Sve o Vinu Forum

Za razblazivanje rakije se obicno koriste tablice u kojima pise koliko vode treba dodati na 100l rakije da bi se dobila zeljena jacina.Ima ih u knjizi profesora Jovica"prirucnik za proizvodnju rakije".Verovatno ih ima i negde na netu.Duzina vrenja zavisi od vise faktora,tako da ne postoji tacan vremenski period posle koga bi se moglo reci da je fermentacija zavrsena.

Za razblazibanje rakije sa destilovanom vodom (nije dobra samo demineralizovana) se koristi proporcija. Ukupna kolicina rakije puta gradi, na primer 5 litara puta 27 gradi jednako je 135 gradi. zatim, ako zelimo na primer da nam rakija bude 19 gradi onda ukupne grade 135 delimo sa 19 i dobijemo kolicinu rakije 7.1 litar od 19 gradi. Kako mi imamo 5 litara potrebno je dodati 2,1 litru destilovane vode da bi imali 7,1 litru rakije od 19 gradi. 
kolicina rakije koju imamo ( K)
Gradi ili stepeni koje smo izmerili  (S)
zeljena jacina u gradima ili stepenima  (NS)
Kolicina koju ce mo dobiti  (NK)
Razlika u kolicinama (x)   ovo predstavlja kolicinu destilovane vode)
     
      K*S/NS=NK ;      NK-K=X

    ili sto je isto K*S/NS -K=X
obo se po pravilu uvek da izracunati u glavi. 

То како владан израчунава разређивање ракије је, рачунски, дакако, у реду, и може се без даљњег применити као оквирна количина за резређивање, али није потпуно тачно!
Наиме, вода и алкохол се сажму, што значи да кад би помешали тачно једну литру чистог алкохола и тачно једну литру воде, не бисмо добили тачно 2 литре раствора, него нешто мање. За толико колико је то мање за толико онај Владанов рачун не одговара.
Ја користим једну таблицу у којој је прерачунато и то сажимање и то се мало разликује од властигог рачуна који изведем.

Деминерализована вода је сасвим у реду. Ради се само о томе да се пиће не замути због тврде воде, а деминерализована није тврда.
Истина, људи говоре и о различитим квалитетима пића зависно од тога да ли је разблаживано дестилованом, деминерализованом или природном водом, па Руси тврде да вотка сме да се разређује само водом из неких пар река које теку у европском делу Русије.

Evo jedan nacin razredjivanja koji sam nasao na netu (Primjer izracunavanja potrebne kolicine vode za razrjedivanje:
        Mjerenjem smo utvrdili da 80 litara destilata (srednji tok) šljivovice sadržava 68 vol. % alkohola na temperaturi od 20° C. Destilat želimo razrijediti na jacinu od 46 vol. % alkohola. Potrebnu kolicinu vode izracunat cemo iz sljedeceg izraza:


V2=((V * P / P2)-V,

gdje je:
V2 = potrebna kolicina vode za razrjedivanje (l)
V = kolicina destilata za razrjedivanje (l) 
P = jacina destilata (vol. %) 
P2 = jacina na koju se želi razrijediti destilat (vol. %)


V2 = ((80 * 68 / 46) - 80 = 118,3 - 80 =  38,3 l
Dakle za razrjedivanje potrebno je 38,3 litara vode.) :(

Да, казанпашо, врло је могуће да сте ово нашли негде мој прилог у којем дајем пример за израчунавање, али као што сам рекао тај рачун није потпуно тачан због појаве сажимања, то јест волумен воде и алкохола, после мешања "улазе" један у други.
Узмите да је та појава претерано изражена (није, али нека за овај пример јесте), и да сипајући литар воде у литар алкохола добијете, не 2 литра раствора, него само 1,5 литру. То би онда значило да у 1,5 литри имате 1 литру алкохола, а то је 66,6%, а не 50%, како бисте по том рачуну израчунали.
Наравно, у стварности се алкохол и вода не сажимају толико, али се сажму довољно да, у зависности са којим процентима радимо, разлика између чињеничног стања и рачуна буде и до 2%.

Па јесу течности нестешњиве али овде се ради о раствору.
Дакле, не можете воду, ни алкохол, ни њихов међусобни раствор стиснути, али кад правите раствор онда се волумен сажме.

Ево и примера из табеле.
Рецимо да имамо препек од 70% и да хоћемо да га разредимо на 40%.
Тад рачун изгледа овако: (70/40) x 1000 = 1750.
Дакле, од сваке литре јаког дестилата треба направити 1,750 литара то јест на сваку литру јаког дестилата треба додати 750 мл воде.
Међутим, у мојој табели за ове вредности стоји да треба додати 776 милилитара, или 26 мл више јер ће се раствор сажети и 1 литра јаког дестилата са 776 мл воде даће 1750 мл раствора.

Nema sumnje da je Alambik u pravu. Ali racun koji sam dao a posle i  kazanpasa postavio koji se inace ni u cem ne razalikuje od mog racuna, je u delu dobijene rakije (kolicina koju ce mo dobiti (NK) potpuno tacna bez obzira na to sto dolazi do sazimanja. Moram priznati da je kolicina vode koju je potrebno dodati uvek veca od izracunate zbog sazimanja voda alkohol. Dakle dobicemo zaista 7.1 litru rakije od 19 gradi ali ce biti potrebno vise od 2.1 litra vode za razredjivanje.  Ako zaista mozete precizno meriti zapremine onda se formula moze smatrati tacnom bez obzira na sazimanje sjedinjavanjem ove dve tecnost, zato sto onda nije potrebno meriti kolicinu  vode koja se dodaje vec samu kolicinu (zapreminu) rakije zeljene gradacije.

Не знам хоће ли се овако видети:


(http://img2.imagetitan.com/img2/small/28/28_img521.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=28_img521.jpg)

Ту се сад може ишчитати колико је потребно воде да би се дестилат разредио на жељену јачину.
Иначе, као што рече владан, ако меримо укупну количину (а не оно што додајемо, може се применити и рачун. Само, узмите да треба раредити 100 литара ракије, где бисмо то могли прецизно мерити колико смо добили разређене ракије?

Na koji nacin smanjujete procenat alkohola u gotovoj rakiji?
Recimo da smo poslije destilacije dobili na primjer 100 litara rakije od 55 % i zelimo da ovaj procenat smanjimo na nekih 43%.

Na internet stranici o kojoj sam pisao u prethodnom topiku predlazu razblazavanje rakije sa destilovanom vodom po sledecoj formuli:

100 litara * (( 55% - 45% )/45) = 22,22
Gdje su:
100 l - dobijena rakija
55% - procenat alkohlola u istoj
45% - zeljeni procenat alkohola
22,22 - kolicina destilovane vode potrebne za mijesanje sa dobijenom rakijom da bi se dobio zeljeni procenat

Na koji nacin rjesavte vi ovaj "problem"?
Ako koristite destilovanu vodu da li je mijesate sa rakijom poslije odlezavanja u buretu ili prije sipanja u bure?

pozdrav

Ja nikad naknadno ne razblazujem.

Koristim drugu foru (vec sam negde pisao): kad radim prepek, dodam dosta vode u kazan, tako da dobijeni destilat bude blazi. Obicno u kazan za prepek stavim 1/3 tecnog dela dzibre (komine, kljuka, masulja...), 1/3 meke rakije i 1/3 vode. Moze i vise vode. Iz takvog prepeka uvek dobijem nesto izmedju 20 i 22 grada (50-55%), a to i jeste zeljena jacina.

Razrjedivanje destilata

        Nakon dozrijevanja destilata, potrebno gaje razrijediti na jacinu propisanu Pravilnikom o kvaliteti alkoholnih pica (dakle, na propisanu jacinu za svaku vrstu vocne rakije), vidi tablicu.

        Destilati se na propisanu jacinu alkohola razrjeduju vodom. Poželjno je da se u tu svrhu rabe što mekše vode (koje sadržavaju što manje otopljenih kalcijevih i magnezijevih soli). Naime, pri miješanju tvrdih voda (sadržavaju puno otopljenih soli kalcija i magnezija) s alkoholnim otopinama izlucuju se kalcijeve i magnezijeve soli, jer su manje topive u alkoholnim otopinama nego u vodi. Zbog toga se zamucuje destilat koji razrjedujemo. To se osobito dogada s destilatima, cija jacina alkohola je manja od 45 vol. %. Zato se ne preporucuje rabiti vode cija je tvrdoca veca od 7 njemackih stupnjeva (7°nj. tvrdoce). Na žalost, u kontinentalnim krajevima naše zemlje tvrdoca vode u pravilu znatno je veca od navedenih 7°nj. tvrdoce.

        U takvom slucaju možemo si pomoci na ovaj nacin:
potrebnu kolicinu vode destiliramo u uredaju za destilaciju rakije, a dobivena destilirana voda rabi se za razrjedivanje destilata

može se kupiti potrebna kolicina destilirane vode.
Valja istaknuti da zamucenje treba po mogucnosti izbjegnuti. Naime, pri zamucenju dolazi istovremeno do izlucivanja za okus rakije poželjnih aroma i time do smanjivanja kakvoce rakije.

        Pri razrjedivanju destilata treba postupati na ovaj nacin:

prije razrjedivanja temperatura vode i temperatura destilata treba biti ista. Ako to nije slucaj, destilat i vodu treba ostaviti u prostoriji da se temperatura destilata i temperatura vode izjednace,

vodu treba uvijek ulijevati u destilat, a ne obrnuto.

Propisane jacine za pojedine vrste vocnih rakija:
Red. br. Vrsta vocne rakije Propisana jacina [vol. %]
1 Rakija od šljiva 25-55
2 Rakija od marelica 30-55
3 Rakija od višnji 30-55
4 Rakija od jabuka 30-55
5 Rakija od krušaka 30-55
6 Ostale vocne rakije 30-55

        Naime, voda i destilat ne miješaju se brzo. Stoga treba vodu ulijevati u obrocima i polako, a zadnji obrok vode treba ulijevati vrlo polako, i pri tome dobro paziti da se destilat ne muti. Pri ulijevanju vode treba dobro i stalno destilat miješati.

        Treba istaknuti da i nakon razrjedivanja vodom može doci do naknadnog za-mucenja. Da se to ne dogodi, preporucuje se odležavanje rakije u trajanju od barem tjedan dana na temperaturi od O do 4°C.
Ako pri razrjedivanju destilata vodom unatoc svemu dode do zamucenja, bit ce potrebno rakiju filtrirati.


Primjer izracunavanja potrebne kolicine vode za razrjedivanje:
        Mjerenjem smo utvrdili da 80 litara destilata (srednji tok) šljivovice sadržava 68 vol. % alkohola na temperaturi od 20° C. Destilat želimo razrijediti na jacinu od 46 vol. % alkohola. Potrebnu kolicinu vode izracunat cemo iz sljedeceg izraza:


V2=((V * P / P2)-V,

gdje je:
V2 = potrebna kolicina vode za razrjedivanje (l)
V = kolicina destilata za razrjedivanje (l) 
P = jacina destilata (vol. %) 
P2 = jacina na koju se želi razrijediti destilat (vol. %)


V2 = ((80 * 68 / 46) - 80 = 118,3 - 80 =  38,3 l
Dakle za razrjedivanje potrebno je 38,3 litara vode.                                                                                   Ovo je jedan nacin,mozda nekome koristi.Pozdrav :thumb:

Hvala obojici na detaljnim odgovorima.
pozdrav

Кизахуд упорно одбија било какву могућност разређивања! ;D
У реду је то, шта више, разређивање није у традицији прављења традиционалног нашег дестилата, шљивовице, па се овакав став може сматрати и традиционалистичким. Ја, насупрот њему, нисам генерално против разређивања иако, и то желим отворено рећи да не буде забуне, нисам ни присталица генералног разређивања.
Научио сам у међувремену које се предности и мане хватања јаког дестилата и његово накнадно разређивање тако да сад сваки пут посебно одвагнем одлуку како ћу правити неку ракију.
Надаље, битна разлика између кизиног става и мог је и у томе што ја никад не правим тако јаке дестилате као он. А то што их он прави тако јаке доказ је да и он, иако се представља као традиционалиста, прави ракију тако да усваја модерне елементе (већа чистоћа од патоке за разлику од традиционалних ракија) па онда, с обзиром да неће да је разређује, све су му ракије далеко јаче него што су то биле традиционалне. Дакле, ако хоћете направити ракију са чистоћом какву тражи савремени конзумент морате, или ухватити је јачу па је разредити, или ухватити је на праву јачину и хватати после тога велику количину патоке, или правити неуобичајено јаку ракију. Четвртог нема! Киза очигледно бира треће.

Ја кад одлучим да нећу хватати јак дестилат, хватам га отприлике овако како киза описује и онда га спустим накнадно за 5 до 10%. То је неко међурешење.
Тако мало разређивање нема великих последица по дестилат.

Za alambika
Na koji nacin radite to naknandno spustanje za 5-10% ( razredjivanje dest. vodom, pustanje srca rakije sve dok se ne dostigne zeljeni procenta alkohola...)?

pozdrav

Па кад бих пуштао "срце" све док не добијем жељену јачину то би значило да узимам патоку у ракију и тад не бих говорио о разређивању. То би онда било хватање жељене јачине директно испод казана.
Разређујем прокуваном (и охлађеном) водом.

hvala,

Ja ću da još jednom da ponovim način izračunavanja, koliko treba destilovane vode da bi se dobila željena jačina rakije:
Naprimer: Imamo rakiju koja ima jačinu  60% a želimo da je svedemo na jačinu 48%.
I evo kako=  60:48=1,25, dobijeni rezultat pokazuje da na svaki litar rakije jačine 60% treba da dodamo 0,25l destilovane vode. I to je najednostavniji način za amatersko skidanje jačine, a i nema velikih odstupanja ni kod profesionalnog, jer se sa proverom dobijene jačine može izvšiti fina korekcija.
I vrlo važna preporuka: vodu sipajte u rakiju, a ne rakiju u vodu prilikom razblaživanja. Ako sipate rakiju preko vode ostaće da pliva kao specifično lakša tečnost i neće se ujednačiti, a prilikom provere dobijene nove jačine, nećete imati pravu očitanu jačinu!!!

Ево да и ја поновим онда још једном:

То је сасвим задовољавају начин за аматере али за професионалце није.
У Пецином примеру потребна количина воде није 250 мл него 259. Ово значи да на 100 литара такве ракије за разређивање неће требати 25 литара воде него 25,9, то јест скоро цела литра више.
Или, ако додамо само 250 мл по литри, ракија неће бити 48% него скоро 48,4%.
Овде где сам ја дозвољено одступање јачине пића од оног које стоји на етикети је 0,4% што значи да смо непрецизним разблаживањем већ поништили сву маржу и ако узмемо још у обзир непрецизности у мерењу лако нам се може догодити да смо поглрешили можда и за цели степен, а то онда вуче са собом и високе казне за привредни преступ.

Vec trecu godinu za redom pecem rakiju i nikada mi se nije zamucivala rakija kada sam je razredivao.Licno vise volim da je razredim destilovanom vodom ,nego da pustam patoku i da sa njom skidam jacinu .Medutim ove godine mi se treci put desilo da pri procesu sipanja destilovane vode rakija se zamuti.Dva puta sam koristio destilovanu vodu kupljenu u apoteci.Cudno mi je bilo sto mi se u sva tri slucaja pri prvom dodavanju vode sve normalno odvijalo ,tek iz nekog treceg puta mi se zamucivala rakija.Razlog sto sam iz vise puta razblazivao je nedostatak des.vode,pa sam to radio u etapama.Inace radi se o lozi.Molim misljenje i razlog sto mi se to desava.Napomena da su sudovi ekstremno cisti (stakleni).

Замућења има разних али ми овде говоримо о замућењу које је последица етеричних уља у јакој ракији који су отопљени у алкохолу и који, кад се ракија разреди, више не могу у том проценту да буду отопљени, па направе замућење.
Ако ви кажете да вам се мање-више иста лоза пре није замућивала, а сада се мути, онда ја не знам одговор на ваше питање.
Ја бих посебно од лозоваче очекивао да се мути.
Вероватност за замућивање (поред тога од које врсте грожђа је прављен ком) тиме је већа што је лозовача јаче ухваћена и што се мора на нижу вредност разредити. Ако кажете да вам је лозовача у препеку била 70% и да сте је разредили на 40%, онда вам одмах могу рећи да нема шансе да се не замути.
Критично почиње бити кад се дође на 50% и према доле. Тад видите да се полако, али све више и више мути.
Шта урадити?
Па могу две ствари. Једна је да оставите тако замућену ракију неколико месеци да стоји. Она ће се највероватније поново избистрити створивши фини бели талог на дну. А можете и да је принудно бистрите, филтрирањем или бентонитом.
Међутим, како год да је бистрите избистрена ће бити приметно неутралнија на укусу и букеу јер онај талог садржи велику количину етеричних уља кје ракији управо и дају шмек.
Друга могућност је оно што кизахуд предлаже. Значи да сирову ракију за препек разредите са доста воде и да је онда ухватитие на јачину између 20 и 22 града (50 - 55%). Сад кад је будте разређивали на рецимо 45% неће се замутити.

Постоји и трећа могућност али не за Србију!
Овде сам виђао да неки мали произвођачи ништа не раде него је продају мутну! Ставе на етикету да је то природна и нефилтрирана ракија.
У Србији то неће ићи јер је један од важних елемената у процењивању квалитета ракије и бистроћа.

 Alambik ako biste mogli da pojasnite ovo vaše objašnjenje iz prethodnog posta.Na koji način ili kojom računicom ste došli to toga da je na 100l rakije potrebno dodati 259ml vode a ne 250ml.Po formuli koju je dao kazanpasa dobija se tačno 250ml.Po Jovićevoj tablici je to 259ml.Baš sam se našao u čudu tek mi sada ništa nije jasno,zašto se to ne poklapa.A sa druge strane ako imate rakiju jačine 70% a želite jačinu od 50% onda po formuli ispada da treba razblažiti sa 400ml a po Jovićevoj tablici ispada sa 390ml.Budite ljubazni pa pojasnite malo ove razlike.

Зашто се рачун и пракса не поклапају потпуно говорили смо неколико постова више. То је зато што се алкохол и вода сажимају, то јест литра воде помешана са литром алкохола не даје 2 литре раствора него нешто мање.
Рачун одговора кад би дало тачно 2 литре.
За колико мање даје за толико рачун греши.
Ово значи да увек нешто више воде треба додати него што по рачуну испада.
Ја немам те Јовићеве таблице (али имам неке друге) и мислим да сте за разблаживање 70% ракије на 50% криво гледали у табелу. Ту вредност од 390 мл имате ако хоћете разредити на 51%.
Погледајте још једном добро и пазите да гледате одговарајућу колону.

Uh, na koliko stvari se mora obratiti paznja kod "obicnog" razblazavanja alkohola :)

Koji metod bi preporucili prilikom razblazavanja rakije? Prije sve ga mislim da li potrebna kolicina dest. vode treba da se sipa odjednom ili na tri puta ( ili mozda vise )? Da li to radite prije sipanja rakije na odlezavanje ( u burad ) ili evt. kasnije?
Mozda su vama ova pitanja jednostavna ali s obzirom da sam pocetnik meni su jako vazna.

Hvala

Разблаживање се врши након зрења. Дакле, дестилат се чува јак у бурадима и тек кад је превиђено време за зрење истекло приступа се разблаживању.
Обавезно се сипа, а то је већ неколико пута пре речено, вода у ракију, а не обратно. Температура воде и ракије мора бити уједначена и сипа се полако уз стално мешање.
Боље је разређивање урадити у неколико пута. Рецимо прво разредити 70% на 60%, па након пар дана на 50% и онда коначно, након још пар дана, на 45%, или 42%, то јест на колико желимо. Ово због тога што се вода и алкохол споро мешају. Ово знамо и из праксе. Кад меримо јачину ракије испод лулице резултат је увек већи него што је стварно и тад се обично каже да ће "спасти" још који гради, кад се `олади. Међутим та ракија нема шта да се хлади (ако је вода у табарци хладна) јер излази око 20 C. Ради се о томе да се вода и алкохол нису још добро измешали па градомер показује криви резултат.
Истина, највећи део мешања догоди се већ у првим секундама мешања али на потпуну измешаност треба чекати још два-три дана.
У пракси, међутим, нарочито код великих произвођача, мешање у више пута се не ради јер је то пуно посла. Треба све припремити за мешање (ракију преточити у судове за мешање, итд. а онда тек мало измешати да бисмо све морали да понављамо још неколико пута.

Profesor Jović u svom "Priručniku za spravljanje rakije" na strani 98 i 99 koristi istu "nemačku" tabelu za sniženje jačine rakije, koju je postavio Alambik u svom postu na temu "Kalvados". Međutim, baš u koloni razblaženja na 50% pogrešno su upisane vrednosti koje se odnose na razblaženje na 51%. Naime, "nemačka" tabela se završava kolonom 51%, a Jovićeva kolonom 50%.
Za objašnjenje razlike između teoretskih i praktičnih vrednosti Alambik koristi termin "sažimanje", a Jović termin "kontrakcija" tečnosti, odnosno smanjenje zbirne zapremine.
Čitav ovaj forum je postavljen sa osloncem na praksu i svakako treba koristiti praktična iskustva.
Međutim, za teoretsko objašnjenje ovog fenomena (tečnosti su nestišljive) možda bi nam pomogla tabela odnosa gustine rakije (specifične težine) i % alkohola koja se očitava na alkoholometru. Ukoliko neko poseduje takvu tabelu, ili me uputi gde je mogu pronaći, bio bih zahvalan na pomoći. Možda sam na pogrešnom tragu?
Ovim osvrtom nikako ne osporavam tabelu, treba svakako koristiti onu koju je postavio Alambik, ili Jovićevu tabelu iz pomenutog priručnika ali posle ispravke zadnje kolone.

Aaa!  Tako je to kada Alambik i Jovic ne koriste istu terminologiju pa nam prave zabunu. :thumb: :whistle:

Сажимање и контракција имају исто значење, синоними су, једино што је сажимање српска реч а контракција страног порекла.

Ја имам такву табелу, можда и шире (више података на њој) него што ви тражите, и вечерас ћу је, ако стигнем, скеновати и овде постовати.
Сада ево један пример из ње:

За волумну концентрацију алкохола од 70% стоји да је у таквом раствору масени процентулни удео алкохола 62,4% и да је то 552,5 грама алкохола по литри таквог раствора, те да је специфична тежина овог раствора, на 20 степени C, 0,8856.
Из овога се може извући следеће:
У једној литри овог раствора има, дакле, 552,5 грама алкохола и 333,1 грам воде (552,5 + 333,1 = 885,6).
333,1 грам воде је 333,1 мл воде а 552,5 грама алкохола је 700 мл воде што укупно даје 1033,1 мл воде. Ово даје вишак од 33,1 мл јер је онај рачуна направљен на 1000 мл раствора.
Ово је очигледан доказ да се алкохол и вода сажимају.

Е сад, ако бисмо у литру оног горњег раствора додали 400 мл воде, и ако би то дало укупно 1400 мл раствора, у том раствору би било 552,5 грама алкохола, или по једној литри тог раствора било би (552,5:1,4) 394,6 грама.
Ово пак значи да у том новом раствору, у једној литри, има 394,6 грама алкохола и 605,4 грама воде, што је у волумним јединицама 500 мл алкохола и 605,4 мл воде, што опет није 1 литра него доста више!
Дакле, тај рачун никако не одговара.


Исправка:

Овде сам направио грешку.
У том новом раствору нема, као што сам написао 605,4 грама воде, него (930,1 - 394,6) 535,5, што опет даје више од једне литре (1035,5) али не толико колико сам први пут написао.

Ево тражене табеле:


(http://img2.imagetitan.com/img2/small/28/28_img441.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=28_img441.jpg)

Ne sumnjam da je  g-din Alambik eminentan stručnjak što se tiče žestokih alkoholnih pića,ali ti u svom postu Boss svesno ili nesvesno demantuješ  čoveka  tj. Dr.Slobodana Jovića,čoveka koji je napisao priručnik o spravljanju rakije,u korist eminentnog stručnjaka g-din Alambika a u vezi tablela za sniženje jačine rakije.
Jedno vrlo prosto pitanje za tebe,kome verovati priznatom stručnjaku ili individualnim ekspertima.
Jovićeva tabela
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/28/28_scan10016.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=28_scan10016.jpg)

Da, evo sad sam nabrzinu pregledao ovu tabelu i usporedio je sa onom iz moje knjige, i radi se o tome da se sve apsolutno podudara jedino sto je kolona za razredjivanje na 50% ispustena i na njeno mesto napisane su vrednosti za 51%.
Stamparka greska kod Jovica, dakle.

Vrlo prosta proporcija:

X%vol*Xl+Y%vol*Yl=Z%vol+Zl

X%vol-jacina rakije 1(slabije ili vode samo se stavi da je jacina vode sta ja znam 0.001% ili cak manje samo da ne bude 0)
Xl- kolicina rakije 1 u litrima(slabije ili vode)
Y%vol- jacina rakije 2
Yl- kolicina rakije 2 u litrima
Z%vol- jacina rakije posle mesanja
Zl- zeljena kolicina rakije u l posle mesanja

Na primer imamo dve rakije jacine 37% i 50%, a hocemo da dobijemo 1000l rakije jacine 45%. Unesemo podatke u proporciju.
37%*Xl+50%*Yl=45%*1000l
Jedinice na dalje nisu bitne jer se sve skracuje,
resavamo jednacinu preko Yl tj.
Xl+Yl=1000l (hiljadu litara hocemo da dobijemo rakiju jacine 45%)
Xl=1000l-Yl
Unesemo ovo u prvu jednacinu
37%*(1000l-Yl)+50%Yl=45000( kada pomnozimo 45% i 1000l)
37000-37Yl+50Yl=45000
37000+13Yl=45000
13Yl=45000-37000
13Yl=8000
Yl=8000/13
Yl=615,38l ( znaci treba nam ovoliko rakije jacine 50%)
Vratimo se na jednacinu Xl=1000l-Yl)
Xl=1000l-615,38l
Xl=384,62l (ovoliko rakije jacine 37%, nam treba )

Isto je i za vodu samo se stavi da je "jacina" vode... lupam 0.001 ili tako nesto, samo da ne bude 0 jer onda proporcija nema smisla.
I bitno je da slabija rakija odnosno voda bude na prvom mestu tj. uz Xl.

Ova proporcija se koristi u hemiji za pravljenje rastvora razlicitih koncentracija i vrlo je precizna i pouzdana

Да, сицко, о томе још нисмо ни говорили, а то је како се купирају две (или више)ракија да би се добила купажа одређене јачине.
Али и ова твоја формула пати од исте болести а то је да на крају неће испасти баш најпрецизније како нам је рачун казао.

Мени је, морам признати, у пријашњем читању ове поруке промакла бит!
Сад видим да журе тврди да не треба веровати "индивидуалном експерту" Аламбику него еминентном стручњаку Јовићу, то јест да треба веровати табели како је одштампана у његовој књизи!
Свашта!
Чуо некад за штампарску грешку?
Ово је очигледно управо то.
Проверите и сами, за било коју вредност потребна вода већа је него што рачун показује. Понављам, за било коју!
То се слаже и са теоријом.
И у табели коју ја користим то и јесте тако за све вредности.
Код Јовића јесте такође за све изузев за колону од 50%. Она је цела мања него што рачун каже.
И даље: ако сад те вредности упоредимо са вредностима из моје табеле за 51% види се да је Јовић пренео те вредности за својих 50%.
Што се мене тиче ова дискусија је завршена.

Alabamik ne slazem se sa Vama sto se tice preciznosti proporcije koju sam izneo, sem naravno u slucaju kada se uzima za vodu da ima odredjenu conc. alkohola(0.001 ili 0.0001 ili 0.00001%....) ali to odstupanje se meri u mililitrima, slozicete se zanemarljivo. A u slucaju kupaze dve rakije veoma je precizna, pa zaboga u hemiji se sve radi u dl,ml...ne sme tu da bude odstupanja. Bar teoriskih. E sad druga stvar je o pouzdanosti samog merenja jacine rakije... Odstupanje u jacini rakije = odstupanju u proporciji

Veoma poštujem profesora Jovića, ali u njegovom priručniku se potkrala štamparska greška, kao što je objasnio Alambik. Šta će te, nema nepogrešivih.
Možete koristiti Jovićevu tabelu posle ispravke, odnosno u koloni razblaženja koja je kod prof. Jovića označena sa 50% izmenite i upišite broj 51%, a zatim dopišite pravu kolonu za razblaženje 50% iz tabele koju je priložio Alambik u temi "Kalvados".

 

Radi se o tome, sicko, da se alkohol i voda sazimaju.
Da li se jos neke dve supstance sazimaju, ja ne znam.
Ako se ne sazimaju onda taj racun vredi u potpunosti.
Za alkohol i vodu ne moze da vredi u potpunosti jer svaki omer alkohola i vode ima svoj karakteristicni volumen pa ce tako litra rakije jedne jacine pomesana sa litrom rakije druge jacine, dati volumen koji nece biti tacno 2 litre.
Za tu razliku racun nije tacan.

Tu se slazem sa Vama, ali ne mozemo mi da obuhvatimo sve "uslove" (tvrdocu vode, pH, specificne tezine itd... mali milion stvari) ni u kakvu formulu, tabelu, proporciju... a da ne pricamo o odnosima i procesima koji se odvijaju prilikom mesanja. Tako da mislim da ta odstupanja nisu bas bitna jer ne postoji ni jedan zakon koji kaze da odredjena rakija, alkoholno pice MORA da bude tacno odredjene jacine sa tolikom preciznoscu. Pa i navedena jacina na etiketi ,koliko me secanje sluzi,moze da ima odstupanje +-0.5%vol. Znaci imamo granicu od 1%vol u kojoj mozemo da budemo....

Не разумем вас.
Какве везе има тврдоћа воде, или pH, са рачуном за разређивање алкохола?.
Ствар је врло проста. Ако ви на етикету ставите да је ваша ракија 45% vol., онда у литри те ракије мора бити 450 мл чистог (100%, теоретског) шпирита. Закон вам дозвољава одређена одступања али не велика. Рекао сам, овде где сам ја то је 0,4%. То значи да ова моја ракија сме да буде од 44,6% до 45,4%. Ван тога чиним прекршај јер подаци са етикете не одговарају стварности.
Ја сам у једном другом примеру, где је разређивање било са 70% на 50% показао да ако применим само рачун да грешим већ за тих 0,4%. Ако разређујем 70% на 40% онда по рачуну прелазим већ ту дозвољену маржу.
А такође сам и рекао да за аметере то и није јако важно јер кад неког питате колико му је јака ракија он каже: "Па, ту негде, 19-20 гради." То је маржа од 5%.

Zahvaljujem na tabeli koju ste postavili.
 Pomoću nje možemo utvrditi u čemu je razlika između teoretskog računa i praktičnih rezultata. Naime, za trenutak smo svi smetnuli sa uma da rakija nije smesa samo vode i etil alkohola, već da tu imamo i razne druge komponente, različite gustine pre svega. Ostatak rakije posle eliminisanja alkohola (možemo prihvatiti da je to etil alkohol gustine 0,789 do 0,79 g/ml, iako i tu ima i drugih alkohola ali je etil svakako dominantan) uslovno možemo nazvati "bezalkoholna rakija" koja očigledno ima veću gustinu od gustine vode. Iz pomenute tabele možemo izračunati ovu gustinu i ona se kreće od 1,00ox g/ml kod jednopostotne rakije, do skoro 1,2000 g/ml 95%-ne rakije.
(gustina rakije - gustina alkohola*%vol)/(100-%vol) = gustina "bezalkoholne rakije".
U primeru koji pominjete (0,8856-0,7*0,78927) / 0,3 = 1,11037 g/ml, odnosno 333,1 gr ove tečnosti je tačno 300 ml.
Ukoliko bi smo za razblaženje rakije umesto vode koristili ovu "bezalkoholnu rakiju", imamo mogućnost da tačno izračunamo za svaki pojedinačni slučaj potrebnu gustinu "bezalkoholne rakije" koju ćemo upotrebiti, u količini koja se inače izračunava na način koji je pominjan u nekim postovima, ali to nije voda. Pošto mi koristimo vodu gustine 1 g/ml, nije moguće obezbediti "bezalkoholnu rakiju", nepotrebno je takvo računanje i treba svakako primeniti praktičnu tabelu koju je postavio Alambik u temi "Kalvados", odnosno Jovićevu tabelu iz Priručnika ali posle ispravke kolone razblaženja 50%, odnosno dodati veću zapreminu vode u odnosu na zapreminu "tečnosti"iz teoretskog računa, upravo zbog razlika u gustini (specifičnoj težini).
U svakom slučaju ne radi se ni o kakvom fenomenu "sažimanja", niti "koncentracije tečnosti", već jednostavno  činjenice da koristimo vodu umesto odgovarajuće "tečnosti".
U konkretnom slučaju razblaženja sa 70% na 50% na 100 liara rakije trebao bi nam tačno 40 litara "bezalkoholne rakija" gustine    1,04135 g/ml

Proverite, odnosno ispravite proporciju. Trebalo bi da piše =Z%vol * ZL a ne =Z%vol + ZL
U načelu se slažem sa Vašim proračunom, posebno imajući u vidu da se mešaju dve rakije različite jačine, a ne rakija i voda. Ukoliko je jačina rakija koje se mešaju približnija, utoliko je beznačajnija greška zbog različitih gustina. Uostalom ovj proračun možemo shvatiti kao veoma približan praktičnim rezultatima. Ionako u podrumima ne raspolažemo preciznim merilima, pa je potreno mešati postepeno, dodajući rakiju manje jačine u jaču rakiju, i naravno na kraju proveriti jačinu alkoholmetrom.
Da bi smo olakšali ovo računanje, onima kojima se to čini komplikovanim načinom, ponudiću to isto ali malo drugačije, primenu takozvanog pravila krsta.

50%vol   ------------------->8 delova (litara, ml)
                   45%vol
37%vol   ------------------->5 delova (litara, ml)

Računanje prosto:  45-37=8 ; 50-45=5

Znači mešanjem 8 litara rakije od 50% i 5 litara rakije od 37% dobićemo 13 litara skoro tačno rakije željene jačine od 45%.

Željenu količinu dobijemo naVašem primeru 1000/13=76,923 puta po 13 litara ili odmah 76,923*8=615,38 litara jače rakije i 76,923*5=384,62 litara.
Ukoliko nemamo ove količine na raspolaganju, već naprimer mekše rakije imamo samo 380 litara a jače 610 litara tada će mo prvo izračunati moguću količinu: 380/5= 96 "šarži" zašta će nam trebati 96*8=608 litara jače rakije, odnosno dobićemo 988 litara rakije jačine 45%vol.
Šta učiniti sa preostala 2 litara rakije od 50%, PA POŠALJITE JE MENI NA DEGUSTACIJU, ja volim jaču rakiju, to zna i PECA50.

Važna napomena: pravilo krsta se može primeniti i kada se upiše voda kao slabija rakija, odnosno 0%vol, ali tada se mora izvršiti korekcija po Jovićevoj tabeli jer dolazi do greške zbog značajne razlike u gustini vode i rakije, o čemu sam pisao u prethodnom postu. 

Da treba da se pomnozi a ne sabere. lapsus scriptum tj. tipkum  :thumb:

Boss, зашто компликујете и појаву покушавате објаснити на тај начин кад се ради о познатој појави сажимања, или контракције, како вам драже, до којег долази кад се мешају вода и алкохол.
Вода и алкохол праве раствор а не смесу, а ово значи да се измешају на молекуларном нивоу.
Или да кренем овако: тачно је да течности не могу да се сабију, нити истегну, али о томе се овде ни не ради. Узмите било коју течност и видећете да, ако је загрејавате, да се растеже, повећава обујам, а ако је хладите да се сажима. Да ли и ову појаву морамо сматрати да је у супротности са правилом да се течности не могу сабити ни истегнути?
Ово правило односи се на механичко сабијање. Оно неће никад успети, али ако течност, било коју, охладимо, она се сабије. То се догоди зато што молекуле течности кад губе (топлинску) енергију мање се крећу па заузимају мање простора. И обратно, ако их загрејавамо више се крећу и заузимају већи простор.
Слично је и код мешања алкохола и воде. И једна и друга течност, на одређеној температури, имају одређени волумен, то јест њихове молекуле заузимају одређени простор. Међутим ако те молекуле измешамо простор који заузима свака појединачна молекула постаје мањи јер једна молекула алкохола може да "пусти" молекулу воде ближе себи него што може истоветну молекулу алкохола. Исто је и са молекулом водом. Због тога ће исти број молекула воде и истиброј молекула алкохола, кад се помешају, заузети нешто мањи простор него што је збир двају простора, сваког од ове течности, док нису биле помешане.
Ово се зна одавно и немојмо да сад око тога правимо науку, јер она то није. А није ни нешто важна тема за овај наш форум.

@Alambik, nisam imao nameru da izazovem Vaš bes ili srdžbu, želeo sam samo da ubedim sve, pa i one koji traže teoretsko objašnjenje, zašto je potrebno koristiti praktičnu tabelu za razblaženje rakije vodom. Međutim Vi ponovo govorite o pojavama kod mešanja alkohola i vode a mislite na rakiju. Inače poznata mi je zakonitost "sva tela se na toploti šire, sem čvaraka", ali to nema veze sa ovim "fenomenom", ukoliko radimo razblaženje sa rakijom i vodom približne temperature.
Ja nisam u mogućnosti, možda Vi možete proveriti ispravnost teze o sažimanju ili kontrakciji. Pokušajte da primenite "Jovićevu" tablicu za razblaženje rakije na primeru rastvora alkohola i vode, ne rakije, pa ćete se verovatno uveriti da tada tablica ne vredi. Pri tom ne možete koristiti alkoholmetar, jer on nije baždaren za "čiste" rastvore, već isključivo za rakije, tako što je utvrđivana koncentracija alkohola u rakiji (izdvajan alkohol destilacijom ili drugom hemijskom metodom)  i pronalažena veza, zavisnost, koncentracije i gustine (specifične težine) rakije, možemo slobodno reći empirijski. Ista gustina rastvora alkohola u vodi (ili vode u alkoholu kod većih koncentracija) i rakije sa druge strane, ne znači da je isti procenat alkohola u vodi i alkohola u rakiji, proverom hemijskim metodama utvrdiće se različita koncentracija alkohola u ova dva rastvora. Izvinjavam se unapred, verovatno Vam je sve ovo bilo već poznato, želeo sam samo da podsetim kako ne došlo eventualno do novih nesporazuma.
Slažem se sa Vama da u krajnjem slučaju ovaj "fenomen" nije previše značajan za forum, ali jeste možda interesantan za uži krug ljudi.
 

Добро, хајде онда да истерамо ову ствар на чистац.
Ја сам навео пример са загрејавање и хлађењем не да бих рекао да се код мешања догађа исто него да покажем како маса заузима простор. Кад имамо чисту воде, на рецимо 20 степени целзијуса, онда њене молекуле заузму одређени простор, то јест "држе" једна другу на одређеном растојању. Ако повећамо температуру воде молекуле ће једна другу мало даље "одгурнути" што ће резултирати, на макро плану, већим волуменом исте те масе.
Појава сажимања код мешања течности има сличности са овом појавом само утолико што молекуле различитих супстанци, у међусобном контакту, "дозвољавају" нешто већу близину суседној молекули друге супстанце него што "дозвољава" молекуле истоветне супстанце.
Ето тако некако, на најпростији могући начин, треба објаснити и схватити појаву сажимања код мешања течности.
А за "безалкохолну ракију:
Па, тачно је то што кажете али није тачно да се, због примеса других супстанци (изузев алкохола) специфична тежина ракије толико разликује од чисте воде. Тих других супстанци има највише 1%, или чак и мање, и има их којима је специфична тежина испод 1, а и оних којима је преко 1, тако да укупна просечна специфчна тежина свих ових примеса није много различита од 1, а и нема је пуно, па је специфична тежина "безалкохолне" ракије исто као и воде, или се од ње толико разликује да уобичајеним методама то не можемо измерити.
Дакле, том чињеницом се ништа не може објаснити везано за одступање потребне количине воде за разређивање ракије од рачунски добијеног резултата.

Pozdrav ljudi!
Zanima me da li moze da se spusta jacina rakije demineralizovanom vodom iz prodavnica, jer na njima pise da se upotrebljavaju za pegle, hladnjake...

Svako dobro

Može.

Prethodno ipak jos jednom izgradiraj predmetnu rakiju standardnim gradom bazdarenim do 28 ili 30 gradi, cisto da budes 100% siguran koja ti je polazna tacka. Ako tvoja rakija stvarno ima neverovatnih 82% alkohola, takav grad ce ceo potonuti u nju, ali ja sam skoro siguran da nece.

Ako podjes od ubedjenja da rakija ima gorenavedenu jacinu, pa je razblazis vodom na zeljenu jacinu, moze ti se desiti da dobijes proizvod koji ce ti valjati jedino za spremanje sumadijskog caja.

Ja ću da ponovo "podgrejem" ovu temu, a ujedno da vratim na jednostavni postupak svođenja jačine rakije na željenu jačinu: Pomnožite litre rakije sa trenutnom jačinom, dobijeni rezultat podelite sa željenom jačinom. Od toga rezultata oduzmite količinu rakije koju imate za razblaživanje i dobićete razliku koja pokazuje koliko treba ubaciti vode: Pa kaže: imate 50litara rakije jačine 62% (50x62%=3100), želite da imate rakiju jačine 45% (3100:45%=68,8), idemo dalje imamo jaku 50 litara nju oduzimamo od 68,8(68,8-50=18,8), dobili smo razliku 18,8, a što znači da na 50 litara rakije jačine 62% treba dodati 18,8 litara destilovane vode da bi dobili ukupno 68,8 litara rakije jačine 45%!

Значи, понављамо све испочетка?
Дакле, овај рачун јесте приближно тачан, али не и апсолутно тачан, јер се вода и алкохол сажимају.
Користећи таблице за ову ситуацију ишчитавамо да, да би се од 50 литара ракије јачине 62% добила 45% ракија, треба додати, не 18, 8 литара воде, него 19,55 литара.
Али може и овако:
По овом рачуну укупно добијемо 50 + 18,8 = 68,8 литара.
Можемо у тих 50 литара сипати воду док не добијемо 68,8 литара и разређена ракија заиста ће бити 45%-на, али ћемо кад завршимо посао видети да нисмо додали 18,8 литара воде него 19,55 литара.
Алкохол и вода су се мало "сабили" једно у друго.

Hajde, da (iz generacijskih razloga) kažem nešto na ovu temu, po principu "isti .... drugo pakovaje". Za smanjene 1% alkohola na 100lit rakije potrebno je 2.21 lit.destilovane vode, te bi prema pecinoj računici za smanjenje  17 % , (62%-45%=17%) račun izgledao 17x2,21x0,50=18,785 lit.destiloane vode.(Računica se poklapa sa Pecinom). Smatram da se  ne može govoriti o nikakvom sažimanju tečnosti (voda-alkohol) prilikom rastvaranja alkohola u vodi (može i obrnuto), ne dolazi do hemijskih reakcija pa prema tome ne može se govoriti o gubicima. Eventualne razlike proističu iz metoda merenja ( uporedjivanjem masenih brojeva dveju tečnosti i srazmerni prenos na volumen) te kada govorimo o izračunatim i izmerenim volumenima  onda je normalna postojanje razlike koja je svakako nebitna, a uostalom i klase tačnosti alkohomera  u odnosu na naša čula je takva  da se razlika neće osetiti.
   

Kad pomesas 1 litar alkohola i 1 litar vode, neces dobiti 2 litra rastvora nego 1.92 litra.

Kizo, litar je jedinica mere za zapreminu, i 1litar + 1litar su uvek 2litra, nezavisno čega. Budući da se rastvori dobijaju fizičkim a ne hemijskim procesom iluzorno je širiti diskusiju o tome.

Da li si probao nekad da pomesas 1l alkohola i 1l vode?Pusti se teorije,ima nesto i u praksi.Vidim da si prilicno nepoverljiv prema postovima koje pisemo ovde i uvek imas neko kontra misljenje.Da li peces rakiju ili si samo streber koji se drzi onoga sto pise u knjigama?U temi tehnologija i filosofija si vecinu nas dobro ispljuvao,pravdajuci se time kako treba stititi potrosace i da se nemoze odstupati od tehnologije koju si verovatno nabubao iz nekih knjiga.Ta ista tehnologija dozvoljava koristenje kojekakvih zasladjivaca i konzervanasa,koji su kancerogeni i na soku pise da je "preporucena dnevna doza 2l",sto ne napisu da je otrovan?Boze kolika briga za kupca.Pa vino i rakiju su pili i pravili pre 100god bez ikakvih knjiga.Primer zozovace koji si naveo nije neznanje nego neutoljiva zedj za novcem na brz i lak nacin.Izvinjavam se sto sam se udaljio od teme ali ovo je bilo jace od mene.

Sale, nema nikakvog razloga za takvu reakciju. Nikada, nikoga (ne samo na ovom forumu) nisam ispljuvao zbog drugačijeg mišljenja osim ako pod pljuvanjem ne smatraš neprihvaćanje tvoga mišljenja. A što se tiče "štreberstva" ostaje ti samo da mi veruješ na reči ( a možda će ti pomoći ako pogledaš godine - "generaciski razlozi") da verovatno imam daleko, daleko... više iskustva od tebe u ovoj oblasti mada to nije od nekog značaja za ovu diskusiju. Naravno pozdravljam tvoj entuzijazam i veru u ono što radiš-pišeš, nazavisno od toga da li sam saglasan sa tim. Smatram da će vreme učiniti svoje, samo napred.

Necu ti odgovarati u ovoj temi,odgovor u tehnologija i filosofija.

Ви се, јери, не дате обући два пута у исту памет.
Алкохол и вода се сажимају. То је чињеница коју знају сви физичари и хемичари.
Литра није увек литра. Ако узмете литру воде, и загрејете је, имаћете више од литре воде.

Auh bre alimpik pa ovo je za ginisa. Litar ili ti 1000³ je mera za gbarit=zapreminu=volumen i on prestavlja mernu jedinicu, a ovo o čemu pričate je sasvim nešto drugo što nije teško objasniti ali mislim da ne bi bilo zanimljivo za ovakav forum.

Ovolika količina tvrdoglavosti vjerujem da nervira sve one koji su navikli prelistavati ovaj forum i pregledati sve nepročitane poruke pristigle od zadnje posjete, i iz tog razloga bih preporućio pojedincima da prije nego što krenu sa nepotrebnim omalovažavanjima malo guglaju u potrazi za znanjima iz srednje škole.

Pitanje koje postavlja učenik drugog razreda srednje škole.
Zašto se smanjuje volumen pri mješenju alkohola i vode? Unaprijed hvala!
Odgovor:
Voda se sastoji od sićušnih čestica – molekula. Etanol (etilni alkohol) se također sastoji od molekula. Molekule etanola su nešto veće od molekula vode. Prilikom miješanja vode i etanola, manje molekule vode djelomično zauzimaju prostor između većih molekula etanola, pa tako čestice zauzimaju nešto manje prostora kad su pomiješane nego kad su u čistom stanju. Zato je ukupni volumen smjese manji od zbroja volumenâ vode i etanola. Tu pojavu zovemo kontrakcija volumena (kontrakcija znači skupljanje, sažimanje). Razlika nije velika, no ipak je dovoljna da se u školskom pokusu može zamijetiti i izmjeriti.
Sličnu pojavu možeš vidjeti i ako pomiješaš do vrha punu čašu sjemenki pšenice s isto toliko sjemenki graha. Volumen tako pomiješanih sjemenki bit će manji od dvije čaše.

Ја нисам алампик а ви сте, изгледа, свима изузетно иритантни са тим лупетањима као максим по дивизији, те вам овом приликом, као један од уредника овог форума, упућујем прво упозорење за недолично понашање на форуму.

Bistrice, zaista ste lepo iskopirali ovaj post sa @eskola.chem.pmf.hr, a sam taj fenomen mi je zaista dobro poznat, mada imam sasvim drugo objašnjenje za njega. Upuštanje u objašnjenje istog zaista prevazilazi teme ovog foruma. Moje mišljenje ostaje dosledno po pitanju razblaživanja 2,21 l po stepenu na 100 l rakije, a da li ćete ga vi ili ko drugi primenjivati pa to je zaista vaša stvar. Nema potrebe za dodatnim pametovanjem.

Poštovani uredniče Alambik, izuzetno sam uznemiren vašim strogim upozorenjem na nedolično ponašanje, no ako sebi diozvoljavate da drugima držite pridiku o "obučenoj pameti" i "lupetanjima" onda se Vaši stavovi zaista zasnivaju na argumentu sile a ne na sili argumenata. Pa sretno Vam bilo.

Prvo tvrdiš:"... litar je jedinica mere za zapreminu, i 1litar + 1litar su uvek 2litra, nezavisno čega..",
pa onda kažeš da ti je pojava kontrakcije dobro poznata, a zbog te pojave je ukupna zapremina smjese manja od zbira pojedinaćnih zapremina vode i etanola, dakle 1litar + 1litar nisu uvek 2 litra.

Jedno i drugo ne ide zajedno, odluči se.

Sad vidim da ste se i ovde "zakačili". Moj primer jednostavnog svođenja rakije na željenu jačinu je amaterski i približno ćemo dobiti željenu jačinu, i mislim da nije važno dali je dve linije jača ili slabija. Kod profesionalnog svođenja se koristi isti sistem, stom razlikom što se posle prvog svođenja rakija uzorkuje (posle mešanja), pa se na osnovu kompletne analize stručnjaka vrši korekcija da bi deklarisana jačina na etiketi, ili propratnom dokumentu (kad se prodaje u rinfuzi), odgovarala napisanoj jačini. Mislim da je bespredmetno podizati tenziju obične diskusije na maltene nivo svađe. Hajdemo da nastavimo polako i opušteno, pa ko je u pravu, a ko je u krivu, može se sa manje žustrine dokazati.

Jedno pitanje: Da li se pod alkoholom smatra cist 97%-tni alkohol ili je to rakija koja ima jos raznoraznih sastojaka(molekula) koji vec zauzimaju prostor pa molekuli vode ne mogu da se uguraju?
Da li je neko probao da pomesa litar rakije i litar destilisane vode, koliko je dobio?

Kada već neki traže dlaku u jajetu a nikako da je nađu, pokušat ču kratko odgovoriti.
Tokom alkoholnog vrenja na približno 100 grama etanola nastane 1 gram aromatskih spojeva gdje preovladavaju viši alkoholi sa 50%-tnim učešćem. Dakle rakija od 50 stepeni jačine se od čistog etanola razlikuje za presudnih 5 grama aromatskih spojeva koji u pretežnom dijelu imaju i veču molekularnu masu (što je vidljivo i iz njihovih tačaka isparenja), pa ni u kom slučaju ne mogu popuniti mjesta između molekula etanola nego to ostavljaju molekulima vode kao posebnu privilegiju.

P.S. Usput da kažem da i sam kod razblaživanja rakije izračun radim najprostijom matematičkom proporcijom ali pri tom ne negiram postojanje pojave kontrakcije kod te smjese.

Bistrice ne trazim dlaku u jajetu nego sam hteo da mi neko razjasni problem oko koga su se strasi ovoliko uzburkale.
Inace mi tvoj odgovor bas i nije jasan.  Prvo kakve veze sad ima vrenje, drugo ja sam pitao na sta se misli pod alkoholom na rakiju ili spiritus.
Uzgred ja ne merim uopste nego dodajem odokativno i merim gradom posle mesanja.

Pod alkoholom se podrazumeva sadržaj količine alkohola u nekom alkoholnom piću, izražen u alkoholnim stepenima. Najčešće se iskazuje da neko alkoholno piće sadrži recimo 45%, što podrazumeva 45 alkoholna stepena u jednom litru tog pića.

Уобичајен начин изражавања садржаја алкохола у неком (алкохолном) пићу је волумним постотком алкохола (етанола) у њему. Дакле, ако на етикети неке ракије стоји да је она 42% вол. онда то значи да су 42 волумне јединице, од 100 волумних јединица, алкохол етанол а преосталих 58 волумена све остало.
Овај начин изражавања јачине није најсрећнији иако јесте најупотребљаванији.
Ако, рецимо, ту ракије мало загрејемо онда литра неће више бити литра, него више (и течности, баш као и чврсте ствари, растежу се кад се загрејавају), међутим, на сву срећу, сви се састојци, или бар они који чине главнину ракије, пропорционално растежу, па ће таква загрејана ракија, и кад је топлија, још увек бити 42%, или довољно приближно толико да занемаримо евентулно одступање. Да то није тако, и да се рецимо при загрејавању, алкохол знатно више шири од воде, јасно је да би онај на почетку речени податак да је ракија 42% вол. важио само за одређену температуру.
Е сад, и ако, дакле, 42% вол. остаје толико, или довољно приближно толико, без обзира на температуру ракије, друга је ствар шта меримо на различитим температурама. А то зависи од мерног инструмента.
У мерењу ракија убедљиво најчешће примењивани инструмент је хидрометар, прилагођен мерењу специфичних тежина које имају раствори воде и етанола. Дакле, градима меримо специфичну тежину ракије и онда ту тежину одмах преводимо на проценат алкохола у ракији. И ту, код превођења може да настане велика грешка ако се температура ракије разликује од оне на којој је хидрометар "баждарен".
Дакле, ако рецимо имамо ракију на 15 степени Целзијуса, и хидрометар уоадне у њу до одрешног нивоа, то може значити да је та ракија, њена специфична тежина 980 грама по литри, али на скали хидрометра очитавамо не тај резултат него резултат да је то 40% алкохола вол. (бројеви су произвољни!)
Ако сад ту ракију мало загрејемо и поново је меримо видећемо да је специфична тежина сад мања (што је тачно јер се ракија "растегла"), и да је ракија сад, рецимо, 970 грама по литри  и очитати да је то 60% алкохола вол., што није тачно, то јест јесте тачна специфичма тежина али превод на постотке алкохола није тачан јер та ракија има и даље 40% вол. алкохола као што је имала и пре загрејавања.

i zbog toga se pri utvrđivanju prave količine alkohola koriste korekcione tablice gde se očitana jačina traži pod očitanom temperaturom i na taj način se dobija prava jačina. Pri očitavanju jačine lice koje oči lica koje očitava moraju biti u visini nivoa tečnosti u menzuri u kojoj je uronjen alkoholometar. Nivo očitane vrednosti je ispravan ako se očita srednji nivo na površini tečnosti. To znači da se neočitava gornji kalus, niti udubljenje, već tačno nivo koji je u istoj ravni sa tečnošću koja se meri. Možda ovo izgleda nevažno u amaterskoj proizvodnji, a možda i jeste. Ali u profesionalnom bavljenju, gde se recimo, obavlja promet po 50000litara alkoholnog pića, gde nepravilno očitana jačina naprimer za dve linije stepena, pa prevedeno na korekciju temperature, može da znači i veliki gubitak za onoga ko kupuje, ili pak za onoga ko prodaje.

Ne mogu da verujem da se toliko kolicine prodaju pomocu odokativnih metoda, a  ne preko laboratorijskih analiza.

Па не знам, дукс, овде може бити на губитку само држава, због акцизе, и нико више.
Ако сам ја на пример купац ваше ракије, а ви продавац, ја нећу пристати (зашто бих?) да платим вишу цену јер се испоставило да је ракија за 1% јаче него што смо мислили (једино ако то није финални производ, тад повећање цене има смисла), али држава ће због тога добити доста мање новца за акцизу која се плаћа по теоретској литри шистог 100%-ног шпирита. Зато је законски одређена максимална величина допуштеног одступања и она је, бар овде где сам ја, 0,4%. А толику прецизност мерења, кад су ракије у питање, имају професионални ракијашки хидрометри као што су, на пример, они које производи ТЛОС из Загреба.

Dakle moram da se ukljucim u ovu malu diskusiju jer mislim da mojim odgovorom odgovoricu svima.Kad kazem mislim onda znaci da samo moisli lai i ne tvrdim.To kazem jer sam sigurno pocetnik u pecenju rakije,oko dve godine,ali zato znam neke druge stvari.Naime koliko sam procitao sve vase opise kako da se rakija "oslabi" vidim da je jedna stvar dominantna u vasim opisima a to je da svi uglavnom tezite da se doda voda.To nije nista lose,specijalno ako je kljuk gust.Svakako bez vode bi zagoreo.Ali to je sve sto voda cini.Mislim da svi znatefizicke osobine vode,na kolio stepani kljuca, i tako isto preverelog kljuka odnosno secera koji se pretvorio u alkohol.Kao sto vam je mozda poznato specificna tezina alkola je mnogo manja od vode kao prvo.Kao drugo mora se imati u vidu da alkohol kao takav ima znatno nuzu tacku ljucanja a samim tim i isparavanja od vode.Vi kazete da bi se dobila rakija umesto 60% recimo treba dodati vode eto toliko koliko ste rekli.Mislim da ako dodate duplo vode nego navedeno nema nikakve veze sa jacinom rakije koja bi iz tog kazana pocela izlaziti,umesto60% recimo 50%.Treba da se objasni i zasto.kao sto verovatno svi znate rakija -odnosno jacina iste zavisi od secera u vocu koje se priprema za rakiju nezavisno od vrste voca jabuka,sljiva itd.Znaci secer je taj majstor koji je odlucujuci faktor u jacini rakije.Mozete staviti na 100 kila kjuka 500 l vode a sve sto ce se desiti da ce kazan prokuvati mnogo kasnije,a jacina ce biti ista,jer alkohol ide prvi u destilaciju-isparavanje.A kako se rakija dobija recimo na 45% pa valjda to svi znamo.Ako je prvenac odvojen recimo tri deci,onda da kazemo da je prva flasa 60% i tako redom dok ne dobijemo mesanjem ostalog protoka zeljenu jacinu od 45%.To znaci ako je bilo "eks" litara od 60% pa onda 55%....pa sve do mozda 10%.To izmesano bi dalo ajde recimo 45%.A ako zelite prepek,ili prepecenicu ista stvar samo manje naravno.Svakako da se destilisan voda moze dodati ali to je druga prica i nije isto kao kada se radi kao sto sam naveo.Svakako da u rakiji ima i vode ali to nije isto kao kada se voda doda ili ne.Mislim da sam u pravu a mjstor Peca bi to najbolje potvrdio ili neko drugi, ili ne.Tako sam radio i radim i rakija izlazi izvrsno i imajte na umu da zivim u Kanadi gde su vremenski uslovi mnogo losiji nego u nasoj bivsoj Jugo.Pozdrav svima

Ja se slazem,jer sam istog misljenja kad je voda u pitanju.Mada licno zelim da pravim sto jacu (ciscu)rakiju,a zatim dodavanje destilirane vode i spustanje na zeljenu jacinu.Novi jesam u ovom poslu i dosad sam ispeko samo nekoliko kazana od raznog voca.Sto se proizvoda tice ja sam prezadovoljan,takodjer kad mi netko dodje pa ga pocastim svako mi kaze da je dobra,sacuvan okus i miris odredjene vrste voca,lijepe boje (bojano grancicom od sljive) i prilicne jacine 19 G.kasnije cu sve spustati na 17-18 G.Sad ovih dana imam pecenje od limuna i bas sam nestrpljiv.

Mitroduse, odvalio si bar 2 stvari koje veze sa vezom nemaju!

Prvo, a znam iz iskustva jer ja pecem tako, kad se komina razredi vodom pre pecenja rakija na izlazu oslabi. To je valjda i vrapcima jasno, pa nije isto destilisati nesto sto ima u startu 15% ili 5% alkohola. To je narocito bitno kod prepeka, jer ako se ne doda voda dobijamo rakiju koja je preterano jaka.

Drugo, to sto kazes da ce se dobiti zeljena jacina ako se pomesa sve sto iz kazana izlazi sve dok ne dobijemo zeljenu jacinu je tacno, ali SAMO sa stanovista jacine - ne i kvaliteta! Pominjes mesanje "rakije" od 10% alkohola sa ostatkom rakije? E to nije rakija, to je PATOKA. A to sto kazes da to izlazi izvrsna rakija, hm... Probaj jednom pravu izvrsnu rakiju, cudom ces se cuditi...



 :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol:

19 gradi je fina blaga rakija, za pocetnike :thumb:

Pozdrav i tebi "velemajstore" koji imas puno veze.Ako malo bolje procitas moj sadrzaj videces da sam rekao da mislim a ne da tvrdim kao ti.Neznam koliko si skolovan covek ja sam odavno iz klupe imam 70kvrga izgledam kao 50 pa mi je u tom izgledu i ostala pamet.U toj pameti sam pronasao ostatke iz skole iz fizike i hemije itd.Potom sam i potrazio sva svojstva i specificne tezine zainteresovanih stvari i naravno dosao do zakljucka koje sam opisao u mom misljenu.Dakle kada se tako ponosno dicis evo ti malo za razmisljanje.Voda vri na 100%C a alkohol...............?????,e tu sada ti uzmi malo knjigu pa se vrati malo nazad u skolu,da ti ja ne bih rekao bilo bi ti isuvise lako.Drugo da voda se stavlja u kazan kada je u pitanju nas amaterski rad na tome.Moj kazan je 50L verujem da i tvoj nije mnogo veci pa prema tome i guber.Naime u tako mali kazan je normalno da moze stati samo odredjeni deo kljuka-komine,pa ako je dosta redak mozda i voda nije potrebna.Ali ako je gusto vode mora biti ocigledno.Sada sve zavisi od jacine ili zrelosti voca naime kolicine secera koji se fermentacijom pretvara u alkohol.Sada kada si izdvojio retko iz kljuka rakija ce ti biti jaca u pocetku destilacije pa sve dokle hoces da ides dole5-10%.Sada razmisli malo sta se desava sa ostalim kljukom.MOZE biti da je dosta jak a i nemora.Recimo da je za 20% slabiji i gust dodajes vodu.Po tvome to ce biti slabija rakija jer je voda "razredila alkohol" sto 100% nije slucaj u u destilaciji.Opet dolazi osobina alkohpla sto je tvoj zadatak da pronadjes.E pa kada si sve dobio i zavrsio sa prvom destilacijom-pcenjem,onda radis prepek i to bez vode.Ako recimo imas 40L rakije recimo posle prvih deci ili dva,sto je prvenac cuvas ostalo.I ako imas u pocetku 65% ti ga peci po tvom ukusu do recimo 42% ili manje vise po zelji.Ono sto ti ostane recimo tri do pet litara"brlje"od 10tak stepeni cuvaj za buduci kazan ili za nesto drugo kao i prvenac.A prvenac mozes koristiti za pranje prozora ili neko dezinfikovanje ili u slucaju prehlade za mazanje.Apsolutno se slazem sa tobom da nemoras da se slozis samnom ali jedan savet:UVEK SLUSAJ DOBRO STA DRUGI KAZU,jer nikad neznas kada ce ti zatrebati.A sad ti pitaj Pecu pa vidi koliko jesam ili nisam u pravu.I jos nesto ucini sebi uslugu i sipaj u casu za vodu malo vode.Posle dodaj cist alkohol ali tako da ti je povrsina vode u visini ociju prema svetlosnom izvoru-sunce-sijalica itd.Posle mi reci sta si videi ajde molimte.Srdacan pozdrav Dusan

 ;D Митродусе!
Треба преводилац?

Aha, dakle tvoj kljuc uspeha je da prepek razblazujes patokom, umesto vodom :thumb:

Na ovom forumu je vise puta pisano na temu odvajanja patoke, pa da ne ponavljam, a i kad bih hteo da ponovim, cini mi se da nema svrhe posto iz tvojih postova prosto zraci tvoja ubedjenost da si u pravu 8:)

Dakle neko se ljuti sto nebi trebalo uopste.Ja samo iznosim moje misljenje sto se uglavnom slaze i sa Pecinim nacinom pravljenja rakije,a isa mnogim drugim majstorima od kojih sam ucio.No ni tvoj nacin nije za bacanje samo sto je malo drugojaciji sto je rekao alenbuk.Pozdrav

Patoka, patočno ulje i sl. su nazivi za treču frakcije destilacije jakih alkoholnih piča.
Po hemijskom sastavu (kod uobičajene proizvodnje) u patoci su sadržani slijedeći spojevi sa iskazanim procentom učešča:
10 % etanol,
13 % n-propanol,
15 % i-butanol,
51 % i-amilni alkoholi,
11 %  ostali viši alcoholi i drugi spojevi,
a u preostalom dijelu neobuhvaćenom procentima je voda.
Dakle u patoci je sadržano gotovo sve što je sadržano i u rakiji samo sa drugačijim stepenom učešča i međusobnim omjerima.

mitroduse

 jesi li nekad pekao rakiju? i jesi li probao dobru rakiju?
Neupucen ce po tvom tekstu zalutati.

Pozdrav forumasi,
interesantne i poucne price, posebno od nekolicine Majstora. Medjutim, ovo sto je napisao MITRODUS je u stilu "lud zbunjenog", jer je tesko razumljivo, ili ti u stilu "sto komplikovanije to bolje".
Ali ovo je forum i svakmo ima pravo da, na svoj nacin, iskaze ono sto zna ili nezna?!
Pozdravi jos jednom!
U svakom slucaju  :whistle:,    :scr:

POZDRAV.
moze li mi neko reci koja jacina rakije se sipa u hrastovo bure na odlezavanje.

Поздрав форумашима
Да ли можда неко зна чиме  може да се закисели ракија-реч је о виљамовки којој по мом мишљењу фали мало киселине.Хвала

Što jača to bolje, a u principu nerazblažena rakija, ona koja je izašla iz kazana.
Preporučljivo je da njena jačina ne bi trebala biti manja od 65 vol. % alkohola, a ni veča od 72 vol. % alkohola

Ovo je kao ono
Gde mogu da kupim olovku za treci razred...?
A ovaj mu odgovara
Hocete li za prvo ili drugo polugodiste...?

Ne razumem,lepo je covek napisao da treba sipati rakiju ne slabiju od 65% i ne jacu od 72.Stvar je prosta.

Sta ne razumes
Pa po zakonu rakija moze biti max 55 stepeni ...
Nece valjda da je razblazuje sa destilovanom vodom na stolu. I po vama se  sljivovica od 25 stepeni nemoze cuvati u hrastovim buradma...!?

]Rakija se sipa u bure sto jača pa posle odredjenog odlezavanja vadi i razblažuje i pakuje.Kakve ima veze zakon sa sipanjem rakije u bure!?

Зашто имам осећај да се пшревише неке нервозе јавља у разговорима?
Ракија је јака толико колико смо је направили. Нећемо је намерно правити јачом због лагеровања него јачину одређују друге ствари. Ако је ракија чисти препек, без разблаживања сирове ракије пред препек водом или свежом комином, јачина ракије биће сигурно минимално изнад 60% а максимално до 73%, или 74%.
Поента ове приче је у томе да се таква каква је, без икаквог разблаживања, ставља на чување. И то најмање из два разлога. Први је да тако штедимо потребан простор (капацитет буради за чување) а други је да јачи дестилат другачије стари него слабији, а ми хоћемо управо тако да стари.
Дакле, ракију остављамо на зрење у јачини како смо је испекли а то значи ако је смо је испекли као 50% онда иде таква на зрење и нећемо је само због зрења пећи јачом.

Evo za razumevanje
Sada valjda to svak razume... Normalno...

Na starenje se stavlja jaci destilat zato sto  bolje sazreva.Kasnije se razblazi.Niko nije rekao da ne moze da se stavi slabija rakija.Mozes da sipas i sok od zove u bure niko to ne brani.Covek je lepo napisao sta je bolje a ne da to tako mora da bude i nikako drugacije.To su valjda osnovne stvari i trebalo bi da ih znas.

Како се постављају слике?

Evo link gde mozes da pogledas.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,336.0.html

Nis' ti shvatio Zakon. To sto ti pises znaci da rakija koja se LEGALNO iznosi na TRZISTE ne moze biti jaca od 55%. Rakija koja se sipa u bure na odlezavanje nije proizvod za trziste, vec poluproizvod. I kao takva moze imati alkohola koliko joj volja.

U sustini, AKO se planira da se nekoj rakiji naknadno obara procenat alkohola destilisanom vodom, to treba raditi NAKON sto je ona odlezala u buretu onoliko koliko je proizvodjac planirao da odlezi.

Pitanje nije bilo u vezi sa Zakonom, vec u vezi sa rakijom. Najbolji odgovor je ovo sto je napisao Alambik.

Ko pece rakiju za svoje potrebe, ne bi trebalo mnogo paznje da obraca na Zakon.

Problem koji se javlja pri razblazivanju je i temperatura rakije koja se razblazuje.Npr. temperatura rakije je 15 c i izmerili smo da imamo 100l rakije i izracunali smo da treba dodati 40lvode da bi dobili zeljenu jacinu.E sad da je rakija bila 25 c ne bi bilo 100 l nego vise, sto znaci da bi trebalo dodati i vise vode?

 :)

E pa kao sto tih 100l ne bi bilo 100l nego vise, tako i tih 40l vode ne bi bilo 40l vode nego vise. 8:)

Ipak, ja mislim da je u velikoj kolicini vode osnovni razlog zamucenja rakije. 40 l na 100 l je ne mnogo, nego MNOGO. Ja sam tek pre neki dan uzivo video kako se manifestujue to zamucenje i to sasvim slucajno: kuvao sam sumadijski caj od uzasno jaked rakije, pa sam je prethodno razblazio destilisanom vodom i to u odnosu 1:2 (na 1dl rakije 2 dl destilisane vode) i rezultat je bio takav da je rakija pobelela (ne potpuno, naravno da je i dalje bila providna).

Zakljucak: kad se rakija razblazuje destilisanom vodom, ne treba preterivati!

Mozda nisi primetio ali napisao sam npr.,znaci cifre su uzete proizvoljno.

Ma vidim, nego nisam komentar usmerio konkretno na tvoj post, vec generalno, posto primecujem da se mnogi zale na zamucenje rakije, a takodje i da se pominju veoma drasticna razblazivanja (tipa sa 70% alkohola na 40% i tome slicno). Ja sam samo jednom pribegao razblazivanju rakije (i to samo zato sto su se ortaci zalili na jacinu, inace sam protivnik toga) i to sa 57% alkohola na 52%. Nikakvog zamucenja nije bilo.

Opet kazem, ko zeli da dobije blagu rakiju, smatram da je bolje da vodu doda u sam kazan pre prepeka (dakle u meku rakiju), pa da eventualno kasnije doda vrlo malo destilisane vode u gotov destilat, ukoliko ima potrebe.

KizaHood, da ne bi bilo zabune kao prošli put sa doslađivanjem komine, moram te pitati.
Da li se ovo, što si napisao, odnosi na voćnu rakiju ili na medovaču?

Ja ovaj sistem pecenja koristim za sve rakije koje pecem (sljiva, loza i medovaca).

A ako pitas koja mi je rakija pobelela kad sam dodao destilisanu vodu (da bih skuvao sumadijski caj) - rec je bila o lozi. Takodje je loza bila i ta rakija (jedina) kojoj sam spustao jacinu sa 57% na 52% (i koja se nije zamutila).

Ne znam na sta si konkretno mislio.

U principu se zamućenja kod razblaživanja voćnih rakija dešavaju kod spuštanja na jačinu negdje ispod 50 vol.%, pa ako si ispoštovao preporučeni način i smanjio jačinu rakije sa 57 vol.% na 52 vol.%, dakle za samo 5 vol.%, onda je i normalno da nemaš zamućenja.
Pitam te iz razloga što o medovači ne znam gotovo ništa, pa je ne mogu ni komentarisati.
A u suštini primjećujem da već nekoliko puta iznosiš preporuku:

pa ako se to odnosi na voćne rakije, zanima me, ima li još kakav razlog osim zamućenja.

Ja prepek radim tako sto stavim 1/3 kazana komine (priblizno), 1/3 kazana meke rakije (tj. svu meku rakiju iz prethodnog kazana, hvatanu do jacine od 8 gradi) i ostatak vodu (dopunim vodom do vrha). Time dobijam dve stvari:

a)Ona 1/3 komine koja ucestvuje u prepeku utice na to da rakija ima, sa jedne strane, nesto jace izrazenu vocnu aromu (ili mednu, zavisi sta pecem), a sa druge strane zadovoljavajucu cistocu, skoro kao cist prepek.

b)Vodom se postize da se jacina finalne rakije spusti, tako da ni nema potrebe da se naknadno dodaje destilisana voda u gotovu rakiju. Dakle, postizem da finalna rakija ima zeljenu jacinu (oko 22 grada) po zavrsetku destilacije, bez daljeg cackanja.

E sad, jasno je da ovaj metod ne moze bas uvek da "ubode" zeljenu jacinu, tj. daleko je neprecizniji od naknadnog dodavanja destilisane vode uz pomoc tablica, ali meni ionako jacina rakije nije "sveto pismo", 1 grad gore-dole mi ne znaci mnogo. Opseg koji mi odgovara je 20-22 grada i do sada mi se desilo samo 2 puta da mi jacina rakije izadje iz opsega: prvi put kad sam pekao piskovacu (koja je ispala slabija od 20 gradi) i drugi put kad sam pekao gorenavedenu lozovacu (koja je ispala jaca od 22 grada, pa sam je zbog protesta ostalih stejkholdera "ubio" na 21 grad (i normalno, zadrzao sam za sebe jedno balonce nerazblazene >:D ))

А ја ћу поновити: то не може са сваком ракијом. Рецимо, ни једна житна ракија не може тако да се пече. Мора на најмање 65% и онда, наравно, после зрења, мора да се разблажи.

A do kakvih bi negativnih posledica doslo kod zitnih rakija kad bi se razblazivanje primenilo na meku rakiju pred prepek? (niikad nisam pekao zitne rakije, niti poznajem ikog ko jeste)

Покушаћу да дам најједноставнији могући одговор: код житних десталата, и то онако генерално, најбољи квалитет пића се постиже на нешто вишој чистоћи, што ће рећи са већим процентом алкохола. Или другим речима, "патока*" почиње веома рано, већ на, рецимо 60%.
Ово нека никоме не буде чудно јер ја сам једном, незадовољан вином од цвета зове, препекао исти, и била је то солидна ракија али само ако јој јачина не падне испод 75%! Испод тога није била за употребу. Дакле, како са аламбиком нисам могао да дестилеш преко 75%, све сам бацио.



*није реч о правој патоци, дакле вишим елкохолима и осталим паточним једињењима који се масовније појављују у воћној патоци него о одређим једињењима која специфично садрже превреле житарице (не знам сад да кажем о којима се тачно ради) и који, ако их има више у ракији, битно јој кваре квалитет

Auf ???

Secam se da sam u jednom americkom prirucniku za destilaciju procitao da se kvalitetan viski ne moze dobiti upotrebom "pot still" aparata za destilaciju, vec iskljucivo upotrebom "reflux still" aparata. Uz ovakvo tumacenje to mozda i ima smisla :scr:


***

Pot still: klasican kazan, dakle prekretac, lampek...

Reflux still: cini mji se da je adekvatan prevod "kazan sa rakijskim rektifikatorom"

voleo bih da znam kako se pravi ta medeovaca posto znam da to jos do sada niko nije uspeo da napravi i da su svi pokusaji samo individualna mastanja.mislim da je ta tajna jednaka tajni inka i asteka .to je moje misljenje bez ljutnji kolega koji su uporni u zelji da to i otkriju, jer treba biti istrajan.pozzzz

Да, није да не може, али је пуно боље кад се направи чисти препек. мислим, говорим овако генерално премда би требало о сваком конкретном дестилату посебно говорити.
Ако направите комину од ражи, рецимо, око 8% онда је једноставно препечете и то је онда, у чистом препеку између 65% и 70%. Мање би могло али квалитет опада.

Prepecanjem meke rakije se uz povečanje sadržaja alkohola vrši prečišćavanje, od nepoželjnih sastojaka, uz koncentrisanje poželjnih aromatskih komponenti tipičnih za datu voćnu vrstu.

Ova rečenica predstavlja neoborivu hipotezu, provjerenu i dokazanu ne samo za voćne rakije nego i za sve što se trenutno na ovoj planeti naziva visokokvalitetnim jakim alkoholnim pićem. U njoj je sadržana i namjera i cilj i način sveukupnog procesa destilacije vočnih rakija, francuskog konjaka i viskija. Iz nje nedvosmisleno proistiće zaključaj da se dodavanjem vode u kazan u kome se treba vršiti prepecanje bitno utiće na nedovoljno povečanje: sadržaja alkohola, prečišćavanja od nepoželjnih sastojaka i koncentrisanja poželjnih aromatskih materija, a time onda i na kvalitet. Dakle za proizvodnju voćnih rakija potrebno je da destilat ima vrijednosti od najmanje 65 vol.% pa do  72 vol.%. Slažem se da svako pravilo može imati i izuzetak, ali ga se ja u ovoj situaciji ne mogu sjetiti.

 :lol: :thumb: :doh:

Ne vidim kako to "nedvosmisleno proistice".

Ako vec citiras literaturu, u istoj toj literaturi se pominje da se meka rakija uzima dokle god jacina na luli ne padne na 0, tj. u nekim izvorima na 3% alkohola (jer ispod toga postaje nerentabilno). Takodje pise da meka rakija, od koje posle pravimo prepek, ima (manje-vise) nekih 25-35% alkohola.

E, ali ja meku vadim drugacije: ja prikupljanje meke rakije prekidam na 8 gradi, dakle na 20% alkohola, a ostalo bacam, da bi mi u mekoj za prtepek bilo sto manje patoke.

Posto tako radim, i posto mi komine imaju 20% ukupnih secera, meni MEKA rakija ima prosecno oko 45% alkohola!!!

To kad bih pekao bez razredjivanja, dobio bih spiritus, a ne rakiju, kome bi trebalo bure destilisane vode za razredjivanje.

Zato ja takvu meku rakiju razredim vodom PRE prepicanja (uz dodatak 1/3 komine radi pojacanja arome) na nekih 15-ak % alkohola, pa onda pravim prepek.

E vidi sad: meka rakija, kako se u literaturi preporucuje, "nedvosmisleno" ima vise patoke u sebi u odnosu na moju meku rakiju, a to za posledicu ima da meni u prepeku patoka podje nesto kasnije (za oko 2-4 grada) u odnosu na teoretske modele iz literature.

Zato meni finalni proizvod bude rakija kojoj nije potrebno razredjivanje destilisanom vodom - posto ja patoku izbacujem kako iz meke, tako i iz prepeka, uz intermedijarno dodavanje vode u kazan. Uz ovakvu tehniku, meni meka prosecno polazi kad jacina na luli padne na nekih 13-15 gradi, umesto na oko 17 kako to sugerise literatura.

Literatura veoma respektuje i ekonomski momenat, otuda otpor izbacivanju patoke ispod 8 gradi pri prikupljanju meke rakije ("pa steta da se baci"), cesto se u literaturi pominje ekonomska efikasnost i rentabilnost.

Meni je ekonomski momenat pri pecenju rakije potpuno nebitan, posto rakiju pecem za licne potrebe, pa zato mogu da radim to sto radim.

U onom što sam napisao nema nikakvog „praznog teoretisanja“ ili kako ti kažeš „citiranja literature“ nego dosljedna praktičnost koja je bazirana na ličnim i tuđim provjerama teoretskih spoznaja. A koja mi onda pomažu da ne zalutam kod eksperimentisanja sa namjerom povećanja kvaliteta tako dobijene rakije.
Da bih ti odgovorio na:

zadržat ču se ovaj put na praktičnoj preporuci za rakiju šljivovicu, jer kažeš da je proizvodiš. Nemoj doslađivati kom od šljive. Obavi prvu destilaciju na isti naćin, kako si ga ovdje i opisao. Nemoj u kazan za drugu destilaciju dodavati vode. Završi destilaciju kada u prihvatnom sudu budeš imao najmanje 65 vol.%. Dobijenu rakiju nakon dvomjesečnog odležavanja postepeno razrijedi destilovanom vodom ispod 50 stepeni. Uporedi je sa nekom svojom šljivovicom (može i stara par godina) pa ćeš vidjeti veliku razliku u kvalitetu i vidjet ćeš kako to "nedvosmisleno proistice".
Obrati pažnju na preporuku da obe upoređene šljivovice trebaju biti na pitkoj jakosti ispod 50 stepeni, jer kod voćnih rakija preko 50 stepeni ne može se uživati u ničem drugom, osim u značajnom alkoholnom mirisu i osjećaju pečenja u usnoj šupljini, jednjaku i želucu. Ovo zadnje je isto dokaz simbioze teorije i prakse.

Vjeruj mi, ovo je krajnje dobronamjerna preporuka, ne da ti ja pametujem kako da radiš, nego da se uvjeriš kako je dodavanje vode u kazan za destilaciju štetno.

Ne slazem se sa ovim. KVALITETNA rakija jacine izmedju 50 i 60% alkohola mora da bude pitka i ukusna. Ako se javlja pecenje u ustima, onda nije kvalitetna. Jaka rakija treba da prosto "klizne" niz grlo, pa tek posle sekundu-dve da "potpali vatru" u zelucu. Takodje, ne sme da se pojavi znacajan alkoholni miris.

Nismo se razumjeli, ja sam kriv jer nisam dovoljno precizno formulisao rečenicu u kojoj su istaknuta dva elementa. U prvom dijelu gdje se pominje značajan alkoholni miris misli se na pozitivnu osobinu, jer rakija sa većom koncentracijom alkohola brže isparava i time bolje miriše. U drugom dijelu misli se na činjenicu da prevelika količina alkohola (preko 50 stepeni) maskira intenzitet aroma u rakiji jer su jezik i usna šupljina kao i jednjak i želudac iritirani tolikom koncentracijom alkohola i trenutno onesposobljeni da u dovoljnoj mjeri registruju sve ono što bi inače registrovali da je ta količina alkohola manja. Ta iritacija i trenutna onesposobljenost nam se manifestuju kao pečenje (povećanje temperature) cijelog jezika i usne šupljine. Ne misli se na pečenje kao rezultat izražene mane rakije koja se manifestuje kao mjestimična bockavost ili osjećaj gorčine i paljenja na zadnjem dijelu jezika.

Uz poštovanje svačijeg mišljenja i prava da brani svoj stav  :scr:, smatram da koliko god bila kvalitetna rakija, ako je preko 50 vol%, a posebno blizu 60%  :o, ne može da bude "pitka i ukusna", već istog sekunda, na prvi dodir receptora u ustima počinje da "pali i peče"  >:D.

Do 45% alkohola je stepenaža na kojoj rakija, posebno voćna, ima najbolje organoleptičke osobine, tj. veoma je pitka, "sklizne niz grlo" i posle par sekundi počinje da peče u želudcu. To je mišljenje velikog broj poznavalaca, pre svega ing. viv i ostalih koji nisu samo teoretičara, već imaju iza sebe i zavidnu praksu u pripremi i pečenju rakije.

 :thumb:

Objektivno da, ali subjektivno ima neceg i u kondiciji.   :)

Kao što reče Dux, objektivno da, ali i kondicija ima značajnu ulogu pri ocenjivanju oraganoleptičkog utiska, pri ocenjivanju rakija. Kod osoba koje nisu priviknute na žestinu, i rakija jačine od 40% će im peći grlo i usta. Ja kao stara rakijska ispičutura, osetim paljenje u ustima i želudcu tek kad mi nestane! (šala)

Dobra i simpatična opaska, ali nažalost netačna jer intenzivnije „održavanje kondicije“ negativno utiče na naša, izuzetno osjetljiva, čula. Kod ljudi kojima je zanat i profesija degustacija i ocjenjivanje alkoholnih pića, koji u stvari nemaju nadnaravne sposobnosti nego su obučeni da bolje i preciznije prepoznaju i definišu svaku aromu, propisano je brdo uslova koji dokazuju uticaj na prirodno osjetljiva čula okusa i mirisa. Pa su tako propisani uslovi ocjenjivanja: temperatura prostorije, relativna vlažnost, ograničen broj uzoraka za ocjenjivanje, odsustvo buke, dima, stranih mirisa... A ide do te mjere da im je prije degustacije zabranjeno prati zube zubnom pastom i jesti jaku i začinjenu hranu.   

Nikako se ne slazem sa ovim, ali prihvatam da je to u velikoj meri i stvar ukusa, a o ukusima ne vredi raspravljati. Kao sto neki vole jaku kafu, neki do smrti ljut hamburger, tako neki vole jaku rakiju. Neki opet sve kontra.

Moram malo da se ukljucim,
Kizo onaj kome je lepa rakija od 50 % pa navise,tom nije bitno da li je rakija  lepa,ukusna ,aromaticna,...njemu je bitno da samuti.U ostalom gde ima da se kupi rakija preko 50 % alkohola?

Није мк баш тако. Додуше, признајем да је и мени прилично страно да је ракија преко 50% али зато ми је 45% потпуно нормално док већина људи у мом окружењу, ако уопште и пије дестилована пића, ових мојих 45% доживљава као чисти шпирит!
Ја, међутим, те њихове ракије испод 40% (најчешће 35%) не сматрам ракијама.
Е сад, кад се неко од њих одважи да проба моју ракију, спреми се на најгоре, међутим кад попије мали гутљај изненади се како не пече и просто ми не верује да је заиста 45% (то је онај квалитет о којем говоримо, квалитет који не пече у устима, за разлику од њихових неквалитетних индустријских разблажених рафинада које зову ракијама).

Са друге стране често док ми неки дестилат још зри, и има јачину око 65%, ја га пробам, прво пажљиво, па онда све слободније, и на крају наспем себи једну чашу, не да дегустирам него да пијем! (наздравље)
И ако је полако пијем уживам у букеу, заиста, а не само у удару алкохола у главу.

Дакле, киза је у праву, скоро 100% реч је овде о укусу. Нешто остаје и на техници пијења.

Alambik,ja takodje mislim da je rakija oko 45 % najlepsa,to da pijes rakiju od 65 % i da ti je jako lepa :scr:,svaka cast,nadam se da cemo se upoznati pa cemo degustirati nase proizvode  :thumb:
Nisi rekao u kojoj rakiji si uzuvao u bukeu od 65 % alkohola?

Kad već pričamo priče da i ja ispričam jednu.
Probavam i ja rakiju, šljivovicu, staru par godina, od 70 stepeni, i pri tom uživam. Kažem probavam, jer to se ne može piti iz razloga što bih samo osjetio miris, toplinu i ništa više. Cilj mi je da vidim kako dozrijeva, da osjetim svu raskoš, tijelo, zaokruženost... Probavam u toliko malim gutljajima da se jedva tako mogu i nazvati. Znam da treba tako jer sam probao i drugačije, pa ne ide. Valjda je fora u tome da mala količina rakije bude razblažena pljuvačkom u ustima, i tako spasi osjetljivost svih čula ukusa. Probavaam i zapisujem utiske. Na izlazu iz kazana, violina. Nakon godinu dana, gudački kvartet. Nakon dvije godine, simfonijski orkestar. Probavam i očekujem da se pojavi bečka filharmonija. Probavam i razmišljam: „Šteta je ovo iz čašice ne popiti“. A ako popijem gorit će mi uši, 100% neću čuti ni vrata da mi provaljuju. A nešto je sigurno i do slušnog aparata.

 :thumb:

Tu koju pijem 65% je destilat piva. A pijem je tako kako je bistrica opisao da pije šljivovicu od 70%.

Kizo,
Već duži vremenski period razmišljam na ovu temu, ali nikako ne mogu da ukapiram zašto se dodavanjem vode prilikom prepeka kao rezultat dobija blaža rakija…
Veoma sam pažljivo pročitao celu temu i naročito deo kada je mitrodus postavio slično pitanje.
Jasno je da se dodavanjem vode u meku rakiju smanjio procenat alkohola, ali me muči mehanizam zašto se onda dobija blaža prepešenica.
Po nekoj mojoj logici bez obzira koliko je meka rakija jaka ili slaba prvo što će tokom prepeka ispariti je upravo alkohol, tako da nema veze da li je meka 10% ili 15% ili 20%.
Molim za objašnjenje šta se dešava u kazanu, pošto veoma očigledno nešto suštinski ne shvatam.

Jasno mi je da dovodjenje rakije na odredjeni procenat ima veoma veliki značaj u masovnoj proizvodnji i prodaji, ali ja za svoju ličnu upotrebu koristim sasvim drugi metod.
Prilikom razblaživanja rakije, ja ne ciljam odredjeni procenat alkohola u rakiji, nego jednostavno probam koliko razblažena rakija mi najviše odgovara. Razblažujem je do momenta kada prestane da peče u grlu i počne da klizi, to je po mom mišljenju idealan odnos jačina-ukus. Po pronalasku balansa, jednostavno premerim jačinu da vidim gde sam. Za većinu rakija to bude negde 43-45% a za komovicu i lozovaču je 46-50%.

Napomena: ovo "samuti" je od glagola ošamutiti! Najbliže i najbolje pojašnjenje za  "sve je stvar ukusa, a o ukusima ne vredi raspravljati" i "ima nečeg i u kondiciji".
Prema tome, kako peca50 kaže u potpisu "Ako hoćeš da se opiješ, opij se kvalitetom sa stilom!", a to podrzumeva dobru voćnu rakiju do max. 45% vol. alkohola, bistre, tamno-dukat žute boje, intezivnog mirisa, izuzetne pitkosti, raskošnog i harmoničnom ukusa duge i postojane perzistencije. Kakvi atributi "copy/paste od jednog probača"!! :whistle:
Samim tim, priča bistrice "Probavam i ja rakiju, šljivovicu, staru par godina, od 70 stepeni, i pri tom uživam....Probavam i očekujem da se pojavi bečka filharmonija ..... itd.", je dovoljna da poklopi sve predhodne diskusije i, bitno je zapamtiti da počinje sa "Probavam", a ne "Pijem, Žderem, Ždrkam, Cirkam" sa ciljem da se "ubijem, obločem, usvinjim... itd.).
Pozdravi i prijatno!  :thumb:

 

Две ствари овисе о јачини сирове ракије за препек: једна је температура на којој ће та ракија кључати а друга је какав ће бити састав пара које ће, прликом кључања, испаравати. То су физикалне одређености и ми их не можемо променити.

Ево поново ћу поставити ову криву:


(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_alcohol_curve820.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_alcohol_curve820.jpg)


Ту сад видите, рецимо, да 10%-на ракија (пратите плаву линију) кључа на 93 степена Целзијуса а у пари онда (сад то хоризонтално пренесите на црвену криву) имамо 55% алкохол.
Ако је сирова ракија 20% онда ће кључати на скоро 89 степени а у пари ће бити 70% алкохола.

Hvala, sada je mnogo jasnije  :thumb:

Tokom odlezavanja u buradima,svakih 6 meseci ili godinu dana,vrsi se dolivnje destilovane vode u kolicini da jacina rakije opadne za nekoliko stepeni.Na ovaj nacin,nakon trece godine,dobicemo rakiju jacine 40-45 vol%alkohola.Pod uslovom da je rakija u startu bila 60 vol%

sve u svemu,
moze li neko da mi pojasni zbog cega je bolje rakija prvo da odlezi pa tek onda da se razblazi. jedino na sta sam naleteo je da nerazblazena zauzima manje prostora.

U pitanju su hemijski procesi (oksidoredukcijski, esterifikacija, acetalizacija,..) koji omogućavaju stvaranje mekših, blažih i zaokruženijih aromatskih kompozicija. Sve to još pojačano dozrijevanjem (starenjem) u hrastovim buradima u kojima dolazi do obogaćenja aroma rakije, materijama ispuštenim iz dužica hrasta. Ta jedinjenja utiču na aromu direktno ili  stupaju u reakcije sa materijama iz rakije. Za mnoge ove procese koncentracija vode je jako bitan faktor, ona na njih utiče u suprotnom pravcu, naime sa dodavanjem vode nastaju suprotne reakcije (reverzibilne), što bi onda za rezultat imalo lošiju konačnu aromu. Sve to u stvari znači, da ćemo dodavanjem vode u rakiju prije odležavanja-starenja: spriječiti, otežati, ili odvesti ove reakcije u drugom pravcu, i tako dobiti manje izraženu poželjnu aromu, a dodavanjem vode nakon starenja više nećemo biti u mogućnosti u tolikoj mjeri uticati na njih jer su ti procesi već u poodmakloj fazi.

Ima na forumu mjesta na kojima je to detaljnije objašnjeno. Pretraži još malo, pa ćeš naletjeti između ostalog i na ovo.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=153.msg4674#msg4674

jbg. procitao sam profesorov "Priručnik za spravljanje rakije" uzduz i popreko i taj detalj nisam nasao. nasao sam na netu i neko hrvatsko izdanje "proizvodnja rakije" koje je izdala Udruga za proizvodnju rakije iz voca i ni tamo taj detalj nisu opisali. mislio sam da i nije toliko bitno. tek pre par dana sam naleteo na ovaj sajt, naravno tek posto sam ispekao rakiju  :'(  a potom razblazio.
elem, ovo mi je prva godna da prckam sa ovim, ispekao sam nekih 35l od 60%vol smestio u stakleni balon i ulio jos 6l destilovane vode, tako da sam je sveo na 50%vol.  mislio sam jos da ubacim i hrastov cips od prilike 5g po litru, ali posto sam ovo vec zabrljao ne bih jos vise da upropascavam celoletnji posao...

Nije to baš tako strašno, imaš mogućnost i da popraviš situaciju. Prvo i jako važno dozrijevanje rakije traje oko 8 sedmica. Za tvoju količinu rakije je idealno da je držiš u onom velikom staklenom balonu od 54 litre, koji u stvari ima zapreminu od 60 litara, ili rasporedi u dva manja tako da ti ostane prostora za vazduh. Drži ga zatvorenog, bar na sobnoj temperaturi, jer temperatura ubrzava ove procese starenja, bitno je i da nema značajnih temperaturnih oscilacija. Poželjno je da u ovom periodu svake dvije sedmice radiš otvoreno pretakanje, ako ne onda svake dvije sedmice skini poklopac i dozvoli pristup novog vazduha, nakon čega ponovno zatvaraš poklopac. Nisam pristalica tretmana čipsom, ali ti mogu reći da ako želiš možeš i to raditi, ništa posebno ne možeš pokvariti u ovoj situaciji, samo budi pažljiv na njegovu količinu i vrijeme držanja u destilatu. Trenutak skidanja sa čipsa se određuje stalnom probom i praćenjem boje i aromatskih promjena. Umjetnost je iskoristiti uticaj hrasta u obogaćivanju aroma, na način da one ne prevladaju toliko da u drugi plan potisnu ostale arome rakije koje potiču iz izvornog destilata, uticaj hrasta treba da bude diskretan.
Normalno ovo sa čipsom govorim za rakije kojima su arome hrastovine kompatibilne sa aromama destilata, odnosno rakijama koje mogu odležavati u hrastovim buradima.

ta količina rakije se i nalazi u onom staklenom balonu od 50l, verovatno mislimo na isti, i napunjen je skoro do onog dela gde počinje da se sužava u grlo. ovim si me i obradovao, jer sam ja mislio da se zapremina tog balona računa do vrha grla, tj. do čepa. zato sam i računao da imam oko 35l rakije od 60%vol. onda bi to značilo i da je nisam baš sveo na 50%vol nego na nesto između. mada, kada sam ponovo merio alkoholometrom pokazao je 50%vol, jedino sto sam merenje obavio odmah posle mešanja sa vodom, možda je trebalo da sačekam neko vreme. moguće da mi je zbog toga pokazao tu vrednost. ko zna šta po sredi :)
 sto se provetravanja tiče, to mi je potpuno jasno videću da se toga i pridržavam. a cela količina rakije se nalazi u podrumu koji je celom visinom pod zemljom, znači, nema prozore i temperatura je skoro cele zime pa i leti konstantna. tu je i ne mogu je premeštati na drugo mesto, bez dizalice :)
za eksperimente sa hrastovim čipsom ći ipak kupiti jedan balon od 10l pa ću videti šta će da ispadne.

malo sam čitao temu al ono stvarno ima svašta nego mene zanima baš dotično zamučenje destilata prilikom razblaživanja

inače pečem rakiju lozu komovicu il sta več je tj od odpada u proizvodnji vina znači ..kom, talog mošta, talog nakon fermentacije vina ,,,

sad pečem tako da odvojim prvih par deci i onda hvatam do kad počne curit 50 % alkohola ostatak stavljam u prepeku a ovaj glavni tok ide u bačvu ostalo prepičem,konačan destilat mi bude od 65-70% alkohola i oda ga razređujem na 40-45 % alkohola

e sad tu je problem probao sam sa kupovnom destiliranom vodom,probao sma prepicati vodu iz vodovoda i vodu iz bunara al stalno isti problem destilat se muti i to dosta kao da je magla pala u njega :scr:       


probao sam i sa stavljanjem na hladno,,prozračivanjem ali uvjek ostane mutan destilat

Nemoj dodavati svu kolicinu vode u jednoj turi vec razblazuj u porcijama.
Sa 60% spusti na 55% pa sacekaj par dana pa onda na 50% pa opet sacekaj i tako dok ne dodjes do zeljene jacine.

Već sam napisao pa možda posluži.
U pitanju je zamućenje koje izazivaju višemasne kiseline i njihovi esteri. Njih u komovici (i ne samo u njoj) naprosto ima previše pogotovo ako destilaciju vršiš sa prisustvom kvasaca iz taloga (tako i treba zbog aromatičnosti) i  još ako nemaš adekvatnu temperaturu izlaznog destilata u prvoj destilaciji zbog njihove veće rastvorljivosti na tim temperaturama, veća od 15 stepeni a pogotovo od 17, ili ako ne uradiš temeljito čišćenje kondenzatora jer tamo se nakupljaju na stijenkama. Kod razrijeđivanja destilata moraš ići sa destilovanom vodom i opet će se desiti takvo zamućenje. Moraš doslovno ispoštovati preporuku kako se  radi svođenje na pitku jačinu.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=210.msg18180#msg18180
Oboje zbog očuvanja aroma. Nakon svega kada se desi ovakvo zamućenje moraš pustiti da taj destilat odleži neko vrijeme na temperaturi od 15 do 20 stepeni (neće smetati ni veća) u kome će se smanjiti ovo zamućenje, i tako spašavaš arome jer je to proces u kome će one preći u rastvorljivi oblik i smanjit će ovo zamućenje. Nakon svega destilat hladiš na nekih 5 stepeni i na takvom destilatu radiš grubu filtraciju sa Seitz K 700. Ako ne ide jednom onda dva puta, ili spuštanje temperature do nule. Stvar izbora i malo veći uticaj na aromate. Zamućenje će nestati a najvećim dijelom ćeš sačuvati arome, jer ćeš najvećim dijelom ukloniti samo one manje rastvorljive masne kiseline i njihove estere iznad 12 atoma ugljika, koji inače ne daju doprinos aromi kao oni sa manje od 12. Normalno nakon filtracije pusti da se destilat stabilizira pa probaj, lako moguća je i popravka aromatičnosti.

Danas sam radio probno razblazivanje viljamovke na 40%, 43% i 45%. Odmah posle spustanja sam probao samo onu od 40% i to jednu casicu (zbog voznje) i bila mi je prilicno vodenasta da tako kazem. Cak sam stekao utisak da ove druge dve koje nisam probao bolje misrisu ali imam utisak da na 40% nece ici. E sad skoro sve fabricke su na tom procentu alkohola(bar tako pise na etiketi) ali daleko vise pale i oseca se alkohol pa mi to bas nije najjasnije?
Takodje imam tri grada, jedan stari, jedan pozajmio od komsije i jedan tlosov  kupljen pre mesec danan sa termometrom. Verovali ili ne razlika izmedju prva dva i ovog tlosovog je celih 5% u merenju, cas sam zbog toga odneo flasu fabricke loze od 50% i ladno je izmerio 45%. Pretpostavljam da je neispravan mada se prodavac kleo da nema boljeg na svetu celom.
Zbunjem sam jer su ova dva ispravna i po njima sam spusto jacinu rakije ali je vodena i ne lici na rakiju od 40%? Imam li neki drugi nacin da proverim sve ovo? Hvala unapred!

Pošto imaš Tlosov alkoholometar sa termometrom, uradi baždarenje tog istog alkoholometra i to na sledeći način: uzmi destilovanu vodu podesi joj temperaturu na 15C i potopi alkoholometar u nju, ako pokazuje nulu alkoholometar je ispravan, ako pak ne, onda ćeš videti za koliko laže.

Pa to mi reci! Ne bih se setio za sto zivota! Hvala kao i obicno na brzom odgovoru! A ova rakija sto mi je vodenasta hoce li dobiti na jacini po ukusu stajanjem(kazu da nema glupih pitanja)? Mislim da li za povezivanje vode i rakije treba i neko vreme da prodje?

Jedino što na njemu nema nule, inače bi ova metoda bila pouzdana.

Imaš dvije stvari koje zaboravljaš. Prva je da si dodavao šećer i time razblažio arome, a druga je da si vjerovatno dobio kvalitetan destilat bez primjesa, koje inače strše i udaraju pa samim tim daju osjećaj jačine. Postoji jedna gotovo pa definicija kod razblaživanja destilata i uticaja na aromu.
Nakon razrjeđivanja okus treba izgubiti snagu, ali ne i karakter. Ako izgubi karakter radi se o neuravnoteženom okusu iz razloga što koncentracija pojedinih aromatskih komponenti pada ispod praga njihove osjetljivosti, a to onda znači samo jedno, nismo dovoljno dobro uradili nešto u postupcima kojima smo i dobili rakiju, negdje na tom putu smo izgubili svoje arome. Ti si ovaj karakter na 40 stepeni izgubio šećerom. Djelimično ćeš ga vratiti i dobiti bolju rakiju ako kreneš u igru spuštanja jačine, zaboravi na 40. Kreneš od 45 prema 40, pa kad primijetiš veći gubitak aroma ili nagli prelaz i gubitak okusnog karaktera, staneš i vratiš se malo gore, ili ostaviš na 45.

To razumem ali meni se i na 40% sasvim ok oseca kruska cini mi se da malo slabije mirise od od ovih da kazem jacih samo mi je po ukusu vodenasta(ne bljutava jer imam par litara patoke i sad dobro znam sta je bljutav ukus). Mene su u celoj prici zbunili alkohometri a bozezdravlja dogodine bez secera mada ja i ovako ne mogu da nadjem flasiranu vilju da mi se i priblizno svidja kao ova moja al to je sigurno jaaako subjektivno pa eto. Skoro sam cak pio i ronerovu vilju (kontam strana pa je dobra) i nije mi kao moja, prosto ne smem da zamislim sta bih dobio bez secera!

Kreneš od 45 prema 40, pa kad primijetiš pojavu vodenastog okusa, staneš i vratiš se malo gore, ili ostaviš na 45.

Tako cu i raditi, odvoio sam tri gradacije koje cu probati sa par prijatelja za nekih 10-ak dana pa ce to odluciti sta mi je ciniti al mislim da je 43% minimum na koji mogu ici a i to je pitanje.

A za svaki slucaj sacekaj desetak dana pa onda probaj tu koja je na jacini od 40 i uporedi je se jacom. Prvo pravilo je da uvek probas rakiju sa manjim procentom alkohola pa onda jacu, i kod utvrdjivanja intenziteta arome prvo manje aromaticne pa onda one sa jace izrazenom aromom. Mozda ce ti ta koja sada izgleda vodenasta imati jacu aromu od one od 45 procenta. Da bi eventualno poravio punocu ukusa kupi u apoteci glicerin, (vise masni alkohol) i dodaj pola grama po jednom litru rakije, dobices i punocu. Ako nesto zazires od glicerina uradi isto to sa kristal secerom pola grama po litri i videces promenu. Ovo se, po meni,  zove sminkanje. Imas lepu devojku ali nekristi dezodorans i neceslja se lepo, e to je tvoja rakija lepa ali joj treba malo kozmetike.

 :thumb:
Peco nemoj kvariti „omladinu“.
A zaljubljenost, iskonska ljepota, oči i duša. Mislim na djevojku iz ove priče.  ;D

Prvo hvala za to "omladinu" a takodje hvala i za savete. Probacu i to na uzorku mada vise preferiram seljancice bez sminke, mada kad iste dodju u veliki grad i odseku kike svasta se desi...

Evo probao sam i "sminkanje". Inace da napomenem posedujem preciznu zlatarsku vagu tako da nije bilo greske. Prvi utisak kad sam promesao rakiju (jer je glicerin u istu padao kao da je kap olova t.j. nije se razblazivao momentalno) je bio mirisni. Pocela je da se oseca tacno na prvenac koji sam inace bacio i bas me iznenadila ali je se to kasnije izgubilo i stvarno je dobila na punoci. Sad imam 4 flase 45% i glicerin, 43% i glicerin, 40% i glicerin i 40% bez glicerina. Sinoc sam pomalo degustirao ali mi je i dalje favorit ova od 45%. Doduse isprobacu za koji dan sa drustvom pa sta bude proslo kao najbolje to cu i praviti mada mi se cini da su nijanse u pitanju.
Peco naglasio si mi ako ne zelim glicerin a ja te pitam zasto ne bih, je moze da napravi neki problem kad se konzumira?

Ne, nemože da napravi nikakav problem jer je glicerin višemasni alkohol, koji je sastavni deo  dobijenog destilata, a koji nije u velikim količinama zastupljen, pa kada svodimo jačinu na željenu, dolazi i do njegovog razblaživanja na veću količinu rakije što rezultira gubljenjem prirodne punoće, pa rakija deluje prazno. Dodavanjem glicerina nadokandjujemo to što smo razblažili. Mnogima glicerin nije jasan kao hemijsko jedinjenje, pa sam zbog toga napisao ako neželiš.

Kristal secer? Mislis na obican konzumni secer?

Nema pece pa da ja odgovorim - u pitanju je saharoza ili prostije receno najobicniji secer koji svaki dan koristis...

Da li je greska dovesti jacinu rakije na 55 stepeni pustanjem patoka, i ne dodavati destilovanu vodu, i ako jeste greska zasto dodavati dest.vodu a ne pustiti patok do zeljenog procenta alkohola.
s postovanjem!

Da, to je greska. I to velika, jer se ovom metodom unistava/kvari kvalitet destillata/rakije.
Pogledaj/procesljaj malo odgovore i predloge sa ovog topika. Ima na par mjesta detaljno/strucno objasnjenje zasto je to tako. Meni su odgovori, preporuke, savjeti i ideje ljudi sa ovog foruma uveliko pomogle da shvatim sustinu ovog 'problema', kao i nacine rjesavanja istog.

Pozdrav

U pravu je tihi, postoje detaljna objašnjenja i preporuke za izvlačenje vlastitih zaključaka nakon probavanja hvatanja rakije jače snage i upoređenja sa ovom od 55 stepeni.
Jednostavno obrazloženje bi bilo da se tako dešavaju dvije bitne stvari. Unose se u rakiju u većoj koncentraciji jedinjenja koja dominiraju patočnom frakcijom destilacije. Da bi se rakija u prihvatnom sudu uhvatila na jačinu od 55 stepeni u nju mora ući patoka koja ima jačinu od cca. 15-20 stepeni. Ne bi bilo loše jednom probati na šta liči destilat koji izlazi na lulu a ima ovu snagu, mnogo toga bi bilo jasnije. Drugo, u većoj mjeri nego destilovanom vodom se razblažuju sve one fermentacione i primarne, sortne arome koje potiču od voća.

Pozdrav ljudi!
Odgovor Bugsy-ju (sa malo zakasnjenja :))
Zaboravljas elementarnu stvar da kljucanje i isparavanje vode nije isto. Voda isparava i pri temperaturi od 10 stepeni i 40 stepeni i 90 stepeni, pa i 100 stepeni ali drugacijim intenzitetom. Zato kad Kiza doda vodu u kazan izlazi slabija rakija
Odgovor Banetu 30 u vezi grada i merenja kupovne rakije od 50 stepeni koja pokazuje 45
Ne mora da znaci da je grad neispravan vec je verovatnije da ta kupovna rakija nije destilat koji sadrzi samo alkohol i vodu, vec i najverovatnije i 3-6 grama fruktoze i mozda jos nesto... sto joj prividno smanjuje jacinu
Svako dobro

Svodjenje rakiju na pitku jacinu…..koja je najbolja preporuka svodjenje odredjenu vrstu rakiju na pitku jacinu?
Dali postoji neka preporucana tabela jacine za razredjivanje vocne ili grozdove rakije?
Znam na primer da je za Mastiku 43% najbolja jacina, mada idu i do 55%,mislim na one koji piju domacu mastiku sa ledom(jer ne zele okusiti miris neoprane noge :)).
Za rakiju od breskve mislim da je bilo oko 45%...
Koja je preporuka za sljivom,komovicom,lozom,vinjakom……da bi se razvila ona najbolja aroma?

Nešto jako slično kao kod vina. Nema striktno preporučene jačine nego se ona kreče u nekim okvirima u kojima se postiže balansiranost ili harmoničnost tog pića. U konkretnom slučaju jačina rakije sa njenom ukupnom aromom, mirisnom i ukusnom, na način da ih alkohol ne maskira a na drugoj strani da ne postane blijeda i neuvjerljiva. Što je rakija kvalitetnija to se može ići na manju jačinu. Razlog za to je balans u kome aromatske materije neće biti razblažene ispod njihovog praga osjetljivosti.

Dali postoji neka okvirna granica (donja i gornja)za neku vrstu voca koja se ne bi smjela preminuti, naravno ako govorimo o kvalitetnom destilatu.
Uvjek se slusaju neke preporuke kako na pr. za breskvu,da najbolje okuse razvija na jacinu 43-45%, na to sam mislio.

Neka standardna preporuka, zbog maskiranja aroma alkoholom, je da se ne ide iznad 45%, i isto tako da se zbog praga aromatičnosti ne ide ispod 40%. Sve unutar toga je isključivo do kvaliteta, ili ličnog osjećaja i želje. Kreneš spuštati od 45%, pa kada osjetiš da si pretjerao vratiš se malo gore. Normalno da za degustaciju treba sačekati neko vrijeme dok se ta rakija ne stabilizuje.

Ovo je najtezi deo za ljude sa odredjenom dinamikom i nestrpljenja  :)

Pokušaj na to gledati iz vedrijeg, afirmativnog ugla. Jedinstvena prilika za trening i „oštrenje“ čula, jer uporedna degustacija je nešto gdje se gotovo ne može pogriješiti.
Čaša pored čaše i polako sa pauzama i presijecanjem vodom, koricom hljeba ili jabukom, dok ne procijeniš sve elemente ili te ne uhvati. Ne znam od ovo dvoje šta je veći užitak, možda kada se završi sa oboje.  :)

Tako cu i napraviti!
Uzecu 6 case za probu od 40-45%,malo hleba i jabuke pa gde stanem,stanem...
Steta sto takva degustacija se nesme izvoditi "jacom hranom",jer bi bila manja mogucnost opijanja  :)
A dali bi cigareta ili masna hrana znatno promenjili ukus i rezultat degustacije,jer iskreno neznam nikoga da pije dobru rakiju bez dobrog mezenceta.

Ne šest, rano ti je za tako nešto. Samo dvije, pa sutra nove dvije, po sistemu pobjednik ostaje za stolom.
Kad uđeš u fazon imaš još i mogućnost nekog improvizovanog oblika poznatog i uobičajenog senzorskog trokut testa. Po sistemu odbaci uzorak koji ne zadovoljava traženi profil arome, standard, ili je najslabiji po kvalitetu.

Komšija koji je skoro pekao rakiju nije dobro pročitao uputstva, a bilo ga je sramota da pita pa je uradio sledeću glupost.
Ispekao je rakiju, u prepeku, na oko 60 stepeni sa namjerom da je razblaži. Međutim zbog neznanja on je rakiju odmah razblažio ali sa "običnom" izvorskom vodom. Da li je to greška i kako je popraviti?

Jeste greška jer je to tvrda voda koja u sebi sadrži elemente koji pored zamućenja utiču negativno na kvalitet rakije, vezujući se za aromatska jedinjenja. Greška se ne može popraviti kada je u pitanju gubitak arome, ali se može otkloniti zamućenje i onaj dio blago metalnog i bljutavog ukusa propuštanjem kroz filter papir.

Na koliko gradi je preporučljivo spustiti kajsiju, a na koliko šljivu?
I da li je tačno da rakija gubi snagu posle pečenja i ako se drži u staklenoj ambalaži? Našao sam neki podatak koji pretpostavljam da se odnosi na čuvanje u buradima :"Prosečan godišnji gubitak alkohola je oko 1%. (Puškaš, 2011)."

Od 40-45 stepeni.
Ovo drugo nije tačno.

Kajsija koju sam probno spustio na 17 mi se zamutila, dok ona koju sam na 18 je savršeno bistra. Ko bi rekao da toliko znači jedan grad.

Ne znači toliko na drugim jačinama ali u zoni ispod 45 stepeni je naročito vidljiva pojava jačeg zamućenja.

Jedan mali savet,kada spustate jacinu rakije destilovanom vodom gledajte da temperatura vode i rakije bude priblizna.Najbolje vodu ostaviti dan,dva u prostoriji gde se nalazi rakija.

Moj prijatelj je ispekao šljivovicu , jačine oko 65 stepeni i razblažio je destilovanom vodom kupljenom u apoteci na jačinu od oko 45 stepeni. Posle par dana , rakija mu se zamutila.
Ja godinama kupujem običnu demineralizovanu vodu za pegle i sl. koju kupujem u prodavnici ( obično vodu DEMI) i time razblažujem jaku rakiju i nikad mi se nije zamutila rakija.
Da li ima razlike u dest. vodi iz apoteke i ove koju ja koristim?

Kvalitetnija je ona iz apoteke jer mora zadovoljiti rigoroznije standarde i bolju kontrolu. Inače bi obe trebale i morale da zadovoljavaju kriterijum za miješanje sa rakijom.

Dali razblaživanjem, odnosno sažimanjem alkohola i vode raste temperatura? Naime, reče mi prijatelj da mu je prilikom razblaživanja rakije temperatura porasla za 2 stepena, ili je umislio ili šta?

Ništa čudno ni 7-8 stepeni ako se miješanje radi trenutno sa cijelom količinom vode.

Hvala na odgovoru, nisam za to još čuo.  :thumb:

Sad mi je jasno zašto mi amateri oko mene kažu da rakija posle pečenja brzo izgubi pola ili jedan grad. Očigledno im se smeša ugreje jer većina odmah odradi razblaživanje i odmah mere snagu  pritom ne vršeći korekciju merenja alkometra koji tada pokazuje veću snagu rakije jer potone dublje.  :D:

Uh! Pročitah svih 12 stranica. Na petoj sam bio već dobrano polupan  ;D Matematika mi ne predstavlja ni najmanji problem, ali mi hemija zaista nije jača strana. Trebao bih savjet.
Juče sam bio kod poznanika koji ima 1200 stabala šljive. Mala otkupna cijena, pa je čovjek ispekao rakiju bez zrna šećera...pa sve prepekao. Rezultat je 825 l prepečenice od 65 % alkohola. Majko Božija  :o Juče je krenulo spravljanje destilovane vode u kazanu u kome se i pekla rakija. Daleko od toga da sam stručnjak, ali ideje koje su imali on i ekipa koja je radila su šampionske. Tipa, bubnu 30-tak % destilovane vode na svu rakiju da bi dobili radžu od 45% alkohola. Sve odjednom...Uspio sam da ih odvratim. Pošto pomenuti čovjek odlazi u inostranstvo za 7 dana, on bi do tada da završi razblaživanje. Iako mislim da je razlika velika (naučio na forumu) i da mu zamućenje ne gine, predložio sam da razblažuje u  etape sa pauzama od po 7 dana. Prvo dodavanje dest. vode (nadam se ne i jedino) će se uraditi u srijedu uz moje prisustvo. Ja sam radio razblaživanje manjih količina bez ikakvih problema u računu, ali me ovolika količina i razlika u % tjera na ozbiljniji pristup.
Mislim da će sledeće biti obezbijeđeno:
Potpuno čisti sudovi, iste temperature prepeka i vode, sipanje u tankom mlazu uz dobro miješanje.

Imam dilemu kakvog će kvaliteta biti destilovana voda iz tog njihovog kazana.
Neki proračun koji je do sada radio posao daje rezultat od 366,66 l potrebne dest. vode. Napominjem da u tu brojku ne ulazi račun oko sažimanja o čemu, sram me bilo, nisam ni imao pojma. Koja bi to ispravka/korekcija bila na račun skupljanja zapremine? Veliko hvala!

Na ovu količinu, preračunato iz tablica, je potrebno 380,325 litara vode.
Znači zbog kontrakcije, sažimanja, nastaje razlika od 13,658 litara vode.

Zahvaljujem!  :thumb:

Posle citanja saveta iskustava I misljenja u saradnji  ukomio sam 500kg viljamovke. Prvo sam ih samleo I dodao enzim mislim cuve blanc, sutra izmerio secer eksleovim sirometrom pokazao 15,5% dodao kvasac univerzalni zavino irakiju dobro promesao I hranu za isti. Ph ne tako dobro proverio nisam siguran u lakmus koji sam imao ali dodao sam 100ml sumporne kiseline I to je to. Posle 7 dana vrenje je stali nema mehurica I ekselov pokazuje 12 Oe stepeni posle tri dana ispekao  rakiju Kazan na Kazan I dobio 38lit 60% miris je ok I ukus ali sad nastaje dilema. Probao sam da je razblazim, mozda brzo ali samo na 1lit, posle dva dana I spustio je na 55% jos uvek uredu posle 1 dan 50 ok ali kad sam je spustio na 18gradi tj 45% zamutila se. Sad se plasim sta ciniti dalje da li moram je ostaviti bar mesec pa onda pokusati postepeno ili da je svu sad razblazim na 50% pa je ostavim mesec....?

Ova vrsta zamućenja se inače javlja tek na jačinama ispod 50, a naročito ispod 45 stepeni. Poslušaj onaj savjet o postepenom skidanju jačine. Pusti da između dva obroka prođe najmanje 10-15 dana pa tek onda nastavi dalje. Bez obzira da li se javlja zamućenje mora se pustiti vrijeme da se razblažena rakija stabilizuje.

vec dosta ranije upravo u ovoj temi je objasnjen postupka svodjenja  na Zeljenu jacinu. rezime te price je sedeci:

spustati za po 5 procenata rakiju, isklucivo sa destilovanom vodom u vremenskim razmacima od po nedelju dana

sad ako ides na 45 spustaj na 55 pa 51 pa 47 i u poslednjem delu na 45

ako je zelis spustit vise a ja ti savetujem da ides na 42 ili maks 43 (izrazenije i mirisne i ukusne note), u tom slucaju idi  55  50 45 i onda na 42. razmaci i dalje ostaju  na sedam dana bar. nakon ovoga ostavi rakiju nekih dva meseca  da se to lepo sjedini i uzivaj
NARAVNO OBILNO MESAJ RAKIJU PRI DODAVANJU VODE
sad zamucenja se mogu  pojaviti i ovde i to iz nekoliko razloga. ili ti je prodrla voda iz tabarke u rakiju pri pecenju ili sami zidovi aparata ili  zmije i parovdne cevi nisu dobro isprani te je alkoholna para istopila deo masnoca i prenela u rakiju.

verovatnoo ce me  admini dopuniti al  ovo je osnova

Hvala na brzim odg savetima. Ona je kristalno bistro prekinuta na 16gradi a covek kod koga sam pekao je a I verujem  mu jer je pedantan oprao sve cevi detaljno jer sam je rekao da za krusku je posebno to bitno da npr posle sljive mora dobro oprati. Poslusacu savete koje ste dali pa izvestavam kako je proslo I da zeleo bih na 42%.

cu vlado, pedantno opran odnosno  isprskan vodom kayan nije isto sto i opran kako treba. postoji ovde na forumu i tema za to, al da ne   davim  veoma su retki  oni koji uopste znaju kako se to radi, a tek koliko njih to  praktikuje ...

procitaj temu pa jednom  prilikom priupitaj  prijatelja kako  pere kazan, sve ce ti se samo reci

pazi da ne bude da sad ja tu pametujem. evo ti mog primera
danas destilisem vodu u kazanu, naravno  samo  ga oprskam vodom jer boze moj to nije rakija to je destilovana voda i krenem sa poslom. prvih dvadest litara  mogu  odmah da bacim jer je izasla  bela voda, sledecih 40 litara oseti se na kiselkast ukus i kao da  sam peteljke od grozdja ubacio unutra i poslednjih 40 litara przirna voda balgo da kazem u tragovima kiselkasta i apsolutno prozirna voda. pola dana rada nizasta. a sve o pranju znam

Kad sam dosao tog dana da pecem rakiju pokazao mi je unutrasnjost I bio sam zadivljen sjajem bakra ali to je druga tema. Poslusacu savete za korake koji mi se cine realno ispravnim pa javljam sta se desava.

Pozdrav, dobri ljudi! :)

Ne pišem često, ali već duže pratim ove forume. Najzad smo ove godine drug i ja ispekli lozovu rakiju, prateći Jovićevu knjigu i neprocenjive savete sa ovih foruma. Sada čekamo da prođe izvesno vreme, pa da se bacimo na posao spuštanja jačine vodom.

Međutim, muči nas to što ne znamo kojom vodom smemo da razblažujemo destilat. Da li se može koristiti demineralizovana voda, koju je moguće kupiti po marketima? Konkretno, u supermarketu Tempo sam naišao na demineralizovanu vodu koju proizvodi Beohemija. Buni me to što na etiketi nigde ne piše da je zabranjena za upotrebu/piće, ali piše da se mora držati van domašaja dece. Da li je ta (tj. takva) voda štetna, ili se može koristiti pri razblaživanju rakije...?

Ako ne, imate li savet - gde kupiti destilovanu i/ili demineralizovanu vodu koja je bezbedna za razblaživanje rakije?

Izvinjavam se ako je negde na prethodnih 12-ak stranica već dat definitivan odgovor na ovo pitanje. Čini mi se da sam nekad ranije pročitao nešto o tome na forumima, ali mi od jutros ne uspeva da ponovo pronađem tu informaciju.

Možeš .
Ja već godinama koristim demineralizovanu vodu ,, Demi'' , pakivanje od 5 l. košta oko 100 dinara i nemam primedbi na rakiju koji ovako razblažujem. Postoji tablica razblaživanja
V= ( V1 x P1 /P2) - V1
gde je V potrebna količina destilovane ( demineralizovane) vode za razblaživanje , V1 količina rakije koju treba razblažiti , P1 jačina prepeka (vol %) i P2 jačina na koju se želi svesti prepek ( vol %)
Ja sam , po ovoj tablici , 27 l. prepeka od 73 % sveo na 51 % sa 11 l. demineralizovane vode ,, Demi'' , za pegle , paročistače itd.







Uklanjanje nepotrebnog citata.

da li posle pocetnog odlezavanja rakije od nekih 2 meseca i postepenog razblazivanja na zeljenu jacinu , mogu da rastocim rakiju u staklene flase od litar ili bi bilo pozeljno da rakija odlezi jos u vecem sudu ?

Ne vjerujem da bi mogla postojati neka bitnija razlika.

danas sam razblazivao rakiju , ovo mi je bila treca etapa , rakije su bile na 50ak stepeni , sljivu i lozu sam razblazio do 47 stepeni bez ikakvih problema. ponestane mi vode i skoknem do radnje i jedino sto sam nasao je demi voda, setim se da je neko do kolega pisao da je koristio ovu vodu i da nije bilo problema. uzmem tu vodi i krenem da spustam dunju i krusku , obe rakije su mi se zamutile , nisam obracao previse paznje , jer sa prethodne dve nisam imao nikakvih problema.. sreca u nesreci je ta sto sam razblazivao po 5 litara rakije.. djavo mi nije dao mira ,poneo sam po par litara ne razblazene rakije i u gradu kupio mideks destilovanu vodu i probao sa njom da razblazim i rakije se nisu zamutile... e sad moje pitanje je da li razlicite vode mogu da dovedu do mucenja ? i jos jedno , a to je da li kao sto sam citao ovde  u temi za razblazivanje rakije moze da se koristi destilovana voda koja se nalazi po prodavnicama ili mora biti REdestilovana ,dva puta destilovana ili sta je vec , kako mi savetuju neki poznanici ?

Ne bi trebalo jer se dobivaju jednostavnim postupcima u kojima je nemoguće ne postići propisani minimum u dijelu količine kalcija, magnezija i sl., čije prisustvo vodi daje tvrdoću koja onda utiče na ovaj oblik zamućenja. Može postojati razlika u ispravnosti jer je takva voda izuzetno osjetljiva na razvoj mikroorganizama zato što joj upravo nedostaje tvrdoća koja je štiti u većoj mjeri. U pitanju je pored grešaka u pakovanju, skladištenju i sl. još i vrijeme u kojem ta boca stoji otvorena ili u kontaktu sa vazduhom.  

Dakle može svaka od navedenih voda bez obzira da li je kupljena u prodavnici ili si je sam napravio destilacijom, ako si vodio računa o pripremi kazana i potrošio je prije nego se pokvari. Pored ovih razloga zamućenja koji su prisutni samo kod tvrde pitke vode postoji još i onaj najvažniji koji se često ne može izbjeći. Hemijski sastav rakije koji najčešće i nije opasan jer takvo zamućenje vremenom nestaje i nema uticaja na kvalitet.

Ako ti neka voda daje manje zamućenje onda koristi nju.

hvala bistrice, recite mi jos kakav je vas stav o redestilovanoj vodi , navodno dva puta destilovana voda

Jednom sam već navodio količinu materija koje vodi daju tvrdoću uz napomenu da se voda sa količinom ispod 40 mg/l smatra mekom, a sve ispod 10 a naročito 5mg/l je itekako zadovoljavajuće.

demineralizirana voda     2 mg/l
destilirana voda              3 mg/l
redestilirana voda           1 mg/l
vodovodna voda         332 mg/l
Prolom voda               175 mg/

Samo da skrenem pažnju prilikom razblaživanja rakije odnosno pri kupovini "destilovane" voda iz prodavnice da svaka nije baš pogodna. Kupovao sam od više proizvođača i svaka je izazivala mućenje rakije neka više neka manje sve nakako do 47-48 stepeni, pogotovo kad sam odrđenu količinu hteo da spustim na 43 stepena željene jačine. Međutim otišao sam u labaratoriju i kupio destilovanu vodu visoke čistoće koja se koristi i u medicinske svrhe. Posle dodavanje te vode, rakija je ostala bistra kao sunce i na 43 stepena. Ja prezadovoljan 8:).

Zato moj je savjet, ako imate kakvu labaratoriju koja proizvodi vodu u vašoj blizini uzmite kod njih ili kupiti neku probnu količinu od nekog proizvođača, pa ako budete zadovoljni kvalitetom onda tek veću ili konačnu kolčinu.

Moram reći da nemam slično iskustvo...
Svoju rakiju od jabuka sam spuštao isključivo s takvom "laboratorijskom" vodom i mutila se u svim fazama razblaživanja, naravno najviše ispod 45%.

Radim u labosu koji ima aparat za tzv. ultra čistu vodu. Aparat se "hrani" običnom destiliranom vodom, a u njemu se u više stupnjeva filtracije i deionizacije uklanjaju gotovo svi ioni i sve (eventualne) bakterije.

Ne znam koja je mjera bila upitanju ovde gde sam uzmao destilovanu (nisam pitao laboranta). Uglavnom na displeju za čistoću je pisalo 0.01 ??? (ne znam čega). Ustvari ova voda "Destilovana"se dobija pomoću nekih ruskih filtera i visokog pritiska odnosno meni više liči na demineraliziranu vodu. Uglavnom aparat proizvodi oko 320 l za sat vremena i plaćen je preko 10 000 evra. Tako je bar meni rakao, a što je najbitnije rakija se na muti sa ovom vodom.

Moje iskustvo "govori" da zamućenje nije samo stvar destilirane vode i njene čistoće i ako je to jako bitno već utijeće i način destilacije kao i sirovina koja je ušla u kotao (njene osobine i uvjeti fermentacije) a na forumu sam naučio da je jako bitan i način kondenzacije destilata.
Imao sam primijer s komovicom od dvije vrste grožđa destilirane na vrlo sličan način (dok su u istim uvjetima fermentirale sa istim kvascima i istim dodavanjem hrane itd..) samo je dan kod destilacije bio hladniji kod jedne od vrsta i manje mi se muti ona rakija koja je imala bolje uvijete kondenzacije.
sve u svemu mislim da je tu dosta faktora ali većinom ako se pravilno razrijeđuje kroz duže vrijeme i u tankom mlazu uz stalno miješanje do 50vol. alk. mi se rakija nikad nije zamutilab dok ispod 45 još nisam uspio da bude bistra.
I da probo sam propustiti rakiju kroz filter papir (rakija je bila razrijeđivana naglo sa 70 na 42)i recimo da se izbistrila uredu, vjerojatno da je ostajala bila bi bistrija.

Tačno i to sve stoji.  Ali ponavljam još jednom, džaba sav trud ako je voda lošeg kvaliteta. Bar sam ja imao takvih problema. Ja sam znači iz istog bureta tj ista rakija sa dve razlićite destilovane razblaživao i s jednom se zamuti, a sa drugom ostne bistra.



Kad dođeš do 48 stepeni onda po malo dodavaj vodu u većim razmacima, ja obično svakih 10 tak dana (nekad i duže kad se sjetim) oborim po jedan stepen. Čak sam razmišljao da ugradim u bure i crijevo od infuzije pa da npr kapa jedan litar vode par dana.

Ja sam vodu destilovao u kaznu za pecenje rakije i dodavajuci tu vodu u rakiju izazvao sam zamucenje.
Hoce li se sa vremenom izbistriti?

Tri najveća razloga ovakvog magličastog zamućenja su: tvrda voda, mikroorganizmi u njoj, i srednje i dugolančane masne kiseline i njihovi esteri.
Upotrebom ispravne, odnosno bilo kakve korektno destilovane i demineralizovane vode prva dva razloga otpadaju, i sva priča o njima postaje suvišna. Ostaje samo onaj treći, koji kako je već rečeno zavisi od mnogih faktora. Najvažniji su uslovi fermentacije i destilacije. Nije zanemarljiva ni temperatura i brzina odnosno intervali u kojima se obavlja miješanje. Ovo zamućenje je malte ne nemoguće izbjeći u zonama ispod 45 stepeni. Nekada je to manje a nekada više izraženo ali idealne bistroće sigurno nema. Manje će biti izraženo ako smo kasnili sa destilacijom pa dozvolili da se kvasci istalože i kada talog sa dna posude nismo uopšte ubacivali u kazan. Međutim to je nešto što daje slabiji kvalitet rakije, pa se i ne radi osim kada se mora. Ne radi se kada je fermentacija dobro obavljena i ako se radi propisna destilacija. Tako zamućeni destilat se stabilizuje vremenom i zamućenje može biti gotovo neprimjetno. Ako se nekome žuri ili ga ne može drugačije ukloniti rješenje je u propuštanju kroz filter papir. Određenog uticaja na aromu ima. Ako filtriranje nije prejako i nije na preniskim temperaturama, uticaj je gotovo neprimjetan, pa čak i pozitivan.

Tako je, najcesci razlog zamucivanja je nepravilna fermentacija i destilacija.
Ja gotovo svaku svoju rakiju svodim na jacinu od 42-43 % i mnogo retko se primeti bilo kakvo zamucenje.
Na startu je to i od vazdusnih mehurcica koje se javljaju odmah nakon razredjivanje destiliranom vodom, ali kad oni nestanu ponovo je sve bistro.Ja probusim burgijom ili klincem dve rupice (4mm)na kapak od flase dest.vode i probodem iglu od infuzije u dno flase za vazduh i pravilnom laganom mesanjem razredim svoju rakiju.

Nije do destilirane ili demineralizirane vode ili njen kvalitet, najcesce je do kvalitet rakije....  :)

Ja sam sam sebi vodu destilovaona rakijskom kaznu,mozda je tu doslo do greske  ???

I ja destiliram vodu za razredjivanje destilata u svom kazan nakon detaljnog pranja ali mogu samo da ti ponovim:
"Nije do destilirane ili demineralizirane vode ili njen kvalitet, najcesce je do kvalitet rakije....  "  :)

Morati cu na to obratiti paznju ove godine.
Sta mislis koja jacina mora biti gornja i donja granica za smanjivanje procenta alkohola destilovanom vodom?

Granica kvaliteta, okvirno od 40-45.

Ja sam isao na 46-47 stepeni,a rakija kojoj sam smanjivao jacinu bila je oko 60 tak stepeni.

Ako je više godina kvalitetno odležavala u buretu onda sigurno može da prođe i pod tom jačinom, mada bi i njoj prijalo onih 45. Ako je bezbojna onda je preporučljivo ići još malo dole, pod uslovom da ne želiš maskirati nedostatke. Odnosno ako u sebi sadrži sve što bi trebalo da sadrži jedna kvalitetna rakija.
 

Nije,jesenas sam je pekao i odmah frisku smanjivao destilovanom vodom.

Kupio sam danas pakovanje od 5 l destilirane/demineralizirane vode kojom mislim razrijediti komovicu prepečenicu od 60% alk/vol. Međutim, na njoj piše da nije za piće... pa me malo strah staviti je u rakiju da ne pokvarim. Je li uobičajeno da to piše na destiliranoj vodi? Je li u redu da to stavim u rakiju?

Jeste.

Pozdrav ljudi,
Sve mi je jasno što se tiče dovođenja rakije na određenu jačinu, ali me zanima nešto praktično. U čemu vi razblažujete,tj. mešate rakiju?
Meni rakija koju treba tek da smanjim "čeka"u flašama od 5L. I kad hoću da razblažim presipam u veliku teglu od 5L i onda sipam vodu uz mešanje , pa vraćam nazad. I to je baš dosadan proces kad se ima više flaša... :doh:
Dajte mi neku ideju...  :)

Uvijek je rješenje u poštovanju postupka.
Za rakiju je poželjno da dozrijeva u većim posudama i flašira se nakon isto tako poželjnog i korisnog postepenog svođenja na finalnu jačinu. 

Imao sam 23 l. komovice na 68 stepeni. Račun mi je lepo pokazao da dodam 11 l destilovane vode da bih je sveo na 46 . I tu sada nastaje dramski zaplet.... :doh:
Na poslu imam destilator pa sam izdestilovao 3 flaše od po 5 l vode. ali , avaj , to ne behu od 5 nego od 6 l. I tako ja lepo sipam 2 flaše + još malo iz treće....umesto 11 ja nalio 14...  :'(
Kada sam malo kasnije izmerio u zbirnom sudu , vidim 40 stepeni.....avaj , odmah sam shvatio pogrešku. Zato ću danas ponovo da prepečem komovicu i da ponovim , ali sada pažljivije , razblaživanje destilovanom vodom... :doh:

Zabavište

Pozdrav svim forumasima.  Evo registrovao sam se bas kod vas jer mi se cini da ovde ima dosta kompetentnih ljudi za sve sto mene interesuje oko vina i rakije,mene kao pocetnika... :)

Za sada imam jedan problem, tacnije trebam savet iskusnih znalaca oko rakije. Ispekao sam rakiju od grozdja (komina mi je bila samo zrna i corba peteljke sam odvajao i bacio), posle prepeka sam dobio 50 litara rakije jacine 30 gradi (to mu dodje valjda 75%). Tu rakiju bih da spustim na 24 gradi. Citao sam malo sta pisete ali bih da mi neko iskusan izracuna koliko mi treba ove demineralizovane vode za to, u koliko tura da je spustam i po koliko gradi? Znam da cete mi reci da je to i dalje mnogo jako (24 gradi) ali kod mene se takve rakije piju i sto je jos bitnije prodaju se samo tako ;D

Eto, bio bih bas, bas zahvalan na odgovoru... ovo pecem tek drugi put rakiju, prvi put pekao nesto malo, oko kazan ipo sljive i to nije bilo potrebe razblazivati...inace sada mi vec unajvece vri komina od sljiva (oko 1.200kg imao sljive ranke) a tek ce biti i grozdja oko 1.500 kg (po nekoj mojoj proceni) pa bi da se polako edukujem oko ovog veoma zahtevnog i slozenog postupka pravljenja dobre "svete vodice"  :D:

Za 50 litara rakije od 75 stepeni potrebno je 13,2 litra vode da bi se spustila na 60 stepeni. Tačnije 13,207 l. Ovo su tačne zapremine miješanja na temperaturi od 20 stepeni celzijusa.

Tim što piju tako jaku rakiju slobodno u jednom turnusu spusti na željenu jačinu.
Iz dva razloga. Prvi je da se na 60 stepeni zbog jačine rakije ne mogu primijetiti ni veće razlike u kvalitetu nego što je ona koja nastaje nepoštivanjem postupka postepenog svođenja na pitku jačinu. Drugi, da je u ovoj zoni smanjenja jačine gubitak kvaliteta najmanje izražen pa se može smatrati i zanemarivim. Ovdje bi bilo važnije ono vrijeme stabilizacije, odnosno protek vremena za odležavanje nakon svođenja na željenu jačinu.

Hvala bistrice, znaci 13 litara da je kupim vodu, ako mi mozes dati neke svoje favorite koju vodu da kupim koja se moze naci u slobodnoj prodaji?? Hoces mi malo pojasniti to oko vremena stabilizacije, sta je tu vazno??? I da,ili te nisam razumeo ili mi nisi napisao, iz koliko puta da je spustim na 60%,i po koliko da je spustam? Unapred hvala  ::)

Jao, bas sam tupav,pa odgovorio si mi za spustanje, evo sada kad sam po drugi put procitao tvoj upis skapirao sam,znaci mogu je odmas spustiti na 60% odjednom jer je to i dalje jako i ne gubi se mnogo na kvalitet, jel tako?  Procitao sam ovde, da voda i rakija prenoce zajedno zbog izjednacavanja temperature pa tek sutradan razblazivanje...a posto sam ovde takodje procitao da treba obilno mesanje i pomalo sipanje vode u rakiju da li da to sipam iz flase onako odokativno recimo kao kad tece rakija iz lule (tim intezitetom) ili postoji neki bolji nacin, tj. treba jos sporije ili kako vec je najbolje??

Da, nekim štapom pokreneš kružno kretanje rakije u posudi i dosipaš vodu u tankom mlazu, što dalje od centra zbog veće rotacije, pa postižeš brže miješanje.

Tako se izbjegava ono što u stvari negativno utiče na kvalitet. izraženiji, veći i dugotrajniji, pad koncentracije alkohola na pojedinom mjestu u posudi.

Podijeli vodu i miješaj u tri ture sa razmakom od bar 15 dana između tura. Nakon toga joj treba 1-2 mjeseca da se stabilizuje. Uspostavi potpuna ravnoteža poremećena dodavanjem vode u smjesu, i zablista punim aromatskim potencijalom.

https://shop.maxi.rs/online-market/demineralizovana-voda-365-5l/2304975.html 

http://prodavnica.car.rs/prodavnica/demi-voda-demineralizovana-voda

http://online.idea.rs/#!/products/60036703/destilovana-voda-demi-1l-panonija

Evo neke vode koje sam nasao pa me interesuje koja je dobra i valja li uopste neka pa da narucim, ili mi dajte link neke koja po vama najbolja tj. najkvalitetnija??? UNAPRED ZAHVALAN

Ma dobra je svaka koja je demineralizovana uz poštivanje standarda kvaliteta. Bez prisustva stranih primjesa i mikroorganizama koji mogu nastati greškama u pakovanju, skladištenju i sl., jer je kao takva više pogodna njihovom razvoju.

Dakle, u principu je dobra svaka kao što je dobar i svaki drugi prehrambeni proizvod koji zadovoljava te uslove, a ponekad se ipak desi nešto drugačije zbog slučajnih propusta, ponekad i diletantizma.

Ako već biram kod koga inače kupujem da bih izbjegao diletante onda dajem prednost standardnim atributima: profesionalno, pouzdano, uvjerljivo, poslovno i tehnološki zaokruženo, duže prisutno na tržištu i sl. 

  

Bistri, pa kazi mi tvog favorita koju da kupim, daj link ako imas  :)

Hvala na odgovoru, pa prepek sam terao do nekih 35 stepeni, a meku dok nije pocela da se oseca kiselina i da nece da gasi vatru, prvenac na prepek odvojio 1 litar

http://www.informeri.rs/demi-voda-1l-2l-5l-d-n-sani/Business


Kupio sam ovu vodu, valjda ce biti dobra, samo me malo brine sto pise da joj je rok upotrebe 1 godina  ???

Imali smo jednog forumaša koji bi zasigurno iz napisanog izvukao zaključak da će se i rakija pokvariti nakon proteka roka upotrebe vode, ako se takva voda dodaje u rakiju. Još bi i umislio kako je time otkrio Ameriku i da mu to otkriće više niko ne može zanijekati, a ako treba svim sredstvima će ga braniti, do groba... ili do banovanja.  :D:  
 
Ne boj se, kvarenje demineralizovane ili destilovane ima svoju logiku i suštinu dešavanja koja je bitno drugačija kada ona više nije sama.    

Hvala Bistri, puno mi znaci savet i uputstvo sta i kako,posto ovo radim prvi put, oko 12h danas sam stavio vodu i rakiju koja je takodje bila u plasticnim flasama zajedno da stoje zbog temperature, bio sam znatizeljan pa sam malopre razblazio 3 litara rakije sa 30 gradi na 27, cisto radi probe, mogu ti reci da je rakija ostala ista po bistrini, ali bas bas ista, ostavicu je da odstoji 10-ak dana pa cu da je spustim opet, ne znam da li da je spustim odma na 24 gradi ili da to uradim jos iz dva puta?

U ovoj zoni alkoholne jačine se neće zamutiti ni kada bi spuštanje uradio odjednom. To sam ti već rekao, kao i ono da je ipak bolje spuštati u više navrata uz poštivanje postupka miješanja. Zbog jačeg i dužeg pada koncentracije alkohola u pojedinim dijelovima posude što utiče na aromatičnost i kvalitet rakije.  

Znam, mesao sam u krug a tanak, bas tanak mlaz (probisio zatvarac sivecom iglom) sam pustao u posudu pri kraju gde je krug najveci...hvala jos jednom, sad samo da se bacim na posao  :)

Zavrsio sam prvo spustanje na 27 gradi, nego me zanima posto mi je rakija u staklenim flasama da li da stoje jos drvca koja sam stavljao posto ima vec 40-45 dana kako sam je pekao a stavio sam  ih odma, inace dudova drvca sam stavljao, uzeto samo srce(sredina) duda, ono zuto ???

Бистрице, још једно питање... да ли је добра Деминерализована вода за разблаживање ракија?
Ако није, који су могући негативни ефекти?

U principu jeste dobra, na isti način kao i destilovana. Obje su dovoljno omekšane, odnosno iz njih su u dovoljnoj mjeri uklonjeni elementi koji vodi daju tvrdoču. Da nisu onda bi oni kod razblaživanja stvarali jedinjenja sa aromatskim materijama iz rakije i tako pravili zamućenje. Nije samo zbog zamućenja kao takvog nego što ono rakiji u ovom slučaju oduzima arome.

Колико, Бистрице, траје хармонизација ракије и дест. или дем. воде после разблаживања(2 града мање) ?

И да ли би негативно утицала на сирову ракију када би одједном, израчунату количину дем. воде, изручили у балон или у буре где је ракија... дакле, без танког млаза?

Minimalni period stabilizacije je nekih 10-15 dana. Normalno ako se ima vremena da je bolje sačekati i duže, za drugi turnus razblaživanja.

Bi uticalo negativno i zato se ne preporučuje odjednom nego postepeno uz miješanje. Alkohol i voda se ne miješaju trenutno nego im je potrebno vrijeme. Što je na pojedinim mjestima veća razlika u koncentraciji to je i vrijeme uspostavljana ravnoteže duže, jer se u pusudi na mjestima do kojih je doprla voda stvara podkoncentracija alkohola. U toj zoni se između ostalog značajnim dijelom dešavaju procesi koji negativno utiču na aromatičnost.  
Veliki broj od aromatskih jedinjenja, estera, acetala,... biva razbijeno na svoje sastavnice, čak i 40% kod pojedinih grupa. Vremenom će se oni dijelom ponovno formirati ali će dio njih ostati bez te prilike. Upravo iz tog razloga ide i ona preporuka da se kod razblaživanja nikada ne sipa rakija u vodu, nego voda u rakiju.  

Zato lagani mlaz vode uz stijenku posude i kružnim pokretima napraviti vrtlog kako bi miješanje bilo što bolje. Normalno u turnusima. 

Бистрице, проф. Јовић пише да стабилизација ракије и дест. или дем. траје "најмање 3 месеца".
Што се тиче другог турнуса разблаживања не треба чекати 15- ак дана па и нешто дуже( да се стабилизује ), већ сваких 6 месеци или годину дана, у подједнаким периодима.

? :scr:

Nešto od toga što navodiš je stvarno napisao ali ipak kao jednu od dvije i po njemu moguće varijante, da ne bi ostala samo ona jedna koju je prepisao kao i većinu priručnika.
Jović je nesumnjivo autoritet i poznavalac u oblasti vina, i nije mu trebala ova blamaža sa rakijom jer to nije njegova sfera interesovanja i mjesto gdje bi mogao reći nešto vrijedno pažnje, ili pričati a da ne napravi niz propusta.

Izvadak iz njegovog priručnika...
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/15/15_jovic669.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=15_jovic669.jpg)

Originalni tekst izgleda ovako...
... što bi u slobodnom prevodu bilo...

Svođenje rakije na konzumnu jačinu
Većina destilata (srce rakije) ima udio alkohola veći od onog koji je poželjan za konzumaciju, 40-45% vol., i on se treba svoditi na pitku jačinu nakon završetka odležavanja, tako da se razblaži vodom.

EVo i ja da se uključim u diskusiju posle više godina odsustva sa ovog fenomenalnog foruma i sa još boljim članovima, naravno sve što savetuje Bistrica je i logično i poučno, ja uvek razblažujem rakiju jer je po meni nemoguće da po završetku destilacije dobijete destilat željene jačine, zavisno od voća, godine i drugih faktora destilat je od 24-27 gradi, razblaživao sam i sa dem. vodom i sa dest. vodom i odlične su za to. Ja sam destilaciju najviše usavršio kroz izučaavanje destilacije viskija, svaki viski odležava u buretu na većoj jačini od 40 procenta na koliko je flaširan, po neki se pakuju sa jačinom sa kojom je odležavao u buretu ( cask strenght i barrel proof ) koji su od 60 do 65 posto alkohola. Posle višegodišnjeg odležavanja u buretu pre flaširanja se razblaže na željenu jačinu i onda odležavaju još jednom od 3 do 6 meseci da bi se viski sjedinio kako treba i fiziči i hemijski, mada kažu da je neki minimum 40 dana i  neke destilerije uzimju to kao donju granicu od razblaživaja pa do punjenja flaša, tako a svao ko razblažuje posle pećenja rakije trebalo bi da sačeka taj period pre konzumiranja, mada je to u našem kraju teško, pili bi i sa lule :D:

Još da dodam da destilerije ne koriste dem vodu ili dt. vodu već koriste bunare sa mekom i odgovarajućom vodom zbog količina koje su im potrebne, koji su na velikim dubinama, tako ako imaš pristup takvim izvorima ili bunarima, a koje bi trebalo prvo da ispitaš, u suštini i takva voda bi mogla da dođe u obzir.

Hajde da iskoristim priliku za veliki pozdrav i podržim odluku za tvoj povratak na forum. Pitao sam se gdje nestade nakon one priče o rakiji i stavova koji su u to vrijeme izazivali lavine negodovanja.  :D:  

Amerika je zemlje marketinga i to onog najbeskurpuloznijeg. Tu se nema obzira prema istini i važan je cilj koji opravdava sredstva, a koriste se sva raspoloživa. Voda kod viskija je samo bajkovita priča koju su preuzeli iz proizvodnje piva. Iskorištavaju je maksimalno iako je u pitanju gotovo pa nevažna stvar u smislu uticaja na kvalitet krajnjeg proizvoda. Govorim o dijelu upotrebe vode koji nema veze sa razblaživanjem viskija nego namakanjem sladovine, njenim ispiranjem i sl.. Pivo i voda su nešto potpuno drugo i tamo to stvarno bitno određuje kvalitet jer je voda u pivu sadržana sa procentom većim od 80%. U prirodi nema hemijski čiste ili omekšane vode iz bunara nego se ona u određenom manje izraženom obliku jedino može naći u površinskim tokovima, i opet nije dovoljno omekšana ali to pivarima nije presudno, čak naprotiv, pa sa najvećim uspjehom koriste one iz rijeka. Normalno pročišćena i prerađena u bakteriološkom smislu. Kako jedna laž vuče drugu onda ovi kod viskija moraju i kod svođenja na pitku jačinu ići sa istom pričom a koja onda do krajnjih granica postaje apsurdna i kontradiktorna.

Treba im i sigurno koriste omekšanu a najčešće nemaju rijeka u „dvorištu“ pa im preostaje samo ona bunarska koju moraju u većoj mjeri tretirati za uklanjanje dvovalentnog željeza, mangana i čega sve ne prije nego to urade kalciju i natriju. Na većim dubinama se u pravilu nalaze mineralne vode koje su po svojoj prirodi pa i samom nazivu tvrđe, a usput imaju više željeza kome je neophodno potreban kontakt sa kiseonikom za prirodno dugotrajno taloženje i njegovo uklanjanje iz vode. Kako niko nema toliko vremena za čekanje na prirodnu oksidaciju i tako dugačak kaskadni tok vode za prirodno taloženje na scenu stupaju moderniji hlor dioksid kao manje štetan od običnog hlora i aluminijum sulfat kao sredstvo koje će sve to lakše zadržati na filterima za krajnju deferizaciju vode.

Hlor dioksid je inače jedan od prvih i uspješno korištenih bojnih otrova u prvom svjetskom ratu pa se ne smije skladištiti u plinovitom obliku, nego se mora direktno proizvoditi u krugu fabrike, reakcijom natrijev hlorita sa hlorovodoničnom kiselinom otopljenim u vodi.  
Apsurd nad apsurdima, ili drugačije rečeno nema šta se sve ne može upakovati i "prodati" kao priča samo treba bezočno lagati. Što veća i bezočnija laž to lakše prolazi.  ;)

Bistrica "myth buster"  :). Ne isplati im se da destiluju vodu, prosto mnogo energije bi utrošili, ovako im je to mnogo jeftinije e sad jeftinije i bolje u većini slučajeva ne ide zajedno, tu marketing čini čuda.

Zanima me vase misljenje u vezi vode koja je prosla reversno osmozni filter.Dali je ona prihvatljiva za razblazavanje destilata.
Posedujem takav filter kapaciteta oko 10l precišćene vode po satu.Probao sam sa njim da razblazim destilat i nisam primetio razliku u odnosu na demi vodu koju sam do nedavno koristio.
Jos jedna stvar, ukoliko se destilat razblazi naglo i dodje do zamućenja sto je u toj situaciji neizbezno koliko mu je potrebno vremena da se "oporavi" u potpunosti i bude spreman za filtraciju i upotrebu.

Zavisi i koja je vrsta rakije.dunju sam cekao skoro 2 meseca da se skroz izbistri

Reverzna osmoza je jedan od postupaka kojim se dobiva demineralizovana voda pa bi trebala biti dovoljno omekšana i ona koju ti praviš.

Filtraciju možeš raditi i odmah ali se ne preporučuje zbog uticaja na kvalitet kroz odstranjivanje iz rakije određenih aromatskih jedinjenja. Najbolje je kada se rakija vremenom sama izbistri pa je filtracija najčešće i nepotrebna. Vrijeme bistrenja zavisi od hemijskog sastava, odnosno količine prisutnih jedinjenja koja prave zamućenje. Kao što je već napisano u pravilu se to poklapa sa minimalnim vremenom za stabilizaciju, nakon konačnog namještanja na pitku jačinu. Nekih par mjeseci u prosjeku. Preciznije ne bi išlo jer bi se iz bilo kakvog detaljnijeg opisa moglo ipak samo naslutiti struktura i učešće takvih komponenti, koje zavise od vrste voća, godine... kao i postupka prerade, fermentacije, destilacije, odležavanja...

Ok Bistrice,tako sam i ja mislio u vezi reversne osmoze.Nego sad imam jos jedno pitanje.Rakija od kajsije proizvedena 2016.g. odlezala je  do februara 2017.g. i prosla prirodnu hladnu stabilizaciju (preko zime na temperaturi i do -5 stepeni u prostoriji gde se nalazila ) i lepo se iztalozila.Na dnu i na stranicama tanka se nakupilo malo plavih pahuljica koje sam namerno izmesao sa mikserom da vidim dali će posle mešanja i kad se sve smiri sve pasti na dno,međutim posle mešanja (temperatura je u tom momentu bila 9c stepeni) plavetnilo se podiglo na vrh i sjedinilo sa uljima iz rakije i obrazovalo skramu koja pliva po površini tanka.Pretpostavljam da bi sve to trebalo da se spusti na dno onog momenta kad temperatura rakije dostingne dovoljno stepeni da ulja iz rakije ponovo postanu rastvorljiva u istoj.Dali bi bila greska sad obaviti filtraciju tj dali bi se ta ulja zadržala na filteru ili bi samo nečistoće bile odstranjene.Rakija trenutno ima 43% vol. i bila je bistra i prozirna sem ovih napred opisanih pahuljica koje su se nalazile na rubovima i na dnu tanka.

Nemoj je filtrirati nego samo propusti kroz višestruku gazu da otkloniš te površinske masne naslage. Kombinacija eteričnih ulja i jedinjenja višemasnih kiselina koja može da povuče na gorkasto pa i sa osjećajem metalnog ukusa. Trebao si to ukloniti odmah kada se istaložilo i pojavilo na površini, a iz istog razloga je poželjno destilat na izlazu iz tabarke hvatati preko postavljene gaze na kojoj će se zadržati tako nešto.

Ok hvala na savetu.Mada rakija je odlicna po misljenju mnogih koji su je probali i pitka i aromatična samo mi je ovo bilo čudno što se tako podiglo na površinu u vidu skrame nakon jačeg mešanja.

Razblazivao sam destilat sljivovice, uzeo 40 litara destilovane vode i sveo cjelinu na 50 volumnih procenata alkohola. Sada ne mogu da nadjem onu istu destilovanu vodu koju sam vec koristio. Da li bih smio u apoteci kupiti neku drugu ili da se vise potrudim u trazenju one iste :D ? Mislim da ne bi trebalo biti problema, voda je voda, ali nije lose pitati iskusnije. Unaprijed hvala

Nije zgoreg malo i promijeniti.

Hvala bistrice.

Kao prvo, pozdrav svima na forumu, hvala na ogromom broju informacija koje ovdje dajete!!  :thumb:

A sada, ako dozvolite, da izvučem sledeći post iz konteksta i odem malo u off (nadam se da neću popiti ban odmah  ;D )
Mene zaista interesuje kako se to radi, pominjete neke tabele, kako ih naći?
A još i više me interesuje, KADA raditi razblaživanje, nakon koliko vremena od pečenja?

Hvala puno, oprostite na skretanju sa teme, pozdrav svima!

Pozdrav dobrodošlice i tebi.

Niko do sada nije popio ban zato što je otišao malo u "off" nego puno u "on", pa se ne brini. Za ono odmah. :D: Šalim se.

Na ovoj temi imaš ponešto o svođenju rakije na pitku jačinu.
Inače se rakija svodi na pitku jačinu tek onda kada se mora. Nakon dugog dozrijevanja na alkoholnoj jačini koja je dobivena destilacijom. Ako ti se žuri onda je minimalno vrijeme neka dva mjeseca odležavanja. U nekoliko navrata spuštanje jačine za po 5% alkohola. Ako je rakija bila 65 stepeni i više onda prvo spuštanje možeš uraditi za maksimalnih 10 stepeni. Nakon svakog razrjeđenja pusti neka protekne bar 10-15 dana, a poželjno je i više. Ako sa 45 želiš spustiti na 40% onda u ovoj zoni budi dodatno oprezan i uradi to u dva navrata. Iako je napisano na više mjesta na forumu ne mogu da ne naglasim, potpuno lagano u jako tankom mlazu uz obavezno i neprestano miješanje čitavo vrijeme dok se voda iste temperature u sipa u rakiju. Ne smije se dozvoliti potkoncentracija alkohola u bilo kojem dijelu posude jer bi to bio direktni udar na stabilizirane arome u destilatu i njihov djelimičan gubitak.

Evo ti i tabela koja pokazuje tačan omjer vode. Zbog lakšeg snalaženja obilježio sam ti situaciju u kojoj imaš 100 litara rakije od 68 stepeni i zanima te koliko ti vode treba da bi je sveo na 40. Rezultat koji se vidi je 72,3 litara vode.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/18/18_abckontrakcijaa.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=18_abckontrakcijaa.jpg)

Juče sam odradio prepek rakije, i greškom sam na nekih 17l jačine 62% odmah dosuo veću džezvu destilovane vode. Greška je što sam to uradio  odmah i što temperatura vode i rakije sigurno nije bila ista. Nije došlo do zamućenja, pa se nadam da ne može doći naknadno.
Kako planiram da pećem još rakije i računam na nekih 7-10l prepeka (u roku od nekih dve, tri nedelje), interesuje me, da li smem taj prepek da dodam u ovu jedan put razblaženu rakiju, pa da onda odradim razblaživanje celokupne rakije kako valja?
Jasno mi je da rakiju ne treba sipati u destilovanu vodu, već obratno, ali ovde se radi o jednom razblaženoj rakiji ( oko 5%) koja će odstojati dve, tri nedelje do dosipanja nove rakije.
Takodje, pošto rakiju držim u staklenim balonima, interesuje da li je moguće direktno u balonu razblaživati rakiju (npr.dospem vodu, pa izmešam nekom dužom varjačom) ili je ipak bolje da sve to sipam u bure, mešam, pa opet vratim u balon.
O ovako malim količinama rakije pišem jer koristim kazanče od  35l, kako bih ispekao rakiju od dvorišnog voća...

Takodje, čuo sam da se rakija može mešati i  duvanjem u crevo koje se uroni u rakiju, pa bi to bilo zgodno u ovoj situaciji kada je rakija u balonu. Da li je to tačno, i ako jeste gde naći odgovarajuće crevo za ovu svrhu, odnosno za prehrambrene tečnosti?

1. Zamućenje se u pravilu pojavljuje na koncentarcijama alkohola ispod 50%, naročito ispod 45.
2. Uvijek se sipa slabija rakija u jaču, istim postupkom kao kod sipanja vode, ali je ovdje mala razlika u koncentraciji pa možeš i tako. 
3. Sipanje vode kod razblaživanja rakije se radi potpuno lagano, u jako tankom mlazu, uz obavezno i neprestano miješanje, čitavo vrijeme dok se voda iste temperature u sipa u rakiju. Ne smije se dozvoliti potkoncentracija alkohola, u bilo kojem dijelu posude, jer bi to bio direktni udar na stabilizirane arome u destilatu i njihov djelimičan gubitak. To je nemoguće postići miješanjem u balonu. Uventualno sa manjom pumpom i venturijevom cijevi.
4. Ne može na kvalitetan način.

Hvala na detaljnom odgovoru. Pozdrav

namjeravam određenu količinu prepeka od jabuke jakosti 68vol% čuvati narednih godinu dana pa onda spraviti na pitku jakost, nažalost ne raspolažem sa hrastovim bačvama nego će odležati u staklenim posudama sa enološkim srednje paljenim hrastovim štapićima. Znam da u prvim mjesecima treba vršiti oksidaciju povremeno otvarajući boce. Nedoumica je koliko dugo se vrši oksidacija pri takvom načinu čuvanja destilata u vremenskom roku od godinu dana jer će mi tada ta količina koju sam spremio trebati. Što se tiče hrastovih trijeski, koliko sam shvatio iz raniijih postova, one se drže u destilatu toliko dugo ovisno o tome koji intenzitet okusa pa i boje želimo postići

htio bi razblažiti viljamovku koja je u staklenim balonima od 54l dali je smijem pretočiti u inox bačvu od 100l i razblaživati je
jer je u inoxu mogu miješati prilikom razblaživanja pa je opet vratiti u balon i tako sve do cca 40% vol?

Ne vidim razlog što ne bi mogao...

Zbog gubitka arome, ako budem tako par puta pretocio dali se gube arome zbog doticaja s zrakom?

Pazit ćeš kod pretoka, i voditi računa da bude zatvorenog tipa.
Crijevom iz jedne posude, na dno druge tako da ono bude uronjeno u rakiju svo vrijeme pretakanja.
Još bolje da sam pretok i dodavanje vode radiš istovremeno. Na način da koristiš princip venturijeve cijevi kao kod dodavanja hraniva za sistem zalivanja kap po kap. Dva crijeva sa većom razlikom u prečnicima. Za vodu možeš i ono tanko od infuzije. Spojiš crijeva blizu početka, povučeš rakiju, a ona sama protokom vuče vodu i miješa je. 
 

Pozdrav svim forumasima, slucajno sam vas nasao pre 2-3 godine i pazljivo citao postove pojedinih clanova, za koje smatram da su puni znanja i iskustva, i da dodam da su ovakvi forumi zlata vredni za nas amatere koji imamo volje i zelje da svoje skromne koicine voca i grozdja u amaterskim uslovima dovedemo do najvise moguce tacke kvaliteta pri spravljanju vina i rakijice

Sada bih se drzao rakije, ispekao sam rakiju od grozdja, kako sam zgmeljao grozdje tako je i peceno, nije vadjeno vino niti sam hteo da dodajem secer, iako je bio jeftin jesenas 55 din./kg.
Komina je bila perfektna i u prepeku sam dobio 150 litara rakije jacine 70%.  Od svaki prepek sam odvajao po 1 litar prvenca pa mozda i malo vise ako moj amaterski njuh proceni da to jos nije to, i patoku od prepeka nisam ubacivao u sledeci prepek.

Kazan mi je 120 litara , u prepek sam ubacivao 80 litara meke rakije, 20 litara otocenog vina koje sam otocio pre otvaranja bacve  i 10 litara vode. U prepeku sam prekidao sa sakupljanjem srca negde oko 40 %.  

Imam li gresaka negde u ovim postupcima i koje, to je prvo pitanje???

Oko spustanja sam valjda sve skapirao ovde , po tablici odmerim koliko DEMI vode treba i spustam prvo za 5 %, pa odlezi bar 2 nedelje pa opet tako, i na kraju po manje da spustam , da li je to tako ispravno, to je drugo pitanje

Zbog cega si dodavao vino i vodu u prepek? Jel ti to rakija iz prve destilacije bila prejaka? Suvise razlicitih postupaka, zabrljacu nesto na kraju i ja :D

Pa iskreno nisam hteo da dodajem nimalo vode, ali u mom kraju svi su "majstori za pecenje" i svi mi pametuju sipaj vodu, sipaj vodu, ja sam izbegao pritisak sipanjem samo 10 litara, a verovatno nisam trebao, ne znam, valjda ce neko odgovoriti .
A vino sam ubacio u prepek zbog bolje arome i mirisa, nekako mi je to logicno, vino je bilo cisto, bistro, za pice  milina

Vodu dodaješ kod prepeka samo ako ti je sadržaj etanola veći od 32vol%,a i tada ne više od 10%.
Vino ne dodaješ uopšte jer tako ne da ne doprinosiš aromi u krajnjem destilatu, nego samo narušavaš ono što si dobio prvom destilacijom.

Vino kao grom , bistro ko izvorska voda a steti u kazan pri prepeku , e to nisam mogao verovati.

Razblaži sa njim tako dobrim rakiju pa pogledaj dal ju je popravilo.  :D:

Tu si trebao stati sa postupkom destilacije i tu rakiju staviti u drvenu bačvu na odležavanje

I još nešto trebao si prije početka destilacije pitati za savjet

A nemam ja tako dobre drvene sudove za rakiju, a staviti u neki los drveni sud znaci upropastiti svu rakiju. Ja to prodam za 4-5 meseca , tako da nemam ni vremena da je cekam. Sto se tice saveta znam da ovde ima strucnih ljudi, ja pitam ili procitam pa ispostujem sve sto mogu u mom amaterskom radu.

Након друге дестилације добио сам око 60л ракије од шљиве, јачине 24 града. Поставио бих неколико питања у вези са даљим поступком:
1) Какве су препоруке искуснијих чланова - на колико би је требало разблажити како би се у највећој мери сачували укус и арома?
2) Да ли је боље разблажити одмах, или након одлежавања?
3) Ако је ставим у ново храстово буре, колико треба да лежи у њему пре него што је разблажим?
4) Коју воду треба користити за разблаживање - више људи ми је рекло да треба да дестилишем своју воду, да ће купљена дестилована вода "покварити/замутити ракију" - не видим зашто би ако се испоштује начин и темпо мешања, има ли заиста разлике?

Знам да је сваки појединачни случај прича за себе, али би ми значило да чујем како бисте у принципу поступили.
Што се тиче начина мешања воде и ракије и неких других детаља, то сам већ пронашао прилично подробно објашњено на овој и другим темама.

1. 43 stepena
2. nikako odmah
3. od jedne godine pa na vise bolje
4. destilovanu ili demi vodu mozes i svoju ako mozes da je dobijes iz cistog kazana.

Već si je „razblažio“ destilacijom pa sve ono što ide poslije nje postaje manje bitno. Da sam ja na svom kazanu radio destilaciju meke rakije od 25 stepeni, u prihvatnoj posudi bi mi bilo 60 kada je na luli 25. Na kazanu bez kape je ta relacija 60-30. Neprihvatljivo čak i za sve one manje senzibilne ili tolerantnije na izrazito patočne tonove.

Probaj jednom samostalno destilat na luli jačine 25-30 stepeni pa ćeš lakše prepoznavati njegov uticaj na kvalitet rakije. Ne samo zbog loših patočnih tonova nego i sveg onog što maskira i zamagljuje prethodno nakupljene i skoncentrisane arome u destilatu. To je upravo ono što jednoj pravoj kvalitetnoj rakiji nikako ne treba. Smeta joj za pravi uzlet, neprekidno već par stotina godina. Pusti sve nedorasle savjete i preporuke nego slijedeći put u destilaciji „zasuci rukave“. „Poturi nos i izloži usta“ uzorku jačeg destilata upoređujući ga sa svim onim istim što si ovaj put uradio.

Па каква је тек ракија коју пеку директно гађајући јачину од 45%, без накнадног разблаживања?! Тамо има паточних једињења у далеко већој мери... Колико видим, чак и овде велики број људи ради управо тако.
Поредио сам мирис препека са првенцем, меком ракијом и оном добијеном од патоке- небо и земља, заиста је очигледно у чему је разлика. Међутим, нисам био сигуран да ћу чулима препознати тренутак за раздвајање фракција, па сам послушао савет из Јовићеве књиге: да не издвајам преко 30-35% у средњу фракцију, како бих избегао утицај патоке, и испало је како је он о прогнозира, око 60% јачине. Тако да могу рећи да нисам слушао недорасле савете, већ неког ко важи за ауторитет у тој области. Нисам сујетан, не терам по своме и не пратим слепо неке ракијашке митове и мистификације којих у мом крају има као и свугде - напротив, врло радо питам искусније и паметније.
Надам се да је претерано рећи да је ракија овим упропашћена - свакако није за медаље и такмичења, али такве амбиције нисам ни имао. Верујем да може да се попије чашица-две без мамурлука и главобоље као од неких које око мене продају људи који не одвајају првенац и патоку, не разблажују већ гађају 20 гради на препеку, додају шећер и незрело воће...  :)
Ако сам све добро схватио, треба неразблажену ракију да наспем у овињено буре, и да је разблажим тек након одлежавања, а пре употребе /пребацивања у стакло (старо буре)?
Опростите што постављам много питања последњих дана- имам веома мало искуства, кад то не бих радио, вероватно би грешака било и више  :(

Da nije stamparska greska u toj knjizi? :D:
Jovic je vinar pa mu mozda i zbog toga ne treba bas sve u vezi rakije uzeti zdravo za gotovo. Ja nemam nekog iskustva, ali meni je uvek granica za secenje bila izmedju 40-45%. Prijatelj je probao da ide ispod, razlike na ukusu skoro da i nema to je tacno. Ali skoro ne znaci da je nema vec da je mala. A na razblazivanju njegov se destilat zamutio. Moj nije.U kolicini je dobio par litara svega vise. Ne znam koliko je ovo uporedjivanje merodavno, ipak smo fermentaciju radili odvojeno. Ali je mene ubedilo da ne vredi za par litara rizikovati sve ostalo.

Не верујем да је грешка, све јасно пише  :)
Боже мој, човек се учи док је жив. Следећи пут прекидам раније.

Професор Јовић некако снисходи читаоцима, али написао је када треба у току редестилације да се прекида средња фракција... од 40 - 45 степени.

Даклем, опште правило је да средњу фракцију, тј срце ракије у току редестилације треба прекидати када је испод луле финална јачина будуће ракије, дакле, око 18 гради.

Pa Vladimir ti je već odgovorio na to pitanje,kratko i jasno.
Samo sedi,skoncetriši se i pročitaj šta ti je već napisano. :) Videćeš odgovore ne samo na pitanja koja iznova ponavljaš nego i sva ona koja bi postavio nakon toga.
Naravno da Jović nije "autoritet" u toj oblasti,nije ni što se tiče vina još odavno.

Moze li rakija koja se zamutila prilikom razblazivanja ponovo vratiti u kazan, kako bi se ponovi prepekla i izbistrila?
Hvala unapred.

Koja rakija? I kako se zamutila..
Može na redestilaciju, a možda i ne mora.

Naknadna destilacija se nikada ne radi bez nekog krupnog razloga nego se saceka da se rakija sama izbistri. Ako se ipak ne desi onda se filtrira.

Odlučio sam da joj dam infuziju. Kupio sam na internetu https://www.ebay.com/itm/IV-SET-Administration-Sterile-IV-Tubing-Universal-Mediflex-MEDICAL-HOSPITAL/253423507289?hash=item3b0137d759:g:JmIAAOSwhqVbBnFJ :D:

Jedan kraj infuzije sam pričvrstio kroz čep u bocu s destiliranom vodom i objesio bocu iznad spremnika s rakijom koju trebam razrijediti. Drugi kraj (slobodna cijev) ulazi kroz čep u balon s rakijom - nema izravnog kontakta sa zrakom. Namjestio sam protok na infuziji tako da je prinos vode oko 1% zapremnine rakije na dan (znači na 100L rakije, 1L vode na dan). Kapne jedna kapljica svakih 7-8 sekundi. Sad tako razrjeđujem u stupnjevima...prvo s 68 na 60, pa nakon pauze dalje...

Manje mi je posla, a i ne moram mjiešati stalno i izlagati rakiju zraku (viljamovka)...

Bez miješanja praviš veću štetu, činiš rakiji gore. Stvaraš mjesta sa podkoncentracijom alkohola. Bez miješanja je u igri samo brzina difuzije etanola. Zato je miješanje obavezno. Nakon nekoliko dana izvuci sadržaj sa dna i vrha posude u različite menzure pa izmjeri jačinu rakije. Nećeš vjerovati svojim očima.  :D:

Ako vam je namera bila da me uplasite-uspeli ste.
Ove godine: sljiva, kajsija, loza, komova. Sve sam pokusavao sa uzorcima, maltretirao ih maksimalno. Svodio sam sa 69%vol na 43 u jednom zahvatu. I nikad se nije desilo nista da se primeti. Posle nekoliko dana uzorak bi bio veoma pitak i bistar.
Na kraju stvarno ima dobro da razmislim o destilatu od kruske.

Možda i o posjeti okulisti. Ide to s godinama.  :D:

Da znas da je tako.
Mada bi ovim godinama vise prijalo potraziti neku baku koja zna da baje od straha  8:)
Ma kad sam uspeo kajsiju bez secera i vode pokusacu i sa kruskom. Nece to da me ubije valjda.

Зашто код првог спуштања дестилата vol. 65 и више може и до 10 степени?

Zato što se ono prirodno zamućenje rakije ne javlja na tako visokim koncentracijama alkohola. Prirodno zamućenje je ono koje potiče od rakije a ne od tvrde vode. Česmovače.

Cao drugari,
Ispekao sam prepek na 65%. Stavio je u staklo na odlezavanje. Planiram da razblazim deo posle 3 meseca a deo posle 8 meseci do godinu.
Iz nestrpljivosti uzeo sam nekih 500ml da razblazim da vidim kakva je ispala i celih 500ml sam razblazio u jednom turnusu na 40%.
Ukus aroma i jacina fenomenalni, intenzitet ukusa odlican. Rakija se nije zamutila od destilovane vode koja je koriscena.
Da li ovo znaci da nemam rizik da se zamuti ni ostatak rakije kad budem razblazivao vecu kolicinu (nju planiram da razblazujem iz 3 ili 4puta).
Ili se jednostavno manja kolicina rakije drugacije ponasa od vece?

Hvala

Rakije od prošle godine sam spustio na pitku jačin(43-43°) i u principu sam zadvoljan rezultatom ali kod jedne rakije koja je jačine 42° prilikom prvog gutljaja javlja se jak udar na nepce, osećaj je kao da je rakija prejaka, dalja konzumacija uz manje gutljaje je odlična.Zna li neko kako nastaje taj efekat i kako bi se eventualno mogao otkloniti?

Pa prvi gutljaj daš nekom drugom, a onda ti nastaviš.  ;D

Ima smisla  :D: