Sve o Vinu Forum

Vinogradarstvo => Vinogradarstvo => Temu započeo: svetlopisac 03. Decembar 2009, 13:58:39



Naslov: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: svetlopisac 03. Decembar 2009, 13:58:39
Zasad vinove loze, sorte Cabernet Souvignon ulazi u cetvrtu godinu.
Uzeo sam uzorke zemljista po pravilu koje je mi je predoceno u institutu za vocarstvo u Cacku.
Rezultati su stigli i sledeci su
ph 5,53
sadrzaj humusa 3,39
Azot N  0,17
P2O5   13,97
K2O    preko 30
Da li bi neko mogao da mi pomogne u tome da na osnovu ovih rezulata kaze cime i u kojoj meri
treba da nadjubrim zemljiste zimus ?


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: Matej 03. Decembar 2009, 14:32:40
obično u institutima za voćarstvo ili u tkzv. poljoprivrednim stanicama daju besplatne procene uz analizu zemljišta...
možda bi mogao da ih direktno pitaš za savet...
ovako na prvu loptu, tvoje zemljište spada u kisela zemljišta (<6.8ph) i trebalo bi uraditi kalcifikaciju, s tim što se kalcifikacija najlakše radi pre sadnje...uglavnom se kalcifikacija radi dodavanjem odredjenih kolicina kalcijum-oksida i kalcijum karbonata.

što se ostalih pokazatelja tiče, humus ti je dobar, optimum je 2-3, a ti imaš malo i preko toga...ne smeta.

ja sam imao sličnu analizu na svojoj parceli N:0.113, P2O5 13.59, K2O 28.2 i preporuka je bila da se fosfor i kalijum podignu na referentne vrednosti od 15-25 dodavanjem 600kg/Ha NPK u odnosu 7:20:30 sa mikroelementima...relativno je teško naći ove strukture veštačkog djubriva, ali ja sam uspeo u NS-u, pa ako ti bude trebalo javi se slobodno...



Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: Poljogospodar 10. Februar 2011, 20:50:53
nedavno sam vrsio uzorkovanje zemljista u vinogradu i odneo na analizu. Interesuje koja je odgovarajuca vrednost pH zemljista za lozu. Mnogi autori iznose razne stavove ali mene zanima Vase misljenje i misljenje strucnih lica (agronoma). Kakav uticaj ima visoka a kakav uticaj niska pH zemljista na kvalitet, kvantitet,i karakteristike samog ukusa vina sa takvih zemljista?. Na analizi sam dobio dva rezultata u KCL-u i u H2O , e sad sta je koji i koji je bitniji ???


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: NSM 10. Februar 2011, 22:39:52
nedavno sam vrsio uzorkovanje zemljista u vinogradu i odneo na analizu. Interesuje koja je odgovarajuca vrednost pH zemljista za lozu. Mnogi autori iznose razne stavove ali mene zanima Vase misljenje i misljenje strucnih lica (agronoma). Kakav uticaj ima visoka a kakav uticaj niska pH zemljista na kvalitet, kvantitet,i karakteristike samog ukusa vina sa takvih zemljista?. Na analizi sam dobio dva rezultata u KCL-u i u H2O , e sad sta je koji i koji je bitniji ???

Ovo sta je bolje za vino neka kaze neko ko to bolje zna, ja verujem da ne bi smelo da bude kiselo zemljiste, a sto se tice odredjivanja kisleosti u rastvoru KCl i u vodi, bolje je uvek odredjivati kisleost u KCl rastvoru.

Taj postupak izrazava i one slabo vezane vodonikove jone (koji lako mogu postati slobodni) a ne samo vec slobodne koji se odredjuju u vodi.
A koncentracija slobodnih vdonikovih jona u zemljistu  je zapravo kisleost.
Dakle u obzir uzmi taj rezultat.


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: Poljogospodar 10. Februar 2011, 23:22:26
cemu onda svrha odredjivanja u vodi??? kad je u kcl bolje 
navodno kiselost ili alkalnost utice i na pristupacnos lakorastvorljivih mikroelemenata, sto moze da bude korisno ali i toxicno...


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: NSM 10. Februar 2011, 23:39:21
cemu onda svrha odredjivanja u vodi??? kad je u kcl bolje 
navodno kiselost ili alkalnost utice i na pristupacnos lakorastvorljivih mikroelemenata, sto moze da bude korisno ali i toxicno...

U vodi je lakse :)

Naravno da je validan i rezultat analize u vodi i po njemu se moze utvrditi kolicina sredstva za smanjenje kiselosti samo se mora znati da je to rezultat dobijen takvom analizom. Zato se i naglasava pa onaj ko odredjuje kolicinu sredstva za smanjenje kiselosti uzima jedan ili drugi parametar.


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: Poljogospodar 10. Februar 2011, 23:58:05
inace kod mene je  u KCl-u na dubini od 0-30 cm 7,16 , 30-60 cm 7,33 a u vodi
0-30 je 8,13  a na 30-60cm je 8,21
 8:)


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: NSM 11. Februar 2011, 00:01:42
inace kod mene je  u KCl-u na dubini od 0-30 cm 7,16 , 30-60 cm 7,33 a u vodi
0-30 je 8,13  a na 30-60cm je 8,21
 8:)
U pa kod tebe to blago alkalno!
Mislim da ti neces imati potrebu da intervenises osim moza ureom jer ona zakiseljava ali ipak ti pitaj nekog ko bolje zna oko vina.


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: Poljogospodar 11. Februar 2011, 01:42:20
jeste malko alkalno sto je i karakteristicno za zemljista u Vojvodini dok su u Srbiji cesce kiselija, zbog nastanka na raskrcenim sumama, valjda ???


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: dioda 21. Februar 2011, 21:15:39
Lozar je postavio link u nekoj temi a meni se cini da bi moglo biti i u posebnoj temi pa evo...

Tumačenje rezultata analiza zemljišta

Racionalno korišćenje đubriva u voćarsko - vinogradarskoj proizvodnji se može izvesti samo na osnovu pravilnog tumačenja rezultata analize zemljišta. Đubriva učestvuju u troškovima sa 10-30%. Posebnu pažnju obratiti na reakciju zemljišta i sadržaj kalcijum-karbonata, humusa, azota, fosfora i kalijuma.

Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta podrazumeva poređenje dobijenih rezultata sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta asimilatima. Pri tome potrebno je voditi računa i o drugim svojstvima zemljišta (pH, mehaničkom sastavu i dr.) lz ovog se vidi da je tumačenje rezultata hemijske analize, zemljišta veoma složen i odgovoran posao, jer ona određuje ne samo količinu, već i vrstu đubriva, kao i vreme i način njihove primene. Otuda, da bi ona bila stručno izvedena, neophodno je dobro poznavanje zemljišta i kiimata tog rejona, kao i zahteva pojedinih voćnih vrsta i loze za pojedinim hranljivim elementima, te nivoom proizvodnje.

Ukoliko se ne raspolaže sa svim pomenutim podacima, neminovnio dolazi do grešaka u davanju preporuka za đubrenje, izboru đubriva, doza i dr., a što se nepovoljno odražava na ekonomičnost njihove primene.

Da bi se mogle dati preporuke za primenu i pravovremenu upotrebu đubriva u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji potrebno je rezultate hemijskih analiza zemljišta uporediti sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta datih za pojedine elemente.

Kalcijum-karbonat

Ovaj sastojak zemljišta ima značajnu ulogu kod primene organskih i mineralnih đubriva. On utiče na dejstvo unetih đubriva, i direktno i indirektno, jer svojim prisustvom utiče i na promenu pH-vrednosti, koja je od velike važnosti za mnoge procese koji se odvijaju u zemljištu i imaju značaja za ishranu biljaka. Njegovo prisustvo u zemljištu ima poseban značaj u primeni fosfornih đubriva i nekih mikroelemenata. Naročito veliku pažnju prisustvu CaC03 - u zemljištu treba obratiti pri podizanju zasada voća i vinove loze. On često ograničava proizvodnju, izazivajući nedostatak nekih neophodnih mikroelemenata (gvožda, cinka i dr.).

Prema sadržaju kalcijum-karbonata, zemljišta se grupišu u četiri grupe: beskarbonatno (0%), slabo karbonatno (0-5%), srednje karbonatno (5-10%) i jako karbonatno (>10%)

Reakcija zemljišta

Reakcija zemljišta ima velikog značaja za preporuke primene đubriva. Ona utiče i na izbor đubriva, njihove doze i dr. Za potrebe kontrole plodnosti zemljišta i primene đubriva koristi se pH-vrednost u M KCL. Na osnovu pH vrednosti, zemljišta su podeljena u pet grupa: I alkalna (>7,20 pH u M KCI), II neutralna (6,51-7,20), III slabo kisela (5,51-6,50), IV kisela (4,51-5,50) i V jako kisela (<4,50).

Optimalne pH vrednosti za uspevanje pojedinih voćnih vrsta su: jabučasto (5,2-7,7), koštičavo (5,7-7,7), jezgrasto (6,0-7,0) i jagodasto (5,1-6,5). Kao što se vidi sve voćne vrste bolje uspevaju na zemljištu sa slabo kiselom do blago alkalne reakcije.

Humus

Humus je značajan sastojak zemljišta, jer predstavlja izvor hranljivih materija i faktor za očuvanje plodnosti zemljišta. Njegovom mineralizacijom u zemljišni rastvor prelaze hranljivi elementi. Koloidi humusa adsorbuju većinu hranljivih elemenata i postepeno ih stavljaju biljkama na raspolaganje. Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. Prema njegovom sadržaju, u oraničnom sloju, zemljišta su grupisana u tri grupe: peskovita (visok >2.5, srednji 1.0-2.5, nizak <1.0), ilovasta (visok >4.0, srednji 1.5-4.0, nizak <1.0) i glinovita (visok >5.0, srednji 2.0-5.0, nizak <2.0).

Fosfor i kalijum

Grupisanje zemljišta na osnovu sadržaja biljkama pristupačnog fosfora i kalijuma je od neprocenjivog značaja za primenu fosfornih i kalijumovih dubriva.

Dosadašnja praksa u davanju preporuka za đubrenje ovim elementima koristila je klase obezbeđenosti zemljišta po Al-metodi, što je dovodilo do određenih grešaka, jer su iste granične vrednosti rađene za ratarske kulture. Otuda je dolazilo do niza nepoželjnih pojava u zasadima voćnjaka i vinograda, a najčešće do pojave hloroze izazvane nedostatkom gvožda.

Dosadašnja naučna ispitivanja i naša praktična iskustva govore, bar kad je reč o fosforu, da su ti nivoi daleko niži za voćke i vinovu lozu nego za ratarske kulture. Pogotovu ako se zna da je iznošenje fosfora prinosima voćaka i vinove loze znatno niže nego kod ratarskih billjaka. Na osnovu literaturnih podataka i praktičnih iskustava optimalni nivo lakopristupačnog fosfora u voćarsko-vinogradarskoj praksi, iznosio bi oko 15 mg P2O5 na 100mg zemjišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta. Ovo su iskustvene vrednosti zasnovane na sopstvenim i stranim saznanjima.

Optimalni nivoi se ne mogu dati jednom broikom. Oni zavise od niza činilaca (mehaničkog sastava i pH vrednosti, sadržaja CaCO3, te ostalih hemijskih i fizičkih osobina zemljišta, što se pri njihovom tumačenju mora uzeti u obzir.

Imajući u vidu sve napred izneto, a pre svega nivo hraniva u zemljištu, mogu se iskazati potrebe đubrenja fosforom i kalijumom za voćnjake i vinograde. Tako na primer: ako se prinosom odnosi 40 kg P205 i 120 kg K20, a zemljište ima srednji nivo obezbeđenosti fosforom i kalijumom, onda je potrebno za dati prinos uneti u zemljište 44-52 kg P205/ha i 60-84 kg K20/ha.

Azot

Kada je u pitanju primena azotnih đubriva potrebno je imati u vidu količinu ukupnog i mineralnog azota u zemljištu. Ona zavisi od fizičkih i hemijskih sobina zemljišta te vlage i temperature. Pored toga, za racionalnu primenu azota potrebno je znati i zahteve biljaka prema azotu i njegovu dinamiku u zemljištu.

Stručna upotreba đubriva se danas često svodi na pravilnu primenu azotnih đubriva i iznalaženje najpogodnijih metoda za određivanje potrebne doze azota. Jedna od metoda koja se primenjuje u ratarstvu je N-min metoda, koja može da nađe svoju primenu i u voćarsko-vinogradarskoj praksi. Prednost ovog postupka je u tome što omoućava racionalnu primenu azotnih đubriva čime se izbegava opasnost od upotrebe visokih doza azota, što se nepovoljno odražava, na kvalitet plodova, životnu sredinu i konačno na ekonomski efekat proizvodnje. Ova metoda se znasniva na predpostavci da većina gajenih biljaka zadovoljava svoje potrebe u azotu iz: MINERALNOG AZOTA ZEMLJIŠTA (mineralizujuća sposobnost zemljišta i rezerve mineralnog azota na početku vegetacije) i AZOTA IZ ĐUBRIVA. To znači da treba utvrditi:

- potrebu voćnjaka i vinove loze u azotu što se postiže poljskim ogledima sa rastućim dozama azota

- utvrditi stvarno stanje mineralnog azota u zemljištu u rano proleće (februar-mart), što.se postiže ispitivanjem količine mineralnag azota (NO3 + NH4-N) svakog zasada do 120 cm dubine,

- proceniti mineralizujuću sposobnost zemljišta, što se izvodi na ugaru (zemljište bez kultura) dok traje vegetacija. Na osnovu dobijenih vrednosti lako se mogu utvrditi optimalne doze uzota tj. azotnih đubriva.

Pri određivanju doza u azotu na prvom mestu uzima se uu obzir sadržaj azota u zemljištu, potreba gajenih kultura u njemu, visina prinosa kao i vremenske prilike. Uticaj vremenskih prilika (temperature i vlage) je velik na dinamiku mineralnog (nitratnog) azota u zemljištu i usvajanja azota od strane biljaka. Zato se godišnje doze azotnih đubriva natčešće_dele na dva ili tri dela, što je naročito važno za rejone u koiima ima dosta padavina. Zemljišta sa većim sadržajem ukupnog azota po pravilu imaju više humusa u sebi pa su i plodnija. Prema sadržaju ukupnog azota zemlišta su podeljena u tri klase na: siromašna (<0.10 % N), srednje obezbeđena (0.10-0.20 % N) i dobro obezbeđena (>0.20 % N).

Prof. dr Momčilo Ubavić, prof. dr Rudolf Kastori
Knjiga: "Đubrenje voćnjaka i vinograda"

Preuzeto sa www.poljoprivreda.info


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lazarcobi 04. Mart 2011, 22:30:19
gde se moze uraditi analiza zemljista u bg i koja je cena


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: Poljogospodar 05. Mart 2011, 00:57:41
gde se moze uraditi analiza zemljista u bg i koja je cena
ja sam u novome sadu uradio analizu na institutu za ratarstvo, raspitaj se po polj apotekama...


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lozar 08. Mart 2011, 00:39:56
Institut za zemljište
http://www.soilinst.rs/stranice/kontakt.htm
Poljoprivredni fakultet Zemun
http://www.agrif.bg.ac.rs/pages/laboratorije/lfz/index
PSS službe, pretpostavljam da ti, lazarcobi pripadaš Padinskoj Skeli(Petrovčić)
http://psss.rs/page.php?14
u pss službama cena osnovne analize zemljišta ti je 2.100,00 dinara po uzorku
pozzz


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lazarcobi 08. Mart 2011, 15:23:28
Petrovcic je Surcin ;) hvala na informacijama


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lozar 08. Mart 2011, 23:08:56
ma OK ali mislio sam na to da prema njihovoj podeli Petrovčić pripada PSS službi sa sedištem u Padinskoj Skeli pa će te najverovatnije tamo i uputiti ako imaš prijavljeno gazdinstvo
http://psss.rs/page.php?14


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: shuca 09. Mart 2011, 17:39:16
ako imas prijavljeno polj gazd nista ne bi trebalo da se placa


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: Matej 10. Mart 2011, 22:02:47
...ja pre godinu i po dana u Rumi nisam ništa platio, iako nisam imao prijavljeno poljoprivredno gazdinstvo...


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lozar 10. Mart 2011, 22:30:33
shuca je u pravu
besplatna analiza zemljišta odnosi se na prijavljena poljoprivredna gazdinstva(makar iz prošle godine)
doduše, od ove godine ih i nema jer nije još donešena uredba a ka`će, ne zna se...


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: Matej 14. Mart 2011, 23:06:26
u svakom slučaju nije zgoreg proveriti u obližnjoj poljoprivrednoj stanici, očigledno se primenjuju različita pravila...


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lazarcobi 15. Avgust 2011, 15:18:43
moji rezultati:CaCO2 NA 30cm 7,78 na 60 8,7.pH U kcl 7,08  na 30 i 7,15 na 60cm,u vodi 7,98 i 8,05 humus 1,61 i 1,35 azot 7,57 i 6,34,P20 12,12 I 6,59 I K20 40 na 30cm i 31,08 na 60....vase misljenje o ovom parcetu zemlje,hvala unapred


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lozar 15. Avgust 2011, 23:13:00
nisi rekao šta planiraš da gajiš na tom zemljištu.
inače možeš i sam da vidiš prema onome što je dioda priložio da ti je zemljište neutralno do blago alkalno i da je dobro obezbeđeno kalijumom što je pozitivno.
ono što je negativno je manjak humusa, azota(da li je ovo ukupni azot i u kojim jedinicama?) i fosfora.
znači koja god kultura da se gaji trebaće stajnjaka, MAP-a ili DAP-a ove jeseni za popravku količine fosfora u zemljištu i na proleće azotna đubriva(kod tebe može da ide i urea)
što se tiče količina to zavisi od toga šta si namerio da gajiš. inače zemljište je tipično za veći deo srbije samo sa nešto manje humusa(da nije neka padina?)
prema standardima PSS službi referentne vrednosti za osnovne elemente plodnosti zemljišta su:
PH=6,51-7,2
CaCO3=5-10%
Humus=3-5%
Azot(ukupni)=0,1-0,2%
Fosfor(P2O5)=16-24mg/100g vazdušno suvog zemljišta
Kalijum(K2O)=16-24mg/100g v.s.zemljišta

na osnovu poređenja rezultata analiza sa ovim vrednostima oni donose preporuke đubrenja u zavisnosti o kojoj kulturi se radi i obično to i napišu kao propratni deo analize(naravno ako si kod njih radio analizu zemljišta).


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lazarcobi 16. Avgust 2011, 07:01:27
radili su iz eko lab-a oni na nasem prostoru rade za ministarstvo,dali su preporuku djubrenja,sad bi trebalo na osnovu ovoga uraditi preporucene sorte zar ne?


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lozar 16. Avgust 2011, 17:35:21
ako misliš na odabir sorti vinove loze mnogo je važnije da obratiš pažnju na mikroklimu i rejonizaciju sorti za tvoje vinogorje, tip zemljišta, nadmorsku visinu i nagib terena tj.mikroreljef nego na količinu hranljivih materija u zemljištu.
to je promenljiva kategorija koja se može popraviti meliorativnim đubrenjem i đubrenjem u toku eksploatacije zasada pa nema svrhe zamarati se time.
jedino bi neki element koji je u ekstremu mogao da utiče npr. na odabir podloge(količina Ca u zemljištu) ali kod tebe nije takva situacija.
na osnovu količine makroelementa u zemljištu ne rade se preporuke sorti za gajenje već se prema sorti koja se gaji određuju norme hranljivih elemenata prilikom đubrenja.


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lazarcobi 17. Avgust 2011, 13:05:41
prosetacu do poljoprivrednog fakulteta pa cu odabrati sorte,a obzirom na to da u okolini vec ima vinograda gde se uspesno gaje vinske sorte mislim da nece biti prevelikih ogranicenja,ali ipak mi je bitno da to bude sorta koja ce na toj podlozi izvuci maksimum


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: Ivan.J. 03. Oktobar 2011, 16:05:02
Imam sledece rezulatate analize, radjeno je na tri dubine 30cm, 60cm i 90cm, kako se ide prema dubini vrednosti opadaju ali u sustini nema neke razlike, otprilike to ovako izgleda:

CaCO3   1.50
pH         5.3
humus   2.8
Azot      0.14
P2O5     10
K2O       32

Iz iskustva bih rekao da jedino fosfor manjka, azota ima solidno, K je takodje ok.

Imam u planu jedno 30t stajnjaka po ha, i jedno 800 kg npk 8:24:16. Mislim da se sa ovim slazete. Ali ono sto me najvise zanima to je kalcifikacija s obzirom da zemljiste naginje ka kiselom. Citao sam da kalcifikacija treba da se odvoji od organskog djubriva pa razmisljam da npk ubacim na prolece a da sada pre rigolovanja bacim mleveni gradjevinski krec i stajnjak.

Imate li iskustva sa tim i kako bi to najbolje trebalo odraditi, da li baciti krec pa malo zaorati, da li baciti krec odjednom ili u vise faza. Koliko kreca treba baciti po hektaru kada je pH 5.3 uz ovakvu analizu zemljista?


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lozar 03. Oktobar 2011, 20:44:26
nije odgovor na pitanje, više kao dodatak
ukoliko niste registrovano domaćinstvo i ne možete da ostvarite pravo na besplatnu kalcifikaciju zamljišta, možete kreč da kupite i dovezete. ako ga naručujete, 1 t krečnog kamena(iz Ljiga) koštala je prošle godine u ovo doba oko 26 Evra sa prevozom s tim što se nisu dovozile manje količine od šlepera(mislim da je minimum 25 t). Ako sami organizujete prevoz tj. nađete neki kamion od 5-10 t nosivosti onda je cena niža ali je vaš prevoz pa vam dođe skoro na isto.
inače, najbolje se razbacuje lopatama sa traktorske prikolice a onima koji hoće da to rade ciklonom nek je Bog u pomoć jer je vrlo higroskopan pa se lepi. ima tipova koji su probali sa rasturačem stajnjaka ali ispadaju grudve.


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: Ivan.J. 03. Oktobar 2011, 21:57:34
Lozar, jel znas mozda koliko tona kreca je potrebno po hektaru da bi se pH povecala za 1. tj. da ja dobijem pH na 6.3 posto dolazim do razlicitih cifara, a kazu zavisi i od drugih faktora? Citam na netu da kalcifikacija treba da bude odvojena od djubrenja npk djubrivom i to skoro godinu dana.
Da li moze preko kreca da se razbaca stajnjak (po mojim saznanjima trebalo bi da moze) i da se odmah izrigoluje. Ja bih ovo sad u oktobru uradio a na prolece npk.  ???

Ima li neko iskustva sa ovim posto, kao i obicno, ima raznih saveta strucnjaka.


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lozar 03. Oktobar 2011, 23:18:15
koliko je meni poznato preporuke za tvoju količinu pH se kreću od 3-4 t/ha a stajnjak čak i preporučuju da se unese kad i krečnjak ali nemam iskustva sa tim i ne bih da ti preporučujem nešto u šta nisam siguran.
da znam tačne norme rekao bih ti to još u prvom postu. ::)
pozz


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: miticd 25. Oktobar 2012, 14:37:50
Lazare pomagaj  :) :) ,moze i neko drugi  ;)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_zemljiste.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_zemljiste.jpg)


(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_oznakauzorka.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_oznakauzorka.jpg)
treba mi misljenje ili bar literatura gde da trazim.Planiram da sadim vinovu lozu. :thumb:
Kako da je tretiram pre dubokog oranja,posle i pre sadnje da bi popravio ono sto nevalja?


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lozar 25. Oktobar 2012, 23:59:39
Ovo je dosta detaljna analiza koju prvi put vidim ovako odrađenu.
Reci nam gde si to uradio i koliko košta i zašto ti oni nisu dali preporuke đubrenja?
Mislim da ti fali 4-5 vagona stajnjaka(40-50 t/ha) i oko 300kg/ha MAP-a. Posle rigolovanja ili podrivanja ili dubokog oranja kako ti planiraš, sačekaj proleće pa protanjiraj i podrljači da usitniš zemlju. Ako sadiš hidroburom, vodotopivo đubrivo ćeš da razmutiš u rezervoar sa vodom a ako sadiš u jamiće dobro bi bilo da pripremiš NPK formulaciju(možeš i obično 3 x 15) koje ćeš da dodaš u jamiće. Neće škoditi ni po jedna lopata stajnjaka. Posle toga, odmah po sadnji razbacaj KAN oko kalemova a posle mesec dana još jednom drugu polovinu količine od npr. 200kg KAN-a.(2 x 100kg).


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: miticd 26. Oktobar 2012, 08:19:28
Dao sam zemlju u predstavnistvu VCR iz Toskane(Bg).Valjda su oni slali zemlju u Italiju ???,a rezultate mi poslali mail-om.Hvala Lozare!!!Nista mi nisu naplatili  :scr: Rezultati su na Italijanskom ali izgleda da su u predstavnistvu koristili translejter.
p.s.Jel djubrivo ide posle ili pre jesenjeg dubokog oranja?Ovi iz predstavnistva su mi prosle zime rekli da bi trebalo i plitko oranje 20-30 cm pre tanjiranja na prolece.Ovde na forumu sam citao da bacanje stajnjaka i oranje moraju da se urade sihronizovano da  se smanje gubici na uciku stajnjaka.Izv malo si me zbunio jer nisam iz te branse :)


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: lozar 26. Oktobar 2012, 16:43:04
najbolje bi bilo da se stajnjak izbaci na njivu neposredno pre obrade. kad izbaciš stajnjak i đubrivo na njivu obavezno moraš da zaoreš kolika god da je dubina.
mislim da ti neće biti potrebno prolećno oranje pogotovu ako zima bude kao prošla. najbolje je da ostaviš do proleća pa ćeš videti da li će biti dovoljno i tanjiranje. ako ti je to gajnjača onda nećeš imati problema.


Naslov: Odg: Tumačenje rezultata analiza zemljišta
Poruka od: miticd 01. Mart 2013, 09:33:50
 Posle "traganja"  :).Naleteo sam na jako interesantan tekst moze da se skine sa ove adrese
http://www.scribd.com/doc/43293246/Prof-Dr-Komljenovic-Opste-Ratarstvo


Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin