Sve o Vinu Forum

Da li iko ima predstavu kolika je neka min povrsina pod vinogradom koja je dovoljna za jednu porodicu u smislu egzistencije. Pod tim mislim da se ta porodica posveti tome 100% i naravno da proizvede vino na kraju. Ne mislim o nikakvim "avionima i kamionima", vec podrazumevam jedan sasvim prosecan zivot. Ajde neka se sve svede na nekih prosecnih 700evra mesecno. Da li je moguce posteno raditi i proizvesti vino i na kraju kada podvuces crtu bude neka cifra od 8000evra godisnje? Da li uopse i postoji odgovor na ovo moje pitanje?

Inace sam misljenja da su mali proizvidjaci ipak u prednosti nad velikim

Vrlo komplikovano pitanje, barem tako mislim. A evo i zašto.
Da bi neko živeo od vinogradarstva i vinarstva, pored toga što treba da ima svoj vinograd, potrebno je da ima i vinariju.
Kada se govori o profesinoalnoj proizvodnji, vinarija (objekat), mora da zadovoljava potrebne uslove. Da bi neko mogao da proizvodi vino za prodaju, mora da izgradi objekat po standardima kako bi imao odobrenje da isti koristi.
Oprema koja se koristi u proizvodnj, ni malo nije jeftina. Kada neko želi da se profesionalno bavi ovim poslom i od toga da živi, ne može da koristi sudove od 100l, plastičnu burad,... već mnogo ozbiljnije sisteme. U par vinarija u kojima sam bio, video sai i čuo da se drvena burad naručuju iz Francuske.
Vinograd je posebna priča. Imati svoj vinograd i obrađivati ručno je nemoguće, Naravno ne govorim o malim povrčinama, već o vinogradima od 5,6 i više hektara. Potrebna je i mehanizacija. Tu se pojavljuje i problem počeka, tj. tek u trećoj godini može se očekivati rod.
A da ne govorimo o dozvolama, inspekcijama,...
Kada se sve ovo sabere, ispadne da su ulaganja ogromna.
I da ne zaboravim i najbitnije, TRŽIŠTE.
Treeba znati prodati svoj proizvod.
Eto, ništa novo nisam napisao, ali možda ću navesti nekog da nastavi sa ovom problematikom.

Darko je u pravu.U pocetku je potrebna veca kolicina novca, da bi se kupila kvalitetna oprema za proizvodnju.Ako neko misli da od toga zivi mora da ima i dobru opremu.Treba dosta uloziti i cekati 3-4god da bi nesto pocelo da se vraca.

U suštini, ti u stvari tražiš da ti neko naparavi biznis-plan za neki vinograd određene veličine sa određenom količinom prinosa i određenom proizvodnjom vina, što košta nekoliko stotina evra (ja mislim), pa ne verujem da će neko odavde (ako uopšte ovde ima takvih koji se bave time) odraditi to samo tako.
Nisam mislio ništa negativno, samo je tvoj zahtev suviše velik.
Ali evo pokušaću da ti pomognem:
Izračunaj po kojoj ceni ćeš prodavati litar vina. Koliko želiš vina godišnje da proizvedeš. Sad sve zavisi koju ćeš sortu da sadiš, koja gustina sadnje i koliko ćeš opterećivati vinograd što se tiče prinosa.
Dalje, zavisi od toga na koji način ćeš proizvoditi vino (u smislu koliko će ti trebati kg grožđa za litar vina), da li ćeš presovati ili ne.
Kad sve ovo izračunaš (a to samo ti možeš), možeš videti koliko treba grožđa da proizvedeš da bi dobio određenu količinu vina.
I na kraju, ako si proizveo recimo 5.000 litara vina i uspeo sve da prodaš za godinu dana, po 2 eura/litar, dobio si 10.000 eura i sad moraš da odbiješ troškove tvog načina gajenja vinograda i proizvodnje vina.
Naravno sve to posle 3 godine od kako posadiš vinograd.

Odnos "veliki-mali" nije karakterističan samo u oblasti vinarstva (proizvodnji alkoholnih pića). Veoma sličan je u svim oblastima proizvodnje. Uostalom taj odnos nije ni karakterističan za "sadašnji vremenski trenutak" (mada je možda trenutno izraženiji) i svodi se na na odnos "industrija- zanatstvo", "megamarketi-lokalne prodavnice", "poliklinike-kućni lekar" i td. Naravno čak i ona narodna "velika riba guta malu" ne treba obeshrabiti trenutne i buduće vinare, ali ih stavlja pred ozbilna pitanja na koja moraju naći odgovor ako žele nastaviti ili početi sa proizvodnjom. Danas to zovu "biznis plan" (kao da je to ne znam i bog zna kakava novost ili mudrost) ali svkako svako mora naći odgovor na pitanja tipa "šta želim a šta mogu?, šta imam imam, šta mogu nabaviti a šta mi je neophodno, koje su mi prednosti (npr. porodična tradicija, tradicija okruženja, mikrolokacija, znanje i veštine koje posedujem i sl.) a koji su mi nedostaci? koliko, čega i gde mogu plasirati?, ( da ne tupim više shvatate što želim reći)"  te ako se nađu zadovoljavajući odgovori smatram da treba početi-nastaviti sa proizvodnjom. Ne treba izgubiti iz vida da pored industrije hleba postoje (a neki od njih i veoma lepo žive) i mali pekari, pored megamarketa i postoje male lokalne prodavnice( manje ili više specijalizovane) ali i činjenicu da postoji industrija sokova dok "soda-majstore", "bozađije", "vašarske sladoledžije" verovatno nećete sresti.

da se samo kratko vratim na pitanje ekonomske održivosti "male" proizvodnje vina...
na više mesta sam naišao na vrlo uprosečenu kalkulaciju da je ekonomski isplativa količina zasada, pod uslovom da sam proizvodiš groždje i od njega vino, negde izmedju 3-4Ha.
Naravno, dok ne stasaju sopstveni zasadi, vreme se može premostiti kupovinom groždja što većina novih vinara u Srbiji i radi u poslednjim 10-15 godina, i što je sasvim logično. Medjutim i dalje ostaje otvoreno pitanje inicijalnih ulaganja koja su velika i zavise, kako su Darko i Don naveli, od mnogo faktora koje samo ti, bez nekog dubljeg analiziranja nekog sa strane, možeš da znaš...

Aj da sa krenemo sa matematikom za 1ha. Pretpostavka je da imamo zemlju, nasledili smo od dede. Hocemo da proizvedemo vino koje ce imati limitiranu godisnju kolicinu tako da nece biti uopste jeftino, neka bude belo. Koja bi sorta bila najbolja za to vrhunsko vino, koliko kosta i koliko ide kom na 1ha? Da li je drzava raspolozna da to i subvencionise ili subvencionise samo autohtone sorte (primer:u Prokuplju svaki kalem sa 130 din).

Opet tesko pitanje.Nije garant ako posadis tu i tu sortu da ces dobiti vrhunsko vino.Ima puno faktora koji uticu na to.Prvo zemljiste,drugo njegov polozaj,mikroklima,uzgojni oblik,koliko ce biti optereceno na rod,tehnologija koju ces koristiti pri proizvodnji...Kolicina kalemova opet zavisi od nacina sadnje.Racunaj okvirno 3.000 kom po ha.Cena opet zavisi od toga gde kupujes.Da bi ti drzava subvencionisala sadnju,moras da budes registrovano poljoprivredno domacinstvo ili pravno lice iliti firma.Moras da kupis sertifikovan kalem ili nista od subvencije.Moras da uradis analizu zemljista,njegovu pripremu prema zahtevima ministarstva.Da bi kasnije mogao da prodajes vino moras da budes registrovano pravno lice.Vinograd moras da upises u vinogradarski registar.Tako da tu ne postoji neka prosta matematika.Moraces malo ozbiljnije da se raspitas o svim detaljima.

cvele, kao sto smo vec rekli puno faktora koje mi u ovom trenutku ne znamo utice na ukupnu investiciju i njenu isplativost...ta tema je vec dobrano obradjena...pogledaj http://www.sveovinu.com/index.php/topic,63.30.html naci ces dosta toga sto ti moze olaksati kalkulaciju...ali nemoj zaboraviti da ti niko ne moze dati kalkulaciju tvoje umesnosti prodaje, postovanja marketinskih principa (ovde ne mislim pod marketingom reklamu vec kompletan plasman kome prethodi analiza trzista i sve sto taj deo prati) i na kraju ne manje bitan deo - naplatu, na cemu pada dosta novih proizvodjaca ne samo vina...

A tu dolazi i mehanizacija. Ako neko želi da se posveti 100% vinogradarstvu, mora imati i mehanizaciju. Vreme ručne obrade je prošlo. Mehanizacija je dosta skupa. Naravno da postoji mogućnost podizanja kredita, ali treba vratiti kredit. Negde sam pročitao da je za podizanje 1 ha vinograda potrebno između 12000 i 15000 evra. Verovatno i ova cifra ima smisla ako se ukalkulišu cene, ne samo pripreme zemljišta i sadnje (rigolovanje, đubrenje,...), već i cena postavljanja sistema za navodnjavanje,....
Da bi se krenulo sa ovim poslom, koji svakako može doneti dobit u nekom periodu, čovek mora ili imati finansijsku zaleđinu, nekog ko će moći da uskoči kada je potrebno, da dobije neke pare (igre na sreću, tetka iz Amerike ili Australije) ili da zažmuri i krene u ovu priču i da pokuša da pliva.

Kod započinjanja bilo kog posla treba uraditi procenu. Pod procenom se podrazumeva osnovna postavka i izvodljiivost svih operacija bilo proizvodnih ili plasmanskih. Na osnovu kvalitetne procene uzimajući u obzir sve elemente rade se planovi realizacije. Možda deluje malo administrativno, mastiljarski, ali tako mora da bude urađeno da bi posao uspeo.Na šta se odnosi procena? Konkretno kod vinogradarstva, navešću nekoliko pozicija na koje treba obratiti pažnju:Pozicija parcele(nadmorska visina, sastav zemljišta, dostupnost vode, putna mreža, predpostavka uspešnosti gajenja loze baš na toj lokaciji). Izbor sorte, a iz koje prozilazi, održivost, uspešnost te sorte na toj lokaciji, i dali tržište ima potrebu baš za tom sortom... itd. Planovi realizacije pozitivne procene, pored razrade svih zadataka i operacija  kao zadnji i najvažniji momenat moraju i da imaju finasijski plan, izrađen na osnovu sagledanih svih potreba, i način ostvarenja , obezbeđenja novca za sve potrebe!
Malo zbrda-dola ali nemojte da zanemarite ovo pisanje, ako krećete u projekat podizanja zasada i eventualnog podruma za preradu, jer će od ovog prvog, jasno stavljenog na papir, zavisiti uspešnost daljeg toka novog projekta.

Glavna stvar je procena trzista...
Dzaba nam mehanizacija, hektari i hektari vinograda, vrhunski podrum ako dobijeno vino ne mozemo da plasiramo po odgovarajucoj ceni...

Ovo donekle i ima smisla. Ali od procene o kojoj je Peca pisao zavisi i kvalitet vina koje proizvedemo. Tržište, domće ali i strano, traži kvalitet. Taj kvalitet se može postići samo dobrom procenom parcele, sadnica, kvalitetnom obradom vinograda, kvalitetnom opremom za proizvodnju,...

Zato je i bitna procena svih elemenata, kao što sam već i napisao, ako imate bilo kavu negativnu procenu, nevredi raditi planove za dalje, pa je i deo toga i plasman. Međutim, sve se može rešiti.
Npr. dođemo do procene da i pored najboljeg kvaliteta, nemožemo realizovati plasman uspešno. Onda idemo u drugom pravcu, možda je tržište zasićeno sa tim tipom proizvoda, onda sortimentom idemo na onaj tip proizvoda koji nije zastupljen dovoljno, i gde imamo mesta da svojim proizvodom ostvarimo dobar plasman i finansiski efekat. I opet primer iz tog dela: tržište je zasićeno sa vinima tipa kberne sovinjon, šardone, rizling i ostala već "izlizana" imena, i njih je teško pomeriti sa novim proizvodom istog tipa vina, jer je neko već napravio imidž i plasman. Onda sednemo pa razmislimo, i setimo se: pa na tržištu srbije nema ili ima vrlo malo žilavke, e tu ću ja da radim da ostvarim svoje mesto. I takooo daljeee...
Sledeća muka je kao napraviti ime i prostor na tržištu sa tim svojim proizvodom: Pa mora da ide priča, i priča, kvalitet, promocije na razne načine (reprezentacije, degustacije, veliki restorani, prijatelji koji će preporučiti, mediji i opet priča i priča).
Tako ja to razmišljam, zamišljam i radim, i rezultate imam; ali nažalost kad napravim prostor na tržištu, i počme nedeljno da ide 200 do 300 kartona, čovek koji me je do tada slušao i pratio, postane neozbiljan, pa kaže nema trenutno pare za amalažu, zatvarače, kapice, filter ploče i etikete, a zalihe vina ima na pretek. Od priliva novca koji mu je pristizao nije odvojio deo za to već je potrošio za nešto drugo..... I tu treba imati procenu, koliko ste spremni kao prozvođač da trpite da novac nepotrošite uludo već da trpite dok neojačate, pa tek onda možete početi da trošite i na nešto drugo.

Peco, to sam hteo da cujem od nekog!

Crnogorci imaju CRNOGORSKI Vranac, pa cak i CRNOGORSKI Merlo!? Po ovome se može zaključiti da se vranac i merlo radjaju samo u CG. Zar ova Sbija ne može da ima neku svoju blatinu kao hercegovci pa od nje i mi da pravimo vrhunska vina? Meni je prosto više muka od ovih kabernea i kojekakvih pinoa! Hocu dam pijem vino od neke naše sorte ma kako se ona zvala i da uzivam u njemu. Bilo bi mi strašno žao da sam usamljen u ovom mišljenju...

nisi sam Cvele ne brini ;) i dobro je što je tako...imamo mi svojih sorti kojima mozemo da se dicimo i da pokažemo šta i koliko znamo... prokupac, panonija, sila, žilavka, petra, samo su primer za tako nešto...
samo za to treba pored zdravog razuma imati i kuraži...jedno bez drugog ne ide...i biti spreman da pričaš i pričaš svoju priču kako Peca reče, jer krenuti u promociju novog "brand-a" nije nimalo lako ni u proizvodnji vina ni u bilo kom drugom poslu...
ali treba raditi kvalitetno, verovati u to što radiš i istrajati...i...sky is the limit... ::)

Radi posteno i kvalitetno,ne boj se nicega.Ako je sljivovica nemacka,ajvar slovenacki,pa daj i mi da imamo nesto nase.

Peco vrlo lepo obrazlozeno  :thumb: :thumb:

Kada se govori o autohtonim sortama, pomoć države je neizostavna. teško da pojedinac može sve sam da proprati.

Cvele ako krećeš od nule a nemaš sredstva da zadovoljiš sve  ovo što su moji predhodnici naveli.Razmisli o sadnji stonih sorti,po mogućnosti onih koje se uspješno prodaju na pijacama a od kojih se pravi dosta solidno vino i dosta solidna rakija(muskat hamburg).Na taj način ćeš doći najpre do obrtnog novca kojim ćeš moći da kupuješ potrbnu opremu.Ovo ne govorim napamet,poznajem nekoliko ljudi koji su krenuli ovom logikom pa im je profit od stonog grožđa omogućio da izgrade podrum i kupe svu potrebnu opremu a sada se polako preorjentišu na prave vinske sorte.Što se tiče hamburga on je uvek dobrodošao u dobro odabranoj kupaži a i solo daje jako lepo vino koje naročito gotive žene.

Usvemu sto ste naveli ima istine,ali...
Prijatelji ima li ko vinograd ili i vinograd i mini vinariju ?
Da ne navodimo analiticke tvrdnje isplativosti vec empiriske podatke. :scr:

Cvele ti si se od osnovnog pitanja povrsine i troskova zaglavio na pitanju sorte  i kvaliteta, a da nisi razresio ovo prethodno.
Pretpostavljam da posto je hipoteticki porodican posao u pitanju, da si mislio na 8000 evra neto zarade godisnje.

Dux, ovde ima sigurno dvadesetak ljudi koji su već u nekoj akciji podizanja vinograda ili su to već uradili. Svako ko podiže više od 10ara ne planira da napravi vino koje će sve da popije, već nešto i da proda. Čudi me da se niko od njih nije javio da prenese svoju neku matematiku tipa: kupio sam kaleme tu i tu, platio sam toliko i toliko, i tako sve nadalje... Kada bi svako dao po nešto iz svoje računice došli bismo svi do nekog zaključka. Neznam, ja bih tako uradio. Ove godine sam kupio "samo" 500kg frankovke, otočio sam 250l, već sam skoro sve prodao a da nisam još ni otvorio bure. Jeste da ga prodajem po 120din, al` pa nisam se pretrg`o oko njega. Uspeo sam da nadjem vinograd od 20ari, ljudi ga nude da ga radim, ne traže nikakvu naknadu, samo da se ne uledini. Pola je plovdina, pola prokupac, za roze s`merak... Ja pravim vino jer stvarno uživam dok ga pijem, i da uzmem neki dinar preko u ova luda vremena, jer troje dece se ne hrane tako lako. Sledeće godine pišem o prvog dana kad nogom kročim u taj vinograd šta sam uradio i šta sam uložio, i na kraju šta sam dobio, i sve to ću da podelim sa svim drugarima na ovom forumu.
Mada, ko zna, možda se moj deka umilostivi pa da neko njivče u G. Trnavi, odma ga spremam za sadnju...

Cvele i vinarije kupuju grozdje.
Tvoje pitanje je bilo profesionalna proizvodnja vina. To sto si ti radio kao i drugi na forumu bi moglo da se tretira kao dopunska delatnost, a ne kao osnovni porodicni biznis.
Napravi na osnovu ovoga prostu kalkulaciju ulaz-izlaz. Znas koliko te kosta grozdje, koliki su ti eventualni troskovi i kolika ti je zarada.
Ali to se odnosi na nekoliko stotina litara. Sta bi radio sa vecom kolicinom. Da li bi imao kupce kad prodju slave?

ok Cvele, ajd da krenemo iz pocetka... :lol:
ja sam ove jeseni poceo da pripremam parcelu od 30ari...prvobitno je bio stari vocnjak pa sam ga iskrcio...sopstveni rad 4 dana na secenju vocaka i izvlacenju drveta, trosak samo gorivo i ulje za motornu testeru...zatim prskanje totalima da ubijem sve korove koji su izdjikali oko 1.000 rsd, vadjenje panjeva, nivelacija parcele bagerom 35eur/h, ukupno 7 radnih sati. parcela je na blagoj kosini sa dvostrukim padom, uz dve-tri manje depresije koje je trebalo ispeglati. posle toga oranje i sredjivanje parcele setvospremacem, ukupno 5.000 rsd. stajsko djubrivo oko 20t, 25.000 rsd sa prevozom, 20.000 bez prevoza + 2 radnika da ga razbacaju oko 2.000 rsd. nakon toga rigolovanje 150-200 eur (na 80cm dubine) i razbacivanje NPK 8:20:30 (uzeo sam Jara djubriva) 200kg ukupno 15.000 rsd...sada ostavljam zemlju da prezimi, pa na prolece nastavljam...cim nastavim dalje, imaces i kalkulaciju...
pozdrav i srecno  ;)

Kad ste već pomenuli kupovinu grožđa za vino interesuje me kolika je cena viskog grožđa. Ove godine sam pravio prvi put od domaćeg ali sam za dogodine hteo da kupim nešto grožđa pa me ineteresuje kolika je cena otprilike da znam.

Najcescu cenu za koju sam cuo i za smederevku i za vranac 35 din

Matej, to je ono što sam hteo da vidim na ovoj temi :thumb:

Vlajko, vranac sam u Nišu mogao da kupim za 23din, župljanka i smederevka su bile u tom nivou cene, ja sam hteo frankovku i zato sam je platio 30din na odloženo do kraja godine. Raspitaću se za merlo koja je bila cena i preneću to ovde

Dux, za veću količinu treba da se pusti priča većem broju ljudi, naravno. Teško da ću ikada da budem Radovanović ili Aleksandrović, nemam tih ambicija, ali isto tako znam da njih dvojica ne mogu da kupe celu Srbiju i posade svoje vinograde. Uvek će biti prostora za male proizvođače, samo da na 2 zarađena dinara ne potroše 3, onda upadaš u živi pesak i niko te ne izvuče odatle. Takođe je prednost malih proizvođača da određenu količinu mogu da puste na crno, jer je sve u krugu porodice, cela proizvodnja.
Na kraju ovog posta bih spomenuo mog deka Radeta. Pra 60tak godina znaoviti ljudi su došli u njegovo selo i preporučili ljudima da sade afus-ali. Država je obezbedila mašine, kaleme i žicu, kolce su morali sami da obezbede. Samo su tri porodice uključujući i mog deku pristali na sve to(prvobitni vinograd je bio veličine 2.5ha). Svi ostali nisu pristali iz straha da im "sutra" država to sve ne oduzme zajedno sa zemljom. Grožđe je svojevremeno prodavao i u Sloveniji, a Jajce i Banja Luka su mu bili kao gradovi u kojima se rodio.

Ovaj posao ne treba da rade ljudi koji ne smeju da pređu pešački dok na semaforu svetli crveni čovečuljak

Cvele ti si postavio temu i to o profesionalnoj proizvodnji vina. Drugo je ako se radi na crno. Tu se i postavlja pitanje kolika je kolicina vina koja na takav nacin moze da se proda.

Pod pojmom"profesionalno bavljenje",podrazumevam da covek radi samo to,da ima vece kolicine 10.000-20.000 l,registrovanu firmu i sl.To sto bi neko napravio 2-3 hiljade litara i prodavao ih na crno za mene nije profesionalno bavljenje.Nije mali problem velike kolicine prodavati na crno,jer veliki kupci imaju registrovane firme i kupuju na racun.

Drugari, niste me razumeli. Mogućnost prodaje određene količine za keš je prednost malih proizvođača. Normalno da to nije stvar od koje treba početi razmišljanje o profesionalnom bavljenju vinarstvom. Proizvodnju od 5-6000l ja smatram profesionalnom. To je oko 8000 boca, proizvođač je sposoban da ih proda po 300din,znači 2400000 godišnje. Zar u ovoj matematici ne može da se uklopi jedna porodica kada vinograd dostigne pun prinos posle par godina? Po Francuskim vinskim oblastima, prave vino i sa par desetina ari, i svi lepo žive. Mi li smo nesposobni za tako nešto?

http://www.winestyle.rs/novo-vinarstvo0.php

Da li se Kosta Botunjac koji drži podrum Botunjac reklamira u ovom časopisu jer nema matematiku sa 3500 boca godišnje?

Pa sad siris temu... Ako podatak nije lazan bar si saznao kolika ti povrsina zemlje treba za 3500boca.
Uz to izracunaj koliko jedna boca moze da kosta da bi ti ostalo 8000 neto.
Odakle znas da mu je to osnovna ,a ne dopunska delatnost?
Sto se tvoje matematike tice, ti stalno vidis krajnju cifru ne ulazeci koliki su troskovi.
Uz to 8000 je duplo vise od 3500.
Kako mislis da prodas 8000, sam ili preko trgovina?

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=sqCmJ-gzyC8
evo nešto u slici i reči

Ne znam zašto ovolika polemika oko tako jednostavnog pitanja. Treba prvo videti šta je cilj, tj.koliku proizvodnju želimo. videti šime raspolažemo, uzeti papir i olovku i uraditi kalkulaciju. Na sumu koju dobijemo da je potrebno uložiti treba dodati sigurno 20%, najmanje i videti da li se isplati i da li možemo očekivati nekekvu dobit.
Kada se  dobije približna cena koštanja otvaranja vinarije, podigne se kredit i to je to. Jedino što je potrebno jeste imati hrabrosti, baš kao i za svaku životnu odluku. Otvaranje vinarije nije mala investicija, niti nešto što će se raditi 2,3 godine i gotovo. Ovo je investicija koju mogu da nastave generacije iza nas. Zato i jesu velike sume u igri.
Ako neko misli da može odmah očekivati velike pare, zavarava se.
Od pripreme zemljišta za sadnju vinograda, do flaširanja i etiketiranja vina dug je proces, kako tehnološki, tako i vremenski.
Kada budem doneo odluku da se profesionalno bavim vinogradarstvom i vinarstvom, ovako ću uraditi:
- krčenje zemljišta..........__,00 dinara
- rigolovanje..................__,00 din
.
.
-gradnja podruma....__,00 din
.
.
-tankovi (prohrom).......__,00 din
-barik burad.................__,00 din
-staklena ambalaža.......__,00 din
________________________________
Ukupno........................__,00 din

I to je to. Nema tu velike filozofije, osim odluke koje ćemo količine proizvoditi u smislu izbora opreme.

dali je neko od vas  , razmisljao za  postavljanje  protiv gradne mreze?   neodnosi se  samo na vinograde  isto moze i da  se uradi za vocnjake...
i za zastitu  grozdja od ptica( mreze koja se montira sastrane, radi zastite grozda.
odnosno kolike su stete nanete   pticama,,...
ovde  sam obilazio par    vocnjaka koji imaju zastitu  ,, i u poslednje vreme   novi vocnjaci  i deo vinograda  su zasticeni  tom mrezom..
 video sam da ima tri vrste u ch ,,, u nemackoj ih ima vise.-----  crna, siva i bela..     ( mreze  zadrzavaju  svetlost , tako da  vinograd u toku sezone dobije od 8 do 15%  manje sunceve svetlosti)  sto nije zanemarljivo..  
kompletna oprema  kosta 11000 eura po hektaru,,, stim ako covek ulozi svoj rad i jeftinije drvene stubove,,  to bi moglo skoro da se prepolovi..
mozda je problem  za vece vinograde  ali za manje  , mislim da je izvodjlivo i isplatljivo.  vek trajanja im je od 12 do 15  godina..   negde sam  cuo da postoje neke ausrtiske mreze koje su jace  i imaju vek trajanja preko 20 godina ali   jos nisma video...


(http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_147807958_2355079152.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_147807958_2355079152.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_big_img_new_405522650_anlage_holz_neu.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_big_img_new_405522650_anlage_holz_neu.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_bilder232_562x562.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_bilder232_562x562.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_big_img_new_35151081_anlage_ernte.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_big_img_new_35151081_anlage_ernte.jpg)

Mislim da je isplativije osigurati vinograd i voće od rizika grada, požara.

hm , moguce  ali   nemas vino  ako ti propadne  grozdje ! a dok naplatis stetu moraces da pijes .. buckuris    drugih hemicara  koji ti smute...
a  stetumora da plate drugi  osiguranici...   osiguranje zivi od    clanova..  sta ako   60%  clanova osiguranja   ubije grad ?  od koga   ce se naplatiti steta ?

Naplatice se od onih para koje je drustvo zaradilo u onim godinama kada nije bilo grada,ali borba je to.

Isplata štete je u roku od 14 dana od dana podnošenja prijave o nastanku štete. Za osiguranje poljoprivrede, a konkretno za osiguranje useva i plodova, rok je 14 dana od dana kada je bila planirana berba. S obziroma da radim u jednoj osiguravajućoj kući (neću reći kojoj da ne bude reklama) i da se bavim ovom problematikom, svi oni koji žele da čuju nešto viče mogu me kontaktirati na PP.
Osiguravaju se svi zasadi voća i povrća i životinje.

Imam jedno pitanje koje me muci u zadnje vreme od kako sam procitao da veci privatni vinari kupuju grozdje od kooperanata vinogradara po ceni od 45,00 dinara i da rod neprelazi 5t/h
Dve stvari su mi nejasne
-Ogranicenje je besmisleno za vecinu sorti koje se gaje kod nas osim mozda par crvenih koje sazrevaju u kasnoj epohi.Mislim da ce obojenost i kolicina secera direktno vise zavisiti od kondicije vinograda,pravovremene upotrebe agrotehnickih sredstava,geografskog polozaja nego od kolicine roda.

 Druga stvar je matematika
 5000kg * 45,00=225.000 dinara

ako pretpostavimo da su ulaganja za 1ha sledeca:
 nafta 200l = 20.000,00
 rezidba 10*3500=35.000
 radnici lacenje i berba 20*1.500=30.000,00
 djubrivo  700kg          14*2.000=28.000,00
 prskanje  minimum                    100.000,00
.........................................................................
                                         213.000,00

Dali je moguce da zarada bude 100€ po hektaru ili da je uopste i nema i mislim da je to kraj price o razvoju vinogradarstva u Srbiji!!! 

Ni ja ne vidim tu nikakvu matematiku.
Bolje je onda posaditi stono grozdje koje ce da ti rodi 20000kgx35din=700000din.
Jedini problem sto proizvodjac treba sam da se potrudi da ga proda, a kod vinske ogranicene proizvodnje imas zagarantovan otkup.
Covek mora dobro da razmisli sta ce da radi kad krene u pricu sa vinogradima.

Moje misljenje da su ljudi 90-tih trazili racunicu ne bi bilo niti jednog vinograda. Zato je to vinogradarstvo, nekome odmor za dusu. Ali to nema veze sa profesionalnim bavljenjem vinogradarstvom. Pa si u isto vreme imao da na jednoj strani propadaju hektari vinograda a na drugoj ljudi deru gace da dignu 1 hektar. Subvencije su pokrenule vinogradarstvo u zadnje 3-4 godine. To je statistika vise se podiglo nego u zadnjih 15 godina. Digli su se vinogradi ali cvrc nema para za opremanje sudovima i ostalim.
Mozes ti da proizvedes Cvele 8000  boca i da izracunas silne pare da ces da dobijes ali kad dodjes do cudne sorte ljudi koji se zovu trgovci i vlasnici restorana, cupas kosu automatski.
Mi moramo da se pomirimo sa cinjenicom da ce ozbiljni vinogradari biti ljudi koji imaju veliki novac (koji najcesce nije iz vinogardarstva) i koji zele da se sa tim bave. Tipa gradjevinari, advokati, i sl. I tim ljudima svaka cast ako zele da uloze svoje pare u to. I ovde ne mislim da svako ko ima novce za to da je lopov.
Ostalo sto je sitno do 10 ha vinski turizam nesto na lokalu pa da te Bog vidi (za ovo treba 350000 eura).
Grozdje bez proizvodnje vina=nista
Proizvodnja vina bez savremenih saznanja=nista
Ali malo je cudno i ne verujem da ce tako biti za koju godinu da na OMV pumpama Jankov Zapis ide za 1200, Kovacevic Ch 1200. A solidan vranac 13 jul 350 din stranci 600-700 +/- 100 din.

Ova tema konkretno je posvecena profesionalnom vinogrdarstvu.Nije mi bas logicno da neko ko zeli da se bavi vinogradarstvom MORA da ima vinariju i vinoteku u nekom vecem gradu da bi mogao da zivi od toga.To je nenormalno kao i to da neko kilogram grozdja od koga ce dobiti buteljku vina plati 45 a buteljku proda za 900.Tu je rec o jednostavnom zakonu ponude i traznje odnosno da je malo kupaca za te vrste grozdja dovoljno velikih da ugovore kupovinu ranije.ja sam Smederevku na sitno(od200do 600kg) prodavao po 25 din u vinogradu a rod nije ispod 6kg po cokoti odnosno 20-25t/h sto je skoro dvostruko u odnosu na kaberne sovinjon.Dali je moguce da svako selo ima po pet Mije Radovanovica ili Aleksandrovica.Pa covek na hektaru deteline ima vecu zaradu nego ovaj sa kaberneom a da bi formirao hektar vinograda treba oko 10.000€ minimum.Jedina rec koja mi trenutno pada na pamet je MONOPOL i druga je BJRM.
I tako ce opet sve jovo nanovo po sirovinu ce dolaziti slovenci i ostali.....
Da napomenem da je moj deda '90 god od roda smederevke sa 1,2ha kupio nov trktor i postavili smo stolariju na dvospratnoj kuci!
Kako bre ljudi moze da bude sitan proizvodjac neko ko ima 10ha vinograda!!! :scr: :doh:sitan :doh:

Dobro kad malo bolje razmislim bio sam malo vise ogorcen dok sam pisao post povise  :-[
Ali za cveleta poruka
Treba razmisliti o organskoj proizvodnji i vina i grozdja puta neka autohtona sorta tipa tamjanika mora da ima vajde sigurno.Mislim da je Peca50 pomenuo da su se megapopularne sorte malo izlizale tako da ostavljaju prostor za ove malo zaboravljene autohtone.
 :thumb:

Ne preferiram organsku proizvodnju. Zasto? Tesko mogu da idu autohtone sorte i ostale plemenite. U tom slucaju bolje je uzeti otporne medjuvrsne hibride. Od njih se valjda ne mogu zakonski proizvesti visokokvalitetna vina. Nisam cuo da je moguce proizvesti organsko vino. U Srbiji nemas ozbiljnih preparata za zastitu u organskoj proizvodnji. I mislim da na kraju niko ne kupuje vino zato sto je organsko.

Silno gresis sto bi rekao petao u crtanom filmu.
Ali pocecu od kraja organski proizvedeno vino se kupuje uglavnom samo zato sto je organsko organoleptickeo sobine su manje bitne.
To sto nisi cuo da se proizvode oganska vina je druga stvar u Austiji najjeftinija kostaju oko 5€ autohtone sorte grozdja su posebno pogodne jer su se vekovima borile protiv stetocina i verovatno imaju izgradjen bar deo imuniteta.U Srbiji postoje svi znacajni proizvodjaci/evropski/ preparata kako za konvencionalnu tako i za organsku proizvodnju.
Poenta moje price je da je to mozda sansa za male proizvodjace koji se tek probijaju da sa malo vise ulozenog truda i rada dodju do trzista koje je izuzetno zahvalno jer onaj ko kupuje organsku hranu ne pita za cenu a polako postaje i pomodarstvo :whistle: ;)

Dobro ti kupci koji gledaju da li je samo organsko ili ne i nisu im vazna organolepricka svojstva, to je za mene smesno. Ali ne kazem da takvi ne postoje, ali ti sigurno unistavaju vinarstvo kao koncept.
Da li je to vino proizvedeno od organski proizvedenog grozdja ili je to vino proizvedeno po organskom postupku. Zapazi razliku.
Molim te mi reci bar jedan preparat za organsku proizvodnju grozdja za Trulez grozdja koji je registrovan u Srbiji. Samo jedan.

Zaboravih, to o autohtonim sortama i njihovoj posebnoj otpornosti tolerantnosti i sl. Ne stoji.

Smesno ili ne matematika postoji.Organski proizvodi u zemljama gde je organska proizvodnja razvijena su 2 do 3 puta skuplji.
Mogu da te odvedem u septembru u najmanje tri vinograda u mom selu koji osim plavog kamena i kreca/Cuprablau/drugu zastitu videli nisu.Da ne poverujes savrseno grozdje/u jednom koji mi je blizu sorte su smederevka,zupljanka,prokupac i frankovka/
Jos samo da dodam da sam dobronamerno ovakvu proizvodnju naveo kao mogucnost da neko ko ima mali posed i skromna sredstva apuno entuzijazma i ljubavi moze da zivi od vinogradarstva. :scr:

moje je misljenje da treba proizvesti vino od sorte kojom nije pretrpano trziste.
pre neki dan sam otvorio navipov maskat otonel star desetak godina i hteo sam da pisnem u gace kolko mi bilo lepo kad sam ga pijuckao...
na kaberne sovinjon sam postao imun-sve mi isto, potpuno isti filing, strah me da od sledece buteljke ne postanem alergican na njega pa da dobijem napad gusenja-pu, pu, pu, daleko bilo

kad pogleda čovek ovako čoporativno sve veće vinare po Srbiji teško će naći nekog ko je pare zaradio u poljoprivredi pa uložio u vinarstvo
to ne znači da treba preispitivati poreklo njihovog kapitala već da je vinarstvo skup hobi(posao),kako god
pa sad ako neko hoće da krene sa par lavora i tri kante u biznis verovatno će se razočarati
neka dosadašnja iskustva govore: prvo podrum ondak vinograd.
ne se brigaš!
ima gi majka Makedonija grojze za site nas!
prvo smućkaj vino, napravi brend(robnu marku),prodaj,naplati pa onda diži vinograde koliko ti duša ište
tako su počeli svi veliki pa što ne bi i mi?mislim,ako pričamo o zaradi od hektara vinograda, čisto da se ne lažemo

Ovaj clanak sam nasao na hrvatskom sajtu (vecini vas je sigurno poznat). Mislim da je interesantan i da je mozda neki na neki nacin pogled u buducnost.

[/b]
Posljednjih godina promijenila se vinska karta Hrvatske. Agrokor je postao uvjerljivo najjači igrač, a na drugo mjesto izbio je Enver Moralić

        Za pedeset posto domaćeg tržišta vina prije samo pet godina borilo se sedam domaćih tvrtki, a danas se taj kolač dijeli između samo njih tri. Agrokor, Kutjevo i Badel 1862 u ukupnom prometu vina danas sudjeluju s više od 50 posto.

        Za brzu konsolidaciju tržišta vina najzaslužniji je Agrokor koji je akvizicijama, ali i povećanjem broja hektara pod vinogradima, od 2004. godine uvećao svoj udjel s četiri na više od 30 posto.

        Doduše, 2005. godine nije izgledalo kao da će Agrokor i u tom segementu zauzeti lidersku poziciju. U tom trenutku u vlasništvu je imao vinarije Agrolaguna i Mladina, te 49-postotni udjel u Belju. Na opće iznenađenje prodao je udjel u Belju, a iz Agrokora su poručivali da nemaju ambicija osvajati lidersku poziciju u tom segmentu. U međuvremenu, Agrokor je ipak preuzeo vinariju Belje, uzevši je u zakup, a prije dvije godine u sastav Agrokor vina, na čelu kojih je Đuro Horvat, ušle su i vinarije Istravino i Iločki podrumi od braće Juraja i Krešimira Mihaljevića. Zahvaljujući akvizicijama, ali i visokim ulaganjima u vinograde i vinarije, Agrokor danas, prema riječima Franje Francema, direktora Agrokorovih vinskih projekata, proizvede na godinu oko 20 milijuna litara vina, odnosno oko trećine ukupnog prometa vina u Hrvatskoj.

        - Ukupni promet vina u Hrvatskoj procjenjuje se na oko 60 milijuna litara, tako da Agrokor vina drže oko trećinu tržišta - pojasnio je Francem. I na poziciji broj dva na domaćem tržištu došlo je do promjene. Enver Moralić, s vinarijama u Kutjevu i Đakovu, posljednjih je godina znatno povećao proizvodnju vina te danas proizvodi oko 11 milijuna litara vina, čime je prestigao Badel 1862 koji je svojedobno čak držao i prvu poziciju na tržištu. Zahvaljujući činjenici daje stolno vino Kutjevačka graševina najprepoznatljiviji brend vina u Hrvatskoj, ni u prošloj recesijskoj godini Moralićeve vinarije nisu loše stajale.

 
Domaći promet vina (bez uvoza i dorade), Izvor: Hrvatski centar za poljoprivredu hranu i selo


Pad prodaje vrhunskih vina
        U segmentu vina ostvarili smo prošle godine prihod od oko 150 milijuna kuna, što je jednak rezultat onome iz 2008. godine. Naš brend Kutjevačka graševina najviše se prodavao u recesiji tako da smo i lani ostvarili jako dobre rezultate - zadovoljan je Enver Moralić.

        Ako je suditi po financijskim rezultatima, recesija se nije odrazila ni na vina Badela 1862 koji s godišnjom proizvodnjom od oko 6,5 milijuna litara na domaćem tržištu drži treću poziciju. Badel je u 2009. imao rast u segmentu vina od osam posto i ostvario oko 110 milijuna kuna prihoda.

        - I kad je riječ o padu potrošnje, uočene su promjene u strukturi prodaje koja se najviše manifestirala u strukturi kod vrhunskih vina, gdje bilježimo pet posto manju realizaciju u odnosu na 2008. godinu, dok su sve ostale kategorije ostvarile rast - kaže Zvjezdana Blažić, predsjednica Uprave Badela 1862.
        Ekonomska kriza tako je dodatno pogoršala ionako ne baš povoljan omjer prodaje vina. Naime, u Hrvatskoj kvalitetna vina ostvaruju 64,4 posto prodaje, stolna vina 31,2 posto prometa, dok vrhunska sudjeluju samo s 4,4 posto, što je daleko ispod prosjeka Europske unije.


Zalihe i crno tržište
        Za razliku od velikog trojca koji tvrdi da mu kriza zasad nije jako naštetila, manje vinarije teže se nose s problemima. Vinarija Vinoplod iz Šibenika u 2009. godini imala je osam posto manju prodaju vina u odnosu na godinu prije. Nelikvidnost, nemogućnost naplate, ali i problemi s plasmanom ostavili su posljedice. Iako je i dalje u vrhu vodećih proizvođača vina, tvrtka pomalo gubi tržišni udjel (u posljednjih pet godina pao je sa sedam na šest posto), a prošle godine prvi put nakon 17 godina nije isplatila dividendu dioničarima.

        S obzirom na to da se očekuje godina još teža od prošle, Moralić predviđa da će se brojni vinari naći u problemima: - Mnogi će propasti, osobito manji. Država je davala nekontrolirano poticaje, brojni su vinari dizali kredite, a sada ne mogu plasirati svoje vino. Neće biti jednostavno ni srednjim tvrtkama, a kamoli malima - smatra Moralić.

        Vjerojatno zbog činjenice da će kriza pomesti dio manjih konkurenata Veliki' ne namjeravaju nikakve akvizicije u Hrvatskoj. Interesenata nema ni za kupnju Dalmacijavina koje je još u državnom vlasništvu. Planovi vinara za budućnost uglavnom su orijentirani na izvoz koji je, unatoč tome što proizvodimo više vina nego što su domaće potrebe, slabiji od uvoza. Naime, uvoz čini čak četvrtinu ukupnoga prometa vinom u Hrvatskoj, odnosno oko 14,5 milijuna litara. Prije devet godina situacija je bila znatno drugačija - 2002. izvoz je bio jači od uvoza, izjednačenje 2004. godine, a od tada su stvari krenule nagore...

        - Zabrinjava da posljednjih godina uvoz raste po prosječnoj stopi od dva posto na godinu, dok u isto vrijeme izvoz pada prema stopi od dva posto - navodi se u studiji agencije za istraživanje Hendal Dinamika industrije vina 2009'.

        Najviše se uvozi vina za preradu i doradu, a najveći uvoznici su i najveći proizvođači. Najveći uvoznik je Istravino, a slijedi ga Badel. Čak 85 posto vina uvozimo iz zemalja bivše Jugoslavije, među kojima prednjači Makedonija s visokih 43 posto udjela u uvozu. Makedonski Vranac naprosto je osvojio nepca hrvatskih potrošača. S druge strane, s visokim postotkom izvoza mogu se pohvaliti tek rijetki. Najveći hrvatski izvoznik vina je Enver Moralić, koji u Bosnu i Hercegovinu, Švicarsku i Njemačku plasira čak 30 posto svoje proizvodnje. Nove šanse za izvoz vidi u Rusiji i Indiji

        - Nedavno smo u Indiji dobili zlatnu medalju za vino. Procjenjujemo da tamo imamo realne šanse. Za razliku od Kine u koju smo svojedobno pokušali uvoziti, pa smo odustali budući da su tamo vina izuzetno jeftina, Indija nema vlastitu proizvodnju, pa vjerujem da tamo možemo uspjeti. Jednako tako šanse vidimo i u Rusiji, gdje planiramo uskoro otvoriti tvrtku - najavio je Moralić. Za razliku od njega u Badelu vjeruju da na kineskom tržištu ima mjesta za njihov Plavac Hvar, budući da Kinezi preferiraju crna vina. - Izvoz u Kinu počeli smo 2008. godine, ove godine očekujemo da ćemo udvostručiti dosadašnje količine i da bi izvoz na to tržište mogao dosegnuti oko 200 tisuća boca - kažu u Badelu 1862 koji godišnje izveze vina u vrijednosti od 1,7 milijuna eura.

        Bolna posljedica slabog izvoza i velikog uvoza enormne su zalihe. Upravo to, u Badelu, uza sivo tržište, smatraju najvećim problemima. - Tu je i nezadovoljavajuća razina potrošnje vina, a s tim u vezi i neprihvatljivo visoke marže na vinima, posebno u segmentu HoReCa kao kanalu s izraženim potencijalom rasta - kaže Zvjezdana Blažić.


Potrošači bez lojalnosti
        U Badelu stoga planiraju kroz sinergiju s ostalim proizvođačima vina utjecati na razvoj vinske scene u Hrvatskoj i educiranje potrošača. Podatak da Hrvati na godinu popiju 35 litara vina prema 85 litara piva pokazuju da se na tom polju itekako može raditi Kao i na brendiranju.

        Hendalovo istraživanje, naime, pokazalo je da se u percepciji hrvatskog potrošača nijedan proizvođač nije znatnije izdvajao kao najbolji ili kao onaj koji se najčešće kupuje.

        - Više od polovine proizvođača nije se moglo sjetiti koji im je najbolji proizvođač vina, što ukazuje na nisku lojalnost određenom proizvođaču i brendu vina unutar šire populacije i na lakoću ulaska inozemne ponude - navodi se u Hendalovoj studiji.

        Domaći vinari ipak imaju sreću da potrošači pokazuju lojalnost hrvatskim vinima, kao i regionalnu lojalnost u smislu konzumacije vina prema regiji podrijetla. Pitanje je doduše hoće li domaći vinari znati zadržati tu lojalnost ili će ih pobijediti jeftiniji i agresivniji konkurenti iz uvoza.


Usitnjenost vinograda i proizvodnje
        U Hrvatskoj je registrirano oko 36,6 tisuća hektara vinograda, a oko 80 posto vinograda manje je od jednog hektara. Usitnjenost domaće proizvodnje grožđa osli-kava se i iz podatka da se kod nas proizvod-njom vina bavi više od 100 tisuća obitelji, dok je u tržišnoj proizvodnji angažirano nešto više od 15 tisuća domaćinstava. Na isti zaključak navodi i podatak da vinograde veće od 50 hektara ima samo 25 proizvođača, odnosno poduzeća, a da se proizvodnjom vina za tržište bavi oko tisuću poslovnih subjekata.

E baš mislim da treba preispitati poreklo njihovog kapitala! Zašto da ulaznica u svet vinara bude velika kinta! Ako imaš vinograd koji daje odlično grožđe, a nemaš kintu da počneš proizvodnju, džaba ti vinograd! Prodaćeš grožđe vinaru koji je "pošteno" zaradio novac u biznisu i on će da pokupi sav kajmak!

Što se tiče organskih vina, probao sam na prošlom salonu vina organsko belo vino iz španije i mogu vam reći da je odlično. Veoma sveže, aromatično,... ne sećam se samo koja je sorta bila u pitanju. A i naša Morava je sorta koja ne zahteva mnogo hemijskih tretmana preko godine, a daje odlično vino. Bar možemo da stremimo što manjoj upotrebi hemijskih sredstava za zaštitu loze.

Osnovna stvar interesantna za male proizvodjace koji bi se bavili organskim vinima je prostor na trzistu jer prema standardima EU firme koje se bave konvencionalnim vinarstvom nemogu nikako proizvoditi i prodavati organska vina cak ni cerke firme!!! Svi koji su probali organska vina su zadovoljni.U Beogradu je skoro otvoren restoran koji sluzi samo organsku hranu i taj restoran recimo sada nema domace/proizvedeno u Srbiji/vino da ponudi :doh:

Ministar poljoprivrede je izjavio proslog meseca povodom sajma u Nirbergu da ce njegovo ministarstvo uraditi sve da povrsine na kojima se ljudi bave organskom proivodnjom poveca za 40* a to je 40*15.000h

Dakle sansa za male i one koji jos nisu nasli mesto na trzistu postoji u tom segmentu :thumb:

O ministru poljoprivrede neću da pričam ništa lepo, to je jedan običan krelac,....!!!!
Mislim da se plodovi njegovog rada vide u celoj poljoprivredi, ne samo u vinarstvu.
Tako da se ja ne bih mnogo uzdao u državu. Ako hoće da pomognu, nek smanje obaveze, neka olakšaju papirologiju, olakšaju plasman,...

A sta bi na ovo rekla nekolicina koja je dobila podsticajna sredstva/i preko toga/ :lol: :lol: :lol:

Morao sam da stavim ovaj clanak iz novosadskog Dnevnika (za one koji ne prate). Sta nasi ljudi misle kuda ici.


Велики произвођачи вина потребни Србији
ШИД: Србија намерава да повећа број добрих и великих произвођача вина у земљи, што доказују нове мере Министарства за пољоопривреду, водопривреду

и шумарство које подстичу и стимулишу виноградарство – рекао је у Беркасову енолог професор др Слободан Јовић, где је био члан стручног жирија 15. сремске винијаде. У разговору са паорима, Јовић је подсетио да је педесетих година прошлог века под виноградима било 100.000 хектара док је данас та цифра спала на 15.000- 20.000. Јовић каже да покушај државе да повећа засаде винове лозе баш на обронцима Фрушке горе, али и у Србији, има своју политичку и економску оправданост која би омогућила паорским домаћинствима да на финансијски лакши начин дође до великих виноградарских засада.
- Истина да виноград тражи присутност домаћина готово свакодневно у њему, разлог је више да би из једног домаћинства у винограду радило од четири до седам особа. Они би имали посла из којег би следила профит – сматра он и додаје да је запошљавање у кући велик подухват друштва који ће паорима омогућити да на пример са 10 хектара винограда имају бољи и испуњенији живот. Домаћинства која се баве и другим пословима могу имати и мање површне под виноградом, а неко и веће од 10 хектара. То би били они паори који би се определили искључиво за виноградарство. Напомиње да добри познаваоци виноградарства кажу да не треба много државног труда па да се побољшају услови за рад у виноградарству. То значи ниже цене средстава за заштиту винове лозе, а више цене за литар вина. Међутим, обезбедити и откуп грожђа велика је ствар за мала домаћинства која би имала и мање приносе.
Када је у питању квалитет вина, др Јовић саветује винаре да поштују традицију у мери у којој она доприноси квалитету, али да слободно одбаце оно што се коси са савременом технологијом у производњи вина. Ни град или лед како народ каже, не направе толику штету на нашим виноградима колико нам направе наши произвођачи у току процеса производње вина.
- Ради се о одабиру судова за вино, јер многи од њих нису погодни за производњу, смештај и одржавање вина. Дотрајалост одређених судова даје боју и мирис вина који нису онакви какви би требали бити. Ми идемо на то да произвођачи вина купе нову бурад и све остале посуде којим се служе приликом производње вина - истиче др Слободан Јовић.

Д. Савичин

nemogu da ne pomenem svakog dana prolazim pored navipovih vinograda u jagodini 40 hektara koji ove godine izgleda da ce ostati neobradjeni tuzno ti je srpsko vinogradarstvo nije to psenica ove godine radim sledece necu, lakse nam je da uvezemo od makedonaca

Deo odgovora na pitanje koje želim da postavim je već u ovom što ste napisali iznad (do duše pre skoro 6 godina), ali evo, ipak ću pitati - da li je isplativo gajiti lozu i samo prodavati grožđe, a ne i praviti vino? Koliko sam shvatio vinograd je zasebna nauka, a spravljanje vina je takođe komplikovana nauka za sebe. Ukratko - biti uspešan u vinogradu i proizvoditi dobro vino zahteva apsolutnu posvećenost, temeljno obrazovanje i mnogo vremena (bar sam ja tako razumeo).

Pošto se bavim nekim sasvim drugim stvarima, bio bi mi prevelik zalogaj da radim i jedno i drugo. Sam posao u vinogradu i uzgoj grožđa mi se čini privlačnijim od proizvodnje vina i sa tim bih mogao da izađem na kraj. To bi mi bila neka vrsta hobija, ali do sada sam u životu svaki hobi pretvorio u posao i uspeo da ga naplatim. Ako bih gajio lozu ozbiljnije voleo bih i da prodam neku količinu, čisto da pokrijem jedan deo troškova i više kao neku potvrdu da to što radim vredi (ako je neko spreman da plati za tvoje grožđe, to znači da si dobar u njegovoj proizvodnji).

Koliko je teško prodati dobro grožđe u Srbiji? Da li je situacija bliža tome da se kupci otimaju o rod ili da rod propadne? Kome najčešće prodajte? Da li su to velike vinarije (i da li za rad sa njima morate imati registrovano gazdinstvo) ili su glavni kupci lokalni entuzijasti koji prave vino i rakiju "na divlje"? Postoje li neka otkupna mesta gde možete ponuditi to što imate ili kupce tražite preko interneta, oglasa, prijatelja...? Kako ste zadovoljni otkupnim cenama?

Eto, postavio sam mnogo pitanja, ali kroz sve njih se prožima glavno ono glavno - opravdanost uzgoja loze samo za prodaju grožđa?

Из мог искуства ситуација је следећа:
Квалитетно грожђе може да се прода по цени од 0,4 до 0,5 евра/кг.

Али шта значи квалитетно ?
- Ограничен род ( бело 1,3 - 1,5 кг/чокоту, црно 1,5 - 1,8 кг/чокоту ),
- здраво ,
- да нема заосталих пестицида,
- да је сорта одговарајућа ( тражена на тржишту ),
- да је произвођач уписан у виноградарски регистар.

Напомена: У Србији је велика понуда домаћег грожђа, а још већи увоз македонског по веома ниским ценама.

Закључак изведите сами !

Mozda kao jedan od odgovora na inicijalno pitanje o velicini vinograda dovoljnoj za odredjeni  mjesecni prihodiako je post davno postavljen i autor je, vjerovatno, u medjuvremenu, pronasao odgovor, mali osvrt na lokalnu situaciju u mom okruzenju. Dobar dio proizvodjaca, zbog usitnjenosti posjeda i skupe cijene zemljista (15-25€ za m2) proizvodi izmedju 1000 i 5000 flasa vina i jos po nesto rakije na godisnjoj bazi. Troskovi proizvodnje su mali jer se sve radi u licnoj reziji uz samo par motorizovanih orudja (atomizer, trimer, kultivator). Troskovi zivota su takodje mali jer se vecina potrebnog voca i povrca takodje zadovoljava iz vlastite potrosnje. Prinosi su, gotovo konstantno stabilni jer nema problema sa gradom/ tucom, dovoljno je sunca a jako rijetki periodi sa prevelikom kisom. Zna se desiti da su veliki napadi pepelnice i plamenjace a u tom slucaju sve zavisi od pumpe ili atomizera. Primjerice, ove godine 3 mjeseca nije pala ni kap kise. Voda je besplatna, ogrevno drvo takodje tako da se od fiksnih troskova pojavljuje samo struja te razni oblici interneta i mobilne telefonije. Sada, cijena vina je 10€ za flasu od 0,75l, rakije 10€ za 1 l. Problem plasmana nije upitan jer se 90% prodaje turistima na kucnome pragu ili u sklopu vlastitog R&B-a, B&B-a, apartmana, konobe i sl. Trenutno je veci problem dovoljno proizvesti nego prodati. Za primjer jednoga od komsija/ rodjaka koji proizvodi nekih 1500l vina= 2000 flasa i 200l rakije je suma, nekih 24.000€ na godisnjoj bazi. Treba oduzeti neku sumu za hemiska sredstva, amortizaciju opreme, dosadjivanje itd. To ne prelazi sumu od 2-3.000€. Ovo sve se odnosi na jedan jako mali lokalitet. Srecom su cijene vina i rakija velike ali na zalost cijene zemljista isto tako. Bizarna je cinjenica da 99% mjestana radje pije pivo nego vino. Rakija se vec malo vise konzumira. Sumnjam da sam sa ovim mojim osvrtom bilo kome pomogao kod odluke da li ulaziti u biznis ili ne, vise je dodatak raznolikosti isplatljivosti i velicini vinograda. Cijena makedonskog grozdjase krece kod kupovanja izmedju 0,30 i 0,45€. Domace grozdje se u regiji placa po 0,70-0,90€ a ako kupujes kod komsije 1,-€ (ovdje mislim na moje komsije). Makedonsko se vecinom dokupljuje ako zafali za rakiju. Za vino se ne uzima. Svako dobro i zivjeli!

Porodično planiramo da počnemo da se bavimo vinogradarstvom, ništa komercijalno već za nas ukućane. Zanima me koja sorta je najbolja - u smislu da nema puno ulaganja, nema previše ''posla'' i sl.? Hvala unapred na odgovoru. :)