Sve o Vinu Forum

Dragi prijetelji,

  vec duze vreme zelim da obnovim manji vinograd na zemlji koja mi je ostala kao dedovina. U pitanju je samo licno zadovoljstvo bez komercijalnih ambicija, te pitam se da li je pametno posaditi vinograd na zemlji koja je tik uz auto put (dok je deda obradjivao tada nije postajao auto put  :) ) Opet kazem, nije problem kupiti zemlju negde dalje, ali licno bi mi bilo drago kada bih mogao podici vinograd bas na toj zemlji gde je nekada i bio. Hvala unapred na odgovorima.

Milos
Paracin

Ne znam koliko je to dobro.Auto putem prolazi mnogo vozila i grozdje bi bilo kontaminirano,olovom i drugim stetnim supstancama iz izduvnih gasova.

Sigurno da nije dobro. Kupi zemlju na drugom mestu a to pored puta cuvaj za npr benzinsku pumpu ili auto servis....Takvom odlukom i deda ce biti (bi bio) zadovoljan...

Dobio sam odgovor od profesora na poljoprivrednom fakultetu. Ako je u pitanju stono grozdje onda ne valja,ali ako je u pitanju grozdje namenjeno preradu (za vino) - onda bez problema.

Mislim da taj odgovor nije dobar uz duzno postovanje profesoru.Grozdje upija olovo i ko zna sta jos iz izduvnih gasova vozila.Sve se to prenosi i u vino.Novim zakonom, se predvidja pored analize kvaliteta i analiza zdravstvene ispravnosti(teski metali i pesticidi).Ako nizbogceg drugog ono zbog savesti ne bih mogao da dam nekome da pije takvo vino.

Ovo su reci doktora enologije:
 "Ako cete spravljati vino za sebe i svoje
najblize, onda nije  problem, jer se u tehnologiji vina
talozenjem izdvoji sve ono sto nije  dobro, i izbaci iz vina!"

Koga ja sada da poslusam?

pored svajcarskih autoputeva   , nemogu da stignu da poseku sumu koliko brzo raste !!!!!!!!!!
 daje  to bas tako  otrovno   , a    imaju 10 miliona  automobila..   misljenja sma da priroda   neke stvari regulise sama...
milose   moja  preporuka je da   pazis cime ces  da prskas vinograd i kojim otrovima!
kod nas niko nekontrolise    koncentraciju otrova , pescticida ,  herbicida  neznam kakos e sve zovu,,   ni na jednoj pijaci  ko zan sta sve jede narod.
sto se tice autoputa  i ovd ei italiji  ima vinograda  vecinom oko autoputa ! nemojd a te brine,   ako se u srbiji napravi dnevno 2 miliona kilometara   onda  u francuskoj   je to 102 miliona( izvinjavam se ako gresim ali za mene je  najveci problem direktno uprskavanje    visoko toksicnih otrova u proizvod , a to u srbiji  je cest slucaj )
pozdrav.

Upavo tako. Putujući kroz Italiju i Francusku video sam nepregledne vinograde.

Po Emilija-Romanji i Toskani nisam video vece vinograde. Malih je bilo ,ali na udaljenosti od nekoliko desetina ili stotina metara.
Mozda je i tacno to sto kaze doktor enologije ali meni bi smetala buka. U vinogradu se provede puuuno vremena.

Hvala svima na odgovorima. Odluka je pala. Vinograd se dize!

Sa srecom i zelim ti mnogo uspeha.

Hvala najlepse!!

Odabir pravaca redova je prilicno vazna stvar pri sadnji vinograda.Posto planiram na prolece da sadim, zanima me koji je pravac redova najbolji u idnosu na strane sveta.Padina je okrenuta u pravcu istok-zapad.

Ako ti parcela omugućava isti pravac: istok-zapad, pod uslovom da ti je gornji deo (uzvišenje) počinje od istoka, tojest ako najviši i prvi čokot počinje sa istočne strane, onda bi zadnji trebao da bude u nižem delu i da gleda prema zapadu, prema tome to je idealno, ili skoro idealno.

 ???

Zar nije preporucena orjentacija sever-jug?
Tako su obe strane reda osuncane, jedna pre a druga poslepodne... To ja onako iz glave, cini mi se da sam tako procitao negde.

Sale baci pogled na ovaj link, nadam se da se snalazis sa engleskim

http://www.winebusiness.com/wbm/?go=getArticle&dataId=58458

Да, за све, а не само за винову лозу, пожељни смер редова је север-југ.
Што се тиче идеалне експозиције парцеле (то значи на коју страну света парцела треба да буде (мало) нагнута), то је за виноград југозапад.

Veoma interesantan link.I ja sam cuo razlicite informacije o smeru pa sam zato postavio pitanje.Smer sever jug je mozda bolji,ali bice malo nezgodno za obradjivanje.Pri tome obradjena zemlja moze da erodira,krece se nanize.

sale  pokusacu  ove nedelje da dobijem slike iz  ticina(  juzni kanton ch)   gde moj  kolega sa posla ima   vinograd . vrlo zanimljivo podizanje vinograda  i vesanje loze.. za mene nesto  novo.slicno  plafonskom  drzanju    grozd svaki visi na dole izlozen   je  dobrom provetravanju,,      oslobodjen je od lisca.  i samim tim  dobija dosta svetlost
svaka loza  je posebno za sebe  ,  znaci nije sistem verande.


(http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_posebnovesanje.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_posebnovesanje.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_b01930_5.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_b01930_5.jpg)
na jednoj slici se vidi  ne bas najbolje   taj nacin vesanja novog vinograda , a na drugoj   je zastita mladog vinograda   u prvoj godini .ove cevi   stite mladu lozu   od stetocina i od izmrzavanja. ovo sam nasao na netu dok nedobijem  slike od   kolege.
umesto  duznih  drvenih stozera  ide  zica,  ali je ovaj izgleda imao viska   drveta pa iskoristio

Ovaj sistem mi nije bas najjasniji,mnogo gusta sadnja i malo medjuredno rastojanje.

sale nije gusto  ovde se nevidi najbolje  .. sa ovakvom vrstom podizanja, mislim da  je grozd najslobodniji ..suncu   i   vazduhu..  rekao sam raspitacu se kod kolege    kojoj strani je okrenut ( mislim juznoj),, i   da slika i poslajemi par slika. ja sam video letos izgleda kao terase... a reze se ja mislim na 6-8 okaca  ili kako se to kaze.
u vsakom slucaju    dobicu jos slika pa cu postaviti ..   cuo sma od njega da su rezulatati  mnogo dobri...

Jа сам нешто слично видео у Ћинква Тере, у Италији, али то је њихов традиционални начин подизња винограда, искључиво на малим терасицама и искључиво ручна обрада винограда. Дакле, јако сумњам да ли је могуће овако виноград подићи на комерцјални начин (ови из Италије могу јер га онда, на лицу места, туристима и наплате, кроз високу цену вина).


Ево једне слике тих винограда:

http://media-cdn.tripadvisor.com/media/photo-s/00/18/09/17/cinque-terre.jpg

Ovakvi vinogradi su karakteristicni za Juznu Italiju. To se radi iz prakticnih razloga,  kako bi se grozdje  i radnici zastittili  od jakog sunca. Grozd usled dobijanja tezine padne na donju stranu i tako ostane u senci lisca koje ga stiti od izgorevanja.
Radnici su takodje u hladovini. Zbog visine na kojoj se loza nalazi u odnosu na tlo potrebne su  i manje agrotehnicke mere zastite, a i zbog hladovine nema trave.

sliku koju sam ja postavio koristi se u svajcarskoj..  a kad dobijem  originala za par dana postavicu jos,, iskljucivo je novi   model i nacin podizanja vinograda,,,    pod ovim uslovima i konstrukciji drveta    je lako montirati i protivgradnu mrezu... ovakav nacin  podizanja vinograda  sluzi   iskljucivo radi boljeg kvaliteta grozdja  boljem provetravanju  oslobadjanu od lista i samim tim dobijanjem vise svetlosti...
moja slika  i slika koju je postavio  alambik   nemaju nikakve slicnosti.
za  neki dan  cu dobiti   slike  i bice mi drago   ako nekom posluze   kod novog  zasada.. sale rece da pravi novi vinograd. pa ce mu biti lakse da  to uradi kako treba ako  ima vise  predloga.. mislim da ovaj sistem nije  moguc   na svim  parcelama ,, da    je izvodljiv   na padinama i  gde je padina okrenuta jugu,, ali  nisam siguran,, dobicu pravi odgovor za koji dan.

U Ch. je mozda nov, u Juznoj Italiji je to tradicionalan nacin gajenja Loze. U sustini to je pergolni tip. Alambikova slika nije bas jasna, vide se samo kaskade, ali pretpostavljam da su isto u pitanju pergole posto je o njima bila rec.

Да, како нисам успео да нађем слику на којој би се видео перголни систем гајења винове лозе ставио сам слику на којој се види како су то мале, уске терасице.
Терасе су ширине до максимално 2 метра и у потпуности су покривене перголом винове лозе, али те су перголе јако ниске, можда до 1 метар, тако да се доста тешко испод њих подвлачити. Међутим, с обзиром да нису тако широке, могуће је без подвлачења обрадити змљу или лозу.

Pola pije... još si u svesnom stanju a rođendan ti? Aj kad proslaviš 50i iznesi nam utiske kakvo je vino što si ga pio. Nek te služi zdravlje a za ostalo se sam snađi

nezelim da se ubedjujem    PERGOLA je nesto drugo a ovo je nesto drugo, pergola je   kao plafon a  ovde  se radi   necemu drugom  .., sacekaj slike  bice jasnije
cvele zahvaljujem

Pridruzujem se cestitkama,ali udaljavamo se od teme.Ovde je bilo reci o odabiru pravaca redova,a otisli smo  u uzgojne oblike.Molim vas drzite se teme.Forum ce postati totalno nepregledan i zbrkan.

Kao što reče Sale, pobegosmo malo sa teme. Sale ima parcelu koja se prostire zapad odozdo pa ide nagore ka istoku. D a trenutno zanemarimo preporuke, a da opet dobijemo nešto što zadovoljava i konfiguraciju terena a i delimično preporuku stručnjaka. Sama širina parcele neomogućava idealno postvljanje redova jer je pravougaonog oblika gde su paralelne duže stranice, stvarno dosta duže, pa bi poprečno ili ukoso redovi bili sa vrlo malo čokota. Hajde neka mi neko objasni tu situaciju praktično, a ne kako se preporučuje.

I ja razmisljam u tom pravcu posto bi redovi bili kratki,a i lakse bi se obradjivao vinograd.Dimenzije parcele su 360x43m.

teorijske preporuke svakako ne treba zanemarivati...
ipak uvek sam se pitao kako to da se na pojedinim terenima dobijaju sjajna vina uz potpuno razlicit polozaj vinograda, kotline npr. koje su zasadjene i sa jedne i sa druge strane, ali i u najnizem dolinskom delu...

kod mene npr. upravo deo kotline koji se prostire pravcem zapad-istok daje najbolje rezultate iako bi po teoriji trebalo da bude drugacije.

Zato je svako vino drugacije i nije bas uvek sve onako kao sto pise u knjizi.

Šta misliš da tu parcelu podeliš na dva dela-180x43+180x43?

Parcelu sam vec podelio posto za pocetak sadim 25-30a..Sirina ostaje ista bez obzira sto je podelim na pola.Sta si imao na umu?Pisi mozda bude interesantno.

Ne znam da li je moje pitanje za ovu temu ali me interesuje sledece: imam 15 ari placa pa bih 10 ari iskoristio za vinograd a 5 za uzgajanje dunje.Da li je to pametno tj.da li ce dunja smetati lozi i obratno.Plac je sa nagibom pa bih u gornjem delu sadio lozu a u donjem delu dunju.Laik sam u svakom pogledu uzgajanja voca ali mlad sam pa bih hteo da probam neke stvari.Unapred hvala.

Ne bi trebalo da imaš frku što se tiče te kombinacije. Samo lepo pripremi zemljište, razmeri i peglaj sa sadnjom! :)

Da to je dobra kombinacija !!!

Loza i dunje super kombinacija.
Ja bih posadio i breskvu ali vinogradarsku.  :thumb:
Mmmmmmm, kakav miris a tek ukus  :)

Imao sam tu nesrecu da mi je led potukao lozu. 90% lisne mase je unisteno, sta sada da radim i dali nesto i da radim u njemu, posto vinograd nije bas mlad ima oko 10-tak godina i nije mi za vadjenje.

u ovoj fazi ostaje ti samo jedno:
oreži na dva-tri okca zelene lastare; oprskaj npr. Antracolom i Slavolom(može i neko Bakarno sredstvo + neki drugi biostimulator);
probaj da do kraja vegetacije odgajiš lastare i sa njih poskidaj sve grozdiće ako se budu pojavili.
poenta je formirati rodna okca i lastare za sledeću godinu.
ako si dobro nađubrio lozu i ako bude kiše možda ćeš i uspeti do kraja vegetacije to i da uradiš mada nisi rekao o kojim se sortama radi.
što se tiče ove godine zaboravi na rod, samo spašavaj vinograd.
batali priču o zapercima i rodu na njima(ako je to zaista oštećenje od 90%)

Uglavnom imam stone sorte  ( to je nasledjen manji vinograd u sklopu vikendice )  afus ali muskat hamburg julski muskat otelo i to je to,  na njemu su ostali bukvalno samo lastari sa jako malo lista a i taj list je ostecen, nije mi do roda samo se bojim da se neosusi voleo bih da ga sacuvam za naredne godine zato sto sam vise emotivno vezan za njega nego ekonomski, koliko ja znam djubren nije sigurno 3--4 god dali bi sad pomoglo neko vestacko djubre i naravno zalivanje je obavezno, i jos jedno pitanje ako odradim sve kako si mi preporucio i pojave se novi lastari moze li se desiti da svi izmrznu na zimu.

Imao sam srecu da je list ostao citav, a grad je zakacio one grozdice sto su istrcali van... Kako je moglo da bude, ovo je sasvim Ok...

to niko ne može da garantuje i ovo što ste pomenuli je vrlo moguće. vinova loza je živo biće i kako se ophodimo prema njoj tako nam i vraća. ostaje nam da se nadamo zajedno sa vama da će biti sve u redu.
pozdrav

apsolutni sam pocetnik i planiram da pazarim zemlju za novi vinograd do 100km od Bg-a,
e sad moje osnovno pocetnicko pitanje,
da li gledati severno ili juzno od Beograda,
dakle Fruska Gora, Oplenac, Krnjevo, Smederevo ili nesto drugo?

sta vi predlazete, za koje mesto mislite da ima najvise potencijala uzimajuci sve aspekte proizvodnje dobrog vina u obzir?

Svaka sorta trazi razlicito podnevlje,tako da zavisi sta zelis da uzgajas

Cabernet Sauvignon, Chardonnay, Sauvignon blanc, Merlot,
koliko vidim vecina nasih ozbiljnih vinarija preferiraju tako da bih na pocetku pikirao na neku kombinaciju ovih standardnih sorti.

tako da molim za vasa razmisljanja kad je tema o lokaciji u pitanju

rizling,merlo,hamburg su sorte otporne na niske temperature,tako da bi ih trebalo gajiti na podnevljima gde je normalno da se temperature spustaju i do minus 25,eto toliko o tom faktoru...i recimo onoi sto ja znam to je da npr sovinon blanc trazi rastresio i propusno zemljiste,na ostalim mestima daje losije prinose

@ ivant

Ne znam koliko planiras da sadis, sta imas u planu, to je jako vazno. Moja iskustav su mala ali polako pocinjem da kapiram neke stvari oko vina. Iako sam na pocetku (imam 1ha pod merloom i sada sadim jos 45 ari isto pod merloom), iz vise razloga sam se opredelio za merlo, iako su mi govorili gotovo svi da zasadim bar trecinu kabernea. Podneblje, po meni, igra jako vaznu ulogu, kod nas ima vinarija koje imaju i po 10 vina, loza jeste dosta prilagodljiva to stoji, ali moje je misljenje da jedno mesto bas ne moze da odgovara svim sortama.

Tu se dosta drzim filozofiji francuza, sardone i pino crni su najvise zastupljeni u Burgundiji, Sampanji, kaberne i merlo u Bordou, odnosno kaberne pre svega u oblasti Medok, a merlo u St. Emilionu. U Alzasu su uglavnom zastupljena bela vina...

Da rezimiram, ako planiras 5ha, 10ha i da pravis 5 vrste vina bitno je da ne budes na nadmorskoj visini vecoj od 400, 500 metara, da ne budu neke severne ekspozicije, previse hladne, da ne bude neka bas teska, glinovita zemlja, to merlo voli ali ne i kaberne i mnoge druge sorte... Ako planiras jednu ili dve sorte onda prvo odredi sortiment pa na osnovu onoga sto toj sorti najvise odgovara biraj podneblje ili sto bi francuzi rekli "terroir".

hvala,
kako planiram oko 1ha, dakle, jednu ili dve sorte izabrati...ima to smisla
javljam se kad to konacno resim

Moj predlog ti je belo vino-severno od Beograda, crno vino- južno. Iako sorte uspevaju a i vinari prave odlična vina i obrnutim redosledom. Ipak loza bolje uspeva na nadmorskim visinama iznad 500m, manje je osetljiva na bolesti itd. Iako mnogo toga zavisi i od tipa , sastava i položaja ( nagib, geografska usmerenost, mikroklima itd) parcele. Jedan od aspekata ti je i komunikacija, to jest da li postoji dobar asfaltni put do parcele ili je to zemljani put kojim ne možeš proći kada padne kiša. Sortu biraj prema izabranoj lokaciji. Po meni možeš krenuti i od repa, prvo istraži tržište , odluči se za koji tip vina ćeš proizvoditi. Pa prema tom tipu vina izaberi sortu, a prema sorti odgovarajući tip zemljišta traži u zamišljenom okruženju. U svakom slučaju javi šta si odlučio, pa da damo svoja mišljenja. Pozz.

Pročitao sam da su za vinograde bolja siromašnija zemljišta. Mi u Sremu imamo černozem na lesnoj zaravni. Koliko znam, černozem je jako plodan i pretpostavljam da nije pogodan za vrhunska vina. Da li je ovo tačno i da li bih mogao da "osiromašim" zemljište?

Naravno, za komercijalne svrhe takva modifikacija zemljišta bi bila preskupa (besmislena) ali ja želim da zasadim par redova loze, iz hobija. Ipak, hteo bih da postignem što bolji kvalitet vina, pa ne bih tek tako da sadim u maksimalno plodnu zemlju.

Mislio sam da iskopam jame, pa u njih ubacim peska i onda izmešam zemlju i pesak i tu posadim lozu. Ima li ovo smisla, da li bih išta postigao i koliko veliku rupu za svaku lozu bi trebalo da kopam?

Pa rupa bi bila pogolema, jer koren vinove loze prostire se i desetak metara unaokrug i u dubinu. Ne opterećuj se ako je kvalitet zemlje previše dobar, vrhunska vina se teško prave i na siromašnom zemljištu. Ako želiš da praviš dobra vina za sebe, tada maksimalno redukuj rod na čokotu i možeš napraviti odlično vino. Pozz.

Shvatio sam da nema smisla kopati rupe i stavljati pesak (na kraju, pesak koji se može kupiti verovatno i nije pogodan za to) ali me i dalje fasciniraju peskovita zemljišta. Bio sam letos na Paliću i okolini, ljudi bukvalno imaju pesak umesto obične zemlje. Bašta iza kuće izgleda kao da je neko razvukao pesak okolo i tu gaje povrće i ostalo.

Zna li neko koliko je taj pesak dubok, to jest na kojoj dubini je zemlja sa više humusa (ilovača ili bilo šta što je ispod peska) i kako uopšte biljke mogu da rastu na pesku? Pretpostavljam da se tokom dugog perioda razno razni organski otpad raspadao na površini, izmešao sa peskom i tako ga obogatio organskim materijama.

Žena koja živi tamo mi reče da postoji žuti i crni pesak, te da je jedan dobar i sve uspeva na njemu dok drugi i nije baš plodan (crni je valjda bolji)

Ovde u mojoj neposrednoj okolini gaje se ratarske kulture, malo dalje voće i loza, tako da je za mene taj pesak sa severa zemlje čista egzotika i ne shvatam najbolje kako "fukconiše" (kako uopšte grade tamo? Liju temelje u pesku?) Bilo bi dobro da imamo ovde nekog iz tog kraja pa da nam malo pojasni :)

U mom vinogradu je crni pesak sa oko 30 posto gline, to je sve do oko 1 metar dubine. Ispod se nalazi žuti pesak, koji je sa porastom dubine sve finiji i belji. Na oko 8 metara nalazi se sloj gline, neodređene debljine ( nekiliko desetina do stotina metara) pa kamena ploča. Iznad sloja gline nalazi se voda nivoa od 1 do 2 metra, zavisno od terena i godišnjeg doba. Uslovi idealni za uzgoj vinove loze, a sve ostalo bez zalivanja NE uspeva. Tako da baš i ne razumem fasciniranost sa peskovitim zemljištem. Valjda je to povezano sa željom za onim što se ne poseduje , ali kad ga dobiješ ljudi se uglavnom razočaraju. Nagledao sam se ljudi koji kupe zemlju u mom komšiluku, krenu da ga rade sa velikim entuzijazmom, pa nakon par godina suše odustanu od svega. Peskovitu zemlju treba shvatiti i poštovati, ne očekivati od nje previše, non stop ulagati u nju da bi mogla da uzvrati nagradom. Borba na njoj je naporna i neprekidna, nema mesta opuštanju, zna da iznenadi i negativno i pozitivno. No sve je to čar života. Što se gradnje kuća tiče tu nema problema je pesak se zna stvrdnuti kao kamen kada se ne obrađuje, sa dobrim temeljima sve je moguće. Pozz.

Hvala na odgovoru! Tražio sam slične podatke na netu i nema ih nigde. Fasciniranost peskom, verovatno, otuda što sam odrastao na najplodnijoj zemlji bogatoj humusom i ona me okružuje ceo život. Onda mi pesak, crvena zemlja i slično dođu kao neka egzotika :) Naravno, jasno mi je da je uzgoj bilo čega na pesku dosta zahtevan, ali pošto me loza zanima više od drugih kultura, ne bih se bunio da obrađujem neko parčence :)

https://www.instagram.com/p/CNUU4d_KrwZ/?utm_source=ig_embed&utm_campaign=embed_video_watch_again
Nista vise od ovog kratkog snimka ne govori o znacaju podneblja, klime i polozaja vinograda. I o profesionalizmu i ljubavi ispoljenoj prema istom.
Znam da njima nije lako, ali spektakularno izgleda.