64-65% u masi, kanti. Tada je na luli poprilično bljutav ukus. 
Da li neko zna šta je razlog ovakvom "turbulentnom" ponašanju? Isti je slučaj kada radim nezavisno prepek stenlija, lepotice i požegače.
Hvala i živeli!
 

Nema tu ništa turbulentno nego je to normalno. U pitanju je zakonitost destilacije koja zavisi i od jačine meke rakije. Evo ti dijagrami koji je orijentaciono pokazuju. Tvoj je približan ovom na drugoj slici sa linka.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1260.msg16972#msg16972

Ako nemaš problem sa kazanom i preciznošću mjerenja onda moraš usporiti tu destilaciju i rakiju u prihvatnoj posudi hvatati dobro jaču od 65%, ili na luli prekidati iznad 50%.

Hvala na brzom odgovoru.
Jeste, meka rakija je bila oko 32-33%, patoku od prepeka prethodne šljivovice sam vraćao u kominu prilikom prve destilacije.
Kazan ima neki refluks jer ima kapu, ali je to Des-ov stari prevrtač od 60l.
Tako smo trenutno u mogućnosti  ;D
Prepek sam radio sporo, oko 4 sata.
Ako bih prekinuo kada je na luli 50%(pitka rakija) u posudi bi verovatno masa ostala na 70%, pratio sam u stopu.
Dobio bih nešto manje rakije, možda pola litre. Pišem ovo je generalno imam problem, možda baš do kazana, što
u proseku postignem 9l 50% prepeka šljive na 100 kg komine.

Pozdrav, potrebna mi je pomoc i malo analitike..pisem na mobilnom pored kazana pa se izvinjavam na eventualnim greskama. E svi precizni podaci su kod kuce ali pokusacu da se setim...Fermentacija je obavljena po p.s. uz korekciu ph hranu za kvasac i kvasac 1118 uz enzim hc.
Dunje su ukomljene pre 3 nedelje sa 71 eksl i oko 16 brix.
proslivikend je bilo 20 eksla a juce 11 sto sam smatrao gotovim vrenjem.
do sada sam uvek pekao na svom kazanu ali sam sada prvi put iznajmio kazan prevrtac bez kupole sa cilidrom od 100l.
Problem je u neravnomernom padu alkohola pri destilaciji komine. Krece sa 57% i posle 2.5 litra vec je na 10% i onda to traaaaaje i cedi se jos 10-12 litara sa prosekom od 5%. Da nisam pratio vrenje rekao bih da nije prevrela. takodje mi je jako cudno sto destilat krece mutan a kasnije nanizim jacinama se bistri a pritom je sve vreme temperatura destilata 14 stepeni i nema stranih mirisa ni ukusa. Da li je posredi neki problem sa kazanom (padalo mi je na pamet busan cilindar) ili je prosto do dunje? mozda ima nesto i do mene sto previdjam, mada mi nije prvi put da radim dunju  :)

Zaboravio sam da napomenem da je brzina oko 4l/h i da prosecno po kazanu dobijem oko 17+ litara meke sto smatram da je oko ali je od svega toga tek mozda prvih 2-5 litara (u zavisnosti od bureta upotrebljivo za prepek sa jacinom od oko 25 stepeni a svih ostalih 10-12 litara ide u sledeci kazan (ali mu to bas i ne pomaze)...

Evo da se javim da sam shvatio uzrok problema pa mozda jos nekome pomogne...
Naime, resetka unutar kazana ima cudnu konstrukciju i iako ima (doduse jako sitne) rupe, slabo dozvoljava soku i komini da prodru ispod nje a tako je konstruisana da ispod postoji jako veliki prostor koji je izgleda ostajao ispunjen vazduhom. Izgleda da je taj sok koji je ispod nje kretao na adekvatnoj jacini i vec posle par litara padao jako nisko jer se potrosio sav alkohol ispod resetke a nakon toga je krenulo nesto sto bih nazvao zaparivanjem komine iz koje su izlazile jako male kolicine alkohola ali jako dugo. Komina je nakon zavrsetka destilacije i otvaranja kazana bila identicna kao i kod sipanja u kazan, niti je kljucala, niti je imala narandzastu boju kuvane dunje, vec je bila zuta. Sve je otkriveno sasvim slucajno kada je supruga prilikom praznjenja kazana konstatovala kako masa lepo mirise  :scr: Odmah sam se setio teme od pre par nedelja, jer taj ostatak bi trebao da smrdi na patoku sto nije bio slucaj...  :D: Kada sam gurnuo glavu u kazan osetio sam udar alkohola na nos sto mi je govorilo da nije izvucen sav alkohol. Nakon toga smo probe radi vratili tu istu dzibru spremnu za bacanje ponovo u kazan bez resetke i na luli je krenuo destilat od 45% koji je linearno padao do 0 narednih 10-15 litara. Nakon toga resetka je izbacena, improvizovan lim ispod danceta da bi se izbeglo zagorevanje (sto je nosilo neke druge negativne kompromise) ali je od tada pa na dalje iz svakog kazana izvlacena kolicina od 23-25 litara meke rakije jacine 28%. U prevodu, nista bez zene  :) Pozdrav

Ako na zadnjem dijelu jezika osjetiš oštrinu i jako izraženo bockavo i resko paljenje koje zbog svoje snage prelazi u gorko, onda taj dio odbaci u prvenac, ako nema tog efekta vrati ga u rakiju.                                                                                                                                                                     Kod ovog koraka nikada nisam siguran da li sam odbacio previše ili premalo , neki puta mi se čini da je nevjerojatno malo prvenca a neki puta dobrano preko 2%. Zbunjuje me što gorčinu još nikada nisam osjetio ( možda idući od zadnje frakcije prema prvoj prerano prekinem pa odvojim previše prvenca ) i što intenzitet paljenja ovisi i o tome koliko dugo sam rakiju grijao u ustima prije nego što sam je progutao - ako progutam za 1-2 sekunde uopće ne pali a ako predugo čekam pali i u nosu  ( tu pomišljam da se možda radi i o etanolu samo što ja griješim u postupku ). U svaku čašicu frakcije koju degustiram dodam 40-50% vode  tako da ne bude prejaka. Sve u svemu , ne znam da li ispravno postupam...

Jučer sam prepekao jabuku i primijetio sam u jednom momentu ( oko 71% u prihvatnoj posudi ako alkoholmetar ne laže ) lagani patočni miris u prostoriji gdje pečem. Probao sam uzorak vani na zraku i nisam osjetio patočni miris ali sam primijetio odsutnost voćne arome i mekoću karakterističnu za treću fazu. Odmah sam počeo prihvaćati u menzuru od 4 dl destilat da vidim kolika je jačina na luli i bilo je 58%. Dok je iscurilo 3 dl koliko je bilo potrebno da se alkoholmetar odvoji od dna već se u rakiji dobro osjetila patočna aroma i okus jer sam se trudio da protok bude 1.3 l/h pa je to potrajalo oko 15 min. Vjerujem da je na početku prihvata rakije u menzuru jačina bila nešto veća od 58%. Znam da mi je menzura prevelika ( manju sam razbio prije par dana )  za uzimanje uzorka jer sam pekao samo 26 l meke rakije. Ono što me zanima je da li je uobičajeno da se tako visoko pojavi patočni miris ili laže alkoholmetar ili je nešto treće u pitanju. Meka rakija je imala 30% alkohola.Na žalost nisam mjerio šećer u tropu niti mu spuštao kiselinu jer nisam imao čime( nevjerojatno da niti u jednom od 4 agromarketa u kruggu od 20 km nemaju H2SO4 ). Par dana nakon što sam kupio kvasac i pripremio jabuke za fermentaciju ( tip u agromarketu mi je za jabuke preporučio Uvaferm-ov S.bayannus ) sam na forumu pročitao da taj kvasac baš nije idealan ako želiš aromatičnu rakiju...Sve u svemu , volio bih znati u čemu sam pogriješio osim što nisam ispoštivao sva pravila pripreme za vrenje jer do sada nisam tako visoko osjetio patočni miris (ne tvrdim da je alkoholmetar savršen ali mu je preciznost vjerojatno veća nego moje iskustvo u pečenju rakije ). Ako netko od cijenjenih članova zna da li je ovo uobičajena situacija ( i ako nije u čemu je problem ) molio bih da napiše.

I 1,5% je previše a preko 2% je priča za one koji bi trebali kupovati a nikako praviti rakiju.

Pročitaj ponekad i ponešto na forumu. Zna biti mnogo korisnije od pisanja. Mrzi me pričati o tablici množenja. Hajdemo bar na jednačinu sa dvije nepoznate.  :)

[I 1,5% je previše a preko 2% je priča za one koji bi trebali kupovati a nikako praviti rakiju.]

4o% da je tako , 100% da nije. Do sada mi se desilo samo dva puta da imam znatno više od 1% prvenca , prvi puta kad sam dobio oko 120 l kojekakve komovice (sve od istog čovjeka koji je radio jednostruku destilaciju ali je odvajao frakcije) različitih jačina (samo u jednom od tri kotla se desilo da sam imao nešto iznad 2% prvenca a u prva dva je bilo oko 1,5% ) a drugi puta kad sam pekao izabelu i tu je bio rekord - malo iznad 3% prvenca ( kod nje mislim da nisam odvojio dovoljno klobuka jer je razlika boje par nijansi a svjetlo je bilo slabo a cijela prostorija je smrdila po octu kada sam otvorio bačvu jer je bila samo do trećine puna). Inače imam 80 l kotao u koji stavljam 60-65 l destilata i hvatam prvenac u 10 čaša od 1 dl što čini oko 1,55% i nikada ih nisam odbacio više od 8 a jednom sam kod prepeka jabuke odbacio samo 4 što mi se tada činilo izuzetno malo jer sam do tada vjerovao da se po defaultu baca min. 0,8% a 4 dl bi bilo nešto iznad 6,1%. Ostavljam otvorenom i mogućnost zasićenih čula jer od ove godine destiliram u prostoriji od 15 m2 i često sam omamljen unatoč otvorenim vratima.

Što se tiče čitanja mogu reći samo da ne bih postavljao ovakva pitanja da ne čitam a dešava se i da sve manje znam što više
čitam. Primjer je etil acetat za kojega sam pročitao da je otrovan i kancerogen a svejedno je poželjna neka (valjda mala) koncentracija u destilatu te reciklaža prvenca za koju sam shvatio (nadam se ispravno) da je u redu samo ako rakija ide na dozrijevanje. Volio bih da ako imaš volje objaviš jedan post sa najvažnijim aromatskim spojevima , njihovim fizičkim ,kemijskim i organoleptičkim svostvima te pozitivnim/negativnim utjecajima na zdravlje i kvalitetu rakije.

Da ,zanima me još da li je moguće izvesti vrenje jabuke/kruške/dunje s potopljenim klobukom kao kod crnog vina jer se tako dobije znatno zdraviji kom ili drugim riječima ,da li enzimi mogu osloboditi dovoljnu količinu tekućine da klobuk ima kamo potonuti? Moj otac je imao cilindričnu bačvu i 4 ili 5 mm debelo inox sito za to i nikada nije bilo problema s octenom kiselinom u vinu bez obzira što je vrenje bilo isključivo na autohtonim kvascima. Vidio sam da se i jedan od članova foruma žalio da ne može dobiti "ovce i novce" sa selekcioniranim kvascima ,odnosno da ili gubi na aromama ili na tijelu vina .

bistrice ovde na forumu si "rekao" :"Ne odvaja se prvenac zbog metanola nego zbog etil acetata, acetaldehida, viših alkohola i još ponekih jedinjenja koja isparavaju brže od etanola. Takva jedinjenja prvenstveno nastaju radom kvasaca pa je za medovaču, kao i sve ostale rakije, potrebno odvajati prvenac.

Metanol se ne odvaja prvencem nego patokom. Kada ga ima u nešto većim količinama, kao što je to slučaj kod svog voća, isparava sporije od etanola pa se najvećim dijelom nalazi u patoci."

Dali bi mogao da pojasniš oko metil alkohola, verovao sam da se on nalazi najvećim delom u prvencu.
Hvala

Imaš toga već podosta.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=3585.msg47263#msg47263
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1132.msg18258#msg18258
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=2793.msg60342;topicseen#msg60342

Imaš o tome i na drugim mjestima na kojima nas citiraju.
https://homedistiller.org/forum/viewtopic.php?f=33&t=40606

Imaš i ovo kao odavno već napisan odgovor na nešto malo drugačiji način.
Najčešće spominjani razlog zbog kojeg mnogi misle da se metanol u akoholnoj destilaciji nalazi uvijek u prvencu je njegova tačka ključanja. Dešava se na temperaturi od 64.7°C. što je mnogo niže od temperature ključanja etanola i vode pa im djeluje logično i uvjerljivo, a nije ni blizu stvarnog stanja stvari.

Pa ću i ja krenuti pitanjem šta je to u stvari temperatura ključanja i kako to sada ona nema presudnu ulogu u destilaciji, kada se tamo upravo dešava ključanje?
Temperatura ključanja nekog hemijskog jedinjenja je samo manifestacija koju smo u stanju lako i jednostavno uočiti termometrom, odnosno najobičnija posljedica ili pojavni oblik nekih drugih stvarnih suštinski bitnih dešavanja.
Koja su to dešavanja?
Tečnost je skup molekula međusobno povezanih međumolekulskim vezama koje ih drže na okupu.
Pare-isparenja su haotično kretanje pojedinačnih molekula kaje ničim nisu povezane nego slobodno lebde u prostoru.
Zagrijavanjem tečnosti molekuli prisutni u njoj nakupljaju toplotnu energiju. Ta nakupljena energija u jednom trenutku postane toliko velika da energija kretanje molekula nadvlada jačinu veza koje te molekule drže na okupu. Kada se to počne dešavati po cijeloj zapremini tečnosti stavimo termometar u nju i izmjerimo tačku ključanja. Dakle trenutak u kojem nakupljena toplotna energija masovno raskida međumolekulske veze između jedinjenja, i trenutak kada te molekule masovno prelaze u parnu fazu-isparenja.

Tačka ključanja nekog jedinjenja pa i metanola je uvijek ista dok su u tečnosti prisutne samo iste međumolekulske veze. Odnosno veze između istih molekula, istog jedinjenja, ovdje metanola. Kada su u tečnosti  prisutna različita jedinjenja, voda, etanol, metanol. Onda se pored međumolekulskih veza između istih jedinjenja uspostavljaju i uzajamne veze između različitih jedinjenja, i to ovdje u sve tri moguće kombinacije. Te veze nemaju istu snagu pa je za njihovo kidanje potrebna i različita količina toplotne energije. Kada takva tečnost proključa nema govora više o onih 64,7°C niti 78.24°C kod etanola pa ni cca. 100°C kod vode, nego nešto između a promjenjivo u zavisnosti od koncentracije. I jednog i drugog i trećeg. Mjerenja u tečnosti nisu mogla odgovoriti na sva postavljena pitanja u destilaciji pa se pristupilo mjerenju u parnoj fazi.

Dakle prelazimo sa analize tečnosti, tečne faze  na analizu isparenja, parne faze.  Ta ista isparenja nam se kasnije kondenzuju u tabarci i postanu destilat, prvenac, srce rakije i patoka.  
Takvim mjerenjima se konstatovalo, kao što se konstatovala i tačka ključanja, da etanol i metanol imaju veću brzinu isparavanja od vode i da na određenim koncentracijama pokazuju konstantnu zavisnost. Što je i logično jer se pri istim koncentracijama uspostavlja i jednaka ukupna snaga međumolekulskih veza. Tako je za metanol uvijek izmjereno da se na 5% etanola u smjesi u kazanu u isparenjima nađe 4,1 puta veća koncentracija metanola nego u tečnosti. Na 10% etanola 3,8 puta veća, na 30% veća 2,54 na 40% ide 2,20 i tako dalje.

Normalno mjerila se i brzina isparavanja etanola, kao uostalom i svih drugih jedinjenja u destilaciji, pa pošto se to utvrdilo svi ti koeficijenti za različita jedinjenja su se imenovali njihovim koeficijentima isparenja. Međutim ni ova mjerenja nisu mogla dati potpunu sliku pa se išlo dalje. Mjerenjima je konstatovan uspostavljeni matematički odnos između koeficijenata isparenja na različitim koncentracijama etanola u tečnosti između etanola i metanola u parnoj fazi. Tako nešto je nazvano koeficijentom rektifikacije, ili koeficijentom rafinacije ili koeficijentom  relativne isparljivosti. Što je sve jedno te isto samo su u pitanju različit termini, a suština je da se koeficijent isparenja jednog jedinjenja, metanola na primjer, dijeli sa drugim koeficijentom isparavanja drugog jedinjenja, etanola, kako bi se dobila njihova međuzavisnost. Odnosno odgovorilo na pitanje gdje će nekog jedinjenje biti više prisutno. U prvencu, srcu rakije ili patoci.

Tako je dobiven koeficijent rektifikacije metanola koji na 5% etanola (5%-tnoj mekoj rakiji) iznosi 0,50. Na 20% je 0,80, na 30% je 0,93, na 40% je 0,99, na 85% je 1,30 i slično. Ovaj koeficijent  na 5%-tnom destilatu u kazanu od 0,50 znači da će metanol duplo sporije od etanola prelazi u parnu fazu i da će kao takav u istoj proporciji biti zastupljen u destilatu. Tako će se dešavati svo vrijeme dok je u kazan stavljena smjesa do 40% alkohola jer je tu koeficijent manji od 1. Na koncentracijama alkohola od 40-80% će taj koeficijent biti blizu 1 što znači da će metanol i etanol zadržati proporciju iz tečne smjese a tek preko 80% alkohola stavljenog na destilaciju će metanol krenuti sa 30% bržim isparavanjem od etanola. Koeficijent 1,30. Tek tada će se naći u prvencu. To nije situacija kod klasičnog kazana kakav mi koristimo za rakiju. Nije to situacija ni kod rektifikacionih kolona sa 3-4 poda jer će u oba slučaja metanol u najvećim koncentracija isparavati pri kraju destilacije i naći se u patoci. To je situacija sa rektifikacionim kolonama sa više podova jer jedino se na velikom broju podova postiže koncentracija etanola od 80% pa se tako i metanol onda nađe u prvencu.

Nije to jedino hemijsko jedinjenje ili aromatska komponenta koja se tako ponaša. Viši alkoholi su klasičan suprotni primjer, što se vidi iz tabele gdje je izdvojen onaj najzastupljeniji imenovan kao Iso alcohols, Iz istih razloga i pored tačke ključanja od 131.1°C se na klasičnom kazanu nađu u prvencu a kod rektifikacionih kolona u patoci. Koeficijent rektifikacije im je veći od 1 pa će za razliku od metanola prelaziti u parnu fazu i destilat kada i etanol najviše prelazi u nju na klasičnom kazanu. Na većim koncentracijama etanola kao što je na podovima rektifikacione kolone će postići koeficijente manje od 1 i prelazit će u patoku.

U hvala bistrice,

Bistrice molio bi za još malo tvoje pažnje. Da vidim dal sam shvatio. Ja bi to izneo kroz jedan primer jer tako mi je bliže kada kako bi rekao vizuelizujem celu situaciju oko metil alkohola.
Kada stavim svoju meku rakiju obično oko 27-29 stepeni i radim prepek prvenac kreće na nekih 81-83 stepena mereno u menzuri od 800ml. Ja odbacim oko 1% krenem da skupljam drugu frakciju srce sve do otprilike 48-50 stepeni na luli da i dobio jaku rakiju od 65-70 stepeni. Ostatak destilata koji curi je patoka.
Sad mene zanima dali možemo da tvrdimo sledeće.
Prvo
Gledano kroz prvi litar svake frakcije  najveća koncentracija metanola je u prvencu pa u srcu i na kraju u patoci?
Drugo
Gledano ukupno svaku frakciju kao celovito obrnuto je , najviše metanola ima u patoci zatim u srcu i na kraju u prvencu?

Dali se ovako nešto može tvrditi?
Hvala

Ne može ovako. Moglo bi tek nekako drugačije ali je besmisleno jer ne služi ničemu.

Pokušat ću to objasniti uz pomoć brzine automobila i od nje zavisne potrošnje goriva.
O tome kad ćemo manje potrošiti goriva ako pređemo 40, 80 ili 160 kilometara je smiješno pričati jer je i budali jasno da što motor duže radi više troši goriva.
Na drugoj strani nije ni kilometar jedinica kojom se mjeri brzina nego njena nešto složenija i međuzavisna varijanta, kilometar na sat.
Da bi smo odgovorili na to pitanje potrebno je izmjeriti potrošnju goriva vozeći automobil različitim brzinama za isti pređeni put. Te brzine moraju biti svodljive istim imeniteljem kako bi se mogle upoređivati. Ovdje je to izraženo u istoj jedinici vremena, satu.

Tako je i kod metanola i rakije. Da bi smo odgovorili na pitanje gdje se on nalazi u najvećoj koncentraciji, gdje najbrže i najviše prelazi u rakiju, potrebno je poput kilometra na sat upotrijebiti složeniju mjernu jedinicu, miligram po litri apsolutnog alkohola. Litra apsolutnog alkohola je onaj isti zajednički i svodljivi imenitelj.
Bez te mjerne jedinice ne možemo odgovoriti na pitanje gdje metanola ima najviše. Drugačije rečeno odgovoriti na pitanje hoćemo li dodavanjem patoke ili prvenca povećati ili smanjiti njegovu koncentraciju u rakiji.
To je ono jedino pitanje koje je bitno onom ko pravi rakiju a sve ostalo je potpuno nebitno i nevažno u konkretnoj raboti ili spada u domen smiješne priče koja je i budali jasna. Metanol je poput etanola isparljiviji od vode inače bi destilacija bila nemoguća misija kada je rakija u pitanju

Dakle metanola ima najviše u patoci kod voćnih rakija i puštajući je u prihvatnu posudu svakom njenom novom litrom samo povećavamo njegovu koncentraciju u rakiji.
Na drugoj strani odvajajući prvenac kod voćne rakije nećemo uticati na koncentraciju metanola, ili će to biti skroz zanemarljivo povećanje u relaciji od cca. 1-2% ukupne količine metanola. Kad bi bilo i smanjenje u tako nekoj relaciji opet bi bilo potpuno beznačajno. 
Čak i kod onih žitnih, ili rakija od vina kod kojih se u zavisnosti od jako niske, ili još niže ukupne količine matanola pojavljuje situacija kao i kod voćnih rakija, ali se može pojaviti i pojačano prisustvo u prvencu, uz isto pojačanu koncentaciju u patoci, nećemo odvajanjem prvenca bitnije umanjiti njegovu količinu i koncentraciju u rakiji.

Priča o metanolu koji se odvaja prvencem kod destilacije na klasičnom kazanu je lakrdija. To je priča koju pričaju papagaji jer su čuli da se tamo metanol nalazi kod rektifikacione kolone sa jako mnogo podova. Što je tačno zato što njegov koeficijent rektifikacije prelazi vrijednost 1 ali tek na podovima koji imaju koncentraciju alkohola, etanola, od blizu 80%. Kad bi i ti imao tako jaku meku rakiju na svom kazanu mogao bi odvajanjem prvenca umanjiti njegovu količinu.            

Hvala bistrice, mislim da što se lakrdije  tiče da ona potiče od relativno niske tačke ključanja metanola 64 stepena i da odatle kreće zabluda.Iskreno i ja sam čuo da se metanol najviše nalazi u prvencu.
hvala

Ima i toga ali je najvažniji moment obmana iza koje stoji namjera. Nije prvi put metanol upotrijebljen kao sredstvo obmane u koju se upuštaju čak i neki doktori nauka. Ljudi ko ljudi, znaju se prodavati za trice i kučine. Prvi put je to bilo kod vina direktno rodnih hibrida i plašenje metanolom koji izaziva sljepilo. Razlog je bio potpuno druge prirode ali ga ljudi ne bi doživjeli tako ozbiljno kao strah. To je inače jedno od najmoćnijih sredstava manipulacije ljudima pa ga na žalost koriste svi, počevši od religija. Evo taj strah je ovaj put utkan u prvenac rakije jer ljudi masovno nemaju baš izgrađenu i razvijenu sposobnost opažaja i zapažanja pa bi teže odbacivali prvenac zbog aromatskih uticaja da nije straha od metanola.

EVO AKO NEKOME MOZE POMOCI U SLIKOVITOM IZDANJU KAKO I KAD I NA KOJIM TEMPERATURAMA ODVAJATI FRAKCIJE
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/24/24_frakcije.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=24_frakcije.jpg)

Između temperature u destilaciji i koncentracije alkohola na luli kazana koja se mjeri alkoholmetrom po termodinamičkim zakonima postoji direktna zavisnost. Tako da možemo uvijek izmjeriti istu temperaturu i u istom trenutku na luli kazana imati istu alkoholnu jačinu. Normalno sve to u laboratorijskim uslovima sa laboratorijskim posudama i sa čistom alkoholno vodenom smjesom.

U konkretnim uslovima to nije nimalo pouzdana metoda za mjerenje pa ni odvajanje frakcija destilata, a po pristupu analizi i rješavanju problema identična je onoj "skidaj kad osjetiš patoku".  :D:

Pod jedan, nemamo čistu alkoholno vodenu smjesu nego fermentiranu mješavinu voćnog kljuka koja u prvoj destilaciji sadrži veću količinu neisparljive suhe materije koja mijenja te odnose. Mijenja se odnos temperature i jačine destilata zbog toga što alkohol brže isparava u njenom prisustvu pa bi na luli destilat bio jači od teoretski zadane temperature. Normalno, ne isparava samo alkohol drugačije u zavisnosti od uslova. U drugoj destilaciji bi to sve zajedno sa konkretnim uslovima prve destilacije bitno uslovilo način prelaska aromatskih materija u destilat zbog objašnjenja koje je podugačko a najlakše bi se objasnilo nedavnim naučnim spoznajama oko „Mpemba paradoksa“ iliti fenomena na tragu one već čuvene „voda pamti“.  Problem koji je zaokupljao mnoge počevši od Aristotela i za čije je rješenje u punom svjetlu naučnicima trebalo nekih 2.400 godina. Nadam se da neće trebati još toliko da ga i i ostali dio čovječanstva bar savjesno razumije.  

Pod dva, termometar bi morao biti jako precizno postavljen jedino u najvišoj tački destilacionog aparata, odmaknut od stijenki koje se hlade inače bi odstupanja mogla da idu i do 10 stepeni celzijusa.

Pod tri, sve bi to trebalo primjenjivati isključivo u potpunim istim uslovima kao što je Na primjer mjerenje na istom kazanu, sa istim refluksom, istom brzinom destilacije…

Da nepotrebno ne duljimo. Mjerenje temperature, odnosno termometar na kazanu je najobičnija igračka koja ništa precizno i bitno ne može reći o praćenju destilacije niti o načinu odvajanja frakcija. Za to je jedino relevantna organoleptička analiza u suženim okvirima, relacijama vrijednosti alkoholno vodene smjese na luli kazana sa temeljitim spozajama o aromatskim materijama, načinu i brzini prelaska u destilat sa aspeka njihovog konačnog doprinosa, uticaja na cjelokupnu količinu uhvaćene rakije...        

Nisam rekao da mora bas ovako znamo da nema striktnog pravila jer uvjet i materijali su razliciti.Samo pokazujem vizualno da ljudima bude jasnije kako to izgleda.Ja znam kako je meni pomogli da skompletiram sliku.

Ako hoćeš da ti glupost izgleda ozbiljno,stavi je u tabele, grafikone i koristi se metodom koju niko još nije koristio.

Budi poseban, u svom neznanju.

I da, postoje univerzalna pravila gdje je u ovome jedno prekršeno.