Sve o Vinu Forum

Kvarenje i mane vina

Vino je osetljivo prema spoljnim faktorima i kao takvo je vise ili manje podlozno kvarenjima i manama. Najcesci uzroci kvarenja vina jesu kontaminirane prostorije ili sudovi u kojima se vino cuva, zatim nepravilan postupak prerade grozdja i vinifikacije. Pod ovim okolnostima vino menja svoj izgled, organolepticke osobine a promene ponekad mogu da zahvate i hemijski sastav vina. Promene boje vina, bistrine, a narocito njegovog ukusa i mirisa mogu u tolikoj meri biti izrazene da je vino neupotrebljivo za pice. Za takva vina kazemo da su pokvarena ili da imaju manu. Kvarenja vina su posledica delovanja stetne mikroflore vina, najcesce su u pitanju bakterije dok se mane vina ispoljavaju vise u promenama organskih osobina vina pod uticajem spoljnih faktora.


U kvarenja vina spadaju:

- vinski cvet
- ciknulost
- mlecno-manitna fermentacija
- zavrelica
- tegljivost


Mane vina su:

- mrki prelom
- ukus na zemlju
- miris na sumporvodonik (H₂S)
- miris i ukus vina na plesan
- ukus vina na drvo
- hibridni miris vina

Opsirnije o svim kvarenjima i manama ponaosob nekom drugom prilikom....

Pored ostalih problema, jedan od najvećih neprijatelja vinu je nezaštićeni prazan prostor u vinskom sudu, kao štititi vino od toga. Predpostavka je da je postojeće vino zdravo, a da je otpražnjeni prostor potencijalni "neprijatelj" koji jedva čeka da počne da "igra kvarnu igru". Prva mera je dopuniti sud do vrha sa vinom sličnog ili istog kvaliteta i osobina. Ali roblem je šta ako nemamo više vina? Preručiti u manji sud i napuniti ga do vrha, izflaširati vino u boce, ako nećemo ili nmožemo to da uradimo uraditi sledeće: u čistu tanju krpu sipati 2-3 kesice vinobrana, svezati jačim koncem kao zavežljaj (kalimero ga u crtanom nosi na štapu i viče nepravda), pustiti zmotuljak sa vinobranom kroz vranjski otvor u vino da se nakvasi, povući tako natopljen zavežljaj u otprađnjeni prostor da visi, a spoljni deo kanapa vezati za predhodno ukucani mali ekser na dugi sa spoljne strane bureta, bure dobro zatvoriti i nije loše oko čepa sipati oko pola kesice vinobrana.
Drugi način je stavljanje parafinskih pogača u bure sa vinom, ili sipati parafinsko ulje, koje će napraviti finu foliju na površini vina i na taj način zaštititi ga od dodira sa vazduhom. I pade mi na pamet i ovaj često primenljivi način: sipanje jake prilično mirisno neutralne lozove rakije na površinu vina preko drvenog tankog štapa.

ili to ili jos bolje SO2 u spreju, efekt je isti, zapuniti otpraznjeni prostor u bacvi SO2 i sprijeciti oksidaciju, samo treba biti oprezan kod doziranja!

Probao sam vino koje je moj prijatelj kupio u Negotinu. Crveno je bilo veoma prazno na ukusu i mirisu, i imalo je dosta neprevrelog šećera. A belo, je imalo dosta neprevrelog šećera i veoma oštar miris koji podseća na oho lepak :o, ali na ukusu se ne oseća da je se ukiselilo ili nešto slično. Interesuje me o čemu se tu radi, da li je moguće da je dodavan šećer kako bi se dobila veća količina vina ili prikrile neke mane ???

"Kreni-stani" fermetacija koja traje dugo, i ne završi se, doprinosi vetrenju vina. Vino je prazno i na mirisu i na ukusu. Pod uticajem ovih niskih temperatura vino se izbistrilo i staložilo, ali fermentacija nije izvršena do kraja, pa otud neprevreli šećer.
A miris na lepak......možda je posledica upijanja nekog stranog mirisa iz podruma, jer je vino vrlo sklono upijanju mirisa.

Vec duze vreme kao gost pratim forum, a kao clan obracam se prvi put. Razlog tome, svakako nije veliko znanje vec naprotiv prevelik broj pitanja, koja ce da slede.
Ovako stoje stvari. Napravio sam crveno vino koje je otprilike ima sledeci sortiment - 80% vranac, 10% prokupac i 10% zupljanka. Nakon propisnog vremena, mislim da je bilo posle 12 dana od muljanja, zavrsene alkoholne fermentacije, vino sam otocio i tom prilikom blago sumporisao-vinobranom  i ostavio ga da u drugom buretu stoji jos 14 dana, pa ga posle tog uz ponovno blago sumporisanje pretocio u staklene balone, i tako odvojio od krupnog taloga. Tom prilikom vino je vec bilo bistro sa izrazenom, ja bih rekao sortnom aromom. Nakon toga vino sam uskladistio u vinski podrum i pre dva dan sam ga prvi, odnosno drugi put pretakao. Vino je potpuno bistro i mikrobioloski ispravno-nema onih klasicnih mana. Medjutim, oporo je, ima pojacanu vinsku kiselinu i kao da mu je sortna aroma prikrivena navedenim osobinama i jacinom. Sumnjam da sam napravio gresku kada sam posle otakanja vino tretirao vinobranom i tako mozda usporio malolakticko vrenje. Nabavio sam neku strucnu literaturu koja me je kao pocetnika potpuno zbunila i bacila u ocajanje.
Molim savet i preporuku.

Prvo da li si odvajao peteljke ili je sve zajedno fermentiralo?Kako znas da ima pojacanu kiselinu?

Za Kostu:
Fermentacija i "zrenje" vina je dug proces, koji kada stane burna(prva) fermentacija, taraje i traje. Probaj sada to isto vino posle pretakanja, pa vidi dali se nešto promenilo. Ako i dalje nisi zadovaoljan sa ukusom, trebalo bi da uradiš jedno malo drugačije bistrenje, a o tome posle tvog komentara.

tu vinsku kiselinu si mogao da smanjis izlaganje vina mrazi , doslo bi do njene kristalizacije sto je bilo pogodno ovih dana oko nove godine kada temperatura nije prelazila u plus tu oporost ces smanjiti bistrenjem kojom ces oduzeti visak tanina a malolaktickom fermentacijom se ne smanjuje vinska kiselina nego je jabucna kiselina prevodi u mlecnu kiselinu

Onaj miris na oho lepak, je moguć ako grožđe prilikom berbe nije bilo dovoljno zrelo.
Sa sigurnošću znam da je svaka rakija koja ima ukus (ili miris) na oho lepak pečena od poluzelenog voća (ili grožđa).
Zbog toga mislim da se i u vinu može osetiti taj miris ako grožđe nije bilo dovoljno zrelo.

Dakle, peteljke sam odvojio pre muljanja grozdja i to veci deo masinski, a manji deo rucno. Sto se tice kiseline, moram malo da pojasnim, jer sam u prvoj poruci malo neprecizno objasnio situaciju. Prilikom zadnjeg pretakanja, sa dna balona skinuo sam jednu pristojnu kolicinu taloga i to, ako ne gresim, tartarata, odnosno soli vinske kiseline, jer je talog bio krt i kristalast. Ono sto mene brine je to sto je vino imalo bolju aromu prilikom prvog pretakanja. Ja sumnjam da se izmedju dva pretakanja spontano odigrala malolakticka fermentacija koja je pokvarila ukus vinu (za ovaj proces saznao sam iz literature i nije mi bas jasan). Inace vino nije neispravno, pojacano je prisutna kiselost i oporost, pa cak i jacina, dok je aroma nekako neharmonicna. Moram da priznam da se vino malo popravilo nakon zadnjeg pretakanja jer sam jedan balon razlio u flase i pijem-testiram ga vec tri dana. Vino je stabilno, nakon isipijanja u ustima ostavlja prijatan utisak, mada je i dalje sa pojacanom kiselinom tako da je prvi gutljaj blago paleci. Mislim da se ne radi o klasicnoj ukiseljenosti vina, jer ono ispravno i potpuno upotrebljivo, medjutim neharmonicno je i prakticno gore nego prilikom prvog pretakanja. Inace vino do sada nisam bistrio zelatinom jer za to nije bilo potrebe, bar ne zbog zamucenosti. Cuo sam nesto o uklanjanju oporosti-tanina bistrenjem, mada je meni ipak glavni problem pojacana kiselost. Na kraju da se zahvalim ljudima koji su napravili i odrzavaju ovaj sajt, stvarno je velika stvar za male-hobi prizvodjace, da ipak imaju kome da se obrate. Pozdrav svima i sa nestrpljenjem cekam nove preporuke i objasnjenja.

Ako su kiseline problem onda bi bilo najbolje da odneses uzorak na analizu i utvrdis koliki je sadrzaj kiselina, posle toga mozes da ga korigujes na zeljenu vrednost...

Koliko sam razumeo kod Koste nije problem isparljiva, sirćetna kiselina, već organoleptički ukus usmerava da je prevelika vinska kiselina. To je takoreći normalan utisak kod mladih crvenih vina koja nisu bistrena sa želatinom. Moramo jedno shvatiti, strpljenje je majka mudrosti. Prvi utisak posle završene burne fermentacije je možda bio prijatniji, ali je to startni utisak. Pitanje kakav bi bio utisak da je tako vino ostalo i da se duže konzumiralo, a da se nije menjalo. Kosta budi strpljiv, posle mesec dana videćeš kako se to naizgled loše stanje promenilo na bolje.

Jer neko moze da mi objasni da li je normalno da crno vino koje je drzano u pvc flasama od mineralne vode dve nedelje,poprimi kiselkast ukus.Da li se radi o nekoj mani vina ili je to normalno.Inace crno vino koje mi stoji u staklenoj,polupraznoj flasi u frizideru 3 nedelje nije uopste promenilo ukus. 

Ako su flaše bile suve, i ako si vino štitio, odnosno prevenivno dodavo vinobran, što podrazumeva da ti je vino zdravo, vino u pvc bocama bi ostalo kvalitetno i nepromenjeno dok ga nepopiješ. Ovo što se tebi dogodilo ukazuje na neki propust u proizvodnji, što je rezultiralo pojavom isparljive (sirćetne) kiseline.

Peco u pravu si sto se tice flasa i vinobrana.Flase nisu bile potpuno suve a u njima je jos uvek bilo malo mineralne vode.Ispraznio sam ostatak min.vode iz flasa i odmah nakon toga sipao vino.
Sto se tice vinobrana njega sam dodao pri samom muljanju grozdja 50gr na 500kg grozdja.Posle 8 dana sam otocio vino iz pvc bacve u drveno bure i tada nisam dodavao vinobran.Dodao sam ga tek nakon 3 nedelje kada sam prvi put pretocio vino i to 15gr na 150 litara mosta.Sredinom januara sam vino pretocio jos jednom ali tada nisam uopste dodavao vinobran.Od tada nisam vrsio ni pretakanje niti sam dodavao vinobran.
Da li mozes da me posavetujes sta mi je dalje ciniti.
I jos jedno pitanje u vezi zelatina,ima li smisla dodavati ga sada ili je malo kasno.Vino je bistro ali.....
Uf ovo pitanje je malo konfuzno valjda ces ga razumeti.Sve mi se pomutilo i zbrkalo u glavi  od ovolikih tekstova.

Prateći put prerade grožđa, fermentaciju i sumporisanje vinobrana došao sam do zaključka da se jedina omaška, propust dogodio u drvenom buretu, odnosno u prelazu iz pvc suda u drveni. Po svoj prilici pojava isparljive, sirćetne kiseline se desila  u drvenom sudu, gde si ti posle osam dana pretočio poluprevrelu širu iz pvc suda. Sve ovo pišem da se neponovi kod nekog drugog ista situacija. Drveno bure u koje si sipao poluprevrelu širu, ili prevrelu, je bilo zaraženo sirćetnim bakterijama, ili si već inicijalno imao sirćetne bakterije u startu zbog neodgovarajućeg kvaliteta grožđa ili prerade. Ali jedno sada stoji da ti je vino počelo da se kiseli i da ti  je bure zaraženo sirćetnim bakterijama. Da vidimo koje mere možemo da preduzmemo da spasimo koliko može vino.
 Evo kako da uradiš: 15 komada školske krede izmrvi i ubaci u vino, a predhodno je razmuti u jednoj kofi vina, zatim 20 grama vinobrana takođe razmuti u kofi sa vinom i sipaj u vino, i treći postupak, 20 grama želatina rastvori u dva litra vrele vode, prohladi i sipaj u vino. Vino dobro promešaj, kružno, odozdo na slavinu istači pa sipaj odozgo, najmanje 5 kofe. Mirovanje 20-tak dana pa pretakanje sa taloga. Vino neće imati toliku kiselost, izgubiće deo boje, ali će biti upotrebljivo za piće, iiii lepooo! Čujemo se piši kako je bilo!

   Peco savaka čast za ovaj  „recept“ upalilo je.Eh šta znači iskustvo. :thumb:
Juče sam bio do sela i jedva sam čekao da stignem i da probam vino.U potpunosti sam postupio kako si me posavetovao što se tiče krede,vinobrana i želatina.Što se tiče ukusa vina ono ima nekako blaži ukus tj. pitkije je,ne oseća se više ona kiselkasta jačina od ranije. Ukus je neverovatan,svaka čast još jednom.Za boju nisam siguran ali mi se čini da nema nekih bitnijih promena. Posle degustacije sam izvršio pretakanje,pranje bureta, vraćanje vina natrag u bure i naravno malo sam uživao u blagodetima crnog vina.
Hvala još jednom za savet i veliki pozdrav.

Žure: "   Peco savaka čast za ovaj  „recept“ upalilo je.Eh šta znači iskustvo"

Ovo mi posebno drago! Ne zato što je upućeno meni, već ja to shvatam kao kompliment ovom forumu. Žure je spasio njegov proizvod, i ne samo spasio već je i vrlo zadovoljavajući kvalitet, Bravo!

Javljam se jer ne znam u okviru koje teme da pitam ovo što hoću. To u stvari nije moj problem već problem jednog mog kolege s posla. Naime i on se bavi amaterskom proizvodnjom vina slično kao i ja ali ima problem koji ja nikada nisam imao. Igrom slučaja sam mu kazao da sam ja član ovo foruma, a pošto on nije vičan upotrebi kompjutera, interneta, i sl. zamolio je mene da postavim ovo pitanje da vidim šta će reći experti a pošto ja Pecu, diodu i ostake smatram expertima evo i problema. Problem je u kristalnom talogu vina koji se javlja u flaši, a verovatno i u samom buretu. Po njegovim rečima u širu nije dodavao nikakav šećer a druge detalje ne znam jer nisam znao šta da ga pitam odnosno šta je bitno u vezi ovog problema.
Negde je čuo da bi se problem rešio ukoliko bi se vino "smrzlo" odnosno zaledilio ali nije siguran ni on a ni ja pa te zato pitam šta mu je činiti da mu prenesem. Ako treba pitaću ga šta treba samo mi kažite.
Pozz

Ti kristali ili tartarat,vinski kamen,stvarno se taloze na niskim temperaturama.Moze vino da se smrzne,nista mu nece skoditi samo ce se jos bolje stabilizovati,a onda kada se kamen natalozi vino pretociti u drugi sud.

Pojava vinskog kamenca je normalna pojava kod  vina koja nisu stabilizovana. Vinska kiselina iz vina je ta koja se vezuje i stvara vinski kamenac. Potpuno je neškodljiv i više puta izaziva kod neupućenih nedoumice u smilslu otkud sitno "staklo" u vinskim sudovima, ili okud nataloženi "šećer" u vinskim sudovima. Ustvari to je vinski kamenac. Stvaranjem soli, tartarata, ili kamenca se oduzima deo vinske kiseline iz vina.

drzim manju kolicinu vina koje je proslo burnu fermentaciju (muljano 13 septembra) i sada je u staklenim bocama i talozi se.

buni me tanak sloj neceg belog na povrsini (boc su bez vazfuha)

Duncan, ti si dosta koraka preskočio :doh:

Primetio sam jedno pitanje koje doduše stoji još od zimus ali je po meni, ostalo nedovoljno objašnjeno.Pošto je opet vreme spravljanja i čuvanja vina nije zgoreg da se razjasni do kraja, možda će nekome opet zatrebati.

Pitanje je otprilike glasilo: kakva je to mana ako vino miriše na OHO lepak?

Radi se zapravo o etil acetatu(koji se zaista koristi u industriji lepkova).Normalno je da ga ima u vinu ali ako se nalazi u većim količinama onda daje karakterističan miris koji preuzima primat i smatra se manom.To samo po sebi i nije neki problem jer se radi o isparljivoj supstanci pa se otvorenim pretakanjem miris može i odstraniti.Veći je problem što se radi o estru etil alkohola i sirćetne kiseline pa je njegov izražen miris najčešće i indikator veće prisutnosti same sirćetne kiseline.Ukoliko u isto vreme nemate miris na isparljivu kiselinu to znači da količina sirćetne kiseline još uvek nije prešla granicu od 1gr/l kada je i neiskusniji nos može registrovati ali je prisustvo etil acetata dovoljno upozorenje da je krenulo njeno umnožavanje.Ona se može držati pod kontrolom sa većim količinama slobodnog SO2 u vinu ali u uslovima podrumarenja u domaćinstvu, bez povremenih hemijskih analiza, takvo vino lako «pobegne» i iskusnijim vinarima pa je moja preporuka ne zamarati se njegovim dužim čuvanjem.Shvatite to kao školu i obratite pažnju na prethodne korake da biste shvatili gde ste pogrešili kako vam se greška ne bi ponovila.
Takvo vino pretočite otvorenim pretakanjem, najbolje u stakleni ili prohromski sud(drveni se mogu zaraziti Acetobakterom), dosumporišite ga vinobranom ali vodite računa da vam slobodni SO2 ne sme biti ispod 25mg/l.(to je kao da ste uneli 10gr vinobrana na 100lit.vina).U sudovima u kojima čuvate vino ne sme biti otpraznog prostora.
Nakon toga, ukoliko ste otklonili neprijatne mirise(što zavisi od praga tolerancije vašeg nosa) iskoristite ga u nekom kraćem roku.Drugim rečima, nemojte čekati proleće i toplije dane.
Zaboravite na  kupažiranja bez kompletne hemijske analize vina osim ako ne želite da radite napamet pa da bez potrebe zarazite i neko zdravo vino.

posto je pojava vinskog kamenca normalna kod mladih vina kao sto kaze peca zanima me kada ce ona nestati.dal samo posle hladne stabilizacije ili vec kod prvog pretakanja

 da dopunim u pitanju je belo vino.pozdrav

Vinski kamen su soli (tartarati) vinske kiseline, koje se tijekom fermentacije i dozrijevanjem vina, u vidu kristala izdvajaju i kao netopljive, zajedno sa ostalim česticama u vinu, padaju na dno kao talog ili se primaju za stjenke bačava, inox i drugih vinskih posuda, stvarajući pri tom deblje ili tanje naslage. Otuda i naziv vinski kamen.

Ovdje moramo reći, da se kod nas vinogradara – vinara, stalno vodi polemika, da li je bolje vinski kamen sačuvati u posudi prilikom pranja ili ga treba što više odstranjivati. Zagovornici teorije, da vinski kamen nije poželjno odstranjivati iz bačve, govore, da vinski kamen čuva bačvu i da u takovoj posudi vino bolje dozrijeva, ali ne podastiru nikakve argumente za to. Ovi drugi, argumentiraju odstranjivanje vinskog kamena time, da vinski kamen zatvara pore između duga bačava, pa na taj način sprečava doticaj vina i zraka koji je poželjan, jer na taj način vino bolje dozrijeva. Drugi argument im je taj, da se na vinski kamen unutar posude talože razne nečistoće, i da je on dobro «skrovište» za razne štetne mikroorganizme. Ako malo logički zaključimo, tada možemo reći da su ovi drugi u pravu. Stoga vinogradarima-vinarima svakako preporučamo, da vinski kamen, koliko god je to moguće odstranjuju iz vinskih posuda.

Taloženje vinskog kamena ubrzava se nakon prvog pretoka, kad se vino oslobodi ugljičnog dioksida i kada se ohladi. Naročito je taloženje ubrzano ako je vino izloženo niskim temperaturama (od 0 do -5°C). Taloženje soli vinske kiseline javlja se zbog njene slabe topivosti u vinu (alkoholu). Za usporedbe radi, u vinu jačine 12,5% alkohola otopit će se svega 2,7 g/l striješa, a u vodi na 20°C 4,92 g/l. Zbog toga se veći dio soli vinske kiseline istaloži po završetku alkoholne fermentacije. Topivost se smanjuje snižavanjem temperature. Stoga vinogradari-vinari u sjeverozapadnom dijelu Hrvatske trebaju težiti tome, da se što više vinskog kamena istaloži, jer znamo da su naša vina uglavnom prekisela, za razliku od naših južnih krajeva koji trebaju sačuvati što više kiselina, jer je i onako imaju premalo.

Također moramo reći, da se topivost vinskog kamena u vinu povećava, ako vino sadrži više jabučne kisekine, odnosno smanjuje s povećanjem vinske kiseline. To znači da je u vinima s više kiseline poželjno da se količina jabučne kiseline u vinu što više smanji, odnosno da moramo prilikom fermentacije mošta, svakako voditi računa o malolaktičkoj fermentaciji (prirodni proces razgradnje jabučne kiseline u blažu mliječnu kiselinu) i na taj način pospješiti taloženje vinskog kamena kako bi se ukupne kiseline u budućem vinu što više smanjile. Znači, za vina s malo ukupnih kiselina sve ovo gore navedeno ne vrijedi. Ovo je vrlo bitno i to svakako moramo imati u vidu, ako želimo proizvesti dobro vino.

Utvrđeno je da je taloženjem 2,5 g/l tartarata (soli vinske kiseline) uz pomoć hlađenja, vinska kiselina pala za 2 g/l, ekstrakt za 3,6 g/l , pepel za 0,9 g/l i ukupni aceditet za 1 g/l. Znači da hlađenje djelomično utiče na sastav vina, pospješuje taloženje vinskog kamena i na taj način dovodi do smanjenja ukupnih kiselina u vinu. Moramo napomenuti da je hlađenje vina tokom zime svakako poželjno i preporučivo za kisela vina kako bi i na taj način što više doprinjeli taloženju vinskog kamena i smanjenju ukupnih kiselina. Obrada vina u cilju sprečavanja naknadnog taloženja vinskog kamena (vina s manje ukupnih kiselina) vrši se filtriranjem ili dodavanjem metavinske kiseline.

I na kraju da zaključimo. Viski kamen su soli vinske kiseline koje se talože na dno ili po stijenkama vinski posuda. Taloženje je poželjno kod vina s više ukupnih kiselina, dok se kod vina s manje ukupnih kiselina nastoji spriječiti. Taloženje pospješuju niske temperature, pa stoga vina s više ukupnih kiselina treba biti podvrgnuto nižim temperaturama tokom zime u hladnim podrumima ili preko posebno hlađenih tankova (vinskih posuda), dok ona s nižim ukupnim kiselinama ne treba izlagati niskim temperaturama. Svakako treba iz drvenih bačava što više odstraniti vinski kamen i na taj način pospješiti sazrijevanje vina u njima. Odstranjivanje vinskog kamena iz inox posuda ubrzava se razlijevanjem vruće vode po stjenkama posude.

Sastavio: Ivan Pribanić

Preuzeto sa www.bilikum.hr

vise od svega hvala na ovako punom i divnom odgovoru.jer ovakvi odgovori razbijaju sve nedoumice.  COVEK SE UCI DOK je ziv i na kraju opet vidi da nistan nezna.veliki pozdrav i laku noc za sve vinare.
                     

Takodjer treba napomenuti da koristenje vinobrana (kalij metabisulfita) takodjer u nekoj mjeri smanjuje kiseline u vinu jer se vinobran djelomicno veze sa vinskom kiselinom. To smanjivanje kiseline je od 0,3-0,7 g/l pa se ove godine preporuca koristenje vinobrana umjesto 5%otopine sumpraste kiseline za cuvanje vina.
Ovo se odnosi na bijela vina s povisenim kiselinama. ;)

koji vremenski period trba drzati vino na niskoj temperaturi radi talozenja.na primer 200lit.

Na koliko niskoj temperaturi? Ponekad je dovoljno 12h, ali najcesce izmedju 24h-48h.

mislio sam na spoljasnu od -2 do-5

 ???
12 - 48h za talozenje vinske kiseline?

Ma krivo sam procitao. Mislio sam da govori o talozenju mosta.  :whistle:
Za talozenje vinske kiseline na temperaturi od -2 do -5 potrebno je oko 7-10 dana.

pozdrav svima.da odmah pređem na stvar:sto se tiče vina nisam neki znalac ni ja ni moj prijatelj koji je negdje napravio izgleda drestičnu grešku ovaj put.naime svake godine uzima bijelo groždje iz makedonije ne znam sad koja sorta tako i ove godine,svake godine isti proces itd.kad je sve bilo gotovo vino otočeno u drveno bure cca.500l te jedan dio u inox cca 200l te nedavno probano pojavio se čudan okus vina u drvenom buretu(napominjem da je i prije držao bijelo vino u tom buretu)okus opor,kao da žari,kao da je drveno ne znam ni ja sam,trpko...ovo isto bure je prano tj.čišćeno nekom tekućinom koju je dobio od tehnologa iz "aluminija" iz mostara koji inače radi vino za njih i on garantuje da nije do toge nego su se složili obojica da je greška što je bure bilo dugo potopljeno s tim rastvorom i vodom(nekih 5-6 dana)jer čovjek je imao hitan slučaj te je ostalo tako dugo.a sad bih vas molio za savjet dali bi se mogao kako popraviti ukus tog vina,koliko toliko?unaprijed hvala svima. :'(

Prvo saznaj o kojoj je kemikaliji rijec.  :thumb:

sad mi je prijatelj javio da se zove nešto kao "sumporvin" :doh:

Imam i ja problem sa bijelim vinom-mošt nije prije stavljanja u inox otaložen i sad mi potamni nakon kraćeg vremena na zraku. Lagano vrenje je praktički prošlo i sad bi trebao napraviti prvi pretok i staviti poklopac i parafinsko ulje ali me je strah da ne potamni cijela količina. Stavio sam sumpovina cca 1dcl na 100 l mošta. imali netko rješenje?

Sumpovin je 5% otopina sumporaste kolicine i koristi se u vinarstvu za cuvanje vina ili cuvanje sudova. Tako da nije nista cudno, dapace pozeljno je cuvati drvene sudove sa sumpovinom. No bitna stvar je pridrzavati se doze od 1L sumpovina na 100l vode.
Dakle ako je sud od 500l potrebno je 5L sumpovina i 495l vode.

Trebao bi napraviti korekciju polifenola i oksidacijskih enzima talozenjem zelatinom i bentonitom. Takodjer povecaj slobodni sumpor u vinu, ali tek nakon mjerenja. Ova doza je ok, ali nikad ne znas koliko ce ti vino brzo "pojesti" slobodni sumpor.

Koshpa hvala na pomoći uz dodatno pitanje: za sve navedeno ja moram otvoriti inoxicu i mošt izložiti zraku tj oksidaciji prilikom micanja taloga. Misliš li da je dovoljno samo  brzo dodati bentonit i malo dodatno zasumporiti bez micanja taloga ili predlažeš nešto drugo?

Pa ta doza od 1dl sumpovina na 100l tip odize sumpor na 50mg/l sto je i vise nego dovoljno da zastiti od oksidacije. Ne znam kako je moguce da ti vino brzo posmedji na zraku.  ??? :scr: Ako mozes izmjeri slobodni sumpor.
Inace definitivno bi trebao pretociti vino i maknuti ga s taloga pa nakon toga dodati zelatinu i bentonit.

pozdrav svima,posebno meštru Koshpa.a dali se može što popraviti glede okusa vina jer je ostalo jako trpko,kiselo...

Opet molim da se napise barem boja vina.

grožđe je bilo vranac bijeli.boja vina više nosi na žućkastocrveno,onako tamnije je dosta nego onih 200tinjak litara što je presuto u inox

Ako je problem ta boja ona se moze skinuti aktivnim ugljenom. Ali to je vec poprilicno drasticna mjera.

bojea i nije neki problem najveći problem je okus,da li tu ima neke pomoći da se bar malo korigira,nekim sredstvom? ???

Trpkocu bi mogao skinuti zelatinom, a kiseline ili provodjenjem malolakticne fermentacije ili otkiseljavanjem sa CaCO₃

Evo me opet-stavio sam sumpovina u "mošt" pričekao do jučer i ostavio u čaši 24 sata i jutros -vino je smeđe strah me je pretočiti vino otvorenim načinom. Što sad?

čitajuči zadnje postove nameče mi se pitanje:

ovako bijelo vino nisam taložio ali sam ga pretočio (maknuo sa taloga) odmah po završetku burnog vrenja koje je trajalo cca. 14 dana. sada je zatvoreno u inoxu sa uljem. čini mi se da je vino malo žuko dali bi trebao išta poduzeti

Ulje se ne stavlja dok se vino ne skine sa taloga (nakon zavrsetka fermentacije).
Mozda si poranio sa uljem a vino i dalje tiho radi...
Sta znaci "žuko"?

žuko ili gorko

Poydravljam sve članove foruma i imam jedno pitanje.Uradio sam crveno vino od sorti vranac,merlo i prokupac,postupak kompletan sam pratio kao i u savjetima foruma.Mogu da se pohvalim,a to je pitanje ukusa,da mi finalni proizvod i nije loš.I imam samo jedno pitanje-dok se pije vino u ustima, odnosno na jeziku se osjeti kao blago "peckanje",to je maltene i neosjetno ali meni
primjetno.Da li je to poslijedica još uvjek mladoga vina,i da li će se to daljnjim pretakanjem i odmaranjem vina povući?

P.S. Vino čuvam u staklenim domižanama od 25 l,i svi koji su probali vino nemaju zamjerke i to "peckanje" i ne osjete!

Peckanje ti je od CO₂ sto bi znacilo da vino jos lagano kipi. S vremenom ce isceznuti..

Postovanje svima!Imam problem.Naime,prvi put ove godine pravio sam vino od tamjanike.Slusajuci savete komsija,izmuljao sam grozdje,odvojio peteljke,posle sedam dana otocio vino,dodao kesicu konzervansa na 5 litara vina,pretakao prva tri dana svaki dan,a  posle svaki treci dan.Od tada je proslo 30 dana,u pocetku vino imalo fantasticnu boju,ukus ,miris.Vremenom pocinje da tamni,dobija smedju boju,ukus je ostao isti...Dodao sam vinobran(opet po savetu "strucnjaka")kesicu na 10 l vina,ali vec 5-ti dan sve je isto,sem sto je talog postao kristalast,kao kamenac.Ima li pomoci mom prvencu!Hvala unapred!

Vino ti je oksidiralo od silnog pretakanja.Nemoj vise da slusas te "strucnjake"nego procitaj lepo forum i sve ok.Taj kristalast talog je so vinske kiseline i to je normalna pojava.Vino ne moze stajati u otpraznjenom sudu,ne zaboravi,to je jedan od mogucih uzroka tamnjenja tvog vina.

Hvala ,Sale,ali bi mi prijao konkretan savet,da opet nesto ne pogresim!

Kao što ti je Sale rekao vino ti je najverovatnije oksidisalo, koliko znam neke valjane pomoći nema. Da ti se to više ne bi dešavalo obavezno sumporiši kljuk sa 10 gr vinobrana na 100l komine odma nakon muljanja, što sprečava oksidaciju komine a time i vina. Što, kako si to ranije napisao, ti u ovom slučaju nisi odradio. Pročitaj napise na forumu, snaći ćeš se već nekako za ubuduće. Ako ne, nabavi Jovićevu knjižicu za spravljanje vina, tu ti sve lepo piše. Pozz.

Pa dao sam ti savet,da procitas lepo forum.Sve je napisano samo treba polako procitati.

Pozdrav svim forumasima.
Zamolio bih nekog ko zna nesto o stabilizaciji boje crnog vina.Naime imam oko 500l crnog vina od sorte vranac berba 2010
14,5% alk. oko 6gr/l ukupnih kiselina razliveno u pet ambalazu od 3l. pre 3 meseca, i sada su sve flase ofarbane, vino sam
profiltrirao prije punjenja sa grubim filter plocama pa se pitam da nesto nije u redu sa njim inace na ukusu je odlicno i jos da kazem
da sam ga bistrio u 4 mesecu sa zelatinom.

A zasto mislis da vinu nesto fali?Ako nije promenilo ukus vino je dobro,to sto je ofarbalo flase je normalna pojava,zato sto ta ambalaza nije bas pogodna za cuvanje vina.

Mislio sam zato sto ovo vino (vino industriskog porekla) nema te pojave pa sam  mislio da mu nesto fali.
Zahvaljujem se na informacii i puno pozdrava.

Šta belom vinu daje braonkastu boju i ukus truleži, gde je nastala greška.

Braonkasta boja je posledica oksidacije,tj prevelikog kontakta vina sa vazduhom-kiseonikom.Verovatno pri proizvodnji nije koristen vinobran?Ukus trulezi mozda potice od taloga ako je vino duze lezalo na njemu.

Mozda je i od bureta povuklo miris....

Hvala puno, ovo za oksidaciju sam pretpostavio a ovo na talogu i nije dugo stajalo ali izgleda dosta da povuče taj ukus. Pomislio sam da ne može neka sorta grožđa da da takav ukus jer je kod proizvodnje greškom ubačena i nepoznata stara sorta grožđa koja nije vinska.

Kao što je spomenuo Sale promena boje je nastala usled oksidacionih procesa i ta promena je poznatija pod nazivom ''mrki prelom''. Naime šira je prosto magnet za vazdušni kiseonik tako da svaki kontakt sa kiseonikom povećava šanse za ovu pojavu. Takođe jedan od značajnih faktora je i temperatura. Što je ona viša to se ove reakcije ubrzavaju. Glavni učesnici u ovim promenama su materije iz čvrstih delova grožđa i oksidativni enzimi, pre svega tirozinaza koja potiče iz same sirovine i lakaza ukoliko je došlo do infekcije sa Botrytis cinereom. Da bi se ovo sprečilo ili umanjilo neophodno je širu zaštititi od oksidacije sumporisanjem, a bilo bi dobro ako uslovi dozvoljavaju izvršiti i bistrenje same šire gde će se istaložiti ovi čvrsti delovi. Toko pripremljena šira je otpornija na oksidaciju, a i aseptično dejstvo sumpor dioksida će eliminisati nepoželjne bakterije i vrškaste kvasce čime se otvara put za ''čistiju'' fermentaciju jer je elipsasti kvasac (nosilac alkoholne fermentacije) otporniji na dejstvo SO2.

imam jos jedno pitanje koje me buni... :scr:, posle ovih mrazeva crveno vino kao da se malo zamutilo, da li je to opasno i da li je to zbog mraza i da li ce vratiti bistrinu kakvo je imalo kada prodje hladno vreme?  ???

Niske temperature povoljno deluju na stabilizaciju vina. Promene koje se dešavaju na tim niskim temperaturama nemogu objasniti preko hemijskih procesa, ali znam da niska temperatura razlaže i obara dosta nepoželjnih materija u vinu. Dok taj proces traje, sigurno je da da će vino biti zamućeno. Posle izvesnog vremena kada talog padne vinu će se vratiti i kristalna bistrina i biće još bolje.

hvala peco, odlucio sam da one boce u kojima se natalozio tartarat ostavim za sebe i kasniju prodaju, a kada se vreme smiri ponovo isflasiram 200 flasa koje su mi porucene...mislim da je to jednostavnije...

Pozdrav svim clanovima foruma! Imam mali problem ( a mozda i nije mali ), radi se o Merlotu. Prilikom pravljenja vina pridrzavao sam se saveta forumasa. Grozdje je bilo zdravo (23% secera) prilikom muljanja dodao vinobran i univerzalne kvasce, nakon 7 dana ga odvojio od kljuka, 16 dana  (od muljanja) skinuo sa grubog taloga i dodao opet vinobran i 32 dana (od muljanja) uradio prvi pretok. E sad, vino je malo kiselije (predpostavljam da malolakticka fermentacija nije dosla do kraja zato sto sam ga prerano skinuo sa grubog taloga) i prijatelji mi se zale da sutradan posle konzumiranja vina imaju stomacne tegobe i mucninu (napominjem kolicine nisu neumerene). U nedoumici sam da li to vino ima neku manu pa bi molio nekoga da mi pomogne savetom.

Uradi dodatno bistrenje-tretiranje sa želatinom u dozi 10gr/100litara vina. Pored toga što ćeš  dobiti još bistrije-stabilnije vino skinućeš i višak tanina koji nepovoljno deluje na konzumente sa osetljivim želudcem. Posle 20-tak dana ga otoči sa taloga koga će imati malo na dnu.

Sad mi je lakse! Znaci visak tanina moze da izazove probleme sa stomakom, doduse meni nista nesmeta ni ovako najverovatnije zbog visegodisnjeg "iskutstva" u konzumiranju. Interesantno je da smo i ja i komsija kupili grozdje isti dan od istog coveka, njegovo je manje kiselo a razlika je u tome sto sam ja koristio kvasce (on nije) i on je mnogo kasnije skidao vino sa grubog taloga i radio prvi pretok Zahvaljujem Peci na savetu svakako cu ga poslusati i javiti kakav je rezultat. Pozdrav!

Pisem iz Australije, pa me zanima sta ucinite sa vinom jer ostalo je neprevriveno. Na pocetku nisam ga tretirao vinobranom,vestackim kvascem. Prvih nekoliko dana je islo vrenje kako treba , ali onda naglo je pala temperatura pa je vino stalo i  ostalo je slatko. Nakon 2-3 nedelja cekanja vino nije krenulo pa sam odlucio da probam sa vinskim kvascem ali opet nista. trenutno ima jos uvek na pocetku sladak ukus a onda i ide kiseljkasto. Vino je u kolicini od 400 litara -Merlot i imao je 22% seceri , a trenutno 6% alkohol . Jeli se moze sta uciniti i kako ,Hvala  :)

Da li se podigla temperatura ili je i dalje niska?Bez optimalne temperature nema vrenja.

Kako Sale rece bez optimalne temperature nema pocetka vrenja.
Zato, uzmi sto vecu posudu koju mozes staviti na ringlu, posuda treba da je ili prohronska ili ako je emajlirana emajl nesme imati ni najmanje ostecenje. U posudu sipaj, do dve trecine posude, spornu siru, zagrej na 30 stepeni celzijusa i odrzavaj ovu temperaturu 48 sati. Ako bi u ovoj posudi pocelo ranije da vri vodis racuna da temperatura ne bude veca od 30 ctepeni. U medjuvremenu u posudu za previranje merloa, sipaj vinobran 10 grama na 100 litara sto je u tvom slucaju 40 grama. Vinobran ces pripremiti ovako: u 0,4 litre vode rastvori 40 grama vinobrana pa sipaj u merlo uz obilato mesanje. kljuk merloa 400 litara treba da bude priblizno 20 stepeni celzijusa.
Kada u posudi na ringli zapocne vrenje, pusti da tako vri 24 sata, ohladi na priblizno 25 stepeni celzijusa pa ga onda sipaj u posudu sa kljukom (400 litara). Naravno, mora proci oko 20 sati od dodavanja vinobrana pre nego sto sipas siru koja vri. Kada kljuk 400 litara pocne burno da previre onda treba dodati hranu za kvasce i sto vise kljuk aerisati (izloziti kiseoniku) nekoliko puta otociti siru u manju posudu pa je sipati sa visine da pada u posudu sa kljukom. postupak ponavljati 1-1,5 sati.
Ovo je opis napravljen pod pretpostavkom da nemas bas nista od vinarske opreme. Ako imas enolosku pumpu onda ces nju koristiti za aeraciju.
Ovo nije uopste sretno resenje. Vrenje zapoceto sa kvascima koji su u grozdju, dodati selekcionisani, i sve to duze vreme miruje.
Ali ovo resenje ce eliminisati sircetno vrene i to je u ovom momentu najvaznije.

Hvala vam puno na iscrpnom odgovoru , nadam se da ce sve ispasti kako treba i cujemo se nakon par dana. :thumb:

poštovanje...interesuje me jedna stvar, imam jednu manju količinu vina od hamburga, to je nekih 50-ak litara koje sam obrao poslednje i nisam puno obraćao pažnju na to vino...stojalo je na komini malo duže nego što treba, nekih petnaestak dana...sada ono ima lepu, bistru rubin boju i miris, ali kada se proguta ostaje ukus na kominu...da li može nekako da se taj ukus odstrani?

Za otklanjanja mirisa ukusa na kominu mozes koristiti aktivno ugalj, a ako je samo naknadni ukus na kominu i veoma slabo izrazen moze pomoci gumiarabika. Tesko je na osnovu opisa biti siguran koje ce boti najbolje sredstvo. Ja ti predlazem da nabavis "noblese" i da probu izvrsis na manjoj kolicini. 10g noblesa na 100l vina, noblses rastvoris u 10 puta vecoj kolicini vina pa pomesas sa vinom za probu, posle nedelju dana odvojis sa taloga. u medjuvremenu 2 i 4 dan dobro promesas. Kada odvojis od taloga, ponovi isti tretman jos jednom, pa ako si zadovoljan primeni na celokupnu kolicnu.
Nobles mozes kupiti u Sr. kamenici prodavnica Agrosvet.

hvala vam na odgovoru. postoji li neki drugi naziv za noblese, i da li se može kupiti negde na drugom mestu, pošto sam ja iz topole, recimo u enovitisu?

Sta tocno znaci okus po komu? Jel to znaci da je vino pretrpko? Previse zelenih tanina? Njih se uspjesno skida s kombinacijom zelatine i tanina. Jos jedno dobro sredstvo je SIHA optisil (kombinacija ribljeg mjehura i silika soli)
Noblesse mislim da u ovoj primjeni ne moze pomoci, a i potrebno se drzati procedure za primjenu da bi se dobio zeljeni efekt.

vino je sasvim u redu, miris je odličan,  nije trpko, nije previše kiselo, ali kada se proguta tek onda se oseti malo u grlu ukus na kominu.
da li da probam, sa aktvnim ugljem ili sa želatinom, i koliko da stavim na 80l vina?

kako se koristi aktivni ugalj...na koji način i u kojoj koncentraciji? da li neko zna...
u pitanju je aktivni ugalj za uklanjanje nepozeljnih mirisa i ukusa iz vina...
hvala

Pozdrav svima, svasta sam ovde procitao i zanimljiv mi je forum, drago mi je da dosta ljudi postavlja pitanja i ucestvuje. Slozicu se sa Pecom da je strpljenje majka mudrosti. Mislim da je kod Koste mnogo tofa odradjeno na brzinu, mnogo toga preskoceno ili ne odradjeno do kraja. Recimo, kada je su u pitanju vina vrhunskog kvaliteta , za njih je pozeljno da dozrevaju u drvenim sudovima, ali opet, moramo znati kako se sa njima postupa. Kod drvenih sudova gubitak vina isparavanjem moze biti znacajan, moze doci do razvoja mikroorganizama nepozeljnih za vino, zatim taninske materije i druge opore materije mogu preci iz bureta u vino i tako dalje. Ovakvi sudovi zgodni su jer dozrevanje na pravi nacin vodi ka vinu vrhunskog kvaliteta. Mislim da je za tacan uzrok ovih problema neophodna analiza u laboratoriji.  Jako je vazno kada pretacemo vino, da li prerano ili prekasno. Rano pretakanje ne moze mnogo da skodi, ali kasno pretakanje uvek skodi. Nije pozeljno da vino stoji dugo u prvom talogu, jer se skoro uvek javlja miris na sumpor, jer se vodonik sulfid oslobadja iz izumrlih celija kvasca. Medjutim, postoje proteini koji se razlazu na aminokiseline, koje takodje dobijamo kada kvasac izumre i to doprinosi punoci ukusa.
Vina dobijena brzom fermentacijom suvise burnom ne mogu imati punocu ukusa i sklad izmedju mirisa, ukusa, osecaja kiselosti, recju, nikada to nisu ekstra kvalitetna vina. Mnogo je bolje usporiti fermentaciju i uz to primeniti takozvani princip "fermentacije iznad 4"....nabacah svasta ovde, vicite ako sam vas zbunio da razradimo jos malo temu :)

sta znaci fermentacija iznad 4 .poz.

Fermentacija iznad 4 je vid dirigovane fermentacije u kojoj se grozdjanom soku(siri) dodaje vino tako da kolicina alkohola u siri bude 4% i malo vise. Ovo se radi da bi se zastitila sira od dejstva oksidativnih kvasaca kao sto su Clockera epiculata. Ovi kvasci su izuzetno stetni i nisu otporni na alkohol, tako da kolicina alkohola od 4% pa na dalje sprecava njihovo razmnozavanje.

2. Cuvee od Kabernea,Merloa i Prokupca sam malo duže držao na kvascima pa je povukao miris na trulež od kvasaca. Dva puta sam ga otvoreno pretočio, prvi put kad sam ga skidao sa kvasaca a drugi put pre 15 dana kada sam ga i bistrio Želatinom. sad nameravam da ga skidam sa taloga i odmah flaširam, ali prilikom probe sam zaključio da se još uvek u tragovima oseća taj miris. Da li da flaširam pa će se taj miris vremenoim izgubiti, ili  još jednom otvoreno pretočim, pa kad se staloži konačno flaširam. Primetio sam još da mi j nakon bistrenja vino malo izgubilo na boji i aromi što je i normalno, ali činoi mi se da su se i tanini pojačali, što mi baš i nije logično posle bistrenja želatinom.

 Kazi ti nama jel vino dobro i koji je odnos u kuveu  :). vidi na ovom linku da li ova srestva mogu da ti pomognu
http://www.enovitis.net/index.php/enoloska-sredstva/jo-u-ponudi/50-u-ponudi-enovitisa

Hvala ti na linku, odmah sam se registrovao da mogu u potpunosti da ga koristim. Vino je dobro, eto napravio sam taj mali propust pa sam produžio ležanje na uginulim kvascima. Odlagao sam zbog drugih poslova, a vino kao devojka voli da je u centru pažnje, što naravno i zaslužuje, i uvek vrati pažnju koju mu pokloniš.
Inače Kuve sadrži:
Prokupca      46%
Kabernea      30%
Merloa          24%
Pozdrav!

e ovako....italijanski rizling je u pitanju,vec skoro popijen :),pre dva meseca je flasiran u plasticne flase i stoji u podrumu,boja mu je vrhunska,ukus takodje,otvaram ga pijem prvu casu i sve je ok ali sto duze stoji na stolu pocinje da se muti i gubi ukus...o cemu se radi?

Proteinska nestabilnost. ;)

i kako da izbegnem to za sledecu turu?

Bistrenjem i filtracijom. Na primer bentonitom. Prvo toplotni test kako ne bi dodavao bentonit više nego što ga je potrebno. Kupiš 10 staklenih bočica, mislim da ima u apoteci.  Da svaka bočica može da primi po 2 dl vina a da ne preliva. dodaš u prvu 0,75g bentonita a svaku sledeću bočicu dodaješ po 0,75g više nego u prethodnu. Ostaviš 2 dana da odstoji pa filtriraš. Nakon toga svaku bočicu zagreješ na 80c i ostaviš da se ohladi 1 dan u frižideru. Nakon jednog dana ona bočica koja se nije zamutila, a korišćeno je najmanje bentonita je prava vrednost da proporcionalno dodaš tvom vinu. Naravno prvo se proporcijom izračuna količina bentonita za onoliko vina koliko imaš. 

peco imam pitanje za tebe,
naime imam 50 litara merloa iz 2011 godine koji je stajao u drvenom buretu do pre dva meseca...i oseca se malo na bure...ja sam ga pretocio u inoks i petog avgusta sam dodao aktivni ugalj da ga malo regulise, i jos uvek stoji, ali se boja malo izgubila
zanima me sta treba da uradim i da li ce se boja vratiti posle izvesnog vremena?
hvala unapred

Imam u podrumu vino staro 2 godine, odlezavalo u plasticnom buretu sa plivajucim poklopcem. Kombinacija merlo-hamburg.
Izgleda da je bilo vece kolicine taloga, tako da je primilo dosta intezivan miris na mokru zemlju/lisce... Da li je moguce otkloniti ili bar ublaziti taj neprijatni miris? Ukus uopste nije los, ali miris zaista odbija....

Strucnjaci, izguglah vaš forum, trba mi pomoc. Naime, crno vino sam stavio posle 6 dana na komini u stakleni balon, stavio vranj, hermeticki zatvorio. I pocela je burna fermentacija, naime pena je tokom noci izlazila kroz vranj, i isterala vodu, tako da je balon neko vreme bio otvoren. Nalio sam opet vode, i opet se desilo isto, sve dok  se pena nije spustila. po balonu su ostale kao celije kvasca, cini mi se poput budji. i malopre otvrim sud da pretocim vino, i ta pena po povrsini se jako neprijatno osetila, nateralo me na povracanje :( e sad pretocih vino, medjutim ono je lepo, sltko kiselasto, sa malo CO2, uopste nije lose,treba da odlezi. Sta dalje raditi?

Taj miris se javio kao posledica raspadanja celija kvasaca,nestao je otvorenim pretakanjem.Dodaj malo vinobrana 5gr/100l i pusti ga da odlezi,nista drugo.

Hvala na informaciji, koliko sutra cu to uraditi  :thumb:

imam jedan problem...naime imam 500l vina od hamburga koje se oseća na sumpor-vodonik...radio sam otvoreno pretakanje tri puta i dodavao reduless, taj miris se malo smanjio ali nije načisto isčileo...plašim se da se nije obrazovao merkaptan u vinu...kako i da li je moguće odstraniti ga?
unapred hvala...

Pretocio sam vino posle dodavanja vinobrana, nema neprijatnih mirisa, ali vino vise nije tamno crveno vise je kao tamno roze, ali svejedno super je i ovako!  :thumb:

Vratice se boja,pobledelo je zbog vinobrana.

Pretocio sam vino pre 20-ak dana u staklene balone od 54l i zatvorio ih poklopcem da nema vazduha, baloni nisu puni do vrha, mozda moze 5l da stane jos i vidim problem u najavi, pa da pitam da li nije vinski cvet na pomolu. Na vrhu se pojavila neka skrama, negde manje, negde vise, kao neka masna prljavstina koja pluta na vrhu... Mozete li mi reci sta je to, zasto je nastalo i sta da radim (kako da odstrani ili da izgubim bez ostranjivanja)? Inace sa vinom je sve ok po ukusu i boji...

Puni to do vrha ne igraj se sa vinom, sto manje vayduha manje problema i drzi ga u mracno i hladno. Pozdrav 8:)

Napunicu, ali kad krenem da pijem, opnovo ce se napraviti prostora za vazduh i verovatno ce isto da mi se opjavi, da li postoji neko dugorocno resenje? Stoji u mracnom i hladnom prostoru, nema tu problema...

Postoji i to izraženo u litrama: ...54, 34, 25, 20, 15, 10, 5, 2, 1, 0,75; 0,375; 0,2;... nadam se da neće biti problem ako nešto nepopijeno ostane u ovoj posljednjoj staklenoj posudi namijenjenoj za čuvanje vina.  :D:

:P lako je vama da se smesite, a ja sto ne znam da li je taj vinski cvet, ili nesto drugo, sto predstavlja moju pojavu u balonima opasno ili ne, nije bas za pridruzivanje smehu...  :-\

Jedino resenje ti je posuda sa plivajucim poklpcem i parafinskim uljem ! Ne slusaj ove mangupe, oni bi da ga ne pijes vec samo da ga gledas.

Nije to nista strasno,nije velika kolicina vina,potrosice se to dok dodje toplije vreme.

Samo se smiješim, a ne zezam se, baš naprotiv ozbiljan sam .
Postoje dvije stvari u ovoj tvojoj situaciji. Vino treba pustiti da odleži, zaokruži se, i formira svoj puni aromatski i ukusni potencijal prije flaširanja ili upotrebe. Da bi to bilo moguće potrebno ga je skinuti sa taloga, sumporiti i držati u posudi napunjenoj do vrha kako bi se spriječio uticaj kiseonika i razvoja njegovih bolesti. Ako to nisi u mogućnosti uraditi u nekim većim posudama zato što nemaš dovoljno vina onda pretoči u manje i riješen problem. Bolje da ga odmah pretočiš u manje posude, pa čak i flaše ako ćeš ga popitu u narednih par mjeseci nego da ga držiš u otpražnjenom sudu i piješ ga svaki dan iz njega. Ako ni to nećeš onda koristi posudu sa plivajućim poklopcem u kombinaciji sa enološkim uljem, možeš i samo enološko ulje na površini u staklenoj posudi, a može još i dodatno štićenje praznog prostora iznad vina onom kesicom koja visi i povremeno se potapa u vino. Ako je enološko ulje na površini onda se vino iz posude može vaditi uranjanjem čistog crijeva i uz pomoć njega pretače u drugu posudu, i stvar je riješena jer će ono inače ostati na površini.
Šta u svemu tome ima komplikovano?  :)

P.S. Nije bitno šta je na površini, ali ne dozvoli da se dalje razvija. Pridržavaj se ovog što je već rečeno, ovdje, u zadnjih nekoliko poruka, i uopšte na forumu, a to sa površine odstrani tako što ćeš nekim uronjenim crijevom dopuniti posudu tako da to sa površine preliješ iz posude.

Hvala ljudi, poslusacu nesto od ovih saveta, samo da vas ispravim da nije u pitanju mala kolicina vina, nego 6 balona od 50l (300l vina), tako da ne verujem da cemo popiti bas do proleca.. ;) Kao sto sam negde naveo, ovo mi je prva godina da se bavim vinom na malo profesionalniji nacin, do sada su to moj deda i otac radili, ali na stari nacin bez dodavanja vinskih kvasaca, muljanja bez peteljki, dodavanja vinobrana i tome slicno, nego sve u kacu pod kominu i to im je to. Poslednjih godina su digli ruke i sad sam ja to ponovo oziveo na ovaj naci, ali neiskustvo me tera da pitam svasta nesto, jer nisam bio u mogucnosti da negde vidim ili da naucim...
Vratimo se ovde, to mi sa tim uljem deluje komplikovano, najlakse mi pada da potopim crevo i da nalijem vino, kako bih ovu skramu prelio van, ali kao sto vec rekoh, ponovo bi se pojavio vazduh kada bih krenuo da trosim vino, pa sam zbog toga pitao za trajno resenje.. Planiram da flasiram sve (nadam se da mogu da flasiram odmah prilikom drugog pretakanja, ako ne, onda mi recite kad je najbolje?)... Do tada cu ovo izbaciti i cekati flasiranje... Vec ima oko mesec dana posle prvog pretakanja, tako da planiram polovinom januara ili pocetkom februara drugo. Vinobran sam stavio dan pre prvog, sve kako sam procitao na ovom forumu i kako su mi direktno rekli neki od vas...

MarkoKG, vinski cvijet iliti kod mene birsa, nije dobro za vino. Neki govore da je zbog toga što je bilo malo šećera u masulju a postoji još cijeli niz teorija. Predlažem ti da prije pretoka vina provjeriš preostali sumpor u vinu, dodaš potrebnu količinu i uz dosta zraka pretočiš ga po hvladnom i sunčanom danu uz dosta zraka. Kod nas se minioprema za mjerenje sumpora prodaje po 150 Kuna s tim da sa istom možeš odraditi do 30 provjera.  :)

Evo ja mogu da te razuverim za tu prvu teoriju, jer sam ja imao 21% secera, tako da odmah pada u vodu. :) Sigurno se pojavilo zbog toga sto mi baloni nisu skroz puni, nego sam ih zatvorio sa vazduhom...

Sto posto je i to moguće. Međutim, meni se ove godine isto dogodilo na način da mi se u nekim balonima pojavilo a u nekima ne  ???, pa ajd sad  :(. Isto vino, isti dan istočeno. Čak sam pomislio da nisam dobro oprao sudove, onda mi kolega izleti sa mudrošću :scr:, znaš ovo što si prvo istakao bilo je jače a ovo slabije. Sad me j... menam više pojma šta drugo da ti kažem  :-[

Vinski cvet dobijaju vina koja imaju manji procenat alkohola,ali najveci krivac je prisustvo kiseonika.Vinski cvet izaziva jedna vrsta kvasaca.

Nije mi interesantna priča o tome kako u tvom slučaju ovdje ništa ne pada u vodu, ali hajde molim te reci odakle nakon onako banalnih pitanja na forumu ovako samouvjeren stav i zaključak.  :scr: :D:

Najbolje je onda kada mu dođe vrijeme.  :D:  
Opet se samo smješim zbog onog, kako je pitanja „neozbiljno“ odgovor je još i „smrtno“ ozbiljan.
Može se to raditi određenim postupcima i prije, ali ako za tako nešto nemaš potrebe onda je svaki od njih na neki način maltretiranje vina. Kada je vino sačuvano od bolesti i mana, aromatski zaokruženo, dovoljno izbistreno i stabilno, kako fizičko-hemijski tako i biološki, tada se pristupa flaširanju. Kada je to saznat ćeš ako ga budeš pratio i njegovao u procesu koji slijedi posle fermentacije a prije flaširanja. Različito je za različito grožđe a zavisi i od postignutog kvaliteta mladog vina ili aromatskih karakteristika. Morat ćeš malo čitati a posle toga i guglati određene pojmove. Za početak pogledaj na ovih par linkova...
http://www.veleri.hr/files/datoteke/nastavni_materijali/k_vinarstvo_2/4__punjenje_vina.pdf
Ovdje kreni od 35-te stranice pa dalje...
http://www.veleri.hr/files/datoteke/nastavni_materijali/k_vinarstvo_2/1a__fermentacije_stabilizacije.pdf
Imaš i o bolestima i manama...
http://www.veleri.hr/files/datoteke/nastavni_materijali/k_poljoprivreda_3_polj/6._Bolesti_i_mane.pdf
Možeš dosta toga razumljivog pročitati i ovdje, pri vrhu stranice u dijelu: Aktualni savjeti-vinarstvo.
http://www.vinogradarstvo.hr/

OK je, hvala u svakom slucaju sto si pokusao na bilo koji nacin da mi pomognes...

Verujem da je do vazduha, sve ostalo je malo verovatno, po meni... Koristio sam Vrelka samo, ne znam da li si mislio na prirodni kvasac ili na vinski koji naknadno dodajemo...

Ako mi je covek rekao da je moguce da se desava zbog slabe kolicine secera, logicno je da cu da na osnovu znanja o svom vinu i procenatu secera da mu odgovorim negativno. Sto se tice ostalih smesaka sa tvoje strane, nisu mi bas prijatni, zato sto sam naveo da sam neiskusan u proizvodnji vina, pa mi je skoro sve nepoznanica i mislim da nema potrebe za ismevanje, ja to nikad u zivotu nisam radio nikome ko nesto nije znao, bilo da je i neka najveca banalnost, a ja jesam. Ako ti nije interesantno sta sam pitao, nisi bio duzan da se ukljucujes u diskusiju, ima drugih clanova kojima nije neinteresantno...
Vratimo se na temu, posto sam naveo da planiram da ga flasiram posle drugog pretakanja, nisam to napisao tek onako, jedan od razloga je prostor koji u prolece postaje topao i potreban za druge stvari, pa mi baloni smetaju, zatim, strah od ponovnog javljanja vinskog cveta kad krenem da trosim vino iz balona i pojavljivanja vazduha, zatim od pojave svetlosti u tom prostoru itd... Za ostale stvari ti puno hvala...

Već ti je  odgovoreno , tebi treba posuda sa plivajućim poklopcem  min od 50l + parafinsko ulje i rešio si problem :thumb:, sve ostalo ti je kvadratura kruga, ili ona ženska dilema kako da se p.j.b.š a da ti ne uđe :scr:,  nemože  >:D

Prvo moje prošlogodišnje vino sam upropastio,
krivac je vazduh u staklenom balonu i nedovoljna količina vinobrana, vođen onom teorijom da je i 5 grama vinobrana  dovoljno na 100 litara ako je grožđe zdravo. Do leta je sve bilo ok, ali u toplijem periodu godine iako je vino u prilično stabilnom podrumu pojavio se cvet kada sam se vratio sa mora. Sad ga lečim.
Ovogodišnje vino, uvek potrebna količina sumpovina i parafinsko ulje u grlić staklenog balona.

Verujem, samo sto nisam imao prilike da vidim negde kako izgleda to sa plivajucim poklopcem i tim uljem, pa sam skeptican, ali potrudicu se da pronadjem negde na netu...

Naveo sam vec da planiram flasiranje iz raznoraznih razloga, pa mi je eto bilo bitno da ga sredim i zastitim do tog trenutka. Dobio sam puno odgovora, tako da se nadam da nece biti problema...

Evo ovako izgleda, sipaš vino u posudu staviš ovaj poklopac na vino (zato se zove plivajući) i oko ruba poklopca i zida suda u kome se nalazi naspeš parafinsko ulje da vino na kojem se nalazi poklopac nema kontakt sa vazduhom, plus na poklopac staviš kesicu vinobrana sa pola kesice limuntusa pomešano i kap vina na to, i na savki 15 dana ponoviš, vino ispuštaš na slavinu ispod, milina Božija!!! ;D


(http://www.nsplastic.net/slike/poklopac.jpg)

 :thumb: hvala na objasnjenju... Problem je sto nemam sudove do 300 litara koji imaju slavinu, vec vino drzim u staklenim balonima sa otvorom na vrhu...

Пратим ову тему данима и чини ми се да се не разумете.


Марко каже :
 nego 6 balona od 50l (300l vina),
.........................

Чини ми се да треба овако:
Марко напуни 5 балона до врха, затвори их.
Остаће ти нека количина вина 30-40 л. вина вероватно.
Ту количину разли (30-так литара) у мање судове-балоне.

Прохромски суд са пливајућим поклопцем је само за ту количину.

Вероватно да би ти посао завршио и суд од 20 л.
Вишак флашираш и пијеш сад одмах, док се не стабилизује она количина у 5 балона.

Pa to mu i ja kažem, jedan prohromski ili plastčni sud sa plivajućim poklopcem od 50 litra koji naliva vinom iz balona i njega koristi, btw. danas gledao na netu ove plastične sa plivajućim od 100 l cena 45 evra nešto manje od tri puta jeftinije od prohroma! :-)

Pozz

Ova kesica vinobrana na plutajucem poklopcu je bezpotrebna !

Nije bespotrebna,jer se na ostatcima vina na zidovima suda razvijaju sircetne bakterije,

Pozdrav svima.
Veoma sam srecan sto sam nasao ovaj forum.
Imam sledeci problem. Vino pravim jedno 7-8 godina. I do sada je sve bilo uglavnom OK. Ove godine sam oko 20 septembra smuljao 200 kg. Vranca i od toga otocio nekih 50 litra vina (ostalo sam ostavio za rakiju). Medjutim koliko sam mogao da primetim vino u prvih 10 dana nije htelo da vri odnosno nije izbacivalo mehurice u posudu sa vodom (dok je ranijih godina vrenje bilo dosta burno). Mora da napomenem da je i grozdje bilo sa malo secera (siru nisam merio ali sok nije bio bas sladak).
Jutros sam hteo da ga pretocim jer sam u medjuvremenu imao nekih obaveza i nisam mnogo obracao paznju na njega (proslo je 3 meseca od muljanja). Kada sam otvorio bure, na povrsini su plivale neke bele mrlje, prilikom pretakanja vino je bilo veoma svetle (bistre) boje a ukus mu je bio kiselo-gorak.
Pretpostavljam da zbog male kolicine secera nije doslo do pravog vrenja.

Sta da radim? Da li postoji neki nacin da se ovo vino barem malo popravi?

Hvala svima na odgovoru.

Pozdrav
Milan Savic

Milane, ja nešto sve sumnjam da možeš bilo šta da uradiš sa tim osim da ga baciš, ako je ostao pod kominom tri meseca od muljanja, sa nedovoljnom količinom šećera, bez završenog vrenja, sa plesnjom (bele mrlje???) na sebi teško da bilo šta može da se uradi, a da je vredno stavljanja u čašu i uživanja u istom :( No ovde ima i pametnijih i boljih vinara od mene, ali mislim da ni oni ti neće ništa bolje odgovoriti.
Imaš da se uzme širomer koji košta oko 700 din, sa kojim možeš realativno precizno da utvrdiš količinu šećera i da je koriguješ ukoliko ima potrebe, da bi vino bilo kako treba, ovako se malim šećerom u širi, nemožeš očekivati da će fermentacijom da se pretvori u alkohol koji će da spreči kvarenje vina, ako se to što si ti dobio uopšte može tako nazvati.

Pozz

Ne znam sta tacno podrazumevas pod kominom? Vino sam otocio ali sam mozda i tu napravio gresku, jer sam ga otocio posle 2 dana od muljanja (prilikom muljanja sam odvajao peteljke). I meni se cini da necu moci mnogo da ucinim jer je vino slabo kao da ima vrlo malo alkohola u njemu.
Prosle godine je vino bilo super. Ko god ga je pio imao je samo reci hvale. Ali tu je vise bila sreca nego moje znanje. Grozdje je bilo sa dosta secera i vrenje je bilo intenzivno. Pretakao sam ga vise puta. I onda sam se polakomio i ove godine nisam uopste obracao paznju i ....

Milane, mislim da ti jedino preostaje kazan (alambik) pa da barem dobiješ lozovaču  8:)

Ajde ovako slične ,,probleme'' sam imao i ja pre koju godinu, dok mi nije pukao film i odlučio sam da naučim neke stvari, ove godine sam kupio par knjiga na temu vinarstva i uzgajanja grožđa i počeo sam na netu da čitam, pre svega na ovom forumu, vezano za proizvodnju vina, ne tvrdim da sam ekspert ali u u odnosu na pre godinu dana sam mlađi savetnik  ;) tek sad znam koje sam brljotine radio i zašto mi se vino kvarilo, ove godine sam uradio eksperiment sa vinom sa placa dobio nekih 30l vina sa kojim ne da sam zadovoljan, nego sam u praksi sebi pre svega pokazao kako treba.

Što se tiče tebe prva greška, grožđe vranac dva dana pod kominom pa otakanje, greška ako si hteo crveno vino, druga greška ne znaš koliki šećer si imao u širi, nisi napisao da li si prilkom muljanja doadavao vinobran ako nisi još jedan minus, zatim temeparatura prilikom vrenja, zatim ostaviti to sve tako tri meseca,  sve u svemu dosta je parametara na koje trebaš da paziš prilikom spravljanja vina.

Teoretski ako bi to što si dobio bi bilo bez sirćetne kisleline, bi mogao da dodaš vinobran, izmeriš i dodaš šećer, kvasac i uz adekvatnu tempareturu pokreneš ponovo vrenje, mada nisam uopšte siguran na šta bi to ličilo??! :scr: Možda bi  neki tehnolog znao više reći ili neko od starih vukova foruma  :)

E, nemogu vise.
Listah i listah i nemogu da nadjem diskusiju o vinu koje ima po malo miris na kiseo kupus, ono sto se meni desilo ove godine. Ima li resenja i nacina da se ovo odstrani? Inace to sam primetio pre neki dan prilikom drugog pretakanja, a kolicina nije bas velika i nalazi se u staklenom balonu.

Da li ti je vino bilo u istoj prostoriji u kojoj drzis kiseo kupus?

Ne- Nije bilo u istoj prostoriji.
Vino je bilo u komini 8 dana i dobio sam lepu boju, ali vec je bilo vrenje pri kraju. Onda sam otocio oko 40 l u stakleni balon od 54 l i postavio vranj. Pri prvom pretoku nije se osecalo nista. stavio sam vinobran i sada na drugom pretoku sam osetio po malo taj miris kiselog kupusa, a imam utisak da je malo i kiselkasto.
Neznam koja mi je vrsta grozdja. List loze je dosta veliki i rekli su mi da se ne prska sto ja i nisam radio. Grozdje sazri dosta kasno a ima ukus slican prokupcu, samo sto je sabijeniji grozd i tepeljka je malo deblja i jaca.
Prva dva puta (2 god) sam imao solidno vino i mnogi su mi ga pohvalili a radio sam po upustvu sa ovog foruma.
U avgustu vino flasiram i potrosnja pocinje tek u oktobru, i tada je ukus mnogo bolji nego pri ulivanju u flase.

jesi na kraju vrenja ubacio vinobran? Imao si previse slobodnog prostora i doslo je do oksidacije pa do octenog vrenja. nema rjesenja!

Ubacio sam vinobran i po otakanju i pri pretakanju.
Da li ce pomoci zelatin?

Djelomicno da. Istalozit ce oksidirane polifenole. Ali trebao si ici i sa bentonitom.

Pozdrav svima. Juče sam degustirao moje mlado belo vino. Ima lepu boju, bistrinu, prijatne kiseline, ali nažalost ima i nešto što ne bi trebalo da ima. Naime, na ukusu se oseti nešto što bih možda najbolje opisao ako bih uporedio sa vinom koje je sipano u tek kupljenu, neupotrebljivanu ambalažu. Izraziti naglasak tog industrijskog ukusa, tj opreme (ambalaže) nažalost dominira u vinu iako sam koristio čisto, dobro oprano, plastično bure sa plovkom i poklopcem koje koristim već godinama. Da li je neko imao slično iskustvo i, ako jeste, kako je otklonio ovaj problem? Hvala unapred.

Mozda otvoreno pretakanje uz vecu aeraciju?

Probaj otvoreno pretakanje kao sto to Nenad preporucuje, ali uz obavezno sumporisanje, sa  10 gr vinobrana na 100 lit. vina. Nego jedno pitanje,  kolike su ti bile temperature u burnoj fermentaciji. I da ti nije slucajno odradila MLF. Pozz.

Hvala na savetu, poslušaću u svakom slučaju. Ne mogu sada precizno reći kolika je tada bila temperatura. Znam jedino da uporno pokušavam da je spustim od kako sam odradio skidanje sa taloga i trenutno je u podrumu 10°. Verovatno je tada bilo oko 20°. Burna fermentacija i jeste u neku ruku bila čudna jer se videlo jedino blago pucketanje tj. šištanje na površini. Poređenja radi, u podrumu pored ovog imam i bure sa roze vinom gde je vino penilo tj kuljalo prema vrhu bureta tokom burne fermentacije. Sadržaj šećera gotovo identičan. Po prvi put se bavim belim vinom, do sada sam uvek imao samo roze, pa nije isključeno da sam negde pogrešio u postupku. Širu sam odvojio nekih 4h nakon muljanja i odmah uradio sumporisanje u propisanoj srazmeri. Da li sam možda trebao vinobran da dodam u sam kljuk odmah nakon muljanja kao što sam to učinio sa grožđem koje je bilo muljano za roze vino?

Ne, dobro si uradio. Jedino mislim da ti je temperatura bila previsoka, a kako kažeš vrenje je bilo polagano. Verovatno neki problem sa grožđem. Jesi li kupovao grožđe ili je iz tvog vinograda? Pozz.

Nisam kupovao grožđe, sve je iz mog vinograda. Ne verujem da tu može biti neki problem. Strogo poštujem karencu, a grožđe je bilo zdravo i odmah nakon berbe izmuljano. Pozdrav

Moguce da ti je odradila MLF. Ako kiseline u ovom periodu nisu ostre, vec prijatne kako ti to navodis, tada je najverovatnije odradila malolaktika, pa otud i taj ukus. Probaj da dobro provetris, dodaj eventualno malo C- vitamina  u neku manju kolicinu radi probe ukusa. Ako se drasticno popravi ukus tada ti je odradila malolaktika. Tada ti ostaje jedino da cekas. Donesi u Idjos kada bude degustacije mladih vina. Pozz.

Hvala Bodo. Vidimo se na degustaciji. Pozz

Prosle godine sam u merlou imao miris na peteljku ili tako nesto i blagu gorcinu,ali nista nisam preduzimao jer sam to kapirao kao losu godinu,nezrelo grozdje i to da nisam odvajao peteljke,bilo ga je oko 200 l pa se i tako popilo.Medjutim u ovogodisnjem merlou koji je doduse mlad a odvojene su peteljke grozdje bilo zdravo i zrelo osecam isti miris i ukus.Vino je u kacama od medicinske plastike pre toga na maceraciji u kaci plasticnoj od 1000kg.Sta raditi ako i posle prvog otakanja ostane taj miris i ukus

Jel to mozda samo neka zacinska karakteristika?

Ne znam ali mi ne prija

Da li bi aktivni ugalj u tom slucaju pomogao?

Ako je strani miris, aktivni ugljen poput Actiliqa pomaze. Skinut ce dio arome i dio boje, toga moras biti svjestan. ;)

 Kakav je postupak dodavanja u vino nisam imao dodira sa tim

Razmutis u manjoj kolicini i dodas te promijesas. Mislim da na uputama pise ga mices sa taloga nakon par dana kada se istalozi na dno posude.

U konteksu  aktivnog ugjla:
Mislim da su na erbsle, ali imaju ga valjda svi proizvodzaci  aktivnog uglja, ja poznajem N10 i N30,
N10 oznaka skida samo mirise, a N30 skida samo boju
Neznaci da su oznake standardne, mozda su i pod drugim nazivima, u svakom slucaju dobro je kad se kupuje da se procita ili potrazi preporuke proizvodzaca koja im je namena

SIHA Actiliq skida strane mirise, a Carbogran skida boju.  :)

ja cu ti dati , slikati preparate ugnja kao sto sam to  rekao sa oznakama koje sam napisao i videces sta rade, uostalom napomenuo sam,  skoro svi proizvodzaci imaju svoje kombinacije :)

Testirao sam merlo na zelatin bez aktivnog uglja i sa 12 ml rastvora na litar taj miris se izgubio ostao je sortni miris merloa bez uticaja na boju tako da sam dobio bas ono sto sam trazio.Sad ostaje da dodam pre otakanja i u veliki sud

Pozdrav svima na forumu.Pokushao sam ove godine da napravim svoje prvo domace crveno vino,ali neshto je krenulo niz brdo pa krajni rezultat je malo kiselog ukusa .Prvo sam odvojio zrna , ostavio da fermentiraju ,na kraju fermentacije zatvorio plasticno bure i nakon 2 meseci da flashiram vino ima kiseli ukus.Za citavo vreme nisam probao osim sad na kraju.Procitao sam ovaj deo foruma ali ipak ne znam kako da otklonim kiselost.Hvala vam unapred na pomoci. :)

Vinobran u nekoj fazi prerade?

Nista nisam dodavao. :-[ stavio zrna dodao sok iz grozda nakon toga kad je prestalo da vrije zatvorio bure ,ali moja je greska sto ni jedan put nisam probao siru.(ширу).Neki kazu da stavim nekoliko zrna rize u flasi i da zatvorim.Vino kad se pomesa sa nekim sokom se i ne primecuje .Ali Novu godinu mislim da ce da bude visela pa makar i malo kisela.
SRETNA VAM NOVA GODINA i iduca sa boljim i vise vina.

Eto greske. ;) Octeno vrenje ti je nastupilo zato ti vino kiselo.

Lepo ti je Koshpa odgovorio, ne radi vise bez vinobrana !

Hvala vam.Ostaje da vidimo sta ke da se popoije, a za iduce godine ostaje da procitam i pripremim za novo vino.Pozdrav

Osjeti mi se vino na plijesan, dosta kasno sam ga skinuo sa dropa, jos ga nisam pretocio, kako bi bilo najefikasnije skinuto ukus plijesni

Najbolje prepeći u rakiju. Ako ti je baš stalo da imaš vino tada ga treba tretirati sa aktivnim ugljem, količinu ti ne mogu reći. Kreneš sa malo uglja ( nekoliko grama na 100 lit ). U flašama od litre sa različitim dozama. Vino koje će ti biti najdopadljivije određuje dozu. Pozz.

 >:( Neće mu ni brlja zbog plijesni i ostalog što je dodavao praveći vino biti zadovoljavajućeg ukusa i mirisa. Rakiju od takvog vina sigurno ne može dobiti čak ni nakon tretmana aktivnim ugljem.

Da, ali uvek može sa time da opere prozore. Bolje nego da baci. Pozz.

Vinari, potreban mi je savet, vino mi je od belog grozdja, neprskanac, evo kad natocim u staklenu flasu nije bistro i kao da se vidi da se neka ''gustina"  razvlaci kada flasu promuckam?? Sta bi to moglo biti i sta je uzrok, molim vas pomagajte jer je u pitanju kolicina oko 1 500 litara????

Sluzavost. Pogreska u preradi, drugi puta se raspitati prije proizvodnje tolike kolicine.
http://www.vinogradarstvo.com/vinarstvo/bolesti-vina/153-sluzavost-vina

Da to je ozbiljna kolicina vina.Najpametnije ti je da uradis analizu u najblizoj vinariji pa da onda pribegnes lecenju. Meni ovaj opis lici na belancevine u vinu, ali sve je to nagadjanje.

Hvala vam na odgovorima, recite mi ako su ove belancevine ima li spasa i koje bi se metode trebale primeniti?? Da napomenem kad se pije nema ni trunke kiseline, cak sta vise pili smo ga jedno vece i  bas je dobro islo, nema ujutru da boli glava itd...Takodje me zanima da li ce ovo uticati na rakiju koju kasnije nameravam da pecem. Ja ovo radim amaterski, sa nekim osnovnim znanjem koje sticem putem interneta, od kako sam vinograd preuzeo pod mojom komandom evo treca godina uspeo sam da mu povecam rodni potencijal, ove godine bas mnogo rodilo i eto malo me uhvatilo nespremnog, a i kise su me terale da sve odradim brzinski oko berbe...ne znam gde sam pogresio, Zgmeljao sam ga, ostavio otvor na bacvu i prekrio mrezicom, kada je proslo burno vrenje zatvorio sam poklopac i ostavio samo onaj mali krug velicine olovke koji je takodje urezan u bacvu, posle nekog vremena sam i njega zatvorio. Isto sam radio i prethodne dve godine i vino je bila bistro kao suza i fenomenalnog ukusa. Da nisam mozda prepunio bacvu sada, ima li to nekog znacaja?  Svaki odgovor ce mi znaciti i unapred hvala

Ja sam razumeo da si pravio belo vino. Tehnologija koju si ti koristio, nije za belo vino, pa nije ni cudo da ti se javljaju belancevine, tanini i puno toga nepotrebnog.
U osnovi minimalno ga treba tretirati bentonitom, ali opet ponavljam moras uraditi anlizu.
Za sledecu godinu moraces  se ozbiljno naouruzati teoretskim znajem.Na ovom forumu imas sve.

        Pozz

 :scr:
Možda je neko već pitao i odgovorio na ovo, ali dosta je odgovora i pitanja raštrkano po temama, a ja ovo nisam uspeo da pronađem.

Vino mi je oksidiralo, moja greška. Vini kompletom sam proveravao slobodni SO2 i davao je 10mg/l odnosno 20mg/l. Odneo sam na analizu kad sam shvatio da nešto sigurno nije u redu jer je dobijalo narandžastu boju i ukus na oksidirano. Rezultat analize je bio 0 mg/l za oba...
Odmah sam stavio 30g/hl u oba i maksimalnih preporučenih 80g/hl PVPP.

Da se vratim na početak: muljanje sa enzimi + K-mbs (10g/100kg) + askorbinska (5g/100kg), taloženje ledom 24h, zasejavanje kvasaca na odgovarajućoj temp, burno vrenje sa prašnim poklopcem, tiho zatvoren poklopac strečom i vrenjača, prevrelo do 0 na širomeru.

JEDINA greška (po meni)   :-[ je što po završetku vrenja nisam stavio 10g/hl K-mbs jer sam gledajući Vini kompletom imao navedenih 10mg/l odnosno 20mg/l i nisam hteo da pojačavam SO2.
U pitanju je roze od 100% frankovke.

Nakon navedenog "tretmana" K-mbs i PVPP pretočio sam posle 7 dana i vino mi izgleda relativno korektno. Boja je malo tanka i vuče na narandžasto, ukus je dosta izgubljen, ali nema onu notu na oksidirano.

Da li da ga ostavim preko zime i vidim hoće li biti nešto od njega, da probam da ispečem rakiju ili ipak sve u kanal?

Ostavi, nemoj bacati ni slučajno. Pored navedenog šta si uradio , ne bi bilo loše da malo popraviš kiseline sa oko 10gr/100lit limunske kiseline, za početak i ubaci par smrvljenih tableta C-vitamina da malo osvežiš vino. Popravke radi sa malim količinama kiselina i C-vitamina, ako treba ponovi postupak za 2-3 nedelje ako nisi zadovoljan. Oprezno sa limunskom kiselinom, ako se oseti u vinu - nevalja, kvari ukus, ali ne šteti. Ovako popravljeno vino popiti do leta.Pozz.

bodo, hvala na odgovoru.
Samo malo pojašnjenje ako može. Kad kažeš da popravku radim u malim količinama to pretpostavljam znači za limunsku kiselinu male do ukupno 10g/hl, recimo krenem sa 3 g/hl?
Koliko bi nekoliko smrvljenih tableta askorbinske bilo? Isto 10g/hl?
Imam kiselinu u prahu da ne drobim za džabe.

Hvala još jednom!

Kao prvo greska je nedodavanje sumpora na kraju vrenja sto ti je pokazala i kemijska analiza.
Drugo, cemu 30g/hl sumpora? To je oko 150mg/l slobodnog!!! :doh:
PVPP je ok za oksidaciju.
Ne znam cemu savjet s dodavanjem kiseline, ako taj parametar zapravo ni ne znamo. Ako je vec potrebno dodavati onda bolje vinska. Zaboravljas da je moguca naknadna refermentacija odnosno da se aktiviraju MLF bakterije i krenu generirati hlapivu i diacetl zbog dodane limunske kiseline.
Trece, C vitamin nema sta raditi u vinu, ako se ono ne moze potrositi unutar mjesec dana od dodavanja. Stvara se kontraefekt odnosno hiperoksidacija.

Eh Koshpa...
Sve ja to sad znam, i da sam trebao dodati sumpor nakon završenog vrenja i da sam preterao sa naknadnim.

Prvo sam preskočio, jer sam imao merenje sa vini kompletom da je slobodni SO2 10 odnosno 20mg/l. Prema tablici koncentracije (pH 3.1) je to otprilike ok pa sam hteo da ga ostavim još malo i dodam sumpor pred drugi pretok ili kad padne. Greška.
Naknadno presoljavanje je rezultat panične reakcije nakon što sam dobio rezultate. Odjurio sam s posla u podrum i roknuo. Glupost, znam to i ja sad.
Svaka škola se plaća.

Najviše me ždere naknadna pamet, a kod vina je nema dogodine, a dogodine druga priča...

(https://image.ibb.co/fzRnL6/infografika_s_manama.jpg)
https://ibb.co/c2ydSm

Šteta nema lajk!  :thumb: