Sve o Vinu Forum

Jagnjilac, svaka čast za ideju da na tabarku postaviš temostat koji je komanda elektro ventilu za hladnu vodu, nije mi pala na pamet, a trošim puno vremena i napora na kontroli i ručnoj regulaciji brzine toka vode, sad ti moram ukrasti ideju.
Vidim da koristiš i pravi enzim, pa ne sumnjam da će i rakija od kajsije biti u skladu sa uloženim trudom, ljubavi i znanjem.

Bistrice, hvala na cestitkama za ideju. Od kada sam to uradio apsolutno ne vodim racuna o tabarci. Moja preporuka je da termostat bude cevni (za grejanje) jer ne moze da poprimi vlagu. Elektromagnetni ventil je od ves masine. Obavezno moraju biti ugradjeni nepovratni ventil i obican ventil radi regulisanja protoka hladne vode koja je pod pritiskom (direktno iz mreze). Na preliv se postavi cev koja odvodi vrucu vodu (tacno 65^oC kako se inace preporucuje) sto dalje od tabarke da se ne pravi bara. Ma to fantasticno funkcionise.
Evo i fotki koje sam pronasao o ovim detaljima:


Ako te jos nesto interesuje slobodno pitaj. Jer ja se ne ustrucavam da pitam pa makar to pitanje nekom bilo i glupo.


SLIKE

E, baš ti hvala za ovo.
Izgleda da smo istomišljenici, i ja vjerujem da ne postoje glupa pitanja.

Bistrice, sada vidim da smo pogresili. Da ne bi smo pravili svastaru od ove teme predlazem da neko od urednika prebaci ovih par zadnjih postova na primer, u temu kazan za pecenje rakije ili lepe fotografije, gde je Peca poceo da otkriva moja resenja.

Napravio sam novu temu ;)
Cini mi se da je ovo moze biti zanimljivo pa je bolje da stoji samostalno nego u okviru neke druge teme...

Dioda, svaka cast za brzu reakciju. Nadam se da se slazes samnom, napravili bi smo pravu papadjaniju od dunjevace.

A kako si povezao termostat i ventil? Pretpostavljam da nije neka mudrolija ali se ne bavim tim stvarima pa zato pitam...
Takodje pretpostavljam da se ostvaruje znacajna usteda vode jer se ventil otvara po potrebi.
Kazanpasa ce ovo sigurno ugraditi u svoj novi kazan ;)

Ma to moze da poveze svako ko iole zna da radi sa strujom. Nula ide direktno na ventil i termostat. Faza ide direktno u termostat, a onda on kao prekidac u funkciji temperature okida, propusta fazu na elektromagnetni ventil koji se otvara. O ustedi vode da ne pricam. Dozira se  odozdo, samo onoliko koliko je potrebno da se temperatura vode na prelivu odrzava na zeljenoj temperaturi. Prava stvar ce biti kada nadjem elektroventil na 12V (mozda od nekog auta) zbog bezbednosti, mada je i ovako 100% bezbedno ali...

Posto ste pohvalili ovo moje resenje usudjujem se da pitam, sada sa aspekta kvalitetne destilacije, koja je sada prica o kapacitetu hladnjaka, da li je bitna zapremina vode ako se njena temperatura na izlazu odrzava na zeljenoj? Razumete sta hocu da kazem. Pucajte!

Sad sam u frci, supruga me tjera da izađemo, složim ti kompletan odgovor najkasnije sutra ili možda večeras ako budem "sposoban". Stvar nije komplikovana ali je teško birati riječi da se ne zaluta u preopširnost.

Jagnjilac, svaka cast. Moj buduci kazan sigurno ce imati termostat na tabarci. Sam cu napraviti loziste i tabarku a za bakarne delove moram naci dobrog majstora. Na forumu sam procitao mnogo detalja kojih cu se pridrzavati prilikom izrade kazana.

hvala svima a pogotovu zasluznim clanovima ;)

Reakcija esterifikacije je povratna i ravnotežna reakcija, pri čemu su u ravnoteži prisutni kako reaktanti tako i produkti (voda, etanol, viši alkoholi, metanol, esteri i kiseline). Ravnoteža te reakcije se lako pomiče u smjeru nastanka estera povečanjem koncentracije alkohola ili smanjenjem količine vode. U našoj situaciji zbog toga što se molekule u parnom stanju nalaze u slobodnom i nevezanom obliku, a večina hemijskih reakcija se odigrava u tečnom stanju, tek kondenzacijom se stvaraju povoljni uslovi za reakcije hidrolize i esterifikacije. Esterifikacija je važna kod alkoholnih pića odnosno voćnih rakija iz razloga što esteri iako količinski ne prestavljaju najzastupljenija jedinjenja u aromatskom profilu, sigurno prestavljaju to u kvalitativnom pogledu. Izuzetak je rakija dobijena od šljive sorte požegača (mađarica ili bistrica, kako je ko naziva) gdje se može desiti, ako se poklope sve okolnosti, da esteri čine gotovo polovinu aromatskog profila. E sad, u esterskom aromatskom profilu potrebno je da učešće etil acetata ne pređe kritičnu granicu i da postoji proporcija u prisutnosti mnogobrojnih ostalih estera koji isparavaju i kondenzuju se na temperaturi od 54 do 134 stepena. Kao kod večine jedinjenja u destilatu ovo su temperature masovnog i gotovo potpunog isparenja koje se dešava i u nešto manjem obimu i tokom nižih temperatura, što je temperatura bliža tački isparenja to je i obim isparenja ili kondenzacije veči. Za esterifikaciju kao i ostale hemijske reakcije bitna su dva faktora, temperatura i vrijeme trajanja reakcije. Za vrijeme trajanja je sve jasno, nema se šta posebno reći i ostaje da je suština u tome da brzine hemijske reakcije zavisi od temperature.
Sa povećanjem temperature za 10 stepeni brzina reakcije se povećava 2 do 3 puta. Pokušat ču to što jednostavnije i objasniti.
Molekuli mogu biti u normalnom i aktivnom stanju  i samo ovi drugi mogu učestvovati u hemijskoj reakciji. Aktivirano stanje se postiže upijanjem toplote. Da bi se reakcija odigrala neophodno je da se sudare dva molekula, ali, neće svaki sudar dovesti do reakcije, sudar će biti efikasan samo ako se odigra kada su čestice reaktanata u odgovarajućoj orijentaciji i sa dovoljnom kinetičkom energijom. Da bi se reakcija odigrala neophodno je da se sudare dva molekula koji imaju energiju aktivacije. Energija aktivacije je energija koju molekuli moraju imati da bi mogli hemijski da reaguju. Upijanjem toplote molekuli dostižu maksimalnu potencijalnu energiju. Tada postaju nestabilni  odnosno hemijski aktivni. Do reakcije dolazi kada se sudare aktivni molekuli. Sa povišenjem temperature sistema raste broj aktivnih molekula, a time i vešestruko veča količina stvorenih estera. Odakle sad situacija da se esterifikacija tako intenzivno dešava u fazi kondenzacije?
Dešavala se ona i u fermentaciji i u toku procesa zagrijavanja šire u kazanu za destilaciju (a dešavat će se i u toku dozrijevanja destilata) samo što su u tim situacijama postojali otežavajući faktori, u prvom slučaju izraženo niža temperatura i ono što je presudno u drugom slučaju, otežavajući faktor, veća koncentracija vode u širi, dok u procesu kondenzacije ima povoljne uslove i većom temperaturom (ako je obezbjedimo) i većom koncentracijom alkohola, a manjom koncentracijom vode. E sad iz tih razloga usaglašeno ide zahtjev za laganim i ujednaćenim tempom destilacije, i preporučuje se da hladionik treba da obezbjedi da rakija koja izlazi iz hladionika ima temperaturu između 15 i 17 stepeni a voda koja izlazi sa površine hladionika ima temperaturu oko 65 stepeni i da njena temperatura prema dnu tabarke ravnomjerno pada. Ako postignemo samo jedan od sva tri podjednako važna zahtjeva, nismo obezbjedili gore navedene uslove reakcije. Za obezbjeđenje potrebnih uslova kod našeg hladionika-kondenzatora i tabarke na raspolaganju imamo: unutrašnju zapreminu kondenzatora, dodirnu površinu kondenzatora sa vodom, zapreminu vode za hlađenje, širinu vodenog stuba određenu prečnikom tabarke i brzinu protoka vode. Normalno bitna je i visina kondenzatora a samim tim i tabarke.
Unutrašnja zapremina kondenzatora bitna je zbog mogućnosti da primi sva pristigla destilaciona isparenja jer ako bi ta zapremina bila manja onda bi pare brzinom isparavanja bile tjerane brže kroz  temperaturni režim i skratilo bi se vrijeme reakcije a vremenom postignuti zahtjevi u tabarci bili bi narušeni i teško održivi. Ovde bi odgovor mogao glasiti, možemo smanjiti brzinu isparavanja, što je pogrešno jer presporo isparavanje iz koma (a pogotovo uz neke druge nepovoljne okolnosti) stvara i više furfurala i benzaldehida koji je prekursor otrovnog i kancerogenog etilkarbamata.
Dodirna površina je bitna iz razloga što se kondenzacija dešava na stjenkama hladionika i veća površina znači ravnomjernost i veći kontakt sa traženom temperaturom (65..60...55...50..pa sve do 15 ili 17 stepeni) a ujedno lakše održavanje stabilnosti sistema i usaglašavanje sa ostalim faktorima.
Zapremina vode za hlađenje je bitna iz razloga što ćemo stalnom i neprekidnom manjom brzinom protoka obezbjediti i manju kolebljivost temperatura, kao i što ćemo i širinom vodenog stuba obezbjediti manji uticaj okolne temperature zraka odnosno smanjiti da uticaj prenosa toplote sa tabarke na okolinu utiče na teperaturu na hladioniku. A pored ovog imamo još i situaciju kada završimo destilaciju jednog kazana, kada se prekida dotok alkoholnih para i protok vode u tabarci a potrebno je dočekati destilacione pare iz slijedećeg kazana sa bar približnim temperaturnim parametrima, nedovoljna i prekomjerna zapremina tabarke i širina vodenog stuba odnosno blizina hladionika stjenkama tabarke to ne mogu postiči ni približno.
Za one koji se stvarno razumiju u termodinamiku, konvenciju toplote i njihovu primjenu u praksi, pretpostavljam da nije nerješiv problem na osnovu ulaznih parametara i ovakvog željenog temperaturnog režima postaviti sve elemente, da budu lako održivi i sa što manje oscilacija.
Ja ne spadam u takve, ali sam imao priliku vidjeti cilindrični hladionik i tabarku koje je dimenzionirao čuveni prof. dr. Radoslav Paunović (vjerujem da dioda i peca znaju o kom se radi). Za potrebe kazana koji prima od 100 do 200 litara koma: hladionik visine 80-100 centimetara, prečnik 30 sentimetara, razmak unutrašnje i vanjske stijenke 1-1,5 centimetara, zapremina tabarke 450-600 litara, prečnik tabarke 70-80 centimetara.

Bistric  Koliko vidim,Dioda zna sve kao mali tranzistor.Bas me zanima dali je dosad ista napravio. ;)

Hvala bistrice na detaljnom odgovoru. Doduse termodinamiku sam na faksu polozio davne 84 i prijala mi je ova tvoja diskusija.
Inace ja sam na ideju da kontrolisem temperaturu vode dosao iz sledecih razloga. Moja tabarka je precnika 60cm, visine 75cm (zapremina je 210litara) i ima u sebi spiralu od cevi fi28mm smotanu na pecniku 30cm i ukupne duzine oko 3m. Kazan je zapremine 120litara. Imao sam puno problema prilikom pecenja jer se voda u tabarci brzo greje. Planiram da umesto spirale ugradim aparat. Ali sada imam drugi problem. Posto se aparati rade standardnog precnika 30cm, mala mi je tabarka. Razmisljam o ideji da iz ekonomskih razloga (gledam da izbegnem kupovinu nove tabarke) iskoristim jednu plasticnu kacu  (imam ih cetiri) od 480 litara kao tabarku (precnik 78cm a visina 1m). Ona je izuzetno cvrsta. Sta misle ostali o ovoj ideji?

Napravio sam dosta toga ali kazan nikada 8:)
Majstorisem stalno, cesto popravim mada mi se nekada desi i da pokvarim a onda to vise niko ne moze popraviti :whistle:
Moje ime na forumu nema nikakve veze sa elektronikom, to dioda je iz neke desete price...
Nego, jesam li u pravu? Hoces li ugraditi termostat u tabarku?

Zašto da ne, za tabarku je pogodan svaki materijal koji drži vodu i na kom se mogu izbušiti potrebni otvori koji dihtuju. Nešto lošija varijanta bi bila plastika u uslovima koje sada imaš, jer plastika za par stepeni temperature lošije prenosi toplotu na okolinu, pa bi imao još jače pregrijavanje. Ali ako to uradiš ovako kako si opisao onda više nečeš imati problema sa pregrijavanjem, pa će ti plastika doči kao bolja varijanta od lima.

Nisam siguran da mi treba,bas danas sam vidio isti na marketu,a takodjer razni elektro ventila.Na starom kazancicu mi  dobro sve radi tako da vodu ni ne dodajem jer izdrzi sa istom.Za ovaj novi radim 2 protocna kondenzatora za koje cu protok vode regulisati ventilo .Sad se mozgam kakav drugi kondenzator da pratim pa me bas zanima ova nova tema.Iskren pozdrav.

e sada dosta sam toga naučio ovdje ali ovo sam bio u nekim prijašnjim postovima pročitao ali nisam išao za tim ali sviđa mi se i sa sljedećim destilacijama bi volio doći do toga da savladam i tu tehniku.

mučime kako odmah u startu da bude 65c voda na vrhu hladionika (to znači da moram sipat toplu vodu). Moj zaključak je da bi trebala biti protočnost vode da se izmijena hladne i tople vode dešava na način da održava temperaturu. Ako se kome da da malo još nešto napiše o tim stvarima -stvarno zanimljivo.

Zašto da ne, ako baš hoćeš, ne bi bio prvi koji je to radio.
Može, ali nije za kućnu upotrebu. Šalim se, a stvarno nije za upotrebu samo u situacijama ako se neko ne želi bar okvirno pridržavati propisne brzine destilacije.
Prvo je potrebno dimenzionirati kondenzator i tabarku. Idealna zapremina kondenzatora je 4 do 5% tabarke, i 8 do 10% kazana. Tabarka je 2 do 2,5 puta veća od kazana. Kada imamo spiralu kao kondenzator, njen prvi krug treba da bude na samoj površini vode u tabarci, nije problem ako malo viri iz nje. Kada je kondenzator onog cjevastog ili nekog drugog oblika onda treba da bude samo uronjen u vodu, par centimetara je sasvim dovoljno. Drugo je potrebno omogućiti dotok vode u tabarku čija je temperatura niža od 15°C. Treće je potrebno omogućiti da voda u tabarku dolazi u količini koja se može namještati, odnosno treba postaviti ventil kojim se kontroliše taj protok, i on treba da bude osjetljiv za male protoke. Samo radi orjentacije, na kazanu od 100 litara potrošnja vode po satu je prosječnih 50 litara. Četvrto, potrebno je još omogućiti da u tabarku ulazi na njenom dnu i to slobodnim padom bez pritiska, a da se tim putem ne zagrijava. Kada je sve to omogućeno stvoreni su uslovi za idealan režim rada tabarke.    
Ovo posljednje se postiže na jako jednostavan način, postavi se neka cijev na vanjskom dijelu tabarke, a voda se „sipa“ u njeno gornje proširenje kao što je to urađeno na fotografijama.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dotokutabarku.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dotokutabarku.jpg)
Dobar temperaturni režim rada tabarke bi bio onaj koji obezbijeđuje temperaturu izlaznog destilata blizu 15°C stepeni, i temperaturu vode na izlazu sa vrha tabarke od 65 do 70°C stepeni. Voda u cjelokupnoj zapremini posude treba da bude zagrijana u zavisnosti od same temperature vode kojom raspolažemo, ako su to one najčešće temperature od 12 do 14 °C, onda tako da nam nekih 35% gornje zapremine posude ima temperaturu izlazne vode, a 65% donje zapremine posude ulaznu temperaturu vode. Normalno da postoji prelaz između dva sloja, ali nije posebno izražen i dug, a bliži je gornjem sloju.    
U ovakvoj situaciji jako je bitno da nema naglih temperaturnih promjena režima rada. Uopšte se ne treba bojati temperature na izlazu koja dostiže i 78°C, normalno vodeći računa o izlaznoj temperaturi destilata, Više od ovog i ne može u normalnim okolnostima.

ja imam kotao jako sličan 120l kako sam negdije nazvao slavenski. a hlađenje je na spiralu čiji je prvi krug dosta nisko pa me zanima dali mi se to isplati preraditi ili da čekam za kupnju novog kotla. ali mislim da ču to napraviti možda promijenim hlađenje i stavim cilindar umijesto spirale

Ako je to onaj industrijski kazan, radije čekaj novi.

da on je budem ćekao

Vec neko vreme razmisljam o ideji da pored tabarke tj. hladnjaka namontiram hladnjak sa ventilatorom i termostatom od kamiona ili auta pa da time hladim vodu. Imam kazan od 130l sa tabarkom od 400l zapremine i za svako pecenje bacim izmedju 150 i 200l vode u kanalizaciju. Sta mislite o ovoj ideji i kako bih je prakticno sproveo u delo

Ako radis na laganoj vatri?Nevidim razloga da nemozes tako da hladis. :scr:

U redu je lagana vatra ali ima dana kad imam da pecem po 5 kazana e to je onda dnevno preko kubika vode sto nije zanemarljivo pogotovo u sezoni pecenja . U svakom slucaju pitanje ostaje  a ja ako nesto napravim na tu temu javicu se.

Pozdrav svima.

Jučer sam s prijateljem pričao o kotlu na kojem je pekao rakiju. Spomenuo mi je hladilo (tabarku) koje ima cijev s vanjske strane za ulijevanje hladne vode. Kaže da cijev na dnu bačve ne ulazi ravno u bačvu, nego pod kutem, tangencijalno. Cijev je produžena i u bačvi nekih 20 cm uz unutrašnju stjenku.
Kaže mi da takva konstrukcija omogućava da voda koja ulazi odozgo cirkulira po dnu bačve i učinkovitije hladi...
Što mislite o ovom rješenju?

Pogledaj malo gore iznad tvoje poruke...
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,567.msg16393.html#msg16393

Pročitao sam temu prije postavljanja pitanja i nisam našao odgovor koji me zanima :scr:...hoćeš reći da nema smisla komplicirati s ''nastavkom" cijevi za dovod hladne vode?

Da, nema nikakvog smisla. Hladnija voda koja je ušla prirodnim padom bez pritiska se sama ravnomjerno rasporedi po dnu posude.

Pozdrav. Malo sam sad zbunjen, naime po mojoj logici sto je voda u tabarci hladnija to je i kondenzacija veca.... Ja nastojim da mi tabarka uvek bude skoro ledena. Izgleda da gresim? Da ipak ostavim da bude u gornjem delu topla pa mlaka pa na dnu ledena? :scr:

Ovo što preporučujem je moguće realizovati pod uslovom da tabarka i kondenzator imaju zapreminu koja drastično ne odstupa od one navedene. Kod ovakvog temperaturnog režima tabarke se dešava da kondenzacija isto kao kod skroz hladne tabarke bude potpuna, ali se ne dešava da ona bude nagla i trenutna nego postepena i ravnomjerna. Pogreška je imati potpuno hladnu tabarku, pa čak imati i nagle promjene temperaturnog režima jer je cilj postepena i ravnomjerna kondenzacija kod destilacije rakije zbog uticaja na njen kvalitet.

Ja sam novi u radu sa tabarkom i na mom novom kotlu se još uštimavam. Ali ravnomjernim protokom vode postižem ujednačenu temperaturu izlaza destilata. Jedini je problem što mi je voda na ulazu u tabarku 19-18 stupnjeva a to za sada ne mogu riješiti (rakija izlazi na 20). Na starmom kotlu di mi dimenzije nisu bile baš idealne to je bilo vrlo teško izvesti tako da su dimenzije jako bitne.

Za prvu destilaciju je ovo previsoka i nedopustiva temperatura izlaznog destilata. Morat ćeš to nekako riješiti.
Ovim dobivaš „mastan“ destilat (naročito izraženim onim masnoćama koje plivaju na površini), a djelimično i aromama na ukuhano, što pored ostalog utiče na „eleganciju“ konačne rakije.

Da točno dosta bude prljava rakija. Ali nemam ideje kako to riješiti. Inače mislim da je problem u vodi koja ulazi a ne u tabrci budući da se održava ravnomijerna temperatura tokom cijele destilacije.

Normalno da je jedini problem u temperaturi vode za hlađenje. Koju vodu koristiš i koliku temperaturu ima na izlazu koji je najbliži zemlji? Možda se zagrijava na putu do tabarke? Ako ni to nije dobro onda jedino preostaje ili promjena izvora vode ili ono što je jagnjilac uradio, ugradnja na dno tabarke spirale kroz koju prolazi vještački ohlađena voda. Postoji i alternativa ako vremenski uslovi dozvoljavaju. Prvu destilaciju (destilaciju kljuka) obavljati noću i (ili) tu vodu dodatno ohladiti noćnim temperaturama u nekom rezervoaru, iz koga onda tjeraš vodu u tabarku.

Jedino što nisam provijerio je put do tabarke jer sam mijerio vodu na ulazu u tabarku a ne na njenom izvoru. Danas ću to detaljnije pogledati.

Imam problem s temperaturom vode pri ulazu u tabarku koja je u 9 mj oko 18 stupnjeva a kasnije padne na 15. Došao sam na ideju da ugradim spiralu na dno tabarke da hladi vodu oko kondenzatora dali ko ima kakvu ideju kako to napraviti i dali je to možda neko već riješio. Budući da sam kao majstor slabo potkovan.

Spirala na dnu tabarke koja se hladi iz prerađenog klima uređaja. Mislim da je jagnjilac već razrađivao takvo rješenje. Nije ništa posebno komplikovano, o tome je nešto već pisao happy star na forumu,  ali bi ti kako sam navodiš ipak trebao majstor za tako nešto.

Malo sam se raspitivao kako bi to izveo. Naletio sam na šankomat za pivo koji bi spojio na spiralu od tabarke i ugradio bi sondu na dno tabarke da si automatski mogu regulirati temperaturu vode.

Ovako sam zamislio sistem hlađenja vode u tabarci.
Ugraditi dva kruga spirale oko hladionika na jednakoj udaljenosti od stjenke tabarke i hladionika te dignutu 5cm od poda(tako su mi i nogice hladionika napravljene).
Spiralu bi spoio na šankomat za pivo kojim bi regulirao temperaturu na dnu tabarke. To bi išlo automatski  prema sondi koju bi postavio blizu lule za izlaz destilata ili još bolje u prihvatnu posudu tj. baždar (kojeg također moram napraviti). Druga opcija (stavljanje sonde u baždar)mi se više sviđa jer mi je majstor rekao da mi preporuča sondu staviti u neku inox cijev pa onda u vodu(valjda zbog kamenca). Tako stavljena sonda u baždaru bila bi u kontaktu sa rakijom pa mislim da nebi trebala cijev za zaštitu. U konačnici mjerenje bi bilo točnije.  Još mi ostaje  pitanje gornjega djela tabarke to ču regulirati propuštanjem vode od dna tabarke, samo se nadam da će mi aparat uspjeti ohladiti vodu (trebao bi jer se radi o maksimalno 3 ili 4 stupnja razlike).
 Ako ko ima kakav prijedlog otvoren sam za preporuke.

Odrzavanje temperature vode na vrhu tabarke sam resio, verovali ili ne, ugradnjom elekticnog grejace, koji je u funkciji samo kod prvog kazana dok se sve ne zgreje. Na zlost ne mogu da nadjem fotografiju grejaca, koji je pravljen po porudzbini. Obican krug na pola prostora izmedju tabarke i hladnjaka.  Mislim da je precnika 450mm.
Hladjenje vrha tabarke vrsim preko posebnog ulaza hladne vode (ovaj gornji), gde hladna voda dolazi u gornju polovinu tabarke. A vodu dovodim preko ovog prikljucka koji ima dva kraja, gde su jos na kolenima postavljena dva parceta cevi, duzine 150mm, da bi mi ulaz hladne vode, bio sto visi. Hladjenje dna tabarke, vrsim preko drugog ulaza hladne vode, na samom dnu.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_4_imag0121345.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_4_imag0121345.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_4-1aadff49-653054-800790.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_4-1aadff49-653054-800790.jpg)

Gornji deo tabarke funkcionise besprekorno. Problemi su u dnu, odnosno poteskoce se javljaju pri kontrolisanju i upravljanju temperaturom destilata na izlazu. Merenje ove temperature vrsim u bazdaru, preko sonde koja je u bakarnoj cevcici, koja je pak zaronjena u destilat koji izlazi iz lule. Imam bazdareni digitalni termometar kojim sve to povremeno proveravam. Ustanovio sam da je neznatna razlika temperatura u ovoj cevcici i tama na onom prelivu, gde pliva alkoholmetar.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_imag0119.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_imag0119.jpg)

Da bi postigao potrebnu temperaturu destilata na izlazu, planiram da na dnu tabarke ugradim  bakarnu spiralu koju cu povezati sa ovim agregatom koji sam dobio iz Nemacke. Moze i spoljna jedinica od kucnog klima uredjaja. Sa prijateljem vrsim proracune i pripreme za ovaj zahvat. Meni je temperatura vode (bunarska) 14-14.5^oC. Sto je sasvim dovoljno za odrzavanje temperature destilata na izlazu prilikom druge destilacije (prepek) koja je pozeljno da iznosi od 17 do 19^oC, dok ovakva ulazna vode ne moze da obezbedi neophodnu temperaturu destilata na izlazu od 13 do 15^oC, koja mora da se obezbedi u prvoj destilaciji. E spirala je ovde pravo resenje.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_imag0457100.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_imag0457100.jpg)


Sve te temperature, pratim preko komandnog ormana. Crveni displej, pokazuje vodu na izlazu iz tabarke, dok zeleni pokazuje temperaturu destilata na izlazu.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_imag1087.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_imag1087.jpg)

O svemu ovome sam svojevremeno pisao, mrzime da trazim, ali nisam siguran da sam to ovako detaljno.

Lovranski,
Prenesi tvoja iskustva ako to pre uradis od mene. Ja ne verujem da cu stici to zavrsiti do jeseni.

Isprovocira me bistrica da nesto i ja kazem.  :D:
U stvari, on me je poterao da konacno zavrsim ono sto sam odavno planirao i sve pripremio.
Dosao sam danas, posle duze vremena konacno, do slobodnog vrikenda pa resih da krenem u savijanje spiralle koja ce biti postavljena na dnu tabarke.
Sistem ce funkcionisati na apsolutno isti nacin kao sto je to izveo Raso (happy star), stim sto je njegova spirala postavljena u kom, sa ciljem kontrolisanja njegove temperature u toku fermentacije a moja treba da omoguci kontrolu temperature na dnu tabarke, odnosno destilata na izlazu iz lule.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,757.msg21704.html#msg21704
Da podsetim, kod prve destilacije (destilacije koma) temperatura destilata na izlazu treba da bude od 13 - 15^oC. Kako to ne mogu postici, svojom bunarskom vodom, cija je temperatura 14 - 15^oC, neophodno je vodu dodatno ohladiti.

Napravio sam sablon od iverice, koji simulira dno tabarke. Kupio sam 14m meke bakarne cevi precnika 18mm. Uz pomoc pvc selni koje se koriste u grejnoj tehnici, postigao sam isto rastojanje cele spirale od dna (13mm) i takodje su mi pomogle da mi rastojanje, izmednju zavojaka bude priblizno isto. Jedino je u centru nesto vece, ali tu sam naknadno morao da je prilagodim tako da mogu da postavim hladnjak.

Zato sam i morao da napravim ovaj drveni sablon i sve to upasujem, jer bi to sve bilo nemoguce uraditi u samoj tabarci, na licu mesta. Sledi busenje tabarke, montiranje mesinganih prikljucaka na krejeve spirale, povezivanje sa sudom u kom se hladi voda,... Jos puno posla, ali mislim da cu sve na vreme stici.

Racunica je pokazala, da u tabarku precnika 80cm moze da se spakuje cev u spiralu, ukupne duzine 14m.
To je zaista tako, ali teorija je jedno a praksa drugo.  :scr:
Ja to nisam uspeo i nadam se, da ce ovih 11.5m koje sam uspeo da savijem, biti dovoljno za namenu, za koju je i planirano.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_savijenaspirala.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_savijenaspirala.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_spiralaihladnjak.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_spiralaihladnjak.jpg)

I teoretski nemoguće.  :)
Jedino ako je računica (teorija) zaboravila na vanjski-unutrašnji prečnik, i sveukupno na debljinu cijevi od 14 mm.
Za sve ostalo imaš  :thumb:

Teoretski, je apsolutno moguce.  :whistle:
I ja sam se iznenadio. Nacrtao sam u AutoCAD-u, ovu Arhimedovu spiralu u krugu precnika 80cm. Kriva linija je u stvari zamisljena osa cevi ciji je precnik 18mm. Rastojanje osa dva susedna zavojka je 35mm. Sto znaci da je izmedju savijenih cevi prostor od 17mm. Ukupna duzina spirale je 14.1m. Ali je to nemoguce rucno saviti u centru. Treba rucno saviti, ovu cev od 18mm u precnik kruga, recimo 100mm, sto je bez alata jako tesko izvodljivo, gotovo nemoguce.

E pa ni auto ne možeš napraviti samo čekićem i brusilicom, pa opet ne kažeš da je teorija jedno a praksa drugo, ili da je to apsolutno nemoguće.  :)
A inače ti i ne treba 14 metara, pogotovo na ovih 14 mm. Moglo je i 8 mm komotno.

Ovo za auto si me podsetio, na jednog starog majstora iz mog sela. Bio je kovac i to odlican.
Secam se da je imao obicaj da kaze: "Smo da mi je aparat za varenje jaci, traktor bih mogao da napravim" 

Znam da je spirala predimenzionisana, ali neka. Bolje neka ima rezerve.  ;D

 :thumb: Može jedno pitanje, jer vidim da si debelo u tim vodama. Kod ovih kompresora za hlađenje je li postoji neki minimalni vremenski period od trenutka gašenja do ponovnog pokretanja? Mislim da sam negdje usput pročitao da postoji ali nemam predstave koliki je, pogotovo u nekoj konkretnoj situaciji?.

Nije meni ovo specijalnost, ali znam kome jeste!  :D:
Tacno, potrebno je da prodje jedno odredjeno vreme do ponovnog uklucenja kompresora. To se vrlo jednostavno regulise preko vremenskog releja. Komanda za start kompresora ide preko releja, koji "odbroji" to vreme i onda dozvoli start kompresoru. Mislim da se to vreme krece od 1 do nekoliko minuta. Kazem ti, znam ko to zna!  :D:

Za koiko para se moze naci ovakav kompresor?

Nemam predstavu, koliko ovaj kompresor kosta. Ja sam zamolio brata koji radi u Nemackoj da mi nabavi polovnu spoljnu jedinicu od klime, a on mi nabavio ovo. Ispade da je ovo idealno, za ovo sto meni treba.  :whistle:

Danas bi se trebao naći sa nekom firmom koja se bavi izmjenjivačima topline. Međutim pitali su me koja je snaga u kw koju treba sa koliko na koliko stepeni celzijusa smanjiti. Ja imam protočnost od 12 litara na sat za kazan od 250l međutim to je para. Kako u tome nisam nikako stručan i nemam predodžbu vidjet ćemo što kažu ovi danas i ako će mi nešto moći objasniti.

Inaće vidio sam spiralu od jagnjilca ja sam je zamišljao malo drulčije. Da se ona spušta nekih 30cm oko hladionika u tabarci kao kod kotlova pa me zanima zašto si napravio ovako reko bi ja "vodoravnu".

Pa ovako treba i nikako drugacije.  :whistle:
Potrebno je ohladiti (korigovati) vodu na samom dnu tabarke i nista vise.

Ja sam jos uvek u problemu cime da hladim vodu u buretu. Tu vodu koristim da je propustam kroz inox spiralu koja hladi kljuk.
Nasao sam suvi led, ali ne znam da li neko ima iskustva sa ovim?

Nenade, nadam se da si video, sta ja zelim da uradim na svom kazanu. Ne znam za suvi led, ali ja imam iskustva sa zaledjenim plasticnim bocama od po 5 litara. Ja sam pre mesec dana, kada sam radio prvu destilaciju kajsije izveo jedan trik i upalilo je. Meni je kazan u zatvorenom prostoru i na tavanu sam postavio bure od 200 litara. U bure sam ubacio 10 zaledjenih boca, sto znaci cca 55 litara a onda sam bure dopunio sa vodom. Bure sam dobro izolovao, da boce izdrze sto vise a da se ne istope. Tu hladnu vodu sam spustao slobodni padom, po potrebi u dno tabarke i to je besprekorno funkcionisalo. Naravno da sam stalno dopunjavao bure. To je radilo automatski, koliko podhladjene vode izadje, toliko dodje sveze bunarske. Temperatura te vode bila je neverovatnih 5^oC, da bi nakon 16 sati, bila 14^oC. Dakle led je izdrzao tri kazana. Za ta 3 kazana (16 sati) potroseno je cca 700 litara vode. Priznaces 16 sati je malo za kontrolisanje fermentacije.
Ovo je moje iskustvo, veruj da je ovo tezak proces. Treba zalediti boce, popeti ih na tavan, ubaciti u bure, muka je to. E sad koliko bi izdrzao suvi led stvarno ne znam. Probaj pa ces znati rezultat.

Ja planiram sledeci test, dok ne zavrsim sav posao oko instaliranja kompresora.
Zavrsio sam pre neki dan spiralu u tabarci. Danas sam zavrsio i posudu, gde ce biti smesten isparivac, koji ce hladiti vodu. U posudu mogu da smestim 6 zaledjenih boca. Razliku do 100 litara cu dopuniti sa vodom. Dva dana pre toga cu napuniti tabarku sa vodom i pustiti da se voda sto vise zagreje. Onda cu uz pomoc pumpe, gurati hladnu vodu iz posude kroz spiralu u tabarci i pratiti sta se desava.

Znas kako kazu: "Zaludan pop i goveda krsti!"  :D:

A šta će ti onda spirala u tabarci, ili hoćeš da imaš oba moguća rješenja.  :scr:

Kroz spiralu u tabarci protice hladna voda, ne freon. Odlucio sam se na ovo resenje, jer tako mogu ovu hladnu vodu iz posude, da povezem istovremeno i sa spiralom potopljenom u kom i tako vrsim kontrolu fermentacije.

 :thumb: To je druga stvar, jer inače ne bi imalo smisla da kroz spiralu u tabarci ide voda, a ne freon.

Pa naravno da ne bi imalo smisla, ali mi investiramo u buducnost!  ;D

...a ipak neka varijanta sa freonom u tabarci, tipa ventili, otvori zatvori. Dosta bi trebalo biti efikasnije i jednostavnije, pa zato.

Ma samo da ovo profunkcionise, bice usavrsavanja!

U pravu si Bistrice sa freonom bi to bilo jednostavnije resiti ali bi imali vrlo grubu regulaciju temperature. Na ovaj nacin mozemo podesiti tempetaturu vode kroz zmiju na zeljenu vrednost, dok sa freonom imamo samo jednu temperaturu i to vrlo nisku tj u opsegu od minus 5 do 0 .

Razumijem šta pričaš ali ne znam koliko su ti poznati svi traženi parametri u konkretnoj situaciji kod tabarke.
Reci ako griješim jer o hlađenju, specifičnostima aparature, zahtijevanim parametrima i eventualnim konkretnim problemima regulacije temperature ne znam ništa osim onog osnovnog principa na kojem to sve funkcioniše, i nešto iskustva sa nekim sličnim stvarima.

Voda koja inače ulazi u tabarku treba da ima temperaturu od cca. 8-13 stepeni da bi se postigla idealna temperatura destilata na izlazu na luli u prvoj destilaciji, 13-14 stepeni, a može i malo jače samo da nije preko 15. To je ona prirodna, idealna varijanta koju je najbolje ganjati.

Ako je nemamo onda tu vodu prije ulaza hladimo na neki način. Druga najbolja varijanta kada već nemamo ovu prirodnu je da je „napravimo“ hlađenjem u nekom buretu na način koji si i u slikama prikazao na forumu, pa da tu vodu kroz ili iz bureta pustimo slobodnim padom u tabarku. Njena potrošnja na kazanima od 100-120 litara je nekih 50-60 litara na sat, i ne bi trebala biti puno veća. Mislim da to nije uopšte teško postići sa kompresorom od klima uređaja upoređujući ga laički sa onim iz aparata za pivo.

Treća varijanta je da kompresor „direktno“ spojimo na spiralu kroz koju ide freon. Tu se treba hladiti manje od nekih 20% zapremine tabarke na dnu (jasno mi je šta se dešava sa vodom kako se udaljavamo od spirale), a da iznad dovodimo inače malo topliju izvorsku vodu koja bi „gurala“ prema vrhu tabarke. Mislim da nije problem ni kada bi imali i ovakvu situaciju da nam je temperatura u spirali od -5 do 0, jer bi to po meni samo značilo da kompresor manje radi i da će brže postići to što nam treba. Jedino kada bi nam trebao znatno manji temperaturni raspon od ovih 8 do 13-14 pa da se „teoretski“ pojavi ono za šta nisam slučajno pitao. Nemogućnost da kompresor starta kada nam je to potrebno zbog neminovne pauze od gašenja do ponovnog paljenja. Tu bi rješenje bilo u onom što je inače tehnički poželjno, u manjem kompresoru i manjoj spirali. Nedostatak ove varijante je spirala u tabarci i dupla kontrola vode, one koja se hladi spiralom i one toplije izvorske koja mora ulaziti u tabarku.

Tek četvrta varijanta po meni je spirala u tabarci koja se hladi vodom iz bureta, u kojem se voda hladi rashladnom jedinicom spojenom na kompresor. Nemamo prirodnu situaciju, ni ono što je maltene isto iz druge varijante, a treću varijantu smo pored već postojećih nedostataka opteretili posrednikom (bure sa vodom), neminovnim gubitcima, i u svakom pogledu glomaznijim sistemom. Ali kao što jagnjilac reče bitno je da fercera za ovu priliku, lako ćemo se kasnije igrati traženja nekih drugih rješenja.

Mala nadopuna,
raspitao sam se u jenoj firmi koja se bavi izmjenjivačima topline. Rekao mi je ovako "samo prenosim": freon ne možemo pustiti po spirali jer nije naj sigurnije on če se nalaziti u izmjenjivaću a hladna voda će kolati spiralom. Čekam ga sa ponudom.
Mene jedna stvar muči. Ja sam radio dnevno dvije destilacije kazan 250 litara brzina destilacije 12 litara na sat. E sada voda na ulazu mi je bila cca17 a rakija je tekla od 18 do 20 protok vode u tabarci je bio dosta mali a temperatura nije suviše rasla na dnu tabrake tj. temperatura izlaza rakije je malo varirala. Gornji dio je rastao od 0 do 78 c dok donji nije toliko se mijenjao. Jasno mi je da pri vrhu temperatura brže raste ali čemu onda potrošnja vode od 50-100 litara na sat. Ja sebe preispitujem reko bi „na glas“ da nešto krivo ne radim.

Lovranski, ne stavlja se spirala u vino pa da postoji potencijalna opasnost od freona nego u vodu koja je u tabarci i koja se baca.
Čemu potrošnja struje za frižider kad je pivo ionako u boci pa neće izlapiti, a svejedno nam je da li ga pijemo vrućeg ili hladnog.  :whistle:  :D:

Nisam se dobro izrazio. Za prvi  citat sam prenio rjeci majstora koje nisam bas razumio a on zna da se radi o tabarci. A za drugi imam szrah da nesto kod mene ne stima jer mi temperatura ne raste toliko ,po mom sudu, da toliko vode treba za hlađenje tabarke. Kada sam lani pekao sa puno manjim protokom i temperaturom ulaza vode od 17-18 cca rakija je tekla na 20.

Lovranski, koliko vode se potrosi za hladjenje jednog kazana ili po satu na tvom kazanu, mozes krajnje jednostavno da utvrdis. Tako sam uostalom i ja na svom ustanovio. Jednostavno postavis plasticno bure od 200 litara, gde ti je zgodno pored tabarke i u njega usmeris vrucu vodu,  koja preliva iz tabarke. Samo nemoj to da radis na prvom kazanu, vec na drugom recimo ako u toku dana radis tri kazana, tako da ti to bude sto reprezentativniji uzorak.

Lovranski, moze  se to resiti i izmenjivacem kao sto ti je to receno ali opet moras imati odredjenu akumulaciju hladne vode  koju ces  pumpom ili slobodnim padom iz posude  usmeriti na odrediste. Ako pritom zelis hladiti vise posuda onda je pumpa neophodna.Ako ne zelis prosipati vodu mozes je vratiti drugom pumpom na izmenjivac ali onda imas za problem mnogo veci kako izmenjivac tako i rashladni sistem,
To sto ti je rekao majstor da bi bilo opasno propustiti freon kroz cevnu zmiju ima svoj razlog. Tacnije vrlo je moguce da dodje do pucanja spirale ( zbog vise razloga) u koju ulazi voda, a onda ceo rashladni sistem mozes baciti ! Kod izmenjivaca do toga nemoze doci, posto su tako konstruktivno reseni pa u u tom pogledu su pouzdaniji . To je svakako najbolje resenje za hladjenje vode ali ima i svoju cenu !

Evo sada razumijem super, hvala.

jagnjilac

potrošnju vode nisam mjerio ali prema protoku na izlazu iz tabarke ona je puno manja nego kod tebe za postizanje stabilne temperature na izlazu. To me dovelo na razmišljanje da nešto ne radim dobro. No viditi ćemo nastavljam sa projektom hlađenja tabarke pa se ćujemo.

Lovranski,
I ja sam mislio da mi je potrosnja vode zanemarljiva, dok to  nisam izmeeio.  :scr:

Ma, lovranski nikako da uoči razliku onog što vam je različito. Ili misli da je bitna samo stabilna temperatura destilata na luli, a ne vidi onih kod tebe 14 a kod njega 20 stepeni.  :)

Vidim da nisi za priču pa neću insistirati, ali ovo je već dio nje...
Ovo su fabrički konstruisani i masovno postavljeni spiralni izmjenjivači kod aparata za hlađenje piva. Koristio sam ga nekoliko godina, radom maltene bez gašenja duže od cijele ljetne sezone, kako je i predviđeno i nikada mu nije pukla spirala za hlađenje... i ne samo meni. Ne govorim ovim ništa za efikasnost i uopšte mogućnost primjene u složenijim sistemima za hlađenje. Nego samo o velikoj mogućnosti pucanja cijevi kao razlogu koji ne stoji. Ni u činjenici projektovanja od proizvođača ni u praktičnoj primjeni.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_izmjenjiva_2_184.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_izmjenjiva_2_184.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_510258362_354.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_510258362_354.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_izmjenjiva_3_259.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_izmjenjiva_3_259.jpg)

Da Bistrice ali ovo su fabricki napravljene i dimenzionisane zmije koje se nikako ne mogu porediti sa rucno tj amaterski pravljenim.  Da ti napomenem da znam sta pricam a ne bih da ulazim u polemiku sa tobom, posto sto se tice ove oblasti, nisi tehnicki obrazovan.
 Kao mala referenca mi je trenutna zmija od 880 m cevi, u posudi od 30000l vode koju hladim na nula stepeni. Tako da sve sto kazem vezano za ovu oblast ima ne samo teoretsko nego i prakticno pokrice !

Ne moraš mi pričati o referencama i velikim sistemima to ovdje nije bitno, to sam znao od prije i drago mi je da je tako. Pričamo o nečemu što ima mnogo manje i lakše ostvarive zahtjeve nego hlađenje piva. Normalno da mi to nije struka ali to ne znači da mi se onda mogu prodavati jeftini "majstorski" fazoni u smislu industrijski i ručno savijenog komada cijevi. Ovo je ta svemirski savijena cijev,  :)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_10_510258362_354.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_10_510258362_354.jpg)

P.S. Zainteresovao si me onim pogrešnim odgovorom o pucanju cijevi pa sam u međuvremenu našao odgovor zašto se inače u dijelu sistema za hlađenje koristi voda ili neki drugi fluid umjesto onog primarnog, freona. Ako te zanima nije problem da postavim link.
Učenju nikad kraja, a tek koje zvanje i tehničko obrazovanje.  :)
Prof. dr PREDRAG PEGA HRNjAK, President CTS and Co-Director of the Air Conditioning and Refrigeration Center, Department of Mechanical Science and Engineering, University of Illinois at Urbana Champaign, USA

Išao sam logikom da temperaturu sa 20 c na 18c u tabarci se može ohladiti temperaturom ulaza vode od npr. 16 pri istom protoku kao i druge, niže temperature pri istim omjerima i parametrima. Jedino što nisam provjerio je veličina tabarke i veličina rakije no mislim da su nam oni slični. Međutim dosta toga mi je sada jasnije sada ću vidjeti ponude pa ću odlučiti između šankomata ili nekog "profesionalnijeg" uređaja.

Što se tiče mijerenja protoka to svakako moram napraviti jer sam se vjerajatno preraćunao kako kaže jagnjilac.

Ma nije problem nego u par navrata potenciraš nešto što u ovoj situaciji uopšte nije bitno. Ostavi se tih 20 stepeni oni nisu ni za šta u prvoj destilaciji i kada ne bi imali nikakvu potrošnju vode. Četrnaeska je ono što se ganja bez obzira na "trošak" vode od cca. „ogromnog“ kubika dnevno.

Više mi je di ču s tom vodom zbog prostora gdje pečem ali ok to ču rješiti nekako. Nije stvar u troškovima.
Sada moram provati napraviti sistem pa ćemo viditi.

To bar nije problem, ako ne ide u kanalizaciju. Popit će je vremenom suva istarska zemlja u tvom dvorištu, a za početak je možeš skladištiti u posudama za vrenje koje se oslobađaju destilacijom.

Bistrice, gde mogu nabaviti aparat za hladjenje piva? Cini mi se da si rekao da ti to koristis, da li znas koja je cena i gde moze da se nadje?

Imaš ih masovno po velikim oglasnicima na internetu a i po onim štampanim. Ne treba ti cijela aparatura sa bocom za CO2 i točionikom nego samo onaj dio za hlađenje.

to ću nekako riješiti ali s vremenom će me tražiti da tu vodu zbrinem, projekt itd. ali nema veze sada idem sa time.
jagnjilac me prestrašio sa kapacitetom aparata za pivo pa sam se išao dalje raspitivati se.  vidjete ćemo koju će mi jačinu preporučiti majstor pa ču usporediti.

Evo na kakavu sam ja idejno rešenje došao.

(http://i836.photobucket.com/albums/zz287/tatkodvd/Moje%20slike/th_Hladionik_zps6a444b7c.jpg) (http://s836.photobucket.com/user/tatkodvd/media/Moje%20slike/Hladionik_zps6a444b7c.jpg.html)

Znači na standardni hladionik bi stavio još samo jedan izlaz (Zelena linija). To bi bio izlaz sa običnim crijevom stvljen negdje ispod tople zone (trebal malo eksperimentasi gdje staviti), na čijem bi kraju se nalazio ventil. Narvno crijevo bi napunio vodom (ili jednostvno povukao na usta kao rakiju iz bureta). S tim da bi morao imati visinsku razliku H, da bi voda mogla teći priridnim padom. Ventil bi služio za regulaciju ispusta. Na njega bi ispuštao vodu iz srednjeg dijela, tako da bi u gornjoj zoni ostalo onih poželjnih 77-78 ctepeni. Na taj ventil bi ispuštao meksimalno 2/3 od ukupne ulazne vode (utvrditi eksperimentom koliko), a 1/3 na stndardni izlaz. Jer kad nebi bilo ventila onda bi sva voda iscurila iz gornjeg dijela, odnosno nikada nebi smjeo napraviti veći otvor na izlazu nego na ulazu. Time bi trošio više vode za donju zonu kako bi naprvaio onu idealnu razliku 14 stepeni na cjevi izlaznog destilata, a na ulazu 78 za prvu destilaciju. Na kraju kad utvrdim na koju visinu staviti crijevo da vuče vodu, mjesto crijeva  ugraditi česmu na hladioniku za ispust vode.

Pošto vode imam neograničeno tj imam udarenu cijev u zemlju sa pumpom (hidrofor), temperatura te vode je nekih 8-9 stepeni. Takođe imam i gradcki vodovod, on daje nekih 12-13 stepeni.

 :thumb: Da, to je rješenje kada se pokušava nabiti nepostignuta gornja temperatura tabarke, ako se istovremeno mora ubacivati hladna voda za donji dio. To neminovno isto rješenje smo razrađivali i jagnjilac i ja, i mislim da ga je on i ugradio u svoj kazan. S tom malom razlikom da dotok nove hladne vode mora ići izvana a ne kroz tabarku. I kao što kažeš moraju ostati oba izlaza za vodu, i ovaj novi i onaj stari.

Evo konačno ka bi to izgledalo, znači samo bi trebalo ugraditi običnu česmu sa ventilom (1/2 cola). Ali prvo treba odrediti visinu ugradnje (H).

(http://i836.photobucket.com/albums/zz287/tatkodvd/Moje%20slike/th_Hladionik1_zps6f50d33f.jpg) (http://s836.photobucket.com/user/tatkodvd/media/Moje%20slike/Hladionik1_zps6f50d33f.jpg.html)

*Skice nisu baš najtačnije nacrtane, ali bitna je suština i ideja.

Da, mnogo smo nas dvojica potrosili vremena, da to sve detaljno izanaliziramo i dodjemo do najkompleksnijeg resenja.
Svasta sam pokusavao i puno se namucio da postignem idealnih 14^oC na izlazu iz lule. Nadam se, da vise necu imati ni problem odrzavanja tmperature na vrhu tabarke, posto nece biti ubacivanja hladne vode u dno tabarke.

Tatko, hajde molim te nacrtaj ulaz vode izvana, ako vjeruješ bode mi oči.  :)
Za drugu destilaciju je drugačiji temperaturni režim jer ti tu treba temperatura destilata kod izlaza na luli od 17-19 stepeni, a i zbog ostalih uslova pa je najbolje ugraditi pipu na 60% zapremine vode u tabarci. Uzeo sam u obzir i moguću temperaturu ulazne vode od 8 stepeni.

Evo Prepravljeno.

(http://i836.photobucket.com/albums/zz287/tatkodvd/Moje%20slike/th_Hladionik1_zps748f564f.jpg) (http://s836.photobucket.com/user/tatkodvd/media/Moje%20slike/Hladionik1_zps748f564f.jpg.html)

Tatko, blago tebi za ovu temperaturu tvoje bunarske vode.  :thumb:
Kakav je to bunar?

Kod mene ti je voda na 5-6 metara dubine. Samo udarena cijev 5/4 u zemlju i prikopčan hidrofor.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_2013-06-1113.54.33.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_2013-06-1113.54.33.jpg)
...ja sam to resio kad sam porucio tabarku... 8:)

Znao si sta hoces, jos u startu!  :thumb:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_21072013307966.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_21072013307966.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_21072013308.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_21072013308.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_21072013306.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_21072013306.jpg)

Dodatna "oprema" koja je vrlo korisna kod destilacije...
Trebalo bi da budu i profesionalni ,precizni termometri na tabarci kako što je ovaj na lulu, ali i ove završe posao... :)
Digitalni kao kod @jagnjilca su ono pravo!

Sta ako se ne mogu postici obje temperature (65 stepeni na vrhu, odnosno 14 stepeni na izlazu)? koja od ove dvije temperature je bitnija?

bistrice, znam da ste rekli da su obje temperature veoma bitne ali sta u slucaju ako se te dvije temperature ne mogu uskladiti zbog loseg kazana?

Ne mora biti važnija ali se prvo mora ispoštovati ova na izlazu na luli, iako bi se trebala osigurati i ova na vrhu tabarke.

Ja cu pokusati da "uganjam" obje temperature, ali za slucaj da ne mogu bitno mi je da znam koja je prva!

pozdrav svima,
ja sam ovdje novi i čitajuči nekoliko tema, dosta toga sam naučio. Prije nekoliko godina počeo sam se "amaterski" baviti pečenjem rakije od krušaka viljamovke koje uzgajam u svom voćnjaku. U ovoj temi imam jednu nejasnoću, pa bih molio odgovor. Većinom se raspravljalo o načinu kako smanjiti temperaturu vode na izlazu iz hladionika, a ja imam problem kako povećati temperaturu u gornjem dijelu hladionika na željenih 65 stepeni, jer ju dobijem maksimalno 55 stepeni, a  kod prvog kazana i manje jer  je voda u hladioniku ohlađena. Da li je  potrebno kod prvog kazana, ugrijati vodu u gornjem dijelu hladionika prije nego što procuri rakija ?  Ako se to ne učini, koliko to utječe na kvalitetu rakije ? imam kazan od 80 litara sa duplim dnom , hladionik od 250litara, a rakiju pečem brzinom od 4 litre na sat

Većinom govorimo o temperaturi na dnu hladionika a dobrim protokom vode (naravno ako imaš dobru temp. ulazne vode) održavaš gornji dio. Prvi kazan nema dobru temp. pa ako očeš da to bude "idealno" od početka moraš ugraditi neki grijač sa termostatom. Bitno je da se rakija postepeno hladi i da doživljava što manji "šok" kako bi i hladionik mogao ispuniti svoju zadaću pročišćavanja i obogaćivanja rakije. Ima na forumu ljudi koji znaju više  o tome od mene.

Već sam napominjao da je u razmatranju uticaja destilacije, analizom hemijskih jedinjenja rakije, utvrđena varijacija od 45% učešća u novoj rakiji.
Nakon što započne destilacija sa svim ostalim već definisanim i nepromjenjivim elementima ostaje samo još mogućnost uticaja na karakter i kvalitet rakije kroz:
1.   Način odvajanja frakcija (prvenac, rakija, patoka...),
2.   Brzinu destilacije,
3.   Eventualno recikliranje odbačenih frakcija i
4.   Temperaturni režim tabarke sa kondenzatorom.

Neozbiljno bi bilo navoditi koliko svaki od njih pojedinačno utiče u procentualnom smislu jer je i onaj navedeni procenat samo varijacija hemijskog sastava koja dobro odslikava važnost a ne govori o ostalim bitnim elementima. Pogotovo još što između navedenih elemenata postoji uzajamna zavisnost, naročito u profilu i karakteru aroma i ukusa rakije. Teže, lakše, mekše, dublje, kompleksnije, suptilnije...da i ne govorimo o nedostatcima i manama, stršeće, oporo, gorkasto, grubo, masno, ustajalo, ukuhano, bezizražajno, patočno i sl.
Kod temperaturnog režima tabarke bitna je interakcija sa bakrom, kroz postepenu a ne trenutnu kondenzaciju hemijskih jedinjenja u isparenjima iz kazana, i kroz reakcije koje bakar katalizira. Što je kondenzacija sporija veći je kontakt isparenja na bakarnim površinama kondenzatora pa je time veća mogućnost hemijskih reakcija. Nakon što se formira kondenzat taj kontakt je mnogo manji zbog same zapremine tećnosti pa time i dodirne površine sa bakrom niz koji klizi.
Kod spiralnih kondenzatora se takve stvari regulišu:
-   Većim prečnikom cijevi u gornjoj zoni tabarke,
-   Manjim rastojanjem između dva kruga spirale i
-   Dimenzioniranjem zapremine, kao i visine i prečnika tabarke.
Kod cjevastog ili cilindričnog kondenzatora:
-   Nivoom, visinom vode iznad vrha kondenzatora (svega par, maksimalno 5cm),
-   Regulacijom prečnika, pa i njegovim suženjem u gornjoj zoni tabarke ako je potrebno.
Ako se ni tako ne može trenutno ostvariti željeni režim onda u oba slučaja odvođenjem vode sa mjesta ispod nivoa preljevanja u tabarci, o ćemu je nedavno i pričano na forumu. Normalno da i dovođenje ili stvaranje toplije vode u nekoj kraćoj početnoj fazi destilacije nije isključeno kao mogućnost.         

Hvala lovranski i bistrica na odgovoru.Rrazumo sam sve i pokušat ću primjeniti riješenje sa sheme od tatkadvd, objavljenog na ovom forumu, dakle odvođenjem ispod nivoa preljevanja tabarke i dovođenjem vode vanjskim dijelom tabarke.Zagrijavanje vode za prvi kazan riješit ću tako da ću negdje zagrijati cca 50 lit vode i dodati u tabarku, dok ne nabavim grijač.

Ponovno pitam ako mi netko zna odgovoriti.
Zašto ne mogu postići željenu temp. od 65 stepeni na vrhu tabarke ??? Tek na kraju dosegne temp. od 62 stepena. Da li trebam povečati brzinu, inače pečem 4 lit na sat što mislim da je dosta brzo obzirom na veličinu kazana od 80 lit. To mi se dešava ne na prvom nego i na slijedećim kazanima koje pećem.

Ponovno odgovaram ako neko ne zna prepoznati odgovor.  ???  :D:
Ako hoćeš da ti se pomogne da riješiš problem onda prvo reci koji kondenzator imaš. Spiralni ili cilindrični. Postavi sliku i daj sve potrebne dimenzije.
U pitanju je problem koji je isključivo vezan, kako je i navedeno u citatu, za: zapreminu, visinu, širinu tabarke i kondenzatora, i temperaturu, brzinu i način protoka vode za hlađenje.
 

U bliskoj budućnosti neću uspeti da rešim problem vode za hlađenje tabarke.
Zanimame dali iko ima predstavu kolko se vode potroši na hlađenje tabarke od recimo 500-600 litara za kazan od 120 litara.Do sada nisamvodio računa već je voda samo bila i tabarka uvek bila ledena.Sad imam nameru da nabavim cisterne od jednog kubika (nekoliko) pa da sakupim vodu i onda pečem rakiju.
DAKLE KOLKO MISLITE DA TREBA VODE DA SE ISPEČE JEDAN KAZAN, VODA U TABARCI + ?

Zavisi koliko tu vodu štetno i nepotrebno bacaš. Tabarka ti je duplo veća od poželjne.  
Ako destilaciju pa posljedično i regulaciju temperature vode u tabarci radiš na poželjan način onda je potrošnja vode prosječnih cca. 1,2 m3 na 24 sata. Na jedan kazan te veličine isto tako prosječnih 400 litara. Prosjek zbog razlika u trajanju prve i druge destilacije. Podrazumijeva se da je temperatura vode jednaka onoj uobičajenoj iz arteškog bunara, cca 13 stepeni.

Na primjer za kazan od 500 litara je u pitanju samo duplo veća potrošnja.  

Nije mi jasno šta znači 1,2m3 na 24 časa a posle kažeš 400 litara po kazanu jato ispada tri kazana na dani u čemu je razlika između prve i druge destilacije mislim kakve veze ima oko potrošnje vode.
Ja sam do sada radio crevo u tabarku i vode ide non stop.

Bit će ti jasnije kada prvi put destilaciju uradiš onako kako treba.
Da, u prosjeku tri kazana za 24 sata ako hoćeš kvalitetnu rakiju.
Potrošnja vode između prve i druge destilacije se razlikuje po količini destilata koji se u njima dobiva (iskazano u litrama), jer voda teče samo kada je to nužno i neophodno. Ne zbog uštede nego da se ne bi narušio temperaturni režim tabarke, jer utiče na kvalitet rakije.
Ne teče onda kada se puni kazan, ne teče onda kada se radi zagrijavanje kazana prije kretanja destilacije. Ne teče onda kada imamo zadovoljavajuću temperaturu destilata na luli a prenisku na izlazu vode iz tabarke, ne teče onda kada se prazni kazan...
...a na ovakvom vremenu puno više ne teče nego što teče, naročito u drugoj destilaciji.  

Ok različite rad,ja zaista još nisam upoznao nikoga ko peče samo tri kazana na dan.A neki koje dobro poznajem  nosili na ocenjivanje i dobijali jake osamenestice i znam da su pekli po sedam osam i više kazana na dan.
U svakom slučaju hvala na trudu i odgovoru.

Nije u pitanju finesa nego jedan od osnovnih postulata. Brzina destilacije bitno utiče na kvalitet finalnog proizvoda. Za one posvećenije ovdje postoji još samo tačka na kraju rečenice i nema potrebe za nešto više.

Za prvu destilaciju sam već rekao razloge a za drugu bi bilo da aromatske komponente pravilnije i potpunije prelaze u parnu fazu. Destilat je skup sastojaka koji pored vode i etanola sadrži i sve druge isparljive sastojke. Kako one poželjne tako i nepoželjne u većim koncentracijama. Uticaj brzine je najlakše prikazati prema onom što je najvidljivije, pa i u „kućnoj radinosti“. Preko etanola.

U jednom takvoj analizi prve destilacije, do "potpunog" iscrpljenja alkohola, izmjereno je da destilacija obavljena za cca. 5 sati daje 10% manje alkohola nego ona koja je obavljena pri primjerenoj brzini. Razlika je bila očigledna i po jačini destilata i po broju litara. Ako ti je lakše uočiti onda je to situacija kada na jednom kazanu dobiješ 9 litara rakije a komšija 10, od potpuno iste sirovine. O destilaciji koja traje tri sata je bespredmentno i pričati.

Neosporno je da aromatske komponete imaju višestruko veću zavisnost u brzini isparavanja nego što je to situacija na relaciji voda-etanol pa je za kućnu radinost lako i logično pretpostaviti koji je to gubitak, ili na drugoj strani suvišak. Za stručnu analizu nema potrebe pretpostavljati jer postoji kromatograf koji precizno može mjeriti svaku pojedinačno od par stotina aromatskih materija koje se nalaze u nekom konkretnom destilatu.

Sve to uglavnom jako dobro znaju oni koji rade ocjenjivanja, a zašto to ponekad rade kako ne treba nije do aromatskih komponenti nego do ljudskih relacija i odnosa koji mogu biti mnogo slojevitiji nego sve aromatske komponente zajedno. Još su ovi tvoji dobro i prošli, ponekim "utrape" i šampionski pehar. :D: Za veće „bisere“ od traga koji brzina destilacije ostavi na kvalitetu rakije.

I jos jedan znacajan parametar ponovljen vise puta: Nisu iste temperature izlaznog destilata u prvoj i drugoj destilaciji, sto takodje utice na kolicinu vode kojom se hladi tabarka

 :thumb:

Vodu pri vrhu tabarke grijem s grijačem iz bojlera da bi na početku destilacije ona bila što bliže optimalnim temperaturama (70 ili više za prvu destilaciju, tj. 77-78 za drugu destilaciju). Grijač palim još u noći pomoću tajmera da bi se do jutra kad krećem s poslom stigla zagrijati!

Na dnu tabarke voda u početku ostaje hladna, a ako se detilat pregrijava natočim LEDENE vode iz frižidera koji mi je u blizini. Trošim minimalno vode, pogotovo ako je vani hladnije - doslovno 20ak litara po kazanu, a temperatura izlaznog destilata se održava u optimalnim granicama (13-15 stupnjeva kod prve destilacije tj, 17-19 stupnjeva kod druge destilacije).

Temperatura izlaznog destilata i brzina curenja su usko povezane - ako curi pre brzo, curit će i pre toplo i obrnuto. Da bi uspio ispoštovati sve ovo što piše - pečem dva kazana "dnevno", odnosno u 24 sata bi to bilo točno tri kazana! Nema druge.

pozdrav

Shvatio sam...

Pogledaj malo ovu sliku pa razmisli da li si išta do sada na ovom forumu shvatio...imat ćeš vremena ovih 15 dana bez foruma.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_tabarkatemperatura.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_tabarkatemperatura.jpg)

 

 

Postovani bistrice
U smislu sto manjeg temperaturnog soka prilikom kondenzacije alkoholnoh para da li bi imalo smisla napraviti uzu a visu tabarku sa kodezatorom visine recimo 150 cm ?
Imam jos jedno dilemu: vise puta pominjes da malo sircetne kiseline u komu moze delovati pozitivno; kako da postignemo da u komu ima sadrzaj sirc. kiseline koji ce biti koristan a da opet ne dodje do kvarenja celog koma? Dodavanjem sumporne kiseline na pocetku mi prakticno neutralisemo sve druge miroorganizme sem kvasaca koje naknadno dodajemo, zar ne?
Molim za komentar
Pozdrav

Bila bi to prevelika dodirna površina bakarnog kondenzatora koja bi mogla značajno uticati na aromatski profil i kvalitet rakije. Trebalo bi poštovati pravilo o površini i zapremini kondenzatora u odnosu na zapreminu kazana. Naročito kod kondenzatora cjevastog oblika. Kod manjih kazana i kod eventualno iste površine i zapremine bi to bio znatno duži put i sporiji prolaz za veći dodir kondenzovanog destilata sa bakrom. Tabarka sa spiralom zbog načina kretanja destilata bi to mogla podnijeti, a sa ovim cjevastim ne bi išlo.

Blago povišena količina isparljivih kiselina, među kojima je najzastupljenija sirćetna, hoće djelovati pozitivno na kvalitet rakije, naročito u pogledu mirisnih karakteristika, ali ako je to povećanje stvarno blago i ako je rezultiralo povećanjem i svih drugih isparljivih kiselina a ne samo sirćetne. Granica je negdje oko maksimalnih 1-1,2 g/l. Nakon toga do nekih 1,5 g/l ide povećanje mirisnih sa nešto blažim padom ukusnih karakteristika, i nakon toga nastavak pada sa drastičnim smanjenjem ukusnih karakteristika... pa odaberi u zavisnosti od toga šta namjeravaš sa tom rakijom. Hoćeš li je samo njuškati ili ćeš je ne daj bože i piti. :D:

Inače sirćetnu u fermentaciji prirodno stvaraju kvasci čija količina varira u zavisnosti od soja kvasca. Više je stvaraju oni prirodno prisutni na voću. Generalno je moja priča na ovu temu prije svega bila vezana za pitanja o neutralizaciji isparljivih kiselina u kljuku gdje sam nastojao i na taj način ukazati na štetnost takvog postupka. Na drugoj strani je bilo i namjere da se zagolica mašta onih koji misle da su isparljive kiseline pa i sirčetna štetne do te mjere da njihovu količinu treba minimizirati po svaku cijenu, a nije tako. Sve drugo bi se moglo svesti pod preporuku velike pažnje kod osiguranja uslova za kvalitetnu fermentaciju i ostale postupke pa će i isparljivih kiselina biti u normalnim ili blago povišenim količinama u kljuku. On ih sadrži više nego na primjer fermentisani sok od voća.    

Dodavanjem sumporne kiseline (H2SO4) se ne vrši neutralizacija mikroorganizama nego se njome spušta pH, što onda znači manje ili više nepovoljnu radnu sredinu za određene vrste mikroorganizama.  

Hvala na brzom i preciznom odgovoru
pozdrav

Da li mogu koristiti šupljinu kroz cilindar da bi dodavao hladnu vodu na dno tabarke (negdje sam to vidio na Yuo Tube) ili je ipak bolja varijanta cijev izvan tabarke.
Oprostite ako je več nešto o tome rečeno.

Možeš koristiti ali to nije kvalitetno rješenje. Smetnja, ali nešto manja, je djelimično zatvaranje jednog otvora kroz koji prolazi topla voda u kretanju prema vrhu tabarke jer se na taj način izmjenom vode hladi unutrašnjost kondenzatora. Veća smetnja je što se voda putujući kroz crijevo na taj način zagrijava pa neće doći do dna sa poželjnom temperaturom. Tako se direktno narušava temperaturni režim tabarke i onemogućava kvalitetnije uspostavljanje temperature izlaznog destilata. Jedina dobra varijanata je ona izvan tabarke, i to slobodnim padom. Cijev koja od dna tabarke ide sve do samog gornjeg nivoa vode na kojem se postavlja proširenje u vidu lijevka. To je mjesto u koje se sipa voda crijevom iz česme kako bi dalje nastavila sistemom spojenih posuda.  

ok hvala bistrice, potvrdio si  moje predpostavke i razmišljanja.

Bistrice, molim te ako ti nije tesko da nam malo pojasnis razlog zbog koga se spiralni kondenzator suzava u donjem dijelu tabarke ?
I jos jedno (dva) pitanje: naime procitao sam temu od pocetka i nisam naisao na podatak o optimalnoj dodirnoj provrsini bakarnog kondezatora i vode u tabarci (zapremina je konstatovana u odnosu na zapreminu tabarke kao i za zapreminu kazana) ?
Sta se negativno desava ako zapremina i dodirna povrsina kondenzatora bude veca od one o kojoj je bilo rijeci sa pocetka ove teme ?

Bistrice, kako imam slavinu na dnu tabarke za ispust vode po zavrsetku posla, moze li se na tu slavinu spojiti crevo brzom bastenskom spojnicom i pustati vodu iz cesme u tabarku?Tehnicki, posao od 5 minuta , ali da li je to dobro za destilaciju? Mada , nista se ne menja u tabarci sto se tice temperature vode? Licno bi mi ovo odgovaralo daleko vise nego klasicnim nacinom.

Ne sužava se cijev u donjem dijelu tabarke nego se proširuje u gornjem. U stvari mu dođe na isto ako ćemo je konstruisati ali ako ćemo pričati o razlogu onda je upravo tako kako sam napisao.  U donjem dijelu tabarke je cijev prečnika 22-28 mm u zavisnosti od veličine srednje velikih kazana, 100-500 litara, što je potpuno primjereno ostalim proporcijama, brzini destilata i zahtjevu za kondenzaciju. Ne bi valjalo i bilo bi štetno da isti takav prečnik ostane do vrha tabarke.
Razlog je duže trajanje i viša temperatura na kojoj se dešava postepenija i ravnomjernija kondenzacija isparenja što onda određuje i intenzitet hemijskih reakcija, kako u stvaranju prije svega aromatskih estera koji pozitivno utiču na kvalitet, pa i reakciju bakra sa komponentama koje zbog negativnog aromatskog uticaja i zdravstvene ispravnosti rakije trebaju u velikoj mjeri biti umanjeni na tom putu.  Od višemasnih kiselina i njihovih etera do cijanovodonične kiseline i etil karbamata. Sirćetna kiselina i sumporna jedinjenja su isto debelo u toj prići.
Da, 8-10% od zapremine kazana, ili 4-5% tabarke zato što ona isto mora pratiti proporciju sistema i biti 2-2,5 puta veća od zapremine kojom se puni kazan.  Površina se ne iskazuje zato što su kroz praksu ustoličene i pokazale se kao najprihvatljivije, pa i najbolje, dvije opcije za izradu kondenzatora. Spiralna cijev i cjevasti kndenzator. Zapremina je lakše iskaziv zahtjev a onda je površina prateća mjera koja je lako odrediva. Normalno ako se poštuje zahtjev za većom zapreminom pa time i površinom u gornjoj zoni, ¼-1/3 visine vode u tabarci.    
U svemu pa i ovom bitna je mjera, Efekat je sličan ali slabije izražen nego kod mjere refluksa. Veći ili manji prolaz u destilat lakše i teže isparljivih aromatskih komponenti. Prije svega spirala i kondenzator utiču različitim aromatskim profilom rakije, određenim manjim dijelom od refluksa vuku rakiju na teža i robusnija ili mekša i suptilnija, pa se u zoni od nekih 40% razlike u površini a istoj zapremini postiže taj efekat. Za veća odstupanja u pogledu i zapremine i površine bi se moglo i pretjerati pa ići na prejako-preteško i grubo povećanjem, i resko-stršeće i blijedo-tanko smanjenjem. Normalno ovdje su samo nijansirane razlike u pitanju i nisu previše izražene kako to riječi opisuju nego je u pitanju manje ili veće kretanje u tom pravcu a ne puni efekat tog pravca. Razlike su znatno manje ali se ipak osjete.

Moglo bi ali ne bi bilo pravo rješenje jer bi onda voda ulazila pod pritiskom i ne bi služila svrsi kojoj treba da služi za ispravan režim rada tabarke. Sistemom spojenih posuda hladnija voda, kao teža, ulazeći legne na dno i ne miješa se sa toplijom, niti miješa i hladi tu topliju svojim dotokom i "temperaturom". Ako ulazi pod pritiskom onda "burlja" vodu u tabarci i mješa njene slojeve pa niti imaš na dnu nižu temperaturu kakvu bi trebao, zbog koje ćeš morati pojačati njen dotok pa još više narušiti ionako narušenu poželjnu višu temperaturu u višim zonama tabarke.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=567.msg31765#msg31765  

Da, da... Tacno tako.  Kako je voda koja ulazi tabarku dosta hladnija, polako pada na dno bez da se mesa u tabarci . Bravi za razmisljanje Bistrice. Cista logika.  :thumb:

TNX bistrice za odgovor.
Naime ono sto sam pitao ima prakticnu pozadinu jer jedan moj prijatelj i kolega rakijas ima jedan "mali" kazan od 100 litara koji je napravljen 1980. godine u tadasnjoj SR Sloveniji (to su oni "fabricki" kazani iz "Zelenog plana") i ima namjeru da ga malo preuredi. Kao prvo zamijenice mu spojnu cijev izmedju kazana i tabarke i umjesto sadasnje koja je 30mm u precniku, stavice 50mm a kao drugo spiralu u tabarci ce takodje zamijeniti i staviti 10 zavojaka cijevi (takodje 50mm). Prikljucak dovodne vode u tabarku cemo izmjestiti van tabarke. Napravicemo dodatni izlani otvor na 2/3 gornje zone tabarke.
Sam kazan je u odlicnom stanju, mada mi se ne svidja oblik zvona na njemu (nije oblik obrnute kruske vec je ravan).
Pitanja:
-da li ima potrebe za suzavanjem promjera cijevi spirale u donjem dijelu tabarke ?
-da li da duzinu spojne cijevi izmedju kazana i tabarke povecamo na 3 metra (sada je 1.8 metara) ?
-kakav uticaj na refluks ima sam oblik zvona na kazanu (koji je zapreminom na prihvatljivih 35% zapremine kazana) ?
-koja je pozeljna temperatura zvona na kazanu i da li je pozeljno njeno zashladjivanje u toku destilacije ?
Nadam se da nisam pretjerao sa brojem pitanja?!
Pozdrav, BP
P.S. Volio bih cuti misljenje o ideji da spojnu cijev i spiralu kondezatora uradimo od kiselootpornog rostfraja ?!

Bilo je dinamično pa mi je ovo pitanje ostalo neodgovoreno.
Kako vidim na ovom kazanu se ima namjera mijenjati sve osim tijela kazana, „šerpa“ u koju se sipa materijal za destilaciju. Tijelo kazana je jako bitno naročito debljina bakra od koje je napravljeno, a to je kod ovog kazana prilično tanko. Ako je tako, a jeste, onda je pametnije baciti i nju pa praviti kazan od nule. Može i varijanta pod dva. Sve raditi kao da se pravi kazan od nule s tim da se do konačne zamjene svih dijelova privremeno koriste oni koji su već na raspolaganju.  
Da zbog kondenzacije i dinamike destilacije. Naročito može biti izražen problem kao što to bude kod nedovolljno napunjenog kazana, produvavanje.  
Da, usporava se protok i amortizuju evemtualni povremeni udari  na brzinu destilacije. Osigurava se ravnomjernost.  
Najveći i presudan, mnogo veći nego uticaj zapremine ili površine. Pogledaj prvu poruku na temi „refluks“
Ona koju daje hlađenje prirodnim vazduhom. Isto pogledaj prvu poruku na temi „refluks“

Loša ideja. Nepotrebna totalno, osim kada se pravi propala stvar, brlja od rakije, a ti očito nemaš takve namjere. Ne samo da je nepotrebna nego i štetna. Papagajski se ponavlja na mnogim mjestima i pričama kao ideja koju je u stvari ustoličio jedan švicarski par u svom priručniku. Jović ju je bez detaljnije analize u priručniku koji je objavio prenio na naše područje. Vjerovatno ponukan istom činjenicom. Naime u istom periodu su obavljena istraživanj institua iz Čačka o kvalitetu šljivovica pravljenih po domaćinstvima. Nalaz je bio da preko 80-85% šljivovica, ne sjećam se baš tačnog procenta ali nije bio ispod ovog, ne zadovoljava osnovne parametre kvaliteta voćnih rakija.  Jedna od glavnih mana je bila količina sirćetne kiseline zbog zakašnjelog obavljanja destilacije. Kada se u kljuku nađe i 20 puta više sirčetne kieline nego što je ona nepoželjna i jako visoka, tada stvarno može napraviti dodatni problem reakcija bakra u silaznom dijelu kazana. Parovodna cijev i kondenzator. Drugi problem zakašnjele destilacije je po tom istom istraživanju, a i po švicarcima, pa u priručniku i po Joviću je bio slabo izražena aroma pića, pa se savjetovalo ubacivanje svježeg fermentisanog ili nefermentisanog kljuka u kazan za prepek sa mekom rakijom.
Dakle ako hoćeš popravljati brlju koju bi dobio može i tako ali ne očekuj onda rakiju nego samo za nijansu bolji destilat. Na drugoj strani očekuj povišene količine cijnovodonične kiseline, povišeni etilkarbamat i slični stvari a naročito gubikak na kvalitetu.

Kada se poreda rakija od lošije prema boljoj, po materijalu od kojeg su pravljeni najvažniji dijelovi kazana onda to izgleda ovako.
1. Sva tri dijela kazana od inoksa,
2. Dva dijela kazana od inoksa parovodna cijev i kondenzator, treći je od bakra.
2. Dva dijela kazana od inoksa tijelo i parovodna cijev
4. Jedan dio od inoksa ali da nije kondenzator
5. Sva tri dijela od bakra.  
Kazani od inoksa izražavaju kod rakija one teške mirisne  i ukusne uticaje a ujedno su gorke, prazne, sa osjećajem na metalno ...prije svega zbog sumpornih jedinjena i masnih kiselina koje inoks za razliku od bakra nije u stanju umanjiti u destilatu.

Jos jednom bih se vratio na pitanje koje sam ranije postavio a na koje mi je bistrica u velikoj mjeri i odgovorio. Naime u tabarci zapremine 350 litara (kazan 120 litara) ce biti postavljena spiralna bakarna cijev koja ce na vrhu tabarke imati precnik od 50mm (isti precnik ce imati i spojna cijev izmedju tabarke i kazana) a na dnu tabarke ta spirala bice uradjena od bakarne cijevi precnika 22mm. Koliko sam razumio bistricin odgovor, u gornjoj trecini tabarke treba da bude ova deblja cijev a ostatak (prema dnu tabarke) da bude ova tanja cijev. Da li sam dobro razumio pa da kasnije ne vrsim ponovnu prepravku ?
Sve gore navedeno je uz pretpostavku da zapremina spirale (i onog debljeg kao i onog tanjeg dijela) bude cca 10 litara.

Kazan od 100 litara je u stvari mali kazan u svoj ovoj priči pa mora imati neka blaža odstupanja koja stvar dovode na svoje mjesto.
Takav početni prečnik cijevi spirale bi više odgovarao i potpuno zadovoljio kazane od 400-500 litara. Za ovaj tvoj je to ipak malo previše.
Mora se ići na manji prečnik. Nekih 30-36 mm, šta već ima dostupno. Do dna i onih 22 mm se nađe po mogućnosti neki između njih, i sa tri približne dužine projektuje zapremina spirale i raspored u tabarci. Taj princip postupnog prelaza sa većeg na manji prečnik cijevi spirale inače važi u svim situacijama.