Sve o Vinu Forum

Juče je u Pančevu bilo veliko rakijsko takmičenje. Moje tri rakije su bile prisutne kao i moj ortak. Takmičio sam se sa Šljivom,Kajsijom i kruškom Kaluđerkom.Uzeh tri srebra, 17,33 šljiva, 17,65 kajsija, i 17,88 kruška.
Bioo je više od 170 proizvođača i preko 450 Uzoraka.Komisija Nikićević ,Vele Tešićć,Popović,Ivan Urošević

Kolko čujem organizacija je bila dobra,nagrade. Takođe ne mogu da ne budem zadovoljan sve moje rakije koje Su stare godinu dana.Ove nagrade mi daju elan Da učim više i da postignem još više kontrolisanih uslova.Nije fraza al ovo je moj uspeh koji sigurno ne bi osvojio bez vas.

Bilo bi dobro da James ili Tot napišu nešto više o ovom takmičenju vrednom svake pažnje
A i ako je još neko od kolega bio da podeli iskustvo.
Izvinjavam se na greškama u kucanju
Pečem krušku i kucam na telefonu.
Pozzz

Bravo Goja. Cestitam.
Mozda i ja za 4-5 godina napravim tako nesto 
Svakako cu pokusati.

Hvala Ibrik
Ti si posvećen član ovog foruma i verujem da ćeš i ranije postići zapažene rezultate u rakijama.A tvoje vino bi voleo da probam  ;D

Čestitke Goja.  :)
Ovakve manifestacije bi prije svega trebale biti poticajne, stimulativne i edukativne za sve one koji ulaze u ovu priču tražeći svoje mjesto pod suncem rakijskog svijeta. Trebale bi bezrezervno promovisati njen puni kvalitet i utirati put njegovom nastanku.

Kako to na žalost često biva pored promocije svega i svačega, pa i vašara taštine, sve ono što bi trebalo promicati je suštinski ostalo u drugom planu. Osim na pustim riječima i deklarativno. Donedavno sam bio neko ko je učestvovao u radu grupe rakija i rakijaši iz razloga koje sam naveo pa neću baš o tome kako i zašto je sve bilo onako kako jeste, ali ne mogu ne spomenuti ono što je opšteg karaktera. Ono što je kontraproduktivno i potpuno neprimjereno za bilo koju manifestaciju pa u konačnici i sam kvalitet rakije. Naročito u vremenima koja dolaze.

Diletantski i bahat odnos ocjenjivača spram onog što su radili, i spram poruke koju su poslali onima koji prave ili bi pravili kvalitetne rakije, mogao bi se jednostavno opisati jednom narodnom: „Čega se pametan stidi, time se budala ponosi.“

Naime, hvale se ocjenjivači kako su rušili rekorde ocijenivši preko 130 rakija dnevno.
Da, samo još budala može pomisliti kako je to nešto čime se treba ponositi. Nema tu objektivnosti ni za lijeka. Nisu dva šmrka iznad čašice, i jedan liz pride, dovoljna za ocjenu nečijeg truda i brige o kvalitetu. Ta rakija bi se morala staviti u usta, raširiti po jeziku, propustiti kroz nos, pa u maloj količini i progutati, ako hoćemo da dopremo do njenog kvaliteta, ali se očito nije tako radilo jer za sve skupa naprosto nije bilo vremena. Niti to živ čovjek biološki može podnijeti, a da pri tom zadrži objektivnost opažaja. Ako bi se neko i sa 25 godina upustio u 130 poljubaca sa nježnim dodirom partnerovog jezika utrnulo bi mu sve, pa i on, a šta bi tek bilo sa nekim ko ima 67 godina. Nekim ko inače ne konzumira alkohol ni u mnogo blažem izdanju, u vinu, pa da mu umjesto nježnosti po jeziku i ustima još rovare nimalo nježni i iritantni alkoholi. E kad se već tako radi onda nikakvo čudo da ista rakija zapakovana u dvije različite flaše, pod različitim imenima, na istom takmičenju i od istih ocjenjivača  dobije istovremeno i veliku zlatnu i srebrnu medalju ocjenama, 18,50 i 17,75. Normalno da nisu ni svi rakijaši lakovjerne ovce i normalno da nisam jedini koji se sjetio ovako pomalo i lucidne provjere objektivnosti.  

Zbog neminovne iritacije osjetne papile na jeziku i receptori njuha u nosu to ne mogu podnijeti. Traže odmor za oporavak pa zato kod senzorskog ocjenjivanja maslinovog ulja koje u sebi nema naročito iritantnog alkohola pravila nalažu najviše 4 uzorka u jutarnjem ocjenjivanju, i 4 u popodnevnom, uz pauze između ocjene svakog uzorka. Normalno da i kod rakija isto tako postoje pravila i ograničavajuća su na maksimalno 30 uzoraka dnevno. Kod vina je taj broj i manji ali nećemo sada ulaziti u pravila. Ona u Nikicinom opisu izgledaju ovako:
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/20/20_senzornoocjenjivanje.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=20_senzornoocjenjivanje.jpg)
Dakle sam Nikićević ovim svojim podvučenim tekstom tvrdi da je ovo ocjenjivanje rakija, kao i mnoga druga do  
sada, obavljeno na nezadovoljavajući način.  
A kad je ocjenjivanje nezadovoljavajuće kakve su onda ocjene? Objektivne i zadovoljavajuće. ;D

Sigurno da je među rakijama na ocjenjivanju bilo i onih izuzetno kvalitetnih, i onih koji su itekako zaslužili visoku ocjenu, a da li su je i dobili u pravoj mjeri jer nisu rakijaši repa bez korijena, pa da ne znaju prepoznati uticaj sorte i kvaliteta voća, kontrolisane fermentacije, kvalitetne destilacije, rakije koja nije hvatana na pitku jačinu, pa i poželjnih uslova dozrijevanja i sl.

Pored već očigledne neobjektivnosti žalosno je još i to što se takvim ocjenjivanjima direktno sprovodi i diskriminacija među rakijama i rakijašima. Na žalost nije glavni kriterijum promocija kvaliteta i kvalitetne tehnologije u određenoj kategoriji rakija pa nikakvo čudo da za pobjednika festivala bude proglašena rakija koja objektivno gledajući može i treba dobaciti jedino do srebrne medalje. Na stranu što ni ja ne sumnjam u kvalitet rakije stare 25 godina ali uvijek se treba sjetiti da postoji gradacija. Dobra, bolja i najbolja. Ona najbolja se postiže dugim odležavanjem nakon poštivanja svih uslova kvaliteta voća, prerade, fermentacije i destilacije. Ona dobra može i bez svega toga jer pričali smo već da se u takvim situacijama ne mora odvajati ni prvenac pa će rakija opet dobaciti jako daleko. Koliko je to daleko vidljivo je i na ovom pregledu kako treba dodjeljivati medalje ocjenjivanjem rakijama starijim od 20 godina, i ostale vezano za godine dozrijevanja.  
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1134.msg27230;topicseen#msg27230
Nagrade za rakije starosti preko 20 godina
Velika Zlatna medalja           19,51-20,00
Zlatna medalja                    19,01-19,50  
Srebrna medalja                  18,51-19,00   
Brončana medalja                18,01-18,50   

Neminovno bi zbog objektivnosti bilo potrebno uvesti bar kod šljivovica kategorije rakija po godinama starosti, kako se ne bi dešavalo da tehnološki loše napravljena, prosječna ili ispodprosječna startna rakija, zbog godina nadvisi onu daleko kvalitetniju. Samo zbog toga što je ona mlađa.

Hvala bistrice
nazalost ubedljiv si
Kazem nazalost jer gde nositi rakiju i dobiti objektivnu ocenu.Ja sam zodovoljan svojom rakijom kao i moji prijatelji i kupci al opet neka provera nije na odmet.Ja jos nisam probao bolju kaludjerku i kajsiju od moje a gde god odem u kafanu ili neko drugo mesto trazim da probam.Kod sljive je vec drugacije pio sam i daleko bolje od moje.
Sta je tuje vazno je istrazivati i napredovati.

20 i kusur godina jedno te ista praksa, i ovde nepoštedjena i ne bih komentarisala više od ovoga da nemam dodati za kajsiju koju sam još pre godinu dana i više probala.

Bila je to jedna od prvih voćnih rakija koju sam tad probala da mi je i sam dan ostao u sećanju vezan za njene očaravajuće mirise. Na nekoj temi sam je jednom rečenicom opisala, da ne ponavljam. :) Našla se na skupu i ja se mislim kako li se osećao svaki njen uludo utrošeni mililitar onako šabanski ocenjen?Verovatno kao da dodješ na guču sa violinom pa još ti traže da zatrubiš, da bi ti zalepili koju novčanicu, orden i mahali zastavom.  ;D

Naravno da nisam ni očekivala da će se to i desiti.  :)

Prva ljubav zaborava nema.Pamtim i ja lepe stvari pre dvadeset godina.Al danas kad trazimo objektivnost za ulozeni tru bistrica je upravu kome verovati .... sve je to komercijalizovano i srebroljubci svuda oko nas.

Pa sigurno ne Ujka Semu koji s postera okružen nacionalnim simbolima kaže I want you.

Njemu je samo stalo da eto tek malo dobije na značaju, malo na novcu,a sve pod okriljem i maskom dizanja kvaliteta rakije, a radi suprotno.Cirkus. Ali, zna Sem kako. Zato je i tako, kako je.

Tema rekao bi kao naručena. I ja obilazim lokalna natjecanja i rijetko budem zadovoljan viđenim i razinom znanja cijelih tih priča. Svjestan da su ocjene pre velike kao za moje tako i za druge rakije ne mogu razumjeti da rakije koje, moglo bi se reči sa manama (meni je mana kada rakija nije usklađena a nesklad dolazi od ne provođenja pravilne druge destilacije ili još bolje prekidanja prve na približnu pitku jakost 50% alk. Itd....), prolaze bolje od rakija koje su prošle takav proces da se ne mogu usporediti sa istima po okusu i ostalom.
Jednom su mi čak zamjerili da su rakije pre blage.....
Ista rakija dvije godine za redom ocijenjena prvo veliko zlato a druge godine zlato ali ispred nje drugu godinu 3 rakije gore opisane...
I šta ti preostaje...malo se požališ na forumu.... :) upališ kotao i probaš biti još pedantniji i napraviti još bolju rakiju.....u nadi da če je publika prepoznati

Obzirom da sam bio prisutan na Festivalu u Pančevu, hteo bih i ja da podelim moje utiske.
Pre svega da kažem da su moji motivi odlaska na Festival, s obzirom da nisam proizvođač, bili pre svega druženje i upoznavanje sa ljudima koje nisam u prilici često da sretnem iz dobro poznatih razloga. Zatim kao i svakom rakijskom zaljubljeniku želja mi je bila da probam neke dobre rakije :) i iskreno sam se radovao dolasku na Festival i aktivno učestvovao u njegovoj promociji koliko sam to mogao.
Sa ljudima sam se video, nekima i po prvi put. Probao sam i neke zaista vrhunske rakije, tako da bi se moglo reći da sam ja svoj cilj i ispunio. Ako dodam da sam i kolekciju obogatio sa par lepih flaša....
Da li je Festival ispunio svoj cilj ili ne, nije moje da komentarišem. Neka o tome govore organizatori i proizvođači. Meni je bilo drago što se videla jasna razlika između ovog Festivala i onog u Osečini na primer. Dok je Osečina najobičniji seoski vašar, na žalost, u Pančevu nije bilo prasića i jagnjića na ražnju, dima i preglasne muzike na sve strane tj svega samo ne dobre rakije ili kako se to reklamira "najveće smotre šljive i proizvoda od šljive u Srbiji". Organizatori u Pančevu su zaista pokušali da celokupno dešavanje podignu na jedan viši nivo. Nije bilo pečenja i narodnog veselja, ali je bilo skoro 500 uzoraka raznih rakija. Ljudi su se odazvali, "mali" rakijaši hobisti koji su hteli da se provere, da vide da li idu u pravom smeru i čemu treba da teže u budućnosti. To je po meni trebalo da bude glavna edukativna poruka Festivala. Ali na žalost, rekao bih da je na kraju Festival bio žrtva sopstvenog uspeha. Ako je više od 450 uzoraka uspeh, i nešto čime se Festival treba ponositi, (ja im želim da taj rekord i obore sledeće godine), onda se uspehom nikako ne može smatrati ocenjivanje tolikog broja uzoraka za tri-četiri dana. I još to sa ponosom isticati kao veliki uspeh ili oboren rekord. Pa nije to takmičenje ko će više uzoraka probati. Stručnoj komisiji valjda to ne bi trebalo da predstavlja cilj, već bi to trebalo da bude kvalitetno i objektivno ocenjivanje uzoraka koje su poslali ljudi od kojih pojedini od toga žive. Kojima je svaka reč izgovorena i upućena kao poruka, životno važna: gde su, gde greše a šta rade dobro, u kom smeru bi trebalo da idu i na koji način da poboljšaju svoje rakije.
Ja nisam rakijski stručnjak, u rakijskom svetu ja sam niko i ništa i to je činjenica! Ali dajem sebi za pravo, ako nikako drugačije onda kao najobičniji rakijski konzument ili budući klijent onih koji su svoje rakije doneli na ocenjivanje, kupac tih rakija, da postavim pitanje, ne dovodeći pri tom u sumnju ničiju sručnost jer za to nemam pravo: kako je moguće probati, senzorno oceniti, opisati, a ja bih dodao i ispoštovati svaki uzorak u koji je neko uložio godine života, rada, truda, kada se za četiri dana proba više od 450 uzoraka ili 137 uzoraka šljivovih prepečenica za samo jedan dan???!!! Gde je tu dodatna vrednost u smislu obrazovanja ljudi, unapređenja njihovog znanja, a samim tim i sveopšteg boljitka rakijske scene Srbije za čiju smo budućnost zabrinuti samo onda kada se pojavljujemo na televiziji? Kakvu vrednost može imati ocena za poslati uzorak ako je ona data nakon 10 sati rada sa njih još sto trideset i šest? U izveštaju biltenu sa Festivala piše da je komisija radila 10 sati (600min) dnevno. To bi za 137 ocenjenih šljivovica bilo oko 4,5 minuta po uzorku u radu bez prestanka. A gde su pisanje opisa, pauze za jelo, za odmor čula itd. Može neko biti iskusan koliko hoće, i da mu objektivno ne treba mnogo tj mnogo manje nego običnom smrtniku, da kaže, opiše šta je dobro a šta nije. Ali što je mnogo mnogo je pa i za najiskusnije. Jer ovde se ne traži crno-bela slika, ne može samo dobro i loše. Ovde se traži "spektar duginih boja" u ocenjivanju, tj detaljan opis šta je dobro a šta treba popraviti i na koji način, sa jasnim smernicama i savetima gde i kako dalje. Teško da se tako nešto može dobiti za četiri i po minuta....
Ostaviću proizvođačima da postave i sebi i drugima pitanje o objektivnosti i verodostojnosti dobijene ocene.
 
Na temi "rakije koje smo probali" ja bih o rakijama koje sam ja probao u Pančevu:
-prva rakija koje sam probao i dugo ih "jurio" ;D bila je Banatski Kalvados braće Margan iz Crepaje. Vrhunska rakija jabukovača dobijena kalvados tehnologijom od jabukobog soka, kupaža destilata starih od tri, pet i sedam godina od jonagold, greni smit i zlatnog delišesa ako sam dobro zapamtio. Žao mi je što nisam kupio više flaša, ali kontakt je uspostavljen. Svaka čast :thumb: Mogao bih je uporediti sa jabukovačom destilerije Stara Pesma iz sela Pepelj za one koji znaju o kojoj rakiji je reč
-sledeća je bila šljivova prepečenica iz 2018 od šljive stenlej, destilerije iz Rumunije. Izuzetno loša rakija, siguran sam da osnovni postulati u poizvodnji nisu ispoštovani: pali i u mirisu i ukusu, bez trunke arome i punoće, tako reći "prazna" rakija koja bi se teško i kupažama i starenjem u najkvalitenijem buretu mogla popraviti
-zatim sam probao vrlo zanimljivu rakiju destilerije Moonshine So Fine tj u pitanju je ljuta papričica u rakiji koja bi ipak trebalo da se koristi kod pravljenja nekih soseva ili kao začin dok nije za "uobičajenu" konzumaciju, bar ne za mene. ali dobro mi je došla da sperem usta od one rumunke ;D
-pošto sam već poznat kao veliki kolekcionar, naravno da nisam mogao da odolim a da ne probam i da moju kolekciju ne ulepšam sa pobednicom festivala. Ljubazno sam zamolio pobednika da mi poredstavi svoju ljubimicu. Došli smo do gepeka automobila u kojima je bilo nekoliko plastičnih balona od 5-6 litara. Pitam da li je to pobednica, čovek kaže nije, "ali sve ti je to isto". Koja šljiva je u pitanju, "pa ranka i druge, sve su ti to kupaže tako je najbolje". U biltenu piše inače da je rakija iz 1999te dok vlasnik tvrdi da je iz 1994. Solidnog je kvaliteta, prijatne arome, blagog alkoholnog ataka na mirisu, dok je na ukusu blago sladunjava, bez paljenja, ali sa vrlo kratkim finišem. Čak je i relativno brzo "nestala" iz čašice koja nije bila baš najprikladnijeg oblika. Uzgred mala digresija, bilo je i onih, verovatno zaslužnih, koji su imali Riedelove tulip čaše za konjak iz kojih su mogli da degustiraju rakije, ali to nije tako bitno. Za "šampionku" je meni bila dovoljna i ona koju sam platio. Hteo sam da kupim flašu dve, da mogu da predstavim prijateljima a i sebi na miru pobednicu tako velikog rakijskog dešavanja. Ali avaj, nema na prodaju. Samo rakija iz balona i to na veliko tj ceo balon po 12 evra litar. I to rakije koja je sušta suprotnost pobednici: stara je "pa jedno sedam-osam godina nisam siguran", značajnog alkoholong ataka i na nos i na usnu duplju, oštra i neprijatna sa jasnim naznakama prisustva i prvenca i patoke; ostao sam bez želje da završim čašicu ili da kupim par flaša, a kamoli ceo balon
-trećeplasirana rakija dolazi takođe iz Knjaževca odakle je i pobednica: o njoj čak nemam želju ni da trošim reči ni vreme onih koji bi ovo čitali: rakija nedostojna da se nađe na podijumu bilo kakve manifestacije pa čak ni u nekoj lokalnoj varijanti; samo jedan detalj, nisam bio jedini koji je tu tekućinu prosuo kroz prozor jer je bilo neprijatno da se proguta, a i bilo je još rakija koje sam hteo da probam pa sam se zabrinuo za sopstvena čula 8:)
-na sreću, bilo je tu i vrhunskih šljivovica gospode Ilije Rudića iz Borče i Zorana Radivojevića iz Krupnja; šljivovice iz Borče i Krupnja su zaista vrhunske rakije, tipične predstavnice od šljive Požegače iz 2000 i 1988 godine, rakije konjak tipa, izuzetne arome, punoće i harmoničnosti koja se prosto poigrava sa čulom ukusa i mirisa; dugotrajnog finiša i mirisa koji ostaje "zalepljen" za čašu dugo nakon degustacije; sve ono što daje Požegača u savršenom skladu sa hrastovim buretom; dva bisera Festivala
-moram takođe da istaknem dve rakije porodice Stanišić iz Pančeva: viljamovka i trešnjevača. Poznat sam kao ne baš veliki fan rakija od "ostalog" voća naročito od kruške Viljamovke koje mi sve liče jedna na drugu; sada mi se čini da bih rakiju gospodina Stanišića mogao prepoznati među hiljadu; neverovatne arome, punoće, harmonije i neke suptilne mirnoće ako tako mogu da kažem; naime čovek zaista ostane bez teksta već nakon prvog mirisa koji je fantastičan, ukus samo još više dopunjuje i potvrđuje takav utisak; neverovatno dugog finiša koji traje li traje, čovek oseti potrebu da zatvori oči i odluta u neko vreme kada je bio najsretniji i najzadovoljniji; zadovoljstvo zamenjuje tuga kada se čašica isprazni, ali zato ostaje miris u njoj koji vas prati kao najlepši parfem; jedno je sigurno, bolju rakiju od Viljamovke nisam probao u životu; jedva čekam decembar kada se nadam da ću dobiti jednu flašu ove fantastične rakije da mogu u njoj u miru da uživam; svaka Vam čast Stanišići
-za kraj sam ostavio rakiju Dekija Veljovića koji je bio gost Festivala tj nije učestvovao u takmičarskom delu; probao sam je zahvaljujući Dekijevoj ljubaznosti van konkurencije; i rakija je van konkurencije, šljivova prepečenica od Crvene Ranke, bela, mlada izuzetnog mirisa i ukusa, bila je pravi melem za moja čula jer sam je probao nakon "pobednice"; Deki mi je poklonio jednu flašu na čemu sam mu mnogo zahvalan; rekao mi je da će rakija verovatno ostati bela tj neće ići u bure-, rekao bih i ne treba, takvoj lepotici nije potrebna "pomoć" u životu, moći će ona to i sama, a majstoru Dekiju svaka čast, vrhunska rakija od moje omiljene sorte; i baš me briga što će neko da pomisli da sam subjektivan ;D ;D ;D kad budete probali videćete i sami; Deki je održao jedan lep govor u kome je predstavio svoj rad, svoje ideje i motivacije, želje za promovisanjem Crvene Ranke kraljice šljive i ponudio svoju pomoć svima koji to žele; činjenica da se pojavio na Festivalu dan pre krsne slave dovoljno govori o veličini ovog čoveka; o tome takođe govori i deo iz njegovog govora gde je pred svima rekao:"sve što znam i što sam naučio u ovom poslu naučio sam na forumu sve o vinu", nešto što je većina učesnika trebalo da kaže javno, ali su ipak rekli meni off the record....

Na kraju uz izvinjenje svima koji su morali da uzmu godišnji odmor da bi čitali ovaj tekst, hteo bih da kažem da je Festival u Pančevu ipak jedno lepo osveženje na našoj rakijskoj sceni tj ideja i način na koji je on zamišljen. Svakako da se može i mora bolje, ali zato bi Festival trebalo da živi i kada nadam se preboli sve dečije bolesti, preraste u ono što je siguran sam bila ideja vodilja organizatorima: poboljšanje i napredak srpske rakijske scene u svakom smislu i proizvođačkom i konzumentskom, pre svega kroz edukaciju ljudi. Kako čujem već je napravljen pozitivan iskorak u odnosu na prošlu godinu. Što bi rekao Ilija Malović u svom obraćanju prisutnima, "ako barem 10 procenata prisutnih hobista preraste u zvanične registrovane destilerije narednih godina, ideja Festivala je uspela". Da bi se to postiglo treba još puno da se radi i unapređuje. Inače, džaba smo krečili....

Bravo James ,posle ovog teksta ko da sam bio na festivalu.Mozda bi mogao da razmislis da krenes u ocenjivanje rakija.Nadam se da se nebi dugo pokvario i polakomio i da bi posteno sudio.

Hvala Goja. Iskreno, rado bih se time bavio, ali bojim se da je to zatvoren klub za nas smrtnike....bar za sad

To je stvar odluke
Pa zar je moguce da 5,6 ljudi vlada u ovoj zemlji kod ocenjivanja rakije.

Ne 5-6 nego jedan. Ostalo su pratioci i podanici. Na žalost nije samo vladavina ocjenjivačkom scenom. U pitanju je nešto mnogo krupnije i pogubnije za rakiju kao takvu. Vladavina u trasiranju puta njenog kvaliteta. Zbog toga je i otvorena tema „Vjerovali ili ne, i ovako neki prave rakiju...“ i na njoj pišem sa puno argumenata, pa i puno žaoka, u nadi da ću još nekog ohrabriti da progovori. Rijetki su oni koji hoće javno govoriti o onom što misle, znaju i osjećaju. Pogotovo još ako je u pitanju nešto što se suprotstavlja formiranom, ustoličenom, „neupitnom“ i na svakom koraku prisutnom javnom mišljenju. Tako čovjek neminovno stiče neprijatelje.

Hvala ti jamsy69. Sa uživanjem sam ne čitao nego upijao tvoje utiske, opise i ocjene ovih rakija. Ne moram ih ni probati da bih znao kakve su. Kad čovjek svoje iskustvo, znanje i doživljaj prenese spontano, iskreno i uz sve to još ponudi na dlanu svoje emocije i svoja poimanja onda se nema šta misliti i razmišljati. Preostaje jedino pokušati ponoviti doživljaj i ljepotu opisanih trenutaka kojim su izložena ne samo čula nego i cjelokupno biće.  

Da,to je uostalom i poenta posete takvim dešavanjima.
Kao i na salonima vina.Znaš šta tražiš,i šta ti najmanje treba. :)

Hvala tebi :thumb:, i baš mi je drago da sam barem donekle uspeo preneti sliku Festivala kako sam ga ja doživeo :)

Sad me izazivaš da kažem nešto i na tu temu.

Upoznala sam dosta ocenjivača sa naših prostora. Bilo je situacija gde isti destilat koji je neko ko je ne samo ocenjivač, nego vrši i obuke ocenjivača probao pa sam zažalila.

Komentari kakvi su daleko od realnog, do onog gde toliko nijansi i ne prepoznaje. Čak do one doze potpune nezainteresovanosti što mene opet dovodi i do pitanja, čemu?  :)

Pa kad taj isti destilat dam onome s kim sam radila destilaciju, i koji je već 30 godina u tome dobijem sve što mi treba od opisa. Pa i u jednoj rečenici.

Kao što ovaj tvoj post gore više govori od nečije medalje i ocene.  :)

Sa lovranskim sam recimo razmenjivala uzorke dosta često i prijatniji mi je taj razgovor nego da se cijela komisija skupi.
Znači, i više se nauči i stekne i na objektivnosti i znanju.

Izazvati blue_moon!? hm tricky business... ;D
Poznavajući sebe i moju nespremnost na kompromise, a naročito bolestan perfekcionizam koji me mnogo koštao u životu, nisam siguran da bi se dobro proveo u tom svetu. I ja više volim da razmenim par rečenica ili poruka ili dovoljno je pogleda sa ljudima koje dobro poznajem i da se odmah razumemo nego da se lažno predstavljam kao ekspert u nekoj komisiji. Kada kažem da bih se rado time bavio, to je tačno, ali pod mojim uslovima. A to je u stvari samo jedan uslov: nema kompromisa kada pričamo o vrhunskoj rakiji. To je cilj, motiv, vodilja, pokretačka snaga, san...

Ja bi predložio urednicima ovog foruma da otvore novu temu Ocenjivanje rakije.Mislim da bi bila korisna i edukativna.Kako se daju ocene po grupama bistroća,miris ukus i td.Zatim kako je moguće da dva ista destilata dobiju dve različite ocene.Ima ovde iskusnih forumaša koji bi mogli da pomognu.Dali je ocenjivanje nešto egzaktno ili ima i ličnog utiska.Ovo je ipak tema kako je ko doživeo neku rakiju.Pa mislim da bi je trebalo rasteretiti.

Moram se nadovezat...…...ljudi se u svašta opuštaju i ne idu u suštinu. Probaju par rakija i pročitaju neki priručnik koji je netko negdje napisao i evo ga ocjenjivač. E sada neki od tih ljudi i nemaju loše namjere nego jednostavno ne razumiju, umisle si ili tko zna što. Puno puta u sportru npr. sam naletio na takve trenere koji stvarno se nisu razumjeli u ništa i živjeli su od fraza: ajmo jako, sada stisni....a godinama su se vrtili po klubovima i zarađivali plače. Rjeđe sam naletio na one istinske poznavatelje koji su mi otvorili oči.
 Kao što ima puno prosječnih i loših rakija tako ima i loših ocjenjivača. Van ovog foruma nisam upoznao nikog za koga bi moga reći da me oduševio, nadahnuo ili što god svojim znanjem bilo ocjenjivanjem, pisanjem ili proizvodnjom. To je ozbiljni problem gdje nam samo preostaje da u svojim svjetovima radimo maksimalno da to popravimo.
Do prije mjesec dana mučilo me to kako to ocijeniti rakiju, kako prepoznati kvalitetu, kako biti objektivan itd....to me mučilo iz razloga toga da kada bi kušao vlastitu komovicu u različitim situacijama npr....drukčije bi je doživio čak bi nekada od umora zamijenio rakije od dvije različite godine koje su se objektivno razlikovale ili pak zamijenio bi komovicu od crnog grožđa za onu od bijelog itd...pa sam se pitao kako to ti ljudi uspiju? Sada znam kako...
Puno mi je u toj priči pomoglo što sam probao rakije koje mi je poslala blue_moon gdje sam konačno osjetio to što kazan pruža i vidio što kolona uzima. Čitao sam ja na forumu o tome ali dok nisam probao nije mi bilo jasno. Prije toga uspoređivao sam svoje komovice sa talijanskim ali to su različiti stilovi koje je nemoguće uspoređivati. Najviše mi je pomogla destilacija i kušanje na luli to bi svako morao trenirati.
Uglavnom dok je referentna institucija nekompetentna ili se takva čini a drugi idu za njom i neće ili nemaju priliku uči u suštinu sve skupa je jedan masulj koji je otvoreno fermentiran po mogućnosti sa šećerom i trebala bi jedna dobra kolona da ga dobro pročisti jer kazani su nam pre blagi za takve...
Uglavnom htio sam reći da se previše olako shvaća posao ocijenjivača i pojam ja sam ocijenjivač. Prvo to je konstantan trening, treba i malo talenta, zdravog razuma itd...….
Sada mi pada ideja trebalo bi napraviti i takmičenje ocijenjivača u sklopu takmičenja rakija pa da vidimo dali če prepoznati sortu, starost, stil itd.. možda bi se tako profilirali oni bolji  :scr:

Pa da otprilike sve sto si napisao i ja sam nekako zamislio da bi trebalo u posebnu temu da bi mogli da saznamo nesto vise i da bi u toj temi podelili neka nasa vidjenja.Vrlo malo sam zagreba oko samog nacina ocenjivanja i bas bi bilo  lepo da se to obljasni.Neznam dal si vidjao mislim da ima na you tube kako poput skrivene kamere nekim francuskim ocenjivacima poturaju jeftino vino u boci skupog vina i to sa velikom razlikom u ceni i kvalitetu a ovi o tom jeftinom vinu sklapaju bajke i epove.Kolko uopste ocenjivanje rakija i vina moze biti objetivno.Ja sam pravio test da mi supruga sipa moju krusku iz 2017 i 2018 i tu sam nepogresiv al to je moje cedo a za ostalo samo je moj utisak.
Ili recimo okruzenje kad komisija sedi zafedno pa im servuraju rakiju pa se neko namrsti ili u nekoj drugoj situaciji oblizne brk dali utice ili ako bi ti ja poslao recimo bistricinu rakiju ili ako bi ti poslao svoju rakiju dal bi ti ili neko drugi primera radi ocenjivao drugacije i stekao pogresan utisak
ili zasto bistrica misli da je u Ljubljani ozbiljnije ocenjivanje nego na nekim drugim mestima
ima mnogo pitanja

Provociraš,Goja,provociraš. ;D

Šta u stvari hoćeš? :)

Pa i neko vino ocenjeno na Decanteru koje je takmičenje na visokom nivou,može biti da i ne ulepša veče. :)
Što si se toliko opteretio medaljama,ordenima i ocenama pa još tražiš da se to uvede ovdje. :)

Već deset godina dobijam na probe uzorke rakija.Nijednom nisam ni pomislila kako bih tu nešto ocenjivala.
Pomislila sam nažalost u većini slučajeva šta je loše,i šta treba da promeni i to mu rekla.
Bilo mi je drago kad vidim promjenu kod čovjeka,ostalo je nebitno.

Meni lično ocjene ne znače ama baš ništa,pa i kad su onako,profi. :)
Iako sam u tom poslu.
Dovoljna mi je čaša tog pića pa da mu se odlučim,ili ne.

Bas sam iznenadjen tvojim odgovorom.Sta provociram?Bistrica je pre neki dan objavio sliku kolko svatam deo pravilnika u ocenjivanju rakija sto je za mene bilo potpuno novo i pomislio sam da bi bilo lepo da se malo bolje upoznamo sa nacinom ocenjivanja.Uopste nisam opterecen ocenjivanima i medaljam ,zelim da napredujem u spravljanju rakije a ovo je neko dopunsko znanje.Zaomi je sto tako mislis o meni.A sto tebi ocenjivanje nista neznaci dozvoli da neko drugi ima drugacije misljenje ,eto meni znaci najvise  kako se to radi neki detalji i da se ne ponavljam,Jos jednom nikakva provokacije aman.

Samo polako.  :)
Pored toliko drugih pa i onih bezveznih tema na forumu sigurno da ima mjesta i za jednu ovakvu o kojoj Goja priča. Jedino što ju je trebao sam otvoriti, ali nije problem. Otvorit ću je i prebacit poruke kad uhvatim vremena. Normalno neće biti tema ocjenjivači, naročito lokalni, nego organoleptički doživljaj i senzorika.

Evo za početak jedne jako dobre prezentacije od Nikićevića. Za detaljnije ide normalno sprega posvećenosti, znanja i iskustva.
https://www.slideshare.net/instituttam/senzorno-ocenjivanje-jakih-alkoholnih-pica

Naravno, kao i da nam vino placeno nekoliko eura u aldiju legne na dusu samo tako. Da li je to zbog hrane, drustva ili mozda Sicilije gde je zrelo grozdje mozemo da nagadjamo  :)
Licno mi ocene nisu bas bitne, posebno ne od ljudi o kojima se po kuloarima prica da su laksi od francuske sobarice. Ali mozda bi trebalo otvoriti temu na kojoj bi se predstavili formalni uspesi forumasa. Ne znam kako je vama kad sa nekim pricate na temu foruma, meni je vec nekoliko puta nabaceno u razgovoru kad tvrdim da je ovo najbolji, najstrucniji forum sa ovakvom tematikom: a sta su ti tvoji osvojili na kom takmicenju?
Jasno mi je sta je to, ali bi bilo lepo prizemljiti takve sagovornike i tom cinjenicom.
Mada mi nije najbitnije, opet kazem.

Koliko ja vidim, a fokus mi je uvijek bio jača strana, više nego "tonu" zlata samo u posljednjih par godina. Jedino što mnogi šute kao da se boje ispitivanja porijekla imovine.  :D:

Ove godine sam napravio mali eksperiment spuštaje pH ispod 2,5 sa ciljem odlaganja početka vrenja ( jabuke ) dok se ne napuni kopletna posuda ( a u trajanju od nekoliko dana ) elem, razlika od pomenute situacije je i u tome da za pokretanje vrenja nisam koristi bazne supstance već dodao jabuka do pH 2,8 i što je ceo proces trajao 5 dana na relativno visokoj temperaturi te se nije radilo o klasičnoj konzervaciji. Ono što ovu priču čini iole zanimljivom  ;D je to da sam za rakiju koja je ovako pripremljena dobilo i ocenu ( van oficijalne konkurencije ) od strane žirija na takmičenju " rakija i rakijaši " u Pančevu i iznosila je 17,40 za razliku od " regularne "  rakije od istih jabuka standardno ukomljenih koja je u oficijalnom delu takmičenja dobila bezmalo istovetnu ocenu ( 17,44 ). Zaključak žirija je bio i taj da bi trebalo uraditi i hemijsku analizu a ne samo senzorsku i da bi trebalo obraditi mnogo veći broj takvih uzoraka da bi se doneo pravi sud o takvom postupku. Inače, moja zapažanja su bila da se tokom burnog vrenje oslobadjao veoma neprijatan miris koji je na kraju ipak nestao.
Uz sve to , postavlja se i pitanje koje je Bistrica pomenuo a koje glasi " a čemu sve to " jer je danas definitivno svaka ozbilnija proizvodnja u kontrolisanim temperaturni uslovima i primenjivo je samo za neku amatersku proizvodnju a tu se , pogotovo, ne preporučuje prčkanje sa kiselinama i bazama.

Ti se uhvatio samo kvaliteta fermentisanog materijala kod ocjenjivačke komisije kojoj je za ocjenu kvaliteta jako važan uticaj destilacije, i jačina rakije u prihvatnoj posudi.
Dobio si od njih još nižu ocjenu nego što je inače daju i sirovoj mekoj rakiji, pa evo pogledaj njihovo poimanje kvaliteta.
Da znaš za na godinu šta trebaš uraditi ako hoćeš veću ocjenu.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/20/20_3_3aaaaaa.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=20_3_3aaaaaa.jpg)
Tabela 3. Uticaj načina razdvajanja srca rakije od patoke redestilacijom sirove meke rakije od šljiva, jačine 25,8 stepeni, na senzorske karakteristike srednje frakcije – rakije. Svedene na 45 stepeni.
Pisao sam već o tome.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=2793.msg33836#msg33836

Ako te buni jačina rakije u prihvatnoj posudi, i različit kazan na kom su oni radili, onda samo jedna informacija. Kada u svoj kazan staviš meku rakiju od 25,8 stepeni, u drugoj destilaciji za najbolju ocjenu trebaš odvajati patoku kada su 2 stepena na luli. Kod njih je to bilo na 4 stepena da bi dobili najbolju rakiju u prihvatnoj posudi. Tako se ovdje osvajalo zlato. Ne kažem da će uvijek biti tako jer im inače ocjene variraju samo za nekih +-1 poen.  ;D

Dao sam te ocene samo kao primer, ilistraciju, same priče o konzervaciji kljuka spuštanjem pH vrednosti. Same ocene su manje bitne a nisu ni bog zna šta a za šta su zaslužne na prvom mestu nedovoljno zrele i nekvalitetne jabuke a skromnost moje veštine destilacije i aparature koju posedujem je tek na drugom mestu. Nije od zanemarljivog uticaja ni neadekvatan kvasac i enzim ( fermentis FD3 i fermentis safizym clar plus ) a verovatno i kombinacija tako niske pH vrednosti i enzima u opšte.

Za buduće ocenjivanje spremam neke nove adute sa novim destilatima Viljamovke , dunje, sa potvrdjenim i proverenim enološkim sredstvima a svakako ću uzeti u obzir i vaše preporuke za samu destilaciju i odvajanje frakcija pa će i ocene, nadam se, biti bolje :-)

Upravo o tome sam i pisao ovom blažom ironijom.
Pored ovakvih i sličnih ocjenjivača jedino neki drugi put, a ne njihov, i posvećenost kvalitetu daju rezultat.
Upiranje prstom u njihove ocjene i njihove zaključke u ovim sferama je na žalost bezuspješno traženje puta kojeg nema.  

Ne verujem nesto.
Vidimo da sa rastom jacine u prihvatnoj posudi ocene ne rastu vec  padaju. Logican sled je da ce ocena biti oko 17,50 kad jacina u prihvatnoj posudi bude bila 68%...  :lol:

Sa tog istog takmičenja sam imala priliku da uspem u čašu destilat koji je dobio veliko zlato.
Paralelno sam imala drugi u rezovima od 55-47 na luli. Moglo se tačno osetiti kako patočni tonovi su sve jači, tamo negde na 47 mi se našla i ova zlatna.

Ma hajde, evo probao sam i ja ponešto.  ;D
Na žalost nije u pitanju izuzetak nego takvo ocjenjivanje sa jako lošim kriterijumom postaje pravilo kojim se ide u posve lošem pravcu. Spominjao sam već konotaciju populizma u kojem podilaženje masama jedino i samo donosi korist pojedincima, a od kvalitetne priče i kvaliteta rakije na kraju ne ostane ništa.

Nikakvo čudo ni blaži patočni tonovi u velikom zlatu jer kad pogledaš da je svaka treća rakija dobila zlato. Da je njih tek 3% dobilo bronzu, a sve ostale su srebrne. Pored sve one masovne poplave, šećerne bolesti, straha od hemije, zastoja fermentacije, slika natrulog voća, loše prerade. Ćiribu ćiriba tehnologije i čega sve još ne, vidljivog čak i na ovom forumu, postaje jasan i apsurd da ni jedna od preko 400 rakija nije odbačena kao loša. Sve do jedne su valjale?

Cirkus, i to vrlo uspješan za izvođače, a tolerantan i prihvatljiv za publiku jer eto njih onda i na godinu. Hljeba i igara je očigledan cilj do kojeg je put utaban vidljivom namjerom a ne tek spontano i neplanirano dešavanje.

Ja sam na FB grupi "rakija i rakijaši" postavio pitanje dva puta da li je bilo diskvalifikovanih rakija koje nisu zadovoljile neki kriterijum i koji je to u najvećem procentu ili su sve rakije bile takmičarskog kvaliteta.Jednom obrisano pitanje, ne budem lenj postavim ga ponovo, obrišu me sa grupe bez reči, svaka pohvala za ekipu "rakijaša" i veliko hvala.

Pokušat ću što kraće i uopšteno o abecedi senzorskog ocjenjivanja rakija, pravilima igre i razlozima za njih, iz brojnih stručnih radova, analiza i disertacija na tu temu, kao i svega onog do čega moja malenkost drži da je jako bitno. Zbog čega sam uostalom osuo paljbu po ocjenjivanju u Pančevu ili bilo gdje drugo gdje se to radi bez striktnih poštivanja pravila igre.

Miris je ono što potiče iz nosa. U užem smislu riječi mirisanjem šmrkanjem izvana, ortonazalno. U sveobuhvatnijem obliku može poticati i iz usne šupljine, sa unutrašnje strane nosa, retronazalno. Okus je ono što potiče od jezika. Ima i ono treće što potiče iz usta uključujući jezik, desni i zube a nije okus nego podražaj. Kao što je ljuto, bockavo, paleće, adstrigentno, trpko, toplo, uljasto, viskozno, blago, meko... Aroma je simbioza mirisa i okusa. Flejvor je sve zajedno, ili sveukupni osjećaj u momentu gutanja. After taste je opažaj ili senzacija koja se javlja nakon gutanja, što je razlikuje od flejvora...

Senzorsko ocjenjivanje rakije je osjetljiv i težak posao zbog čulnog umora izazvanog velikom koncentracijom alkohola, njenog sveukupnog sadržaja i njihovih vrlo složenih aromatskih uticaja. Par stotina različitih isparljivih aromatskih jedinjenja je prisutno u nekoj pojedinoj rakiji. U deset ili dvadeset različitih rakija ih je nemjerljivo više.
Etanol pri koncentraciji koja je prisutna u rakiji izaziva hemijsko senzorsku iritaciju jakim uticajem na naša čula u ustima i nosu.
Taj čin nadražaja, iritacije, i sam proces njihovog registrovanja ima snažan uticaj i na nerve koji ih prenose pa čitav proces neminovno stvara zamor svake karike u lancu.
Na drugoj strani treba uzeti u obzir i blago opojni efekat alkohola na čovjeka. Uticaj na tijelo pa i na mozak kao mjesto gdje se procesiraju i oblikuju svi ti podražaji. Pa i na njihovu interakciju.
Na trećoj strani stvara se i mentalni umor procesom obrade podataka i izvođenjem zaključaka, davanjem ocjena, ili samo opisom i profiliranjem kvaliteta, zbog uočenih razlika koje proističu iz aromatske složenosti proizvoda koji se ocjenjuju.
Uostalom zbog toga se i ne pišu ovako dugi tekstovi jer nas pažljivim i koncentrisanim čitanjem neminovno umaraju. Zbog pada koncentracije često poneku bitnu, pa i ključnu stvar preskočimo. Pogotovo još ako nas ponešto u njima dodatno iritira.

Je li sve to upravo tako? Odgovor daje struka i nauke koje se ne bave ni rakijama ni senzorskim ocjenjivanjem nego čovjekom.
Biološki, medicinski, ili kako već.
Osjet okusa i mirisa djeluju zajedno i pomoću njih ljudi prepoznaju i cijene arome. Centar za miris i okus u mozgu udružuje osjetne, čulne podatke i iz jezika i iz nosa.
Hiljade sitnih okusnih pupoljaka prekriva veći dio površine jezika. Kada hrana ili piće dođe u usta, onda oni podražavaju, iritiraju receptore u okusnim pupoljcima. Nakon toga okusni pupoljci šalju nervne signale u centar za miris i okus u mozgu koji ih onda protumači kao određeni okus. Okusni pupoljci na vrhu jezika otkrivaju slatkoću, slanost, kiselost i gorkost. Kombinacije ta četiri osnovna okusa zajedno sa onim petim umami koji bi se u vulgarnijem prevodu mogao nazvati i okusom pikantnog ne bivaju registrovani samo kao slatko, gorko, kiselo, slano i pikantno nego stvaraju vrlo široki i kompleksni spektar okusnih senzacija.
Na drugoj strani malo područje na sluznici koja oblaže nos (njušni epitel) sadrži nervne završetke koji otkrivaju miris (njušni nervi, živci). Kada molekule iz zraka uđu u nosne šupljine, potiču sićušne izdanke poput dlačica (trepetljike) na tim nervnim čelijama. Taj poticaj šalje nervne impulse kroz nabreknuća na kraju nerva (njušni pupoljci) uzduž njušnog nerva u centar za miris i okus u mozgu. Centar tumači te nervne impulse kao poseban miris. Tim procesom može se razlikovati hiljade različitih mirisa.
Za razlikovanje većine aroma, mozak treba naš čulni osjet i okusa i mirisa. Na primjer, da bi raspoznao aromu slatkog čokoladnog kolača, mozak osjeća slatki okus preko okusnih pupoljaka i bogati jaki miris čokolade iz nosa.
Miris i okus su usko povezani. Okusni pupoljci jezika prepoznaju okus, nervi u nosu prepoznaju miris. Oba čulna osjeta se prenose mozgu koji kombinuje podatke da prepozna i ocijeni arome. Dok se okusi kao što je slano, gorko, slatko, kiselo i pikantno mogu otkriti bez osjeta mirisa, Mnogo kompleksnije arome fermentisanog voća i destilovanog materijala zahtijevaju da ih prepozna i osjet mirisa i osjet okusa. Bez toga nema pravog doživljaja jer nije na pravi način procesuiran u centru u mozgu zbog izostanka prijema svih potrebnih informacija, čulnih podražaja

Zbog svih spoznaja o ovim procesima, i prisutnoj svijesti o njihovim uticajima, u praksi senzorskog ocjenjivanja rakija se upotrebljavaju različite metode kojim se nastoji umanjiti nadražaj, iritacija, odnosno sveukupni čulni i mentalni umor. Umor je taj koji ograničava broj uzoraka koji se biološki može procijeniti, prije nego što izgubimo osjetljivost i koncentraciju potrebnu za objektivnost i  preciznosti ocjene koju dajemo.
Po jednoj metodi degustiraju se rakije kod kojih se umanjuje koncentracija alkohola razblaživanjem uzoraka na 20-23 stepena prije senzorne analize. Pri tom su lakše uočljive važnije isparljive aromatske materije a iritantni efekat etanola je podnošljiviji, iako je on još uvijek veći nego kod vina ili piva. Uz upozorenje da postoji razlika u odnosu na pitku jačinu rakije. Aldehidi imaju izraženiji uticaj na punoj alkoholnoj jačini dok su masne kiseline i esteri izraženijeg uticaja na okvirnih 20% etanola.

Drugi pristup je ograničavanje samo na mirisanje, šmrkanje izvana, ortonazalno. Isključivanjem gutanja se ograničava umor ali se time ujedno ograničava i nužno potrebna informacija o okusnim karakteritikama i osjećaju u ustima. Jako važnom kod nečega što je namijenjeno za pijenje i gutanje. Probajte progutati parfem pa će postati jasno koji je to eventualni stepen nedostatka informacija.  

Bez obzira i na ove metode kojima se smanjuje stepen zamora senzorno ocjenjivanje rakije se mora strogo kontrolirati i moraju se poštovati pravila igre kako bi se osigurali valjani i objektivni rezultati. Kako bi se osigurao kvalitet ocjenjivanja. U njima se isto tako predviđa ispljuvavanje uzorka. Odmor između uzoraka s kontrolisanim vremenom, i smanjenjem broja uzorka koji se ocjenjuju.
 
Jedna ozbiljna i cijenjena studija kod piva predlaže za ocjenu najviše do 25 uzoraka ako se metod ocjenjivanja bazira samo na mirisanju, šmrkanju, ali i znatno manje od toga ako su u igri usta, probavanje i gutanje. Druga koja analizira senzoriku alkoholnih pića preporučuje ne baš senzorskim ekspertima između 9 i 20 piva jer sve preko toga značajno utiče na objektivnost. Za rakije konstatuje da bi joj trebala biti posvećena pos ebna pažnja i da bi se za nju trebalo utvrditi maksimalni broj uzoraka u budućim studijama jer su rakije mnogo isparljivije od piva i 20 uzoraka lako može biti previše. Treći navode kako je pitanje broja uzoraka koji će se poslužiti u jednoj sesiji pitanje koje se često postavlja tokom analize i problematike senzorike alkoholnih pića. Zbog rizika senzorne adaptacije, umora i nebrige. Nedovoljne koncentracije i pažnje kod velike grupe uzoraka lako mogu umanjiti kvalitet dobivenih rezultata. Teško je baš precizno odrediti maksimalni broj uzoraka koji se mogu degustirati jer to zavisi od stepena razlike između uzoraka, njihove aromatske složenosti i nivoa stručnosti ocjenjivača. Mnoge studije koje se time bave upravo zbog toga navode široki raspon. Broj uzoraka senzornih analiza rakije varira od četiri do dvanaest uzoraka, punih i razrijeđenih. Onih svedenih na 23 stepena u specifičnoj seriji od 12
trokut testova, što iznosi 36 uzoraka destilata. Jer je toliko posmatranjem i analizom utvrđeno u konkretnim okolnostima trokut testa koji igra na kartu prepoznaj i opiši različitost jednog uzorka u odnosu na druga dva  sličnijih karakteristika. Ocjenjivači su sa ponovljivim uspjehom pozitivno rješavali zadatak i otkrivali značajne razlike sve do granice od 9 do 12 trokut testova. Do te granice nije bilo vidljivog umora. Nakon nje je bio izražen i vidljiv u pogreškama.

Ako u sve to još umiješamo i ostale uticaje koje imenujemo ograničavajućim, subjektivnim i pristrasnim. Kompletnu antropologiju koja se ne bazira samo na onom što je srodno biologiji nego obuhvata sve oblasti ljudske spoznaje stvar može biti itekako zakomplikovana pa može dovesti i do izostanka objektivnosti. Bitna je svaka spoznaja o sebi i okolnom svijetu kako bi pokušali biti što realniji i objektivniji.
Miris ne dopušta da ga se opisuje, već samo upoređuje sa sličnostima drugih mirisa. Immanuel Kant.
Miris banane ili nekog voća je jednostavno taj miris i niko ni ne pokušava da ga detaljnije opiše. Riječi bi bile apsolutno nemoćne. Na drugoj strani miris patoke je toliko karakterističan i prepoznatljiv a ipak se ne može se opisati nego tek upoređivati sa drugim izrazito prodornim i neugodnim mirisima.    

Neki kompleksniji i složeniji miris nas može prenijeti na drugo mjesto, postaviti u drugo vrijeme ili probuditi u nama različita raspoloženja. Psihologija ima objašnjenje da trenutni doživljaj mirisa često povezujemo sa prije već doživljenim, navikama ili okolnostima. Tako na primjer miris učionice ili parfema neke bivše možemo osjetiti i kad ga stvarno i odavno već nema, ako smo izloženi sličnom mirisu koji u nama budi asocijaciju na njega. Kažu da je to zbog direktne veze između nosne šupljine i dijela mozga u koji se pospremaju emocionalne uspomene.


Zbog svega napisanog, kao i onog što nije na ovoj temi, nužno je da se striktno poštuju pravila igre. Kada je u pitanju sam čin degustacije i način ocjenjivanja rakija.

Dakle pored već navedenog o broju uzoraka (maksimalno 30 kod vrhunskih profesionalaca) potreban je neparan broj (5,7,9) ocjenjivača kako bi zbog eliminisanja subjektivizma odbacili najmanju i najveću ocjenu pa od preostalih (najmanje tri) dobili što objektivniju srednju ocjenu.

Potrebno je još ispoštovati pravila o odmaranju čula i kompletnoj atmosferi kod ocjenjivanja. Vesela u pravilu podiže ocjene iznad objektivnih, a turobna ih obara.

Dovoljno je pobrinut se da bude i profesionalna uvođenjem predsjednika komisije koji ne ocjenjuje nego nadgleda poštivanje pravila, prikuplja ocjenjivačke listiće, zbraja ocjene i naposljetku vodi ocjenjivanje. Ocjenjivači trebaju i moraju biti samo „profesionalna radna snaga“ i ne smiju sa konačnim ocjenama imati ništa više od toga.

Ocjenjivanje ne smije biti instruisano ili direktno vođeno i ometano. Na način da ostali ocjenjivači budu pod sugestivnim ili bilo kojim drugim uticajem nekog pojedinog člana komiije. Da li to bilo nametanjem stavova, pogleda, normi, akcenata, naglasaka i sl. Vođenjem i uticajem direktno kod ocjenjivanja riječima, pogledom, mimikom, gestom, ili neprestano godinama prije njega pa trenutna sugestija zbog već uhodane šeme nije ni potrebna. U svakom slučaju ocjenjivači ne bi trebali pripadati samo jednoj „školi ocjenjivanja“. Jednom ocjenjivačkom klanu.

Uostalom ništa posebno drugačije nego što je to kod svih drugih ocjenjivanja kvaliteta. Ista pravila su bilo gdje u svijetu za bilo koje piće ili namirnicu.

Kad već zapjenimo ili pokušavamo navijati kod priče o kvalitetu rakije, kvalitetu senzorskog ocjenjivanja i objektivnosti takvih pojedinačnih ocjena, evo jedan uporedni pogled na dva vremenski jako bliska ocjenjivanja. Na njima je bilo prisutno desetak potpuno istih rakija i na njima je bio prisutan i isti ocjenjivač, Nikićević. Na prvom sajmu kao predsjednik komisije i ujedno kao glavni ocjenjivač, a na drugom kao član komisije.
    
Sajam              Prvi                Drugi
Šljiva            Zlato-18,28       Bronza
Loza             Zlato-18,28       Srebro
Viljamovka    Zlato-18,23       Srebro
Jabuka          Zlato-18,21       Srebro
Trešnja         Zlato-18,21       Bronza
A kod dunje je razlika u ocjenjivanju išla i preko 4,5 poena. Od mogućih 20.
Dunja           Zlato-18,44        Srebro
Dunja           Srebro-16,55     Diskvalifikacija, manje od 12 poena,
Normalno bilo je i ocjena na suprotnu stranu, pa i onih u istom rangu.
Dunja           Zlato-18,04  -     Veliko zlato, preko 18,50
Kajsija          Zlato-18,34  -     Zlato

Očito da svaku emociju i pristrasnu emocionalnu privrženost nekom sajmu, ili ocjenjivačkoj komisiji, lako ohlade ovakve uporedne „brojke“, ili ledeno hladna statistika koja nije u stanju uvijek reći previše toga, ali ovdje ipak dovoljno očigledno govori o različitim kategorijama, i različitom stepenu objektivnog.

Kaže da je pored sličnog broja srebrnih na prvom ocjenjivanju bilo 12 puta više zlatnih nego ukupno onih bronzanih i niže ocijenjenih. Sa posebnim osvrtom da je ocjenjivanje proteklo sa tek 3% bronzanih i bez ijedne niže ocijenjene od bronze ili diskvalifikovane rakije.
Na drugom je to tek 11% zlatnih i uobičajenih 27% bronzanih i niže ocijenjenih ili diskvalifikovanih rakija. S tim da je u ovih 27%, uračunato od ukupnog broja rakija, i 10% niže ocijenjenjenih ili diskvalifikovanih.
Kaže još i da je na prvom ocjenjivanju bilo preko 400 rakija, a na drugom preko 100, i da je omjer ocjenjivača i broja rakija na prvom bio veći od 1:100, a na drugom manji od 1:10.

Da,u zavisnosti od organizatora.
Ove godine, krajem marta, održao sam plenarno predavanje na prvoj Evropskoj konferenciji o voćnim destilatima, koje je organizovano u Puli, gde sam i predložio da se u Hrvatskoj organizuje ocenjivanje kvaliteta voćnih destilata, jer su oni poznati po vinima, dok sa voćnim destilatima malo ‘kaskaju’. I poslušali su, organizovali su ocenjivanje senzorskog kvaliteta rakije na njihovom ovogodišnjem čuvenom jesenjem Zagrebačkom velesajmu.

Broj dozvoljenih uzoraka dnevno u Evropskoj uniji za testiranje je 35 do 40. Shodno tome, da mi nismo još uvek član EU, u zavisnosti od organizatora, ocenjujemo i do 100, pa i preko tog broja uzoraka. Rekord je bio nedavnih 163 uzoraka, za 10 sati ocenjivanja.

izvor: https://rs.n1info.com/Lifestyle/a549520/Doktor-za-sljivovicu-Ninoslav-Nikicevic.html

Jako poučno, a čuo sam i za to plenarno ganjanje po hodnicima u Puli i nabacivanje da će za 100 EUR-a svakom dati savjet za dodavanje glicerola u rakiju. Blamiranju nikad kraja.
Eto vidiš da ne bi Nikice ne bi jadni Hrvati ni znali kako se može i rakija senzorno ocjenjivati. Oni što to rade već 24 godine u Splitu, 23 u Orahovici, i drugim mjestima su ionako nesvjesne mase koje lako gutaju propagandu i misle kako se stvarno događa ono što im lažu da se događa. Kao uostalom i oni što to rade tek 14 godina u mjestima pored Osijeka i drugdje jer ni oni nisu baš puno stariji od sajma u Osečini.

Da i ono drugo. Za ljudska čula je jako bitno da li nešto imaš pod nosom i u ustima na teritoriji EU ili izvan nje. Mada se hoće i korigovati. Očito godine čine svoje. Stiče iskustva i kod tako izazvane ukrudbe zbog čula jer je do jučer bilo 30. Danas već 35-40. Ko zna gdje bi to moglo završiti sutra. Možda i na 163 komada, ako je više od 100 EUR-a u pitanju.

Da malo prekinemo ovu prazničnu šutnju, i da se malo poigramo procjenjivanja kvaliteta rakije. Može i kratko opisno mišljenje o njoj.
Jesu li nam znanje i iskustvo samo prazno slovo na papiru ili smo ipak u stanju na osnovu njih davati neka svoja mišljenja, ocjene i procjene?

Šta mislite o konkretnoj rakiji dobivenoj na ovaj način?

Šljiva je fermentisala je u plastičnom buretu od 200 litara, bez predhodne pripreme, odvajanja koštica i bez ikakvih dodataka. Fermentacija je obavljena autohtonom mikroflorom, u otvorenom buretu koje je bilo pokriven tankom gazom. Na temperaturi prostorije od 20-25 stepeni. Nakon završenog vrenja, bure je poklopljeno poklopcem i tako je održavano do destilacije.
Svi uzorci kljuka su destilisani, na bakarnom kazanu zapremine 100 litara bez odvajanja frakcija.
 
Dobijene sirove meke rakije sa koncentracijom etanola 26-28% vol su redestilisane bez odvajanja frakcija, na bakarnom kazanu zapremine 15 litara. Finalni destilat je odvajan na jačini od 55% vol. alkohola.

Dobijena rakija je sa ovom jačinom etanola stavljena u inox sud sa hrastovinom na dozrijevanje. Za ubrzano dozrijevanje su upotrebljene hrastove daščice dimenzija 10 x 20 x 100 mm. Dodate dvije daščice po litri rakije. Daščice su držane u rakiji sve dok je ona dobila zlatnožutu boju. U periodu od 4 mjeseca, svakih 10 dana u nju je povremeno uduvavan vazduh, koji je filtriran sterilnim filterom, u trajanju od 5 min. Ovako tretirana rakija je razblaživana na 45% etanola sa demineralizovanom vodom u nekoliko navrata.

Poslije razblaživanja, rakija je stabilizovana niskom temperaturom (-10°C, 7 dana) i u toj temperaturi filtrirana. Ovako stabilizovana odležala rakija, lagerovana je u staklenom sudu do ocjenjivanja.

Koja  vrsta šljive i koliko je bilo vreme od kraja fermentacije do destilacije meke rakije ?
Pod pretpostavkom da je u pitanju crvena ranka i da je destilacija uradjena pravovremeno, uz ono upumpavanje vazduha , ubrzane oksidacione procese, drvo koje bi " popilo " dobar deo viših alkohola, zamaskiralo delom patočne tonove...hmm , mislim da bi dobar deo " poznavaoca" dao prelaznu ocenu ( mladom ) destilatu.
Sasvim druga priča bila bi sa tom istom " belom " rakijom a i sa nekom drugom sortom tipa čačanska rana ili sl.
Čak mislim da bi takva rakija " na prvu " mogla da bude i vrlo dopadljiva bez obzira na sve evidentne mane.

Jel ti to ozbiljno?  :D:
Znaš li s kim pričaš?  :doh:

Pa sa hladnom filtracijom bi se pokupilo puno toga zar ne ? 7 dana na -10 pa još na toj temp isfiltrirano.. ako je već trik pitanje , a očito da jeste, ...da, mislim da bi velika većina rekla " još je mlada i neformirana ali nije loša, ima potencijal  "  :D:
U poredjenju sa nekom šećerušom sa oblakom vinskih mušica, fermentiranoj na 30°C, ispečenoj na 50% ( u proleće uredno poklopljena krqjem jeseni ) odležalom u plastičnom kanisteru ova gore pomenuta je sam vrh  ;-)

Sa malim iskustvom sa voćem siguran sam  da samo to što je otvorena fermentacija daje rakiju nezadovolhavajuce kvalutete, neovisno o temperaturi, hrastu itd...

Nisam mislio ovdje na to šta bi rekla većina diletanata za rakiju nego šta bi rekao neko ko je puno ozbiljnije u tim vodama. Nadam se da ti jesi, ili imaš namjeru.  
Moraš pažljivo pročitati. To je rakija u koju je ušao sav prvenac i gotovo pa sva patoka. Nešto gdje druga destilacija-prepek maltene potpuno gubi svoj smisao, kada je u pitanju razdvajanje frakcija.  

Da bi bilo jasnije. Ako se takva meka rakija hvata na 55 stepeni na kazanu bez kupole onda u nju uđe i patoka sa 8 stepeni na luli.
Ako se radi ono što ne treba, pa doda 10% vode, opet se ništa bitno ne može promijeniti. U takvu rakiju opet uđe patoka sa 13 stepeni alkohola na luli.

Kako god okreneš teška brlja kojoj 4 mjeseca na hrastovom parketu u inoxu ne mogu napraviti ništa novo i drugačije. Naprave joj samo još gore. Kao da u rakiju uspeš tečni ekstrakt hrasta.  
Filtracija na -10 je već nešto što ima isti efekat kao i spaljivanje vještica na lomači tako da je suvišno o tome.

Ja sam verovatno sa najmanje iskustva ovde. Mislim na iskustvo u vezi rakije. Pa ipak, iako totalno laik, cak i ja prepoznam rakiju koja je kuvana sa koscicom, jedino mi crvena ranka po nekad pobegne i ne nadjem u njoj tu manu. Ali sve cacanske sorte, stenli najvise ako se ne odkoscaju to ne moze biti dobra rakija.  Ne znam kako bi taj ukus mogao da se zamaskira ikakvim filtriranjem i hladnom stabilizacijom. Drugo, na 55vol% pa tu je koliko litara patoke uslo? Kako to isfiltrirati?

Vidim da je i bistrica vec napisao o patoci...  :D:

Očigledno se radi o jačini 55% u prihvatnom sudu. Ali mi u tom slučaju pomenute vrednosti od 8 i 13 stepeni na luli apsolutno nisu jasne ?
Ja odavno ne silazim ispod 65 % u prihvatnom sudu ali ako me memorija služi još uvek mislim da pri onoj ,toliko puta po zlu pomenutoj, jačini od 50%u prihvatnoj posudi u tom trenutku na luli bude oko 30%?

E ovaj je deo potpuno nejasan ( zato mi i deluje kao trik pitanje  ;D )
Prvo, ko bi se i zašto bavio takvom rabotom da prvo oskrnavi rakiju fermentacijom i neodvajanjem prvenca i nedovoljnim odvajanjem patoke da bi je potom tretirao filtriranim vazduhom u inox sudovima ??
Očito da je u pitanju neki eksperiment ( siguran sam da će na kraju uslediti i zaključak istog ) a pretpostavka , barem moja , je da onaj silni parket koji je dodat u periodu do zlatno žute boje sa ukusom i aromom koštica koje nisu uklonjene pri fermentaciji bi " prekrio " dobar deo prvenca i patoke.
Tu mi je dalje i nejasno pominjanje daščica hrasta u svojstvu ubrzanog starenja ?
Naravno da se radi o brlji u svim segmentima. Takva rakija bi zasigurno bila kisela zbog patoke, nearomatična zbog hladne filtracije, koliko bi bila smrdljiva ne mogu da procenim iz dva razloga. Prvo zato što sam imao prilike vrlo često da probam rakije sa nedovoljno odvojenog prvenca i taj ukus i miris prepoznajem ali se ne sećam da sam bio u prilici odnosno neprilici da probam rakiju kod koje je potpuno izostalo odvajanje prvenca pa mi je taj deo malo teži za razumevanje pa i za neki opis.
Takodje, mislim da sam upravo na ovom forumu pročitao odgovor na jedno pitanje ( mislim da je u pitanju bila jabuka ) gde je neko zaboravio da odvoji prvenac i tvoj odgovor da ne prepeca već ostavi tako što je , možda, u mojoj svesti bez iskustva sa takvim destilatom stvorilo sliku " podnošljivosti " takve situacije.

Čak mislim da bi takva rakija " na prvu " mogla da bude i vrlo dopadljiva bez obzira na sve evidentne mane.

Verovatno preteran zaključak  ::) , " na prvu" je obično vizuelni doživljaj, zlatno žuta boja, potom ide miris u kom bi dominirao hrast i onaj osnovni miris šljive ( uz moja " očekivanja " da će prvenac biti onim zahvatima u drugom planu ) i na kraju ukus koji bi bio oštar, kiseo ali i u većem delu prijatan obzirom da se ipak radi o šljivi ( a u mojoj podsvesti zbog prvog dela priče o košticama i otvorenoj fermentaciji baš o crvenoj ranki  ;D )
Elem, znam s'kim pričam  ;) Možda sam baš zbog toga pomislio da si neki čudotvorac i da si onim zahvatima sa vazduhom, temperaturom i parketom uspeo od ..... da napraviš pitu  :D:
 

Takve stvari nikako ne mogu biti drugačije nego u dinamičkoj ravnoteži. Imaju svoju precizno iskazanu matematičku zakonitost koja je promjenjiva jedino pod uticajem tri faktora, ako se u kazanu nalazi ono što i treba, meka rakija. Jačina alkoholno vodene smjese, refluks kazana i brzina destilacije. Na standardnom refluksu i standardnoj brzini meka rakija od 27 tepeni će nakon cca. 1% odvojenog prvenca na luli imati 20 stepeni kada je u posudi 60. Na 2 na luli je 50 u posudi. Na 30 na luli je u posudi 63...
Veće ili manje promjene su moguće samo pod uslovom da se mijenja neki od ova tri faktora

Očito je neki teški nesporazum u pitanju. Prvenac se naprosto mora odvajati.
Druga je stvar što bi ga nakon idealno fermentisanog materijala, i nakon jako puno godina dozrijevanja u buretu, ono moglo i pokriti njegov negativan uticaj. Nije moguće tako nešto izvan bureta i ispod nekoliko decenija dozrijevanja.    

Takvi naprosto ne postoje, a pogotovo ja ne spadam u one koji gaje takve „ambicije“. Kvalitet rakije se postiže jedino disciplinovanim poštivanjem tehnološkog okvira, poštivanjem pravila igre. Potrebno je u nekih 100-tinjak ključnih i bitnih momenata što manje toga raditi na nepoželjan način. Kako bi se dobilo i sačuvalo što više aromatskih materija u rakiji.
  

Svakim kazanom nešto naučim, svakim danom na forumu nešto spoznam ali najviše sam naučio probavanjem. To probavanje zahtijeva vremena, privrženosti pa čak i novaca jer se neke stvari i zeznu možda ljudi zbog svega toga lupaju po istome. Bitna stvar je znati što probati bez ovog foruma nebi to nikad znao ili bi se gubio u bespuču. Ali jedno znam popravka 100% tnog nema a i najmanji detalj utječe na cinelu priču. Tih malih detalja ima jako puno.
Međutim bez zatvotene fermentacije u ovom slučaju, ne poštovanje i nerazumjevanje karakteristike voća (koštica), pravilna destilacija itd.... nema pomoči za kvalitetni destilat po meni nemamo šta pričat.........
Ps. I ako prvenac nije odvojen kada bi bila kvalitetna fermentacija  mislim da je rez u dubokoj patoki taj element koji je još gori i sakriva dobre stvari.  Trebalo je vremena da se to razumi barem meni... evo upravo sam po 100. put zbunjen oko reza na kraju hvatanja rakije (repa)

Ma jasno da je tako, ali mi je nejasno šta te sad pa ovdje zbunjuje?  ;D

Da me nebi pokrešno shvatili. Prvenac se mora odvojiti ali stiječem dojam da ljudi nekalo tu muku muče oko prvenca a patoka onako napamet ili skroz bez truda odrađuju.

Teško se odlučujem stavim čašice tj. menzure po pola litea i probavam i ok kada sam duboko u patoki lako ali onaj prijelaz uvijek biram viši rez od straha za grešku.
Miješam, probavam razrijeđujem i nekako nisam na čisto.
Ove godine sam odlučio se na viši rez i puno sam zadovoljniji.
A vrhunac je kada mi od tog svega na kraju ruke mirišu na patoku i pitam se dali sam to dobro napravio......

Da, na žalost pa sam zbog toga i započeo ovu priču.
Ima i ono što je još tragičnije. Način na koji im raznorazni stručnjaci ocjenjuju baš takve rakije. Način na koji ih usmjeravaju.
Postavit ću kasnije i potpisanu ocjenu sa cjelokupnim senzornim opisom upravo ove rakije kojoj sam precizno opisao postupak dobivanja.
Zato sam i pitao, šta mislite o konkretnoj rakiji dobivenoj na ovaj način?

Spomenuli ste Pulu bio sam tamo i zaključak je da jednostavno nema znanja a najviše privrženosti i dosljednosti pa i iskrenosti za veći iskorak

Da, ali na žalost ne važi to samo za male proizvođače rakije. Više od pola predavača iz Pule se u najmanju ruku mogu opisati na potpuno isti način.  :thumb:

Htio bi naglasiti da neki i uz najbolju volju jednostavno trče krivom stazom. Ne čudi me, po stoti put ču ponovit, da nije bilo ovog foruma vjerojatno bi i ja skrenuo

Hajde pusti sad to, tema je kvalitet konkretno opisane rakije, iliti brlje.  ;D

Mene konkretno Zagreb zanima. Dali je neko bio tamo, ili mozda cuo sta se desavalo i kako ocenjivalo?

Ništa posebno osim generalno nešto nižeg nivoa tolerancije na izraženije i vidljivije mane rakije, poput patočnih tonova. Pojedinačno kao i drugdje. Sve je moguće.  :)
Evo imaš ovdje pod „drugi sajam“.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=4284.msg64589#msg64589
 

Imam jedno pitanje za bistricu za refluks od moga kazana. Meka rakija je bila 28% prvenac odvojen nekih 0.7-0.8%, na luli prekinuto kada je bilo 38% u privatnoj posudi je bilo 65% . Je li to ok što se refluksa tiče?

Nisam htjela da komentarišem jer mrtva trka sa mirisima.Čips koji daje napadne mirise na dasku, patoka pri samom kraju i prvijenac. I to prvijenac od materijala koji u samom startu traži dobar rez.

Zaista mrtva trka.

Mišljenja sam da autohtone sorte daleko bolje podnose patoku nego ove nove sorte. Naravno da je to daleko od njihovog potencijala, ali to je tako. I mišljenja sam da je to najveći razlog što nismo više postigli sa našom šljivovicom, jer i pored svih grešaka, rakija od požegače je sasvim solidna. Treba baš biti dunđer da bi od Požege napravio lošu rakiju.

Misliš rakija iole zadovoljavajućeg kvaliteta. I fićo i spaček su prije 50 godina bili auti zadovoljavajućeg kvaliteta, ali probaj sada sjesti u njih, nakon nekog automobila visoke klase. Nije to ni blizu pravog kvaliteta, tako da sva ta priča u stvari ne vodi nikamo.

U dosta dobrom si okviru. Mada je za bocu manji refluks od idealnog. Može to biti i zbog brže destilacije.

Ja sam se plašio da nije preveliki refluks, ali dobro je. Može biti i da je do brzine destilacije. Teško mi je da je usporim. Koliko god se trudio uvjek mi siđe ranije nego što treba

Nije samo mrtva trka nego mrtvaci iskaču na sve strane. U stvari je to marketinška priča za naivne upakovana u doktorsku disertaciju. Nešto poput rakije iz balona-bidona. :D: Evo ocjene i ukupnog utiska za takvu rakiju od profesora-mentora i ekipe. Prvi ocjenjivač je Nikićević, drugi Tešević, a treći je sam autor.  

Senzorne karakteristike:
Uzorak bistar i blede anemične slamasto zelenkaste boje.
Miris: čist; bez viška primesa destilacije (prvenac i patoka);  :doh:  :D:
zatvoren; diskretno na košticu; pomalo smarajuće teško; bez svežine.
Ukus: srednja punoća; kiseline iskaču iz teksture; srednja harmonija; peckavost vidljiva; umerena pitkost.
Naknadni deo ukusa: duga i umereno dopadljiva perzistencija; robustan završetak; smarajuće čulne impresije.

Sve boldirano uzevši normalno u obzir kao izrazito negativno, opravdava izneseno da se nimalo ne osjeti uticaj
prvenca i patoke.  :D:  :D:
Ocjena od 17,81 postaje time očito primjerena.  :D:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/20/20_ocjena.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=20_ocjena.jpg)

 
Nije mnogo drugačije bilo ni u narednoj godini. Praznjikavo i bez lepote, smarajuća težina i smaranje prisustvom koštice, pa opet ocjena 17,36

Senzorne karakteristike:
Uzorak bistar i veoma blede slamastožute boje (skoro bezbojno).
Miris: srednje čist; prisutna određena težina i smaranje prisustvo koštice; vrlo diskretno; tipično za seoske šljivovice, proizvedene po klasičnom postupku sa košticom, srednja dopadljivost.
Ukus: srednja harmoničnost; umerena pitkost; kiseline vidljive i iskaču iz teksture pića; CN anjon se oseti; astringenca takođe; praznjikavo i bez lepote.
Naknadni deo ukusa: duga smarajuća perzistencija; robustan završetak.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/20/20_ocjena2017.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=20_ocjena2017.jpg)

U pitanju je mješavina trnovače 70%, crvene ranke 20% i požegače 10%.
Normalno da su opisi mnogo uvjerljiviji od ocjene jer je fermentisani materijal bio daleko od kvalitetnog. Bio je u stvari katastrofalan. Uopšte ne čudi najčešće spomenuta riječ smarajuće. Kod mirisa, kod okusa i kod retronazalne impresije.

Kod šljivovog vina je čak zbog jako loše fermentacije i dugog čekanja na destilaciju izmjeren visok sadržaj isparljivih kiselina. Sirćetna kiselina 1,58 –2,46 g/l, a kod kljuka je to išlo i do 5,5 g/l. Čak i autor to navodi kao:"posledicu aktivnosti sirćetnih bakterija (visoki pH, bez dodatka SO2)". Opšte poznata stvar je da od 1-1,5% sirćetne znatno kvari okus rakije, a mirisni dio još nekako može i proći. Preko 1,5% je katastrofa u svakom pogledu ne samo zbog sirćetne kiseline nego svega onog što u fermentaciji istovremeno nastaje. Prije svega etil acetat pa se isto tako mora znatnije odvajati prvenac, a ovdje ga ne odvajaju nikako.  :D:  

Ovako izgleda ocjena kvaliteta vina od šljive kao materijala za destilaciju. Kod kljuka je to znatno gore pa te podatke nisu ni objavili.  :D:

Senzorne karakteristike:
Uzorak opalescentan i rubin crvene boje sa refleksijom roze u pozadini (tipično za mlado vino).
Miris: srednji intezitet; bledunjavo, neupečatljivo i neubedljivo za šljivu. Sirovo umereno dopadljivo.
Bez tipičnosti za plodove šljive.
Ukus; rezni; diskretno na mokru krpu; :D: srednja punoća; sirovo i na ukusu treba stabilizacija; blaga gorčina posle gutanja; neubedljiv retronazalni deo ukusa. Kiseline iskaču iz teksture.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/20/20_ocjenašljiva.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=20_ocjenašljiva.jpg)

Ni od govana ni od mokre krpe se ne pravi pita, a bogami ni rakija, pa makar u tim govnima bilo i mađarice-požegače i crvene ranke...

Ne pišem često (uglavnom samo čitam) ovaj forum, ali ovo moram da kažem. Ja sam htio pre dve godine da odnesem svoju rakiju na ocjenjivanje, čisto da vidim da neko stručan dadne neki sud, mišljenje uopšte, neku ocjenu što joj je dobro, a šta treba popraviti. Prije nisam nosio jer sam smatrao da nisam bio dovoljno podigao kvalitet, pravio sam propuste kojih sam bio svjestan. Da se vratimo na temu. Uzorke je trebalo dostaviti 3-5 dana prije, međutim ja tad nisam bio tu i prijava je propala. Otišao sam na dan ocjenjivanja i da skratim priču totalno sam se razočarao u struku i u nauku. Poslije mi je bilo drago što nisam odnio uzorak. Samo ću kratko navesti razloge koje se me totalno razočarali. Prvo čovjek je donio rakiju od jabuka (poslije sam tačno saznao sve detalje) i ubacio aromu šljive i dobio zlatnu medalju, čak se i hvalio na pojedinim mjestima kako je podvalio. Takođe poznanik odnio Viljamovku sa 3% šećera, lično znam jer je dobio preporuku od "stručne osobe" da je toliko dozvoljeno i naravno dobio zlato. Probao sam tu rakiju, po meni obična seoska kruška i ništa više. A ono što mi je najviše zasmetalo, to je da za 100 eura rakija može biti zlatna.

Takođe izgubio sam volju u objašnjavanje, tačnije u ubjeđivanje savjeta. Bar u mom okruženju se ništa značajnije ne menja i pored svih dostupnih informacija. I ovo što rade bistrica@ i blue_moon@ je stvarno nadljutcki napor i stvarno se po nekad pitam odaklen im tolika snaga i volja. Ja im lično skidam kapu i kažem bravo ljudi :thumb:.

Novosadski sajam 2023.
Kratak osvrt i utisak.
Kao posetilac (prvi put) sajma, uopsteno, jako dobar utisak. Mnostvo izlagaca sa zanimljivim eksponatima i inovacijama u domenu koji mene zanima. Od opreme za vinarije i destilerije, stamparija za etikete, softvera, laboratorijske opreme do dronova za aplikaciju hemijskih sredstava za zastitu i folijarnu prihranu. Kao izlagac (Master hala) suvise kratko sam bio prisutan (1,5 dan) da bih dao neku smislenu ocjenu. Bilo je interesovanja i ostvarenih kontakta (buducnost ce pokazati). Kao ucesnik proizvoda koji su isli na ocjenjivanje, poprilicno razocaran. Ne vlastitim ocjenama. Ucestvovao sam sa 3 uzorka vina i jednim uzorkom rakije. Mali broj uzoraka je prvenstveno zbog problema sa transportom, kasne organizacije itd. Inace, cijena ucesca je, po uzorku €70,-. Od tri uzorka vina, dva su dobila srebrne medalje a jedan zlatnu. Jedini uzorak rakije koji sam poslao je dobio veliko zlato. E sad, ne poznavajuci ostale ucesnike, osim jednoga nisam mogao, komparativno prosudjivati. Ali, ne lezi vraze. Upravo taj jedan, kojega poznajem i tehnologiju kojom dolazi do svoga destilata je bacio pepeo u corbu. I ne da se dobro poznajemo, nego smo i odlicni prijatelji. Vec godinama ga pokusavam nagovoriti da promjeni nacin rada ali bez uspjeha. Naime- jednokratna destilacija, odmah na zavrsnu jacinu od nekih 52%, odvajanje prvenca odokativnom metodom, patoke sa bacanjem destilata u vatru (da li jos gori ili ne), otvorena fermentacija, bez mjerenja sire i pracenja vrenja (pola grozdje, pola komina u kazanu) itd, itd. Na jedvite jade ga ubjedim da spusti jacinu na podnosljiv nivo, jer sam mu rekao da se sve iznad 46 ne uzima u razmatranje i automatski izbacuje iz konkurencije. To je i ucinjeno, dan pred slanje uzoraka na sajam. Ne da me svaki uspjeh i nagrada ludi koje poznajem kao i onih sa kojima sam vrlo dobar prijatelj raduje, nego dijelim svu radost sa njima i promovisem, kad sam u prilici. Eh, takva rakija dobija zlatnu medalju. Znaci, totalna degradacija moje medalje u istoj kategoriji. Da ne spominjem citav proces, pocev od rucne selekcije svakoga grozda, kompletnog odbacivanja komine itd. Predsjednik komisije je, dakako bio N.N. Sto se vina tice, ne mogu nista reci, jer nisam upoznat sa ostalim kompetitorima i njihovim tehnologijama. Prvenstveni razlog za odlazak na sajam je bio, slucajni susret sa dr. Jovicem u ljeto prosle godine. Bio sam pozvan na neko druzenje, gdje su se sluzili moji proizvodi. Nakon nekog vremena pita ciji su vino i rakija, jer su, po njegovim rjecima, izvrsni. Ne poznajuci covjeka, polazim od toga da je to samo iz kurtoazije. Tek sutradan, od domacina saznajem da je muzicar (svirao je gitaru) dr. Jovic. To me je ponukalo da se isprobam sa par egzemplara na nekom ocjenjivanju, vjerujuci da bih, eveentualno, i neku dobru ocjenu mogao dobiti a i da vidim, gdje sam sa onim sto spravljam. Prethodno ucestvujem i na jednoj lokalnoj manifestaciji sa samo jednim uzorkom mladog vina 2022 g. Dodjeljena mi je bronzana medalja za isto. E, to isto vino u Novom Sadu dobija srebro. Uporedjujuci ocjene sa obadvije izlozbe, upada mi u oko da se lokalni dogadjaj koristi novom raspodjelom medalja u odnosu na broj bodovadok se u Novom Sadu koriste starom (isti broj bodova na jednom ocjenjivanju donosi bronzu dok na drugom srebro). Nesumnjivo da bi veci broj kompetitora dobio medalje i time privukli ucesnike za sljedecu godinu jer vecina ucesnika koristi medalje i priznanja u reklamne svrhe. Iduce godine, jer sam za ovu vec zakasnio, nakana mi je poslati iste uzorke na lokalnu manifestaciju, Novi Sad i Brisel (Monde Selection) te uporediti rezultate. Sto bi rekli, da vidimo, cija mati crnu vunu prede.

Kako god okreneš biće ti veoma teško da ikako nađeš sebe kroz ocenjivanje rakija na raznoraznim festivalima. Pre svega zato što se na nekim ocenjivanjima po pravilu deli kamara "ajkula" za rakije koje su na drugim festivalima od strane identične komisije nekoliko puta ocenjene drastično manje, u smislu klasične zlatne medalje. Namerno sam napisao klasične, jer to zlato sada zaista nije garant da se ti ili ja odvajamo kvalitetom jer prosto ima previše grešaka i propusta u ocenjivanju, a veoma malo kritike na taj račun od strane učesnika pre svega zato što "ne valja se zamerati uvaženima" i slični izgovori. Između nas se dogunđavamo o tome na sav glas a kada neko progovori o tome odmah je "Antihrist". Takođe se kritika ocenjivanja često dovodi u vezu sa tim da se kritičar odmah u startu smatra nekakvim samoproklamovanim stručnjakom koji zna bolje od profesora, što je svakom čoveku sa pola grama mozga prosto smešno. Nama je struka prekopotrebna, to jesu ljudi od znanja, iskustva, pozavanja tog posla u srži. Ali ih to nikako ne sprečava da festivali budu mesto dodele diploma, a ne takmičenje u ocenjivanju kvaliteta rakije kroz obaveznu eliminaciju. To mu dođe u stvari kao učestvovanje, ne takmičenje, i onda kako nekome da se ne da nekakava medalja. Ima tu kvaliteta u rakiju, nema tu polemike. Ali ima i teškog krša. Lično sam poslao dve potpuno krš rakije, mutna kruška srednjeg kvaliteta koja je dobila veliko srebro, i nekakva loza gde smo pre 5 godina glumili pamet pa cedili sok od nekakvog crnog grožđa i na kraju dobili rakiju za zaborav koja se okitila sa 17,47. Što se mene tiče, kruška je morala biti diskvalifikovana, grožđe je možda nekakva bronza, ni sam ne znam.
Te kotizacije meni takođe uopšte nisu jasne. Hajde, kao NS sajam je zvučan, odjekne, pa platiš 70e. Identična komisija ocenjuje za 20e standardno po drugim festivalima. Tu se ja pitam, gde je bolje? Na skupljem ili jeftinijem? Nema pravila, to je sigurno.
Samokritičnost kao bolest je dobar lek za napredak, u to sam se i lično uverio. Do pre mesec dana nisam išao na rakijaška druženja jer sam mislio da ja nemam tamo šta kvalitetno da ponesem niti da kažem, ipak sam zaista skoro krenuo u sve to i ja sam i dalje jedna mlada "boranija" tog posla. Ali, da ti kažem pošteno, po prvi put u životu. Nisam ja toliko loš sa rakijama koliko sam mislio i zlata koja sam pio na dva susreta su me potpuno razočarala. A gledao sam ih kao pijedestal kvaliteta. Puno mi je to pomoglo da se smirim, saberem, sredim i nastavim da nabaljam opremu radi kvaliteta koji sigurno mogu da unapredim. Isto tako, na ta dva druženja sam probao rakije koje su me dobro prodrmale. Veoma lepa i poučna iskustva.
Slaću i ja naravno, kao i ti, ali to nama generalno za sada nije prava slika gde smo i šta smo. Možda se i to jednom promeni, bilo bi to ravno čudu i toliko korisno za podizanje kvaliteta rakije da je skoro pa nezamislivo. Zamisli, dobiješ zahvalnicu za učešće. Sve ti jasno. Nema da se vređaš a opet imaš neki papir. Možda može i tako.

Poštovane kolege rakijaši,

relativno sam nov u spravljanju rakije, ovo će mi biti treća sezona. Sve što sam naučio do sada naučio sam sa ovog foruma. Kao i svako od nas u glavi mi se javila ideja da proverim kakve destilate pravim. Međutim čitajuči odeljak "Senzorno ocenjivanje rakije" shvatio sam da na festivalima i sajmovima od objektivnosti i realnog ocenjivanja nema ništa.... da ne dužim dalje. Igrom slučaja ove godine je osnovano rakijsko društvo**************** koje čine kolege rakijaši koji su na festivalima osvojili brdo medalja i pehara, što znači ljudi koji rade svoj posao kako treba. Hteo sam da vidim da li je put kojim se ja krećem približno jednak njihovom putu. Na jednom od njihovih druženja poslao sam jedan uzorak šljivove prepečenice iz 2022 godine. Od njih sam dobio ocenu 17.70 što me je jako obradovalo, jer mi je draža ta ocena od ljudi koji se sa puno ljubavi bave ovim poslom nego od nekoga ko svoje znanje debelo naplaćuje i deli svakojake savete. U svakom slučaju ta ocena mi je putokaz da kao novi rakijaš idem u dobrom pravcu i da ću sa godinama i pravilnim radom samo napredovati.

Srdačan pozdrav svima

Pozdrav svima

Šljiva mi je napredovala i na festivalu u  Staroj Moravici je ocenjena sa 18.20  :) :) :)