Sve o Vinu Forum

Reč rakija je arapskog porekla i potiče od reči „al-rak“, što u slobodnom prevodu znači znoj. U naše krajeve je stigla sa Turcima u 14. ili 15. veku. U početku je označavala piće arak koje se proizvodilo u Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistočnim zemljama, a dobijalo se destilacijom prevrelog soka ili vina specijalnih vrsta palmi.

Još u IV veku pre nove ere Aristotel je zapisao da bi morska voda kao i vino i druge tecnosti mogli da se pretvore u pijacu vodu kada bi se podvrgli procesu destilacije. Ovaj zakljucak ipak dugo posle nije korišcen sve do VIII ili IX veka nove ere kada su arapski alhemicari osmislili “alambike” koje su koristili za dobijanje osnova parfema. Ovi instrumenti takode su korišceni pri pokušajima tadašnjih alhemicara da od osnovnih metala (gvožda i olova) dobiju zlato.

Znanje o procesu destilacije brzo se širilo po Evropi i u mnogim zemljama zapocela je proizvodnja destilovanih alkoholnih pica koji su nazivani voda života. Otkrivanje pravog porekla odredenog alokoholnog pica nije nimalo lako pošto su recepti postali deo nacionalnog ponosa. U XV veku pocinje proizvodnja “nacionalnih pica” u zemljama Evrope i to džina u Engleskoj, šnapsa u Nemackoj, akvavita u Skandinaviji, vodke u Rusiji i Poljskoj, i RAKIJE na Balkanu.

U prvo vreme korišcena su u terapeutske, medicinske svrhe ali i za postizanje dobrog raspoloženja.
U Srbiji se rakija proizvodila od različitog voća, najčešće od šljive i to tek krajem 19. veka nakon unistenja vinograda filokserom i smanjene proizvodnje vina. Danas se u Srbiji proizvode rakije od različitog voća mada šljivovica i dalje ima primat...

JAČINA RAKIJE

Jačina rakije oređuje se po količini alkohola koji se izražava u zapreminskim delovima ili volumnim procentima, koji se obeležavaju kao %vol. Volumni procenat je broj litara čistog etanola (čistoće 100%) koji se nalazi u 100 l alkoholnog pića odnosno u vodeno alkoholnoj smeši koja to piće čini.
Ponekad se u svakodnvnom govoru jačina alkohola još uvek izražava u gradima. Preračunavanje se jednostavno može izvršiti pomoću jednakosti:


Najpraktičnije i najbrže jačina rakije se određuje pomoću alkohometra.


Preuzeto sa: www.rakiabar.com

Jacina rakije moze da se odredjuje pomocu plamena, tacnije pomocu boje i jacine plamena koji se dobija sagorevanjem alkohola u rakiji. Primera radi ja prilikom destilacije ne koristim grad ili alkoholmetar vec koristim plamen i dok god ima plavicastu boju ja ostavljam rakiju da kaplje iz stabarke cim krece da menja boju na zutu ili crvenu prekidam destilaciju. I ovako ostavljena rakija kada se ohladi ima jacinu od 20,5 do 21 grad!

To mu dodje oko 52% volumna sto je prilicno jako, pretpostavljam da kasnije razblazujes sa destilovanom vodom... Znaci li to onda da ne radis prepek nego prvi put prekidas destilaciju kad dodje do tih 20 - 21 grad?

Moram priznati da ranije nisam cuo za ovu metodu, kako to prakticno izvodis odnosno koliko cesto uzimas uzorak i palis ga?

Pozdrav od dekija, evo i ja da se ukljucim u rad sa par fotografija moje destilerije i ambijenta sela Gledic
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/12/12_kacara-destilerija833.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=12_kacara-destilerija833.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/12/12_kompletnaekipa900.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=12_kompletnaekipa900.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/12/12_skupljacinadelu5.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=12_skupljacinadelu5.jpg)   
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/12/12_seoskaidila895.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=12_seoskaidila895.jpg)       

deki ovo je odlicno, sto bi Memedovic rekao 100 % prirodno... Garant ovo selo nema vise od 100 stanovnika, barem sam ja stekao takav utisak... Nema veze sa proizvodnjom rakije ali moram da te pitam, ima li nekih terena za lov i ribolov u blizini, nesto mi se cini da ima...

blizu si, ali pre drugog svetstkog rata samo skola je imala 100 djaka, selo je poznato po sljivama i rakiji, a zaseok koji je na slikama zove se rakija. Inace je lovno podrucije i lov je dosta popularan medju stanovnicima i ljubiiteljima prirode

Rakija iz rakije  ;D

Nisam ni sumnjao da je lov popularan, vidi se na slikama da je priroda izmisljena...

Jesi li bio kod inspektora?

Naravno rakija iz rakije  ::). To ce biti moj brend, pricu o tome kako je nastalo ime zaseoku Rakija poslacu za koji dan, vrlo je interesantna

Inspektora ne mogu da nadjem na poslu, kao non-stop su na terenu. Ima li sta za onu rejonizaciju vocarstva u Srbiji?

Sta ce ljudi kad se ubijaju od posla pa su stalno na terenu  ;D
Sto se rejonizacije tice nista nisam saznao, potrudicu se jos da iskopam nesto, googlao sa u par navrata i nista korisno nisam izgooglao..
Sto se price o rakiji tice samo izvoli  8)

činjenica je da takvih inspektora ima malo i da imaju veliki reon. Oni su dužni da obiđu svakog potencionalnog proizvođača i da na licu mesta vide svu opremu i objekte. To zaista traje dugo. Moj ti je savet da odeš rano ujutru u inspekciju ( oko 7h ) i da ih nahvataš dok su još tu.
Ja sam "moju" inspektorku nahvatao ujutru, stavio je u kola i odvezao da sve vidi, a onda je vratio u kancelariju. Jbg prevalio sam 200 km.
I još nešto, posle ćeš morati da joj nosiš uzorke proizvoda. Potrudi se da to bude ok, da te ne gnjavi.

I da, mogli bi da organizujemo neko lovačko, vinarsko, rakijski susret!  :)

ovaj trojni ( lovačko, vinarsko, rakijski) susret ti nije losa ideja

Ma kakvi losa, cak i da izbacis nesto opet ostaje odlicna kombinacija  ;D

Cao vidim vodi se diskusija o RAKIJI. Inace pecem rakiju iz hobija ali mi fali kvalitetan gradomer [alkoholomer] dali neko zna de se moze kupiti u okolini SUBOTICE a damuje radne tempratura 20c ????????? :scr:

Pozdrav sablja

Pogledaj u poljoprivrednim apotekama ili trznim centrima tipa "Merkur", naci ces sigurno nesto..
Hrvatski INTOS i TLOS alkoholmetri su pouzdani pa pogledaj da li imaju njih..
Koje rakije peces tj. od kog voca?

Obiso sam dosta polj. apoteka ali sto se tice alkoholomera slabo su snabdeveni.Sa hrvackim nisam bas zadoviljan kao ni sa ruskim,imam par istih ali ne pokazuju jednako[douse ove sto imam nisu markirani].Nasi nisu losi ali im radna tem. 15c sto i nije bas naj bolje,obicno rakija iz hladnja izlazi ok 20c. Imo sam nemacki koji je bio odlican,nazalost razbiose.  U svakom slucaju hvala na savetu.
Pecem dosta rakije  poslednjih par godina,imam svoje kazane pa malo radim i usluzno.Najvise se pece visnja,kajsija,sljiva,jabuka,kruska,dunja,loza ima po malo duda,zove...

Ko je rekao DUNJA??????? ::)

Jel ti to zbog neke zene ili ...  :whistle:

Da, da, da....dunja....i miris i ukus.  :D

Ako radna tem. meraca i tecnost koja se meri nisu isti nemoze se dobiti tacna vrednost tecnosti. To jest morase vrsiti korekcija.

Znam da se mora vrsiti korekcija ali ne znam kolika su odstupanja ako je razlika npr. 5^oC?
Sad sam googlao i ne mogu naci nista vezano za ovu temu  ???

Ukoliko je temperatura visa, za svaki cerziusov stepen se oduzima  po 0.2 grada a ukoliko je niza dodaje se. U ovom slucaju ako je visa za 5c oduzima se 1 grad. :scr:

Pa onda ti je jedini problem da nadjes neki kvalitetan alkoholmetar, ako je korekcija ovako jednostavna nije ti bitno da li je bazdaren na 15 ili 20^oC

Bice i od rajskh sljiva kako si krenuo  :D

Tačnost merenja alkoholometra podrazumeva izbaždarenost na destilovanu vodu a pri tempraturi 15 stepeni celzijusovih. Podrazumeva se da pokazuje nula alkoholnih stepeni. Korekcija gruba se vrši tako, ako je zagrejanost alkoholne tečnosti koja se meri naprimer20 celzijusovih stepeni, pet više od normalnih 15, onda se izmerena jačina smanjuje za jedan stepen alkoholne jačine, i obratno, ako je hladnija pet stepeni od 15, onda se jačina povećava za jedan alkoholni stepen. To je ono na grubo i orijentaciono, ako se pak vrši merenje sto posto tačno, onda se koriste profesionalni, izbaždareni alkoholometri, a očitavanje jačine se vrši preko tablice gde se "ukršta" jačina i temperatura. Za sada, a i praksa je pokazala, da su najtačniji TLOS-ovi alkoholometri, baždareni sa živininim stubom i tablicom za očitavanje temperature, kao i precizno podeljeni pokazivači stepeni sa jedne strane tanke staklene cevi, a sa druge pokazuju gradove. takvi alkoholometri nisu ni jevtini. Treba ih potražiti u Jugolaboratoriji u Beogradu. Pošto mnogi proizvođači rakija peku rakiju na dosta većoj jačini od one koju žele za konzumaciju, pribegavaju razblaživanju(skidanju jačine), destilovanom vodom, što ostavlja dosta organoleptičku prazninu, pa onda pribegavaju "triku" popunjavanja te praznine, dodavanjem šećera ili glicerina. Tada se dešava da rakija na alkoholometru pokazuje manju jačinu od stvarne, jer šećer ili glicerin zgušnjavaju tečnost što pokazuje na alkoholometu manju jačinu od stvarne. Ja ovo na brzinu za početak, ne baš mnogo disciplinovano napisano, ali nadam se razumljivo!

peco svaka cast, ovo se zove odgovor, morao sam zbog njega da ubacim ovog smajlija  :thumb:


Ako je ovo na brzinu sta ce biti kad se raspises  :D

Pozdrav i dobrodosao na forum!!

Hvala, bolje Vas našao!

Pri proizvodnji, destilaciji rakija (destilata), napisano je mnogo i mnogo. Nauka i tehnologija je napredovala i dalje napreduje. primenom tehnoloških i naučnih saznanja stvaraju se predpostavke za dobijanje vrhunskih destilata, ali dali je uvek tako, što se tiče krajnjeg rezultata?,  pa često nije. Mnogi će se upitati: pa zbog čega? Evo mog objašnjenja na jednoj komparaciji, Od odličnih roditelja, se očekuje da i deca budu u svakom pogledu odlična, ali praksa  i stvarnost je pokazala da nije uvek tako. Ili ovako rečeno: kad nešto veštački stvaraš, praviš i imaš odlične i prave komponente, kao i pravu formulu, kao rezultat ćeš dobiti sto posto ono što želiš, ali kod proizvodnje, od prirodnih komponenata, majka priroda stupa na scenu i tu možemo uticati na krajnji rezultat najviše 50 procenata, a ostalih 50 je slobodno prirodno formirano. Pretočeno na proizvodnju alkoholnih pića, naučnim i tehnolohkom saznanjima utičemo na onih pravilnih 50 posto a na preostalih 50 posto pribegavamo "triku" primenom iskustvenih saznanja stečenih kroz praksu i "ukradenih" od drugih koji su to takođe iskustveno saznali. Zato se nemojte nikad iznenaditi, kao vam jedne godine sve uspe sto posto, a naredne i pored još boljeg kvaliteta sirovine, dobijete mnogo lošiji krajnji proizvod. E zato se mi okupljamo ovde da dobrom voljom saznanjima i "trikovima" jedan drugome pomognemo i dobijemo piće koje ćemo piti, i biti uspravni i dostojanstveni (a ujutru ruke izgažene, od hodanja po podu). Normalno ovo zadnje o izgaženim rukama je bila šala.

Pozdrav za Pecu, mozes li da mi pojasnis malo ovaj citat.

Deki procitao si mi misli, sinoc sam hteo da pitam Pecu u cemu je stos  :)
Inace nemam bas puno iskustva sa rakijom ali gde se god pise o rakiji pise se o prepecenici i kasnijem razblazivanju na zeljenu jacinu  :scr:
Sad ispada da se rakija tako kvari organolepticki, ajde peco prosvetli nas  ;D

Evo mene posle duzeg vremena. Vidim da sve ide kako treba na forumu. Pedji puno hvala, usao sam u proceduru za registraciju. To je bilo lako, ali zastita gegrafskog porekla je malo problematicnija ali uz ovaj forum sve je lakse. Pozdrav svima i poziv na jedno druzenje u S. Gledic, smestaj, lov i rakiju ja obezbedjujem, a vino  ???

Vino donose svi koji dodju na druzenje  :thumb:
Deki nemoj da nas zoves ako nisi ozbiljan, to bi vrlo lako moglo da se desi da bodje ekipa na lovacki vikend  :D
Ako sam te dobro razumeo treba da pises neki elaborat, aj daj malo vise detalja, o cemu treba da pises, sigurno ce Pedja i Peca moci nesto vise da ti kazu a tu su i ostali i naravno GOOGLE  :whistle:

Proizvodnja rakija, destilata, podrazumeva destilaciju prevrelog kljuka, džibre, ili vina preko raznih uređaja za destilaciju. Običnih manuelnih, polu-automatskih ili automatskih destilerija, ili umesto izraza automatskih, može se reći kontinuiranih. Dalja podela bi išla na aparte za destilaciju, peču,; sa  ili bez izdvajanja frakcija. Šta znači izdvajanje frakcija; pa to je izdvajanje prosto rečeno loših i otrovnih alkohola i drugih isparljivih jedinjenja a koja loše utiču na kvalitet dobijenog proizvoda. Tu se (u loše), mogu nabrojati: metili, aldehidi, ketoni, viši alkoholi, estri, patočna ulja itd... U svakoj destilaciji se ima za cilj da se dobije što čistiji etil alkohol, sa malim dodacima ostalih jedinjenja koja čine čistu sliku najbolje dobijenog destilata(rakije). Izdvajanje frakcija se vrši na vrlo jednostavan način, gledano teoriski, različite tačke temperature početka isparavanja određene vrste alkohola su i objašnjenje kako izdvojiti određenu vrstu. O načinu izdvajanja frakcija prilikom peče preko običnih kazana pisaću u nekom drugom postu.
A sada o jačini i skidanju jačine. Pri pečenju, destilaciji rakija, preporuka je da se dobije što bliža željena jačina, uzimajući u obzir  i gubitak pri starenju, odležavanju.Kako to postići ako hoćemo prepek, ako hoćemo dobar ili super kvalitet, približnu jačinu i što manje  razblaživanje, izdvajanje frakcija, i plus imamo običan kazan? Pa evo kako: Pri pečenju sirovine vršiti takozvanu posrednu, ili još bolje rečeno produženu destilaciju. Postupak: Pvi kazan peći sve dok na luli gde izlazi destilat(rakija), nepokaže proverom da više nema alkohola. Posle razlaganja prvog kazana, oprati ga i sipati kompletnu količinu dobijene rakije iz prvog kazana i dopuniti sa prevrelom masom. Iz drugog kazana izdvojiti prvu količinu destilata (prvenca), maksimalno pola litra, i ostaviti po strani.(metil počinje sa isparavanjem već na temperaturi od približno 55 stepeni cezijusovih). Sledeću količinu destilata prihvatati u određeni sud, pri tom pratiti jačinu  do željene(npr.55 stepeni). Kada destilat,rakija, pokaže željenu jačinu u prihvatnom sudu, sud skloniti i postaviti drugi u koga prihvatati svu rakiju do nule kao i kod prvog kazana. Destilat, rakiju koju smo dobili posle izdvajanja prvenca odložiti u sud za skladištenje, starenje, i sa tim je gotov prepek, bez velike potrebe za razblaživanjem a sa maksimalnim kvalitetom. svaki naredni kazan peći kao i drugi, stim što se prvenac vraća na ponovni prepek u naredni kazan sve do petog, posle čega se bezbedno uništava jer je to čist otrov. Da nebi bilo opširno i dosadno, da prekinem pa dalja priča u sledećem postu.

Peco, prica je vrlo interesantna, malo se kosi sa mojim saznanjima i nacinu kako ja radim prepek. Mozemo o ovome diskutovati i postaviti novu temu na forumu,  svako iskustvo i znanje je dobrodoslo.
Sto se tice druzenja naravno da sam ozbiljan, imamo u ponudi zvanicne lovacke hajke koje imaju svoje datume ( raspitacu se kada su ) i imamo samo nase slobodno vreme i kompletnu nasu organizaciju. Naravno moramo se uklopiti sa slobodnim vremenom jer sam prilicno zauzet na svom poslu, ali i to se resava dobrom voljom i dobrom organizacijom.

Samo izvoli, postavi novu temu! peca je zakuvao stvar  :D vidim da ce se pisati jos na "rakijske" teme...
Razmisljao sam da bi kategoriju "Žestoka alkoholna pića" trebalo prosiriti jer je skroz zapostavljena sa samo dva foruma u njoj... Mozda bi trebalo ubaciti forum o vocarstvu  :scr: ipak bez kvalitetne sirovine nema ni kvalitetnog proizvoda...Mozda i forum o cuvanju i sazrevanju rakije...
Ako imate neke ideje kako da prosirimo ovu kategoriju napisite jer ja nisam bas inspirisan  :whistle:

Cisto da ne bude problema u komunikaciji, imamo kategoriju "Žestoka alkoholna pića" i u okviru nje dva foruma "Rakije od voća i grožđa" i "Pečenje rakije ~ Kazan i destilacija" ako imate ideje za prosirenje napisite...


Cek da pedja procita ovo, organizovace on nesto garant :D
Nista nije iskljuceno, duuuga je zima  8)

Velika je razlika vršiti destilaciju preko kontinuirane destilerije sa izdvajanjem frakcija i isto raditi kod kuće za svoje potrebe, na običnom kazanu. Kod kontinuiranih destilerija sa izdvajanjem frakcija, sav višak alkohola se vraća u rektifikacionu kolonu gde, prosto rečeno, čeka da postigne određenu jačinu da bi otišao u glavni kondezator i dalje u prihvatni sud. Pri tome se maksimalno "oplemenjuje" i izdvaja pritom sve sporedne frakcije. U običnim kazanima toga nema, ili u tabarku(kondenzator) ili, to drugo "ili" nema. Pa kad skupimo rakiju od dva-tri kazana, onda sipamo u kazan, dolijemo vodu i vršimo prepek "gole rakije"....(tako se najčešće radi). Od tog prepeka se dobije destilat jačine oko 60 do 65 stepeni alkohola. Tako dobijeni destilat se razblažuje destilovanom vodom gde se dobija željena jačina, i osiromašena organoleptički. Cilj proizvodnje voćnih rakija je da imaju određenu jačinu, odstranjene nepovoljne  "primese",  i maksimalnu zadržanost voćnih osobina od kojih je proizvedena(šljiva, kruška, dunja, kajsija i ostalo), pod tim se podrazumeva i maksimalno zadržavanje aroma tih istih voćnih vrsta. Ako znamo da različite vrste alkohola imaju i različite tačke početka izdvajanja(isparavanja),
a rakija razblažena vodom ima daleko višu tačku ključanja nego kada se ide posredno preko džibre ili komine, a ta tačka ključanja kod rakije razblažene vodom je između 85 i 95 stepeni celzijusa, a preko džibre počinju isparavanja već na 55 stepeni i kontinuirana peča ide na temperaturi ide skoro ceo tok oko 80 stepeni celzijusa, onda možete shvatiti zašto je bolje vršiti prepek posredno sa približno dobijenom željenom jačinom, nego razblaživati sa vodom "golu" rakiju pa vršiti prepek. Pri tom ne treba zanemariti gubitke "kalo", koji zbog povećane temperature destilacije ide i do 15 posto, dok je posrednom destilacijom taj gubitak ispod pet procenata. Sva ova moja priča nije zasnovana na predpostavkama već je praktično dokazana, što se možete i vi uveriti ako probate jedan ili drugi način. Kod pečenja rakije od kajsije, kruške, jabuke i dunje posrednim prepekom intezitet arome voća je i do 50 procenata jači nego kod prepeka "gole" rakije.
Dali sam dovoljno zakuvao?

Zanimljivo izlaganje Peco mada se nebi u potpunosti slozi sa tim.Dosta vocara sam gledo kako to isto rade zbog vece kolicine rakije,po mom misljejnu prepeka je kvalitetnija rakija.
Evo nesto i od mene sto se tice pecenja MEKE RAKIJE I LJUTE PREPECENICE


           DESTILACIJA PREVRELOG KLJUKA,KOMA

Destilacija (pecdenje) prevrelog kljuka, ima za cilj da odvoji isparljive sastojke od sirovine koja se destilise i prevede
ih u tednost - rakiju.Isparljive sastojke cini veliki broi jedinjenja, a najzastupniji su voda i alkohol (etil-alkohol).
Medutim, za kvalitet rakije veoma su vazne i ostale komponente koje prelaze u destilat, kao npr. aromatidne materije, isparljive kiseline, estri, etri, visi alkoholi itd. Svi isparljivi sastojci nisu jendakovredni za kvalitet rakije, pa je prisustvo nekih od njih u rakiji pozeljno, a drugih nije. Upravo je zato i veliko umece pravilno voditi destilaciju i dobiti rakiju"cistog" mirisa na voicnu vrstu od koje potice, harmonicnu po ukusu (ne kiselu, ali ne ni bljutavu) i potpuno bistru. To znaci( da destilacijom ne zelimo da dobijemo samo alkohol, tj. neutralni destilat u pogledu arome i ukusa, vec i da, pored alkohola i vode, u destilat predju i "primese" (kaze se primese jer su zastupljene u destilatu u malim kolicinama u odnosu na vodu i alkohol), ali samo u kolicini dovoljnoj da daju karakter picu i ne naruse njegov kvalitet. Bas zahvaljujuci"primesama" mi  smo u stanju da razlikujemo  sljivovicu od kruskovca , lzovacu od jabukovace itd., ali u zavisnosti od kolicine "primesa" rakije svrstavamo u dobre i lose. .Jer ukoliko,npr. jedna sljivovica ima  puno primesa pre svega visih alkohola, ona.je losa, jer po ukusu i mirisu ima jako izrazen patocni ton (ukus i miris na patoku).Primese su u samoj jedano od niza faktora koji uticu na  kvalitet  rakije ali  koji se moze regulisati rezimom destilacije..
Prilikom destilacije sirovine radi dobijanja sirove meke rakije ,kaza se puni 65-75% od njegove zapremine.prazan proctor oko 30% je potreban kako nebi doslo do kipljenja kada sirovina pocne da kljuca.Ukoliko se destilisu sirovine sklone penusanju (visnje,grozdja..)kljukovi(gusti) jabuke, kruske… treba razblaziti sa 15-20% vode kako nebi zagoreli.             
U pocetku destilacije vatra treba da bude jaca , a 5-10 minuta pre nego sto prokljuca sirovina treba smanjiti kako nebi doslo do kipljenja .Kada treba smanjiti vatru oseticete po temperaturi kapka koji raste zbog pare koja se skuplja u njmu, pred samo kljucanje ruka se nemoze drzati na kapku.Destilaciju treba odvijati polako 2-3 sata.Voda u hladnjaku(protok vode) treba da bude u gornjem delu topla u srednjm jedva mlaka  u doljnjem hladna, ukoliko zelite dobiti rakiju jako izrazenog ukusa i mirisa. Destilat koji potekne na pocetku trebalo bi da bude oko 45-55.60 vol%.             
Destilacijo prevrelog kljuka, iscrpljuje se sav akohol koji prelazi u destlat.Kad rakija (destilat ) padne na 3vol% alkohola dalja se destilacija ne isplati.

                                    PROIZVODJNA MEKE RAKIJE


Ukoliko Zelimo da spravljamo odmah meku rakiju za pice,treba vrsiti takozvanu frakcionu destilaciju. Sobzirom
na to da se prepek nece vrsiti, jer ne zelimo prepecenicu moramo odmah pri destilaciji kljuka izdvajati frakcije, i to:
prvenac (glava), srednju.frakciju (srce) i patoku. Odvajanje ovih frakcija je neophodno. Celokupna priprema aparata I sam tok destilacije tece n avec opisan nacin.Kada potekne destilat prvenac njega treba odvojiti na samom pocetku I to u klicini od 0,3-0,6 litara po kolicini od 100lit. kljuka.Potom se prihvata srednja frakcija tj.srce koja se koristi kao meka rakija za pice.Ona se skuplja sve dok destilat na IZLAZU IZ HLANJAKA tabakere na padne na 10vol% alkohola.Ovako dobijena rakija sadrzi 30-45vol%,tada se u sud sa prvencem prihvata patoka sve dok na izlazu iz hladnjaka ne padne na 3vol%.Patoka I prvenac se dodaju sldecem pecenju uz ponovno odvajanje prvenca I patoke.Ovako dobijena rakij je slabije kvalitita nego kao kod prepeke.


O pravljenju prepecenice LJUTE RAKIJE  drug put, za sada je dosta. ;D

Peco ovaj sistem pecenja koji si opisao mi je poznat, bolje reci tako peku rakiju svi koje znam ukljucujuci i mog dedu i oca... Na zalost peku samo lozu ili preciznije komovicu, vocne rakije ne peku na moju zalost  ;D
Nisam bas siguran, posto nisam kod kuce kada se pece rakija, ali mi se cini da proces nije bas ovakav kako si ga opisao. Pece se svaki kazan posebno, izdvaja se celja odnosno prvenac i baca (tj. ne vraca se u sledeci kazan do petog kako si rekao), prihvata se destilat do 21 grad i ostatak se baca  ??? i tako u krug, svaki kazan za sebe...
To mi nije bas logicno jer su gubici veliki ali mi se cini da se tako radi, nema vracanja "osiromasenog destilata" u sledeci kazan. Pitacu starog kad se cujem sa njim, sad i mene zanima... U svakom slucaju cu mu preneti tvoja iskustva i nagovoriti ga da predje na gore opisani sistem..


Ovo sto si napiso mi se cini logicno sto se ocuvanja kvaliteta tice, vecina organskih jedinjenja je "osetljiva" na povisene temperature pa razlika od tridesetak stepeni nije zanemarljiva.... Mozda nisam u pravu ali mi je to palo na pamet...

@sablja

Tako pise i u knigama, prepecenica je kvalitetnija!! Probao sam dosta odlicnih rakija prepecenica ali na zalost nisam probao ni jednu vocnu rakiju dobijenu produzenom metodom destilacije koju je peca opisao, mozda bi bila jos bolja  :scr:
Treba probati...

AUUUUUUUUUUUUUU, šta sam ja sve ovde propustio!!!!!!!! :doh:
Moraću Peco malo da konsultujem stručnjaka. Ima na Polj. fakultetu rakijskih magova i što se tiče znanja i iskustva (i staža u piću  :D)
Meni trenutno rade neke eksperimenta sa domaćim vinjakom.  Pazi, ne sumnjam u tvoje znanje, pretpostavljam i gde radiš. Čika Mija Radovanović je čudo.  :thumb: Dosta sam praktičnih stvari naučio od njega i primenio.

Deki, ja sam poziv za lov shvatio ozbiljno. Sad ti gledaj šta ćeš. ;) Samo da se organizujemo za slobodan termin i eto nas.

Za priznavanje geografskog porekla.......ne znam čime se baviš, ali bih ti preporučio da ti elaborat ipak uradi stručnjak.  Treba ti jako mnogo podataka. Iz vinogradarstva, od uzorka zemljišta, do prosečne temperature, vlažnosti, insolacije, ruže vetrova.....obrade vinograda, tretiranja herbicidima, pesticidima, fungicidima, prosečan rod, kvalitet......i sve to za poslednjih 5 godina.
Iz vinarstva, proizvedene količine, kvalitet i analize zvanične ustanove, opet za 5 godina u nazad.
Mislim da negde imam kompletne formulare, pa ću ih pronnaći i poslati ti ako želiš.

Odgovor za Peđu: Pa nije tajna radim u Navip-u u Krnjevu, gde sam prošao sve proizvodne faze destilacija, muljanja grožđa nege i čuvanja vina, nege i čuvanja (starenja), rakija i vinjaka. U svim procesima nisam bio automat koji će da odradi osam sati pa kući, već sam gledao "širom otvorenih očiju" i  mnogo nejasnih stvari  trudio se da razumem i razjasnim sam sebi pa i drugima. Mija Radovanović mi je bio šef desetak godina. Možda je ovo moglo da ide i na lične poruke ali se nadam da nisam mnogo zastranio.
Onaj predhodni post koji se odnosi na način pečenja rakije je imao za cilj da ljudima koji se bave proizvodnjom rakije u manjim količinama omogući da dobiju kvalitetan proizvod i budu zadovoljni, a bez velike muke.

Hvala bogu i diodi da sam na ovome forumu. Srecan sam sto mogu da pratim diskusiju strucnjaka, ja sam  entuzijasta i pecenje rakije mi je za sada samo hobi. Ucim od starih u selu i koliko znam oni su ranije a i sada koriste poroces pecenje rakije od sljive slican pecinom. Mislim da ta rakija ima patocni ukus ( mirise na tabarku kako bi stari rekli, onda ide na strenje odnosno sazrevanje u hrastova burad i delimicno gubi taj miris ), ja sam blizi sablji i frakcionoj destilaciji.
Peco vidi mi za formulare a ja cu se potruditi da pronadjem nekog strucnjaka, mislim da ih ima u cacku na agronomskom fakultetu, pretpostavljam da ima ljudi ili nekih firmi koje rade te elaborate za pare.
 

Peco, nisam neki stručnjak za rakiju, pogotovo ne voćnu. Radim lozovaču (u malim količinama) i naravno komovicu. Lozovača još i može da se radi po tvom sistemu, ali komovica, znaš i sam, mora ići na dvostruku destilaciju i odvajanje frakcija.
Da, pretpostavio sam da je u pitanju Navip. :)
Moji su vinogradi u Gudurici, selu koje je po proizvodnji vina bilo čuveno u svetu, i u čijem je ataru oko 650 ha pod zasadom vinove loze. Ipak, u Krnjevu se trenutno proizvodi nabolje vino u Srbiji.  Priznajem.  :thumb:

Znaci ja moram "prevaspitati" moje posto peku samo komovicu... Zbog cega komovica mora ici na dvostruku destilaciju?

Zbog intezivno jakog mirisa na kominu  (često otužnog), i zbog velike količine patočnih ulja i viših alkohola!

Iskreno nikada mi se nije svidjala ta komovica, mnogo vise mi se svidjaju vocne rakije....
Mozda bi bila drugacija tj. bolja ako bi se prepekla. Za sada u podrumu ima oko 200 litara pa mozda ako budem imao vremena i volje nagovorim starog da je predestilisemo...

Kad ocediš vino, ostane ti relativno vlažna komina, koju pustiš da fermentira. Kada je fermentacija gotova, pristupaš pečenju. U kazan sipaš vodu i kominu. Prvenac (prva rakija koja poteče) nije jača od 45-47 vol. a ima je jako malo. Najveća količina izađe na oko 25-35 vol.  Zato se prva destilacija radi do kraja patoke, sve se skupi i radi se druga destilacija tj. prepeka koja se odvaja po frakcijama. (u ovom delu se ne slažem sa Pecom. Ja prepeku ostavim na 65 vol, pa je posle razblažujem destilovanom vodom).
To je komovica!
E sad, ako ti ne puštaš izmuljano grožđe kroz presu, već samo vadiš samotok, ne moraš ići ovakvim postupkom, već možeš odmah peći rakiju koja je približnih svojstava kao čista lozovača.
Ili, druga stvar, ako iscediš grožđe, pa u kominu dodaš vodu i šecer.......opet nemaš potrebe za dvostrukom destilacijom.

A sad ću pokušati da objasnim zašto se ne slažem sa Pecom. Kada krene prepeka, ona je jačine oko 96 vol. Obično se odvaja prvih 3% zbog metil akohola. Onda dugo, dugo curi na 70-80 vol. Ako sve to sipaš u jednu posudu (a ne možeš drugačije), onog trenutka kada ti iz kazana curi rakija od 40 vol i slabija, ti ćeš u posudi imati rakiju jačine od oko 65-68 vol.  Kako ćeš je svesti na prihvatljivih 44-46 vol?? Patokom ili destilovanom vodom? Naravno da nećeš patokom, jer ćeš joj povećati kiselinu. Znači, ostaje samo destilovana voda.

Peđa kaže:
"A sad ću pokušati da objasnim zašto se ne slažem sa Pecom. Kada krene prepeka, ona je jačine oko 96 vol. Obično se odvaja prvih 3% zbog metil akohola. Onda dugo, dugo curi na 70-80 vol. Ako sve to sipaš u jednu posudu (a ne možeš drugačije), onog trenutka kada ti iz kazana curi rakija od 40 vol i slabija, ti ćeš u posudi imati rakiju jačine od oko 65-68 vol.  Kako ćeš je svesti na prihvatljivih 44-46 vol?? Patokom ili destilovanom vodom? Naravno da nećeš patokom, jer ćeš joj povećati kiselinu. Znači, ostaje samo destilovana voda."

Nešto me nisi razumeo: Kod komovice je poželjno vršiti prepek "gole" rakije razblažene vodom da bi se eliminisao jak miris i ostale primese koje negativno utiču na kvalitet. međutim posrednom destilacijom kod ostalih rakija se dobija mnogo bolji kvalitet, a ujedno se kalos manjuje na minimum.

Dosta toga je napisano i receno od moje zadnje posete,ali  ja cu se vratiti tamo de sam i stao. Jer smatram da se svaka rakija mora prepecati bez obzira na vocnu vrstu. Kao sto i sam radim i nije bilo lose rakije (sem ako kom nije bio dobro pripremljen)
PREPECENICA SE DOBIJA NA SLEDECI NACIN:
Kao sto sam opiso,dobijena meka rakija od prevrelog kljuka se dalje destilise.Cilj ove druge destilacije ima za cilj tj. prepecanje meke rakije da se povisi sadrzaj alkohola i izvrsi preciscavanje buduce rakije.Ona se izvodi tako sto se deli u tri dela PRVENAC,SREDNJA FRAKCIJA ILI SRCE IPATOKA.Prvenac hvatamo u zaseban sud it to u zavisnosti od kolicine votke koju prepecamo od 100l votke odvaja se 0.5 do 1l ona se baca.Prvenac se sastoji osim alkohola i od lako isparljivih sastojaka koji negativno uticu na aromu pica.Daljom destilacijom odvajamo srednju frakciju koju kasnije razblazujemo destilovanom vodom i koristimo za pice.Srednja frakcija se hvata sve dok jacina destilata koja izlazi iz hladnjaka nepadne na 30- 40-45vol%, mada se netreba drzati slepo ovih pravila.Treba pratiti destilat koji izlazi iz hladnjaka ako je bistar i nema patocni ton moze se pustati i do 20vol% toje slucaj kod dobre loze.U svakom slucaju necete pogresiti ako prekinete i na 35-40vol% u svakom slucaju bolje dodati malo vise destilovane vode nego pokvariti rakiju zbog neznatne kolicine koju bi dobili pustajem na 20vol%.Tu se zavrsava dalja destilacija ukoliko patoku koja dalje izlazi necete hvatati za neke druge potrebe.Veoma je pogresno svoditi rakiju patokom na zeljenu jacinu ili hvatati srednju frakciju
 dok celokupna jacina nebude svedena na zeljenu jacinu za pice.Jel veliki deo patoke prelazi u rakiju  koji samo steti rakiji i pogorsavajoj  ukus i miris.Prepecenica dobijena na ovaj opsani naci je daleko kvalitetnija nego bilo koja meka rakija,dobjena na razne nacine.

Postoji li neko pravilo koliko se šećera dodaje voću u postupku vrenja?

Sve zavisi od toga koje je voće u pitanju.
Drugo, zavisi od toga koliko ima u sebi prirodnog šećera i da li je potrebno dodavati veštački.
Zakon dozvoljava do 5%.

Sta je sa ovom temom, nije valjda rakija, ona koja je odrzala Srbiju, od sljive zaboravljena. Evo mog malog doprinosa ozivljavanju ove teme. Ups  >:( mislio sam da postavim par fotografija no nisam uspeo da ih upload-ujem, izbacuje mi nekakav eror.
Nema veze bice fotogrfija. Danas sam uspeo da sakupim ono sto je rodilo od cuvene Pozegace, nije ni toliko malo bice oko 6-7 kazana.
Ja nisam zaboravio lovacko-rakisko-vinski susret, poziv obnavljam pa ko moze neka izvoli. Ja sam do kraja septembra na odmoru, pa organizujte se.  Pedja  ti preuzmi organizaciju, Dioda obavestava sve i cuje se samnom mob. vino svi donose, mesta ima pa izvolite Kraljevo, selo Gledic, zaseok Rakija

Nije rakija zaboravljena mada bi mogao da zapocnes novu temu o sljivovoci jer ne postoji takva a rakija od sljiva je broj jedan u Srbiji a i sire...
Jos ako tu temu zacinis slikama bice  :thumb:
Uh, sto se lovacko-rakijsko-vinskog susreta tice vrlo rado ali je problem da se svi organizujemo i uklopimo... Pedja juri neki posao u BG, ja jurim ispite, za ostale zainteresovane ne znam ali na zalost tesko ce se svi uklopiti  :( a ja bi tako rado dosao u Rakiju na druzenje...

Jbt gde sam ja do sad bio:(
Peco nisi valjda odustao od ovog foruma?

Nikad nije kasno, dobrodosao na forum  ;)
Tu je peca, samo se strpi malo....

Hvala za dobrodoslicu.
Vidim dilema da li prepicati golu rakiju ili ne.
A dok se to ne otkloni, da li se kod prepicanja gole izdvaja vise prvenca nego kod pecenja komine, koliko se izdvaja i sta je granica? Nivo alkohola ili neka organolepticka svojstva?
I ako neko nesto moze o starenju (odlezavanju) rakije.
Evo, ja mislim da nesto znam o vocarstvu, pitajte, ali ovde mi skripi:(
Hvala

NSM, Dobrodošao na forum!
Pošto ja nisam zagovornik golog prepeka rakije, sem nekih gde je potrebno prepekom pored ostalog i odstraniti neki put i neprijatan miris, i kod industrijskog prepeka(mislim na kontinuirane destilerije), preporučit ću ti koliko je preporučljivo izdvajati prvenac kod posrednog prepeka. Dovoljno je od drugog kazana izdvojiti pola litra prvenca, stim da se ta polovina litra vraća u sledeći kazan, pa  tako do petog, vraćanje i prihvatanje nove polovine, tek se posle petog odstrani.
Rakije od prirodnih sirovina imaju metil alkohol, a najviše ima grožđe "otelo". Sve veštački proizvedene rakije od etil-alkohola, ili proizvedene od šećera nemaju meti-alkohol.

Starenje rakije se odvija isključivo uz prisustvo drveta. Da bi bilo jasnije vina sa malim , relativno, procentom alkohola, imaju tu mogućnost da stare i u staklu, jer nisu prošla proces destilacije, i po organskom satavu omogućuju rad raznih mikro faktora koji omogućavaju zrenje i starenje.
Rakija pored visokog procenta alkohola i dobijena destilacijom je faktički sterilna, pa je zato potrebno prisustvo drveta za dozrevanje, omekšavanje, tojest starenje, Na prvom mestu je hrast, pa druga vrsta drveta.
Kad kažem drvo mislim na sudove od drveta, metalne inox, staklene i od drugih materijala. Kod drvenih sudova mislim da je jasno, ali kako metalni, stakleni a drvo? Pa lako, u te sudove se stave drvene letve, piljevina, šuške ili čips od drveta.
Priprema, ovinjavanje drvenih sudova je posebna tema i ima je ovde na ovom forumu.
Kod suvih drvenih letvica, piljevine, šuške drvene, pre upotrebe je potrebno da budu potopljene 24 časa u hladnoj vodi, dobro da se ocede i prosuše pa tek onda u sudove i nalivanje rakijom. Piljevina i drvena šuška se obično pakuju u đžakove od "amerikan" platna, dok za letve nije potrebno.

Dužina starenja rakije je relativna i najbitnije je da se nepretera, jer u narodu kažu kad odstoji dugo u novom drvenom buretu, bure ga preduzme. Prevelika ekstrakcija boje, mirisa i ostalih materija iz drveta znaju i da upropaste rakiju, zato oprezno i pratiti stanje rakije.
Starenje u metalnim sudovima koji su napunjeni drvenim letvicama, piljevinom ili šuškama ima prednost da nema gubitka ili kala, ali je nešto slabiji kvalitet komparativno sa rakijom koja je starila u buretu ili bačvi, napravljenoj od drveta.

Možda nije iscrpno i detaljno ali je sa naglaskom za nezaobilazno kod starenja.

Hvala Peco,
I za dobrodoslicu i za odgovor.
Shvatio sam ono za odvajanje prvenca kod posrednog prepeka i naravno, postujem zalaganje za odredjeni postupak, ali mislio sam na prepicanje gole.
Evo, ja upravo krecem da pecem nesto oko 100 kazana i veruj mi nemam hrabrosti da menjam nacin, mada nisam siguran da je ovaj bolji.
Hajde, valjda cu se osmelilti da bar jednu kacu ispecem na taj nacin pa da vidim ima li razljike. Javljam naravno.
U svakom slucaju hvala.

Uh svaka cast, 100 kazana, toliko se kod mene u selu peklo pre 40-50 godina, a nadam se da cu ja toliko imati za 4-5 godina.
Pretpostavljam da se radi o sljivi, pa predlazem NSM da se prebacimo na temu sljivovica i otvorimo pravu diskusiju oko tehnologije  pecenja rakije od sljive-sljivovice. Nadam se da dioda  i ostali nemaju nista protiv

Naravno da nemam, naprotiv!
Tema vec postoji pa samo izvolite  :thumb:

Da o sljivi se radi samo, sto ja tu bas i nisam ekspert:)
Radim na tradicionalan nacin, veci deo roda sam ili susio ili prodavao u svezem stanju a za rakiju je bilo ono sto niko nece:)
Sad nameravam da se malo ozbiljnije posvetim rakiji pa bih nesto da naucim.
Na internetu malo sta nalazim ali uporan sam:))
Evo nam Pece, pa ako ga pritisnemo i obecamo nesto (ne moramo i da ispunimo:)) mozda nam i kaze...

Da obecamo, nego sta, a i da ispunimo ( poziv za "rakiju" i dalje stoji ). Nego bitnije je da nas Peca ubedi u sve to sto nam predlaze  ;).
I ja sam u slicnoj situaciji, stim da nemam toliko sljiva ( posedujem oko 250-300  stabala  Sumadinke i Pozegace ), i to dosta starih  koje imam nameru da postepeno podmladjujem. Ne zelim da taj biser  prepustim propadanju i od ove godine sam poceo intezivno da se bavim rakijom iz rakije
Pozdrav

koja je razlika izmedju industriske i domace rakije,sta je tu kvalitetnije cistije. sto se mene tice ja sa navikao na domacu rakiju pa kad pijem kupovnu budem blesaviji nego inace,a i sto se tice vina,tu neki kazu da se prave od nekih praskova mislim na kupovna. sta je tu istina???

37 punih godina se bavim prizvodnjom pića, i šta reći o svemu ovome? Moramo razbiti neke predrasude i čudnovate priče o praškovima, ekstraktima i raznim sitnim tabletama. Sa time se još nisam susreo, ali sam se susretao sa raznim pričama o dve-tri tablete plus voda i eto pića po želji potrošača. E toga nemaaa!
Postoji sirovina (grožđe, voće) i proizvod od toga: Vina, rakije i razni oblici istih tih proizvoda. Tu su i žitarice kao sirovina za proizvodnju viskija, votke, piva..

- imam pitanje za Nešu: na koje industrijske rakije misliš.
- i ovo mi nije jasno, šta treba da objasnim, šta mi to obećavate i neobećavate, tu sam evry open!

Pretpostavljam da nesa misli na rakije koje se dobijaju razblazivanjem etil alkohola na zeljenu jacinu a onda se uz dodatak arome pretvore u "vocnu" rakiju...

Mislim da se sve one jeftinije rakije po prodavnicama dobijaju na taj nacin, da se rade po standardnoj semi - previranje voca pa destilacija nebi bile tako jeftine...

Vec objasnjavas , mi se tu nesto koprcamo ali ipak ti si najiskusniji, NSM ce raci sta obecava, a za mene se zna  :thumb:

kad sam rekao industriske mislio sam na one kupovne iz prodavnice koje kostaju 150-200din,i na vina koja su jako jeftina. pa mi nije jasno dali je bolje piti svoje(normalno ako imas)ili ono iz prodavnice.

Javna tajna, ali niko ne sprečava, a što je najgore i nezaštićuje prirodnu šljivovicu. Industrijska, kako reče Neša, se pravi, namerno sam rekao pravi, od etil-alkohola, dobijenog od izdelisanih fermentiranih nuz proizvoda kojih ima pri preradi šećerne repe, i ta vrsta alkohola je i najjeftinija.
Standardna jačina rafinisanog etil-alkohola je 96,67%, raznim legalnim i nelegalnim kanalima se kupuje i onda se dodavanjem najčešće omekšane, dekarbonizovane vode, ili vrlo ređe destilovane(pošto je skuplja), dobija se željena jačina. Neki koji bi da budu malo pošteni dodaju i prirodne rakije da ima traga, a najčešće se dodaje veštačka aroma, šećer ili glicerin, da bi se poboljšao ekstrakt, i boja ako je potrebna, tipa karamel, ili karamelizovan šećer. Pošto rfinada, ili etil-alkohol, dobijen od tih sirovina nema metil-alkohola, on se dodaje u precizno izmerenim količinama, da nebude Zozovača. Rafinisani etil-alkohol, poznat kao rafinada, prozvodi se i od fermentiranog skroba krompira i žitarica. No to je ipak drugi, mnogo bolji kvalitet i u prizvodnji  alkoholnih pića se legalno koristi kod viskija, votke, likera i kao deo kod brendija.

Šta reći o jeftinim vinima koja su se pojavila u maloprodajama. Najčešće su to vina poreklom iz Makedonije, miksovana, ili stručno kupažirana sa domaćim vinima, ali u vrlo maloj količini, odnosno učešće domaćih vina je tu zanemarljivo. Evo još jednog podatka: Pošle godine, i početkom ove godine moglo se uvesti vino iz Makedonije po ceni od 18 do 22 dinara po litri, franko Srbija. Mnogi su bili pošteni pa su naveli u deklaraciji poreklo tog vina, a drugi su vešto praveći proizvodne listove od navodno svog grožđa proizveli to isto vino. Onaj koji je imao novca, imao je i vino; konkretno imam podatak da je jedna firma iz Srbije uvezla za keš, oko 1200 vagona vina iz Makedonije(1vagon=10000litara), nije moja nažalost. O kvalitetu tog vina nemogu generalno da kažem da je loše, ali je loše to što damping cena ubija našu proizvodnju.

I ovo je of-topic: Ovo mi je 99-to pisanje ili post, šta da vas izlažem da bude stooo, smisliću nešto?

hehe, ma ništa, malo sam se šalio, kao ako nećeš da odaješ tajne zanata mi ti kao obecamo nešto, a posle....ništa :)
Pokušaj šale, očigledmo neuspešan.
Pozdrav

Nema potrebe da mu nudite mito, reci ce on sve sto treba i bez toga, samo pitajte  :D

Ipak ja polako odajem tajne zanata, a to će vas koštati, morate mi obećati jednu tetu oko 45 godina, takva mi liči, a ja ću njoj obećati da budem muškarac kroz deset godina(tada ću imati 68), pa neka drhti i sprema se do tada. Uh of-topic, zaneo se matori razvratnik!
Pa kada krećemo konkretno sa rakijom-šljivovicom?

Gospodo vinorakijasi !
Seo sam veceras na net u nameri da nadjem kako se pravi vino posto cu sutra da oberem svoja "tri cokota" grozdja i da probam prvi put da pravim vino.Do sada sam ga samo pio-a i od sada cu,narocito crno.Slucajno naletim na ovaj sajt i evo vec oko cetiri sata studiram teme i "citam vas ".Za vreme "velikog odmora" sam meilom zamolio Pecu da mi napise kako pocetnik da pravi vino i on mi je ljubazno odgovorio,tako da sutra u 7.00 ustajem da uradim tako kako mi je napisao.
Sada me,citajuci vase postove o rakiji,a posto rakiju pecem vec petu godinu,interesuje sledece :
1. Kada sam kupio kazan(koji su mi pre desetak dana ukrali ispred kuce,pa sam ove godine pekao na posudjenom kazanu) uz kazan sam dobio i posudu u koju se sipa voda da bi kroz nju prolazio prepek i da bi na njenom dnu ostajao metil alkohol,koji se po zavrsetku prepeka baca iz posude.Koliko sam primetio o upotrebi te posude niste pisali.Zasto ? Niste se setili ili je niko ne koristi ?
2.Rakiju odlazem u staklene balone od 54 litra.Prve godine stavljao sam u balone stapove od hrastovine.ali kad sam rakiju odneo na analizu u ZZZZ dobio sam negativan odgovor i receno mi je da nisam dobro uradio sto sam stavljao stapove od hrastovine je oni po njima ubijaju prirodnu aromu sljive.Sada sam od komsije cuo da treba da stavljam stapove od duda.Zna li ko sta o tome,koje stapove odnosno od kog drveta tacno da stavim i koliko dugo da ih drzim?
3.Da se sad ne vracam na temu"Amaterska proizvodnja vina",nadam se da ce mi Peca pomoci da proizvedem prvo vino pa kakvo god bude,bice moje,a nadam se i neko od vas.Naglasavam da cu biti dosadan,vec uskoro,jer o proizvodnji vina neznam bas nista a hocu da napravim svoje vino.
4.Mozda nisam stigao da pregledam sve teme pa nisam zapazio,ali interesuje me jeli moguce da vina i rakije proizvodite samo za sebe.Da pojasnim,niko nije otvorio temu o prodaji vina i rakije.Mozda sam preterao,mozda je ta tema licna tajna svakog od vas ali eto pitam a ko pita ne skita.Prosto,imam problem sa prodajom rakije pa pokusavam i da spustim cenu da bih je prodao.Ili ja ne znam da prodam rakiju.Moze li po ovom pitanju kakva sugestija ?
Pozdrav .Vebra.

1. Dodatna posuda za "ispiranje" rakije je ničiji samopronalazak i dosta njih je upotrebljavaju. Jedino, po meni zašto ima primenu, to je za taloženje eventualnog taloga koji se niki put javi iz lule ili tabarke. Priče o ispiranju metil alkohola su velika laža, pa nije metil alkohol neka posebna krpa u rakiji pa da može da se ispere.
Znamo da zbog sterilnih uslova, rakija nemože da stari u staklenim i inox sudovima bez prisustva drveta. Najčešće upotrebljavano drvo je hrast i to je ispravno.

Pozdrav za vebru,
1. Posuda za "ispiranje" kako ju je peca nazvao je opste poznata spravica i na njoj insistiraju "stariji" proizvodjaci rakije, ja se u potpunosti slazem sa pecom i mislim da je nepotrebna. Sto se tice metil alkohola, njega mozes odstraniti samo frakcionim pecenjem rakije o kojem je bilo i bice reci na ovom forumu.
2. Rakija najbolje stari, sazreva, u hrastovim buricima. Sto se tice stapova i ljuski hrastovine koji se stavljaju u staklenu burad, moze samo ako nemas hrastovu burad, ali to nije ono pravo. Naravno i ti stpapici i ljuske hrastovine pre ubacivanja u stakleno bure treba pravilno oviniti. Rakija u hrastovini ne gubi aromu vec se obaogacuje aromama i taninskim materijama iz same hrastovine. Sve je to nauka  i sigurno ce biti vise reci i o ovome, npr. koliko vremena treba da odlezi u tim buricima , koliko u novim koliko u starim itd.
4. Super ideja vebra, otvaraj temu!

Peca50: Putanje 1:Kako prepoznati rakiju dobijenu od cistog voca bez dodataka npr secera i da li je to moguce bez komplikovane aparature vec samo ljudskim culima?  :scr:
Pitanje 2: Da li je tacno da ako bih vrsio destilaciju (namerno ne kazem pekao rakiju) od kljuka u kome se nalazio samo secer ne bih imao stetnih alkohola a koji se pojavljuju kod pecenja rakije od cistog voca? :scr:
Pitanje 3; Da li je tacno da bi pice od cistog medicinskog alkohola razblazeno na 40% destilovanom vodom ljudski organizam bolje podnosio od rakije u kojoj se nalaze razni stetni alkoholi? :o

1.Organoleptičkim načinom (odokativno), bez složene procedure sa odgovarajućim reagensima i aparatima nije moguće utvrditi dali je neka rakija(destilat), proizvedena od prirodnih sirovina ili je veštački proizvedena.
 2.Tačno je

 3.I to je tačno, čist vrhunski alkohol, ili kako reče medicinski, ljudski organizam mnogo bolje podnosi od alkoholnih pića proizvedenih od voća i grožđa.


Ali, na jedno nepostavljeno pitanje takođe moram da odgovorim:
4. Dali su to bolja i prijatnija pića?
4.Nisuuu, sem za one koji vole votku i viski.

I objašnjenje: Nije konzumacija, raznih voćnih i od grožđa, proizvedenih rakija, cilj da se čovek opije i onesvesti, već je pijenje tih proizvoda zadovoljstvo u normalno podnošljivim količinama.
Ili na ovaj način: Šnicla proizvedena od surogata, bezazlenih po zdravlje ljudi, jeste korisna, ali je za one koji to vole svinjska šnicla daleko lepša i ukusnija, pa makar i bila štetna po zdravlje.

Peca 50: Hvala na odgovorima koji potvrdjuju moje spoznaje i ucenje o ovim stvarima.  :thumb:  Za nepostavljeno pitanje i nezatrazen odgovor: komentarje :Interesantne teze.  ::) Ali i pitanje: Kako se (i od kog voca) pravi viski?  8) Kada sam oca pitao da od kukuruza pravimo rakiju on se smejao >:( i rekao da su takvu rakiju pili samo notorni alkoholicari  :'( za vreme 2 svetskog rata i da od toga boli glava?  >:D

Proizvodnja viskija je dvostrani proces. Jedan deo proizvodnje osnove od žitarica. Iz kukuruza i pšenice se povade klice, pa se vrši prevođenje skroba u šećer, a šećer u alkohol fermentacijom. Posle toga ide destilacija tog prevrelog žita. Taj alkohol odležava u hrastovim sudovima i u njega se na kraju dodaje malt, ili proizvedeni začin koji se tako zove. Škotlanđani i danas drže u tajnosti prave recepture za proizvodnju malta, nešto kao što koka-kola drži u tajnosti recepturu za proizvodnju. Moja firma je imala licencu za proizvodnju Rake viskija, rafinisani žitni alkohol je odležavao u buradima koja su iznutra napaljena, pa je išao reklamni slogan sa blagim ukusom dima, a malt smo dobijali iz škotske. Amerikanci prave svoj viski i nazivaju ga burbon, po sličnoj recepturi kao i Škoti. Kod nas je još Rubin proizvodio jedno vreme RB viski, i bio je pristojno dobar, gde se koristila sirovina od ječma za alkoholnu fermentaciju, i taj je alkohol bio osnova, malt su improvizovali, ili pravili po nekim sazanjima, pa nije bio loš. Eto toliko, a o proizvodnji rakije od kukuruza, mora neko ko malo bolje poznaje tematiku prevoženje žitnog skroba u šećer, ja tu nemam dosta znanja, ali organski hemičari to vrlo dobro poznaju. Prostim bubrenjem i izazivanjem fermentacije, bez tog postupka i odstranjivanja klica, dobili bi jednu prevrelu smrdljivu masu.

Peca50: ja ponekad postavljam pitanja da razjasnim neke stvari, da vise znam prosto receno. Zelim i da kod svojih prijatelja razbijem neke dogme, da razbijem neznanje, odstranim glupost....

Klica za svoj rast trosi proteine iz zrna. Pusti se da raste tek toliko dok ne utrosi sve proteine a onda se zitarcice iz mocionika prebacuju u susnice. Nakon susenja se klice odvajaju i u zrnu ostaje cist skrob. Nakon toga se zrna usitnjavaju u mlinovima i na kraju se radi osecerenje. Osecerenje je proces u kome se skrob pomocu enzima ili visokih temperatura razlaze na glukozu koju kvasci mogu koristiti u svom metabolizmu i prevesti je u alkohol. Skrob je potpuno neupotrebljiv kao hrana za kvasce jer su molekuli skroba ogromni povezani lanci koje celije ne mogu usvajati bez prethodne razgradnje... Eto, to je postupak maksimalno uproscen, to sam sve radio do sitnih detalja kada sam ucio tehnologiju alkohola i tehnologiju piva...

Svaka cast majstori,
puno toga se moze nauci od vas.
Pih, sada mi malo zao sto nisam vise
voleo skolu pa da svasta znam :scr:

Uskoro trebam da pecem rakiju,
posebno mi je prevrelo crveno,
a posebno belo grozdje.
Sve cu to da izmesam i sipam u kazan,
kazan je od 220 litara, znaci trebalo
bi da moze unutra da stane oko
nekih 170-180kg kljuka bez problema ?
Koliko odprilke vremena treba da tece ta destilacija,
potrebno mi je da znam, jer kazandzije
po navici gledaju da to sto brze ispeku?
Ima li neku ulogu gledati i po debljini
mlaza kada izlazi rakija ?

Kazan se razlaže onda kada na kontroli destilisane tečnosti na luli alkoholometar pokaže nulu i to je jedino merodavno, svake improvizacije idu na štetu onoga čiji je materijal za peču. O načinu peče pogledaj malo na ovoj temi unazad šta je pisano pa sam odluči kako ćeš to raditi!

Ја не знам ништа о зачињавању дестилата "малтом" пре флаширања.
Не кажем да је немогуће да неки произвођачи додају некакве зачине у будући виски, али то није уобичајено, и осим тога такав зачин тешко да се може звати малт.
Малт на енглеском значи слад и малт виски значи да је произведен од слада (а не од, рецимо, несладиране житарице).
Виски се производи двоструком, или троструком дестилацијом превреле, претходно укомљене, комине од јечемног слада, јачине, најчешће, између 7 и 8%.
После тога следи лагеровање дестилата у храстову бурад најмање 3 године (јачина дестилата је око 70%), и после тога разређивање и флаширање.
И, понављам, ја о додавању зачина никад ништа нисам чуо.

Може међутим бити да то што Пеца описује постоји али да се ради о производњи вискија на индустријски начин где се у високим дестилационим торњевима дестилира преврела комина од житарица (сладираних или најчешће несладираних) и да се накнадно, с обзиром да се тако добија добије готово неутралан алкохол,  додаје "екстрат" вискија.
Ово, наравно, није прави виски него сурогат као што и крушковац који се прави додавањем екстратка крушке у алкохол није прави ликер од крушака него његова јефтина замена.

To o čemu peca priča je da su svi BLENDED viski napravljeni tako što se razni maltovi ( malt je viski koji je ima najmanje 51 procenat slada od ječma, a ostatak žitarica ) mešaju sa destilovanim čistim akoholom od žitarica i destilovanom vodom da bi se dobio prepoznatljiv ukus. To su veliki proizvodjači predtavili kao mešanje da bi se dobio prefinjeni i konstantan ukus i od toga napravili famu. U pozadini cele priče je medjutim olakšano dobijalje viskija i naravno niža cena praćena olakšanom proizvodnjom. Medjutim pravi viski koji su nekad škoti pravili su bili isklljučivo singl malt, što znači da nije mešan sa alkoholom od žitarica. Slučaj je čisto kao i kod naše rakije, fabrička bi bila mnoooogo skuplja kad bi se pravila na tradicionalan način ili boljih kvaliteta, pa se zbog toga pribegava brendiranju i naravno konstantnom ukusu kao kvalitetu. Već sam otvorio odeljak o viskiju tako da ću tamo nastaviti da pišem o detaljima viskija, samo još da dodam da se viski koji se flašira direktno iz bureta bez naknadne intervencije na njemu označava sa barel pruf, i naravno to košta, i još da mi nije poznato da se dodaje nešto drugo u viski sem raznih maltova i destilovanog alkohola od žitarica.Momak koji je zadužen za odredjivanje kojeg malta i u kojoj meri da se meša zove BLENDER i prima platu u sedam cifara i to radi do svoje penzije.

alambik:
Може међутим бити да то што Пеца описује постоји али да се ради о производњи вискија на индустријски начин где се у високим дестилационим торњевима дестилира преврела комина од житарица (сладираних или најчешће несладираних) и да се накнадно, с обзиром да се тако добија добије готово неутралан алкохол,  додаје "екстрат" вискија.

Gofer:
To o čemu peca priča je da su svi BLENDED viski napravljeni tako što se razni maltovi ( malt je viski koji je ima najmanje 51 procenat slada od ječma, a ostatak žitarica ) mešaju sa destilovanim čistim akoholom od žitarica i destilovanom vodom da bi se dobio prepoznatljiv ukus. To su veliki proizvodjači predstavili kao mešanje da bi se dobio prefinjeni i konstantan ukus i od toga napravili famu. U pozadini cele priče je medjutim olakšano dobijalje viskija i naravno niža cena praćena olakšanom proizvodnjom...
-Već sam otvorio odeljak o viskiju tako da ću tamo nastaviti da pišem....

Peca:
I ovo su već kompletni odgovori na sva pitanja a i pravac pisanja u smislu tema!

Ako vas do sada niko nije predlozio za nobelovu nagradu,evo  ja cu!Mozda bi forum trebao da se zove "Sve sto niste znali o rakiji(citaj vinu) a niste se usudili da pitate".Zaista,nesto smislenije odavno nisam imao priliku da procitam.Uzgred,imam trista "problema"sto sa vinom sto sa rakijom(mislim,sa destilacijom-ne konzumacijom),no obnevideo sam vise od citanja(sada je negde oko 4h) stvarno genijalnih tekstova.Sta da kazem - ziveli !

E drago nam je Minja što si nam se pridružio, i dobrodošao, a ujedno hvala u ime svih nas za komplimente. No napred rešavaj probleme, nedoumice, piši tvoje mišljenje i to će za buduće članove biti edukacija i put prema pravim rešenjima. Nemoj se razočarati, vino i uopšte alkoholna proizvodnja su kao deca, mala nepažnja i otmu se kontroli!

Da se malo vratimo rakiji.
Za dobru rakiju potrebno :

1. Čiste posude
2. Čisto voće
3. Bez dodatka šećera
4. Pečenje odmah po završenom vrenju
5. Tiha vatra

Sve ostalo zavisi od godine tj. kakvog je kvaliteta te godine voće. To se naknadno ne može ispraviti. Što se tiče tačke tri, više puta probao sa šećerom i kvalitet je sigurno slabiji nego bez, a i svi zakoni država na koje sam nailazio na netu zabranjuju dodavanje šećera u komini (brendi,viski,calvados...). Što se tiče metanola, kako god da ispečete imaće manje nego ne destilisani alkoholni proizvodi (vino,pivo), kod nas se praktikuje od 0,3 - 0,5 L na 100 kg peča.

evo kataloga jednog proizvodjaca iz austrije -salfelden, obratite paznju na cene radi se o  0,35 l
osim toga rakije od Sargarepe(Karotte ) , Piva(Bierbrand) i Phisalys  neznam kako bih ga nazvao na srpskom ali tu ne mogu ni da zamislim kako je iz tog  voca (mozda ni nije voce)dobio rakiju .  ali sve je moguce jer ako moze moj komsija koji nema ni jedno drvo sljive svake godine da ispece 5-6 kazana zasto nebi moglo i to .
Phisalys-82e
Holunder-Zova-34e
Sargarepa-52e
vocna rakija iliObstler je i najjevtinija samo 12 e  sto ide u prilog tome da treba nastojati proizvoditi samo rakiju od jednog voca a mesati samo ako nema dovoljno da bi pekao cistu.

http://herzogschnaps.mgfb.at/shop/index.php?cat=c1_Produkte.html

ovaj covek je uspesan mali proizvodjac rakije i odneo je gomilu medalja na svim poznatijim nacionalnim i internacionalnim takmicenjima ovde ne pravim reklamu za njega vec da posluzi kao primer jer samo u srbiji ima mesta za hiljadu ovakvih proizvodjaca koji mogu u svom domacinstvu(herzog obradjuje 18 hektara ako se pasnjak moze nazvati obrada) da ponude turistima dobru rakiju (herzog isporucuje skoro svim renomiranim restoranima u regionu)
Vogelbeere ili Eberesche uspeva sigurno negde na balkanu ja sam dva puta bezuspesno pokusavao da zasadim u sumadiji . prosle godine slucajno vidim zasadjen drvored u krusevcu (ispred forma ideale) kao ukras takodje nazalost nisam saznao ko je to odradio i gde su nabavili sadnice


uhhhhhh :o  sto se ja ove godine raspisah   e sad je dosta

Ракија се не мора увек правити тако да се воће преври него да се од воћа, од ког се прави ракија, мацерира у алкохолу, и онда препече.
Неке врсте воћа показују д је мацерација и бољи начин.
Дакако, могуће је правити ракију и на оба начина па их касније купирати.

Ја сам ракију од црне рибизле (ове године експериментално) правио тако што сам прво направио мацерат, па га онда разредио и преврео уз додатак још исто толико свежег воћа.
Није ми то била намера али тако је испало јер ми се мацерат црне рибизле никако није свиђао као база за ликер па сам га на овај начин искористио.

Иначе, ракију од пива имам и ја!
Имао сам 70-ак литара али нажалост остало ми још само 5-6.
Пекао сам је у јесен 2007. од неких 600 литара пива коме је прошао датум (али било је још сасвим добро! и осветио сам му се док сам пекао, стално сам пио то пиво поред казана). Направио сам чисти препек јачине 72% и оставио нешто око8 месеци у храстовом бурету.
И штас да вам кажем. Нека врста вискија је то. Углавном се та ракија разграбила а нову нисам још пекао јер никако да се ускладим са тим истим пиваром да ми спреми пиво за дестилацију а да не морам да чекам да некој партији прође датум.

to bi bilo oko 12 litara na 100 l piva  pa i nije lose ako pivo moze negde ispod cene da se nabavi

Да, али ја сам имао разних пива. Просечна јачина им је била око 6,5% (а можда и 7%, не знам, нисам је израчунавао).
Било је ту белог пива од 5% које није баш добро као дестилат, али било је и тешких триплеа, и бок пива (јарац-пиво). Углавном, сва пива су била alle пива, и ниједног пилснера.
Не знам какав би дестилат био од пилснера али унапред сумњам да би био добар (а можда и грешим, треба пробати на малој количини).
Цена пива за дестилацију, с обзиром да га није потребно ни газирати ни флаширати, ни лепити налепницу ни плаћати трговачке марже, а ни акцизу ни пдв, не би требало да пређе 50 центи по литри. Искрено се надам и мањој цени али опет, нисам још разговарао са овим пиварем да видим шта он мисли о томе. У сваком случају са ценом од 50 центи вас само сировина кошта 6 евра по литри. Ово значи да литра дестилата, у продавници, не може бити испод 25 евра да бисте при томе ви зарадили 5-6 евра по литри.

Mozda izgeda malo bezveze ali moze li neko da mi odgovori koliko re rakije dobije od 100kg primera radi sljiva
inace bih zeleo malo vise da se upoznam sa proizvodnjom rakije
Pozdrav i srecna NOVA GODINA

Srećna i tebi, i ništa nije bezveze! što se tiče količine rakije od 100kg šljiva kalkulacija je sledeća:  Od idealno dobro sazrele sortne šljive može se realno dobiti 1litar šljivovice jačine oko 50%, ako se ispeče 11 do 13 kg prevrele šljive, podelimo 100sa 12(sredina) i dobijemo 8,3 litara rakije. Ovde je  odbijen kalo pri destilaciji i izdvajanje frakcija.

Šljiva mnogo širok pojam, sve zavisi od sorte, ranka,moravka,požegača,čačanska.... najgora po mom mišljenju, čisto subjektovno je od stenlija ili stenlejke.

Alambik mozes li malo detaljnije da objasnis kako ide sa rakijom od piva probao bih sledece nedelje imam nekih 30 L piva kazan je 40L  pa da vidim sta ce da ispadne.

Као прво не почињите ништа без средства против пењења!
Ја био први пут тврдоглав па мислио, добро, ако мало у почетку запени, брзо ће проћи. И јесте брзо прошло, након неких 5 минута, али ми је у том кратком периоду од 80 литара пива у казану искипело ван бар 20 литара.
Средство које се користи да се спечи пењење је некакво силиконско уље. Није скупо али га је тешко наћи.
Вероватно га немају у пољопривредним апотекама али покушајте код неке фирме која пере тепихе. Они то средство обично користе да стављају у машине којима перу те тепихе да не би имали превише пене.
А даље не знам шта да вам кажем: једноставно два пута дестилисати. Први пут све хватати а други пут првенац, срце и патока.

mogu da narucim stize  postom za nedelju dana, vec sam narucivao . ok.

Alambik, kada si destilisao pivo da li je destilat izlazio uobicajenom brzinom ili sporije?

Ja sa alambikom cas na ti cas na vi, moracu se odluciti za jednu varijantu ali se jos "lomim" :doh:

Ja znam najbolje rešenje, i vrlo je jednostavno, ali ako mi neko obeća bocu viskija, svi će dobiti odgovor!

Mislis na resenje za penjenje?
Problem je CO₂ iz piva, zbog njega pivo peni...
Mi smo na faxu radili sa malim uzorcima i CO₂ smo eliminisali muckanjem, to je malo teze izvodljivo sa 600 litara piva ;D

Ја, наравно, не мерим брзину истицања дестилата него је одређејум (оцењујем) по изгледу млаза и не бих рекао да је тај млаз од пива био другачији него код осталих дестилата. Увек настојим да се млаз на лулици мало повије назад. Наравно, ако ложим дрва (а не плин) то је често врло тешко постићи јер се ватра час разгори па потече јачи млаз, час се опет почне гасити па млаз прелази у капање.

Пењење са овим препаратом заиста није проблем и иде га јако мало. Не могу сад да се тачно сетим колико сам стављао али мислим да је то, рецимо, две кашике, или тако некако. У сваком случају у дестилату се никакви трагови силиконског уља, или било чега другог што би од њега потицало, не могу наћи.

Najbolji destilat za viski se dobija baš od destilacije piva, normalno uz ostale dodatke i tehnološki postupak, pa pošto vidim da ću ja ostati žedan viskija, ipak evo predloga za otklanjeanje pene pri destilaciji piva. Od 3 do 10 grama tanina ubacivati na 100litara, a u zavisnosti koliko je ostalo pene potencijalne u pivu kome je istekao rok.

Ма виски вам не могу дати, Пецо, не производим га (једино да га купим, а то не радим из принципа, пије се само што имам!), али овај дестилат од пива бих могао да вам дам да пробате само је проблем даљине.

Ovo za viski je bila šala, ali je ova preporuka što se tiče tanina ozbiljna i proverena. Mi smo u firmi jedne godine bili prinuđeni da vršimo destilaciju odmah posle fermentacije i imali smo ozbiljan problem sa penom pri destilaciji, tanin je to rešio. Imali smo i destilaciju piva kome je istekao rok, takođe je rešeno sa taninom. A to što si daleko alambik, pa nije prepreka, doći ćeš ti i ovamo, kad tad, haha!

recept:
150kg duda
50 l vode
5 kg secera
5 kg kukuruznog brasna (neznam zasto tako su mi rekli)
i 50 g kvasca
odstojalo 24 dana i
prilikom pecenja PROBLEM
 rakija je pocela da izlazi sa 12% jacine sta dalje ako dalje postoji ili u kanalizaciju pa pustis vodu......

ako neko zna gde sam pogresio?

Ни мени није јасно како је тако слабо почела излазити.
Истина, додавање воде било је непотребно, додавање кукурузног брашна потпуно несхватљиво, али свеједно, ако је почела да излази као 12%, то значи да је комина била испод 2%.
Да ли је та комина уопште преврела?

ja sam samo posmatrac u eksperimentu.
tako da neznam da li je provrelo ljudi se gledali, nisu merili, a rekli su da je provrele komina.
sto se tice kukuruznog brasna to zasta neznam zasto je dodano, receno mije da je to neki stari recept

Drnik, alambik te pitao da li je komina prevrela sto bi znacilo da li je fermentacija zavrsena a ne da li je kljucala u kazanu...

prepravio sam odgovor

U bre, malo :scr:

Jeste da je 50 litara malo mnogo vode, ali opet je trebalo da dobijes mnogo, mnogo jaci prvenac.

Da li si probao tecni deo dzibre pre nego sto si sipao u kazan? Ako je "vino" bilo slatko, to bi bio definitivan dokaz da nije prevrelo; ako je pak bilo prekiselo, alkohol je presao u sirce

Evo nekoliko mogucih uzroka koji bi se uklopili u tvoju pricu:

1.Nije prevrelo zbog niske temperature (kad si i gde ovo radio, tj. kolika je bila spoljna temperatura za vreme vrenja?) Licno sumnjam da je ovo moguce, posto dudinje stizu u vreme velikih vrucina
2.Alkometar ne pokazuje % nego grade (mada je i 12 gradi malo za prvenac)
3.Obr'o si zelen dud (jesi li?)
4.Dzibra se ukiselila zbog prisustva kiseonika, tj. alkohol je presao u sirce. Da li je sud bio pravilno zatvoren?
5.Dudinje mozda u sebi nemaju dovoljno fosfora i azota, sto je hrana za kvasce (ajde ko je pekao dudovacu: imaju li dudinje dovoljno hrane za kvasce?)
6.Nije prevrelo zbog prevelike temperature (nisi valjda drzao bure na suncu?)


Ako nista od ovoga nije, pozovi Moldera i Skali :scr:

najverovatnije sud 1000 l(napunjen 200 l) nije bio dobro zatvoren i bio je na visokoj temperaturi +32 C velike vrucine.

a sad da odgovorim na ovih 6 pitanja
1. bila je visoka temperatura
2. 12 gradi nije stepeni moja greska
3. zreo dud
4. vrlo moguce,nemogu da proverim
5. ovo neznam ovo je za strucnjake
6. kao sto rekoh tacno.
znaci ne treba mi Moder i Skali, ali u svakom slucaju hvala za odgovor

ја, рецимо, никад не почињем дестилацију ако вино из комине бар не пробам.
На тај начин се најбрже (а рекао бих и најбоље) одређује не само да ли је комина преврела, него и њезин укупан квалитет.
Код неких ракија које чешће правим након ове дегустације могу одмах да осетим да ли ми комина тај пут има одступања од уобичајеног квалитета и да предвидим квалитет будуће ракије.
Дакле, да сте пробали дудово вино из комине, осетили бисте одмах да ли је још увек слатко (незнатно, мало или пак пуно) и какав је квалитет тог вина.
Сирће се такође одмах осети. Ако је комина заражена сирћетном бактеријом такву комину треба бацити. Ако је ипак дестилишете, сирће се осећа у ракији (у народу се каже да се "колач потопио", то јест кад се ово догоди кровина кљука се потпуно прокваси течним делом комине испод себе, али има и другачијих случајева кад се комина претвори у сирће).

Ups...
U startu je greska sto si napunio sud samo do 20%. Ti si mu prakticno samo "pokrio dance". Sudove za previranje treba puniti manje vise do oko 70-80% zapremine.

Imam jedno pitanje:Zanima me dali je neko pekao rakiju od suhog grozdja (grozdjica)?Kako se to radi,dali moze bez dodavanja kvasca i vitamina i sta mislite umjesto toga dali se moze dodati nesto svjezeg grozda.pa da iz njega dobije vitamine i gljivice sa kore bobica.Sudeci po receptu rakoje od suvi smokava mislio sam da bi to trebalo biti isto.jer i grozdjice su prepune secera kao smokve.Unapred hvala ;)

Kad moze od suvih sljiva, moze i od suvog grozdja.

Jeste prepuno je secera, dakle moras dodati vodu, i to dosta vode. E sad, koliko... Ako znas koliki je % secera u tom s.grozdju koje planiras da peces, dodas vode dok % secera u dzibri ne padne ispod 20%.

Dakle, dodas vodu, i ostavis da prenoci, da grozdje nabubri. Onda to dobro promesas. Ako je suvise gusto, dodas jos vode, ako je suvise retko dodaj meda.

Kad si to uradio, zabrkaj kilo secera i litar vode, pa to promesaj dok se secer ne rastopi i zagrej do 35 stepeni, pa u to dodaj kvasac. Promesaj, pa sacekaj jedno pola sata da kvasac "proradi", pa onda to dodaj u bure sa dzibrom. Promesaj jos jednom dobro i zatvori.

Naravno, mozes u tu dzibru da izmuljas i svezeg grozdja.

Otprilike ovako sam ja pre mesec dana pripremio dzibru od suvih sljiva i lepo mi previre (samo sto sam ja dodao i dosta meda, naravno rastvorenog u vodi do ikoncentracije od 20% ukupnih secera). Pecem u subotu, pa moz' da me pitas iduce nedelje kako je ispalo.

Hvala na odgovoru;Gledao sam recept od suvi smokava pa sam tako zakljucio da bih isto bilo za grozdjice.Mislim uzeti 7 kg,od cega bi trebao dobiti oko 3L.Sad mi recite dali moze obican kvasac (za kruh).Takoder vidim da vi to drzite preko mjesec dana!Zar to nije predugo,s obzirom da sam ja moje narandze drzao predugo.Zasto se dodaje secera,ako su one vec prepune secera i ako moze obican kvasac koliko ga treba na 7KG.Ljep pozdrav.PS naj prva rakija sto sam pravio od Guave je sazrela i mogu vam reci da je nesto neopisivo.Tako ljepo mirisi,vrlo je glatka kad se pije,a zatim se razljeva toplina gdje god je prosla.To mi je bila naj prva dok mi kazan jos nije bio gotov.Napravio sam je od samo par KG,sad nemogu docekati sljedecu sezonu da rodi i da napravim od vece kolicine. ;) Ovo je Guava  (http://img5.imageshack.us/img5/9850/1002735450x460.jpg) (http://img5.imageshack.us/i/1002735450x460.jpg/)

1.Naravno! I ja ga koristim. TZV. "suvi pekarski kvasac" (onaj u kesicama od 7-10 grama) ima jednu vrlo korisnu osobinu: "radi" do koncentracije alkohola od 12% ("divlji" kvasci crkavaju na oko 6%)

2.To je zbog velike kolicine ukupnih secera (20%) u mojoj dzibri. Obicna dzibra od sljive ima znatno manje secera, pa joj treba oko 3 nedelje. Napravio sam experiment sa manjom kolicinom, za potpuno previranje 20%-tne medove dzibre (25% meda, a kako med ima oko 83% ukupnih secera, ispada da je to dzibra sa 20% ukupnih secera) bilo je potrebno 35 dana, uz prosecnu dnevnu temperaturu od oko 25 do 30 stepeni. Iz ovakvo jake dzibre dobija se do 12% alkohola, muka je to za kvasac.
Takodje, ovakva koncentracija alkohola omogucava i da se dzibra ne ukvari, jer ogromna kolicina stetnih mikroorganizama biva ubijena tolikim alkoholom, koji stiti dzibru, ako se spreci ulazak kiseonika.
Kad spremam lozovacu, dzibru drzim i duze (prosle godine 8 nedelja), posto su prosecne dnevne temperature u vreme previranja grozdja male, oko 15 stepeni. U stvari, lozu pecem kad pocnu mrazevi - prevrelo ne prevrelo, dalje previrati nece - oko 1. decembra.

3.Samo kao starter za kvasac, da ga ne brcem bas u cistu vodu. Kilo secera na 400 kila dzibre je zanemarljivo. E sad, za tako malu kolicinu dzibre koju planiras dovoljno je 2-3 kasicice secera razmutiti u casi vode i dodati...

4...vrlo mkalo kvasca, mozda pola kesice. Ja na bure od 210 litara stavim 3 kesice od po 10 grama i to ispadne taman.

Svaka cast;To je odgovor i sad mi je sve puno jasnije,danas uzimam sve potrebno i startam.Ovaj put necu mjesati svaki dan nego cu pokriti dzibru i provesti crijevo i staviti ga u flasu sa vodom.Ovaj put mi nece zrak ulaziti i pretvarati alkohol u sircet.Puno hvala na pomoci i cujemo se.Pozdrav :thumb:

Ovde se vec neko vreme provlaci nekoliko cudnih stavova. Prvo " u pocetku destilacije krece patoka" Naprosto treba izmetiti i ko god izmeri videce da je to zabluda, u pocetku krece najjaca koncentracija alkohola, ne ulazim u to koji alkoholi su u pitanju. Drugo kvasci koji se dodaju (zaseju ) u kominu od voca morali bi biti kvasci za previranje secera a nikako kvasci za previranje skroba. To mu dodje kao zeca hreniti sa komadicima mesa, a kera sa svezim listovima kupusa. Pa ne kazem da nece i jedan i drugi preziveti ali nije bas najbolji nacin. I da spomenem jos termin dzibra, u svim delovima Srbije se dzibrom naziva nusproizvod (ostatak) od destilacije alkohola. Kad se zavrsi destilacija (komine, kljuka, masulja, cope ...) od (kajsije, sljive, grozdja ...) iz kazana prosipamo dzibru.
Moram priznati da se dzibrom u zargonu nazivala i komina koja je ciknula ili ima toliko los miris da ju je bolje prosuti nego peci.
Takodje se i veoma ruzna rakija kojoj ne moze pomoci ni prepicanje nazivala dzibrom. Jednom recju dzibra je otpad. 

Ne razumem zbog cega uopste dodajete kvasce i secer u kominu(a ne dzibru).Ako imate zdravo voce,koje je potpuno zrelo,dovoljni su kvasci u vocu.Ako je rakija namenjena prodaji zakonom je zabranjeno dodavanje secera u kominu.

Zakonom je dozvoljeno dodavanje do 4kg secera na 100kg voca.U toj kolicini se ne menjaju organolepticka svojstva rakije.

Postovani prijatelji;Juce sam isao da kupim grozdjice kao sto sam rekao,ali usput sam pronasao jabuke zlatni delises koje su bile 39 centi Kg.Tako sam se odlucio da kupim njih jer su jako jeftine,a vidim da su jako dobre.Kupio sam 30-ak KG,isjeko sam ih na 4 djela i izvadio sam spice.Mislim da ih imam sad oko 30KG sto mi je bilo previse za posudu koju ima,tako sam danas kupio jednu vecu,ali i ona je mala za tu kolicinu tako da sam to podjelio u dve posude 20-10 sto mozete i vidjeti na slici.U veliku posudu sam dosuo 20L vode u malu 10L vode tek da se moze cjela kolicina uroniti u vodu.Takodjer sam podjelio jednu kesicu kvasca u veliko dve trecine,a malo jednu trecinu.Prilicno je hladno,ali imam neku izolaciju te sam je umotao okolo bureta.Sad me zanima zasto se moraju svaki dan mjesati?Zar se nece previse izlagati kisiku i pokvariti,dali bi mogao staviti neki poklopac i pritisnuti ga kao kupus?Sta vi mislite?Posto je moj kazan samo za rjetku masu(nije na mjesanje) odlucio sam napraviti cilindar od mrezaste sice (kao cjediljka) i na dno pricvrstiti od istog matrijala dno.Kroz to bih prosla tekucina,a gusto bilo unutra i tako mislim da bih mogao peci od gustog,a da se nebojim da ce zagoreti.Ocekujem za 3 nedlje mozda malo duze da bih ovo trebao moci peci.recite mi sta vi mislite.Sutra idem u potragu za grozdjicama tako da bih i nji uspostavio za narednu turu (uzeo bih oko 7Kg)Toliko za sada ljep pozdrav ;)   (http://img38.imageshack.us/img38/2175/1002793460x400.jpg) (http://img38.imageshack.us/i/1002793460x400.jpg/)
 

Sipati vodu u kominu od jabuke je pogresno pogotovo u ovoj razmeri, jabuka sama po sebi ima dovoljno tecnostii nije potrebno dodavati vodu. Uopsteno, ako se dodaje voda pre ili u toku vrenja ona mora sadrzati oko 18% secera inace razblazuje kominu (smanjuje % secera pa komina biva sklona kvarenju. Ako je komina posle previranj gusta (ima malo tecnosti) onda se voda dodaje u kazan za pecenje rakije a ne u kominu. Nije li rano za zlatni delises? Bar kada su jabuke u pitanju komina nakon previranja postaje retka kasa koja bi sva prosla kroz resetku.

Sta sad da radimdali je dobro da sutra izlijem vodu?Jer tek danas sam to stavio. ???

Izvadi malo vode u neku posudu,dodaj secera oko 2kg lepo to rastopi vrati nazad i uzivaj.
U prva nekoliko dana povremeno dobro promesaj kominu jer jabuka ispliva na povrsinu i vrlo brzo oksidira :thumb:

Hvala na brzom odgovoru.Tako cu uraditi,mada sam imo namjeru da sve radim bez secera. :doh:

Odli polovinu vode koju si sipao, pa od te vode uzmi 2 litre zagrej do tacke kljucanja i u njoj razmuti 2 kilograma secera, ohladi na 30-35 stepeni i rasporedi srazmerno kolicini u one dve posude. A dalje vec znas.

Mnogo je 2 kila secera na 30 kila jabuka. Dodaj radije 2-3 kila meda.

Ja sam mislio na rakiju koja je namenjena za prodaju.Ako proizvodis rakiju za svoje potrebe onda smes dodavati secer.
Ako prodajes rakiju (registrovane destilerije)cak se ne sme drzati secer u istoj prostoriji gde je rakija.

A dal' svi da pocnemo to da zovemo "mesh", kao na Zapadu :D

U "moje selo" se "komina" odnosi iskljucivo na grozdje.

100 sela - 100 adeta :)

Pravo da vam kazem sad stvarno neznam sta da radim,citajuci na forumu pronasao sam da se dosipa voda i trazio sam kolika kolicina.Evozadnje gdje sam pronaso
  Odg: Kalvados
« Odgovor #61 Poslato: 10. Decembar 2008, 16:42:55 » 

--------------------------------------------------------------------------------
Moj prijatelj i komšija je ove godine usitnio na cetvrt oko 2000 kg jabuka padavica, fermentacija je bila jednom zastala zbog hladnoce, što je otklonjeno dodavanjem mlake vode i kvasaca. Fermentacija je završila za oko 20-tak dana, posle 5 dana poceo je destilaciju i sve završio o roku. Kvalitet dobijene rakije odlican, aroma super, nacin pecenja kazan na kazan. Mislim da je nedostatak tecnosti uzrok što kod pojedinih kolega nije bila fermenacija do kraja. Iskustveno je pokazalo da je na oko 100kg jabuka potrebno dodati oko 50-tak litara vode, pa možda i više, u svim dosadašnjim pisanjima nije mi palo napamet da se i to treba naglasaiti, jer sam iskustveno smatrao da kada je masa suva, seticete se da dodate vodu!? Sad da se vratim na vase odgovore,kazete da odlijem polovinu vode i od toga da odvojim 2L i ugrijem te da stavim secer i kad se ohladi da to vratim u jabuke.Sta da vratim samo te 2L ili sve sto sam izlio?Molim vas recite mi na30KG jabuka koliko vode i secera da stavim?Ili sta bih se desilo ako bih izlio tu svu vodu i bacio te radio bez vode.Hvala. :doh:

Pa nije ni bitno,kljuk,komina svi znamo na sta se misli :D

Kazanpasa, Rekao sam da odaspes polovinu vode koju si sipao u kominu jabuke. mislim da je mnogo 30 litara vode na 30 kilograma jabuka. Moras voditi racuna o koncentraciji secera u ukupnoj kolicni, Ako imas premalo secera, prirodni plus onaj koji si dodao, moze se dogoditi da paralelno sa previranjem secera u alkohol dodje do previrana alkohola u sirce. Po pravilu zrelo voce ima dovoljno secera da se ovo ne dogodi. Ali u nekim godinama, kada u vocu nema uobicajena kolicina secera, dozvoljeno je dodati secer do uobicajene kolicine za dato podneblje. Odgovor je vodu koju sam rekao da prospes prospi zato sto je to visak vode i nevracaj je u kominu. A one dve litre sluze samo za rastvaranje secera koji ces dodati u kominu. I rekao sam jos i to da ako je komina gusta treba dodati vodu u kazan sa kominom (napunjen da bi pekao rakiju)a ne u kominukoja je u buratu. Ako dodas u kominu a ne peces odmah rakiju moze doci do kvarenja komine.   

Rec-dve o seceru:


Sta znaci to "do 4%"? To mi mnogo lici na ono kad na pojedinim "sokolikim napicima" pise dozvoljeni dnevni unos toliko_i_toliko.

Kao, do 4% secera je OK, a preko ne valja?

Evo o cemuj je rec: secer dodavati NE VALjA. E sad, to ne valja je manji problem u odnosu na kvarenje dzibre (komine, kljuka, mesh-a, masulja... vec ko spada u koju lingvisticku grupu) nastalo zbog nedovoljne koncentracije secera.

Sa druge strane, zabluda je i misljenje da dodavanje secera utice da se dobije rakija od koje boli glava. Evo fakata:

Secer ne sadrzi nikakve arome. Naprosto, to je sam secer - koncentrovano hemijsko jedinjenje poznato i pod nazivom saharoza. Prilikom previranja, od njega nastaju alkohol i ugljen-dioksid, kao glavni produkti vrenja. Isto kao i kad previre voce. Medjutim, problem je u odsustvu arome - od secera se dobija "rakija" koja to nije, vec je prosta smesa alkohola i vode. Nema "dushu" - ima grozan ukus. Koja je svrha takvog pica?
Dakle, sto vise secera se doda u procesu vrenja, to finalna rakija ima slabiju aromu, tj. manje lici na rakiju a vise na alkoholnu vodicu.

Kako prevazici ovaj problem? Ja tyo radim tako sto dodajem MED. Za razliku od secera, med sadrzi niz prijatnih aroma koje obogacuju ukus rakije. Zato kod meda na postoji "gornja granica dozvoljenog", obzirom da se od samog meda dobija medovaca, rakija izuzetno prijatnog ukusa i mirisa.

Probao sam da kombinujem med kako sa grozdjem, tako i sa sljivom i rezultati su odlicni - rakija ima prijatne arome i izuzetnu pitkost (ovakva rakija od npr. 22 grada je pitkija od rakije od 20 gradi gde je kao dosladjivac koriscen secer).

Што рече Киза, од доданог шећера не боли глава, нити се може ослепити, једино што се догоди је да се, у мери у којој је додан шећер, у толикој мери "разреди" арома ракије.
Узмите да имате 100 кг шљива и да у тој шљиви има 12% шећера. То значи да у тој количини шљива има 12 кг шећера.
Ако на ту количину додате 6 кг шећера финална ракија ће бити 2/3 од шљива а 1/3 од шећера. Ракија, или боље речено алкохол, од шећера битно је другачији од ракије од шљива па ова трећина у овој шљивовици која потиче од шећера битно ће променити укус ове шљивовице која остаје и даље шљивовица али ћемо је звати шећеруша.

Ја сам присуствовао једном припреми кљука код једног професионалног "тровача", то јест код неког ко масовно производи "шљивовицу" за продају (најниже квалитете али НЕ опасне по здравље). Е, тај на ону количину шљива, 100 кг, дода 25 кг шећера! Касније, у финализацији пића, уради још пар трикова и добије "шљивовицу"  која се може упоредити, ако бисмо поредили ракије и вина, са класом јефтиних, али солидних, стоних вина, и која је врло јефтина.

[quote author=KizaHood link=topic=385.msg5043#ms


Probao sam da kombinujem med kako sa grozdjem, tako i sa sljivom i rezultati su odlicni - rakija ima prijatne arome i izuzetnu pitkost (ovakva rakija od npr. 22 grada je pitkija od rakije od 20 gradi gde je kao dosladjivac koriscen secer).



  Da li znas,ili si probao da izracunas koliko se od jednog Kg meda dobije rakije,
i da li ima razlike u vrsti meda koji dodajes(livadski,bagremov...).
Mislim na aromu ,kolicinu rakije...
[/quote]

Otprilike 1.3Kg meda treba za litar rakije od 22 grada.

Fazon je sto je med slabiji od secera, naime med uy proseku sadrzi oko 83% ukupnih secera.

Radio sam samo sa suncokretovim medom. Cini mi se da ima najjacu aromu. Mada bi i livadski (sto tamniji) bio dobar.

Pozdrav ljudi!
Ove godine sam resio da pecem rakiju, tako da sam prvo citao o njoj i njenom spravljanju(najvise ''Prirucnik za spravljanje rakije'' dr Slobodan Jovic).
Pravio sam sljivovicu i ispostovao sam citav proces opisan u knjizi, osim sto nisam dodao nitrate u kominu(iako imam koleginice u gradskim apotekama nisam uspeo da nadjem hemikalije, tako da ako znate gde ih mogu naci znacice mi za sledecu godinu)
Komine je bilo ukupno 1200 kg, stim sto sam samo 200 kg komine tretirao maksimalno(prao, skidao peteljke i kostice i dodao 1,5kgfruktoze) da bih video razliku. Sljiva je sorte Cacanska rodna i Cacanska lepotica u srazmeri pola-pola.
Dodavao sam na sto kilograma sljiva 150 gr pekarskog kvasca(suvi aktivni sam nabavio kasno) i 2kg secera i odmah po zavrsetku vrenja sam vrsio destilaciju.
Posto sam prvi put pekao rakiju pratio sam striktno instrukcije iz prirucnika. Kazan je bio zapremine 100 litara.
Destilaciju sam vrsio polako tj. sa laganom vatrom, trudio se da voda u hladioniku na vrhu bude temperature 65 stepeni a dole ledena i da rakija na izlazu bude temperature 15-17 stepeni.
Kazem jos jednom pratio sam prirucnik i dobio sam cak i vece vrednosti od napisanih tj. meka rakija mi je bila jacine 39 stepeni iako sam skupljao dok nije pala kolicina alkohola na tri stepena!
Posto sam resio da pravim cist prepek, tako sam i uradio. Prvenac sam bacao 1,5 litara po kazanu, znaci na 70 litara meke rakije. Srce sam skupljao dok kolicina alkohola na izlazu nije pala na 40 stepeni i sto je cudno bilo je mozda 6-7litara patoke po kazanu :scr:
 Na kraju mi je srce jako 82 stepena i imam ga u kolicini od 80 litara i 20 litara jacine 72 stepena od onih sljiva kojima sam skidao peteljke i kostice. Organolepticka svojstva su jako dobra.
Posto nemam hrastovu burad, rakiju drzim u staklenim balonima u koje sam stavio ovinjene hrastove dascice pre mesec dana. Sad cekam jos mesec dana za najvecu vecinu rakije i da krenem da je polako spustam na 45 stepeni. Znam da ce mnogi kad cuju da mi je rakija toliko jaka da se cude ali sta da radim. Za sad mislim da i nisam pogresio jer Jovic kaze da se tako jaka ostavi da ostoji u hrastu, ali on opet pominje jacinu od 70 stepeni. Plasim se po malo da se ne zamuti kad je budem spustao!
Tamo sam citao da je pozeljno da se drzi na temperaturi od -1 stepan 20 dana i da onda dobija na kvalitetu i spominje se i dodavanje fruktoze.
Mene zanima sta sve moze da se uradi da rakija sto bolje sazri?
Kakvo je vase iskustvo sa hrastovim dascicama i da li mogu da zamene bure?
Sta mislite o ovom postupku i rezultatima?
Ovo je bilo u kratkim crtama.

Svako dobro

Ako ti nije problem, hoćeš li da opišeš kako si uradio ovinjavanje hrastovih daščica, pošto mi nije najjasniji postupak u knjizi koju pominješ a koju imam i ja.Ovo me interesuje pošto takodje nemam hrastovu burad.Hvala.

Pozdrav Jagnjilac!
Nisam ti ja najiskusniji na forumu ali cu ti pomoci koliko mogu!
Ja sam radio na sledeci nacin:
prvo sam napravio dascice velicine 15x1.5x1cm i ostavio ih u veliku posudu u  hladnu vodu 2 dana, zatim sam bacio tu vodu pa sam opet drzao 2 dana u obicnoj vodi, zatim sam napravio 4% rastvor NaCl i vode i to stavio na vatru zajedno sa dascicama dok nije provrelo i ond asam sklonio i ostavio da stoji jedan dan, zatim sam prosuo tu tecnost i ostavio dascice da ostoje jedan dan u obicnoj vodi, zatim sam napravio 2% rastvor sode i vode, zagrejao i ostavio da tako stoji sat vremena, bacio vodu i opet vratio u obicnu vodu 2 dana, zatim prosuo vodu i opet vratio u obicnu vodu 2 dana. Zatim sam to konacno izvadio ::) :whistle: i ostavio da se osusi na suncu i posle 20 dana susenja(naravno nije se sve vreme susilo na suncu) je spremno za upotrebu 8:)
To je bio moj postupak, ako neko od iskusnijih misli da sam nesto pogresio neka kaze obavezno!

Svako dobro

Pozdrav ljudi!
Kad bi mogao da ocekujem odgovore i komentare od iskusnijih clanova?
Sta kazete na cinjenicu da mi je meka bila jacine 39 stepeni, sto sam imao malo patoke u prepeku i sta kazete na postupak ovinjavanja hrastovih dascica i da li one mogu da zamene bure?

Svako dobro

Ma to sto ti je meka 39% to je u redu, meni meka bude 45%, ali ja prekidam prikupljanje meke na 8 gradi (dakle 20%).

Ono sto mi nikako ne ide u glavu je kako si dobio srednju frakciju od 82% ??? :scr: To je mnogo cak i za prvenac! Uzmi ti jednu manju kolicinu pa odnesi kod jos nekog na gradiranje, za svaki slucaj.

A stos' tice tih dascica, nije to lose, ali ako planiras da se i ubuduce bavis pecenjem rakije kupi BAR 1 hrastovo bure.

Sto se tice te jacine i mene je iznenadila ali nije greska, posto sam sa dva grada proveravao!
Kad mi je krenula meka bila je jacine 68 najjaca i najslabija 60, a u prepeku na izlazu je bila najjaca 94 a najslabija 92!!! Sad sto je cudno jako slabo je padala jacina tj. izaslo bi i 20 litara i jacina na izlazu bi bila 89-90 stepeni! Sta znam mozda je i zbog toga sto sam ispostovao citav proces od pocetka do kraja :scr:

Ako nije problem zanimala bi me i masina za odvajanje kostica sljive, pa ako neko ima skicu bio bih zahvalan. Hteo bih da je napravim, ali ne znam kako funkcionise i da li je ekonomicno ili da kupim novu!

Svako dobro

 ??? :scr: ??? :scr:

Cime si pekao?
"Obicnim" (lampek, prevrtac...) ili "reflux" kazanom?

Obicnim tako nesto jednostavno nije moguce, dok sa refluxom nikad nisam radio pa ne znam.

Pekao sam obicnim(prevrtac), cudili su se mnogi koji su pekli sa tim istim kazanom, ali oni nisu dovoljno teorijski potkovani tj. rade po teoriji samo u fragmentima, tako da uvek nesto grese u citavom postupku.
Priznajem da sam se i ja iznenadio rezultatima, jer pre toga nisam znao sta da ocekujem.

Sta kazete za nacim funkcionisanja masine za odvajanje kostica(Bistrica rece da je pravi ali ne kaze na kom principu radi)

Svako dobro

To su bas velike vrednosti,nije mi bas jasno kako si to uspeo/

Ma nema sanse.

Prvo, prevrtacem je nemoguce postici toliku jacinu uz primenu dvokratne destilacije;

Drugo, vecina gradova je bazdarena do 28 (70%) ili do 30 (75%) gradi. Cime je onda izmereno tih 94, 92 i 82%?;

Trece, posto se pominje "teorija", i ti "teoreticari" pisu u istim tim knjigama da prvenac iz prepeka krece na oko 30 gradi (75%)


Da niste malo vise degustirali pre nego sto ste pristupili merenju?

Za sest dana rada smo popili maksimalno 2 dl stric i ja.
Grad meri do 95 stepeni tako da nije greska.

Pozdrav

Ja potpuno vjerujem u napisano,takodjer sam nov u pecenju rakije i iz iskustva znam da moze dobiti tako jaku rakiju jer i ja dobivam tako nekako.Meni prvenac bude preko 80%,a sredinu vatam do 40% tako da dobijem gotovu od 75%,koju nakon 2 mjeseca stajanja razredim destiliranom vodom (destilisem je moim kazanom)na 45%.Zatim uzmem sljivovu grancicu sa koje ogulim koru i drzim je par dana u rakiji.Rezultat mi je supere ljepo je oboji i drvo pokupi  ostrinu.Bas neki dan sam imo prijatelje (starije ljude)probali su je i odusevljeni su.Posto se divlji pecaros strogo pridrzavo pravila (kako kaze) sigurno je radio na laganoj vatri i tako je i dobio naj bolji kvalitet.Meni dosad rakoja nikad nije curile nego je samo kapala jer i ja radim na laganoj vatri,a kad izidje sredina tad pojacam vatru.

Dolazim upravo od kuce i opet sam proverio jacinu rakije!
Rakija koja je bila 82% sada je 77% a rakija koja je bila jacine 72% sada je 67%!
Jednu litru jacine 67% sam spustio na 45% i nisam imao problema sa zamucenjem.

Da li bi neko mogao da mi pomogne oko konstrukcije, principa rada masine za odvajanje kostica iz sljiva?

Svako dobro

Neznam koliko ti se isplati da je sam pravis,ja sam je kupio i radi perfekno,ako hoces mogu je slikati pa ti poslati slike.

Mk, koji je kapacitet. Molim te postavi sliku na forum.

Sutra cu postaviti,moram prvo da je slikam,inace u zavisnosti od nozeva odvaja kostice od kajsije,sljive,a i jako dobro secka jabuku dunju (pravi kashu)...Masina je extra, jako sam zadovoljan.Kapacitet odvajanja kostica kod sljive je (ako je sljiva zrela) 500-600 kg na sat,kajsije isto tako,jabuke sece 1500 kg na sat,dunje 1000 kg na sat.Prvo sam kupio pasirku sa kojom nisam bio zadovoljan jer lomi kostice ,ova masina nelomi uopste.Sutra postavljam slike!!!

pozdrav za pecarosa i za njegov prvenac u dobijanju rakije.ne sumnjam u sve sto si izneo ali bih ti savetovao ako pravis rakiju za sebe NISTA BEZ BURETA I APSOLUTNO NISTA BEZ BURETA.ako nameravas da tu rakiju komercijalizujes onda se primenjuje postupak sa dascicama jer to rade veliki ind proizvodjaci ali rakija mora da odlezi u dobrom hrastovom buretu ili dudovom  da bi dobio ono pravo.jeste da se gubi na kolicini ali se dobija na kvalitetu.mene takodje veoma zanima ova masina od mk ali takodje i cena.pozzzzzzzzzz

Mk, pogledaj upustvo za koriscenje foruma, postavljanje fotografije.

Dragi forumasi, imam jedan problem!
Stavili smo prosle godine rakiju (tropicu) u novu hrastovu  bačvu i sad kad smo nakon godine dana isli vidjeti stanje vidjeli smo da je poplavila, odnosno povukla je tanin iz bacve!
Jel ima leka tome, kako da tu plavkastu boju maknemo iz naše rakije!
molim Vas za pomoc!

filter, nema druge 1200 ili ti 16, to je fina gradacija i skida...ali ne mora da bude od bačve. PLAVO ima više razloga. i dešava se. srećno

Postoji li mogučnost da se to reši nekim kemijskim putem?

tu rakiju posle treba i popiti!
možda postoji, ali ja nebih probao, filter je i najjeftini i najbezbedniji

Ili najbezazlenije, a sto posto sigurno, ponovna destilacija. Deo arome će ostati i pri ponovnoj destilaciji(mislim na aromu drveta), boju ćeš lako dobiti ponovnim stajanjem u hrastovini, a metali koji su izazvali(predpostavljam da su oni problem) bojenje na plavo, će ostati u kazanu i prosućeš ih u kanalizaciju kad izvučeš sav alkohol. Bačvu ili bure, u kome ti je bila rakija, moraš dobro oprati sa vodim i vinskom sodom, pa opet sa vodom i ocediti je dobro, da se problem nebi ponovo javio.

@Milan73, @peca50 hvala na savjetima. Javim rezultate.

Prefiltriral sam problematičnu rakiju na dosta (neznam točno koje) fine filtere.
130 litara na 12 filtera i rakija je ko nova.

Mene interesuje kada se u kominu dodaju secer ili mozda i med moraju li se prvo rastopiti u vodi i zasto i u kom odnosu sa vodom? Ili mogu samo da se sipaju i da tako provriju?

Ono što predstavlja opasnost u ovakvoj situaciji je područje unutar kace za vrenje sa prevelikom koncentracijom šećera. Tu bi kvasci bili izloženi stresu i bilo bi im otežano ili onemogućeno vršenje fermentacije, sve dok se ta koncentracija rastvaranjem ili miješanjem ne bi smanjila.   
Rješenje je ravnomjeran raspored po cijeloj posudi, a to se onda postiže miješanjem kljuka prije fermentacije ili razblaživanjem šećera tečnošću. Najbolje je da je ta tečnost, šira od voćnog kljuka. Ako je ne možeš dobiti, onda se može upotrijebiti i voda, ali u što manjoj količini, iz razloga što bi na primjer količina od 10 litara vode sipana u 100 litara kljuka podigla pH sa 3,5 na 3,8, a što onda postaje sredina koja će proizvesti više nepoželjnih proizvoda fermentacije. Voda se dodaje u minimalnoj količini, samo onolikoj kolika je potrebna da se rastopi šećer, kako bi se ta smjesa mogla razliti po kaci što ravnomjernije.

Da malo osvežimo temu.

Kako je šljiva pokupljena i već se nalazi u buradima, plan je da za par nedelja poteknu i prve litre ovogodišnje šljivovice.
Nemam iskustva u pečenju šljivovice, ali znam ko zna  ;)

Čovek sa kojim planiram da ispečem rakiju mi je spomenuo da je plan da se rakija peče dva dana:
- 1.dan treba ispeći 5  kazana (za toliko će biti šljive)
- 2.dan prepek, ali ceo dan jedan kazan prepeka

Pozdrav,

Kao što i sam kažeš, da malo pokušamo osvježiti temu. ;)

Na kojoj to geografskoj širini praviš rakiju? Prvo ti dan traje oko 40 sati, pa odmah sutradan 12-13.
A ja mislio da su polarne noći interesantan fenomen. ;D

Darko, kako mislis da prepek traje ceo dan a planiras da prepeces jedan kazan?

Kada prepečem, javiću  :)

Pojma nemam. Čovek kod koga ću ovo raditi ima iskustva.
Njegova ideja je da se prepek radi što duže. Može i za 2 sata, a može i duže.
valjda se tako proizvodi tzv. mučenica  ;)

Mada ne treba sve shvatati bukvalno.

Bices i ti mucenik ako kazan budes prepicao citav dan ;D

Ma ne brinem ja za sebe prijatelju

Snaći ću se ja već nekako.
Malo sjeničkog sira, suvog mesa, šopska salata, malo roštilja,...  ::)

Ma mogu tako dva cela dana  :whistle:

Sljivu sam brao nekoliko dana, svaki 2. - 3. dan sam ubacivao po 5-10 kila sljive u bure, ukupno oko 80kg ima.
Svaki dan sam mesao kominu, ali primecujem da je zadnjih dana jako usporeno stvaranje one kape gore.
Od prve do poslednje stavljene kolicine sljiva, proslo je oko 15 dana i od tada 3 dana sam jos mesao i evo zadnja 2 dana ne mesam.
Nisam stavljao nikakve kvasce, malu kolicinu secera sam stavio u startu.
Trebam li mesati i dalje ili ostavljam da se formira kapa gore ?

Ako si griješio u postupku kojim radiš, onda to radiš od starta, i sad je kasno da bilo šta mijenjaš.
Ako je postupak ispravan onda nema razloga da ga ne nastaviš.

Ostalo ti je još samo par dana do završetka fermentacije i nastavi miješanje kako bi to što prije okončao. Destiliši odmah pošto se na površini prestane formirati krovina, da bi imao šansu dobiti nešto što se može piti.

Molim za pomoć!
Imam 10 litara prepečene rakije od šljiva koju sam stavio u stakleni sud. Da bih dobio zutu boju rakije ubacio sam par drvca osusenog bagrema koja nisam pripremio po proceduri (ovinjenje ili kako se to zove).
Sada rakija posle 3 nedelje ima lepu boju ali čudan miris i ukus!  Šta se desilo i kako da to ispravim? Juće sam popio par čašica,zvuči smešno ali kao da sam pio podrigušu. Da li je to do tih drvca ili do rakije koje nisam ispekao kako treba?

Još uvek je u priči izraz za za onu žensku stvar: Smrdi na bagremove žile! Pa ako te miris rakije podseća na to, onda je bagrem kriv indirektno, a ti direktno zato što bagrem i dud nisu drvca ni za jedno alkoholno piće, već samo hrast i ponegde jasen.

Za dobru boju rakije , može se staviti u flašu štapić  ,, srca''  matorog trešnjinog stabla . Taj deo je tamno-crvene boje i boji rakiju finom nijansom , nalik na konjak a ne oseća se u ukusu rakije.

Juče, 04.11.2011. uradio sam prepek meke rakije od šljive požegače, jačine 32%, mereno u kazanu ujutru na temperaturi od oko 8-10 stepeni celzijusa, alkoholometar Tlos Zagreb.
136 litara meke rakije sa dodatkom 4-5 litara vode (kazan od 140 litara sa kapkom od oko 70 litara), dobijeno 57 litara prepeka jačine 72% (15 stepeni celzijusa), desetak litara patoke jačine oko 30%, uz odvajanje 0,75 litara prvenca. Loženje je bilo bukovim cepanicama i kukuruznim tuluskama (kočanji), pa mlaz destilata nije bio baš ujednačen, što se vidi iz rezultata merenja na svakih 5 litara destilata: početak 77%, pa 78%, 78%,.....77%, 77%, ......sečeno na 40%, jer tada sam primetio pojavu ukusa na koštice, miris je i dalje bio tipičan za požegaču čak i kod jačine na luli 30%.
 Sutra prepek ide u hrastovo bure a za godinu dana, posle svođenja jačine na 45% biće interesantno poređenje ove "požegače" i one od prošle godine, destilisane sistemom kazan na kazan. Inače nisam primetio bilo kakvo pregrejavanje bakra niti posledice na destilat. Možda i zbog tipa kazana (šerpaš) iako je iz kazana praktično "odliveno" skoro 50% od početne količine tečnosti. Tempo destilacije je bio oko 5 litara za 20 minuta, odnosno od početka loženja do prvenca nešto malo manje od 1 sata, srce rakije dobijeno za oko 4 sata a patoka za oko 30 minuta.  

Da nisi dodavao šećer i sl. mogao si poređenje raditi odmah pored kazana.
Kod rakije od Požegače (Bistrice, Mađarice) ti je ista stvar kao i kod princeze na zrnu graška, najplemenitija rakija je i najosjetljivija na greške i vanjske uticaje.

Da li sam dobro razumeo, nije potrebno zrenje? Inače poređenje je vršeno više puta još pored kazana, na svakih 2,2 litara, posle 2 sata bilo je veoma teško razlikovati uzorke, iz razumljivih razloga. Na kraju sam se sa saradnikom nekoliko puta upoznavao!

Inače nije bilo šećera, skup je ove godine, ali je kod prve destilacije sečeno već na 25%.
Kod presipanja u hrastovo bure naknadnim, tačnijim merenjem utvdio sam da je bilo manje prepeka, 53 litara ali veće koncentracije, 72,5%.

Usputno pitanje: rakija jabukovača sa dosta izraženom aromom, letnje jabuke, fermentacija anaerobna, destlacija "kazan na kazan", posle razblaživanje u jednom koraku sa 48% na 42% DEMIneralizovanom vodom blago zamućena, beličasta boja. Vredi li mešanje (mućkanje) u cilju rastvaranja izdvojenih ulja i minerala ili prepustiti vremenu i čekati bistrenje?

Rekao sam da ne trebaš čekati godinu dana da bi uspješno izvršio upoređenje, u situaciji koju navodiš. 
Samo je pusti da odleži na tamnom i relativno hladnom mjestu. Ako se nakupi nešto na dnu posude, pretoči a ono sa dna profiltriraj.

OK, to je predlog kako istaložiti i profiltrirati. Nesporno.
Ali, ja želim da zadržim sve arome. Naime, pre razblaživanja, i DEMI voda i rakija su bile bistre. Posle mešanja pojavljuje se zamućenje. Šta je to nerastvorljivo: aromatična ulja u vodi, ili mineralne materije u alkoholu? Ako su aromatična ulja u pitanju hoću li ih rastvoriti dodatkom čistog alkohola ovoj smeši? Ako su u pitanju Ca+, Mg+... hoće li se oni rastvoriti ukoliko smeši dodam još vode? Ili pak treba suprotno od Tvog predloga, ne hladno i mračno, nego toplo uz intezivno mešanje, povećavanje kinetičke energije? Šta kaže teorija, a šta praksa?

Mislim da je krajnje vrijeme da se na rakijskim temama prekine sa nebulozama o razlikama teorije i prakse.
Nema kod pravljenja rakije nikakvog pitanja kao kod nastanka kosmosa, pa da se tu razvijaju različite teorije. Sve što se iznese kod nje je plod eksperimenta, istraživanja i posljedičnog objašnjenja određenih pojava. Pusti tu rakiju da se smiri, i ne „dodaji“ joj nikakvu kinetičku energiju cijepanja atoma.  >:(

To je Tvoje shvatanje i ja ne želim da ga menjam, naprotiv poštujem ga. Ali nemaš baš nikakvog razloga za iskazivanje nervoze.
Kod mene u podrumu u toku je eksperiment, desetak litara blago zamućene rakije intezivno mešam po nekoliko minuta svakog dana. Ta rakija je sada bistrija od kontolne. Ako neko ima iskustva na tom polju i želi da pomogne neka saopšti svoja saznanja. Ne bih da mlatim bez razloga ako takav prilaz nema šansi na uspeh.
Tebe bistrice molim da sačekaš sa "presudom" dok se ne javi još neko, možda čujemo i nešto pametno. To naravno ne znači da Tvoje postove osporavam na ovu temu, ili ne daj Bože da mislim da nisu pametni, ali dozvoli da i drugi kažu šta imaju. Konačni zaključak prepuštam Tebi.

 ;D
Ove jeseni sam destilisao 40-tak litara prepecene sljivovice od 50 stepeni koja je odstojala tri godine u hrastu, razlog je bio taj sto je to stric pekao pre tri godine i najverovatnije nije odvojio patoku kako treba i da bi bili sigurni u kvalitet destilisanja prepecemo ga opet :)
Dobili smo destilat jacine 72 stepena( koji opet reaguje sa dragim nam Quercus robur-om) i ja verujem krajnje specifican, najvise zbog toga sto je odlezao u hrastu pa je ponovo zavrsio u kazanu.
Zanima me vase teoretsko i jos bolje prakticno misljenje o kvalitetu ovakvog postupka i koje su mane a koje vrline kada se tri puta destilise?

Svako dobro

Uhhhhhh divlji pecarosh-u, tri godine "ljute" u hrastu pa prepek? ??? To je greh.
Jas stalno imam problem kad pečem "meku" ( 30 stepeni ), koja u mom kraju odležava i po 10, 15 godina u hrastu. Prosto mi je žao tu lepotu, ukus i miris da stavim u kazan i pretvorim u "parnjaču"
Da ima neke tajne u našem dragom Lužnjaku, IMA.

Sve zavisi koje su mane bile već prisutne kod destilata prije nego je stavljen na odležavanje u hrastovo bure, i kakvo je to bure i koliko je kroz ove tri godine djelovalo na njega, kao i od načina na koji si radio ovu treću destilaciju.
Priča sa jako puno faktora uticaja, ali kao što deki reče, kad sve sabereš i oduzmeš, bolje da to nisi radio.

Ko zna šta je striko radio :scr: :scr: :scr:

Otac i ja smo kupili jesenas 900kg jabuka;on 600kg,ja 300kg.Jabuka je bilo desetak vrsta.Moj kom je stajao u kotlarnici gde je konstantno toplo a njegov kom je bio u podrumu gde je temperatura bila mnogo niza.Moj kom je zavrsio za oko 3 nedelje a njegov posle vise od mesec dana.Pekao sam u bakarnom kazanu od 100l a matori u prohromskom od 270l.E SAD: njegova rakija je mlecno bela,jacina prepeka je 63-64 stepena,ne smrdi,nije ni loseg ukusa :scr: ,ostavili smo je da se izbistri sama ali joj to ne pada na pamet,procedimo kroz gazu-opet mlecno bela :doh: Sta to moze biti? Da je prepece jos jednom u bakarnom kazanu ili.....ne znam,mada mislim da kazan nije bio dobro ociscen pre pecenja,matori ga je iznajmio,a i video sam da je jos u mekoj rakiji bilo neke prljavstine,kao onaj plavi kamen,bakar-oksid pa smo stavili krpu preko posude i na njoj se nakupilo taloga i taloga....sta uraditi da se izbistri?

Uvijek je rješenje u pokušaju filtriranja na manjoj količini, ako ne ide onda destilacija. Normalno da je bolje raditi bakarnim kazanom. Filtracija se radi kroz filter papir, i to više puta.

Rakija je bila jacine 53 stepena i nije imala neku narocitu manu, a sazrevala i starila je po Jus-u tj. po prof. Jovicu, ali preovladalo je misljenje da je proces destilacije mogao da bude bolji i opredelili smo se da je spustimo na 35 stepeni i po treci put destiliramo(dosta je na mene uticalo citanje o tehnologiji proizvodnje kalvadosa, pa ako Francuzima nije greh da vino destiliraju i prave konjak i kalvados, zasto bi bio problem Sumadincu da prepece ljutu sljivovicu :whistle: 8:)
Ono sto me je iznenadilo je sledece, pre prvenca i Boga mi i prvih par minuta posto je poteklo je izlazila para u prilicnoj kolicini, toliko da je sistalo(pretpostavljam da je u rakiji bilo dosta lako isparljivih materia, podvlacim da je hladionik odlican)!?
Potegao sam ovu temu jer sam ocekivao da je neko vec nesto sicno radio, pa me zanimaju njegova zapazanja i zanima me sta teorija kaze, sta se gubi a sta se dobija trecom destilacijom?

Svako dobro

To sa parom mi je sumnjivo. Ako lako ispari lako se i kondenzuje...
Je li tabarka bila puna i je li voda bila hladna?

Kazem jos jednom hladionoik je tanjirastog oblika i nije u njemu problem. Cudno se ponasalo u pocetku, izlazio je gas neobicno obilno i onda je krenuo prvenac koji je bio hladan i gas!? nisam do kraja siguran sta se desavalo, kasnije je sve bilo normalno i nije bilo gubitaka alkohola

Svako dobro

Suviše jako zagrijavanje, odnosno brza destilacija na početku. Prvenac mora izlaziti sporo, negdje oko pola sata, i nije zbog toga da spriječiš gubitak etanola nego da rasporediš  aromatske materije.

pitanje za pecu... imam 300l prepecenog domaceg vina. stajalo u novim hrastovim buradima preko 11 godina. otac je hteo od toga da pravi vinjak, ali on nije vise sa nama. hteo bih da zavrsim zapoceto. imas li neki savet s'obzirom da si radio/radis u navipu?! unapred zahvalan

posle 11 godina starenja, vrlo je lako dobiti vrhunski konjak-vinjak. Bitno je da vinski destilat nije mnogo skinuo jačinu, pa se može desiti da polako pređe u alkoholno sirće, ili da je zbog duge ekstrakcije drvo "preuzelo" destilat pod svoje stvarajući tamno-braon gorku tečnost.

Nova burad?
Koliko su bila nova i da li su bila ovinjena?
Po meni je 11 godina mnogo čak i za ovinjeno bure ako je novo, a pogubno ako je neovinjeno. Za duga odleževanja bolja su starija burad.
Kakvu boju ima destilat i kakvo je na ukusu?

Pozdrav
prvi put sam ispekao rakiju.Do sada sam čitao slušao i raspitivao se o načinu pravljenja rakije.Želeo bi da opišem kako sam to uradio i da čujem vaše mišljenje.Napominjem da sve što sam uradio uradio sam po nečijem savetu selektujući one koji su mi se manje ili više svideli.Šljivu sam sa drveta tresao i samo na oko zdravu stavljao u plastična burad.Imao sam 3 plastična burad po 120 kg i jedno od 200 kg ova tri su bila do vrha puna a ovo od 200 negde do blizu vrha.Na 120 kg sam stavio 3kg šećera (savetovali su da stavim 6kg) a na ono od 200 kg sam stavio 5 kg.Prva džibra od 120 kg je stajala oko 30 dana a ostala manje.Zatim sam džibru sipao u kazan i krenula je meka rakija.Nisam ništa bacao i terao sam dok na luli nije bilo oko 6 gradi tu sam prekinuo i ostatak bacio.Kad sam skupio 100 l meke koja je bila oko 15gradi krenuo sam u prepek.Prvih litar i nešto sam bacio i onda terao dok na luli nije bila na oko 14 gradi i tu prekinuo a ostatak bacio.Rakija je u tom momentu bila na oko 26 gradi sa oko 3l destilovane vode spustio sam je na 22-23 grada sa savetom da će se "ukrtiti" i pasti na oko 20-21 grad potom sam ofarbao rakiju sa šljivinim drvetom (srce) i flaširao.Probao sam je i meni se čini da je odlična ali znam iz izskustva da joj je potrebno bar 5-6 meseci da bi bila dosta bolja.
Ja sam za prvi put zadovoljan ali rad sam da naučim više i u zavisnosti od mojih mogućnosti napravim što bolju rakiju.Rakija je pečena u nekom prastarom kazanu i taj što mi je pekao uzima 1.5 l po kazanu ja sam imao neka 5.5 kazana i uzeo mi je 8 litara prepečenice jel to uredu čuo sam da se uzima manje.Drvo se ne računa bilo je moje.Zaboravih da kažem džibra je bila od šljiva različitih bilo je i madžarke,ranke i čačanske rodne i td lokacija Majdan Rudnik.Planiram da čuvam rakiju u litarske flaše sa zatvaračem na lozu i da zalijem ceo zatvarač voskom jel to ok.
Svaki savet bi mi dobro došao hvala

Nemoj nikako stavljati šećer.
Drugi put hvataj do „kraja“, odnosno na 3-5 stepeni na luli(oko 2 grada)
Ovo je prejaka rakija za prepek. Trebala bi hvatanjem do „kraja“ biti od 25-30 stepeni (1 grad=približno 2,5 stepeni)
U prepeku orijentaciono ide oko 1-1,5% prvenca, manju i tačnu količinu ćeš vremenom naučiti odvojiti probavanjem te rakije. Ovo 14 gradi na luli pa prekid hvatanja može da prođe kod dobre fermentacije, ali ako želiš vrhunske rezultate onda je to jako kasno prekidanje hvatanja rakije. U principu se to određuje probavanjem i nikada na različitoj jačini meke rakije i različitom kazanu ovo rezanje na luli neće biti isto. Zato se i preporučuje da se rakija hvata kada u posudi njena snaga bude najmanje 65 stepeni. Ovo tvoje stavljanje meke rakije od 37 stepeni, i dobivanje rakije od 64 stepena rezanjem na 35 stepeni na luli, ukazuje na netačno mjerenje u kombinaciji sa jako lošim kazanom.
Ne moraš da baciš nego ga skupi pa ako imaš dovoljnu količinu odvojeno prepeci i dobit ćeš rakiju doduše nižeg kvaliteta ali ipak upotrebljivu, naročito za neke likere i sl.
Za rakiju je jako korisno da odleži što više na svojoj maksimalnoj jačini, pa da se tek onda svodi na onu pitku.
Meni je lično važniji okus nego boja, a ovakve intervencije mogu da osjetim i smetaju mi kod prave prirodne šljivovice.
Sve je stvar ponude, potražnje, i pojedinačnog „slučaja“.  :) Uobičajeni ušur je 1 litra rakije na kazan od 100 litara.
Tek nakon dozrijevanja, za koje ako radiš u staklu su bolje veće pleterke koje se ne pune do vrha nego se nešto ispod grla ostavlja manji prostorom za vazduh. Flaširanje ide nakon postepenog i konačnog svođenja na pitku jačinu.

Aha pa vidim ja da sam došao na pravi forum.Ok hvala a recimi za šećer neznam nikog da nije stavio šećer jer svi su mi rekli da 3-6%  mora da se stavi da bi se potstaklo vrenje ja sledeći put neću ni gram ali jel ima neki kvasac ili šta se već stavi da bi se pokrenulo vrenje i prokomentarišimi čuvanje džibre i po nekim mišljenjima maksimalni rok 21 dan posle kao navodno puca košpica i rakija nakon pečenja bude gorča jel ima tu istine.
puno hvala

Uh, druze prvo doooobro procitaj postojece tekstove pa onda pitaj. Pozdrav!

Upravo si ušao na mjesto na kome ima i takvih. Nije nikakva sekta nastranih čudaka, ne boj se.  :D:
Time se ništa ne podstiče, nego samo otežava.
Imaš na forumu posebne teme o kvascima, pa pogledaj.
Neće košpica da puca, dovoljno je da je prisutna u fermentaciji da bi ostavila neki trag na aromu, pogotovo kod šljive kod koje je ta košpica veća i poroznija, pa će kroz njenu košpicu lakše proći iz sjemenke ono što je gorko i otrovno u većim koncentracijama. Dakle ona bi se trebala vaditi i nikako ne stavljati u posudu za vrenje. Ovo za 21 dan je isto kao priča o vilama i vukodlacima kojima su se djeca plašila noći i mraka. U pitanju je samo strah od nepoznatog što vrenje u stvari i jeste. Razlog je stvarna potreba obavljanja destilacije odmah po njegovom završetku, a što prije svega zavisi od temperature. U pitanju su još mnogo ljepša vremena i manje stresna svakodnevnica u kojoj se vrijeme nije računalo na minute i sekunde nego na sedmice i mjesece. Ovo 3-4 sedmice je sasvim, pa i više nego dovoljno za potpuni završetak vrenja šljive koja se nalazi negdje na toplom kako je inače ovih dana.

ne znam gde da postavim pitanje,cini mi se da ovde lepo lezi,imam 100l belog i 100l crnog vina,hocu da ispecem rakiju od toga.kako?unapred hvala,pozdrav svima

Isto kao bilo koju drugu rakiju, ispeci pa prepeci. Ovdje vjerovatno imaš dva problema. Ako si radio sumporenje tih vina to će se osjetiti na rakiji. Što je ta količina sumporenja vina manja i taj problem je manji. Pokušaj to ublažiti na način da dobro opereš kazan i sve njegovge unutrašnje dijelove prije svake destilacije, i pokušaj još uhvatiti nekih 2-3% prvenca. Kod crnog vina imaš još dodatni problem zbog negovih fenola, tanina i boje, taj efekat se naprosto ne može ublažiti.
Pa sretno i javi rezultat.

Ja da se javim po meni rakija mi je ispala dosta dobro imam utisak da je sad znatno bolja (posle mesec dana ) .Boju sam postigao sa srcem od šljivinog drveta i nekako mi se čini da je boja jako važna svakako ne najvažnija ali upotpunjuje užitak konzumiranja rakije.znam dosta ljudi koji ne vole bela pića.Prvu turu sam pakovao u staklene flaše od rosa vode 0.75 l  sa čepom na navoj (to sam našao) punio sam ih do vrha što znači da je stalo 0.8 l i zalio sam ceo čep sa voskom .Znam da čep sa lozom ne naliva voskom ali sam ja ipak uradio em da zaštitim od ulaska vazduha i vetrenja em nekako lepše izgleda
uradio sam nalepnicu da bi upotpunio utisak  :)
evo prilažem sliku i nadam se da će iz vaše savete sledeće godina rakija biti bolja a planirao sam za sledeću godinu da vadim košpice.(http://imageshack.us/a/img836/9698/rakija.jpg)

za sumporenje ne znam,nije moje vino,makedonsko neko sto ga salju za nemacku.da li mora da se radi prepek?kazan mi je od 200l,da li da ih pecem posebno ili zajedno?

Prepek bi trebalo raditi, ali obzirom na veličinu kazana to je ovaj put neizvodljivo. Isto tako zbog količine vina koje imaš ne bih ti preporučio da ideš posebno. 

@hogar strasni,
bistrica ti dao dobar savjet,a moj savjet ti je,procitaj ovu temu
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1132.0.html
i bit ce ti jasnije zasto,a i vreme ti brze prolazi  :)

koji ti je kapacitet kazana na kome hoces da ispeces rakiju.

sve ovo je super,ali poprilicno zbunjujuce...ako moze,voleo bih savet tipa:prvi put peci do toliko stepeni,drugi put do toliko itd.pozdrav svima,nadam se da nisam bezobrazan

Ma nisi bezobrazan ovim pitanjem o rakiji. Za ovo nadam se da nisam bezobrazan, rano mi je da o tome prosuđujem…
Konkretan odgovor, na ono što si vjerovatno pitao, imaš ovdje i na još deset mjesta na forumu. Možda su i detaljnija.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1132.msg17507.html#msg17507
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,444.msg13598.html#msg13598
Pošto ovdje imaš vina samo onoliko koliko ti može stati u jedan kazan, onda ne možeš raditi drugu destilaciju-prepek, jer ti za to u principu trebaju tri kazana meke rakije. Pogledaj drugi link i kreni nekom istom logikom kod ove jednokratne destilacije na koju si prinuđen, pa probaj izvući najviše što možeš u smislu kvaliteta. Odvoji nekih 2% prvenca, čak i malo više zbog sumporenja , moraš to raditi degustacijom. Rakiju hvataj tako što ćeš ukloniti prihvatnu posudu na nekih 65 stepeni jačine, ostalo hvataj odvojeno pa nakon degustacije eventualno pomiješaj ili baci u patoku za na godinu. Uostalom opisano je na drugom linku. Ovako imaš uhvaćeno sve isto kao i da si hvatao meku rakiju, samo u više posuda, pa ako nisi zadovoljan nađi neki manji kazan pa je prepeci.

Izvini ako nije u formi recepta.  

Pozdrav ljudi.Skupio sam oko 250 kg dzanarika(ringlova),ima najmanje 4 vrste i sva je dobro zrela.Stavio sam je  u burad pa me zanima,posto hocu prvi put da je pecem,da li na nesto narocito treba da napazim? Da li ko ima iskustva sa pecenjem rakije od nje? Ne znam koliko baca i da li treba da joj se kiseline regulisu i tako to? Puna je vode,slatka je ali ne bas puno a oko kospe je kiselkasta.Ne bih da je mesam sa kajsijom i te fore nego bih cistu dzanariku prepekao i mislim da bi bila odlicna posto je to ipak divlje voce ali koga god pitam oni je,vidim,podcenjuju.Verovatno sto nije aromaticna ali pio sam rakiju od divlje kruske i to mi je bila jedna od lepsih rakija koje sam probao,ako ne i najlepsa pa posto je i dzanarika divlja vocka verujem da bi bila lepa. Unapred hvala na odgovorima.....i da,danas cu da stavim 4-5kg secera na tih 250kg  :scr:

Od ringlova se može dobiti dosta dobra rakija, neutralnog ukusa i mirisa. Od bureta od 200 litara komine može se dobiti i do dvadesetak litara prepečenice. Korekcija kiselina ne treba da se radi, jedino treba obratiti pažnju da komina ne iskipi iz bureta, ako stavljaš celo bure odjednom. Bure drži u hladu, nikako na suncu. Rakiju prepecaj kada komina legne. Inače komina nije osetljiva i dosta teško se ukiseli. Pozz.

Kom mi stoji u nekoj vrsti podruma gde je temperatura ujednacena pa vrenje ide uvek lepo nego nisam nikad pekao dzanariku pa me to zanimalo,da li se radi kao i vecina rakija ili je specificna(bas je puna vode,a i kiseline su me brinule),a najvise sam se pitao da li brzo prevri secer pa ako zakasnim dan ona predje u sirce,kao visnja sto me jednom zeznula...hvala bodo na odgovoru i uzdravlje  :thumb:

Ja rednovno pečem od Džanarike pošto mi ostje meso (sok) kao nus produkt jer mi trebaju košpice za podlogu. Tako da imam čisto meso za kom bez košpice i kože. Rakija koja se dobije nema nikakvog okusa i arome, više liči na čist etanol.

dosljak@ samo vodi računa kad budeš pekao. Strogo tiha vatra i sipaj nekih 70-80% koma u kazan. Razlog diže se pjena i začas pokipi.

Nema brige tatko,pecem na plin,ustelujem mlaz i pazim na sve....danas sam opuc'o jedan kazan kajsije(prvo bure od 120l),bilo je oko 100kg kajsije i dobio sam 20l meke proseka 39%  :whistle: a prekinuo sam na 12-13% i potrosio 5 kubika plina a kubik me kosta 47,2din sto znaci 250 din po kazanu  :lol:   a kajsije bile prezrele,same vade kospe cim padnu sa drveta  8:)
Imam kazan od 200l bakarni pa cu tih 250kg dzane podeliti u dva kazana i hvala na savetima

Na stranu malo jača "matematika", :) ali zašto hvataš tako jaku meku rakiju.

Pa imam jos da pecem pa cu sve prepeci... ??? Kako mislis tako jaku meku rakiju bistrice?.....sad si me zbunio...
Krenula je sa 68% ali je brzo padala do 47-48% i onda je curila i curila i pooolaaako padala

Meka rakija se hvata, konkretno kod kajsije sve dok na luli ne krene nekih 5 stepeni ili 28 (25-28) u prihvatnoj posudi. Šta prije dođe.
Na ovih 39% imaš ne samo gubitak na alkoholu nego i na aromama.

P.S. Dodao si pa sam tek sada vidio, Šta ba krenulo sa 68%?  :) Ima li u svemu tome nešto što nisi napisao. I ova jačina meke rakije u prvoj litri i ona "matematika", količina i jačine dobivene meke rakije govore da debelo ima.

 sad sam izmerio u podrumu opet i sad je 33 i nije 39,to je bilo danas oko 1-2h,pekao sam na dvoristu,kazan na suncu,i krenula mi prva kap posle 40min...prvo to sto je iscurelo sam izmerio i bilo je 68%(mada ne znam koliko je to merodavno,pretpostavljam da nije) ali je brzo padala do 48 a od tada polako i skupljao sam do 12 otprilike i ugasio plin...eto...cim si mi napisao prvo odma mi crv proradio jer znam da sigurno znas bolje sto se i pokazalo,opet...a nisam hvatao do 5% jer me mrzelo vise da se cvarim na suncu,neka mi oproste svi na forumu zbog toga  :)

 :thumb: Hajde, dobar si, naročito sa ovim zadnjim.  ;) Nešto od prvih kapi bi moglo imati neku jaču snagu ali ne toliku, ali se nikada ne mjeri ona nego prva litra pa i pola litre u zavisnosti od veličine kazana. Ovo 33 je već druga priča. Drugi put nemoj da ti smeta sunce, hvataj 27-28%. Moraš zbog aroma.

 ma ustao pijan ali sam se vodio kao mamuran,ipak pivo nije rakija,dobro da sam ista i video,nego hvala za taj savet...iscitavao sam dosta tema po forumu ali se ne secam da sam to negde procitao...kako sam razumeo aroma ima najvise pri kraju  :scr: ....i proslih godina prepecem kajsiju ali jako blag miris kajsije bude...savetovali me sve i svasta,nesto sam i probavao od toga ali sam na kraju podvukao-bez fantaziranja nego strogi cist prepek je najbolji a sto ne mirise na pekmez od kajsija me ne pogadja ni malo,bitno je da leci  8:)

Uvijek ih je više na početku nego na kraju, ali je to malo kompleksnija priča koju sam inače već pričao i različita je za prvu i drugu destilaciju.
Suština je da se mora ići "do kraja" u prvoj destilaciji da bi se izvuklo sve što je bilo u voću i sve što je dobiveno u fermentaciji.
Paralela sa cijeđenje limuna i kvalitetom limunade, na istu količinu vode. Sok najbolje curi na početku ali ga neće biti dovoljno za pravu limunadu ako se limun ne cijedi do kraja.

Pozdrav,
hocu da kupim neko voce da pravim rakiju. Koje je sada najpodobnije za to, uzimajuci u obzir i cenu?
Hvala

Kajsija je uglavnom prošla pa ti je inače a i sada „na redu“ šljiva. Kajsija za industrijsku preradu je bila cca. 0,20-0,25 EUR-a, a šljiva će biti 0,10-0,15. Nemoj na manjoj količini koju radiš za sebe gledati isključivo cijenu ako ćeš ganjati kvalitet rakije. Kupi od onih iz Osečine i sl., ako dovoze u tvoj kraj mađaricu (požegaču, bistricu) bez obzira što će vjerovatno biti oko 0,25-0,30 EUR-a, a možda i malo više. Zavisi šta se dešava sa njom ove godine u tom kraju, jer je prošle baš prerodila. Ako nemaš nje, ne znam koliko ti je dostupna i kojeg je kvaliteta aženka, za crvenu ranku sumnjam da ti je dostupna. Vrijeme je možda i na izmaku za čačansku lepoticu zavisi od regiona, jedino što je kod nje cijena može biti „problematična“ jer jako dobro i redovno po dosta dobroj cijeni ide za stonu upotrebu, ali ti je onda sigurno dostupna nešto manje kompleksna ali još uvijek dosta dobra čačanska rodna.

Hvala  :thumb: Meni je najdostupniji potez od BGa do Smedereva. Oticicu do moje pijace sutrs rano ujutru i videti sta i odakle donose na gajbe . Znaci sljiva... Meni je jabuka intetesantna ,ali ona ce malo kasnije?

Jedna od novijih doktorskih disertacija na temu pravljenja rakije. Može poslužiti onima koji na jednom mjestu traže neku cjelovitiju sliku. Ima dosta toga kvalitetno ispričanog na pristupačan i razumljiv način za „široke narodne mase“ pa je to i najveća vrijednost ovog rada. Za sve one koji su u stanju izbjeći zamke pogrešnih stavova.

Bilo bi puno kvalitetnije da se napravila ograda zbog katastrofalno loše izvedene destilacije, pa i fermentacije, a na osnovu prikazanih rezultata i hemijskog sastava više je nego upitan i vidljivo neujednačen kvalitet pojedinog voća. U svakom slučaju se moralo ići sa ogradom i obrazloženjem da naprosto nije bilo bolje mogućnosti zbog okolnosti i sa dostupnom opremom u eksperimentalnom i praktičnom dijelu, pa su tako dobiveni nepotpuni i na momente smiješni i neupotrebljivi rezultati same hemijske, pa kasnije i senzorske analize.
  
https://drive.google.com/file/d/0BwerfQW7yai2V1RhY3RvaDFPRUU/view?usp=sharing

Ako je neko raspoložen za osvrt, diskusiju, komentar ili razrješenje neke dileme, tu sam.  :)

Pozdrav ljudi,
može li neki savet, za ovu sezonu obzirom da se mnogo razlikuje od prošle, kada je koje voće (kada će biti) najbolje za kvalitetnu rakiju?
DA li breskvi već vreme?  Jabuka kontam da neće skoro, a šljiva?

Sad će Redhaven,  najbolja breskva za rakiju, za nekih 15-20 dana. Za ostalo je još rano pa imaš vremena za teme na kojima je to više puta detaljno pisano. Stare sorte šljiva i sl., Normalno da nije problem i da pitaš jedino što onom ko piše stalno ponavljanje rečenog na isti način pomalo dojadi.

Inače su preporuke za svaku sezonu iste što se sorte voća tiče. Zadržava se razlika u kvalitetu rakije između sorata, a od godine i sličnih promjenjivih stvari uglavnom samo zavisi da li taj kvalitet generalno ide naviše ili naniže.

Ja sam zadovoljan odgovorom  :thumb:
Kontam da je dosadno ponavaljati, nego mi je trebalo trenutno da mi samo neko potvrdi da imam jos vremena za istrazivanja po forumu :)
Inace sam prcitao ne znam ni sam koliko stotina stranica, kopirao u razna word dokumenta, ali sam se skroz pogubio...  :doh:

 :thumb: Imaš opciju pretraga. Klik na nju, ukucaš traženi pojam i dobiješ filtrirano poruke u kojima se navodi taj pojam. Pomaže sigurno.
http://www.sveovinu.com/index.php?action=search

Pozdrav, imam male nedoumice pa bih pitao nekoga ko poznaje tematiku, pri proizvodnji rakije (od jabuka i krusaka), nakon branja koliko vremena je pozeljno da voce dozrijeva, odnosno kada ga samljeti?
Nakon mljevenja, kada mjeriti i kada dodavati vodu, secer, kiselinu, enzime, kvasce, odnosno kojim redoslijedom i u kojim intervalima? Npr. Da li prvo izmjeriti secer i kiselinu u vocnom soku pa onda dodati vodu ili prvo dodati vodu pa izmjeriti ovo? itd
Hvala na odgovoru

P.S. @bistrica mogu li te zamoliti da prebasic temu u adekvatnu kategoriju, ja sam greskom napisao u opcima diskusijama.

Prosječno 2-4 sedmice, a normalno da sve uveliko zavisi od temperature i ostalih bitnih uslova skladištenja.
Nakon sitnjenja-mljevenja je bitno što prije, odnosno odmah, staviti na fermentaciju. Šećer se ne dodaje nikada jer to onda nije rakija nego šećeruša. Isto i voda jer za tako nešto nema ni razloga ni koristi nego samo štete , osim kada se pokušava „spasiti“ stvar i dobit bar nešto od već propalih, brašnjavih, jabuka. Za enzim i kvasac imaš temu u kojoj je sve objašnjeno.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1213.msg28805.html#msg28805

Ako je srce rakije izvuceno recimo 4litre od 55% I hocu da je prepecem dali opet moram bacati prvenac

Jel to meka rakija na 55 % ili prepek na 55 % ?

Kako god , svakako bacite 1 % prvenca od količine koju prepečete.

Prvenac u sebi sadrži mnogo različitih aromatskih komponenti u višestruko većim količinama nego u ostalom destilatu. Ako ne postoji opasnost kojoj je uzrok loš kvalitet voća, loša fermentacija, neblagovremena ili loša destilacija i sl., onda se njegovo odvajanje nastoji minimizirati na nekih 0,6 do 1% i to isključivo u drugoj destilaciji, prepeku. Ako si ga odvojio na taj način, ili u većoj količini, onda si uklonio i ono što bi dalo loš miris i ukus rakije pa bi svako  novo odvajanje bilo ne samo nepotrebno iz tog razloga nego i štetno zbog smanjenja poželjnih aromatskih jedinjenja.

Ako pak misliš da ti mana rakije (zašto bi je inače ponovno destilirao) leži u količini etila acetata, acetaldehida i sličnih lako isparljivih jedinjenja, odvoji ga ali nemoj baciti pa ga u dobivenoj proporciji sa ostalim destilatom pomiješaj na maloj količini za upoređenje. Tada ćeš lako odlučiti da li da ga vratiš u rakiju ili baciš.  ;)

Nisam ni ja sklon nešto šećerušama ;D ali šta je hemijsko objašnjenje da tako kažem, za neupotrebljavanje šećera. Zašto je on nepoželjan?
Ili me molim uputite gde to mogu pročitati.

Pisano je više puta ali nije problem ponoviti.
U pitanju je koncentracija. Za razliku od dodavanja šećera kod pravljenja voćnog vina kod pravljenja rakije tako nešto direktno utiče na kvalitet, i to negativno. Što ga se više dodaje sve je veći kvalitativni raskorak.

Kod voćnog vina se na taj način povećava koncentracija stvorenog alkohola i ne dolazi do promjene zapremine ili broja dobivenih litara. Povećanjem koncentracije alkohola postiže se balans ili zadovoljavjuća proporcija između alkohola, kiselina, zaostalog šećera i tanina, a koncentracija aromatskih jedinjenja se ne mijenja, pa se tako utiče na kvalitet u pozitivnom smislu.

Kod pravljenja rakije se zbog destilacije direktno mijenja količina dobivenih litara rakije pa se na taj način razrjeđuju arome. Ako nekom voću koje ima 10% šećera dodaš samo 2% šećera za nekih 20% si povećao  količinu dobivene rakije.
U matematičkom pogledu dobio si vodeno alkoholnu smjesu koja u sebi sadrži 20% manje aromatskih materija. Te aromatske materije su različita hemijska jedinjenja čija zastupljenost se iskazuje u trocifrenim brojkama, a ukupna koncentracija im je negdje od 0,5-1%. Preko 99% destilata čine etanol i voda.

Dakle ima ih mnogo različitih a sve skupa je prisutno u jako maloj koncentraciji. Ako se na sve to doda još činjenica da ostali alkoholi: metanol i viši alkoholi, učestvuju debelo iznad polovine, a pojedini od njih nemaju nikakav ili mali aromatski uticaj na rakiju, onda je jasno da je proporcija razrjeđenja dodatno usložnjena. Nije samo u pitanju matematički iskazana koncentracija nego i više od toga. Dešava se da nam pojedina aromatska jedinjenja potpuno nestanu, odnosno izgube bilo kakav aromatski uticaj. Tu je u pitanju prag osjetljivosti odnosno količina aromatskog jedinjenja koju je čovjek u stanju registrovati. Za svako važnije pojedino aromatsko jedinjenje poznato je koja je to količina. Razrijeđenjem mnoga od njih padaju ispod praga osjetljivosti, a ona koje su inače bile ispod njega i zbog sinergetskog efekta uticala na aromatičnost i kompleksnost isto tako više nije moguće detektovati kao aromatsku posebnost. Kompleksnost takve rakije je nepovratno izgubljena i to u mnogo većem dijelu nego što je onih navedenih 20%. Razlika je u stvari nemjerljiva i vidljiva na prvu, i to sve više što smo više u stanju ići putem vrhunskog kvaliteta.          

Hvala na ovako sadržajnom objašnjenju.

citati sa bistricom
Citat
Na 120 kg sam stavio 3kg šećera (savetovali su da stavim 6kg) a na ono od 200 kg sam stavio 5 kg.
Nemoj nikako stavljati šećer.
Citat
Nisam ništa bacao i terao sam dok na luli nije bilo oko 6 gradi tu sam prekinuo i ostatak bacio.
Drugi put hvataj do „kraja“, odnosno na 3-5 stepeni na luli(oko 2 grada)
Citat
Kad sam skupio 100 l meke koja je bila oko 15gradi krenuo sam u prepek.
Ovo je prejaka rakija za prepek. Trebala bi hvatanjem do „kraja“ biti od 25-30 stepeni (1 grad=približno 2,5 stepeni)
Citat
Prvih litar i nešto sam bacio i onda terao dok na luli nije bila na oko 14 gradi i tu prekinuo
U prepeku orijentaciono ide oko 1-1,5% prvenca, manju i tačnu količinu ćeš vremenom naučiti odvojiti probavanjem te rakije. Ovo 14 gradi na luli pa prekid hvatanja može da prođe kod dobre fermentacije, ali ako želiš vrhunske rezultate onda je to jako kasno prekidanje hvatanja rakije. U principu se to određuje probavanjem i nikada na različitoj jačini meke rakije i različitom kazanu ovo rezanje na luli neće biti isto. Zato se i preporučuje da se rakija hvata kada u posudi njena snaga bude najmanje 65 stepeni. Ovo tvoje stavljanje meke rakije od 37 stepeni, i dobivanje rakije od 64 stepena rezanjem na 35 stepeni na luli, ukazuje na netačno mjerenje u kombinaciji sa jako lošim kazanom.
Citat
a ostatak bacio.
Ne moraš da baciš nego ga skupi pa ako imaš dovoljnu količinu odvojeno prepeci i dobit ćeš rakiju doduše nižeg kvaliteta ali ipak upotrebljivu, naročito za neke likere i sl.
Citat
Rakija je u tom momentu bila na oko 26 gradi sa oko 3l destilovane vode spustio sam je na 22-23 grada sa savetom da će se "ukrtiti" i pasti na oko 20-21 grad
Za rakiju je jako korisno da odleži što više na svojoj maksimalnoj jačini, pa da se tek onda svodi na onu pitku.
Citat
potom sam ofarbao rakiju sa šljivinim drvetom (srce) i flaširao.
Meni je lično važniji okus nego boja, a ovakve intervencije mogu da osjetim i smetaju mi kod prave prirodne šljivovice.
Citat
Rakija je pečena u nekom prastarom kazanu i taj što mi je pekao uzima 1.5 l po kazanu ja sam imao neka 5.5 kazana i uzeo mi je 8 litara prepečenice jel to uredu čuo sam da se uzima manje.
Sve je stvar ponude, potražnje, i pojedinačnog „slučaja“.  Smiley Uobičajeni ušur je 1 litra rakije na kazan od 100 litara.
Citat
Planiram da čuvam rakiju u litarske flaše sa zatvaračem na lozu i da zalijem ceo zatvarač voskom jel to ok.
Tek nakon dozrijevanja, za koje ako radiš u staklu su bolje veće pleterke koje se ne pune do vrha nego se nešto ispod grla ostavlja manji prostorom za vazduh. Flaširanje ide nakon postepenog i konačnog svođenja na pitku jačinu.

Evo prođe neko vreme ispekao sam dosta kazana od tada
Manje više gotovo sve je bistrica bio upravu
Šećer sam sveo na 1% ili ga uopšte nestavljam,sa kvascima još nisam probao
Oko hvatanja kod prvog kazana spustio sam na 4 grada mislim da je ispod toga veliki utrošak vatre za malu dobit
kod dela kolko treba da bude meka rakija pa neznam zavisi sad je nešto niža jer duže skupljam al mislim da to ne utiče mnogo
bacanje i prekidanje prekida pa bacam i dalje oko 1,5 litara prvenca na 100l a prekidam kad je naluli 18 gradi
da ne bacam patoku da znam al nikad još nisam uspeo da od patoke skupim sto litara pa da prepečem opet mada nastojim da povećam količine
Razblaživanje da pametnije je razblažiti nakon nekog vremena recimo 7-9 meseci
farbanje radi farbanja potpuna moja besmislica

Pišem ovo zato što sam mnogo toga promenio od prvog pečenja i zaista sam dobio na kvalitetu
Sada je izlazna rakija boljeg kvaliteta a čuvam jaku ne razblaženu rakiju u pletarama od stakla i untra ubacim hrastov čips i tek nakon 7-9 meseci je postepeno obaram na 45 stepeni i verujtemi rakija je izvrsna kad bi je sačuvao dve godie na takmičenju siguran sam da bi dobio ocenu veću od 18
Sve najbolje svima na forumu i puno pozdrava