Sve o Vinu Forum

Čudno temu Kalemljenje vočaka u temi Vočarstvo nisam vidjeo pa je otvaram
a ako vec postoji ta tema nadam se da ce admini onda ovo moje pisanje preseliti tamo
gdje spada

Moze li netko da mi pojasni
Zasto je potrebno u toku zime da se plemka grancice koje zelimo
kalemiti spreme tokom zime u podrume.
Zar se ne moze u proljece kada zelimo da kalemimo i grancice 
odsjecemo sa voccke koju zelimo kalemiti.
Te malo jasnije kako te grancice uskladistiti u sta ih zamotati
koliko vlage im osigurati
zar se nece sasussiti itd.
Te koji naccin sa tim skladisstenim grancicama kalemljenja

primjeniti u proljecce

Unapred hvala Mirso

пријатељу, ако имаш стабло сорте у непосредној близини подлога на које би калемио, логично је да, без обзира за који начин калемљења се одлучиш, нема потребе да скидаш гранчице пре тог дана кад мислиш да калемиш. међутим, ако рецимо калем гранчице шаљеш у други регион или државу, неопходно их је скинути у одговарајуће време, наравно у складу са изабраним начином калемљења, а затим заштитити од расушивања, прегревања и напада патогена, прописно упаковати и транспортовати. за неки од видова калемљења у пролеће на које си ти мислио, највероватније очење будним пупољком или просто спајање гранчицом, добра је пракса узимања гранчица то јутро кад мислиш да их искористиш и уопште не мораш да их скидаш у јесен и онда трапиш у хладњачи у ишчекивању пролећа.
ово о чему питаш наиме најчешће је пракса у великим воћним и лозним расадницима, који користе собно калемњеље и који целу операцију морају унапред да испланирају до у детаљ, значи репроматеријал, радну снагу итд. тако да не могу да обезбеде потребну количину гранчица јутро пред калемљење...

Ako ima neko neki dobar PDF o kalemljenju mogao bi postaviti link.
Ja sam guglao u par navrata i nisam nasao nista korisno. Brate, procitao sam tvoj post o apopleksiji i ovaj o kalemljenju, vidim da ti ide od ruke sve u vezi vocarstva pa bi mogao prosvetliti nas neuke :whistle:
Konkretno me zanima koje su preporucene podloge za najcesce vocne vrste koje se sade kod nas (kajsija, sljiva, dunja, jabuka, tresnja) i kada se kaleme? Bice jos pitanja, ovo je za pocetak ::)

сада иде један рекордно дугачак пост...

што се тиче калемљења, наравно неопходно је придржавати се упутстава из теоријских оквира али стално треба имати на уму да се ради о операцији која се, барем што се извођења тиче, најлакше и најбоље учи вежбом, а посебно је повољно ако будући калемар поред себе има неког искусног ко ће му одмах показати који су то детаљи које није лако, ако је икако могуће савладати само кроз теорију. кажу да је добар алат битан, што свакако стоји, али није од пресудног значаја. различити облици калемљења познати су више хиљада година, када нису постојали префињени и специјализовани алати. из личног искуства могу да кажем да, док је неопходно поседовати чисто и оштро сечиво, ипак је на почетку најбитнија воља, јер калемљење почетнику изгледа као пипав и неизвестан посао, али зато ретко шта може обрадовати воћара ентузијасту као када види да се његова племка примила, да му је прво калемљење успело. пре тога, за почетак можете вежбати пресеке гранчице на младицама врбе, или скидање пупољака са гранчица неког парковског дрвећа...

постоји више стотина начина калемљења, од којих већина представља варијације и нијансе прилагођене специфичним особинама биљних врста, климатским условима, добу године, алатима којима се калемљење обавља и преференцијама радника који операцију врше. у суштини се сви ови начини могу свести у једну од две групе:
1) калемљење пупољком
2) калемљење гранчицом (са више пупољака)
у пракси се широко користи свега неколико начина, оних који обезбеђују најбољи пријем и наравно највећу економичност саме операције и производље садница уопште. иначе, није сваки пут циљ калемљења производња садница (постоји прекалемљивање, кад је воћка неродна или се жели делимична или потпуна промена сортимента у постојећем засаду. такође, некад је потребно окалемити сорту опрашивача на грану постојеће сорте или употребити калемљење да се подмлади или поврати остарела односно оштећена воћка...), али је сваки пут циљ ове операције да се размножи неки жељени тип воћне врсте (сорта, клон), јер генеративно размножавање не обезбеђује верно преношење за човека жељених особина воћке на потомство.

о калемљењу се као што сте рекли може причати пуно и куцати данима, тако да ћу сада још "само" одговорити на ваша питања па ако неког интересује још нешто нек слободно пита, уколико знам радо ћу дати одговор када стигнем.

дакле, Мане, сад видим да нисам рекао, ако мораш да чуваш калем-гранчице неко време до употребе (обично у време калемљења на зрело крајем лета), уколико се ради о сатима или данима, довољна је обична најлонска кеса, затворена, и смештена у фрижидер. фунгициди нису потребни (није неопходно за хобисте, исплативо није такође, а и није најпаметније држати нешто третирано отровима у фрижидеру у коме се чува храна). потребно је само да им, пре смештања у кесе, одсечете лиске (петељке могу да остану, за калемљење које се најчешће употребљава код већине воћних врста - очење спавајућим пупољком - веома је корисно и олакшава посао када на калем-гранчици остане део лисне дршке под пупољком).

за диоду: има солидне литературе и на нашем језику, нпр. "Савремено калемарство" доктора Ивана Нинковског у издању Нолита, или "Калемљење воћака" од Јована Медиговића - Партенон, обе књиге обилују информацијама на тему али као што обично бива са стучном литературом на нашем језику, нису потпуно одређене по питању аудиторијума на који циљају, а и нису стриктно практично усмерене, што није најсрећније решење неком ко би волео да зна о проблематици нешто чисто практично, што може одмах да примени. тако се редовно деси да останете ускраћени за неки детаљ без кога не можете схватити шта заиста треба да урадите, јер је аутор мислио да се подразумева да то знате. такође, деси се да су информације о одређеној теми разбацане у разним деловима књига и тешко их је пронаћи онда кад вам затребају, посебно ако нисте потпуно у материји. ако вам је потребан другачији приступ, где је све што вам је потребно, и не више од тога, поређано по редоследу извођења и прецизно графички илустровано, срећом на интернету има много ресурса којима се може лако приступити (ех тај google), а ако баш треба да буде pdf ако вам није проблем енглески језик, пробајте ово: http://depositfiles.com/en/files/alid2greh (http://depositfiles.com/en/files/alid2greh), док га нису обрисали са сервера.

што се тиче подлога за како кажете најчешће воћне врсте, то је мало обимнија област, а и проблематичнај е тематика из неколико разлога. прво, која је подлога препоручена у датом случају, зависи за какву се врсту засада опредељујете. затим, где се налази и на каквом је положају парцела, какви климатски услови владају тамо, какав је тип и састав земљишта, онда какве су ваше жеље и идеје у вези са пројектом. ја вам могу рећи шта је најбоље за сваки поједини случај (иако би то било поприлично много текста), али онда имамо следећи проблем: шта заиста можете да набавите код нас? код наших расадничара постоји прилично узан избор и сорти, о подлогама да не причамо, и практично сте принуђени (физичким лицима није дозвољен увоз садног материјала "на своју руку") да узмете оно што они имају, хтели - не хтели. да не помињем да често немају ни оно што су у каталогу навели, јер кад већ дођете до њих ионако ћете вероватно нешто купити, па зашто би онда морали да имају баш оно што ви тражите... можда је зато најпаметније да вам сада набројим шта се препоручује/нуди, а за сваки појединачан случај могу вам рећи детаљно шта знам, само питајте.

дакле:
кајсија - нуди се џанарика калемљена класично - ниско, евентуално на посреднику - сорти шљиве стенлеј (гробар српског шљиварства али о томе неки други пут), што уствари представља непродате саднице стенлеја од прошле године на које је накнадно у зони круне окалемљена кајсија, да не би прерасле и пропале за продају. такве саднице се обично прве продају, па ћете их тешко наћи. требало би да се нуди: кајсија високо калемљена на сејанцима белољљиве или неке друге сорте, зависно од еколошких услова где ће бити садња, или још боље на неком вегетативном безвирусном клону белошљиве, али то је посао који би требало прво да ураде институт у Чачку, или у Земуну, или у Новом Саду... за такве ствари држава изгледа нема пара, све је на Кајманским острвима... у свету се препоручују и користе сејанци разних шљива, у зависности од регије и државе, и у новије време вегетативне подлоге, клонови хибрида дивљих врста рода Prunus, са изразитим позитивним особинама (уједначеност, што важи за све вегетативне подлоге, затим од случаја до случаја разни типови отпорности на патогене, паразите, услове земљишта и климе), као нпр. клонови из серије marianna, nemaguard итд. вегетативне подлоге из ове групе се такође користе за калемљење шљива, бресака и нектарина, бадема. код нас нема сврхе ни маштати о тим подлогама...
шљива - наравно џанарика, која овде није тако проблематична као код кајсије, сем што није добар избор за нашу Пожегачу, али њу смо ионако успешно уништили а бљутави стенлеј се добро сналази на популарној џани. у свету, важи систем као и за кајсију, значи нове безвирусне вегетативне подлоге које имају велику предност у односу на џанарику, а постоје и савремени системи гајења где се смањује међуредни и размак између биљака у реду и напушта побољшана пирамида као главни узгојни облик, што опет захтева посебне, врло слабо бујне подлоге (на којима се посебно добро сналазе наше чачанске сорте - уз праву резидбу и негу плодови им буду СТВАРНО крупни као што пише у каталозима а не као код наших сељака на пијацама, а и избегава се потпуно алтернативна родност, што их такође неретко сналази кад се гаје као да су стенлеј, без обазирања на њихову различитост). једна таква подлога је Pixy, а постоји читав низ подлога за шљиву које имају нешто већу бујност (marianna, бројни клонови јулијанке, дамасценке, Ackermann, Brompton, Citation...)
трешња... од генеративних се користе сејанци дивље трешње (врапчаре) и сејанци магриве (рашељке), а од вегетативних клонови хибрида врапчаре са магривом (Maxma Delbard серија) и са Prunus pseudocerasus (позната подлога Колт), а ту су и селекције вишње као подлоге за трешњу - најпознатија је серија клонова вишње Gisela (5, 7, 158...). све ове подлоге имају пуно мању бујност од дивље трешње, па дају могућност да се трешња на њима гаји у полупатуљастим формама, што вишеструко појефтињује производњу (ипак нека нико не мисли да се то лепо посади и онда расте патуљасто и порасте мало - потребна је брижљива резидба, и зимска и зелена, да би се бујност трешње обуздала).
дуња: подлоге су дуња МА, дуња ВА (Анжерска и Провансалска дуња - два француска клона), евентуално бели глог. у иностранству се радило на ослобађању ових селекција дуње (које су и најважније подлоге за крушку) од вируса, али је илузорно очекивати да се код нас може отићи у први расадник и набавити тако нешто...
на крају, што се тиче јабуку вероватно знате, серије вегетативних подлога "M" из Malling серије створене у East Malling истраживачкој станици у Кенту у Енглеској (М2, М9, М26, М27) и "ММ" (најпознатији клонови су 106 и 111, то је серија Malling-Merton, створена на John Innes институту у Merton-у, такође Енглеска) и код нас и у свету престављају најзначајније подлоге за јабуку. међусобно се разликују пре свега по бујности али и по отпорности према патогенима и штеточинама. ту је и шведски Alnarp A2, одлична подлога за суровије климате. јавите ми ако је нађете. постоје нарано и неки савремени клонови и селекције, али о томе ако вас баш интересује, иако сутра не радим ништа већ је врло касно а и јебуке ми нису претерано интересантне (у поређењу са неким другим воћем).

за крај само још једну напомену: истина је да је калемљење лепа пракса, и да нама заљубљеницима у воће и воћарским професионалцима доноси радост а некима и материјалну корист, али када говоримо о калемљењу треба имати у виду и реалну опасност која је више пута доказана кроз праве производне и привредне катастрофе - ово је један од најлакших начина за преношење патогена и паразита у крајеве које они природно не насељавају.
код дизања засада неопходан је опрез, одговорност, консултација са стручним лицем, а у многим земљама је кривичним законом обухваћено неодговорно понашање по овом питању. довољно је имати на уму рецимо филоксеру лозе и вирус шарке шљиве и последице које су оставили на виноградарство односно шљиварство...

до даљњег, поздрав свима овде, а посебно ракијашима

Stvarno je rekordni post 8:)
Ne racunam one copy/paste, ovo je definitivno najduzi napisani post i ima sta da se procita u njemu :thumb:

Moj deda je majstor za kalemljenje, bez preuvelicavanja, kalemi sve od ruza preko citrusa, kivija, loze pa do ovih "standardnih" vocki. Jos dok sam bio u srednjoj skoli pokazao mi je neke osnove. Kalemili smo mandarine i limunove a podloga je bila Poncirus. Klasika, "T" rez na podlozi, onda se sa plemke odreze pupoljak, lisna drska se skrati na duzinu pupa i sve to uglavi u rez na podlozi, zamota gumicom i dovidjenja. Ja sam nakalemio oko 50 komada i skoro svi pupoljci su krenuli tj. primili su se sto me iznenadilo... Ili se agrumi lako kaleme ili sam ja talentovan ;D

Problem je sto sam stalno u NS i nikako da odem u Hercegovinu kada deda kalemi pa da pokupim jos neke fore...
Zanima me da li se na ovaj nacin koji sam opisao mogu kalemiti i ostale vocke koje sam nabrojao u prethodnom postu?
U cemu je razlika izmedju niskog kalemljenja i kalemljenja u zoni krune (ako sam dobro zapamtio ono sto si napisao u prethodnom postu)? Kada se primenjuje prvi a kada drugi nacin?
Eto toliko za sada a bice jos pitanja kasnije >:D

и мени је требало рекордно пуно времена да све искуцам, али ако ико нађе неку корисну информацију, ето мени сатисфакције... драго ми је ако сте нешто такво пронашли.

то са резом у облику слова Т на подлози, класична је техника калемљења пупољком - очења (пупољак - око), које представља најуниверзалнији и најчешћи начин калемљења. у зависности од времена када се изводи, може бити очење будним (рано у пролеће, када пупољак из претходне вегетације креће - буди се, или у јуну, незрелим пупољком из текуће вегетације; у оба случаја пупољак је способан да крене одмах по оствареном пријему и калусирању ране), и очење спавајућим пупољком (након потпуног сазревања пупуљка из текуће вегетације а за време мезграња - активности сокова и лаког одвајања коре подлоге и племке, значи крајем лета, никако прерано, јер би пупољак кренуо а настали младар не би имао довољно времена да одрвени и припреми се за зиму). овај други облик очења се изводи чешће, а очење будним пупољком може да се примени евентуално ако очење спавајућим не успе (што није чест случај ако се иоле пази, јер, нормално сем уколико не покушамо да спојимо некомпатибилне симбионте, проценат пријема редовно прелази 95%, па и више).

многи сматрају да је очење, а нарочито спавајућим пупољком, најбољи начин калемљења, а свакако му треба дати предност у односу на друге начине кад год је то изводљиво, јер је најисплативији, технички је лак, може да се примени на скоро свакој воћној врсти, пријем је изврстан... ово је основни вид калемљења у свим воћним расадницима.

још да додам да није неопходно да реѕ буде у облику слова Т, постоје и варијанте са обликом крста, затим слова I, онда у облику обнутог Т. што се тиче остатка лисне петељке, о њему се говори када се ради очење спавајућим пупољком, јер се пупољци налазе у пазуху листа, а кад се врши очење будним листова на биљци нема, па нема ни остатака петељки. он служи да се лакше рукује пупољком приликом уметања у изрез на подлози, а и као први индикатор пријема - ако после десетак дана на додир лако отпадне, као лист са гранчице ујесен, калемљење је успело; уколико се сасуши и тешко се одваја од штитића са пупуљком, калемљење је извесно пропало (ово ми се десило за сада само једном у животу, искључиво из разлога што сваки пупољак посматрам као будућу воћку и стварно пазим на њих као на бебе  :) ), па ако има времена до краја лета а кора се одваја, треба га поновити. евентуално, може се калемити будним пупољком или гранчицом, у идуће пролеће.
да, цео лист се не оставља да не би преко своје велике транспирационе површине изазвао повећани губитак влаге штитића са пупуљком, евентуално тако спречио и пријем, зато се одсеца а оставља се, из поменутих разлога, део његове петељке (неко остави тек мало, као твој деда, ја остављам мало већи део дршке, да потпуно избегнем додиривање пупољка).

све воћке које си набројао могу да се калеме на тај начин.
под претпоставком да познајеш технику прављења зареза и скидања и уметања пупољка, да имаш оштар нож и калемарске гумице (могу и пвц тракице, гумене копчице, влакно рафије), потребно је:
да одабереш праву комбинацију подлоге и племке (мада је остало забележено да је неки Мичуринов сарадник окалемио крушку на лимун, тај и слични покушаји се никако не препоручују  ;D)
да испоштујеш временске прилике и доба године (крај лета, у току августа када се примети добро одвајање коре на подлози - добро заливање у дотадашњем делу вегетације знатно доприноси активности сокова и стању коре - пре подне по облачном дану или рано рано ујутру ако је сунчано),
да се након операције спречи да сунце директно пржи окулиране пупољке,
да не погрешиш па непажњом узмеш цветни уместо лисног пупољка (лисни су шиљатији) - најобоље је користити пупошжљке са средњег дела добро одрвенеле гранчице из текуће вегетације,
и резултат неће изостати.

ниско калемљење се најчешће примењује. изводи се на 10 - 15 центиметара изнад земље, а циљ му је јасан: да надземни део воћке да племенита сорта, а подземни део и коренов врта да буде од подлоге, која у односу на сорту има супериоран тај биљни орган. калемљење не треба изводити још ближе земљи, јер би онда подлога дохватила земљу и пустила сопствене жиле а само калемљење тиме постало обесмишљено.

високо калемљење, тј калемљење у зони круне, представљк калемљење племените подлоге на одређеној висини, и то оној која одговара висини почетка круне будуће воћке. на тај начин од подлоге се не добија само корен са кореновим вратом, него и дебло воћке, и то се ради рецимо у случају када се племка осетљива на мраз или сунчане ожеготине. калемљење се на овај начин врши и приликом употребе посредника (деблотворца), при чему се воћка састоји из три компоненте: подлоге, на коју је ниско окалемљен деблотворац, на кога је високо окалмељена племенита сорта. ово се изводи ради превазилажења некомпатибилности између одређених подлога и племки (познати пример је коришћење калуђерке између дуње и виљамовке).
могуће је калемљење вршити и још височије - на рамене гране, али ово је веома ретко и не изводи се у циљу производње садница.

Sta da kazem, detaljniji odgovor nisam mogao dobiti 8:)

Evo jedno konkretnije pitanje... U Hercegovini imam 12 tresanja koje su sadjene otprilike kada sam se rodio i za koje sam "vezan" na poseban nacin pa mi je zelja da ih nekako "prenesem" u Novi Sad. Posto zivim u stanu skontao sam da je jedini nacin da ih nakalemim na neku patuljastu podlogu, posadim u vecu saksiju i da ih drzim na terasi...
Malo sam se raspitivao i dosao do informacija da mi treba podloga Gisela 10 ili Edabriz. Guglao sam ali nista, da li mozda imate ideju gde se mogu nabaviti te podloge?

Malo cu otici van teme. Citajuci ovaj post odmah sam se setio necega sto sam davno procitao, Mihajlo Pupin svoju kucu u SAD sazidao je od kamena iz otadzbine koji je dopremio brodom.
Dioda,  pozdrav od zemljaka !

е па диода, интересантна идеја пријатељу... али за њу је, као и за многе добре ствари и идеје уосталом, потребно доста времена како би се спровела у дело.

по класичном методу добио би садницу тек после 2 године:
1. у пролеће 2010. набавиш садницу патуљасте подлоге, и одмах је посадиш у саксију. садницу скратиш по пропису, редовно је заливаш и прихрањујеш микрођубривима. ручно скидаш Myzus cerasi (црна трешњина ваш) кад/ако се појави, све у свему тетошиш је максимално, да би у јесен била спремна
2. у лето 2010. одеш у Херцеговину на одмор, дан пре него кренеш назад за НС одрежеш неколико летораста са периферије круне, са лепо развијеном лисним пупољцима жељене трешње. листове одстраниш пресецањем петељке на отприлике 1/3 - 1/2, и те две три гранчице одмах ставиш у полиетиленску кесу, која се добро затвори (гранчице се сложе на један крај кесе, кеса се онда "урола" и увеже гумицама или канапом, али пажљиво да се не повреде пупољци и петељке), евентуално пре тога покваси изнутра са пар капи воде, и стави у фрижидер, у коме ће бити до непосредно пре пута. на 4 степена целзијуса и у кеси, гранчице неће изгубити свежину неко време (необично је важно склонити лишће одмах по скидању гранчице са дрвета, може чак и на дрвету, док још није одсечена). у међувремени, на добро негованој подлози требало би да се кора лако одваја - причамо о рецимо крају августа, почетку септембра - трешња се лако окулира у то време на војвођанским просторима.
3. по доласку у НС, кеса опет иде у фрижидер, и сутра ујутру, оштрим и чистим ножем два пупољка се скидају (по потреби више, али два најбоље скинута биће искоришћена за калемљење једне подлоге) и што пре (пар десетина секунди је уобичајено време извођења целе операције) уметну у непосредно пре тога направљен Т урез у подлози - први пупољак на 10 - 15 центиметара од земље, други на пар центиметара изнад њега, али са супротне стране подлоге (базирано на испитивањима у мини огледима, постоје нека савремена мишљења - да слично као код јабучастих врста, ако се калемљење трешње обави височије - рецино на 25 или 30 центиметара - смањиће се бујност додатно, али то није ни толико изражено да би било значајно, нити је још увек довољно проверено). пупољци се по извршеном спајању прописно замотају гумицом која се умерено затеже приликом мотања око стабаоцета. пупоњак и део петељке се остављају слободни, и пази се да се не повреде (уз мало претходне вежбе брзо се овлада техником везивања). два пупољка се користе у случајевима као што је овај, кад треба да се мали број подлога окалеми на "сталном" месту (ако се то може рећи за саксију) да би се минимализовала вероватноћа да калемљење не успе, јер немате 100 подлога па да не буде битно ако једна закаже, а изгубио би време, у току кога би подлога могла и да прерасте...
4. након десетак до петнаест дана отпадањем патрљака петељки на благи додир (често и саме отпадну пре тога) установљава се пријем, и рана би требало без проблема да калусира у наредних неколико недеља. гумица се после одређеног времена сама распада, нарочито ако је изложена температурним екстремима, па је најчешће није неопходно попуштати/скидати.
5. у пролеће 2011. пре кретања вегетације, врло пажљиво садницу прекратиш оштрим сечивом или маказама (воћарским - незванично имам ако неком затреба изврсне Felco оригинал, које могу да набавим по одличној цени - за такав алат, разуме се). пресек треба да буде позициониран пар милиметара изнад пупољка, косо наниже под углом од око 45 степени у супротну страну, тако да доњи део пресека, са супротне стране од пупољка, буде тик мало изнад његове основе. битно је не засећи превише, јер ће се пупољак осушити, али ни оставити превише, јер такође рана не зараста добро. пресек премазати калем воском, да се спречи нагло расушивање, продор инсеката који полажу јаја у ране биљака, продор патогена, и да се поспеши калусирање - зарастање. у том тренутку, практично поседујеш окалемљену воћну садницу.

током те и следеће сезоне, племка ће својим растом, ког форсирамо усправним, потпуно затворити рану и спојити прстен са ткивима подлоге.

е сад, долазимо до оног дела који је најболнији, а без кога нема ништа: како доћи до подлоге која ти треба? искрено, нисам упознат да ико има неку од ове две подлоге код нас, али истини за вољу нисам се никад ни посебно распитивао. оно што је сигурно је да их нема у понуди, али погледаћу код неких пријатеља који се баве расадничарством, па ћу ти јавити. постоји могућност да незваничним путевима дођемо до онога што ти треба, али отом потом, видећемо.
а ко зна, можда и неко други од људи који свраћају на форум има неку употребљиву информацију по том питању, можда би било корисно да поставиш посебан пост у ком тражиш информацију о патуљастим подлогама за трешњу...

иначе, Tabel Edabriz је INRA селекција заштићена ауторским правима, а обзиром да поред несумљиве предности у погледу мале бујности има неких мана и маница (изразита захтевност у погледу квалитета земљиште и водног режима, изражена осетљивост према вирусима (које можда носе несертификована стабла твојих трешања) и према јачем нападу биљних ваши, изражена склоност ка хлорози при вишем садржају креча и базној реакцији супстрата, смањена величина плода у поређењу са многим другим подлогама) боље је определити се за опробану и поуздану гизелу (вероватно си мислио на Gisela 5 селекцију, она је уз Edabriz најслабије бујна вегетативна подлога за трешњу позната у широј стручној јавности), мада за њу стоји да је нешто мање отпорна на зимске мразеве (нека те овај податак не брине, ако ти не буде испод - 25 степени целзијуса на тераси, ова чињеница не би требала да те оптерећује  :) ).

у перспективи, и ја ћу набављати неке патуљасте подлоге за трешњу, али то неће бити гизела него један посебан генотип вишње, и то свакако неће бити још пар година.

хаха, занимљиво је то за камен који је Пупин понео, једино ме интересује где је у Идвору у сред Баната нашао камен  ;D
а има још једна занимљива веза: истина да је само реч заједничка са нашом темом, али вреди поменути један његов проналазак: пупинове калемове...

Nista onda, cekam dok ne docekam ;D
Nije nista hitno ali cu to uraditi cim mi se ukaze prilika pa javljaj cim nesto saznas ;)
Sto se podloga tice, mislio sam bas na Gizelu 10 a ne Gizelu 5. Bolje reci tako su mi rekli. Evo konkretno sta sam saznao kada sam se raspitivao o podlogama

Gisela 4 i 5                                             srednje bujna
Gisela 6                                                 srednje bujna do bujna
Weiroot 72                                             slabo bujna
Weiroot 158                                           srednje bujna
GM 9                                                     slabo bujna, armatura
Gisela 10                                               patuljasta
Edabriz                                                  patuljasta


Hvala na jos jednom detaljnom odgovoru :thumb:

не, Gisela 5 је патуљаста, најкржљавија од свих Gisela, исте бујности као Edabriz, а за Giselu 10 никад нисам чуо  :scr:
или сам ја необавештен по том питању, или је тамо где си сазнао ту информацију неко "прекрстио" неку другу подлогу, што је, кад су сорте воћа у питању, код нас прилично популарно...

постоји Weiroot 10, али он је много бујнији.

иначе, кад причамо о овој теми, треба имати у виду још барем три ствари:

- прво,  да су и такозване средње бујне подлоге које овде помињемо знатно мање бујне од колта, који је опет знатно мање бујан од сејанца дивље трешње

- друго, да њихова бујност зависи јако од примењене агротехнике и услова поднебља у којима су засађени, пре свега особина земљишта. тако Gisela 5, која је патуљак, у условима веома плодног и дубоког земљишта добро обезбеђеног водом и при неодговарајућој резидби, не може да испуни свој примарни задатак - да обузда бујност сорте која је окалемљена на њу. таква стабла могу да достигну бујност Giselе 6, која је иначе бујна малтене као Колт (и по подацима из литературе - нисам видео- изванредно родна, тј подстиче родност сорте на себи која се сматра изузетном чак и за појам трешње. а сви знамо како трешња "нормално" рађа). са друге стране, та иста Gisela 6 може да буде практично патуљаста, ако је на изузетно слабом земњишту. разуме се да су ова два примера права реткост, али треба имати у виду да у воћарству, нарочито интензивном, које се подразумева кад су патуљци трешње у питању, ништа није загарантовано онако као што пише у памфлетима и увек има неко "али"

- трећа ствар се тиче поменуте резидбе: она мора бити обављена пажљиво балансирано и тако конципирано да спречи претерано велики род воћака на патуљцима (мислим на Giselu 5 и на Edabriz), у супротном ће платити величина и квалитет плодова. то практично значи да постоји граница кад је упатуљивање трешње у питању и да се за нормалан род и оправдано гајење сорте на овим подлогама захтева један специфичан приступ, потпуно другачији од приступа који традиционално имамо према трешњи као воћној врсти.

поздрав

bio sam zauzet poslom koji trenutno radim  ali sam i sam trazio i
dosao do podataka za podloge tipa gisela koju je sprovodio micigenski
univerzitet.u njima stoji da gisela 12 ima jak korenski sistem i uz
pravilno odrzavanje daje punu rodnost vec 4 godine plodonosenja i moze
se saditi na svim tipovima zemljista.takodje kazu za hibridne podloge
tipa weiroot 158 i edabriz da nisu tako visokorodne i otporne na
bolesti kao napred pomenuta podloga.napominjem da su ispitivanja
vrsena u americi koja imapriblizno istu klimu i vreme slicno
nasem.njihovo merenje zrenja tresanja zasniva se u odnosu na tresnju
tipo BURLAT i BING.u odnosu na taj kriterijum kazu dali su odredjene
sorte rane ili poznijeg vremena cvetanja i zrenja.ima na tom
univerzitetu nasa zemljakinja prof. Mirjana Bulatovic koja je bila
jedna od tima ing. koji su vrsili ta ispitivanja.takodje sam cuo i za
jednog naseg profesora SAVO {prezime ne znam} sa naseg poljoprivrednog
fakulteta koji ima rasadnik u petrovcicu da je imao odlicne rezultate
u kalemljenju tresanja na pomenutim podlogama pa ovom prilikom molim
sve ljude koji nesto znaju o tom da mi jave voleo bih da licno odem
pogledam i naucim nesto novo i uspostavim ako je moguce poslovnu
sarednju posto nameravam da se ozbiljno bavim poljoprivrednom
proizvodnjom. za svaka obovestenja se unapred zahvaljujem.

Pozdrav za dioda,ako te interesira podloga gizela 5.poslat cu ti adresu i broj telefona,gdje se proizvodi.
Mene sada interesira na koju podlogu se kaleme patuljaste jabuke,kruske,sljive,visnje,te stubaste jabuke,kruske,sljive,kajsije,breskve.Ja sam probao da kalemim stubaste jabuke na podlogu M-9 i za sada nemaju bujnu krosnju.

www.rasadnik-jovanovic.com/gde.php pogledaj ovu adresu mozda mozes na njoj dobiti vise informacija, ja sam jednom zvao telefonom ali se nisam raspitao za vrste podloga. koliko ja znam m-9 podloga je slabo do srednje bujna ali ima plitak i slab korenski sistem. kod mene se desavalo da mi malo jaci vetar obori celo stablo iako nije bilo mnogo ploda na njemuwww.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=2602.html  evo jos jedne adrese pa pogledaj .Puno srece u trazenju.

Prelistavajući stara "Jutra"naišao sam na veoma zanimljiv članak.

 Kalemljenje na most.

    Često se dešava da se na pojedinim stablima u voćnjaku ozlede korenov vrat,deblo ili ramene grane.Ove ozlede stvaraju razni glodari,oruđa pri radu,mrazevi,nagle promene temperature itd.Stablo će propasti ako je kora uništena po celom obimu ili najvećim njegovim delom.To je zbog toga što ugljeni hidrati i regulatori rasta nisu u mogućnosti da se kreću u pravcu korena, iako se voda i mineralne materije nesmetano transportuju iz korena u krunu.
   Da takva stabla ne bi propala,primenjuje se kalemljenje na most.Ovim načinom kalemljenja povezuju se dva dela voćke između kojih je nastala povreda i omogućuju normalni fiziološki procesi voćke koja bi inače morala da ugine.
   Kalemi se rano u proleće, a tehnika se sastoji u sledećem: iznad i ispod povređenog mesta napravi se običan zarez u kori,na gornjem delu u obliku obrnutog slova" T " a na donjem u obliku uspravnog slova " T ".
   Kalem-grančica se zakosi na gornjem i donjem kraju i uvuče u napravljene zaseke,uveže i premaže kalem voskom.Za kalemljenje su najbolje dvogodišnje grančice.
   U zavisnosti od veličine povrede i debljine debla ili grane,stavlja se različit broj kalem-grančica.Ako je kora debla oštećena po celom obimu ne bi trebalo stavljati manje od šest kalem-grančica.
   Kalem-grančice se mogu priljubiti uz deblo,odnosno granu.U tom slučaju se s dodirne površine kalem-grančice skine kora s malo drveta.Kalem se veže po celoj dužini kalem-grančice ili samo na krajevima i u sredini.

 (http://i44.tinypic.com/2ecglr4.jpg)


Evo i drugi način.

(http://i44.tinypic.com/11lmova.jpg)

Da li zna neko gde u Srbiji mogu kupiti kvalitetne sadnice tresanja na podlozi Gizela 5 ili 6?
Koliko je potrebno sadnica za 1ha? I sta mi savetujete za zasad.

Tresnje kalemljene na podlogamaGizela 5,6 nisu bas preporucljive za sadnju u Srbiji jer su pokazele da stablo u nasim uslovima prebrzo stari i jos kojekakve nedostatke :whistle:

ovo je inace off topic jer je forum namenjen vocnim vrstama koje se mogu koristiti kao sirovina za proizvodnju rakije ;)

Nezamisliv je moderan (gust..) zasad tresanja bez ovakvih podloga, ali za te podloge gotovo je obavezno navodnjavanje i potpora. Nemoj bez toga.
Za sadnice, ne znam. Gustina. Pokusaj da ostvaris subvenciju, sta znaci pogledaj koliko traze minimalno. Za ovu godinu je min 800 po hektaru

Skabeta zasadi u Srbiji u 4 i 5oj godini pokazuju znake prevremenog starenja,strucnjaci preporucuju da se sadnjom saceka dok se eventualno slicna podloga ne napravi na nasim prostorima obzirom da klimatski uslovi odakle dolaze nisu isti/Turska i Italija/
a za 800 sadnica po hektaru ima domacih podloga koje ne zahtevaju zalivanje :whistle: :whistle:

Da li bi neko cekao da nasi strucnjaci naprave slicnu podlogu za nase uslove (kako kazes).

A sta ce da radi ako ulozi 15.000€ u zasad koji propadne posle 7,8god
Previse je to skup sport ako rizik postoji  :whistle:

Da li postoji način da se spasu tri velike trešnje koje su stare oko 25god. Radi se o tome da se suše grančice a kasnije i velike grane, pa i čitava. Bile su četiri pa se jedna potpuno osušila. Redovno ih tretiram zaštitnim sredstvima, kao i sumileksom ali nema efekta. Da li može nešto da se uradi po tom pitanju? Hvala vam!

Moje misljenje je da mozes pokusati samo da sasusene grane odstranis bez obzira na precnik ako su deblje mesto gde si odsekao obavezno zalij kalemarskim voskom neznam sigurno ali mislim da su tresnje precvetale ovde u Becu su pri kraju tako da je kasno za neki tretman protiv monilije a dogodine jednom u pocetku cvetanja jednom u punom cvetu i jednom u precvetavanju i obavezno svaku granu obolelu odstrani

Kalemljenje voćaka na zrelo i prekalemljivanje voćaka
Kalemljenje na zrelo
(http://www.agropress.org.rs/files/kalemljenje_-_grafika.jpg)
Postoji više načina kalemljenja na zrelo, ali se u rasadničarskoj proizvodnji najviše primenjuje prosto i englesko spajanje. Ostali načini kalemljenja na zrelo se najčešće primenjuju pri prekalemljivanju voćaka. Prosto spajanje primenjuje se kada su podloga i kalem-grančica približno iste debljine (sl.96). Prvo se na podlozi napravi kos presek, a zatim se uzme unapred pripremljena isečena grančica i napravi se kos presek sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka.


Sl. 96. Kalemljenje prostim spajanjem

(http://www.agroplus.rs/3-Voce36-1.jpg)


Kod kalemljenja kajsije, uzima se deo kalem-grančice sa 3–4 pupoljka, a kod ostalih voćnih vrsta obično sa po 2 pupoljka. Jedino se orah, zbog velikih internodija, kalemi sa delom kalem-grančice koji najčešće ima samo jedan pupoljak. Kada su preseci napravljeni na podlozi i kalem-grančici, oni se spajaju i vežu jednim od napred navedenih veziva. Posle vezivanja vrši se premazivanje spojnog mesta i vrha kalem grančice kalem voskom ili parafinom. Ovaj način kalemljenja se primenjuje ako se podloge kalemljene očenjem na spavajući pupoljak nisu primile i za podloge koje nisu okalemljene očenjem. Pored toga, može se koristiti za proizvodnju sadnica i to pretežno jabuke, tako što se vrši direktno spajanje iz ruke, podloge i kalem-grančice i onda se kalemovi drže u sanducima sa piljevinom na temperaturi 3–5°C, dok se ne izvrši potpuno kalusiranje spojnog mesta. Takvi kalemovi se iznose i sade kada se ukažu povoljni uslovi za sadnju napolju. Ovakvo kalemljenje se obavlja u februaru mesecu. Međutim, moguće je i kalemljenje iz ruke krajem marta ili u aprilu, kada krenu sokovi u podlogama. Ovakvi kalemovi se ne unose u stratifikalu već se odmah sade napolju u dobro pripremljeno zemljište.
Za kalemljenje na zrelo mora se imati gotov kalem vosak kako bi se spojno mesto kalema zaštitilo od vlage, vazduha, isušivanja, infekcije itd. Može se koristiti hladni i topli kalem vosak.
Topli kalem vosak može da se pripremi na jedan od sledećih načina:
• Istopi se i procedi 1 kg smole od četinara, pa se tome doda 100 g pčelinjeg voska i 400 g topljenog loja. Zagrevanjem se sve to rastopi u jednom sudu. Kada se ohladi on je tvrd i mora se pre upotrebe zagrejati.
• Izmere se jednake količine kolofonijuma, pčelinjeg voska i smole i uz zagrevanje rastope. Uz mešanje se dodaje terpentin.
•
Hladni kalem vosak može da se pripremi na jedan od sledećih načina:
• Potrebno je uzeti 730 g kolofonijuma, 75 g pčelinjeg voska 75 g topljenog loja i 120 ml špiritusa. Prve tri materije se rastope zagrevanjem, zatim se uz stalno mešanje doda špiritus.
• Izmeri se 1000 g kolofonijuma, 500 g pčelinjeg voska, 300 ml špiritusa i 250 ml jestivog ulja (po Koraću). Prva dva sastojka se zagrevanjem rastope i kada smeša počne da se hladi uz mešanje se dodaju špiritus i ulje.
• Za kalemljenje treba imati voćarske testerice, voćarske makaze, nož kresač i kalemarski nož. Sav alat treba da je oštar i čist. Za kalemljenje treba imati materijal za vezivanje i kalem vosak za kalemljenje u proleće. Za vezivanje se koriste specijalne gumice, plastične trake, rafija itd. Bitno je da je materijal koji se koristi dovoljno rastegljiv kako bi se izbeglo usecanje veziva u kalem.
Isti efekat se postiže, a kalemi se lakše vezuju, ako se umesto prostog spajanja primeni englesko spajanje (sl. 97). Ono se masovno koristi kod proizvodnje loznih kalemova i ne primenjuje se vezivanje kalemova, kao i kod oraha, dok se kod ostalih voćnih vrsta spojno mesto vezuje.


Sl. 97. Kalemljenje engleskim spajanjem

(http://www.agroplus.rs/3-Voce36-2.jpg)


Prekalemljivanje voćaka
Prekalemljivanje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan izbor sorti za određene agroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, ako su veći zahtevi tržišta za određenom sortom, kada treba da se obezbedi veća količina kalem-grančica, ako divlje voćne vrste želimo privesti kulturi itd. U praksi se najčešće prekalemljuju jabuka, kruška i šljiva, nešto ređe trešnja, višnja, breskva i dunja. Uzgred da napomenemo da se višnja može kalemiti na trešnju, a većina trešanja na višnju ne mogu. Kajsija se može kalemiti na šljivu, dok šljiva na kajsiju ne; zatim većina sorti kruška na dunju može, dok dunja na krušku ne može. U pogledu starosti, voćke se mogu prekalemljivati do dvadesete godine starosti, mada je bolje ako su voćke mlađe jer se tada postiže veći uspeh. Prilikom prekalemljivanja mora se voditi računa da se sorte podudaraju u pogledu bujnosti, vremena cvetanja i završetka vegetacije. Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabo bujnih, obolelih i povređenih stabala.
Pre prekalemljivanja voćke treba na vreme pripremiti. Kod starijih voćki treba skratiti grane koje će se prekalemiti i to obično krajem februara ili početkom marta, dok se kod mlađih stabala to mora uraditi prilikom prekalemljivanja. Prekalemljivanje se može uraditi direktno na deblu, prvim ramenim granama i na granama u kruni. Poželjno je da grane nisu deblje od 5 do 8 cm i da su donje duže a gornje kraće. Obavezno prilikom prekalemljivanja treba ostaviti grane “hraniteljice” i to 2–3 slabije razvijene grančice po grani koje su položenije i u donjem delu krune. Njihova je uloga da hrane stablo dok se ne razviju kalem-okca, da sprečavaju pojavu velikog broja vodopija i da štite deblo od sunčevih ožegotina. Prekalemljivanje voćaka se izvodi pre kretanja vegetacije, ili što je bolje, u vreme kretanja vegetacije. Prekalemljivanje jabučastih voćnih vrsta i šljive vrši se u drugoj polovini marta. Pored toga, prekalemljivanje se može uraditi i u avgustu na spavajući pupoljak. Ovo kalemljenje se preporučuje na starijim voćkama i za sledeće voćne vrste: trešnju, višnju, breskvu i kajsiju. U ovom slučaju ostavi se na svakoj grani 2–3 pravilno raspoređena mladara i izvrši se kalemljenje pri njihovoj osnovi na spavajući pupoljak. Skraćivanje mladara vrši se u proleće iznad pupoljaka.
Pri prekalemljivanju u proleće primenjuju se različiti načini kalemljenja: spajanjem, kalemljenje pod koru (sl. 98), na isečak (sl. 99), sa strane u procep i dr.


Sl. 98. Kalemljenje pod koru

(http://www.agroplus.rs/3-Voce36-3.jpg)


Sl. 99. Kalemljenje na isečak

(http://www.agroplus.rs/3-Voce36-4.jpg)


Prema našem iskustvu, najbolje rezultate daje kalemljenje na isečak jer presek pre kalusira, manje je očenjivanje pri duvanju vetrova itd. Koliko ćemo ostaviti grančica zavisi od debljine grane i kreće se od 1 do 4 kalem-grančice, ređe više. Poželjno je da presek na grančicama koje se stavljaju pod koru ili na isečak bude što duži. Kalem-grančice se stavljaju sa unutrašnje ili na bočne strane grana. Kalem-grančica koja se stavi pod koru ili u isečak čvrsto se zaveže rafijom ili specijalnim trakama za ovu namenu i posle vezivanja svi preseci na mestu kalemljenja se premažu kalem-voskom. Ukoliko se pri ovom kalemljenju ne prime neke kalem-grančice onda se u avgustu izvrši kalemljenje na spavajući pupoljak. U toku godine treba uklanjati mladare stare sorte i narednih 2–3 godine formirati željeni oblik krune.

Pre petnaest dana sam kalemio nekoliko sadnica na budni pupoljak,podlogu iznad kalem grancice nisam odsekao.Da li se deo podloge iznad kalem grancice odstranjuje nakon primanja kalema ili u rano prolece sledece godine?

Kada vidiš da se pupoljak primio i krenuo da se razvija, prvo što ćeš uraditi to je da ćeš ostale pupoljke skidati očenjem, ili već izbile zelene grančice na podlozi, vrh od podloge predpostavljam da si odrezao pre kalemljenja. I kada vidiš da je novoprimljeni pupoljak poterao dobru zelenu grančicu, onda deo podloge iznad kalemljenog mesta iskoristi da izdanak-kalem privežeš da se nebi očenuo. Kada dovoljno ojača i može sam sebe da nosi, onda treba da odrežeš deo koji je iznad kalemljenog mesta, i dotle sve izbojke sa podloge skidaj, kako bi kalem dobijao što više hrane i napredovao.

Hvala Peco,veliki pozdrav!

Da malo temu vratimo u zivot.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/3/3_29032012557.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=3_29032012557.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/3/3_29032012558180.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=3_29032012558180.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/3/3_29032012561.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=3_29032012561.jpg)
Ovih dana kalem majstor Ljube Tijanic u Rakiji i 40 novih kalemova starih autohtonih sorti jabuka: kolacara, zukva, bela budimka, kozara...
Stari tradicionalni nacin kalemljenja

Jel to onaj nacin kalemljenja sa koriscenjem zemlje ? ako je to to gledam sam kako to rade u turskoj a ja sam ove godine na taj nacin kalemio samo jednu sadnicu tresnje i kalem se primio izgleda  ;D

Tako je misoo83, koriscena je plava glina iz Rakije
Javljam da li su se sve primile

Evo jedan moj kalem tresnje od ove godine , jel ovo izgleda da se kalem primio ?

Jel da otkinem donji pupoljak i kad se to radi da bi gornji imao vise hrane i rastao u stablo ,kalemljenje je na visini 20-tak cm od zemlje.

Kalem se definitivno primio a neko od iskusnijih kalemara ce ti reci sta dalje.
Mislim da si u pravu i da bi trebalo tako da uradis

Ne moras bas da zuris sa uklanjanjem lastarcica kad ih vec ima dva.
Em ces kasnije moci da izaberes bolji ako bude razlike, em su sad u osetljivoj fazi kad lako mogu da se ostete. Ako se osteti jedan imas drugi.
A bitan razlog za ostavljenje oba za sad je malo vise lisne mase sto primorava koren na pojacanu aktivnost a to je veoma pozitivno. Ni izbojke sa podloge ne treba odmah uklanjati vec sacekati malo da vetetacija dobro krene, naravno ukloniti ih dok su jos zeljasti, ne cakati da odrvene.
A sto se prirasta tice ne sekiraj se, tresnja je to, gura to dobro.

Nemoj jos da ga skidas! Inace onaj cica sto kalemi osavlja previse pupoljaka dovoljni su dva!

Evo jedan kalem kajsije od ove godine  ;D

(http://thumbnails31.imagebam.com/18571/9a1a45185703731.jpg) (http://www.imagebam.com/image/9a1a45185703731)

Pomagajte ljudi, imam trešnju koja je bujna zdrava ali nikad ne rodi. Desi se ponekad 10-15 plodova koji su kiseli kao da su višnje, cveta ludo svake godine i bude zametaka koji ubzo odpadnu a ovih 10-15 preostalih budu lepi, krupni i zdravi( ali kao što rekoh kiseli).
E sad dali bi vredelo da pokušam da kalemim i na koji način?
Stablo je nekih 15-tak cm širine sa lepom razgranatom krošnjom do 3m ukupno visine, ako treba uslikaću. Žao me da je vadim jer je zdrava i bujna ali fale mi plodovi, zahvaljujem se unapred za neki koristan savet.

Kakva su iskustva sa kalemljenjem tresnje na visnju kao podlogu? Znam da neki rasadnici prodaju tresnju okalamljenu na Oblacinsku visnju.

da li se radi o nekoj kalemljenoj sorti ili sejancu? verovatno je samobesplodna pa joj trebaju oprašivači.
http://www.mpt.gov.rs/postavljen/55/treshnje.pdf (http://www.mpt.gov.rs/postavljen/55/treshnje.pdf)
jedina zamerka ovom radu je što nemaju prikaz Burlatove

E to me muči što neznam koja je sorta, otac mi kaže da su mu prodali kao burlat ali nije baš siguran inače je iz nekog rasadnika i vidi joj se kalem. U okolini od 50-100 metara po komšiluku ima trešanja raznih vrsta i lepo rađaju svima tako da ima oprašivača i to blizu a i pčela sam video dosta.
Jednostavno neznam šta se tu događa, tj ne događa pa zato pitam koje mi je rešenje, dali da kalemim poneku granu sa nekim komšijskim oprašivačem ili da je utepam pa sadim drugu.
A imam i višnju slične veličine i starosti i sa sličnim osobinama, jedino što kod nje bude 30-40 lepih  plodova od hiljade cvetova 

Ta tvoja tresnja nije samooplodna i treba joj odgovarajuci oprasivac zato ne radja!

Iz kog si kraja? Da li bude dosta kise u cvetu?

Sr. Kamenica a ove godine je bilo kiše u cvetu i bilo je prohladno a proteklih godina se nesećam baš. Bez obzira na okolnosti, nikad nije rađala dok u komšiluku svima rađa

To je dokaz da je problem oplodnja ili sterilnost uopste.A te u komsiloku koje su sorte?

E to nebi znao, slabo ja raspoznajem i uopšte poznajem sorte trešanja i višanja.
Šta mi je rešenje kalemiti ili vaditi

Pitam te yato sto kod tresnje postoje tzv. inkopatibilne grupe. Sve sorte jedne grupe ne mogu da se oplode medjusobno a ni svojim polenom cak postoje i inkopatibilnost iymedju pojedinih grupa!

Teško ću ja zaći u takve detalje , nerazumem se ja u to a predpostavljam da ima puno vrsta u komšiluku jer u okolini od 500m svako domaćinstvo ima 1-2 trešnje u dvorištu i to godinama u nazad . Ne čudi me da je kod mene vrsta kakve nema u srbiji i zato i pitam dali vredi da kalemim

Kazi mi jesi li ti kupio tu sadnicu?

Otac moj , 2005-6g i rekli su mu da je burlat, koliko se on seća

imam ja jedno pitanje...gde kod nas ima da se kupi ovakav noz http://www.siffknives.co.uk/eng/80/ART203.html .
u jednoj knjizi o kalemljenju zove se noz za kalemljenje iseckom..trazio sam zvuda po internetu ali nista..

Daj nekom metalcu da ti napravi to cudo

Dali je kasno sad kalemiti trešnju i šljivu? S obzirom kakva je bila suša i visoke temp. u avgustu i septembru nisam se usuđivao da probam,  sad je klima idealna a za kalendar nek kažu iskusni.

sta mislite o kalemljenju divlje tresnje da nakalemim pitomu?

Malo nejasno, dali si mislio da na divlju tresnju nakalemis pitomu. Ako si to mislio onda tako i treba, podloga divlja tresnja je i osnovna podloga za tresnju, E postoje razne varijante, a to je vec nauka ispitala kojoj podlozi najbolje odgovara odredjena sorta tresnje.

Da da upravo to na divlju tešnju da nakalemim pitomu,pa sada ako pogodim sortu,pogodim...

<kolika je uspesnost kalemljenja starijeg drveta "pod koru"?

U vocnjacima kad nisu zadovoljni sortom i menjaju sortu kaleme se stara drva, uspeh zavisi najvise od nekoliko faktora kao npr temperatura , vreme kalemljenja, vestina kalemara, dal je dobro zasticeno drvo od isusivanja posto veci presek drveta znaci da ce lakse da izgubi vodu ukoliko se ne zastiti npr kalem voskom itd..

Ja sam ove godine kalemio kajsiju pod koru na podloge sljive debele od 3 cm do 15 cm u precniku i od 3 kalema 2 su mi se primila jedan nije mada znam i sta sam tu pogresio ja sam kriv sto se i taj nije primio.

Mnogo vise uspesnost zavisi od umeca kalemara i pripremljenosti same podloge za kalemljenje. Kod debljih podloga(starijeg drveta) dobre rezultate daje prolecno kalemljenje u procep sa dve kalem grancice.

Probacu na prolece pa sta Bog da  :)

Jeste li vec uzimali plemke ili kad je po vama najbolje da se uzmu ako ih niste do sad uzeli ?
Ove godine temperature dosta visoke i pupoljci na nekim vockama vec poceli da se razvijaju  :o

Ja sam ih spremio polovinom februara a mislim da još uvek može.
A imam i ja jedno pitanje dali može neko da mi kaže koliko je uspešan ovakav poduhvat na trešnji, višnji i šljivi -
(http://imageshack.us/scaled/landing/62/99794142.jpg)
 ili je bolji na procep ili pod koru, šta su vaša iskustva, na koji način se najbolje prima?

Takav način spajanja se najčešće primenjuje kad je podloga predebela da se radi "u procep", jer bi procep previše stegao kalem grančicu (a to se može rešavati i na druge načine, zalamanjem vrha drvenig klina u procepu koji će sprečiti da podloga "prignječi" kalemgrančice npr)

Za uspeh kalemljenja na zrelo nije presudan način već vreme kalemljenja, i preciznost i veština kalemara.
Največi procenat prijema je kalemljenje "očenjem" ili "iz ruke", to su ujedno i najbrži načini kalemljenja pa se oni i primanjuju u masovnoj proizvodnji, ali ako se dobro uradi, i ako se radi o malom broju, dobar procenat se može postići i na ovaj način koji si postavio naslici, u procep, ili na neki sličan.

Ljudi jel sad vreme za kalemljenje ili da još čekam?

paaaaaa.....?

Ne može se to znati samo po kalendaru.
Otprilike je to sad negde, a kad tačno moraš da proveriš na licu mesta.
Recimo kod mene u kraju (Valjevo) je još malo rano, što ne znači da je i kod tebe tako.
Proveriš tako što pogledaš da li se kora sa podloge lako odvaja, da li je krenula "mezgra" (biljni sokovi), ako jeste kalemi, ako ne, ako se kora dosta teško odvaja od drveta, sačekaj par dana.
Ako nisi skinuo kalem grančice to uradi i sačekaj malo.

Grančice su u frižideru u kesici već 2 nedelje a jutros sam zarezao koru na trešnji pa mi ne liči baš da se lako odvaja, cepa se i kida a pupoljaka na drvetu ima i izgledaju mi sve veći i veći kao da bubre pa zato pitam

Na drvetu koje će biti podloga ili na drvetu odakle si skinuo grančice?

Na drvetu koje će biti podloga
Imam i višnju i trešnju slične starosti i veličine , lepa zdrava stabla ali nerađaju

Pa onda je to tu, sačekaj ipak par dana ako se kora teško odvaja, bubrenje pupoljaka kreće  nešto ranije od kretanja sokova, ali sve je to u nekoliko dana.
Važno je da si skinuo grančice, one ne valja da krenu ili čak da prolistaju, što se podloge tiče tu je bolje nešto kasnije nego ranije.
 

ok hvala na odgovoru, lomio sam se šta da radim ali cu ipak sačekati

Izgleda da ću ja sačekati da prođu i ovi minusi što najavljuju

Ljudi, kako vam izdržavaju kalemi ove minuse?

Na kalem grancici su se primila tri pupoljka,pa sad imam jedno pitanje:koji da ostavim da se razvija(onaj najvisi ili neki drugi)?

Naj jači

(http://www.dodaj.rs/t/E/px/41VF5nQb/1/slika118.jpg) (http://www.dodaj.rs/?E/px/41VF5nQb/1/slika118.jpg)
Da se i ja pohvalim uspehom čačanska rodna na džanarici
(http://www.dodaj.rs/t/3u/wZ/3mLgxPrn/2/slika136.jpg) (http://www.dodaj.rs/?3u/wZ/3mLgxPrn/2/slika136.jpg)
(http://www.dodaj.rs/t/2D/YK/1UeIGZqs/1/slika138.jpg) (http://www.dodaj.rs/?2D/YK/1UeIGZqs/1/slika138.jpg)
tršnja na trešnju, naravno druga sorta
(http://www.dodaj.rs/t/f/9p/1r6NiUh6/1/slika127.jpg) (http://www.dodaj.rs/?f/9p/1r6NiUh6/1/slika127.jpg)
i višnja na izdanak višnje
za prvi pokušaj kalemljenja na voćkama, dobar prijem

Evo jedan video za sve pocetnike kalemljenja, juce sam ga snimio kad sam kalemio podlogu dunje plemkom kruske.


YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=Tx_DzwXFL24

Misoo, dobar snimak, šteta samo što je fokus otišao na pogrešan detalj a to je tvoja trenerka :)
Iz mog skromnog iskustva mi se čini da je za kalemljenje najvažniji, pored podudarnosti plenke i podloge, tajming odnosno vreme kalemljenja. Dva puta sam kalemio mandarine početkom septembra, kalemio po 400 komada oba puta se primilo između 40 i 60 kalemova - katastrofa. Prošle godine početkom maja nakalemio 130 komada i svaka se primila, bukvalno svaka. U sva tri slučaja kalemljeno okuliranjem na T, ista podloga, ista ruka, samo vreme različito. Agrume više nikada ne kalemim na spavajući pupoljak...
Na procep sam jednom kalemio krušku, u septembru, krenula sva tri kalema.
I još jedna stvar, nož ako ne brije onda nije za kalemljenje :whistle:

Video napravljen za pocetnike kalemljenja gde mozete videti kako uzeti plemke voca i cuvati ih za kalemljenje  :).


YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=utdKg0xk2PY

Redigovano.  ;)

Koja je visnja u pitanju i koja je tresnja? Da li je visnja iz izdanka ili iz semena?

Ne znam koja je visnja u pitanju, podlogu sam doneo iz jednog zapustenog vocnjaka i po korenu je izgledala iz semena da je narasla, a jedna od tresnji koju sam kalemio je najverovatnije burlat ili lionska rana neka od te dve sorte.
Ove godine sam kalemio na oblacinsku visnju i ako se primi kalem trebalo bi lepo biti drvce  :thumb:.
Imam jednu kupovnu koju sam kupio kao patuljastu i oko nje rastu izdanci iz korena ali je razlika u debljini podloge i plemke velika i drvo ne moze samostalno da stoji bez potpore.

misoo83

koji kalemarski nož koristiš i koji preporučuješ ?

Iako pitanje nije upuceno meni, ako mogu da pomognem u izboru alata.

https://www.odigledolokomotive.rs/proizvod/kalemarski-noz-visenamenski-39040-felco/

Verujem da je ovaj nož dobar,mene više zanimaju noževi koji se oštre sa jedne strane i namenjeni su levorukim ili desnorukim korisnicima

@ Drug 65

Ja imam neki turski noz za kalemljenje, za moje poslove zadovoljava potrebe  :).

Evo od mene još ovogodišnjih videa o kalemljenju raznog voća  :).
Sad imate šta da gledate da ne kažete posle da ovde ne postavljam videe redovno    ;).


Kalemljenje kruske pod koru:

https://www.youtube.com/watch?v=ip0oLY-XtHQ (https://www.youtube.com/watch?v=ip0oLY-XtHQ)

Kalemljenje breskve na procep:

https://www.youtube.com/watch?v=96UyICWhX9A (https://www.youtube.com/watch?v=96UyICWhX9A)

Kalemljenje jabuke pod koru:

https://www.youtube.com/watch?v=uXMhArybKS8&t (https://www.youtube.com/watch?v=uXMhArybKS8&t)

Kalemljenje drena sa strane:

https://www.youtube.com/watch?v=Rs0qL4XDbbM (https://www.youtube.com/watch?v=Rs0qL4XDbbM)

Kalemljenje nektarine pod  koru:

https://www.youtube.com/watch?v=AW8ZBMs-R0w (https://www.youtube.com/watch?v=AW8ZBMs-R0w)

Kalemljenje breskve pod  koru:

https://www.youtube.com/watch?v=rgkus5B_t6c (https://www.youtube.com/watch?v=rgkus5B_t6c)

Kalemljenje dunje na prosto spajanje:

https://www.youtube.com/watch?v=NtOdC4vMPVo (https://www.youtube.com/watch?v=NtOdC4vMPVo)

Kalemljenje kajsije pod koru:

https://www.youtube.com/watch?v=T1iu-_FbW2I (https://www.youtube.com/watch?v=T1iu-_FbW2I)

Evo ja probao ove godine kalemiti orah (http://www.imagehosting.cz/images/slika2.png).

https://youtu.be/TdrIg5bABwI

Jedan od načina čuvanja plemki.

https://www.youtube.com/watch?v=8Dn1Ka63r7s

Kalemljenje lesnika na procep.

https://youtu.be/w4E95eQpYOA

Kalemljenje voca sa direktno uzetim grancicama sa drveta.

https://youtu.be/SPDQPUwIotg

Rezultati kalemljenja lesnika u prolece.

https://www.youtube.com/watch?v=pgwgVd6NY3w

прошле године сам први пут калемио лешник и то на енглеско спајанје и испао је добро ове године чак и из руке сам га калемио, додуше стотинак комада али опет лепо прошао.

Video o tome kako se kalemi dud  :).
www.youtube.com/watch?v=FyEs4Tl1_rQ

Kalemljenje voća bušilicom.
www.youtube.com/watch?v=TJgiBAgPDzc

Da li je bitna debljina podloge za kalemljenje? (Primer kalemljenja trešnje).
https://www.youtube.com/watch?v=YlYqhqTXAmM

Kalem jabuke pod koru šest meseci nakon kalemljenja  :) .
https://youtu.be/mw8VxUBRSZg

LP!

Vidio sam da neki članovi imaju iskustva s cijepljenjem agruma. Ja sam pokušao prije par tjedana ali od desetak plemki samo dvije izgledaju živo a ostale su posmeđile. Čitajući preporuke "brata od strica" i Diode vidio sam da bi bilo bolje da sam cijepio pup pod koru a ne na raskol i grančicu pod koru kako sam ja učinio. Inače mi se kod "domaćih" voćki način s grančicom pod koru pokazao >90% uspješan. Drugi problem je što na grančicama naranče i limuna koje sam dobio nije bilo pupova osim vršnih koji su počeli bubriti pa nisam mogao sa sigurnošću znati koje pupove upotrijebiti. Osim toga ne znam kako kod agruma izgleda lisni a kako cvjetni pup, znači da li je i kod njih lisni šiljatiji te da li i kod njih vrijedi pravilo da se uzimaju pupovi sa sredine jednogodišnje grančice? Na grančicama koje sam dobio su bili jedva vidljivi. Spomenuto je i ljetno cijepljene ali nisam shvatio kako da znam da li se kora dobro odvaja osim da je zarežem? Ako netko slučajno ima slike lisnog i cvjetnog pupa agruma molim neka ih objavi.

Kada se uzimaju i kako se cuvaju kalem grancice.

https://youtu.be/De-Atu6QxVo

Proizvodnja sadnica džanarike iz sjemena - za kalemnjenje šljive.
Ubrana avgust- osušeno sjeme na stratifikaciju (~5c) do novembra.
Novembar sejanje . Dali će u proljeće sledeće godine izdanci biti spremni za kalemnjenje.
Dali neko ima iskustva sa sejanjem sjemena džanarike .

Kalemljenje tresnje  na staru podlogu.
https://www.youtube.com/watch?v=pLdYKTyfJW0

Kalemljenje podloge trešnje na prosto spajanje.

https://youtu.be/6gh4Wk71cBs