Sve o Vinu Forum

Verujem da ima različitih iskustava na ovu temu. Kao što znamo, koriste se razni vidovi energije (ogreva) kao što su drva, granje, šaša, slama, plin-gas, električna energija...
Lično koristim plin, ali još uvek nisam zadovoljan jer nisam još došao do kvalitetnog gorionika. Da li neko ima saznanje kako treba da izgleda dobar gorionik? Počeo sam da razmišljam o ugradnji električnog grejača. Kolike bi trebao biti snage električni grejač za recimo, kazan zapremine 120 litara. Da li ovo u opšte ima smisla?

Pa sto veci grejac pre ce krenuti rakija.To bi trebao da ti izracuna neko ko radi grejanje.Imas primer bojler u kuci.Zapremina je npr.60l,grejac 2kw i treba mu 2h da zagreje vodu do nekih 60-80c.Pretpostavljam da bi trebao biti 5-6kw ali to je samo moja pretpostavka,opet treba videti i ekonomsku stranu.

definitivno , najpreciznije , odnosno najiskoriscenije zagrevanje je, gas , odnosno plin.. najlakse se regulise   temperatura,  i najlakse je raspodeliti toplotnu energiju putem   , brenera odnosno  grejaca... najjeftiniji  i   jos sledecih 500 godina najjeftiniji   nacin zagrejavanja ( nebitno cega ) je  drvo!!¨
drvo raste svuda, nezaliva se,  nekopa se, nestiti se od grada,  otporno na susu, na mraz, na poplave.i svako moze da ga ima  ,, ispred, iznad  iza, ispod kuce... a  ako je dobro suvo   oslobadja najmanje co2,,,,
znaci domace drvo , pospesuje domacu privredu  i drzavu srbiju..  a raste  i raslo je  odkad je  veka i sveta ))

Nisam siguran da ce ti ovo pomoci ali da napisem.
Skoro sam imao problema sa plinskim sporetom. Nisam mogao stelovati jacinu plamena i boca je prilicno kratko trajala. Na sudove se od plamena hvatalo neko cudo koje se veoma tesko skida. Problem sam resio zamenom dizni. Za svaku vrstu plina ide tacno odredjeni tip dizene.

Искуство говори да се најлакше ради са паром. Међутим, мора се имати парни генератор, дакако, а и казан треба прилагодити том начину грејања.
Што се тиче јачине грејног тела: постоји на нету један програм за прерачување снаге грејног тела али ја ћу сад из главе, то јест по сећању рећи.
Да би се 100 литара воде довело до тачке кључања у неком разумном времену (а код печења ракија обично се полази од 1 сата, то јест да је пожељно да потекне за 1 сат од почетка загрејавања), треба снага од 10-ак киловата. касније, кад потекне, снага се смањи на 2,5 киловата, или чак и мање.

vidio sam par kazana koji koriste plin za pečenje na način da se od rashodovanog kombi bojlera 24 kw koristi plamenik,velika površina zagrijavanja i precizna regulacija

Jagnjilac, jedna tema da se ohladiš od Alenachke, normalno da se šalim, a sad ozbiljno.
Po proračunu ljudi koji se profesionalnio bave izradom plamenika, za kazan koji prima 100 litara koma za destilaciju, potrebna je nazivna snaga plamenika od 10-11 kW. Moje iskustvo i način njegove postavke ispod kazana kaže da je to od 13-15 kW. Plamen ne bi smjeo da dodiruje dno kazana, odnosno potrebno je da vrh plamena bude udaljen od dna bar 2-3 cm. U zavisnosti od debljine dna ovo rastojanje bi u stvari trebalo biti i veče. U svakom slučaju mislim da je pametno ugraditi zaštitnu mrežicu koja bi sprečavala kontakt plamena sa dnom kazana. Dobar plamenik bi trebao raspoređivati plamen ravnomjerno po cijelom dnu. Potrebno je da sadrži sve elemente koje ima i plamenik u kućnoj upotrebi. Posebnu pažnju obratiti na regulator plamena, koji bi trebao da bude što precizniji i akcenat je na finoj regulaciji u radu na minimumu, zbog brzine curenja rakije. Nabacao sam par detalja kojih sam se sjetio i za koje smatram da su bitni, ako te nešto posebno zanima, pitaj.

A evo i par slika, meni jako lijepog i vjerovatno funkcionalnog plamenika, za tvoju veličinu kazana.
S tim da bih mu dogradio još četiri kratke cijevi u prazninama.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_plamenik2839.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_plamenik2839.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_plamenik3262.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_plamenik3262.jpg)

A ovo su cijevi od kojih se prave fini plamenici, te cijevi vjerovatno nose naziv po firmi koja ih proizvodi, i nazivaju se plamenici Polidoro, a od inoxa su i na sebi imaju jako preciznu perforaciju i daju genijalno raspršen plamen. 
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_plamenik7.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_plamenik7.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_plamenik45kw.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_plamenik45kw.jpg)

Video sam vise vrsta plamenika u Merkuru na NBGD-u.Ako nekoga zanima moze da pogleda tamo.

Ma Sale kupio sam ja jedan tamo ali slaba vajda. Precnika je 180mm i ovaj moj kazan provri sa njim za 1.5h. Destilacija traje jos naredna 3h.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_gorionik.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_gorionik.jpg)

Zatim sam nabavio ovakav od nekog majstora iz Novog Sada. On je precnika 420mm ali ne izlazi plamen na sve dizne.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dsc00347169.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dsc00347169.jpg)

Zato sam i otvorio ovu temu da mi pomognete jer nemam drugu alternativu. Secate se da san razmisljao i o elektricnom grejacu.
Bistrice da li si video kako radi ovaj prvi od kvadratnih cevi? Koje su mu dimenzije? Koliki su mu otvori za plamen?

Konkretno njega nisam vidio u radu. Ali sam vidio mnoge druge izrađene na isti fazon kao i on i mislim da je prava stvar, kao što sam i napisao, ja bih mu dodao još četiri cijevi po prazninama. Imaš ih kod profesionalnih roštilja sa rostfrajnim pločama. Imaju jako dobar plamen. Dimenzija, ovog sa slike je 60 cm u prečniku, što je optimalno za dno kazana prečnika od 80 do 90 cm. Cijevi su profila 30x30 mm, a otvori „dizna“ su ustvari rupice izbušene borerom veličine cca. 1,5 mm.  Kod tvog plamenika, kad kažeš da mu sve dizne ne rade, problem je vjerovatno u malom prečniku cijevi.

Mozda nekome zatreba:
Izracunavanje snage elektricnog grejaca koji ce zapreminu od 100 litara vode zagrejati od 10^oC do 100^oC  za 60min.

Q₁₂=mc(t₂-t₁)=100*4186(100-10)=37674000 J
Gde je:
c=4 186 J/kg- specifična toplota vode
m=100kg - masa vode

P=Q₁₂/T
gde je T=3600sec - zadato vreme

P=37674000/3600=10,465kW

Precnik cevi je 15mm, a precnik otvora (dizne)je 2.5mm.

Kad već imaš jedan, kupiš još jedan ili dva, fino ih rasporediš i podesiš režim rada preko zajedničkog regulatora plamena (a ostaviš i pojedinačne) i to je to.

Ma smislicu nesto. Ima jos vremena do pocetka sezone pecenja rakije.

Malo sam guglao pa sam naleteo na Italijansku firmu Polidoro po preporuci Bistrice. Oni su izgleda specijalci za sve vrste gorionika na plin.
fi120 - 14kW,
fi160 - 21kW i
fi220 - 29kW
Ovo moze da istopi kazan!
Mozda nekome zatreba:
http://www.polidoro.com/usa/index.php

Ako misliš na mikroprogorjevanje, nije opasan ni znatno jači od ovog zadnjeg kojeg si naveo. Normalno, pod uslovom da je na kazanu dno propisane debljine i da se pridržavaš pravila o dovoljnoj udaljenosti vrhova plamena od dna kazana. 

Evo sada sam slucajno pronasao i sliku mog gorionika u radu. Nadam se da se slazete da bi plamen trebao biti bolji. Morao bi izgledati plavkaste boje. Primetio sam da dosta cadjavi kazan.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dsc00342748.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dsc00342748.jpg)

To nije dobar plamen,podesi malo dovod zraka pa ce ti plamen biti plavkast.

Problem je u tome sto ne mogu da stelujem vazduh. Da li to znaci da mora da dobije jos vazduha? Ako je to u pitanju, prosiricu otvor za vazduh!

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_1556.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_1556.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_2100.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_2100.jpg)                                                          Trebas dodati zraka,pogledaj slike pa ce ti biti jasnije.Uslikaj na svome plameniku mjesto gdje plin izlazi is crijeva ili cjevi u plamenik.Takodjer napravi rupe na rostu tacno ispod plamenika,tako da napravis ispravnu cirkulaciju.Na ulazu plina u plamenik je podesavanje zraka kao na autogenim aparatima podesavas smjesu zraka i plina da bih dobio kvalitetan plamen.

Ja sam radio pre dve godine sa jednim plinskim plamenikom italijanske proizvodnje na kojem je pisalo da je snaga 9 kW.
Po mojem racuna ta snaga bi morala da provri kazan od 100 litara (oko 80 litara komine) za nekih 45 minuta a onda bih snagu morao da smanjim na otprilike 1,5 kW (sto bi dalo 3 litre destilata na sat) i imao bih jednu bocu plina za nakih 5 kazana.

Medjutim, u praki se pokazalo da mi treba 2 sata da kazan provri i da mi jedna boca jedva izgura 2 kazana.
Zakljucio sam da su gubici ogromni i od tada ne destilaram vise na plin.

Pravljeni gorionik je precnika 420mm. Sredisnji deo je 100mm, precnik cevi je 15mm a duzina cevi je 160mm.
Na krajevima cevi stavljeni su cepovi! Glavna cev kroz koju dolazi plin je precnika 40mm. Precnici otvora (dizni) su 2.2mm. Planirao sam da dogradim jos 6 komada cevi nebi li povecao povrsinu zagrevanja ali sam sada u dilemi , jer nemam dobar plamen. Mozda je protok vazduha na ulazu nedovoljan! Ne znam da li da ga povecam? Mozda da napravim veci konus ili da izvedem kao na ovom dole gusanom.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dsc00396.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dsc00396.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dsc00398.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dsc00398.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dsc00399.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dsc00399.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dsc00395.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dsc00395.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dsc00393740.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dsc00393740.jpg)
Sto se tice ovog gusanog, on ima plavi plamen ali pokriva malu povrsinu. Kod njega moze da se steluje promaja. Precnik mu je 180mm a snaga 8kW. Kazan od 120l precnika 520mm provri za cca 90min. Destilacija traje jos 3 do 3.5 casova.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dsc00389.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dsc00389.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dsc0038827.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dsc0038827.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dsc00387.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dsc00387.jpg)

Ja mislim da ti imas previse plina,a premalo zraka i slabu cirkulaciju zraka.Na slici vidis gdje da izbusis jos rupa na rostu.Na dovodnoj cjevi napravi rupe kao sto je to na drugom plameniku,ali isto tako napravi konus prsten sa istim konusnim rupama kao na cijev.Tako,ako dobijes previse zraka da taj konusni prsten mozes zakretati i smanjivati dovod zraka po potrebi.S obzirom da su ti dizne 2,2 mm , a imas ih puno i prolazi ti puno plina (razbacujes se s njime),a plamen nema dovoljno zraka i slaba je (nikakva cirkulacija).Kad uradis gore navedeno ja vjerujem da neces ni trebati ugradjivati dodatne cjevi.Imas ti njih dovoljno samo neproizvode sto trebaju.                                                                                                                     (http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_burner.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_burner.jpg)

      Da se prikljucim vasoj diskusiji o zagrevanju kazana, licno sam pravio tamburu ili bendzo kako ga zovu i nisam bio zadovoljan jer je u precniku imao oko 28 cm pa je sporo grejao kaza od 80 lit. Inace imam prijatelja koji ima napravljen gorionik sa 8 dizni koji se stavlja na otvor lozista . Prvo se lim nesto vecih dimenzija od otvora na lozistu zasrafi kroz predhodno izbusene rupe na coskovima . Lim ima izrezanih 8 otvora  po 4 u dva reda, velicie oko 35 do 40mm u te otvore se stavljaju cevi od gorionika. Sam gorionik je napravljen od cevi 3x2 cm, pravougaonog je oblika dimenzija otprilike 25cm sa 15cm. na svakoj dizni je prikacena prohromska cev duzine oko 20 cm i precnika oko30mm , Svaka cev je isecena sa 2 strane u blizini dizne otprilike 3x3 cm. sa druge strane gorionika je navarena armatura  u obliku rukohvata, a sa donje strane parce armature  na koju nailazi cevka kojom se regulise ugao  pod kojim plamen izlazi ita j podipirac se zavrsava u obrnuto T. Drugar ima kazan od 160 lit i po kazanu potrosi oko 7-8 kubika plina.

Sremac, ako bi to mogao da slikas, i postavis slike na forum bilo bi interesantno. Mozda ce nekome zatrebati.

Potrdicu se ovih dana da to uradim.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_image013780.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_image013780.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_image014319.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_image014319.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_image019.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_image019.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_image020.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_image020.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_image021.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_image021.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_image022.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_image022.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_image024.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_image024.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_image025.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_image025.jpg)

To je to, otprilike.

Pozdrav Sremcu,
Pogledaj upustvo za koriscenje foruma. Tu ces naci kako se postavljaju fotografije. Srecno!

Zdravo svima,naime moj plinski gorionik nije za pecenje rakije,vec za pecenje kora za pitu,ali posto nigde nisam nasao da neko diskutuje o ovome morao sam da postavim pitanje vama posto vidim da ima onih koji se razumeju u ovo sto meni treba.Kao sto vidite na slici uzeo sam cev 2m duzine izbusio je na svakih 3cm,rupa je 2mm precnika,zatvorio je sa jedne strane a sa druge uglavio crevo direktno sa boce,normalno imam sigurnosni ventil.Sve to lepo rai ali mislim da bi plamen trebao biti plavkast a ne kao kod mene  zut i gori kao sveca,mislim da je u pitanju dotok vazduha ali neznam gde bi to trebao da izvedem.Uostalom ovaj gorionik bi trebao da se ubaci u drugu cev precnika 120mm,preko koje ide kora i pece se,trenutno koristim el. grejace snage 6kW,a potrebna temperatura je oko 500 stepeni.Izvinjavam se zato sto moj problem nema nikakve veze sa temom.Evo linka  za skicu http://img2.imagetitan.com/img.php?image=33_skicagorionika.jpg

Pa gde ti je ta slika? Ja je ne vidim!

Nikako da je okacim,evo linka u prehodnom postu.

To sigurno ima veze sa dotokom vazduha. Ako ga nema dovoljno onda je plamen narandzast i cadjavi. U suprotnom, ako je dotok vazduha dobar, plamen je plavicast i ne garavi. Mislim da se i temperature plamena dosta razlikuju u ova dva slucaja ali ne mogu da nadjem konkretne podatke pa necu iznositi nikakve pretpostavke. Kazanpasa i ostali majstori ce ti pojasniti kako se dotok vazduha regulise u praksi... Mislim da je u prethodnim postovima, u ovoj temi, neko vec napisao gde treba da se izbuse rupe na gorioniku pa pogledaj.

To je jasno kada je gorionik u obliku kruga,ali ovako nesto mi i nije bas jasno gde bih mogao da dovedem vazduh.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/33/33_33_skicagorionika.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=33_33_skicagorionika.jpg)                                                                                                                                                 Bilo bi dobro da si naslikao i stavio pravu sliku da vidimo kako to izgleda.

Probaj ovako: Ulaz plina u gorionik napravi otprilike ovako. Vidise gde ulazi vazduh, pored dizne.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/33/33_dsc00393371.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=33_dsc00393371.jpg)
Ili ovako, ako imas ovaj regulacioni ventil.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/33/33_dsc00387.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=33_dsc00387.jpg)

Nisi rekao koliki ti je precnik dizne!

He he, ja sam kao neki strucnjak a nisam, ni sam sebi resio svoje probleme sa gorionikom.

Sutra cu slikati i okaciti sliku,a probacu i ove ideje,hvala na brzini :thumb:

Evo neke slike sto sam ranije slikao,danas nisam imao vremena da se pozabavim ovim problemom.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/33/33_gorionikerror779.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=33_gorionikerror779.jpg)

Guglao sam danas i pronasao ovo na ovom sajtu
http://www.pyronics.com/catalog/B3260.pdf

Iste takve gubitke imamo i kod upotrebe ostalih izvora toplote a ne samo kod plina. Kada bi se preračunala toplotna moć drveta za loženje došlo bi se do istih takvih zaključaka.
A drugo je pitanje koliko nas košta svaki od upotrebljenih energenata.

Danas svraih kod jednog prijatelja koji se bavi izvodjenjem centralnog grejanja da se posavetujem oko plinskog gorionika za moj kazan. I tako rec po rec on iz gomile delova od kotlova nadje jedan gorionik od nekog starog madjarskog kotla koji cak nije ni radio. Kotao je bio od 18kW. Deluje vrlo interesantno. Dao mi ga je da probam. Jedino sto mi se ne svidja, a to je sto nije okrugao . Dimenzija je 120x210mm. Ima dvanaest dizni. Razmisljam da ga probam ovakvog, pa cak i da ga prepravim, da ga izvedem u obliku zvezde. Mozda moze da se napravi zastitna mrezica (cuo sam za nju ali nikad nisam video kako izgleda) u obliku kruga i da se tako postigne efekat ravnomernog rasporeda plamena po dnu kazana.
Sta misle Bistrica, Kazanpasa a i ostali provereni znalci? .
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/33/33_dsc00409.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=33_dsc00409.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img2/small/33/33_dsc00410.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=33_dsc00410.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/33/33_mreza450x450.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=33_mreza450x450.jpg)                                                                           Mislim da ti je to dobra ideja.Vidio sam takve mreze kod ljudi iz Juzne Afrike mecu ih na plinske peci i jako dobro funkcionisu.Samo nije ih lako napraviti.Ovde sam ti pokusao pokazati kako to izgleda.Sastio se od 2 diska mreze koi su sastaviti na kraju tako da cine jednu cjelinu.Prema sredini su isto spojeni kao sa savovima.To sve sluzi da ravnomjerno prima plin iz plamenika i ravnomjerno ga rasporedjuje.Takodjer sam naso da u Svicarskoj imaju aluminijski diskovi (obican krug) koi se postavi na plamenik i tako se on ugrije kao table na peci,a na njega se stavi to sto hoce da se grije..Specijalno su uradjeni za plinske peci.

O kakvoj mrezici pricate? Je li to princip Dejvijeve lampe ili nesto drugo?
Evo citat sa wikipedije, cisto da se vidi uloga mrezice..

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/33/33_plamenik2.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=33_plamenik2.jpg)                                                                                    Neznam za tu mrezu.Ovako to izgleda,Posto je posuda veca od plamenika  ova resetka se stavi na plamenik i koristi plin iz njega i tako ga rasiruje po cjeloj svojoj povrsini.Na taj nacin uvecava plamenik i ravnomjerno zagrijava cijelu posudu.Kao sto mozete vidjeti na slici okrugla je i ima bezbroj rupica.Na prethodnim slikama se vidi da se satoji iz 2 dijela sastavita na krajevima i savovima razdjeljeno tako da ima kruzne komore (za koje neznam dali im je funkcija samo da mreze drze cvrste i razdvojene ili ima jos neku funkciju).Kad budem kod prijatelja i ako se sjetim uslikat cu je pa postaviti.

Da li neko zna gde mogu da se nabave ove mrezice?

Takve mrezice smo mi koristili u izdvojenim objektima,(baze u KZB) gde nema struje za osvetljenje,problem je kad je jednom zapalis vise nema pomeranja inace i najmanji vetar je pretvori u pepeo.

Ne nije to takva mrezica.Objasnio sam o cemu se radi,cvrsto je i moze se koristiti bezbrij puta.Ona stoji na plameniku,a na njoj stoji posuda (lonac,rajnika itd).

(http://www.freeimagehosting.net/uploads/th.eef0512e85.jpg) (http://www.freeimagehosting.net/image.php?eef0512e85.jpg)                                                                                                                                                                               Evo kako to izgleda,Ukucajte u google flame tamer pod images i dobit cete sve vrste.

Kazanpaso, koliki je precnik ove mrezice. Gde moze da se nabavi?

30-ak cm, moze u radnjama gdije prodaju rostilje i peci ili na netu.To mozes i sam napraviti jer moze da bude i od samo jednog sloja mreze.Odsijeces je u krug,malo savije vanjske krajeve,postavis na plamenik i iznad toga postavis kazancic.

Zasto ne mogu da vidim izlozene slike

Jagnjilac sto ne probas da vestackim putem dovedes vazduh u gorionik. U tom slucaju ne zavisis od spoljnih faktora (atmosferski pritisak vazduha,vetar, promaja,vlaznost,itd.) jer, recimo ako postavis ulaz gorionika prema strujanju vazduha nece ti sagorevanje biti isto kao kad ga postavis kontra. To ti daje lose rezultate u iskoriscenju gasa, dobijas malu toplotnu moc a veliku potrosnju jer boja plamena pokazuje njegovu temperaturu, kad je plava onda je najveca. Pogledaj ovaj link moze ti sigurno pomoci

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=ZS45e5Fmvb4

Za dovod vazduha mozes koristiti sta ti je pri ruci ali mora biti ventilator koji moze dugo da radi.Mislim da usisivac nije dobro resenje,po meni bolje resenje je zidni ventilator za kupatilo, ali to zavisi od snage samog gorionika. Bez probe nema nista jer nam je izgleda sudjeno da stalno izmisljamo toplu vodu,ali mislim da na ovaj nacin ventilom mozes tacno odrediti kolicinu vazduha za dobro sagoreavnje i u svakom trenutku ga precizno podesavati prema potrebama.

Matija, puno ti hvala za ovaj link. Mnogi od nas, koje plin interesuje, ovde doci do vrlo korisnih zakljucaka. Konacno da vidimo i uzivo kako to izgleda. Molim ostale clanove koji imaju nesto slicno, slobodno neka okace.

Nema na cemu,ali moras eksperimentom da dodjes do pravog rezultata. Mislim da je bolje imati dotok vazduha veceg kapaciteta jer ga mozes prigusiti koliko je potrebno.Na gorionicima za kotlove za centralno grejanje imaju turbinski ventilatori koji su po mom misljenju pravi za tu stvar ali verovatno su skupi.Sad mi pade na pamet da bi dobro resenje bio i ventilator od TA peci samo sto se moras potruditi oko njegovog prikljucka na gorionik.Ipak ovo je samo ideja, pa ako hoces da probas improvizuj nesto,nemoj praviti velike prepravke na gorioniku da prvo vidis da li uopste ovaj princip moze da se primeni na tvoj gorionik. Ako uspe sigurno ces dobiti vecu toplotnu moc i snagu a samim tim i ekonomicnost .

Imam ideju kako da izvedem brzu i najjednostavniju probu. U otvor za vazduh pored ventila, dizne dovedem vazduh pistoljem od kompresora, naravno prigusen, pa pratim sta se desava.

Jagnjilac, jesi li razmisljao da ugradis Venturijevu cev?

(http://img697.imageshack.us/img697/6969/venturim.jpg)

To je najobicnije suzenje na ulaznoj cevi za gas. Posto na suzenju dolazi do povecanja brzine gasa istovremeno dolazi i do pada pritiska, da bi ukupna kolicina energije ostala ista. Samo da napomenem da ces dobiti veci podpritisak sto je suzenje (brzina gasa) vece i da je najveci podpritisak na mestu najveceg suzenja cevi ;D.
Ako na najuzem delu postavis cev dobices ulaz vazduha zbog podpritiska koji se stvara na tom mestu. Na cev za ulaz vazduha ugradis ventil i imas preciznu regulaciju. Cilj je da dobijes plamen "4" sa donje slike.

(http://wpcontent.answers.com/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Bunsen_burner_flame_types_.jpg/300px-Bunsen_burner_flame_types_.jpg)

U sva 4 slucaja gori isti gas ali se mesa sa razlicitim kolicinama vazduha.

Kontam da bi radilo a nije komplikovano za izradu...

Pogledaj ovaj klip, lik je na crevo za vodu montirao parce plasticne cevi sa suzenjem i na suzenje ugradio spric. Cim je pustuo vodu klip na spricu se uvukao, onda ti je jasno koliki podpritisak se stvorio 8:)

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=Z4AbzQyLPcE

Svaki gorionik ima na svom ulasku mesac gasa i vazduha koji radi na venturijevom principu, samo to su razlicite varijacije koje daju isti efekat tj. da se stvori podpritisak pomocu plina, koji uvlaci vazduh i mesa ga. Na tvom gorioniku je verovatno napravljena greska u proracunu. Tu mnoge stvari uticu na pravilan rad gorionika, na pr. polozaj dizne (plice ili dublje u usisniku) velicina dizne, ulazni pritisak plina,ugao i velicina konusa, velicina otvora za vazduh na usisniku (trebao bi da imas poklopac cijim pomeranjem mozes da podesavas velicinu otvora za vazduh ali to pali samo kad postojeci otvor treba smanjiti). Postavlja se pitanje da li je gorionik napravljen za zemni gas ili propan butan, jer su za njih parametri razliciti.

Dioda, da li dovod ovog vazduha sa strane treba da bude pod pritiskom?

Ma jok, u tome i jeste poenta sto ti ne treba ventilator, kompresor...
U cevi se proticanjem gasa stvara podpritisak (vakuum) tako da se vazduh usisava a kolicinu regulises ventilom.
Pogledaj spric na filmu koji sam postavio u prethodnom postu, vidis da se stvorio vakuum dovoljan da uvuce klip na spricu! Na isti nacin se usisava i vazduh...

To i ja kazem, Jagnjilac ti to vec imas samo ti ne funkionise kako treba.  https://mail.google.com/mail/?ui=2&ik=2171fa70cc&view=att&th=127636a237854b69&attid=0.3&disp=inline&zw
Evo ti slika gorionika koji rade po istom principu kao i tvoj

Matija, ja ovo ne mogu da otvorim!

Kazi mi kako da prebacim sliku sa racunara nesto me zeza

Posalji je meni na administrator@sveovinu.com pa cu je ja ubaciti u tvpj prethodni post...

Jagnjilac, evo kako to ide otprilike...

Uzmes bakarnu cev, cekic i teg..

(http://img52.imageshack.us/img52/3796/11111m.gif)

i malo kuckas...

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=homEtjT0Jis

Na kraju bi trebao da dobijes ovako nesto. Rupa je izbusena na najuzem delu.

(http://img203.imageshack.us/img203/76/222i.gif)

Na tu rupu postavis usisnu cev i to je to. Na usisnoj cevi bi trebalo da postoji ventil ili neki drugi sistem za regulaciju protoka (usisa) vazduha.

Sve u kompletu, sa pribliznim dimenzijama i uglovima bi trebalo da izgleda ovako

(http://img227.imageshack.us/img227/38/3333.gif)

Na ovoj poslednoj slici ulaz gasa je sa leve strane a desni kraj Venturi cevi se poveze sa gorionikom. Pokusaj, radice sigurno...

pozdrav svima, vidim da vas muče plinski plamenici -gorionici

imam rješenje za vaše probleme  :)

bavim se plinom više od 15 godina problem nije mali ali sam ga apsolvirao do najsitnijeg detalja , plamenici su mi osnovna stvar u proizvodnji kojom se bavim , radim ih za kazane od 10 pa do 1000 litara (za destilaciju lavande)

može na propan butan (za tlak od 30 mbara do 2 bara ) a može i na prirorni plin od 15 mbara

plamneik mora da ima snagu , mora da sagorjeva bezprekorno i ne smije da se desi uskakanje plamena u plamenik (ono čuveno bum kad ga gasite ili u radu )

 ovo možeš da opraviš , nema dovoljno zraka, potreban ti je kompresor pomoću kojeg ćeš da dodaješ zrak odmah pored dizne za plin , no pojavit će ti se jedan problem (ako plamenik nije urađen dobro) odvojit će ti se plamen od plamenika , no isprobaj

Problem sa ovim gorionikom vise nemam. Prodao sam i kazan i gorionik. Nabavio sam novi kazan, takodje i novi gorionik precnika 450mm koji radi savrseno. Medjutim pre neki dan sam kod jednog prijatelja video jos bolji gorionik precnika 600mm i snage 21kW, koji je dobio iz Francuske. Sa plocice sam video da ga proizvodi firma Garcima iz Spanije. Guglao sam guglao i nasao sam gde mogu da se nabave. Posto imam rodjake u Parizu, kada se odlucim, porucicu im da mi donesu model Pro 600mm, snage 25.75kW. Precnik je optimalan za dno kazana precnika 700 do 800mm. Takodje je potreban i adekvatan nepovratni ventil, koji  takodje, imaju u ponudi.
Evo linka pa birajte, mislim da imaju modele za svaku velicinu kazana.
http://www.rhinaguss.com/106-bruleur-gaz

Potrošnja je 0,8 kg na sat, kod odgovarajućeg plamenika za kazan od 100 litara.

Ima li neko iskustva s lozenjem ivericom? Naime, u mogucnosti sam da nabavim one sitne parcice koje ostaju u jednoj radionici. Da li oni gore kao briketi, pa se mora biti oprezan s kolicinom, ili..........ako neko ima iskustva nek podeli. Pozdrav :whistle:

Može ti dobro poslužiti samo za početno zagrijavanje kazana. Kao i drvo od koga je napravljena brzo gori, brzo razvija plamen i ne ostavlja jaku žar. Ova karakteristika je i smetnja za održavanje vatre kojom je potrebno kontrolisati brzinu destilacije. Kada bi pored nje imao i kvalitetnije drvo, koje bi omogućilo održavanje količine žara, svakim novim ubacivanjem u vatru ovog materijala bi došlo do naglog razvoja plamena a time i promjene brzine curenja destilata-rakije. Drugačije rečeno, gotovo da je nemoguće kontrolisani tok destilacije sa loženjem iverice u fazi kada destilat izlazi na luli tabarke.

Hvala Vam na odgovoru, pozdrav  

može li se ovo reći nekako EGZAKTNO ?? Koja je optimalna temperatura komine ??

Merim temperaturu pare pre nego sto udje u kondenzator.Od samog pocetka pa sve dok ne padne alkohol na 40 %,  temperatura je 78 celz. step., a kad padne ispod 40% onda se temperatura na ulaz u kondezator   povecava i do .... skoro 90 cel.st.(tada destilat ima oko 25% alkohola)  Verovatno je i temperatura komine tu negde. Koristim grejac 2 KW za zagrijavanje komine

Temperatura kljuka ne zavisi od nas, to nam određuje kazan i trenutna koncentracija etanola u smjesi (kljuku) u kazanu.
Temperatura je promjenjiva veličina i kako destilacija odmiče tako nam pada koncentracija etanola u kljuku a temperatura raste. Njome se ne treba zamarati jer pojačavanjem vatre se uopšte ne mijenja, samo dolazi do promjene brzine protoka destilata. Dakle, kontroliši snagu plamena pa time i brzinu destilata, i to je to.

Preporučljivo je da na izlazu iz tabarke imaš konstantnu brzinu curenja destilata od 5 litara na sat na svakih 100 litara smjese kojom puniš kazan.
Drugačije rečeno, ako za 72 sekunde napuniš posudu od 1 decilitar, na kazanu od 100 litara, onda imaš tu brzinu. Ako je to punjenje bilo brže onda moraš smanjivati vatru dok ne postigneš to vrijeme.

iskreno ne bavim se pečenjem rakije i nemam nikakova iskustva no ovo je za mene prilično zbunjujuće , pokušavam si objasniti što se točno dešava ali baš mi ne uspjeva , dodajem energiju u masu ali se njena temperatura ne povećava ??

Da upravo tako, temperatura se ne povećava nego se samo povećava brzina isparavanja, sve dok se ne promijeni odnos etanola i vode u smjesi. Isti slučaj ti je i kod ključanja vode, možeš pojačavati vatru koliko hoćeš temperatura se ne mijenja, samo se ubrzava isparavanje. Zakoni  termodinamike, uostalom o tome je detaljnije pisano na više tema na ovom forumu, pa malo pogledaj da ne izlazimo iz teme 

 :) sad mi ima logike, hvala u svakom slučaju

Evo dobar gorionik na plin (koriste ga spanci za Paella)
Ja sam napravio slican ovakav ko radi na isti princip.(Stavi cu i slike i od mog brenera)
Dobra stvar je sto moze da se dobro regulise i cena mu je pristojna(120 eur)
Ja sam napravio svoj i elementi su me kostali~ 50 eur.
Kad zalozim, pustam sva 3 kruga.
Kad dodjem do ~40-45C gasim najveci krug,na 50-55C gasim sredni krug a sa najmanjem krugu radim do kraja.
Malo je kompliciran da ga stavis u loziste (moram da "kipiram" kazan dok je prazan da bi usao) ali dobra je regulacija.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_21072011145_2643.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_21072011145_2643.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_21072011148704.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_21072011148704.jpg)

Evo i slike mog brenera! :)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_05062012232848.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_05062012232848.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_05062012234954.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_05062012234954.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_05062012235.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_05062012235.jpg)

Jon, svaka cast za rucni rad. Znam za ove gorionike iz Spanije. Svojevremeno sam imao kombinaciju da ga dobijem iz Francuske ali sam odustao. Napravio sam drugaciji i veoma sam zadovoljan. Imam negde fotografiju, pa kada je nadjem, postavicu je. Ono sto zelim da ti sugerisem, posto vidim da koristis plin, kao uostalom i ja, cim budes bio u prilici zameni ovaj plinski regulator. Nisu kvalitetni i nisu pouzdani. Nemoj da se zezas. A sto se tice samog gorionika, mozes da ga nadogradis tako sto bi ugradio pilot plamena, elektrodu za varnicu, termoelement i  elektromagnetni ventil sa automatskim zatvaranjem dotoka plina, kada se kojim slucajem plamen ugasi i onda si potpuno bezbedan.
Pozdrav,

Zdravo Jagnjilac!
U pravu si! Plinski regulator je turski ali dosad, hvala bogu, nisam imao probleme sa njim.
Ovo mi je bio prototip  ;D! Radio sam sa njime samo prepek,zato se temperatura brze i bolje regulise nego na drva.
Odlicna ti je ideja i sigurno cu prihvatiti tvoj savjet ! :thumb:
Treba samo jos da vidim kako treba to sve da bude i nema problem da ga napravim.
Ako imas sliku ili naziv kako to treba i kako se zovu pomocices mi mnogo. Od alata imam skoro sve sto mi treba,pa ... :)

Ne brini za pomoc. Pa i ja sam ovde na forumu bukvalno sve naucio. Clanovi su korektni i nesebicni na pomoci. Konkretno ovu temu sam upravo ja otvorio sa ciljem da resim sebi gorionik. Neke detalje mozemo i preko PP da ne gusimo ostale. Ja sam ti na raspolaganju u svakom pogledu. Naravno, pomoci cu ti u onome sto znam.

Pronasao sam slike svoga gorionika:
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_dsc00902.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_dsc00902.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_dsc00920.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_dsc00920.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_dsc00921.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_dsc00921.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_maksimalnasnaga.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_maksimalnasnaga.jpg)

Pucaj,majstore pucaj ! ;D
Tu sam da prihvatim i naucim od tebe,i od svih ostali ,sve sto je od koristi!
Posto imas vece iskustvo sa plinom, svaka tvoja pomoc i savjet je meni vise nego dobrodosla.

He, he,
Jagnjilac kao obično škrt na riječima kada se priča o kvalitetu.
Ovo je trenutno sami vrh plinskih plamenika za destilaciju.
I zaboravio je da kaže da je ova boja plamena kod rada na minimumu.  ;D

Nisam dobro razumeo?
Napravio ili nabavio drugi?
Ako si napravio svaka cast-izgleda TOP!
Ako si nabavio -reci gde ga ima i koliko kosta?

Ne mogu da tvrdim da je vrh, ali da je najkvalitetniji od svih modela koje sam do sada napravio a i video, to je sigurno. Inace ovo mi je cetvrto rsenje. Sto ne znaci da svi treba da pobacaju svoje i da prave ovakve. Zasto menjati nesto sto dobro funkcionise? ;D

P.S. Nisam skrt, zar nisi video da nudim pomoc! :D:

Jon, pusti bistricu, on samo provocira! :D:
On i ja smo razmenili vise od 50 PP, dok ova stvarcica nije ugledala svetlost dana.
 (http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_dsc00892.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_dsc00892.jpg)

Kakvo "crno" gusenje, kakav PP? Pisite ovde na forumu jar je tema izuzetno vazna i interesantna, a vi voljni da delite iskustva. Svi detalji su vazni.

Neboj se tuki16!  ;D
Sve sto treba da znas u vezi ovoga, a nije privatnog karaktera,ja cu ti nesebicno prenjeti(ako treba i kopirati iz PP-ka)!  :thumb:
Necemo da "sakrivamo" dobijeno znanje,neboj se!  ;)

Niste me dobro razumeli. Kao sto sam rekao, ne zelim nista da krijem, samo zelim da ispostujem osnovna nacela foruma, koja se odnose na reklamiranje.

Samo ti piši, lako ćemo za pravila, a naročito za izuzetke kao njihov sastavni dio.  :D:
Pored toga, uvjeren sam da postoje situacije kada reklama preraste samu sebe i time u stvari postaje iskrena preporuka.

Samo se ti imenjace reklamiraj, ako Bistrica nece, ja cu ovo obrisati!!!!!!
E jedino mogu da progledam ako mi napravis jedan isti ovakav, a za pare cemo lako, ili popij jedno pice i plati koliko kosta pa ti dodjem. :P E ovo je bas bilo off topic.
 A sada ozbiljno, Jagnjilac je po struci masinac, i nedozvoljava improvizaciju, ili ako je to bolje od nekog vidjenog resenja onda ide na svoju masinsku improvizciju, a koja bude savrsena. Kod njega kazan destilise sam, sve je pod elektronikom od A do S, grejanje u kuci takodje, a za odvajacicu kostica nemam komentara stvarno je odlicna .... itd...

Bravo Peco50,
ti ga razotkrijo skroz!  :D:

Aj sad jagnjilac -sta ima da kazez za ovu temu. Hoce mo je li ovde razraditi ili se prebacimo na temu "odvajanje kospica" ;D

Imaš i moju saglasnost, ako plamenikom umjesto kazana zapali nešto drugo.  :)

Peca kao i uvek, zvrndov ostaje zvrndov. Nije me razotkrio i o tome sam javno pricao. Nemojte da svastarite, samo pravite posao savesnim urednicima. Tamo je ta prica o pasirci, tamo gde joj je i mesto.

Videh u jednim od prvih postova ove teme da si (jagnjilac) pominjao da si želeo da za zagrevanje kazana koristiš struju, jel ima neki specijalni razlog da si odustao od struje?

Vidim radi se i to vrlo kreativno ,definitvno si u pravu da je ova vrsta gorionika jedno od boljih rješenja
Zanima me nekoliko stvari :
- koji je promjer dizne?
-kada gasiš  uskače li ti plamen u gorionik uz neugodno pucanje
-kako si rješio paljenje s obzirom da se plamen ne može prenijeti sa cijevi na cijev??

čini mi se da je volumen cijevi malo poveći što umanuje kvalitet gorionika , ako ideš na manji promjer onda ti se kao problem javlja pravilna distribucija tlaka na izlaznim diznama dužinom cijevi , to lako riješiš tako da na oba kraja postaviš  razdjelnu granu a obe spojiš preko "T" komada na venturi Na taj način možeš upotrijebiti i cijevi promjera 25-30 mm

Evo jednog jednostavnog rješenja , možda je malo skuplje ali gorionici sa plinskih šporeta su do sada neprevaziđeni , pouzdani i uradi se za jedno prepodne http://www.youtube.com/watch?v=vpge4WtzrcI

 @wrabac,
Samo ti se cini da je ovo" jedno od boljih resenja". :)
Ja tvrdim da je ovo dosad najbolje resenje za gorionik koe sam video ,jer je ovo "mercedes" u gorionike.
A odakle to znam je jer i ja imam isti takav.
Ali ostavimo to da ti objasni "jagnjilac" jer si njega prozvao,a i majstorija je njegova,pa da mu se ne mjesamo.

Da jagnjilac je jako kreativan, i sada je u akciji pravljenja namjenske prostorije za sve ono  u čemu učestvuje i ovaj plamenik, zato ga i nema na forumu tako često. Imam ovakav isti pa ću ti pokušati odgovoriti. Radila ga je profesionalna firma po narudžbi, za kazan i zahtijevanu snagu od 50kW. Projektovali su cijevi prečnika 52mm sa „diznama“ koje su u stvari sitno perforirane površine dimenzija 30x12mm, između dvije površine dizni je prostor od 20mm, pa slijedeća i tako do kraja cijevi. U radu se pokazao kao nešto izuzetno, sa stabilnim i kvalitetnim plamenom gdje nema nikakvog uskakanja plamena ni neugodnog pucanja, a plamen se sam prenosi sa cijevi na cijev što je normalna pojava i kod onih primitivnijih rješenja. Koristio sam i takve. I ja mislim da sam ga sa 550 EUR-a preplatio (doduše prije 6-7 godina), jer nije mi jasno šta toliko vrijedi na ovim cijevima bez obzira što su trenutno hit u svijetu. Vjerovatno je u pitanju visoka naknada za polidoro patent.

Kolikoooo??Ajme. Dobro radi se o posebnoj leguri od koje je urađen gorionik a i patent je u pitanju ( iz fotki nisam mogao prepoznati da se radi o polidoro)

Ovih dana ću okačiti gorionik koji razvijam zadnjih mjeseci , prosto ko pasulj i vrlo lako za izraditi . Može raditi i na niskom i na visokom tlaku(od 15mbara do 2,5 bara ) ,kao amosferski i kao predlačni , veličine od 300x300 pa do 1000x1000 mm Treba samo da vidim kako podnosi pregrijavanje pa se javim , ako me nema onda propala stvar  :-\

 

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_picture902.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_picture902.jpg)


evo "majbaha"  (hvalite me usta moja)  ;)

testiran u celini celosti , radi na tlaku od 30 mbara do 2 bara što znači da oni koji se boje koristiti propan butan na većem tlaku mogu na venturi cijev spojiti duvaljku ili kompresor a sa strane ubuše diznu (predtlačni gorionik)

Naravno da kod ovog tipa postoje bezbrojne kombinacije kao kod lego kocki , dužina , širina , razmak između cijevi , U ovo slučaju dužina perforiranih cijevi (20x20)  je 300 mm
 
Najveći problem će vam predstavljati bušenje rupa no ako imate vremen isplati se jer materija za ovaj plamenik je manje od 20 eura

Ako nekoga zanima kopija polidoro gorionika, nema problem , ima se i to

Jučer mi se slikice otvorile kao jako male tako da nisam mogao vidjeti detalje , sada je sve OK sve jasno ko dan

Ovaj turski regulator koji koristiš može biti problem jer mu je kapacitet jako mali , ako je plamenik malo jač regulator ti je usko grlo Ima nekoliko turskih proizvođača a regulatori su im skoro indetični a kvaliteta ko nebo i zemlja , ovi zadnji koje sam nabavio onemoćaju ako je dizna veća od 1,2 mm

Dobro je sto si zadovoljan sa tvojim gorionikom.Lepo izgleda :thumb:
Znam da je turski i znam da nije dobar,kako sto nije bio ni dobar moj stari gorionik, kog sam napravio kako prototip i proba.Radio sam prepek meke rakije sa njim, ali nije to bilo to.Morao sam ga stalno vrlo pazlivo regulirati. Ne moze se uporediti sa ovim novim.
Zato sam i napravio ovakav kakav sto ima jagnjilac, ko usput receno, mi je nesebicno pomagao oko svega toga.
Sad imam sansu da mu se i javno zahvalim!

Nisam ja strucnjak za plin i plinske uredjaje,kako sto nisam ni strucnjak za medicinu,pa zato kad zabolem od necega -idem kod doktora. :)

Jako lijepo za vidjeti i nadasve pedantno i kvalitetno urađeno. Da i ne govorimo o niskoj cijeni koštanja i mogućnosti za uradi sam. To je inače klasično i najčešće rješenje plamenika za neke namjene plinskog roštilja i slične stvari. Može eventualno da se koristi i kod kazana ali ne bih rekao za one nešto veće od nekih 100l.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_plamenik2839.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_plamenik2839.jpg)
Kažem eventualno jer tu postoje i dva specijalna zahtjeva. Snaga plamenika negdje oko 12kW na zapreminu od 100l proporcionalno, za sami start destilacije, a nakon starta stabilan rad koji mora biti podložan finoj regulaciji negdje na snazi od  2-3kW.
Kolika je snaga ovog tvog plamenika sa slike?  

A ovo je krupni plan jedne dizne sa polidoro plamenika, koju sam i pominjao. Njena dimenzija je 30x12mm.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_polidorodizna.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_polidorodizna.jpg)

Snaga je uvijek problem za plamenike koji rade samo na 30 mbara , to je najgori mogući tlak a datira iz vremena kada ventil nisu bili dovoljno kvalitetni da podnesu veći , današnja oprema podnosi 60 mbara sa lakoćom no mi se i dalje držimo starih normi mada su ih mnoge zapadne zemlje napustile odavno

 Već sam spomenuo da ovaj plamenik sa slike jednako kvaliteno radi i na tlaku od 2 bara , kolika je to snaga sa diznom od 1,6 mm morao bi mjeriti potrošnju ali ima je ohohoh  
  
Njegova prednost je što može raditi kao predtlačni, prisilan protok zraka a onda dizna može i do 3-4 mm

Najvažnije je da je jeftin i da ga može svatko uraditi za jedno pre podne

Na ovom videu se može vidjeti princip rada predtlačnog plamenika koji korisiti plin niskoga tlaka i puno puno zraka

http://www.youtube.com/watch?NR=1&feature=endscreen&v=AIgojia0HY8

Evo ovako, na 0,6 bara (dizna 1,5 mm ) potrošnja plina na sat je 2,2 kg što oko 28 kW, Čelična ploča debljine 10 mm koju sam stavio iznad plamenika za 10 minuta zagrijala se do 400 C , plamenik sam ugasio kako se ploča ne bi otopila  :)

Da to je velika snaga.  :thumb:  
Vidim da si debelo u tome pa koristim priliku da nešto naučim, bar u dijelu koji mene zanima. Može li se sada na ovom pritisku i snazi plamenika efikasno raditi sa njim i na snazi koja je 14 puta manja od maksimalne. Već sam rekao da je u ovoj zoni potrebna fina regulacija pa me zanima ima li neko jednostavno rješenje za tako nešto? I ono drugo samo radi moje orijentacije i usporedbe, kolika je snaga istog ovog plamenika kada bi se radilo sa klasičnim pritiskom kao što je to na plinskim uređajima u domaćinstvu? Ako sam dobro razumio tu si spominjao pritisak od 30 mbara.  

Nisam mjerio za tlak od 30 mbara no odokativno je oko 4-5 kw ako ventil otvoriš do kraja , ako ga pritvoriš onda ta snaga može pasti do 1-2 kW, sve je ovo odprilike jer sam pravim dizne čiji promjer ovisi o boreru , ako je razlika samo !/100 mm onda mogu biti ne mala odstupanja

Ako korisitiš tlak od 0,6 bara naravno da možeš imati super finu regulaciju ali tako da smanjuješ tlak na regulatoru ili pritvoriš ventilić na plameniku

ako ti treba mnogo veća snaga isključivo na tlaku od 30 mbara onda i tu postoji rješenje ,mogu da ti pošaljem nacrt , radi se o elementima koji svaki za sebe ima diznu a slažeš jedan do drugoga kao ovi polidoro, prosto ko pasulj a dela boli glava

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_plamenik.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_plamenik.jpg)


objašnjenje za ovaj lim (pocinčani od 0,5)  koji se postavi unutar cijevi, on služio kao razdjelnik da bi se tlak ravnomjerno raširio po cijelom plameniku, Tu se mora eksperimentirati za svaki plamenik, rupe su recimo 10 mm s tim da ih u sredini gdje ulazi venturi cijev ne smije biti

umjesto ove 40x40 za plamenik od 500 mm može bez problema ići i 30x30 a za venturi 20x20 ,

Za venturi cijev uvijek koristim kvadratne jer se u njih lako može ugraditi "čok" za usporavnje brzine protoka

Plin je meni jako stran, drva su uglavnom osnovni izvor energije za moj kazan, ali ovih dana sam malo usparao na drvima pomocu sisarki od kukuruza. Naime kada krunim kukuruz ja sisarke odlazem u dzakove od 20 kg ( ostatak od koncentrata) i kada zaspem kazan za rakiju ubacim 1 dzak sisaraka pa kada sagori ja jos jedan i rakija polazi... e tada prelazim na drva...

Nisu mi strana ni drva ni kočanj od kukuruza, kao ni činjenica da je to mnogo jeftinije rješenje.
Mogli bi se koristiti zbog uštede, uz veliku pažnju, u prvoj destilaciji. Druga bi ipak zahtijevala isključivo plin, zbog mogućnosti bolje kontrole brzine protoka.

Možeš li nam pokazati kako izgleda Venturijeva cev u tvojoj izvedbi?











Korekcija citata.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_plamenik2.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_plamenik2.jpg)



Uklanjanje nepotrebnog citata.

Da li je ona linija desno od ventila slučajno povučena  ili ne? I čemu služi onaj deo ispod od 100 mm?

Ja sam pokušao da napravim venturijevu cev i dobio sam nešto poput sa slike ispod. Ali nisam imao vremena da razradim sistem pošto je 2 tone komine čekalo na pečenje... E sad kod tvog sistema ne vidim dobro kako si rešio ove uglove od 50 i 14 stepeni.

(http://motoklubmuzlja.com/images/sveovinu/mere.gif)

Lim od 100 mm ubacim u cijev, na početku cijevi ga zavarim a onaj šlic postavim na suženi dio vijka kako bi mogao da ga spuštam i podižem u cijevi a samim tim  povećavam i smanjujem presijek odnosono povećam ili smanjujem otpor protoku mješavine, to je nužno ako se radi sa povećanim tlakom kako se plamen ne bi odvajao od plamenika   

ovo na sici hmmm?? možda ima opravdanja jer je cijev relativno malog promjera pa na ovom suženom dijelu podtlak povuče nešto veću količinu zraka , ako ? Vjerojatno priča stoji ali nikada ovo nisam vidio u praksi , ideja je dobra ali ako se uloženi trud ne potvrdi u praksi sve uzalud 

tek sad vidim da se nismo razumjeli , nije to ventil nego vijak M8, ventil nije nacrtan a nalazi se tamo gje je strelica

Na plinu se može strašno uštedjeti ako se gorionik postavi jedno 50 mm kod kazana od 200l , naravno da to nije moguće sa svakim gorionikom ,zavisi od konstrukcije, nedavno sam mjerio brzinu zagrijavanja 5 l vode do ključanja ( manja friteza) , Jedan plamenik sam odmaknuo 50 mm i trebalo mi je 30 minuta , drugom gorionik drukčije konstrukcije koji dozvljava da ga primaknem na 20 mm bilo je potrebno 10 minuta (za istu količinu vode) iako je imao promjer dizne oko 10% manju , ušteda je nevjerojatna ako si pomislim da se i ušteda od samo nekolko posto u današnje vrijem smatra velikim uspjehom

Na koju udaljenost od kazana možete postaviti ove polidoro plameneike a da im ne poremetite kvalitet sagorjevanja ??

ova izvedba kvrckanjem je komplikovana do nepodnošljivosti , ako želiš da uradiš nešto slično uzmeš cijev, komad Al šipke , odeš do tokara da ti iztokari unutrašnje konuse i tako urađen uložak turiš u cijev

Ma oni su čudo. Nema nikakve promjene kvaliteta sagorijevanja ni kada vrhovi plamena udaraju u dno kazana, ali se to ne smije raditi zbog uticaja na kvalitet destilat pa se moraju spustiti nešto malo niže.

Dolazi li u obzir da se uradi mehanizam za brzo podizanje i spuštanje ? U početku što bliža a docnije na optimalnu visinu , uštede mogu biti ogromne

Ne, plamen ne smije dodirivati dno kazana ni na početku. Kod bilo kog plinskog plamenika se to radi na način da se što bliže dnu kazana postavlja zaštitna mrežica kroz koju plamen ne može proći da bi ga dodirivao.  
Mehanizam bi mogao poslužiti samo u radu na minimumu kada se pojavljuje razlika od nekih 10-15mm.

Zanimljivo

Zbog ovoga nisam noćas spavao  :) Jel to negdje na forumu detaljno obrazložno ili mogu ovdje da postavim neka pitanja ??

Znaš da pitanja nikada nisu bila problem, pogotovo kad negdje stvarno "gori".  :)
Pitaj!

Koji su razlozi za ovo ograničenje ?? Pretpostavljam da je riječ o pregrijavanju dna kotla i štetama koje iz toga proizlaze ??

Imam jedan model promjera 300-400 mm koji se može postaviti na 50 mm od dna kotla jer su mu sekundarne dizne bočno kao kod plamenika na šporetu To što plamen liže bakar nije poželjno ?? Ljudi ga koriste za kotlove od 200 l jer ima dovoljno snage (naravno na povećanom tlaku)

Da, sam si odgovorio. Razlog je temperatura koju razvija plamen na vrhu njegove jezgre, i zbog toga nije bitan položaj plamenika nego dokle dopire njegov plamen, odnosno onaj njegov „kvalitetni dio“.

hmm pošto koristim bakar znam koliko ga je teško pregrijati na jednom mjestu naročito  ako se radi o nešto većoj masi a uz to se radi o plamenu koji se "razljeva" po cijeloj površini No dobro, dok se sam ne uvjerim i dalje sam skeptik

Zna li se koja je maksimalna temperatura do koje  smije da se zagrije dno kazana ??

He, he, ipak nije bilo pitanje. Nema veze ionako sam znao da nije, nego za slijedeći put.
Loženjem drvima se plamen razlijeva, a kod kvalitetnog plamenika postavljenog na nepropisan način ćeš jako lako primijetiti koncentrična tačkasta mjesta promjene spektra boja na unutrašnjoj strani dna kazana, čak i na debljinama većim od 5-6mm.
Temperatura taljenja bakra - 1.084.6°C

ha ha , sad bez zezanja  , pretpostavljam da kod zagaranja kazana ustvari gore šećeri što je nekih 200-210 C Ako imaš volje da testiraš ovaj plamenik (sa vodom u kazanu ) javi Sačekamo da voda provri , ugasimo plamenik i bezkontaknim termometrom očas posla izmerimo raspored temperature

Ne zezam se, baš naprotiv sve što pišem je ozbiljno. Nema potrebe za eksperimentima koji neće pokazati progorijevanje o kojem ovdje pričamo. Oni koji su u ovakvim situacijama gledali u dno kazana nakon njegovog pražnjenja znaju o čemu pričam. Mislim da je i na forumu bilo nekih fotografija koje to pokazuju. 
Sad više nisam siguran jesi li svjestan koju temperaturu razvija ovaj plamen, pa te to moram pitati.

Recimo da je oko 1500 C , ova primjedba da bakar uslijed temperature mijenja boju stoji , da ali to se odnosi samo na površinu koja je u direktnom kontaktu sa plamenom . Moje iskustvo je sljedeće: na bakrenom limu čak od 4 mm površina koja je u kontaktu sa plamenom promjeni boju no druga strana to ne "registrira"  čak i kada je posuda prazna a p0gotovo ako u njoj ima bilo što što oduzima toplinu a naročito tekućina
Lako moguće da se to javlja kod upotrebe polidoro plamenika koji imaju nevjerojatnu koncetraciju snage po kvadratnom centimetru

No dobro, sve mi je kristalno jasno, hvala na strpljenju

Tu je to negdje pa za kraj mogu pokušati i rezimirati ovu svoju priču.
Bakar je materijal čiju sam tačku taljenja odnosno njegov prelazak u tečni oblik već naveo. Normalno da se ovaj prelazak neće desiti kod našeg kazana ali se kod svih metala pa i kod njega dešava na nešto nižim temperaturama od spomenute kritične da materijal dobiva određenu plastičnost koja pogoduje njegovoj obradi, pa se tako kod bakra radi toplo valjanje na temperaturama od 800 do 900ºC. Ako bi se te temperature dešavale na našem bakru onda bi uslijedilo njegovo mikroprogorijevanje koje utiče na kvalitet destilata i deformacije koje utiču na svojstva kazana.
Temperatura svakog fiksiranog plamena kao što je to slučaj sa plinskim plamenicima bilo koje vrste je jako opasna pa se oni moraju postaviti na način da vrhovi plamena ne smiju dodirivati dno kazana. O tome na jako jednostavan način govori i temperatura plamena kvalitetne obične kućne svijeće koja je najvećim dijelom oko 1.100ºC a onaj najtopliji dio na vrhu njegove jezgre je 1300–1400ºC. Kod plinskog plamenika je to još više. Ni temperatura drveta za loženje bez obzira što je znatno niža i kreče se negdje od 600–800ºC, zbog nepotpunog izgaranja (što je vidljivo i u boji plamena na slikama) nije bezazlena.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_vatra-plamen-varnice.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_vatra-plamen-varnice.jpg)(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_maksimalnasnaga.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_maksimalnasnaga.jpg)
Posmatrajući navedeno može se konstatovati da se radi o temperaturama sa kojima treba biti vrlo oprezan, jer bez obzira što je bakar jedan od najboljih provodnika to mu ipak nije dovoljno ni trenutno ni na duže staze u nekim ekstremnim uslovima kao što je ova kod destilacije, pa i sa ovim koje se dobivaju loženjem drvima. Zbog toga se uostalom i radi hladno kovanje bakra za kazane jer to mu popravlja čvrstoću i provodljivost toplote, i opet ta debljina hladno kovanog bakra na kazanu od 100 litara ne smije biti ispod 5-6mm, a na onim nešto većim 8mm.

Percepcija ti je dobra ali zaključci su malo upitni, čini mi se. Govoreći samo o temperaturi a ne spominjući snagu plamenika zašli  smo u ćorsokak Neće mi valjda biti zamjereno što ne prihvaćam ovu forumsku "dogmu"

Navešću nekoliko primjera :

-nekada su se kazančići za kojekakva kuhanja radila od tankog bakrenog lima (oko 2mm) a sa unutrašnje strane su bili kositreni Recimo da se kositar tali na 240 C I što se dešavalo? Ništa . Ne samo to postoji i dan danas šerpe na isti fazon u kojima su se pekla neka mesa Očito je da je kositar izdržavao sva ta grijanja iako se tali na vrlo niskoj temperaturi
- svi imamo "zepter" suđe čije dno nije od bakra nego od aluminija koji ima za 25% manju toplinsku vodljivost od bakra a tali se na 600C. Najveći plamenik na štednjaku je nekih 4-5 kW Kad preračunamo ispada da je na dno "zepter " šerpe mnogo više kW po cm2 nego na ijednom rakijskom kazanu Iskreno nisam vidio ni jednu na kojoj se primjete tragovi pregrijavanja (sa unutrašnje strane ) Možda se nekom i desilo ako je šerpa ostala prazna na plameniku jedno duže vrijeme

Kazandžije jako dobro znaju koliko treba acetilena i kisika da bi se nešto na bakrenom kazanu meko a pogotovo tvrdo zalemilo Nije samo dovoljna temperatura plamena , mora biti užasno mnogo energije po cm2

Naravno da dozovljavam da me nečije drugačije ISKUSTVO demantira

Da dodam , plamenik koji sam gore okačio a koji je dimenzija 350x350 mm na 30 mbar ima istu snagu kao i polidoro dužene 500 mm Kod prvoga je 8kW rapoređeno na 1200 cm2 a kod drugoga 8kW na 150cm2 Možda je u tome kvaka ??  :scr:

 

Da su zaključci samo moji možda bi mogli i da bude upitni. To su zaključci i iskustva i svih onih koji koriste i analiziraju negativne uticaje na destilate i kazane. Nastali su na isti način kao i uvijek, uslijed praktičnih problema evidentnih iz masovne upotrebe i to one pogrešne. Kompletna svjetska destilacijska scena od onih najvećih proizvođača destilata do onih koji prave kazane je svjesna ovog problema. Tradicionalno se ovaj problem u cijelom svijetu rješava kovanjem bakra i njegovom adekvatnom debljinom, a prisutan je baš zbog ovog problema i način njegovog rješavanja sistemom indirektnog zagrijavanja vodenom parom, uljem, duplo dno i slično. Koliko je samo energije, truda, cijene koštanja kazana sa debljim bakrom…, potrošeno i troši se zbog ovog problema. Ne misliš valjda da je sva ova energija uložena u traženje rješenja nastala zbog toga što na ovom forumu vlada drugačije mišljenje ili kako kažeš forumska "dogma". Priznajem da jesmo uticajni ali nismo baš toliko.
Ovdje očito nastaje problem zbog činjenice da nisi sagledao sve faktore koji utiču na temperaturu i količinu toplote koja se razvija u pojedinim uslovima djelovanja bilo kog plamena, pa izvlačiš pogrešne zaključke. Na njega utiče i okolna temperatura i strujanje vazduha i količina toplotne energije usmjerene na jednu tačku, kvalitet sagorijevanja, premali i preveliki dovod kiseonika, stvaranje čađi koja se dodatno i lijepi na površinu izloženu plamenu, trajanje destilacije, njena učestalost i sl. Ne treba stvar posmatrati drugačije nego u uslovima ložišta kazana pa tako nema potrebe ni komentarisati ove primjere koje si naveo.
Pade mi na pamet samo jedna zanimljivost kod toplotne energije usmjerene na jednu tačku. Sunčeva svjetlost i toplota (ona koja i nas obasjava), sočivom usmjerena na jednu tačku koja izazove paljenje vatre.
O činjenici deformacije bakra uslijed djelovanja toplote i tome da ti nisi nikada vidio ovakve deformacije nemamo šta pričati osim onog što si i sam napisao na forumu
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,548.msg16526.html#msg16526
Tako da je isticanje velikim slovima kod ovog drugog citata u najmanju ruku smiješno i pretenciozno, a onda i neuvjerljivo...  

 :) dolazimo do ključne stvari , nisu svi plamenici i plamenovi jednaki , evo pada mi na pamet infra plinski (ako može za giros može valjda i za kazan) , da li je njih netko korisitio ?? što fali njima ?? Pravilno raspoređena energija po cijeloj površini kazana , idealno. Šta kažu svjetski eksperti za destilaciju ??

No šalu na stranu , ponudio sam ti da testiramo nešto slično ali kao što vidim nema se volje da malo proširimo vidike na svjetskoj razini . Čak i ovaj koji sam okačio riješava probleme  koji vas muče . Može da se uradi tako da pokriva cijelu površinu kazana , raspored energije po cm2 ravnomjeran Naravno može to da se riješi i sa ovim fenomenalnim polidoro plamenicima ali treba jedno 20 komada i svaki da radi sa 10% snage Početna velika investicija mogla bi se isplatiti kroz malu potrošnju plina jer bi plamenike mogli staviti na manju udaljenost od kazana

srdačan pozdrav

Od ove ključne stvari nismo nikada ni odlazili. Ako plamen svijeće ima temperaturu u jednoj tački oko 1400ºC onda nema tog stuba plinskog plamena koji smije dodirivati dno kazana u jednoj te istoj tački na bakarnom dnu kazana koji neće rezultirati određenim deformitetom. Dakle ono o čemu pričam cijelo vrijeme, debljina bakra i udaljenost vrhova plamena od njega je jako bitna.
Ako postoji neko rješenje kod plinskih plamenika koje može smanjiti ovu debljinu bakra i još imati uštedu na energiji koja se koristi onda bi rado saslušao tako nešto pa čak i pomogao u njegovom patentiranju. Normalno da bi rješenje bilo podložno sveobuhvatnoj analizi koja ne bi smjela zanemariti ni jedan bitan faktor.

Tu se razilazimo u mišljenjima jer samo jedan plamičak ne može znatno (lokalno) podići temperaturu bakra debelog 6 mm a još uz to sa druge strane se nalazi bilo kakova tekućina  Ako se ne varam omekšavanje čistog bakra počinje iznad 200 C
Drago mi je da si spreman na suradnju Za početak me zanima do koje temperature se smije zagrijati dno a da ne dolazi do zagaranja ?? Kojeg su promjera kazani od 200 l ??

Čitavo vrijeme govorim o jednom plamičku samo kao sastavnom dijelu ukupnog plamenika u uslovima ispod dna kazana u ložištu. To sasvim normalno podrazumijeva i cjelokupan toplotni efekat i njegovu temperaturu kao i uslove u kojima se dešava to progorijevanje.
Uvijek sam raspoložen za saradnju ali je u ovoj situaciji ona nemoguća. Ovo zadnje sam napisao samo zbog elegantnog izlaska iz ove priče, ne mog. Prava istina je da nema takvog rješenja za destilacijski kazan. Temperatura koja se razvija ispod njegovog dna mora da bude cca. 600-800ºC, jer probali su sa nižom pa izostaje aromatski doprinos pojedinih jedinjenja. Ova temperatura zahtijeva debljinu bakra kao što sam napisao jer u protivnom dolazi do njegove deformacija i uticaja na kvalitet destilata. Tu se za mene sva priča na ovu temu završava, bar do novog dijalektičkog kruga posloženih faktora cjelokupnog aromatskog uticaja na kvalitet destilata, a tako nešto nije ni u povojima.

Evo i slike mog polidoro plamenika....ja sam spreman - moz`da "poletimo"  :)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_22072013309.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_22072013309.jpg)
Polidoro maksimalna snaga
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_22072013310.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_22072013310.jpg)
Polidoro maksimalna snaga

Pozdrav svima

imam u planu kupti kotao od 250 litara pa me zanima koju jačinu plamenika bi trebao za takav kotao. I još jedna dodatna informacija od kojeg materijala se pravi zaštitna mrežica za ispod kotla da vrhovi plamena ne dodiruju kotao.

Mislim da negde na forumu sam procitao kako se to racuna I kolika treba da je snaga,ali nemogu da se setim gde.Potrazicu I ja.

Ovako treba da izgleda zastitna mreza za ispod kotla.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_2012-07-2316.47.57.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_2012-07-2316.47.57.jpg)

Invented and Made by @jagnjilac  :)

Tražio sam po forumu ali ne mogu naći pa ako ko nađe bio bi zahvalan. A ova mrežica me mući ona je od nekog inoksa i stoji skroz blizi plamenu. Koliko u toj situaciji je udaljenost od dna kotla (plamenik dno kotla)

Mrezica je obavezno od inox materijala. Polja su 5x5mm. a debljina zice je 0.5mm. Dobar plamenik treba da ima plamen visok od 4 do 6cm.
Na 5 cm od plamenika se postavlja mrezica, koja je pak udaljena od dna kazana 3cm. Dakle plamenik je udaljen od dna kazana 8cm. Moze to biti i 10cm (sto predlazem) ali mrezica od plamenika, mora biti na 5cm, da bi mogla da "prelomi" plamen.

E super slažem si zavaršne kockice za moj novi veseli stroj. Jedino još jačina plamenika u kw mi nije poznata za kazan od 250l

Snaga plamenika od 30kW, obezbedjuje potpunu konfornost u radu na kazanu od 250 litara.

Super hvala u petak narucujem plamenik. Okruglog oblika od 30kw

Imam još jedno pitanje

dobio sam ponudu za plamenik okrugli 30kw visina plamena 5 cm dali isto vrijedi da je mrežica na 5cm ili bi je trebao malo niže spustiti jer je plamen od 5cm.  I još jedna stvar, mada sam pročitao u gornjim porukama da je materijal za mrežicu iskljućivo inoks, dali bi ta mrežica mogla biti od deblje pocinćene žice.

Moze.
Nije to da mrezica od inoks ima neku posebnu magiju, vec je isklucivo inoks zbog korozije.
Posle destilacije premazi mrezicu sa uljem i je tako zastiti od korozije.

Mislio sam zbog izdrzljivosti na temperaturu

Tacno je, ne radi se ni o kakvoj magiji.  :D:
Jednostavno, inox mrezica ce trajati mnogo duze od obicne.
Nece korodirati i izdrzava vece temperature. U pravu ste obojica!  :thumb:

Onda sutra narucujem mrezicu.
poz

Ljudi dragi, polidoro plamenici su odlični ali imaju i nevjerojatnu koncetraciju snage po cm2, umjesto 4 ili 5 ugradite 8 ili 10 ili čak 12 komada, svaki pojedinačno će raditi sa puno manje snage i disperzija snage će biti mnogo ravnomjernija , u tom slučaju ne treba vam nikakova mrežica  koja pravi gubitke

@wrabac-Dobro dosao natrag na forumu!
...a ja sam se vec bojao da si zauvjek"odleteo" sa foruma .... :)

Pozdrav i od mene. Nadam se da ćemo ovaj put biti konstruktivniji i konkretniji. Možda dobar savjet za mene ali nisam siguran za drugu dvojicu vlasnika polidoro plamenika, jer ga oni nešto manje koriste pa bi ušteda lako mogla biti zanemarljiva u odnosu na cjelokupnu "investiciju" rekonstrukcije plamenika. Za mene je ovdje iz više razloga ključno pitanje, da li nastaju gubitci zbog ove mrežice, ako nastaju zašto, pod kojim uslovima, i koliki su?

Teško mi je reći koliki su gubici ,vjerojatno nisu znatni Zašto nastaju ? Samo žarenje i grijanje bilo čega odnosi energiju Zašto bi uopće imao posrednika kada mogu problem riješiti i bez njega ??
Ovih dana sam izradio mješalicu za kuhanje pekmeza http://www.youtube.com/watch?v=j63lRVRZwAs  Upotrijebio sam plamenik čiju sam sliku okačio već prije  Probao sam neke stvari izmjeriti egzakno Posuda je 60 l . plamenik je na 50 mm , pekmez kuha na nekih 80-85  C , to je valjda slično temperaturi koma ?? Ono što je meni bilo najzanimljivije : kolika je teperatura dna posude na površini koja je okrenuta prema plameniku Radi se o čeličnom dnu od 8 mm a temperatura na površini je bila 270 u centru a na periferiji posude 240 C Nemam priliku izmjeriti temperturu dna kazana za rakiju grijanog plinom jer kod bakra bi to valjda bilo nešto drugačije a možda i ne To je podatak koji je mene cijelo vrijeme zanimao a očito je da to nikada nitko nije mjerio
Potrošnja plina kada je pekmez provrio je bila 350 g/h Pekmez od bijelih šljiva kuhali smo 7 sati , ukuhan pravo i naravno ništa zagorilo nije

Na jednom mjestu sam izložio mješalicu za pekmez i priđe mi čovjek koji se godinama bavi pekmezima na veliko . Rekao mi je nešto što me iznenadilo , on tvrdi da je praksa pokazala da je suprotno našoj logici isparavanje bolje kada je sud dublji odnosno da ne vrijedi veća površina grijanja a manja visina mase koja se uparava

Kako se nešto zagrije tako će se i ohladiti. U početku zagrijavanja kazana je uzme (energiju) a nakon početka destilacije je djelimićno preda u istom tom ložištu jer je ne odvodimo nigdje izvan njega ovom rešetkom. Ista stvar se dešava i sa šamotnom ciglom kojom se oblažu zidana ložišta. Ima li neki drugi razlog gubitka ili da ovdje prestanem postavljati pitanja.

P.S. Postavio si reklamu i recimo da je to u redu,  ;) ali nemoj nasjedati na svakojake priče za brzinu isparavanja. Stavi istu zapreminu vode u posude sa različitom površinom isparavanja a time neminovno i različitom dubinom suda do koje dolazi voda, pa uporedi kojoj ćeš prije vidjeti dno. Normalno da ista količina toplotne energije treba da bude u oba slučaja.

Nas dvojica nikako na zelenu granu, mene smeta tvoja prepotencija koja se da izčitati i u ovom tvom postu . Lako je izračunati koliki je gubitak energije ako nekog "posrednika" nepotrebno griješ satima i danima na visoku temperaturu Mogu se složiti da su mali A što se tiče šamota za kotao grijan plinom mnogo je primjerenije  obložiti ga poliranim inoxom koji će poslužiti kao ogledalo

Nisam lakovjeran kako mi inputiraš ali čovjek sa kojim sam razgorao je visokobrazovan sa ogromnim iskustvom Samo sam iznio njegovo mišljenje po meni vrlo zanimljivo Stvar sa vodom si pojednostavnio jer voda koja se nalazi u voću nije isto što i čista voda , valjda

Prvo daješ neki prijedlog koji kao uklanja problem, a to su gubitci koji nastaju zbog prisustva mrežice.
Pa se kasnije slažeš da su mali, a ako već znaš da su mali zašto onda i dalje ideš u priču i držanje predavanja kako bi se mrežica trebala ukloniiti.
Ako hoćeš predavanje ili izračunavanje onda ono izgleda ovako. Ne samo da su mali nego su totalno zanemarljivi. Ulaziš bez veze u prvi zakon termodinamike. Energija se ne može uništiti, ne može nestati, niti se iz ičega stvoriti, ona se samo može transformirati iz jednog oblika u drugi. Q=∆U+W, Q je toplota koju je sistem primio , ∆U je razlika unutarnje energije u početnom i konačnom stanju, W je izvršeni rad. Ovdje imaš malu količinu materijala po masi koji je tako primio i malu količinu energije. Nema nikakvog rada niti odvođenja energije sa mrežice van ložišta, tako da je Q=∆U. ∆U nije ni cjelokupna energija koju je mrežica primila nego samo mala razlika od primljenog i na drugoj strani emitovanog u ložište nakon smanjenja snage plamenika i nakon toga onog zadržanog na mrežici, a ni to neće nigdje pobjeći izvan ložišta. Tako da je priča o mrežici i gubitcima krajnje besmislena pa te i pitam imaš li kakav ozbiljniji razlog ili da batalim ozbiljniju priču sa tobom.

Nije nikakva prepotencija nego poruka da se maneš, mlaćenja prazne slame i prodavanja magle, a ako nemaš neki ozbiljniji argument da se obojica ne trošimo uzalud.

Nije ti dovoljno pa ideš guslati dalje. Proglašavaš netačnim, kritikuješ ili negiraš ono što je navedeno, jer ne ide sa mrežicom pa ćeš probati sa brzinom isparavanja vode.
Navodiš kao neki svoj argument za to negiranje (koji usput nema veze ni sa čim nego je to bilo prvo čega si se sjetio)
I onda sve to začiniš i ogradiš se relativizacijom i odmakom i od onog što si sam tvrdio.

To nije nikakav nivo priče, nego mlaćenje prazne slame. Ako imaš nešto ozbiljnije reci, inače je sve ovo totalno nepotrebno i besmisleno ubijanje vremena, i već sam ti rekao da ću takve stvari bez pardona brisati. Do tebe je.

Čitajući prethodne poruke naletih na jednu vrlo korisnu informaciju, a to je:


Po mojoj nekoj računici tolika je i cijena drveta koje koristim, s tim da bi sa plinom bilo mnogo lakše raditi. Takođe i prednosti su brojne....

Pa sam se zagrijao za ugradnju plinskog gorionika. Prvo što me intresuje gdje se može nabaviti i koliki mi je potreban gorionik, kazan je od 120 litara?

Ovdje je u pitanju prosječna potrošnja gledajući cijeli proces destilacije, dobro iskorištenje i mali gubitci zbog kvaliteta ložišta, tako da slobodno zaokruži na 1 kg.
Potrebna snaga je od 12-14 kW. Nju moraš imati zbog dužine startnog zagrijavanja kazana, ali ni sa njom ne treba pretjerivati jer je onda mnogo teže regulisati rad na minimumu. Za nabaviti se raspitaj. Ja ti neću dati preporuku jer sam svoj debelo preplatio.  :whistle:  

....Kolika je to cijena ako nije tajna.

Pošto sam se raspitivao o ručno prvljnim, kažu da baš i nisu najbolji ako se ne urade kako treba, jer troše više plina. Sad dali je to tačno ili ne, ne znam. Drugo kako znati da li je dobar ili ne (taj ručno prvljeni). Možda bi se ipak odlučio na neki fabrički. Guglajući naletih na ovakav .....http://www.flamula.hr/plinski-plamenik-fi-50cm (http://www.flamula.hr/plinski-plamenik-fi-50cm).

Nije tajna, negdje sam to već napisao. Nekih 500 EUR-a za plamenik od cca. 50 kW, doduše prije dosta godina kada su se takve stvari tek pojavile na tržištu.
Za ostalo sačekaj @jagnjilca. Promijenio ih je nekoliko pa i ovakav sa linka. Možda bude raspoložen pa da sa njim dogovoriš neki aranžman oko kvalitetnog plamenika. Ne znam ni da li je raspoložen samo kažem. Ima još jedan član foruma koji se ozbiljnije bavi plamenicima, kome inače brišem poruke, pa možda ti se javi na PP.  >:D

Ma to je OK i snaga je velika pa je i cijena OK.  Mada bih možda bilo bolje da uzmem malo veći plamenik npr oko 20 KW, kao ovaj na istom gore linku f=60, jer će se dosta raditi i uslužnog pečenja.

Da, izvini ja sam išao sa karakteristikama za onu idealnu. Nisam uzimao u obzir situacije koje imaju "potrebu" za znatno bržom destilacijom.
Reci parametre? Vrijeme zagrijavanja kazana prije prije početka curenja destilata i njegova brzina u litrama na sat, pa da pokušamo naći potrebnu snagu plamenika.

Oko 25-30 min traje zagrevanje, a curenje negdje od 60 do 90 min u zavisnosti koliko ima alkohola u komu.

Tu si negdje od 20 do 25 kW. Pun gas od početka do kraja i dobiješ sve što si tražio.  :)  Možda je bolja ova jača varijanta zbog niže temperature vazduha i sl.
 

...Nemoj,bato(mislim tatkodvd)....nemoj! Neces dobiti to sto trazis,garantovano! :)
Lagano brate sa destilacijom...samo lagano- tad ces dobiti ono sto trazis
Take it easy and very slowly....rekao bih Djordje Balasevic  :)

U pravu si, neće dobiti to što traži. Dobit će i više od toga.  ;) To je san svake marketinške kampanje. Kampanja uspijeva, a ne samo da ima besplatnu promociju nego su za nju drugi njemu plaćali, i to dodatno.
Jednim potezom se gura potencijalna konkurencija za koju stepenicu ispod mogućeg kvaliteta, stvaraju novi kupci za svoju rakiju, a još dodatno zaradi na ovaj način uslužnog pečenja. Vuk sit a ovce na broju.  :D:

Sad sam shvatio da @tatkodvd peče za ušur/ujam/za pare rakiju.
U pravo si da če sa brzinom dobiti više,ali samo novac. Tako če mu i rakija biti što neutralnija.Ukus če imati na sve što se destiliralo u tom kazanu,jer ako se tako žuri sa destilacijom sigurno se obrati i veliku pažnju na čisčenje i pranje tog kazana i svih njegovih djelova.
E pa hajd’ živeli ! :'(

Kolika bi to onda bila potrošnja plina, ako bi išao sa takvim plamenikom odnosno sa toliko snage?


Da ne bude zabune, kotao nije moj od rođaka je s kojim radim zajedno oko rakije. Naravno ja pečem besplatno svoju rakiju.


Znam da je brzo, ali rakija se peče kako gazda (mušterija) kaže, a ušura/ujam se ne uzima niko - daleko bilo. Prvo rijetko ko u mom kraju radi drugu destilaciju (ima ih ali jako malo), a o razblaživanju destilovanom da i nepričam, a tek spremanje koma - tabu tema. Uglavno se peče kazan na kazan (tako se kod mene kaže). Evo da napišem i kako se to radi. Rakija se vuče do željene jačine obično oko 19 gradi, zatim se vuče patoka. Ta patoka se sipa u sledeći kazan koji se opet vuče do željene jačine i tako sve do kraja. Evenualno neko odvaja prvenac. Takva se rakija uglavnom pije.

*nemoj te misliti da ja ovako pečem svoju rakiju.

Ne znam kada je puni gas cijelo vrijeme, ali orijentaciono 2,5 litara na sat

Rakija se peče kako majstor kaze.... :), bar ja to tako radim.
Dobro je sto ti znas kako treba, pa tvojim prijateljima daj da probaju tvoju.Brzo ce oni shvatiti i prepoznati razliku u rakiju....

Jel misliš 2,5 litara ili 2,5 Kg. Nešto mi je to malo  :scr:, jer prijatelj ima mali plamenik, koji koristi za kazan od pekmeza i on troši negdje oko 2-2.5 litre na sat. Ali uspio sam naći kod poznanika neki plamenik pa ću uraditi probu, bar s jednom plinskom bocom, čisto da se orjentišem.


Pokuša li smo objasniti ali ne ide, a evo napisaću opet kako se uglvnom radi. Jer je tako i njegov deda radio, ako je drugacije to za njih onda nije izvorna rakija - šljivovica.

Napisao sam ovaj tekst više puta, a evo i ovdje ću:
Kako se kod mene sprema rakija bar njih 98% radi tako, čast ostalima.
Šljive se samo istresu u kacu, rijetko ko malo pognječi i eventualno poklopi da mačak ne upadne. Mušica na sve strane, a o ostalom da ne pričam.
O kvascima niko nikad nije ni čuo, a kad spomeneš bolje da nisi.
Peče se nakon 1-2 mjeseca kako ko stigne, kad se kom upla pretvori u sirće. Košpe idu u kazan.
Malo ko radi i drugu destilaciju. Uglavnom se peče samo meka rakija, a i ako radi drugu destilaciju svodi je odmah na željenu jačinu i to zovu prepečenicom. Kakva destilovana šta je to?
Odvajanje prvenca kad spomeneš, kažu da im uzimaš najbolju rakiju. Eventualno po neko odvoji.

I na kraju se hvale kako imaju 100% prirodnu rakiju, jer misle što nisu dodavali šećer da je to to. Od 100 kg šljiva dobuju negdje 7-8 litara rakije oko 18-19 gradi. Kad je primirišiš znaš sve o njoj ne trebaš je ni probavati.

Kad im ja dam svoju, kažu da to nije rakija kakva se njima sviđa, jer se ne osjeti na košpu i kiselost i tu se sva priča završava. Naravno ima i onih koji su oduševljeni.
Evo samo još jedan detalj od nekidan. Počela druga destilacija i kad je otprilike bio kraj (za prekidati pa vući patoku) odnosno ispod cijevi negdje oko 12-13 (ne sjećam se tačno, a i nebitno je) uspem tu rakiju u čašicu (ispod cijevi) i dam mu da proba. On proba i odmah upita šta je to ovako gorko i ružno. Eto reko čime ti razblsažuješ rakiju, umjesto da uzmeš destilovanu vodu. I znate kakav je bio odgovor, neka nastavi tako smo uvjek pekli.

Tako da to se ne treba ubjeđivati šta i kako. Koga interesuje naćiće načina da sazna.

Izvini greška, mislio sam na kilograme.

Ok to ima smisla.

ovo sam upravo pronasao, al ima koliko gasa u kilogramima trosi po   satu  za odredjenu snagu   http://www.holzeis.com/distilling-burner-c-9_166.html

nisam primetio u prethodnim postovima
da je spomenuta problematika creva-cevi za plin? (ne butan, vec zemni gas)
da li je za kazan od 200 litara dovoljno crevo od 1/2 cola, ili mora bar 3/4?

Sigurno je vise nego dovoljan, precnik dovodne cevi (creva) do gorionika od 1/2", bez obzira, koji je gas u pitanju.

Da li neko moze da mi kaze je li ovo dobro za kazan od 100l?

http://www.gasiks.com/index.php/oprema-za-kuvanje-plinska-plin-gas-sporeti/gasni-kazanski-plamenici-industrijski-gorionici-plinski-za-kuvanje-kampovanje-industriju/kazanski-plamenik-091-plinski-gorionik-gasni-industrijski-plin-gas-kuvanje

hvala unaprijed

Ima više snage nego što treba kazanu koji se puni sa 100 litara. Što je dobro. Nije baš najbolja dimenzija prečnika plamenika ali može proći. Jedino nemoj dozvoliti da vrhovi plemena dodiruju dno kazana.

Dobro je to ali ako planiraš sa plinskom bocom neće ti se baš isplatiti

Neke se stvari ne mogu kupiti novcem. Za sve ostalo tu je MasterCard.  ;D

Pozdrav svima

trenutno u pečenju rakije koristim plamenik (onakav kakav radi Wrabac) i standardnu plinsku bocu 30mbara propan/butan. Ta varijanta mi je dosta nepraktična i skupa...
 
Pošto o plinu neznam ništa, molim savjet - kako bi taj plamenik mogao (privremeno) spojiti na zemni plin u doba godine kad je pečenje aktualno? Prostor u kojem pečem je 20ak metara dalje od instalacija...

hvala i pozdrav

Вероватно мислиш да ће варијанта са земним плином да ти буде јефтинија.
 :scr:
пропан.бутан има више калорија него земни плин ТНГ -течни нафтни гас.
Када купујеш напуњену боцу са пропан-бутаном  наплаћују и рачунају на килограм плина
а кад наплаћују плин из гасовода- кућне инсталације или на
бензинским пумпама онда се рачуна на литре, а то није исто (кило и литар ).

У сваком случају можеш да наточиш плин из инсталације у боцу, боцу однесеш до казана
и радиш као и до сада.
Потребан ти је само редуцир за боцу, или одеш на бенз. пумпу да ти они наточе ТНГ.

То је сигурнији начин него да развлачиш црева 20 м. по дворишту.

Za zemni gas idu dizne drugog promera, tj. većeg.

rnovak-če, kada su u pitanju lako zapaljive materije, olaka primena rešenja sa foruma mogu da ti budu put bez povratka. Ovo što Brankopo napisa je nekako baš takav put. Moja preporuka je da se posavetuješ sa majstorom, dobrim majstorom, kako da rešiš prebacivanje instalacije na zemni gas.
Osnovno pravilo kod dizni je da se prečnik dizni sa TNG gorionika 30mb na zemni gas 20mb poveća za 50%, tako npr. dizna 80 (dakle 0,80 mm) treba da bude 120 (dakle 1,20 mm). Detalje oko creva ili cevi kojom ćeš dopremiti gas do mesta destilacije možeš da poveriš nekome ko zaista ZNA šta radi.

Изгледа да дух није прочитао целу поруку  ;D

Мајстор који ово зна може да ти покаже први пут, после већина укапира како се и шта ради, а да буде безбедно.

Ја често мењам боце, час пропан-бутан, час ТНГ а дизне не мењам, не види се промена, само се за краће
време потроши ТНГ.
То је моје искуство, можда није свуда исти гас?

Razmišljam i u smjeru jeftinije i u smjeru praktičnije... al lako za jeftinije - što kaže Duh - neću glavu gubit zbog para :)

Zapravo mi ide na živce da mi se boca zaledi pred kraj i onda se ne iskoristi sav plin... pa se onda s tim igram...
Možda mi je bolje rješenje kupiti plinsku rampu http://www.thomgas.hr/test555/GoodDetails.aspx?GoodID=3816 (http://www.thomgas.hr/test555/GoodDetails.aspx?GoodID=3816)
pa mogu jednostavno prebacivati boce...

Ništa bez dobre vatre

Šta misliš gdje je to primjerenije da se ubaci ovakva opaska? Nama koji pokušavamo kontrolom vatre dobiti na štopericu 5-6 litara na sat ili ovima sa slike?  :D:
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/12/12_vatra.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=12_vatra.jpg)

Probaj na bilo kakvoj vatri koja nije maksimalno kontrolisana, da se od nje dobije žar, ispeći nešto na ražnju pa ćeš možda i uvidjeti dimenziju o kojoj pričamo.  :whistle:

Malo je zastarila ova tema , pa de se malo podsetimo gradiva ,  ::)
Evo nekoliko sličica od moje prve '' vesele'' koju sam napravio prošle godine.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_odozgo.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_odozgo.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_odozdo.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_odozdo.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_kopirali.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_kopirali.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_7622.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_7622.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_4283.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_4283.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_2957.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_2957.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_3156.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_3156.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_5563.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_5563.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_6307.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_6307.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_areklasamti....jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_areklasamti....jpg)

 :)
pozdrav iz daleke Australije za sve ljubitelje dobre kapljice  :thumb:

Dobre sličice, a bogami i opaske. Naročito zadnja.  :thumb:

Tenkiju Vam šefe , mada je meni ova dole sličica nekako  '' najtužnija ''

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_meniovo....jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_meniovo....jpg)

 :D: :lol: :lol:

 :D: dobar kazan

Bistrice, možete li malo pojasniti ovu tvrdnju o stvaranju aroma kod kazana sa duplom stijenkom? Planirao sam kupit takav pa me ovo malo zabrinulo.

Pisano je na forumu više puta, pa ću iskoristiti jedno od posljednjih pisanja.
 
Nisam pristalica duplog dna na kazanu, tačnije rečeno pristalica sam zagrijavanja kazana otvorenim plamenom.  
Razlog je temperatura smjese na dnu kazana i njen uticaj na stvaranje novih aromatskih jedinjenja. Uticaj na kvalitet rakije .

Svi koji su pažljivije čitali poruke na forumu naišli su i na onaj dio gdje govorim o kazanu kao malom hemijskom reaktoru. Mjestu gdje se dešavaju različite hemijske reakcije: esterifikacije, acetalizacije, stvaranja aldehida, mailardove reakcije, oslobađanje i stvaranje terpena. Hidroliza i termička razgradnja, oksidoredukcijski procesi, pa i nastajanje norizoprenoida... Brojna su istraživanja koja potvrđuju pored povećanja koncentracije postojećih aromatskih jedinjenja vina i kljuka, i stvaranje jedinjenja kojih uopšte nije bilo u fermentisanom materiljalu. I to ne u malom broju.

Da bi sve to moglo nastati važni su u stvari uslovi destilacije: kvalitet fermentisanog materijala, prisustvo taloga iz fermentacije, pH i nivo ukupnih kiselina, veličina kazana, čiste bakarne površine, i ono za tebe važno, nivo temperature koja se razvija neposredno ispod dna kazana. Otvorenim plamenom.

Tako se stvara temperatura neposredno ispod dna kazana i preko 800 stepeni. Neminovno se na bakarnom dnu, bez obzira što je dobar provodnik, stvaraju vruče tačke koje utiču na promjene u fermentisanom materijalu. Na isti taj način zagori jelo, ajvar, pekmez i sl. Igra sa njima je igra mješalicom. Aromatski efekat je, kao što sam već jednom napisao, isti kao kod pripreme mesa za jelo. Kuhano mesa je efekat kao kod kazana sa duplim dnom, gdje ta temperatura u svakoj tački dna kazana ima temperaturu tečnosti koja ključa, ili tečnosti dvostrukog plašta, ili pregrijane pare pod pritiskom.
Meso sa roštilja je aromatski pandam otvorenog plamena sa temperaturom od 800 stepeni koja stvara vruče tačke i razgrađuje ono što mnogo niže temperature ne mogu, pa tako stvara nove aromatske uticaje.
Zagorjelo meso je kazan bez mješalice i prevelik uticaj vruče tačke na dnu kazana. Dijelom se radi i o mailardovim reakcijama uslijed kojih je dokazano u destilaciji nastaju: furani, piridini, pirazini...

Kazan sa duplim dnom naprosto ne može ni na jednom mjestu pa ni na dnu kazana razviti temperaturu veću od cca. 130 stepeni, a i to može samo pregrijanom parom pod tačno određenim pritiskom. Da bi se dešavale određene hemijske reakcije koje su poželjne potrebne su temperature iznad 150-160 stepeni.

Bistrice, hvala na odgovoru.
U međuvremenu sam citanjem ove teme od početka naišao i na ovaj vaš odgovor: http://www.sveovinu.com/index.php?topic=16.msg14856#msg14856



 

Ova tema nije aktivna vec neko vreme,a meni je bila jako interesantna i dosta je tu korisnih stvari receno.E sad kao sto pomenuh na nekoj drugoj temi do sad sam imao iskustva samo sa kazanom od 120 l  i lozeno je kocanjkom, granjem drvima... Kod Jagnjilca sam video uzivo onaj Polidoro   i definitivno zelim da imam takvu spravicu na novom kazanu od 450 l.Posto planiram i zidano loziste zanima me okvirno kakvu potrosnju plina mogu da ocekujem kod kazana ove zapremine?

Prosječnih 2,2-2,3 kg/h.

To me raduje mislio sam da ce biti nesto veca  :)

Ne, progresivno se smanjuje potrošnja po jedinici zapremine kako veličina kazana raste.

Jasno, tu sigurno veliki uticaj ima i zidano samotno i dobro izolovano loziste. Kolika bi sad razlika bila da je ovakav kazan sa istim tim polidoro gorionikom u obicnom limenom lozistu.

Ne znam, mada bi bilo gubitaka.

Ma nije mi ni bitan taj podatak,svakako sam se odlucio da zidam loziste, mislio sam da bi drugima bio zanimljiv podatak kolika je tu razlika u potrosnji i da li se sa ekonomske strane isplati uloziti u zidanje.

Svakako da se isplati ali nije to jedina prednost zidanog ložišta. 

 :thumb: svestan sam toga zato i zidam

Bistrice pozdrav! Hteo bih da priupitam sledeće:

1. Kakva je situacija kada se u dvostrukom dnu nalazi termičko ulje? Da li ono ipak razvija veću temperaturu od vode pod pritiskom, jer bolje prenosi toplotu? Strani proizvođači kazana su imali verzije i sa vodom i sa uljem, u čemu je razlika?

2. Da li imate podatak o visini temperature sa unutrašnje strane dna kazana, grejanog otvorenim plamenom. Dakle, na onoj kontaktnoj površini gde kljuk dodiruje bakar? Stari bakarni kotlići su kalajisani iznutra, tačka topljenja legure kalaja je oko 240°C, a taj kalaj se ipak ne istopi kada se vatra loži ispod kotlića.  Da li je neko merio temperaturu kontaktnom sondom - na dnu kazana koji se ispod loži?

Hvala unapred

Ne, nikako to ne može. Sve je vidljivo i već odavno jasno iz termičkih zakona. Tako nešto je neminovnost. Pregrijana para pod pritiskom je medij koji se najčešće dovodi izvana i koji se zagrijava izvan plašta. Njena temperatura u plaštu se može znatnije podići iznad temperature ključanja vode samo na dva načina pritiskom i brzinom protoka kroz plašt. Ono pritiskom ima svoje granice zbog deformacije bakarnih površina kazana jer je on materijal koji to ne može izdržati ako je preko određenih granica. Te granice su znatno niže od na primjer jednog inoxa.
Svi materijali koji ne dolaze izvana nego se nalaze u duplom plaštu a djeluju kao posrednici koji prenose toplotnu energiju i koji pored ostalog neminovno ublažavaju temperaturne oscilacije i izjednačavaju temperaturu po svojoj zapremini prenosom toplote, će isto tako neminovno dati ono što je logično jer se upravo iz tih razloga i upotrebljavaju. Dat će prije svega znatno nižu i uravnoteženiju temperaturu na pojedinim tačkama dna kazana, nego kada se to radi direktnim plamnom bez posrednika i duplog dna. U ovoj situaciji su oni amortizovali te mjestimične udare, a samo zbog svojih temperaturnih tolerancija ne mogu zagorjeti.  Uostalom zato su za tu namjenu konstruisani kazani sa duplim dnom kako ne bi dolazilo do zagorijevanja. Na njima se to ne može dešavati. Ne može se dešavati ni kada bi u duplom plaštu bio isti kljuk kao što je u kazanu. On bi zagorio samo u plaštu ali u kazanu ne bi jer bi bili amortizovani ti termički udari i kontakt kljuka iz kazana sa temperaturom koju može razviti otvoreni plamen. Tako da bi u ovoj situaciji jedino pitanje koje se može postaviti a da ne bude suprotno logici termičkih zakona u stvari glasilo zašto u kazanu sa duplim dnom ne može zagorjeti kljuk a onom bez duplog dna ispunjenog posrednikom može. Odgovor na njega je majka svih pojedinačnih odgovora na pitanja koja se mogu postaviti nakon njega u ovoj konkretnoj situaciji, ali se ovaj krovni odgovor ne može i neće promijeniti. Tako da bi daljnja analiza sa aspekta traženja drugačijih odgovora bila u stvari gubljenje vremena. Drugačiji zaključak se naprosto ne može ni izvući a ionako je već neupitan.
Za ovo drugo je odgovor da nemam podatak ali je on itekako vidljiv i prepoznatljiv na unutrašnjoj strani dna kazana. Postavi na primjer neki jak plamenik sa nedovoljnim rastojanjem od dna kazana i uradi destilaciju meke rakije kako ne bi upropastio kljuk. Nakon destilacije na mjestima kontakta plamičaka ćeš neminovno primijetiti sferne krugove lako uočljive zbog promjene boje bakra u tim sfernim prstenovima. Raspoređeni su na isti način kao i dizne na plameniku. Meni dovoljno i bez mjerenja da potvrdim ono što je logična posljedica promjene boje bakra koji je inače izuzetan provodnik, i ono što je ovdje očigledno. Ne bih ti preporučio da takav plamenik direktno postaviš ispod nezaštićenih kalajsanih mjesta na kazanu jer bi vrlo brzo vidio o kakvim se sve temperaturama radi. Zato što bi ti kazan procurio na tim mjestima. Bez obzira što je bakar izuzetan provodnik. Provodljivost nije apsolutna i nije statička kategorija. Ona je prije svega prosječno stanje materijala a nikako nije odraz dešavanja u njegovoj jako izloženoj tački koja sve to nastoji amortizovati, i može ali samo do određenih granica. Zato se uostalom i kablovi za struju mogu pregrijati, bez obzira što je bakar njen izuzetan provodnik. Ne možeš na unutrašnjoj strani dna kazana sigurno izmjeriti temperature od preko 200 stepeni što je i logično zbog njene znatno veće mase, ali to nije ni bitno jer se promjene u fermentisanom materijalu pa i degradacija suhe materije ionako dešava i znatno ispod nje. Ako te baš do te mjere zanima možeš se koristiti pouzdanom metodom za njeno određivanje. Uzmi bakarnu posudu sa dnom iste debljine kao kod kazana. Naspi u nju vodu i postavi plamenik. Mjeri temperaturu u tački instrumentom koji neće biti pod uticajem temperature vode nego isključivo temperature bakra po cijeloj njegovoj debljini na tom konkretnom mjestu na kojoj se pojave ti identični koncentrovani prstenovi sa istim nijansama promjene boje. Dobit ćeš pouzdan odgovor takozvanom indirektnom metodom.

Naravno da se nekima desi i da se kalaj otopi ... ;D

Ne razumijem. Kome se to desilo?  :)

Nekome zbog koga sam  trazila da se kazan zavari srebrnom žicom  :) ;
Sto je sigurno,sigurno  ;D

Procitao sam sve o ovoj temi, ali sad imam jos vise nedoumica. Zeleo bih da pokusam da ubacim gorionik ali ne znam koji.
Kazan je precnika 60 cm, i mogao bih da stavim gorionik precnika do 55cm. Zapremina kazana je 80l.  Koja snaga gorionika je potrebna? Ako sam dobro razumeo mora se staviti mrezica da plamen ne bi dopirao do dna kazana. 
Sta bi od sledeceg bilo adekvatno:
http://gasiks.rs/online_prodaja-400-industrijski_plinski_gorionik_090_metaloplastika.html

http://gasiks.rs/online_prodaja-401-plinski_industrijski_gorionik_091_metaloplastika.html

http://www.gasiks.rs/online_prodaja-532-gorionik_profi_sa_dva_ventila.html

Da li je bolje uzeti palea gorionik ili kazanski plamenik ili mozda neki drugi predlog.

Za tu zapreminu 8-9 kW. Prečnika ne preko 40 cm.

Za vas što pečete na plin, planiram malo da unapredim moje ložište u smislu neke toplotne izolacije (šamotna cigla sa unutrašnje strane lima, a kamena vuna sa spoljašnje strane) pa me zanima šta da radim sa čunkom?

Koliko sagorevanje plina (pečem na plin) zapravo stvara nusproizvoda koje je potrebno odvesti napolje? Trenutni promer čunka je napravljen za loženje drva i za plin je preveliki, i previše toplote ode tuda, pa me zanima da li to smem da zatvorim skroz (verovatno ne) odnosno koliki promer da ostavim?

Kazan je 120L, a gorionik 14Kw i trošim propan butan iz boce, dok se nekad prevarantska opština ne smisli da pusti gas kroz mrežu koju su razveli.

Hvala unapred!

Kada bi krenuo od nule, bez limenog ložišta, i radio zidano ložište na pravi način onda bi tek imao puni efekat, ali manje bitno. Tvoj izbor.
Normalno da i kod plina postoje produkti sagorijevanja pa ih treba odvesti van ložišta kroz dimnjak. Orijentaciono ga nekom klapnom možeš svoditi na trećinu do polovinu onog za drva. Bar je meni trebalo toliko za plamenik od 45 kW. Najbolje je postaviti neku pomičnu klapnu kojom se to može regulisati po potrebi.

Potrebna snaga plamenika na početnom zagrijavanju je 3-4 puta veća nego u toku destilacije. Bitna razlika u potrošnji plina pa posljedično i u količini produkta izgaranja. Ne može dimnjak biti zatvoren ne samo zbog direktnih produkta sagorijevanja nego i zbog njegovog indirektnog uticaja na dotok dovoljne količine kiseonika, vazduha potrebnog za izgaranje. Primijeti se po boji plamena kod plinskog plamenika pa ti to može poslužiti kao parametar za namještanje klapne na dimnjaku.

Ima smisla i logike to što kažeš. Kazan je od starca mog i trenutno u statusu "neka ga kod tebe dok meni ne zatreba" pa tako onda i ne razmišljam o zidanju, a ako bih i zidao, onda bih to naspram nekog drugog kazana koji bi bio bolji od ovog, no to je što je trenutno.

Kad pomenu snagu od 45KW, za koliko je to litara? Meni ovaj gorionik odgovara idealno u smislu brzine destilacije, jedino bi možda više odgovarao neki jači da brže obavi početno zagrevanje, jer meni treba oko sat i po od kako naspem dok ne poteče, i sve vreme radi na max. Jedino u prepeku malo privrnem pa kasnije odvrnem opet na max. A koristim 30mbar regulator.

Za 400 litara. Može on i za 55 minuta al je štetno za kvalitet rakije pa idem na 90. Nekih okvirnih 10-12 kW na 100 litara je sasvim dovoljno ako je kvalitetan plamenik.

Sad ste me podsetili sa temom... zanimaju me iskustva ljudi koji su radili destilaciju plinom u zatvorenoj prostoriji. Kada sam koristio drva, dosao sam do zakljucka da je, ma koliko pazljivo lozio, prosto nemoguce odrzati temperaturu tabarke normalnom cak i uz pomoc zaledjenih flasa, jer se temperatura u prostoriji dize i do 35+ pa me interesuje koliko zapravo dobro nastelovan plinski gorionik zagreva prostoriju od recimo 15-20 kvadrata. Sigurno manje nego drva ali me zanima koliko...

Uđeš u kotlovnicu sa plinskim plamenikom, jer one u pravilu imaju takvu neku malu površinu, pa ćeš vidjeti da bi trebalo naložiti vatru u njoj ako je vani hladnije. Normalno pod uslovom da je ložište na kazanu izolovano bar na način kako je to kod peči za centralno grijanje.

Tabula Smaragdina na sto, da vidimo moze li se napraviti Magnum opus
Da probudimo Jabir-a...

Raspeti izmedju moci Zevsa, koji u najvecoj meri, kod lozenja drveta,
ima uticaja na kvalitet mucenice, i savremenih resenja plinskih gorionika,
gde se tezi kontroli, balansu... Pomiriti ovo dvoje?

Trebalo bi da je hrana zdravija, i ukusnija ako je spremana na zivoj vatri.
Kod iste pogledom prvo sto primetimo je nemir, talas...
I kod cistog zara primecujemo oscilacije toplote na povrsini.

Sa druge strane, kod gorionika se tezi ranvnomernosti, pravolinijskom...
Toga bas nema u prirodi, vec sve oscilira na nekoj frekvenciji, koja moze
biti iste ucestalosti, ali ako pogledamo oko sebe, daleko je cesci Fibonacijev niz,
a pravu liniju veoma tesko nalazimo.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/22_puz24.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_puz24.png)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/22_lava.gif) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_lava.gif) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/22_pulsar.gif) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_pulsar.gif) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/22_fudbal.gif) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_fudbal.gif) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/22_sunce.gif) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_sunce.gif)

Mozda je ovakva ideja dobar put?

https://www.youtube.com/watch?v=hdYNCAFtK1Y&feature=emb_logo (https://www.youtube.com/watch?v=hdYNCAFtK1Y&feature=emb_logo)

Pa bi uz Zevsa, upleli neki Jazz, ili Moravac...
Mozda dobili potrebnu talasastu vatru, i potrebnu kontrolu...

Ne umem da pecem mucenicu, samo razmisljam...
Nadasve neobicni Hundertwasser, tvrdi da su ravne linije, djavolovo oruzje...

Interesantno.  :)
Samo jedna opaska vezana za epitet mučenice..Kad ga čujem ometa mi sve frekvencije. Naravno da nije tvoja kovanica, samo ne ide mi uz takvo piće.

Kad pogledam sve one čovjekolike nakaze koje su u ime boga za sobom uspjele povesti onolike i onakve unezvjerene ljude onda mi i đavolje oružje dođe k'o ekološki osviješteni pokret za očuvanje planete zemlje. ;D

Nisam ni znao dugo godina za taj izraz, kada sam ga prvi put cuo, ostao mi je u usima...
Valjda sto je zaista u praksi, puno vise mucenice, od kvalietne rakije.
Ako sam se dobro izrazio...


Hundertwassera sam se setio kao kontrast krutim formama, verovatno, zato sto je kuca koja je sagradjena po njegovom nacrtu na mene ostavila zapanjujuc utisak.
U hriscanstvu imamo; hleb nas nasusni... Ljudi imaju nasusne potrebe koje nemaju puno veze sa raciom, no to nije tema za ovaj forum.

Prava linija potpuno je strana ljudskom rodu, suprotnost životu i svemu što postoji. Ona je fikcija na kojoj se temelji naša civilizacija. Pojavila se kod ljudskog roda sa ciglom i modularnom konstrukcijom, a njena krajnja posledica su moderna arhitektura i dizajn
Wikipedia

Zaista nema potrebe da mi mijenjaš teze.

Nisi me razumio ali manje bitno jer valjda se više nećemo gađati takvim stvarima.
Ništa ljudsko čovjeku ne bi trebalo biti previše strano i nepoznato. Pa ni meni pomalo rogobatne jezične konstrukcije i uobičajeni stereotipi poput onog o đavolu. Nije baš da me to privlači kao ni ova priča o pravim linijama, ali kad već kopaš po onom što piše u Wikipediji evo ti i par slika koje očito pokazuju da to zna biti i poučno, ali zna dobrano lupetati i fulati. Ovaj put perverzno o onom što je strano ljudskom rodu, i još profulati za „samo“ nekoliko hiljada godina. Onoliko koliko je stara ova drevna civilizacija i onoliko koliko je stara njena arhitektura. Doduše oni su đavola malo bolje poznavali pa možda zbog toga.  ;D
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/22_hatsepsutin-hram957.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_hatsepsutin-hram957.jpg)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/22_modelhramaukarnaku.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_modelhramaukarnaku.jpg)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/22_giza_keoposova_piramida.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_giza_keoposova_piramida.jpg)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/22_obélisque.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_obélisque.jpg)

citat...
Nije to ni bila tema...

Citajuci temu kazan, zatim izvori energije, provlaci se taj sukob, drvo - plin
Spominje se pozitivno jace zagrevanje ali ne na istom mestu konstantno
Plamen koji lize... Stvaranje razlicitih pozitivnih komponenti pri razlicitim
temperaturama u smesi za destilaciju

Meni zaista logican zakljucak je da drvo ima prednost,
upravo zbog nacina izgaranja, oscilacija...
Na pomalo saljiv nacin sam napisao da bi i gorionik mogao oscilirati plamenom
a srednja vrednost bi bila koja je potrebna.
Cak i u ritmu muzike, a po nekom sablonu, cini mi se dosta lako izvodljivo.

Normalno da nije tema pa smo zato i eliminisali ono što iskače ili je vodi na mjesta koja nemaju nikakve bitne veze sa rakijama i kazanima. Možemo se njoj i vratiti.

Tematski gledano uopšte ne vidim sukob jer su i drvo i plin izvori za isto stanje stvari koje je ovdje poželjno imati.
Otvoreni plamen. On je taj kojim se vodi destilacija i on je taj „krivac“ zbog kojeg dolazi do nastajanja određene količine i proporcije aromatskih komponenti koje će dati doprinos kvalitetu konačne rakije.
Drvo će doduše i na mene ostaviti veći dojam pri izgaranju ali je to tek do pjesničke ili sanjalačke duše koja posmatra buđenje i rasplamsavanje ognja koji iz njega nastaje. Ne može rakija doživljavati, ona može tek ostavljati utisak i stvarati doživljaj, ako je pravljena u okvirima koji pogoduju nastajanju njenog kvaliteta. Za okvir je ovdje bitan otvoreni plamen koji će proizvesti potreban temperaturni nivo a nebitno čime ćemo to postići nego na koji način ostvariti željeno a izbjeći ono što vodi ka degradaciji i propadanju.
Ne važi slučajno za vatru da je ona dobar sluga a loš gospodar.

Mozda su u pitanju zanemarljive nijanse, ne znam, ali neka ostane zapisano.
Licno i dalje mislim da na plameniku treba razbiti konstantan plamen.

Da ne ispadne opet kako to nije bila tema, ostavit ćemo ono što jeste.

Ne vidim u čemu je to problem sa konstatnim plamenom, onom koji daje konstanto poželjne temperturne uslove. Takav je i kod drveta u destilaciji. Takav je i kod janjetine na ražnju. Kod krušne peči, ispod peke, kuhanja u zemljanim posudama... Nešto drugo je razlika kod impresije, slikovitosti, ugođaja, pa i kod piromana, ali su to ipak bitno drugačije sfere, sa drugačijim zahtjevima.

Radovao bi me poneki uvjerljiv argument ili bar nešto smislenije, jer ne vodi mi se forum u šuplju priču kojoj nema kraja. Ima takvih mjesta isuviše pa niko ne može biti zakinut odabirom puta kojim ide.  :)

Koje je poželjno vrijeme zagrijavanja  kazna od 220l ?

Od 75 do 90 minuta.

Koristim kazan od 35l, precnika 46cm I gorionik http://gasiks.rs/online_prodaja-400-industrijski_plinski_gorionik_090_metaloplastika.html. Precnik 13cm, snaga 9,5kW-13,4kW.
Destilacija traje predugo, 4 i po sata, 5 sati..prepek sam radio cak I 6, mozda 7 sati, kad sam sklonio sat da vise ne gledam vreme, I to na ovom malom kazancetu, pa mi dodje da batalim i pijenje rakije a ne samo pecenje :). Za ovaj mali kazan potpuno neisplativo raditi na ovaj nacin, ali sam to kasno saznao da destilacija traje koliko I na vecim kazanima, mozda I duze…
 Prvo sam koristio regulator niskog pritiska, I u pocetku mislim da je sve bolje funcionisalo (2 potrosene boce), da bi nakon toga plamen postajao toliko mali da ne mogu ni da zavrsim destilaciju. To se uglavnom desavalo posle nekog perioda koriscenja boce, ali ne pri dnu kada ostane, vec mozda cak I od polovine..i to sa vise boca. Promenio regulator, ista situacija.
Nakon toga kupio sam regulator visokog pritiska, I to onaj turski za koji su pisali ovde na strani 6,7, situacija jeste bolja, ali opet nije to to. Kada je puna boca radi na 4. ili 5. stepenu od 10, a posle nekog perioda praznjenja boce na potpuno odvrnutom regulatoru (10), je jedva dovoljan. Probao sam da polozim bocu, plamen se pojaca, ali je regulaor hladan I vlazan.

Da li je opasno koristiti bocu polozenu?
Do cega je problem I sta da menjam.  Regulator, gorionik?
Da li je taj turski regulator stvarno nebezbedan (slike su na stranama 6 I 7), ili je prosto los u smislu rada,preciznosti?
S obzirom da je gorionik na prve mozda dve boce, radio solidno, da li je moguce da je zaprljan, I kako to ocistiti?

Koliko je normalno da traje destilacija na ovom malom kazancetu?

Neko je spomenuo isti gorionik samo precnika 20cm za kazan 100, pa je dakara napisao da mu se to nece isplatiti. Ukoliko mozes da pojasnis zbog cega? Los gorionik, lose dimenzije ili nesto drugo?

Ostavljam bistrici ili nekom drugom ostatak ja bih samo ovaj deo stavila u dilemu.

Postoji nešto u stvari mnogo zajebanije u cijeloj priči. Koliko god se trudio da postigneš brzinu destilacije na ovako malom kazanu neminovno ubacuješ patoku u glavnu frakciju.

I na kazanu od 100 lit sam imala problem, ne smijem zamisliti šta bi bilo na dvostruko manjem.

U sudu i dalje jak destilat, a na luli ozbiljna patočna impresija mirisa i ukusa.

Jasno...Zeznuo sam se pri kupovini.
Imam nekih 30-ak razlicitih vocaka, koje i sazrevaju u razlicito vreme. Imao sam izbor ili duze da mi stoji kljuk dok se ne nakupi za veci kazan, ili da uzmem manji pa da destilisem odmah po zavrsetku vrenja...skupljam u burice isto od 35l i odmah pecem...
i tako zavrsih sa ovim losim kazanom samim po sebi, plus izgubim gomilu vremena za malu kolicinu rakije...a mislio sam da radim pravu stvar :)
Da zavrsim ovu sezonu pa verovatno ide na prodaju.Ovo je ipak previse voca za ovo kazance...pa cu da vidim sta mi je dalje ciniti...
Svakako me interesuje zasto me pored sve muke i ovaj plamen zeza :) 

Također pečem na plinsku bocu i regulator na kojem mogu precizno dozirati količinu plina i imao sam u početku probleme koje opisuješ... nikako potrošiti bocu do kraja. Dok je puna radi kako treba, ali čim padne pritisak, javljaju se probleni koje opisuješ. Svašta sam isprobavao da bi kroz nekoliko godina došao do sustava koji mi funkcionira.

Dok se boca prazni, u njoj pada pritisak plina pa je normalno da se hladi, a s time i sve manje plina izlazi van. Kad boca stoji uspravno na podu, znalo mi se i inja (leda) uhvatiti, ako je plamen jak. Zbog toga bocu plina u principu držim blizu kazana na povišenom mjestu da plin ne mora još uzbrdo s poda ulaziti u gorionik. Uz to u blizini kazana je toplo pa se boca cijelo vrijeme lagano grije i učinkovitije izlazi plin van.  Ovako na povišenom mjestu u principu držim bocu dok se ne potroši otprilike polovina plina iz nje.

Kad je boca polu-puna i kad krene zezati s plinom imam drugi pristup, koji je nešto kompliciraniji. Bocu pomoću špage vješam na pripremljene  kuke (sidrišta) na zidu da visi u horizontalnom položaju. (Sve ovo je također u blizini kazana pa se boca i dalje pomalo grije). Kad se stabilizira plin u njoj, upalim plamenik i pečem s bocom koja je horizontalna. Kako se boca prazni, tako popuštam špagu na prednjem kraju boce. Na ovaj način mogu polako i kontrolirano bocu naginjati prema dolje da plin lakše izlazi. Za pravilno gorenje plamena na plameniku ključno je ovo polako i kontrolirano, vrlo mali pomaci - inače izlazi previše plina, plamen krene goriti žuto neučinkovito, dimi.... ukratko ne valja.

Ovako to otprilike izlgeda:
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/22/22_plin.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_plin.jpg)

Jest komplicirano, ali kad sam jednom posložio sustav - radi odlično, a svaku bocu potrošim do kraja!
Uz to, dno i stjenke kazana sam za ovu sezonu iznutra obložio šamotnim ciglama debelim 6 cm. Ulaganje je nikakvo, a potrošnju plina sam skoro pa prepolovio. Nije samo stvar u financijskoj uštedi, nego i imam manje tog zezanja s bocama...

Pečem na plinsku bocu ali je držim u maloj plastičnoj kaci i kad se isprazni na pola ili više ulijem vruće vode iz tabarke, tako da je boca do pola u vrućoj vodi i tlak se podigne i uspijem izvući plin iz boce skoro do kraja. Funkcionira odlično.

Imam u nekim mojim opcijama sličan plamenik i regulator na boci i radi dobro.
Za neko dobro riješenje, kada se boce lede, moraš spojiti 2 ili 3 boce nekim mostom (imaš za kupiti sigurno) i to če smanjiti protok i leđenje boce. Plus očisti dizne i trebao bi biti u mogućnosti normalno raditi. Možda je zbog vanjske temperature ali ja sa jednom bocom i jačim plamenikom nisam imao problema nikad, jako malo plina bi ostalo u boci.
A za ovakvo naginjanje boce nisam nikad čuo ali izum je fantastičan, svaka čast. Moram priznat da me nasmijao ali u pozitivnom smislu. Jednom sam ja to napravio i maknuo se od kazana na 15 min....kada sam se vratio imao sam što vidjeti.....na spoj za dimnjak  pol metra plamena....skoro sam sve zapalio od tada boca stoji uspravno.

Hvala svima na predlozenim resenjima. Mislio sam da samo ja imam problem, a ispade da su potrebne kojekakve akrobacije za normalno koriscenje plina.
Rnovak svaka cast na ideji. I meni je palo na pamet da postepeno naginjem bocu, samo sto mi nije zgodno da je kacim, pa sam mislio da to radim nekakvimm podmetanjem, ali posto nemam pojma ni oko plina ni oko gorionika, bolje prvo  da proverim.
Lovranski nije mi ledila boca, dok je nisam polozio pa osetio na samom regulatoru da je hladan i mokar, i tu pomislih da mozda ni to nije bezbedno. I ovo Vase iskustvo sa zapaljenim dimnjakom, svakako je upozoravajuce.
Cuo sam za vrucu vodu u koju se stavi boca, ali nisam bio siguran da je bezbedno pa nisam pokusao. To mi zasad deluje kao najjednostavnije resenje.
Svakako cu probati i da ocistim dizne.
Moze li neki savet kako na spomenutom gorioniku to uraditi? Nisam trenutno na placu, pa ne mogu ni da pogledam gorionik, znam samo da ima one vece izbacene rupcage, a ne znam ima li unutra jos nekih manjih rupica odnosno dizni. Mogu li da usisiam, pa nekom iglicom ukoliko su dizne unutra, ili samo ove vece stapicem za usi? Mozda su glupa pitanja, ali frka mi je od svega sto ima veze sa plinom, pa da nesto ne zeznem:)

Ja plinsku bocu redovito naginjem kad primijetim da mi plamenik slabije radi. Na kraju je skroz polegnem i svako malo protresem nogom i ta je boca još neko vrijeme iskoristiva. Da je stajala uspravno plin više ne bi izlazio.

Mislim da je mnogo sigurnije staviti tu bocu u toplu vodu koje i onako iđate u izobilju, nego rizikovati da vam gas u tečnom stanju izadje na dizne..
TNG je tečni naftni gas i to se sada toči u boce.

do sada sam koristio plinske boce za izvor energije za zapečenje rakije, sad imamo mogućnost instalirati plin iz gradske mreže, dali bi sa tim plinom iz gradske mreže puno izgubio na snagi plamenika ili? dali ima netko iskustva sa tim tipom plina?

Ne znam koliki je tlak u gradskoj mreži ali bojom je da nije dovoljno velik za plamenike koji se koriste za kotlove.
Za plamenike treba i poseban regulator. Ja koristim ovaj
https://www.njuskalo.hr/strojevi-alati-ostalo/regulator-plina-visokotlacni-rucne-plamenike-52022-oglas-23326126
Raspitaj se prije

piše da je tlak u gradskoj mreži 1-4 bara, a sad na plinske boce tlak često padne i ispod 1 pa radi sve normalno

U boci je mesavina gasova, propan/butan, sa vecim udelom butana.
U mrezi je metan, gas puno slabije kalorijske vrednosti,
i naravno da se moze koristiti, ali ne sa istim plamenikom kao za gas iz boce,
vec odgovarajucim za metan.

Pozdrav, i ja bih na plin da pečem, ali vidim da nije tako lako kao što sam mislio... :)

Kazan je 100L (proizvodnje kazani Subotica, bakar je 3mm debeo),
da li ima šanse da se peče sa gorionikom sledećih karakteristka:


Plinski rešo sa 3 stope Kemper

opis
- Kategorija gasa I3 +
- Radni pritisak Butan G30: 28-30 mbar - Propan G31: 37 mbar
- Promjer injektora 1,29 mm
- Potrošnja 509 g / h
- Nominalni toplotni kapacitet 7 kW
- Regulacija protoka vazduha (A) 9 mm
- Maksimalna snaga 7,56 kW
tehničke specifikacije
Dimenzije    39,5 x 18,5 x 7,5 cm
Potrošnja gasa    582 g/h
Snaga    7500 W
Vrsta    Rešo
Materijal    liveno gvožđe
deklaracija
Proizvođač    KEMPER GROUP SRL Italija


U karakteristikama na sajtu stoji 7.5kW, mada na gorioniku stoji 9kW.
To je nešto najbolje što mogu da nađem trenutno, slaba ponuda baš kod mene.
Još napomena da pečem malo, 3-5 kazana...

Pozdrav ljudi, ja samo da javim da sam pokušao da radim po vašim savjetima,
da plamen ne dira dno kazana, ali od toga nije bilo ništa....  ;D

Nakon sat i po vremena temperatura je porasla sa 25C na 40C,
kad sam "raspalio" gorionik skoro na max voda je provrela za pola sata...
(nalio sam kazan vodom, tek kupljen kazan, da ga malo sterilišem)

Prije toga sam zvao čovjeka koji takođe godinama peče na plin, da ga pitam kako on radi,
i on mi reče da "normalno da plamen dira kazan i širi se preko cijelog dna kazana".


I na plinskom šporetu kad se džezva stavi, plamen dira džezvu, da ne dira ne bi voda provrela nikada, zar ne.
ZNAM da džezva nije od bakra  :), ali opet da plamen ne dira dno mi nema smisla,
tu bi temperatura unutar prostora za vatru trebalo da bude nenormalno visoka da bi kazan provreo....

 

Meni je dovoljno samo da gledam vatru,ona je kao nešto živo-jedina živa snaga koja nam je još uvijek ostala vjerna i samo dimom može da nas izda.Danas nek gori,dim se neće vidjeti.Već puckara-sluti opet na bitku-plamenovi iskaču jedni za drugim-male crvene vjeverice propinju se i premeću jedna preko druge.Šire se novi mirisi - jedni iz kora a drugi iz srčanica.Sve se tako popravlja čudesnim bojama vatre,čak i pokojna prošlost.

(Lalić,Lelejska gora)

Da li neko ima ovakav gorionik i koliko bi mi ovo posluzilo za kazan od 120 l ?
https://www.youtube.com/shorts/B4ITqy_xrnE
https://sasomange.rs/p/112062315/gorionik-na-zemni-gas-gorionici
Koje crevo da koristim da mogu sa kucne instalacije da vodim nekih 10-15 metara do kazana?

Valjaju li ovi plinski gorionici ?

https://www.alatioprema.rs/kupi/plinski-gorionik-plamenik-za-kazane-50cm-apex-4565

https://novi.kupujemprodajem.com/dvoriste-i-basta/rostilji-sacevi-i-kotlici/plinski-gorionik-500-mm/oglas/80458271?filterId=2061803708

Ovaj drugi je kao što sam gledao kod firme Gasiks iz Kruševca,
isti proizvođač vidim.

I meni bi koristilo iskustvo iz prve ruke nečije, da li valja gorionik, koristio bih ga sa kazanom 100L.....

imam ja takav za kazan od 300 litara, radi bez problema i na zemni i na plin iz boce

Nabavio sam neki gorionik, ali sada treba da nabavim i mrezicu koja ide preko njega.
Koliko vidim na forumu se spominje 5mm x 5mm okca i o.5 mm debljina inoks zice.
Gde to u Srbiji moze da se nabavi i po kojoj ceni ?
Nasao sam u nekoj radnji 3mm x 3mm sa 0.5 ili 1mm debljine pocinkovana. Da li to moze da posluzi dok ne pronadjem ovu drugu ?

Pozdrav ljudi, uzeo sam gorionik 14/15kw,
pokriva cijelu površinu kazana,
destilisao sam kazan vode da ga sterilisem/operem,
dno kazana je dobilo ljubičastu boju na nekim mjestima

Da li je to znak da sam ga spalio?
Možda je prejak....

Pogledajte slike ovdje:

https://1drv.ms/i/c/910397d6d0e8ca73/Ed9ILFnx8xxDjTLmcZzHNxIBzwjnNkY8HABmWpZkeIYcvw?e=CzNti8

https://1drv.ms/i/c/910397d6d0e8ca73/EW9jKguyWlxEsLdDGcTE8fYB-Mavzbob3Y7Y-i_xoQbQOg?e=lWxYZV

https://1drv.ms/i/c/910397d6d0e8ca73/EcG07P8ru4BFs1QfxrqKBgUBiYBmHXD19Qlz8yPKmJDx9g?e=PucZQM (dno kazana pozutjelo na jednom mjestu)

Da li je ovo spaljen kazan?

Nije spaljen ali bi mogao biti ako nastaviš tako.

Vrhovi plamenih jezičaka ne smiju dodirivati dno kazana. Posljedice su vidljive a naročito bi bile vidljive da si radio destilaciju fermentisanog materijala.

Njje ni dirao plamen dno kazana,
visoko je ložište. U početku sam lagano "raspalio", možda 1cm visine plamena,
a kasnije (temp nije rasla 20min) i jače, ali opet nije plamen dobacio do kazana.

Mislim da znam od čega je ovo, prvo sam kazan prao nekim sredstvom koje nema miris (za Inox/pvc sudove),
kada sam polio kazan ostale su ovakve linije od sredstva.
Kasnije je, usled temperature, dobilo ovakvu boju.


Uglavnom, sada cu probati so/sirće/limuntus/limun/kečap, sve po malo.
A imam i kalcinisanu sodu spremnu, nešto ce ga očistiti nadam se.

Hvala.....

Izvini, nisam gledao slike.
Reagovao sam na prvu poruku o pojavi ljubičaste boje (ocrtavaju se koncentrični krugovi u takvoj boji).
Na slikama ih nema.

Nisu krugovi,
vec linije koje su iste kao kad sam sredstvom naprskao kazan.

Jednostavno, negdje je sredstvo skinulo patinu i pojavile su se "dange",
a nakon destilisanja vode one su poprimile ljubičastu boju.

Nadam se da nije oštećen kazan....

Ne brini, nije.
Ako potpuno ne skineš te mrlje čišćenjem skinut će ih voćne kieeline iz kljuka pri destilaciji.

Inače je to najbolji način za pripremu novog kazana za prvu pravu destilaciju. Destilacija nekog manje vrijednog fermentisanog materijala. Može i njegova mješavina sa đibrom.

Hvala za info, nisam znao to.

Danas sam čistio kazan, pomijesao sam sirće, limuntus, so i malo svežeg limuna,
to kazan vraća na fabričko stanje! Skida patinu kao prašinu sa televizora krpom.

Ali kazan je ubrzo počeo da mijenja boje, i na kraju dobi neku tamno braon.
Bilo je tu i žute, crne, ma svakakvih nijansi....

U čemu je fora?
Da li ga trebaju odmah isprati pa sušiti krpom, ili šta?

Pokušao sam i to, pa samo limun, samo so, samo limuntus,
limuntus 10% rastvor skida dobro, ali opet bakar reaguje i promjenimo boju.

Kako da kazan ostane čist i ima pravu boju bakra???

Koliko puta treba odgovoriti na isto pitanje da bi bilo razumljivo?  :D:
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=548.msg84340#msg84340

Ok, to možda unutrašnji dio kazana,
ali kapa, ona je sada takve boje da bi i da sam slikar, teško bih to sklopio, takve nijanse...
????

Da forum podržava, postavio bih cijeli proces ovdje,pošto sam snimao,
I stvarno je interesantno, kako bakar prelazi od patine do fabričkog stanja,
a nakon 5min počinju braon/žute/crne/zelene figure da se pojavljuju po njemu.... ????

Nakon tretmana vanjske površine limunon na toplo odmah se prebriše čistom i mokrom krpom do uklanjanja svih nečistoća i to je to.

Ok, probacu pa javljam rezultate.
Hvala!

Namjeravam da koristim plin pa pravim finansijsku konstrukciju a do sada nijesam imao dodira sa plinskim instalacijama.
- kazan je Mandaric 400l dno 6 mm
- koristio bih tri boce od 35 l
-  potrošnja plina za jednu upotrebu pomenutog kazana ?
- plamenik dali može da se napravi iz dva dijela naprimjer da može da se instalira kroz postojeca vrata za loženje  ( da postoji mogucnost prelaska na drva bez podizanja bakarnog kotla).
- dali postoji proizvođac koji radi  namjenski plamenike za kazane

Za potrošnju ti ne mogu odgovoriti jer postoji dosta faktora koji na to utiču,od vrste komine-kljuka, konstrukcije kazana, izolacije ... To ćeš proveriti u radu. Za vrata ložišta postoji mogućnost da napraviš druga koja prate oblik gasne instalacije, pa ih po potrebi menjaš (skineš sa šarki) u zavisnosti od tipa goriva koje koristiš. Ne moraš dirati kazan. Dole imaš link koji vodi do proizvođača koji proizvodi dvodelne gorionike koji te zanimaju.
https://www.kupujemprodajem.com/poljoprivreda/vinarije-i-destilerije-oprema/gasni-plinski-gorionici-zvezdasti-za-kazane-i-destilerije/oglas/164305472?filterId=2014274517

Kada ih povežeš mislim da ne bi trebao imati problema, poput onog sa zaleđenom bocom zbog brže i veće potrošnje. Obzirom da ti treba plamenik cca. 40 kW
Morat ćeš sačekati nekog drugog da ti odgovori. Napunim cisternu, pa kasnije i dopunim. Samo prvi put sam na grubo pokušavao izračunati potrošnju po jednom kazanu al je to bilo jako davno.
Može, al to malo komplikuje stvar. Isto kao da praviš dva plamenika. Možda ti je jednostavnije u visini i širini plamenika napraviti mala vratašca, pored postojećih vrata za ložište, koja bi otvarao samo zbog ubacivanja plamenika u ložište.
Da svakako, ja sam svoj nabavljao od takvog jednog u Hrvatskoj. Srbija ti je bliža i svojevremeno sam nailazio na takve oglase. Mislim da i @srpko, član foruma koji ga češće posjećuje ima direktne veze sa takvima. Neke druge koji to rade nisam dugo vidio na forumu.  

 :thumb:  :)

Vrh - da ne režem orginalna vrata
Zahvaljujem

Naknadno sam se sjetio da imam jedan zapisan a pouzdan podatak o potrošnji.
Kazan koji se puni sa 500 litara, zidano ložište, prosječna potrošnja 2,4 kg plina na sat.

Dali neko ima iskustva sa ovim gorionicima
  
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/28/28_img_2024-11-21-171429.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=28_img_2024-11-21-171429.png)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/28/28_img_2024-11-21-171406.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=28_img_2024-11-21-171406.png)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/28/28_img_2024-11-21-171311.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=28_img_2024-11-21-171311.png)


https://youtu.be/VYVI2TLbOKY?si=iikDNhJVGQoFeE3R
https://youtu.be/aTPgzGtx9PM?si=F47xEtY7xecdIbAP

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/28/28_img_2024-11-22-081800.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=28_img_2024-11-22-081800.png)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/28/28_img_2024-11-22-081831.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=28_img_2024-11-22-081831.png)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/28/28_img_2024-11-22-081852.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=28_img_2024-11-22-081852.png) 

95 ca na maksimumu sagori 9 kg gasa to je oko 108kx
72 cm na max sagori 6;kg gasa to je oko 70 km.
Na min se može držati ruka iznad gorionika
Može da se napravi iz dvije nezavisne polovine za postavljanje kroz vrata.
Kako izgleda ova kombinacija

Zavisi od snage plamenika, cijene i da li ćeš iznad njega postaviti mrežicu koja štiti dno kazana.

Koja je snaga ovog od 72 cm, i cijena?

72 cm prečnik komplet set 500 e - Ide sa termoelementom i zaštitom . Bez upaljača
72:cm na maksimimu moze da sagori 6kg plina na sat što je 70kw

Da, sada vidim i cijene na slikama. Ostavi precnik, smanji snagu na 45 kW manjim brojem zraka na plameniku sto bi posljedicno spustilo i cijenu na 300 EUR pa bi to onda bilo i u redu.