Sve o Vinu Forum

Godinama unazad moja porodica se bavi amaterskom proizvodnjom vina i to kada kažem amaterskom proizvodnjom mislim kako u pogledu materijalne koristi tako i u pogledu korišćene tehnologije.

Kako na ovom forumu postoji tema koja se odnosi na proizvodnju vina i koju sam pregledao ali sebe nisam našao jer se tamo pominje tehnologija koja je jako daleko od mene a verujem i od mnogih drugih ljubitelja vina koji se na sličan način bave proizvodnjom vina kao ja, otvorio sam ovu temu za nas obične smrtnike koji ne raspolažu sa hiljadama litra vina ali će iskustva i znanja ovih stručnjaka dobro doći nama amaterima.

Ono što me interesuje je da li iko na ovom forumu imao iskustva sa korišćenjem plastičnog bureta, sa plivajućim poklopcem, za vrenje šire pošto nameravam da kupim ove godine takvo bure i da ga koristim za ovu namenu. O tome sam razgovorao sa prozivodjačem ovih buradi iz Temerina i isti mi je kazao da neće biti nikakvih problema i da se za vreme vrenja u širu ne sipa parafin po obodu ali ja ipak imam nedoumice oko toga.

Pozdrav svima

kbdk i ja se bavim amaterski proizvodnjom, ne zaradjujem od toga ali to nije razlog da ne pratim tehnologiju (koliko mogu) i ne primenim u praksi ono sto naucim ;)
Sad cemo mi tebe da preobratimo ovde na forumu, ima da radis sve po PS-u  :D
Na karaju krajeva svejedno je da li proizvodis 10 litara ili 10.000 litara, postupci su potpuno isti u oba slucaja...

Sto se tice plasticnog bureta peca je ukratko pisao o tipovima plastike u ovoj temi (http://www.sveovinu.com/index.php?topic=11.30) pa procitaj...
Ako ti je to plasticno bure samo za vrenje onda ti je plivajuci poklopac u tom slucaju nepotreban, kao i parafinsko ulje.
Poklopac i ulje se koriste ako se u buretu cuva  vino...
Nemam sad vremena pa sam samo ukratko odgovorio a ti pucaj sa novim pitanjima  ;)

Ma ne samo za vrenje. Ja sam iz mesta koje je naseljeno sa dosta Piroćanaca, a zna se kakav glas njih bije po pitanju štedljivosti.
Šalim se normalno i izvinjavam svim Piroćancima pošto je taj epitet vezan za njih samo zbog viceva a u stvarnosti je to sasvim drugačije.

Normalno posle vrenja i pretakanja vino bi ponovo vratio u isto bure sa plivajućim poklopcem ali bi tada nasipao po obodu i parafinsko ulje.
Ovu temu oko plastike sam već pročitao.

Ono što mi je nedoumica je prisustvo vazduha jer iz odgovora na onoj drugoj temi nisam shvatio da je prisustvo vazduha u postupku vrenja do te mere loše i nepoželjno. Uticaj mušica, prašine i dr. se može izbeći pokrivanjem bureta krpom ili sličnim materijalom.
Ja sam do sada koristio crevo za odvod gasova koji nastaju prilikom vrenja i tako onemogućio kontakt vazduha sa širom ali nisam siguran da sam tim nešto postigao ili izgubio. Odgovor sa one druge teme nije bio decidan da je prisustvo vazduha potrebno ili ne odnosno da treba ili ne treba (ili barem ja to nisam dobro razumeo) pa zato još malo da pojasnimo to pitanje.

Dioda pošto si pomenuo "vranj" u onoj drugoj temi molim te pojasni kako to izgleda, čemu služi, i dr.
U mom kraju se "vranj" zove otvor na bačvi sa prednje strane koji je sa donje strane ravan a u s gornje strane lučan i taj otvor se zatvara šrafom koji privuče poklopac sa unutrašnje strane bačve. Vranj za bure nisam video nikada ili pak ne znam na šta si mislio.

...Vidim i ja da će ovo biti "početak jednog divnog prijateljstva"...idu zimski dani.

Pozdrav

Nije lose i nepozeljno vec je neophodno u prva 2-3 dana fermentacije. Da bi se celije kvasca razmnozavale neophodan im je kiseonik, znaci na pocetku fermentacije sira se mora aerisati da bi ce celije kvasca namnozile u dovoljnoj kolicini da mogu da prevru sav secer u siri. Ukoliko se biomasa celija ne uveca do odredjenog broja jednostavno nece biti dovoljno celija koje ce moci da prevru sav secer i dovedu fermentaciju do kraja. Kako to prakticno radis? Uzmes kantu, ispustas siru na cesmi koja se nalazi na dnu suda u kom vri sira i sipas je opet u sud sa visine da bi se obogatila kiseonikom... Dovoljno je da tako prespes petinu zapremine, ako nisam u pravu neka me neko ispravi... Nakon toga pustis da kvasci potrose prisutni kiseonik i predju na anaerobni metabolizam kada nastaje ono sto nam treba - alkohol  8)

Sto se vranjeva tice, nisam mogao naci sliku na google-u pa sam slikao vranjeve u knjizi...Evo da ne objasnjavam pogledaj sam o cemu se radi, imaju istu ulogu kao i crevo koje ti koristis samo su jednostavniji za upotrebu..

(http://img46.imageshack.us/img46/1972/vranjtc4.jpg)

Ako me neko slučajno ne napravi na budalu zbog onog vinobrana u širi, zbog ovog pretakanja mi to ne gine...
Ali i to ću uraditi sigurno. Kaži mi samo jer je to pretakanje 1/5 šire dovoljno uraditi samo jednom za ta prva 2-3 dana ili treba svakog dana.
I drugo pitanje je da li imaš neku ideju kako instalirati ovakav vranj ili u krajnjem slučaju crevo na plastičnom buretu sa plivajući poklopcem pošto ovo bure ima široki poklopac.
Koliko god ti ova pitanja deluju glupo ovo je za mene ipak novina tako da...
Kad se samo setim da sam ovaj forum našao sasvim slučajno...

:D

Evo kako ja radim, prvi dan svakako manipulises sa sirom tako da nema potrebe, drugi preskocim i treceg prelijem otprilike petinu i to je to.. Nakon toga pustim da zavrsi faza burnog vrenja i onda idem dalje.
Pitanja nisu glupa, jedino ja mogu dati glup odgovor ali ce me neko onda ispraviti i dopuniti  :thumb:

Ja imam sudove od inoxa, ne koristim ni vranjeve niti creva, jednostavno ga poklopim onim poklopcem koji nije plivajuci i to je to. Mozda to nije bas najbolje resenje, ako neko ima neki bolji predlog neka javi...

A kako si dosao na forum, google ili si kliknuo na neki link sa drugih sajtova?

Pretakanje mi je sad jasnije. Još da razjasnim ovo oko vranja ili creva na ovom buretu i biću na konju.
Možda je bolje pitanje kakva je šteta ako šira i posle 2-3 dana ima kontakt sa vazduhom ili pak ako tek tada nasipam parafinsko ulje po obodu?
Do foruma sam došao guglajući u potrazi za ovom firmom koja proizvodi burad u Temerinu pošto sam broj telefona bio zaturio...slučajno kao što sam i rekao...

(http://Možda je bolje pitanje kakva je šteta ako šira i posle 2-3 dana ima kontakt sa vazduhom ili pak ako tek tada nasipam parafinsko ulje po obodu?)

Steta je ta sto prisustvo kiseonika moze da dovede do razvoja stetnih bakterija, narocito bakterija sircetnog vrenja... Druga stvar je sto u prisustvu kiseonika secer nece previrati u alkohol nego ce ga kvasci koristiti za raznmozavanje..

Sve dok traje vrenje ne treba ti plivajuci poklopac niti parafinsko ulje, njih stavljas tek kasnije kad fermentacija zavrsi!

Ovo oko parafinskog ulja sam razumeo ali sam mislio da ću tako sprečiti kontakt vina i vazduha. Izgleda ipak da to tako ne može i da ću morati da izštrumpfujem neki drugi način za to ukoliko koristim ovo bure za vrenje...
Ako neko ima neku ideju kako je najlakše to uraditi samo neka izvoli...
Pozdrav svima...diodi pogotovo...

Evo i mene, zamajavao me paradajz za kečap dosada, no idem na temu "amatersku" i amaterski. Zaječar sa okolinom, Salaš i dalje prema Negotinu, su respektujući tereni za proizvodnju grožđa, a svakako i vina, i sadrže posebne mikro klimatske uslove za proizvodnju kavlitetnih i vrhunskih vina, normalno od isto takvog grožđa sa tih terena. Postoji jedno zlatno pravilo u svakoj proizvodnji pa i kod proizvodnje vina. Nepostoji čarobna formula pomoću koje će se proizvesti dobro vino, namerno kažem dobro, da nebih koristio one termine: vrhunsko, kvalitetno sa geografskim poreklom, stono itd.. Postoji samo pravilo da treba raditi pravilno. A das bi se radilo prvilno, treba i poznavati šta je to pravilno, a to se da naučiti. Zato smo i mi svi ovde da razmenimo iskustva i znanja, i da razbijemo razne zablude koje posle izvesnog vremena se odomaće i postanu pravilo a koje to nije. Karakteristika amaterske proizvodnje vina je da ga proizvode ljudi iz ljubavi, hobija ili potrebe za sebe i bliže.
prvi preduslov dobrog kvaliteta proizvoda pored poznavanja načina načina rada je dobro zdravo grožđe sa optimalnom količinom šećera, i zdravi i čisti sudovi, uz maksimalno održavanje čistoće svih sudova i mašina pri preradi grožđa, vrenju šire u vino, kao i pratećih mašina koje se koriste kao naprimer muljača, oceđivača ili presa, creva za pretakanje kadica kofa, levkova i ostalo. Pored toga koristiti sredstva preventive kao što je SO2 i kasnije korišćenje kvasaca, sredastava za bistrenje itd. Sve to izgleda mnogo komplikovano u početku, ali praktično je lako izvodljivo i jednostavno. Grožđe se jednom mulja u godini, otače ili ne šira i prati dalji tok fermentacije, taloženja(bistrenja), kao nege i čuvanja. Posle deset meseci kada dođe vreme za novu berbu, mnogi baveći se totalno drugim poslovima, zaborave kako beše to ili ono, pa pokušaju da improvizuju, i naravno pogreše, zato obavezno zapišite to što radite i kako to radite pod uslovom da ste koristili saznanja stručnjak, bilo ličnim informisanjem ili preko knjiga. Navešću primer jednog mog prijatelja koji se spremao da sumporiše i bistri vino. Trebalo je da se sumporiše sa 20 grama vinobrana i bistri sa sto grama klarola na sto litra vina. On je postupqak dobro zapamtio ali je obrnuo doziranje, pa je sumporisao sa sto grama vinobrana i pokušao da bistri sa dvadeset grama klarola, oni koji već poznaju dovoljno tehnologiju proizvodnje vina zanju šta je dobio.
No sada nešto i konkretno o smeštaju i načinu fermetisanja šire. Sud u kome se obavlja fermentacija nesme biti totalno zatvoren bez prisustva vazduha jer će doći do pucanja suda usled stvorenog pritiska CO2 koji nastaje pri vrenju. No hajd da napravim pauzu pa da nastavim malo kasnije.

Kratak pravac rada pri proizvodnji vina:
1.Muljanje sa preventivnim sumporisanjem grožđa (najčešće od10-20gr na 100kg)
2.Otakanje šire(kod prizvodnje blih vina)
3. Bistrenje šire(ima opisan način kao, negde na ovim temama)
4.Otaknje šire sa taloga (najčešće i ne duže, posle 24 sata)
5. Zasejavanje razmnoženim selekcionisanim kvascima
6.Otakanje prevrelog vina posle završene burne fermentacije(najčešće posle 25-30 dana) sa što većim provetravanjem (otvoreno pretakanje)
7.Bistrenje vina klarolom ili slično
8.Drugo pretakanje i skidanje sa taloga (najčešće posle 30 dana po ubacivanju sredstva za bistrenje)
9.Treće pretakanje, polovinom ili krajem februara.......

Peco, prijatelju, druže,...namerno sam otvorio ovu temu za nas smrtnike koji nemaju onu "stelt" tehnologiju kao ti i tebi slični pa samim tim ne mogu ni da je primene.
Ako si naveo ovo što si naveo u ovom poslednjem postu kad bi samo objasnio kako sve to praktično izvesti u uslovima amaterske proizvodnje vina koju primenjujem ja i meni slični.
Lako je tebi kad imaš od tehnologije sve...a teško je meni i meni sličnim koji imaju muljaču nešto sudova ili ni to...ali imaju volju i želju.
Moje pitanje se odnosi prvenstveno na proizvodnju belog vina jer crno ne pijem...u stvari ja ne pijem ni belo vino...ja pijem samo i jedino...i uvek samo ŠPRICER koji se pravi sa sodom ili kisleom vodom ali da nije HEBA...
Pozdrav svima...

Hajdemo onda ovako: Imaš zrelo i relativno zdravo grožđe, dobre i čiste sudove, muljaču i dobru volju: e pa kreni:
Oberi grožđe i doteraj kući. Nađi pomoćnike, postavi muljaču, i pre nego što kreneš sa muljanjem pospi grožđe sa 10gr vinobrana na svakih 100kg grožđa. Kreni sa muljanjem, pošto sam pročitao da odmah otačeš širu, tako i sada uradi otači širu u sud gde će da vri. Kad si svo grožđe izmuljao i svu širu otočio, odmah u nju dodaj još 20 grama vinobrana na svakih sto litara koje imaš otočeno. Odmah zatim u tu istu širu dodaj klarol(bentonit), koji si kupio u Zaječaru u nekoj poljoprivrednoj apoteci. Klarol si potopio u vodu 12 sati pre nego što si počeo da muljaš grožđe. Količina klarola je 100grama na svakih sto litara šire. Kad si ubacio klarol u širu, uzmi jednu plastičnu kofu pa istoči širu preko donje slavine(šejtova), i sipaj odozgo u isto to bure ili kacu svejdno, i to jedno pet šest puta ponovi da bi se ubačeni klarol svuda raširio po širi. Sada to ostavi do sutra popodne. Sutra popodne spremi jedan prazan prihvatni sud pa poalko sa crevom otoči svu bistru širu, dobro pazeći da se  ne prebaci talog sa dna suda. Sada taj sud u kome je bila šira očisti od taloga, operi ga dobro vodom, ocedi, postavi ga na staro mesto pa u njega vrati bistru širu da polako vri, fermentira. Ako ti šira vri u buretu, gornji vranjski otvor prekri sa čistom navlaženom krpom, a oko nje pospi jednu kesicu vinobrana . Nešto zaboravih, ako si kojim slučajem negde nabavio vinski kvasac, pre nego što staviš navlaženu čistu krpu, sipaj prema upustvu razmnoženi vinski kvasac, a onda uradi ono sa krpom i vinobranom. Zaboravi na creva, crevca i posude sa vodom u koje ćeš da ih uroniš da brboću. To ti više nije potrebno. Ako si sve uradio kako ti ovo napisah ti sačekaj dvadesetak dana koliko će da traje "fina" burna ili prva fermentacija, a u međuvremenu poszovi drugare, prijatelje i ljubitelje vina, neka dođu ovde da se družimo, pitamo i zabavlajmo!

Peco ovo sam sad skontao ali normalno moram da pitam nešto.
Jer to znači da vino može da vri u plastičnom buretu sa plivajućim poklopcem koje je prekriveno krpom na koju je posut vinobran ili sam ja loše razumeo.
Drugo pitanje je koliko je vinobrana potrebno posuti na tu krpu i
Treće pitanje je koliko košta taj visnki kvasac, gde se kupuje, kolikoje potreban na svakih 100 litara šire...
Mnogo pitanja...ali mnogo je i neznanja...

Vino može da vri u plastičnom buretu sa plivajućim poklopcem. Poveži ga sa čistom navlaženom krpom i pospi po njoj dve kesice vinobrana.
Vinski kvasac bi mogao možda da nabaviš u poljoprivrednim apotekama u Zaječaru ili Negotinu, cena nije velika i onaj ko će ti prodati reći će ti i koja količina ti je potrebna na sto litara. Ako nemožeš da nabaviš ja ću ti poslati gratis, javi mi se preko privatnih poruka ovog sajta i ostavi mi adresu i za koju količinu šire ti je potrebno, uz to ću ti poslati i upustvo! Ili mi ostavi samo broj mobilnog pa ću ja tebe pozvati!

Peco je li ta krpa bas neophodna?
Ja stavim samo poklopac na sud, normalno ne plivajuci vec onaj drugi...

Peco danas idem u apoteke da se raspitam za taj kvasac. Do tada da te pitam još nešto.

Ja koristim neki merač za jačinu šire koji meri izgleda mi procenat šećera u širi i koliko sam upoznat, iz "predanja starijih i iskusnijih" iz mog okruženja, potrebno je dodati šećer u širu, ako ista nije dovoljno jaka. Šećer se dodaje (ili sam bar tako ja dodavao po predanju, normalno) po formuli 1 kg šećera na 100 litra šire za povećanje 1 % šećera. Šećer sam dodavao do potrebnih 19-21 % po tom meraču, a pre dodavanja je pokazivao obično 16,17,18.... Sam šećer sam dodavao tako što sam istočio par litara otočene šire i u tu količinu blagim zagrevanjem rastopio potrebnu količlinu šećera i vratio ga u bure sa širom pa je zato šira verovatno brzo počinjala da vri, gotovo iste večeri ali ja tome nisam poridavao značaj jer sam mislio da je to dobro i da tako treba.

Ukoliko ove godine trebam da dodajem šećer, a verovatno će trebati da li je ova formula za dodavanje šećera dobra ili misliš da treba primeniti drugačiju, i koju, da li je dobro dodavati šećer do tih 19-21 jedinica (ili čega već ne znam ni ja) ili je potrebno dodavati šećer do druge ciljane veličine, kada dodati šećer u ovom postupku koji si mi objasnio i na koji način...
Nadam se da znaš na koje jedinice mislim kada pominjem 19-21 jer se takvi merači sa tim jedinicama prodaju kod nas u Zaječaru i u apotekama i na buvljaku, uz napomenu da ne bi voleo da mi vino bude slatko nego normalnog ukusa...
Drugo pitanje je vezano zakrpu. Rekao si da treba vlažnom krpom prekriti bure pa na nju posuti onu količinu vinobrana ali ta krpa neće biti doveka vlažna nego će se pre ili kasnije isušiti. Interesuje me da li treba orošavanjem te krpe održavati njenu vlažnost ili je ostaviti tako kako je iako se isuši...

Dosadan sam na maximalno...Zar ne?

Pozdrav svima. 
 

@peca50 - ja bi promijenio neke stvari, izbacio bih ovo:

1. i pre nego što kreneš sa muljanjem pospi grožđe sa 10gr vinobrana na svakih 100kg grožđa - mislim da to stvarno nije potrebno, pogotovo ako je grozde zrelo i lijepo zdravo jer tijekom muljanja se sigurno nece dogoditi nikakva oksidacija kojoj je potrebno tolika kolicina sumpora, 10 gr na grozde je previse?!

2. ne razumijem gdje je tu proces presanja?? ili vi za presanje kazete muljanje, ne kuzim to.. :scr:

3. pod uvjetom da je grozde dobro zrelo i zdravo, mislim da se moze raditi prerada na ovaj nacin: berba (obavezno NE gnjeciti grozde prije nego dode u muljacu, znaci bobice moraju biti cijele i neostecene!), ako imas mogucnost odvajanje peteljki (ruljanje), odmah nakon toga presanje i smjestanje mosta u bacvu, moze i kacu ako se radi talozenje od npr. 24 sata, sada prvi puta dodati vinobran u otoceni most nakon presanja, 10 g/100 l treba biti dovoljno, ja ne bih uopce prije kraja vrenja dodavao bistrila, nakon 24 sata otalozeni most pretociti u bacvu gdje ce biti vrenje, ne smeta ako se povuce malo taloga sa dna gdje se talozilo, dodavanje kvasaca po uputstvima, bacva mora biti optimalno puna, ne opet previse kako ne bi most isao van kod vrenja, 1/6 bacve da je prazna. ako je sve ok, vrenje bi trebalo krenuti u sljedeca 24 sata, ako ne trebalo bi most prozraciti kako je vec dioda spomenuo da se kvasci razmnoze u vecoj mjeri. obavezno staviti vrenjacu kako bi co2 mogao nesmetano izlaziti a zrak (kisik) ne ulaziti u bacvu! tijekom vrenja trebalo bi vino svakodnevno kusati i provjeravati njegov intenzitet da se moze eventualno dodati hrana za kvasce ako vrenje uspori, takoder bi bilo dobro provjeravati ostatak kolicine secera, npr. refraktometrom.. prvih 3-7 dana vrenje ce biti izuzetno burno (ako ne postoji hladenje bacve) i u tom vremenu ce fermentirati oko 3/4 secera u alkohol dok poslije slijedi tiho vrenje koje moze trajati 2-4 tjedna, a ponekad cak i vise, ovisi o mnogo uvjeta. u ovoj fazi treba kontrolirati i kusati vino jer bitno je da ono provrije do kraja (naravno, ako se zeli dobiti suho vino) i nakon nekih 10ak dana od pocetka vrenja ili nakon burnog vrenja nije lose opet prozraciti vino kako je vec dioda objasnio i eventualno se moze promijesati talog sa dna bacve tako da se potaknu kvasci da zavrse vrenje do kraja, to se moze napraviti nekim obicnim stapom, naravno cistim, i moze se ponoviti nekoliko puta ako je vrenje usporilo a vino je jos slatkasto. u fazi vrenja NIKADA ne dodavati vinobran (sumpor), obavezno poslije vrenja, oko 7 dana nakon sto je zavrsilo. pricekati jos 7-10 dana da se talog slegne na dno posude i zatim pretociti vino. u pravilo se taj prvi pretok radi otvoren ali ako je sve u redu i vino ima lijepi miris moze biti pretok i zatvoren. to je neki moj primjer "od berbe do kraja vrenja", nadam se da sam pomogao. pozdrav!

Pogledao sam danas u apotekama i prodavci su me moram da kažem dodatno zbunili jer mi je jedan prodavac iz poljoapoteke koju sam smatrao najsavremenijom u svakom pogledu kazao da postoje više vrsta kvasca i da u zavisnosti od vrste grožđa koje imam treba odabrati pravi. Oni trenutno nemaju niti jedan jer renoviraju apoteku ali će ovih dana dobiti. U drugoj apoteci su mi ponudili kvasac na kojem je napisano "saccharomyces cerevisiae" i kazali mi da je kesica od 10 gr i da je dovoljna za 100 litara šire, a u trećoj apoteci mi ponudili takvu istu kesicu uz objašnjenje da je dovoljna za 50 litara šire.

Peco, diodo, na vas je red da date savet predlog oko toga...

Ivane, proces presanja ja ne radim jer nemam čime...uostalom zato se i zove ova tema "Amaterski način prozvodnje vina...". Isto tako nije mi cilj da iscedim svu širu već sa samotokom prekidam i pre nego što isteče sav jer otprilike znam koliko mi je potrebno za vino preko godine, a ostalo ostane u kaci u kojoj sam muljao uz eventualno dodavanje vode i šećera i kasnije to pretvorim u rakiju...
Na ovom forumu sam pročitao i još nešto što nisam znao da je dobro. Moja muljača ima razmaknute valjke i ne cedi do kraja zrna grožđa. Sećam se da sam na preporuku nekih prijatelja pokušavao i razbijao sebi glavu idejom da istu prepravim i da nekako približim valjke kako bi se bolje iscedilo grožđe. Tek sam sada video na ovom forumu da je to bolje nego da se grožđe tj. njegova pokožica cepa...ili sam barem tako to ja razumeo...Čovek se uči dok je živ...
Ovo oko kušanja tj. probanja nisam baš dobro razumeo...Kako ću da znam na osnovu ukusa da vrenje ide dobrim tempom, količinu šećera, pošto refraktometa nemam (košta oko 350 EUR) i kako ću da znam da je vrenje završeno uspešno.
Dodatno me je zbunila ova tvoja konstatacija oko suhog vina. Da li to znači da je suho vino ono koje je prevrelo do kraja a polusuvo ono koje nije? Ja sam mislio da je suvo vino ono vino koje je dobijeno od prosušenog grožđa odnosno da se grožđe nakon berbe a pre muljanja prosuši a posle izvesnog vremena mulja...mada nisam siguran u ovo što sam kazao sada.
Pozdrav svima...

   

kbdnk - tebi treba vinski kvasac, tj. upravo taj koji su ti ponudili, soj saccharomyces cerevisiae. drugo je to sto imas raznih selekcija kvasaca s obzirom na sortu i na ono sto zelis u vinu dobiti ili izbjeci pa tako imas posebne selekcije koji su za sauvignone, za pinote, chardonnaye, rizlinge, crno grozde, teze uvjete vrenja, pjenusce.. apsolutno sve zivo! ne znam koji proizvodaci su zastupljeni ovdje kod vas ali uvafermovi kvasci su opcenito svuda i lako su nabavljivi.. ovisi koje sorte grozda imas stavi soj kvasaca koji najbolje odgovara toj sorti, koji ce iz nje izvuci najbolje karakteristike. to pitaj prodavaca koji bi ti to trebao znati reci ali ako ne, reci ovdje koje imas sorte i koje kvasce mozes nabaviti pa cu ti ja nesto preporuciti (ili netko drugi) jer imam doma puno tih tablica i preporuka za pojedine sorte.. inace, normalna i optimalna dozacija kvasaca na 100 l mosta je 20-30 g, sve vise od toga je previse i nepotrebno! i vrlo je bitno pravilno ih pripremiti ali to nije veliki problem.

pa i amateri imaju neku vrstu prese, barem onu malu jednostavnu drvenu koja i nije tak skupa a i jednostavno se njome rucno barata.. najbolji most je onoj iz samotoka i recimo prve presavine koja se lagano stisne, pred kraj je sve losija kvaliteta, pogotovo bijelog grozda dok kod crnoga pred kraj dolaze najbolje stvari kao fenolne tvari, posebice antocijani, tvari boje. kod muljanja je bitno i dobro da valjci bobicu samo raspuknu a ne da je smrve i uniste ali posto ti nemas prese to je mozda manje bitno jer ne mozes doci do soka ako skroz ne stisnes bobicu tako da mislim da mozes malo pribliziti valjke ali opet nemoj preblizu, nemoj da se dodiruju, ostavi 0,5-1 cm razmaka. ako nemas prese a zelis vise mosta mozda je dobro da stavis u masulj neke pektoliticke enzime koji djeluju na bolje otpustanje soka i razdvajanje pokozice bobice i mesa jer ti enzimi unistavaju pektinske strukture, najcesce se mogu naci pod imenom lallzyim HC jer se firma zove Lalvin i za 100 l ti treba oko 1 g, probaj to pronaci, trebalo bi biti. kod kusanja istina treba dosta prakse pogotovo kod vrenja kada je teze prepoznati kvarove i mane jer je co2 izuzetno jak i bode u nos.. ali bitno je da ne osjetis neke mirise na trula jaja (jer to je sumporovodik koji je izuzetno nepozeljan!) ili na kiselo zelje ili ocat (to je octikavost od nehigijene ili velikog pristupa zraka). vino u vrenju se zamuti, fino sumi, pucketa i pjeni se, ima blagi miris na kvasce, kao npr. frisko peceni kruh i dobiva polako vinski miris, to je uglavnom znak da sve ide kako treba. natoci malo u casu, mirisi, gledaj, kusaj, muckaj u ustima.. suho vino je vino koje ima manje od 4 g ostatka secera po litri, dakle, sav secer je provrio u alkohol i ne ostaje onaj slatkasti okus jer naravno, sto vise secera to je i slade vino. tome trebas teziti, pogotovo ako su ti nize kiseline a to ces dobiti ako napravis ovako kako sam napisao u ovom i proslom postu gdje sam objasno postupak od berbe do kraja vrenja. polusuho vino ima 4-12 g ostatka secera, poluslatko 12-50 g a slatko vino preko 50 g.

Ivane, sorte koje znam da imam su "plovdina", "prokupac", "afusali"...mislim da su to narodni nazivi iz mog kraja. Imam i onu sortu crnog grožđa koja se ljušti u ustima prilikom jela ali ne znam kako se zove i dve vrste belog grožđa (krupnije od kojeg žene kuvaju slatko i sitnije ali ime ne znam) a o latinskim nazivima nemoj ni da pokušavaš da me pitaš bilo šta...Vinograd je star oko 40 godina i sorte su iz tog vremena. Valjda će neko sa foruma da prepozna ove sorte i navesti latinske nazive. Do tada mi objasni kako se pripremaju kvasci i koliko traje ta priprema kvasca da bi znao šta me čeka i da li je za njihovu pripremu potrebna bilo kakva i kakva tehnika.
Ja otačem samo samotok jer mi je dovoljna i ta količina a ne cedim ni sav samotok jer ga imam više nego što su moje godišnje potrebe za vinom i zato ga ostavljam tako neotočenog u kljuku koji kasnije opečem u rakiju. Iz tog razloga o presi nisam ni razmišljao a muljača je i ovako kakva je sad meni dovoljna tako da...ni ti enzimi koje spominješ a koji povećavaju otpuštanje soka mi nisu neophodni.
Ajde pojasni mi molim te ovo oko pripreme kvasca i ono što sam naveo oko dodavanja šećera u širu. Interesuje me da čujem i tvoje mišljenje oko toga u svakom slučaju.
Pozdrav svima.

Au sto ste se raspisali  :)
Nemam sad vremena pa cu u par redova samo ukratko...
Ivan ti je vec objasnio sta su suva vina i naveo kolicine secera pa se necu zadrzavati na tome...
Sto se tice popravke sadrzaja secera to cu ti detaljno objasniti kad uhvatim malo vremena, nadam se da cu stici sad za vikend.
Ona formula koju si pomenuo nije tacna, rekao si da treba dodati kilogram secera na sto litara sire da bi povisio sadrzaj alkohola za 1 procenat volumni. Treba dodati 1,7 kg secera ali o tome cu kao sto rekoh kasnije, sa sve tabelama, formulama i jednim primerom da vidis kako se sve preracunava..Uglavnom jednostavan je racun a kolicina secera koju dodajes zavisi od toga koliko zelis alkohola u vinu!
Priprema kvasca je jednostavna, posto kvasce dobijes u osusenom stanju treba ih aktivirati, bice i o tome opsirnije...

Nemam drugih izbora nego da čekam...i zato čekam...

Ja sam pojednostavio jer se od jednostvnog i počinje. Razumem Ivana, jer nebi da odstupi ni malo od njegovog načina, ali kako drugar iz Zaječara da odvaja peteljke pri muljanju kad nema takvu muljaču, kako da presuje izmuljano grožđe kad nema presu, kako da zaštiti proizvodnju i uradi bistrenje, ako ne sumporiše i još mnogo pitanja. Čovek je hteo u skromnim uslovima da ide na solidan kvalitet i ja sam mu to i preporučio.
Kako razmnožiti kvasac, a u običnim amaterskim uslovima?
U desetak litara šire ubaciti 200 grama šećera, dovesti na temperaturu oko 20 stepeni celzijusa, ubaciti kvasac i pustiti tri do četiri sata da da radi, stim da temperatura ne padne ispod 15 stepeni celzijusa. Ovako razmnožen kvasac sipati u glavni sud za fermentaciju u kojoj se nalazi šira.
Grožđe koje imaš u vinogradu se tako i stručno zove i to su pravi nazivi, međutim plovdina i afus-ali su stone sorte, a prokupac je vinska sorta. Te druge dve bele sorte koje pominješ, jedna je takođe stona a druga sitnija vinska i predpostavljam da je neki tip rizlinga, ako je mali grozd i sitnija bobica sa pegama. O sorti crnoj koju pominješ a kojoj se ljušti pokožica u ustima mislim da je crno otelo, ako je mirisna, i nepreporučujem ti da je muljaš, niti da pečeš rakiju od nje jer sadrži izuzetno visok procenat metil-alkohola. Optimalni sadržaj šećera u bistroj širi nebi trebao da bude ispod 20 stepeni, a obzirom da ovkvi meteo uslovi pogoduju stvaranju šećera u grožđu, mislim da ti korekcija neće biti potrebna. No ako treba, čuo si Diodu, za jedan stepen 1,7 kg šećera.

Peco, još malo pa sam ukapirao gotovo sve oko ovoga. Samo mi još objasni kada dodati šećer u širu. Mislim na ovih 1,7 kg na 100 litra za povećanje jednog stepena i kako je to najbolje uraditi. Da li ga rastvarati u vodi, širi ili ga ne rastvarati nego samo nasipati pa mešati ili...nekako drugačije. U prethodnim javljanjima sam objasnio kako sam to radio do sada ali sad sam se posvetio forumu i "visokoj tehnologiji". Šalim se, normalno...
Pozdrav svima...

peca50 sve ok, razumijemo se, ja sam inace jako orijentiran na neke ekoloske i organske principe i nacela pa se toga uvijek nastojim drzati, narocito kod sebe u vinogradu i podrumu jer ove godine sam npr. prskao vinograd samo jednom, a prosle godine 2 puta i to cuprablau + chromosul, dakle najjednostavniji preventivni fungicidi bakar i sumpor i to oboje 0,33%. bavim se i proucavam biodinamiku i jako vjerujem u to i od ove jeseni cu je i poceti primjenjivati u praksi tako da sam ti ja sto se tice nekih stvari, pogotovo dodavanja kojekakvih enoloskih preparata dosta zadrt i tvrdoglav i uvijek pokusam odraditi sve maksimalno prirodno i ne uplitati se previse u same procese jer mislim da je moderna tehnologija najveci problem proizvodnje vina danas..

no uglavnom da ne duljim, jasno mi je da covjek nema cak niti minimum nekih vinarskih uvjeta tako da ce se opet morati snaci kao i ovih godina pa sumnjam da ce u potpunosti moci pratiti moje savjete koji ipak zahtijevaju barem minimalnu opremu, tj. presu. afus ali je stolna sorta (za jelo) i nije bas pogodna za vino ali kod tebe kbdnk i u tvojim relativno skromnim uvjetima je bitno dobiti zdravo vino koje ces moci popiti u svakom trenutnku za gemist ili skropec, znam da tebi ove tehnoloske stvari nisu niti toliko bitne ali ja uvijek pisem jer zelim da se ljudi potrude i daju svoj maksimum iz svojih uvjeta i grozda. dakle, sto se tice prerade, radi kako znas i mozes ali probaj dobiti sto visi stupanj higijene, dakle sve i u svakom trenutku maksimalno uredno i cisto! i to ti je jedan od preduvjeta dobrog vina jer znas kako ljudi kazu, higijena je polovica zdravlja.. tako je i ovdje, higijena je polovica puta do zdravog i dobrog vina. mislim da je cak u tvojem slucaju kada imas mjesane razne sorte nabaviti kvasce Uvaferm CM koji daju izuzetno dobre i pouzdane rezultate i sa njima ne mozes pogrijesiti. nemoj rabiti ove enzime jer kom za rakiju ipak mora biti malo vlazan, nikako suh, zar ne? e sada, sto se tice dodavanja secera i kvasaca tu bi htio nesto reci sto bi bilo vrlo dobro napraviti. ako mozes posudi od nekoga refraktometar i mjeri i prati zrelost grozda 1-2 tjedna prije berbe, dovoljno ti je pustiti sok iz jedne bobice na lecu i ocitati, tako treba napraviti sa svakih par trsova i uzimati bobice sa raznih strana grozda. ali ako ne mozes ni to, OBAVEZNO nekako izmjeri kolicinu secera nakon muljanja, dakle secer u masulju iliti kljuku (hehe, znam i ja te srpske nazive jer sam i sam ucio iz Radovanovica..) jer tako ces tocno znati koliko secera treba dodati i ako uopce treba ista dodati. najbolje ti je dodavati cisti kristalni secer, saharozu iz ducana i dodavati u cisti most (siru) jer tada vrijedi ovo 1,7 kg na 100 l daje 1 vol. % alkohola dok to za dodavanje secera u masulja ne vrijedi, tada se obicno racuna da je to nesto vise, 2 kg za 1 vol. % alkohola. ali ako ne mozes niti tada izmjeriti secer mislim da neces pogrijesiti ako dodas 3,5 kg secera u most sto ce ti podici vina za oko 2 vol. % alkohola jer iskreno, nemas bas neke vrhunske sorte koje mogu nakupiti preko 20% secera.

mjerenje refraktometrom: obicno postoje oni koji imaju 3 skale, lijeva je % secera, srednja stupanj eksla (°Oe) a desna stupanj po Babou. ti gledaj desnu skalu, tj. direktni postotak secera i po njemu ravnaj dodavanje secera, tako ce ti biti lakse. takoder, mozes uzeti u obzir ako dodajes ove CM kvasce da oni za stvaranje 1 vol. % alkohola trebaju 16-17 g secera pa ce ti jos lakse biti racunanje.

postupak: secer se obicno dodaje nakon talozenja. uvijek uzmi vecu kantu ili bure u kojoj ces otopiti secer, bit ce ti lakse. ravnaj se npr. po tome da uzmes omjer 1:10, tj. 1 kg secera otopi u 10 l mosta (obicno 1 normalna kanta), 2 u 20, itd., ako nemas kantu od npr. 30 l naravno da mozes otopiti secer u 10 l ali tada ces to ponoviti 3 puta. bitno je da se sav secer dobro otopi pa je potrebno dobro promijesati u kanti. kada se sav secer otopio izlij cijelu kantu u bacvu gdje ce ti biti vrenje i dobro promijesaj i to je to, nema velike filozofije!

kvasci: ako kupis ove CM kvasce potrebno ti je 20 g za 100 l mosta ako prethodno nisi most ni masulj sumporio, ako jesi onda dodaj 30 g na svakih 100 l. kvasci iz vrecice su u ioliziranom stanju, suhi su kao prah i potrebno ih je aktivirati i temperirati sto nije problem. vrecica kvasaca je obicno 100 g sto je recimo za 500 l mosta pa od oka procijeni koliko ti imas i koliko ti treba, ne mozes pogrijesiti ako stavis vise jer to nije kemija, samo nemoj opet premalo. uzmi neku posudu koja je duza a uza kao npr. neku plasticnu bocu od cole od 2 l i razrezi je nozem ispod grla tako da napravis jednako siroku posudicu. u nju nalij mlake vode (35-40 °C), nemoj previse, 0,5-1 l, i zatim nasipaj koliko ti treba kvasaca iz vrecice. DOBRO promijesaj i pazi da ti se ne kvasci ne skupe u male loptice i zbog toga je bitno dodavati kvasac u vodu a ne obratno! ako treba mijesaj i 10ak minuta dok se kvasci potpuno ne otope i da nema grudica. tijekom sljedecih 10-20 minuta kvasci ce poceti intenzivno bubriti, napuhivati se i ici prema vrhu posude, cak i van i zato treba cijelo to vrijeme pratiti sto se desava jer oni mogu doslovce krenuti u par sekundi i izliti se van posude! bitno je da kvasci krenu, tj. nabubre se i rastu, to je znak da je sve napravljeno kako treba i u tom trenutku treba cijeli sadrzaj posude sa kvascima izliti u most u bacvu gdje ce biti vrenje. bitno je da ne prode previse vremena od dodavanja, ne bi smjelo proci vise od 25-30 minuta, to je znak da nesto niste dobro napravili, kvasci moraju u tom roku krenuti! kada se dodaju u most potrebno je dobro promijesati most i potopiti kvasce ako su ostali na povrsini. takoder, ne smije biti velika temperaturna razlika izmedu ove mlake vode u kojoj smo aktivirali kvasce i mosta, tj. ako je voda oko 35 nije dobro da je most npr. 15 °C. ako je most prehladan, tj. ako je prevelika razlika izmedu vode i mosta, vise od 10 °C, kvasce treba temperirati, tj. izloziti ih hladnijoj temperaturi kao sto je most. to se moze napraviti da ih se npr. iz posude gdje su bubrili prelije u drugu vecu kantu od npr. 10 l koju smo prethodno napunili sa 6-7 l hladnijim mostom i oni ce tada dalje nastaviti svoje razmnozavanje ali postepeno ce se navikavati na nizu temperaturu, u manjem volumenu, jer ako bi npr. 1 l nabubrenih kvasaca odmah nalili u most koji je 20ak stupnjeva hladnije nego voda u kojoj smo ih aktivirali, nastao bi temperaturni sok i vrlo je vjerojatno da oni dalje ne bi nastavili biti aktivni i vrenje nebi krenulo.

previse sam se raspisao ali nadam se da su ti sada mnoge stvari jasnije.. :thumb:

Au, šta vi radite!!!!!  Čovek je lepo pitao za najjednostavniji način da dobije vino solidnog kvaliteta, za kućnu upotrebu, a vi ga zasipate tabelama, kvascima, enzimima, latinskim nazivima......

Hajde ovako, ako ti je grožđe zdravo, pokušaj da ga bereš što kasnije. Na taj način ćeš dobiti najviše prirodnog šećera.
Drugo, nemoj dodavati veštački šećer, jer ćeš pokvariti i onako labilan odnos šećera i  kiseline. Obzirom da imaš i stonog grožđa, u startu imaš manjak kiseline.
Treće, obavezno dodaj 10 gr vinobrana još u grožđu, onako kako ti je Peca rekao. Obzirom da imaš ručnu muljaču, pretpostavljam malog kapaciteta, proces muljanja će potrajati malo duže, tako da ćeš vinobranom zaštititi grožđe.
Četvrto, poslušaj Pecu i posle 24 sata i prvog skidanja sa taloga, dodaj 10-15 grama vinobrana i 100 grama bentonita (klarola) na 100 litara šire. (nemoj više vinobrana od toga zbog sumnjivog procenta šećera, kako ne bi zaustavio vrenje)
Znači, vinobran rastvaraš u vinu, a bentonit u destilovanoj vodi---100 gr/l.
Mali savet....ako ne znaš kako da rastvoriš bentonit, kupi kanister destilovane vode. Obično je pakovanje od 5 l. malo odspi vode, sipaj bentonit u kanister, zatvori ga i u roku od 24 sata tresi kanister nekoliko puta. Sve će se ravnomerno rastvoriti.
Peto, ako već hoćeš da pokušaš i sa kvascima, uzmi neki kvasac koji se preporučuje za Rizlinge. On će ti bar malo uravnotežiti kiselinu, da ti vino ne bude tupo na ukusu.
I šesto, NAJVAŽNIJE, otvori folder u kompu, i PIŠI sve što radiš!!! Datum, vreme, temperaturu, šta si uradio, kako, koju količinu.....Baš sve!!!!
To će ti biti dobar parametar, da sledeće godine ispraviš eventualne greške.

Pedja pa sta onda, kakve to ima veze?! neka se jos malo pomuci i dobit ce jos bolje vino, ne razumijem zasto uopce ne bi trebao pokusati?? dosta toga smo mu objasnili, covjek je shvatio stvari koje uostalom uopce nist komplicirane i dobit ce sigurno 10x bolje vino nego sto je imao prijasnjih godina! nema kruha bez motike..

Ivane, čovek je početnik i treba prvo da nauči i zapamti osnovne i najjednostavnije stvari. Znači, bez mnogo filozofije, tabela, grafikona i stručnih izraza. Kako bude rastao kao proizvođač i kupovao kvalitetnu opremu, tako će i ulaziti u srž proizvodnje i hvatati finese.
Zašto ga bombardovati nekim stručnim stvarima, koje, ruku na srce, ni mi baš nismo sve isprobali.
Zašto ga zatrpavati kvascima, hranivima, enzimima????? Koju temperaturu fermentacije on može da ima u plastičnom buretu, i koliko će tu bilo koji enzim biti efikasan?
I zašto ga učiti da počne sa "kvarnim" stvarima, poput dodavanja veštačog šećera? Da mu onda objasnimo i dodavanje kiseline, ili pravljenje veštačkog vina od vrele vode, šećera, vinske kiseline i suvog grožđa???
Mislim da svaki početnik treba za početak da dobro usvoji čistu tehnologiju. Za štoseve nikad nije kasno.

No, ovde je dosta toga napisano, pa neka sam odluči šta je za njega najprihvatljivije.

Pedja slazem se, sve je to ok i stoji. usli smo malo dublje u problematiku pa sam mozda naveo i zelio pojasniti i vise nego je on mozda financijski i fizicki voljan i u mogucnosti napraviti ali mislim da bi ipak dobio bolje, prvenstveno zdravije vino kada bi dodao makar dobre kvasce sto zbilja, ruku na srce, nije problem ni nabaviti ni upotrijebiti. ja sam opcenito protiv dodavanja bilo kakvih enoloskih preparata pa tako i svake dorade i manipulacije vina i grozda koja ukljucuje secer, vodu, kiseline.. ja svoja vina uopce ne bistrim, ne stabiliziram u izo tanku, moja vina, pogotovo crna imaju ukupni so2 oko 50 mg koji dodajem samo jednom i to nakon kompletne fermentacije. najbolje je za vino sto manje tehnologije a sto vise kvalitetnog i prirodnog rada u vinogradu..!

SVIMA JEDNO NAJVEEEEEEEEEEEEEEEEEĆE HVALA!!!!!  :lol: Nadam se da, kada budem probao vino, moja reakcija neće biti  :doh: ili pak ??? a možda i  :'(

Da li se vinobran ubacuje samo pre muljanja ili i u toku fermentacije ili nakon fermentacije ili nikad. I zbog čega se dodaje vinobran i klarol?

Da li se vinobran i klarol pre nego što se sipaju moraju rastvoriti ili ne?

@DarkoK - samo polako i bez zurbe u preradi i berbi, procitaj sve dvaput ako ces raditi nesto slozenije sto nisi nikada radio, prati svaki korak, isprintaj si ovih nekoliko stranica teksta da ih imas pri ruci ako di zapnes ali nemas di puno pogrijesiti. vinobran u vinu stvara sumpor dioksid koji preventivno stiti vino od oksidacije ali i koci rad kvasaca, tj. vrenja zato ga nikada nemoj dodavati u vino tijekom vrenja! obavezno poslije, 10 g/100 l a neki dodaju i prije, kada muljaju ili presaju ali manje kolicine, 5-10 g/100 l, ja ga osobno ne dodajem nikada prije vrenja, uvijek poslije. vinobran mozes otopiti u nekoj manjoj kantici prije dodavanja i promijesati da se ne stvore bijele grudice, a zatim ga dodas u cijelu masu. za klarol ne znam jer to ne upotrebljavam..

WOW, nisam mogao da verujem Ivane da se ti i ja možemo negde složiti!  :)

Da, što više rada u vinogradu, planiranja optimalnog roda, davanja šanse čokotu da sam stvori kvalitetno grožđe i nema greške!
Sa druge strane, sa vinom postupati kao sa malim detetom, prilagoditi se njegovim "potrebama" i to je to. Naravno, sva tehnologija, maksimalno čista, bez manipulacija!

Fermentacija u izo tankovima (tankovima sa kontrolisanom temperaturom vrenja) na zahteva dodavanje vinobrana, jer se samim hlađenjem reguliše burno vrenje. Tu je zaista dovoljno uraditi analizu na kraju procesa vrenja i samo korigovati ukupnu količinu SO2.

Ni ja nisam pristalica bistrenja crvenih vina (osim rozea, poput Muskat Hamburga). Reci mi, koliko puta pretačeš tj. skidaš sa taloga crvena vina?

Darko, vinobran dodaješ iz TRI razloga:
PRVI: da bi sprečio oksidaciju grožđa pre muljanja i da bi sprečio da proces fermetacije počne odmah.
-- Tu ti je dovoljno da dodaš 10 gr. na svakih 100 kg grožđa. Znači, kako ga bereš, tako ga posipaš vinobranom, još u traktorskoj prikolici.
DRUGI: da bi odložio, tj. usporio proces fermentacije kljuka, sprečio potamnjivanje kljuka (dobijanje mrke boje) i sprečio rad raznih mikroorganizama koji negativno utiču na kvalitet budućeg vina.
--10-15 grama na 100 l kljuka razmutiš u malu posudu u koju sipaš kljuk.  Sipaš u tank u tankom mlazu uz neprestano mešanje, kako bi se ravnomerno rasporedio po celoj površini. To se radi posle prvog skidanja sa taloga, 24 do 48 sati posle muljanja.
TREĆI: kad se ceo proces završi, dobio si mlado, relativno bistro vino. Uradiš analize i kada dobiješ rezultate, dodaješ vinobran do optimalne količine ukupnog SO2.
-- to je potrebno da bi vino dobilu prepoznatljivu lakoću i prepoznatljive sve ostale karakteristika. Količina koja se dodaje zavisi od rezultata same analize.

KLAROL (bentonit)

Dodavanje bentonita (klarola) istaloženoj širi nalazi sve veću primenu prilikom spravljanja belih vina. I ovde treba naglasiti da se radi o potpuno prirodnom sredstvu – bentonit je jedna vrsta gline, i nalazi se u zemljištu. U trgovini se može kupiti kao prah ili granule beličaste, krem ili sive boje. Pre nego što se doda u širu, prethodno treba pripremiti suspenziju (rastvor). Suspenzija bentonita u vodi se priprema tako što se 100 grama bentonita u granulama (ili u prahu) sipa u 1 litar vode. Ovako potopljen bentonit stoji 24 sata, potom se meša, sve dok se ne dobije rastvor mlečno bele boje. Na 100 litara šire, ukoliko je grožđe zdravo, dodaje se 1 litar ovog rastvora. Ukoliko je grožđe bilo plesnivo, onda na 100 litara šire treba dodati 1,5 do 2 litra rastvora bentonita. Suspenzija bentonita se dodaje širi u tankom mlazu uz neprestano mešanje. Ovo sredstvo reaguje sa belančevinama koje kasnije mogu da zamute vino i prevodi ih u talog, što znači da olakšava i ubrzava bistrenje vina.
Bentonit se dodaje 24-48 sati posle muljanja, kada se kljuk prvu put skine sa taloga.

Kad je priprema bentonita u pitanju ovo je kljucna recenica, sipa se bentonit u vodu, nikako obrnuto!!

@Pedja - a cuj, i to se moralo jednom desiti.. ;) vinograd je cijela prica, kasnije je sve lako ako je grozde zdravo i dobro zrelo. ne treba ti bistrenje, filtracije, velike kolicine SO2, pa cak niti kvasci i hrana, enzimi.. sve je to suvisno ako imas vrhunsko grozde i dobru opremu, naravno i mnogo, mnogo znanja kako doci do odlicnog vina. kod nas u RH izo tankom se naziva tank za hladnu stabilizaciju koji je hladen glikolom i koji temperaturu vina spusta ispod +5 °C kako bi se vino stabiliziralo na tartarate, tj. soli vinske kiseline. nisam sad ovo bas najbolje shvatio, koliko puta pretacem crna vina sa taloga..?? crno grozde berem, muljam/ruljam, dodajem po potrebi kvasci i enzime za izlucivanje boje, ne sumporim ama bas nista prije vrenja, potapam i mjesam 1-2 puta dnevno, maceriram 7-10 dana, vjerojatno cu ubuduce i duze, nakon toga presam, prebacujem u inox bacve da vrenje ako nije zavrsi do kraja. kada zavrsi vrenje i vino je suho, dodajem minimalno vinobrana, 5 g na 100 l, nakon 7-10 dana ga pretacem sa taloga zatvorenim pretokom i to je uglavnom to!

Mislio sam da ti crvena vina duže odležavaju u tankovima. Uobičajeno je skinuti ga (pretočiti) 2-3 puta. Naravno, deo finog, površinskog taloga ide sa vinom. Tu se ne koristi bilo kakav prepart za bistrenje, već samo sila zemljine teže.  :)
Kasnije se to vino nalije u boce i..........dekantira uz veliko zadovoljstvo!  :thumb:

pa neka odlezavaju dulje u tankovima, sad cu puniti mjesavinu frankovke i zweigelta u boce, od prosle godine a crni pinot mi je jos u drvenim barik bacvama, on ide van negdje u 10-om mjesecu, par mjeseci u inox pa u bocu i onda jos par mjeseci odlezavanje u boci i u prodaju. a dotle ce vec biti i mladog vina od ove godine..

E..........još da to probamo. Mmmmmm, ide mi voda na usta.  :thumb:
P.S. ja ću napraviti pun kotlić gulaša od divljači!  :whistle:

hehe, Pedja dogovoreno, jednom priliko sigurno! :thumb:

evo, da postam ovdje koju fotku sadasnjeg, manjeg podruma, na drvenim policama je moja privatna arhiva vina (vrijednost oko 3000 eura..), na fotkama u casi je crni pinot a u baricima je takoder crni pinot dok u inoxicama ima svega, od skrleta, chardonnaya sur lie iz 2006, frankovke, crnog pinota, zweigelta, bijele mjesavine.. ;)

ps. nadam se da se moderator nece ljutiti na fotke ali ako ovdje smetaju neka ih slobodno premjesti kud misli da spadaju, pozdrav!

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_p1010022.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_p1010022.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_p1010023.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_p1010023.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_p1010026.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_p1010026.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_p1010027.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_p1010027.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_p1010028.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_p1010028.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_p1010030.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_p1010030.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_p1010035.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_p1010035.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_p1010037.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_p1010037.jpg)

ivane, da li si sam pravio ove police ili si ih kupio. Ako si ih sam pravio, možeš li da napišeš dimenzije. Mnogo mi se sviđaju :thumb:

kupio sam ih gotove u Bauhausu, jedna kosta oko 50 eura, ja sam ih tijekom godina skupio 4.. 8) ne znam sad napamet dimenzije ali u red stane 7 boca izmedu kojih je razmak 2-3 cm, a u visinu ih stane 6 gdje je veci razmak. otprilike je sirina 1,2 m x 1,4 m visina.

evo link na jednu nasu HR stranicu od firme koja prodaje opremu i enoloska sredstva, ovo je njihova preporuka za preradu bijelog grozda pa koga zanima neka prouci pa pita sta mu nije jasno:

http://www.cedar-hr.com/index.php?option=com_content&task=view&id=23&Itemid=62

Peđa bune me neke stvari koje si napisao o 3 razloga za vinobran.
Kako groždje može da oksidira pre muljanja i zašto nije dobro da proces vrenja počne odmah?
Drugi razlog se očigledno odnosi na belo grožđe, ili grešim?
Treći razlog je malo van amaterske kategorije?

@Dux - Pedja je mislio na to da dodavanjem manjih kolicina sumpora sprijecis mogucu oksidaciju grozda koje jos nije doslo do prerade, ako su visoke temperature i ako je berba i skladistenje losije izvedeno kao npr. branje grozda u velike kace ili jos gore vrece gdje grozde vec pusti sok koji vrlo lako oksidira ako je nezasticen i ako duze vrijeme ceka do podruma. takoder je Pedja htio reci da nije dobro da most pocne odmah raditi pod uvjetom divljih, neselekcioniranih kvasca koji vrlo lako mogu pokvariti vino pogotovo uslijed visih temperatura! ovo se odnosi uglavnom na bijelo grozde posto kod crnog grozda nema odmah presanja i potom talozenja mosta vec je odmah nakon muljanja i ruljanja potrebno pokrenuti vrenje, sto prije to bolje. sumpor dioksid ti ima djelovanje kao antioksidans (preventivno sprecava oksidacije), antiseptik (djeluje na stetne i nepozeljne mikroorganizme tako da ih onesposobljava) i koagulator (znaci djeluje na procese talozenja i bistrenja, tj. pospjesuje koagulaciju vecih cestica kao sto su u vinu najcesce razni talozi i cestice necistoce kod prerade i talozenja mosta). jasnije?? :thumb:

 :thumb: ...Mada 10g na 100kg, kako to pokriti...  ali opet treba praviti razliku između belog i crnog grožđa i tehnologije proizvodnje vina i to jasno naglasiti.

Posle dužeg vremena ponovo sam našao vremena da se javim na ovu temu i to zbog mog neznanja.
U petak, 03.10. sdam obrao vinograd, odmah smuljao goržđe i otočio širu i to samo samotok.
Vinograd se nije pretrgao u rodu ali koliko je bilo toliko je. Grožđe sam u vinogradu stavljao u džakove i nisam mogao da sumporim grožđe već sam odmah po dolasku kući grožđe smuljao i otočio samotok u bure. U taj samotok sam, odmah po otakanju, dodao vinobran u količini od 10 gr na 100 litra i bentonit u količini od 100 gr na 100 litara. Pre dodavanja vinobrana i bentonita sam meračem izmerio jačinu šire i očitao neverovatnih 21 stepen (nečeg ali ne znam čega...ali to je nebitno sada pošto se ostali u to razumeju sigurno.) Prethodnih godina kada sam merio istim tim merčame jačina je išla oko 16 ali sada 21!? Mislim da je na to uticalo to što sam vinograd brao dosta kasnije u odnosu na prethodne godine.
24 sati posle muljanja, otakanja i dodavanja vinobrana i bentonita u širu, uz pomoć creva sam istočio širu iz bureta i to tako što sam se trudio da ne istočim talog, bure oprao i u isto to bure vratio vino. Tada sam i dodao kvasac saccharonmyces cerevisiae i stavio "pućka" ( to je ono što je dioda objasnio u prethodnim postovima na ovoj temi). Kvasac sam dodao u količini od 10 gr na 100 litara jer sam pogrešno proračunao težinu kesice a neradan je dan i nemam mogućnost da kupim odmah već u ponedeljak.
Kvasac sam aktivirao tako što sam u 100 ml tople vode rastvorio 1 kašičicu šećera i dodao 10 gr kvasca, posle 15 minuta dodao još 100 ml sulafitisane šire, a posle još 20 minuta tako aktiviran kvasac pomešao sa 10 litra šire zbog izjednačavanje temperature, a potom sve to nasipao u bure i na isto bure stavio "pućka". Kvasac je inače lepo počeo da nadolazi.

Ono što me interesuje je da li je moguće ovaj isti kvasac dodati posle par dana pošto je potrebno barem 20-30 gr na 100 litra šire i da li ću ikako moći da utvrdim da li je potrebno da se doda još kvasca jer se nadam da će do ponedeljka 06.10. vino možda početi sa vrenjem.

Napominjem da mi je podrum dosta topao i da je komina u kaci gde sam muljao počela da vri posle nekoliko sati ( doduše u nju nisam stavljao vinobran). U kominu sam inače, posle otakanja vina dodao vodu u količini od 50 % više nego što sam otočio vino i dodao šećer u količini od oko 8 kg na 100 litara vode. Kominjak niko ne koristi već od njega odmah po završetku vrenja pečemo rakiju.

Molio bih za odgovor u što kraćem roku jer mi se čini da je situacija "blago urgentna".
Pozdrav diodi, Peđi 50, Ivanu,...ali i ostalim...

Kvasac koji si  ubacio,   u širi se razmnožava matematičkom progresijom, tako da ti neće biti potrebno da dodaješ više. Ako sam dobro razumeo, na bure si stavio "pućka", to je predpostavljam crevo koje ide u neku posudu sa vodom. Ako je to tako, onda odmah to povadi a na bure odozgo na otvor stavi navlaženu krpu i ništa više, sve ostalo će ići kako treba!

Ne nije crevo ali je taj princip. To je ono što je na prvoj ili drugoj strani ove teme dioda nazvao "vranj" i postavio slike. Ne mogu sada to da slikam pa da vidiš kako to izgleda. Košta oko 300 dinara i može da služi i kao običan čep jer ima gumeno dno koje se uglavi u otvor na vrhu bureta umesto čepa...

Evo mene ponovo na forumu jer mi se javio problem.
Vino koje sam pripremio na napred opisan način se nalazilo u drvenom buretu i redovno sam probao manje količine. Vino je bilo dobrog ukusa, mutno ali se nakon istakanja te manje količine, talog odvajao vrlo brzo i to posle nekoliko minuta.
Te probe sam vršio na oko 2 nedelje.
Juče kada sam probao i isto tako istočio manju količinu vina ( u jednoj flašici od NEXT soka 0,2 l ) primetio sam da je vino svetlije boje, manje mutno i da se u njemu nalaze neke mrvice, najverovatnije od kvasca ili tome slično ali me to nije zabrinulo. Valjda je normalno da se mutnoća gubi i da postaje svetlije, providnije itd. Na ukus je dobro da ne kažem odlično. Kako se u dosadašnjim probama, to istočeno vino taložilo vrlo brzo, već posle nekoliko minuta, i moglo tako da stoji i nekoliko dana bez ikakvih promena ostavio sam ga da odstoji nekoliko minuta kad ono, medjutim...
U flašici se napravila magla koja je na visini od 4/5 flašice otpilike. Ta "magla" je jedinstvena i ne "razbija" se usled pomeranja već se pokreće sva zajedno tako da kada nagnem flašicu na stranu "magla" zadržava uvek isti isti nivo od vrha odnosno paralelna je sa nivovoom vina u flašici.
Začudilo me je uplašilo otkud sada ovo i zbog čega, gde sam pogrešio i u čemu i ima li spasa ovom vinu ikako.
Lično mislim da su u pitanju neke gljivice ali ne znam kakve, odakle, zašto,...
Molim za pomoć pre svih Pecu 50, diodu , ali i ostale.
Pozdrav svima
 :scr: :'( :doh: ???

Pozdrav kbdnk

Ne mogu bas da zamislim tu "maglu" u vinu... Ustvari imam neku predstavu kako izgleda ali mi nije jasno kako ostaje kompaktna kada se flasica promucka...

Je li ti bure u kom drzis vino puno do vrha ili ima praznog prostora?
Jesi li dodavao nesto za bistrenje i kada si ga pretakao i kako?

Ma bure je puno. Širu sam otočio odmah posle branja i muljanja. Tom prilikom sam staviovinobran i bentronit. Sutradan sam odvojio talog, oprao bure i vratio vino. Trada sam dodao kvasac i vino je odmah počelo da vri. Sve je bilo ok do juče kada sam probao vino i video ovu "maglu". Vino nisam pretakao ali bih to mogao da uradim ovih dana samo ne znam da li je pametno raditi to sada sa ovim problemom...
Slikao sam flašicu ali ne znam da lićeš videti nešto. Jednom je sa blicom a jednom bez...
Hvala u svakom slučaju i pozdrav svima
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/18/18_img_2637(large).jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=18_img_2637(large).jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/18/18_img_2638(large).jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=18_img_2638(large).jpg)

Ako sam dobro razumeo ti nisi odlio vino sa taloga nakaon zavrsene fermentacije i ono je i sada na stelji?

Ajde stavi tu flasicu u frizider i vidi hoce li se vino izbistriti? Mislim da hoce jer je krenulo da se bistri ispod povrsine...
Nema smisla da ga pretaces dok je ovako mutno, prvo cemo smisliti nesto da ga izbistris pa ga onda pretoci.

Da, da...Posle onog odvajanja od taloga koje sam izvršio sutradan posle otakanja šire vino više nisam pretakao. Kažem...vino je bilo mutno i išlo je na bolje ako se može tako reći ali sada je iskrslo ovo što je iskrslo. Sad odmah ću da stavim flašicu u frižider. talog se već pojavio u flašici ali se vino nije izbistrilo u flašici. Napominjem da se pre dve nedelje vino bistrilo u flašici već posle nekoliko minuta.
Kaži mi samo jer misliš da će se vino izbistriti u frižideru i koliko je potrebno da bude u frižideru po tebi.
Pozdrav.

Trebao si odliti vino sa taloga nakon zavrsene fermentacije, ne znam zasto to nisi uradio...
Pretpostavljam da je ovo kod tebe koagulacija belancevina i da ce se na hladnom istaloziti ali ne mogu ti reci za koliko dana. Prati sta se desava i kako se bistri... Evo ti ispod Pecin odgovor sa druge teme a tice se bistrenja vina, pretpostavljam da ce se i on ukljuciti i da ce ti dati neki dobar savet...

ja sumnjam na tegljivost vina jer ga ti nisi pretocio ni jednom a vrenje je zavrsilo pre dva meseca a ovde se toliko pisalo o pretakanju moraces sam da procenis da kada ga presipujes dali se razvlaci, a ovako dugim lezanjem na stelji je neminovan i miris sumpor vodonika zbog raspadanja kvasaca u vinu

Moguce je da je darko u pravu i da se radi o tegljivosti vina...
Tegljivost se javlja kod mladih belih vina koja imaju malo alkohola i nisu pretakana niti su bila u kontaktu sa vazduhom.
Dakle, tvoje vino ispunjava sve uslove ;D
Pokusaj da sipas vino iz flasice u sto tanjem mlazu pa vidi da li se mlaz razdvaja na kapi ili se ne razdvaja... Ako se ne razdvaja onda je tegljivost.

Ako je tegljivost u pitanju relativno lako se resava sumporisanjem i pretakanjem uz sto intenzivniju aeraciju...

Video sam poruke ali nisam stigao da odgovorim odmah jer sam imao goste.
Vino sam danas pretočio tako što sam istočio vino, bure oprao vratio ga na mesto i potom vratio vino. Vino sam pre vraćanja u bure aerisao otvorenim pretakanjem iz suda u sud presipavanjem iz velike visine nekoliko puta. Pre početka istakanja, vino sam sumporisao sa 10 gr vinobrana na 100 litra.
Po završetku "operacije" sam istočio još jednu flašicu 0,2 litra vina kako bi je upoređivao sa onih 0,2 litra od pre pretakanja i isto je svetlije boje bez vidljive magle koja je bila ranije.
Tu "tegljivost" nisam primetio ali pošto sam neupućen možda sam bio i ćorav kod očiju. Vino je uobičajno i ne deluje mi da ima bilo kakvu "maglu". Stijelju koju pominjete ili talog iz bureta sam otočio u jednom većem staklenom sudu koji je još u toku dana počeo da se predvaja odnosno da se taloži tako da mislim da će sve biti ok ali ipak da sačekamo.
Po Pecinim rečima za 5-10 dana vino bi trebalo da se izbistri....
O tom potom.Pozdrav svima i čujemo se

Ljudi, prošlo je 10 dana od pretakanja i sve je ok. Vino se izbistrilo ali mislim da drveno bure u kojem se nalazi vino više nije puno već da je usled odvajanja taloga sada puno do oko 80 % od ukupne zapremine.
Pošto je neminovno da ovih dana počnem da "koristim" to vino interesuje me da li je pametno ovih dana da vino pretočim iz tog drvenog bureta, u kojem je bilo do sada, u plastično bure sa plivajućim poklopcem.
Ukoliko je to potrebno voleo bih da čujem Vaše mišljenje na šta treba obratiti posebnu pažnju prilikom pretakanja tj. da li treba dodavati neko sredstvo za bistrenje, vinobran, filtiriranje i kako...
Pozdrav

Pošto imaš bure sa plivajućim poklopcem, možeš, i najbolje je da pretočiš vino u to bure. Potrebno ti je parafinsko ulje i 10 gr vinobrana na dno bureta sipaj nasuvo. napuni koliko ima, stavi plivajući poklopac i zalij ga parafinskim uljem i, i pa pij to vino za to si ga proizveo.

Hoću Peco, hoću...
Sad će mu "vidiš čudo".
Hvala puno i pozdrav svima

Pošto sam na forumu novi prvo moram da ga pohvalim,za vinare amatere je prava stvar.E sada da vam izložim moj problem pa se nadam da će mi neko dati dobar savjet.Naime ove godine sam proizveo jako lepo crno i roze vino ali kod belog se pojavio problem.U vinu se pojavio sumporvodonik kako nisam blagovremeno odreagovao on se naj verovatnije povezao sa alkoholom i stvorio merkaptan.Učinio sam sve kako je Peca50 lepo objasnio,sa sunporenjem i otvorenim pretakanjem pa čak i sa gramom plavog kamena poboljšanja je bilo ali miris još nije zadovoljavajući.Dali da se nešto pokuša sa aktivnim ugljenom i kako nek neko da podrobni odgovor.

Pozdrav Duje!
Proces gubljenja mirisa na sumpor-vodonik traje 15-tak dana. Nemoj da te to zabrinjava, za par dana će se izgubiti miris, uradi ako si u mogućnosti još jedno pretakanje, ako se miris neizgubi i posle 5 dana od danas!

I ne pomišljaj na aktivni ugalj! Skinućeš SVE mirise.

Pre svih, želim da se obratim Peci50 i  Diodi, u stvari ne mogu a da se njima ne pohvalim...
Sad sam imao goste na večeri...Uz torteline smo služili moje vino...tj. vino koje sam napravio uz pomoć foruma.
Utisci su...da ne pominjem...U jednom momentu jedna od gošća je rekla: "...do ove večeri sam mislila da je "Michel Torino" najbolje vino na svetu ali od sada..."
Mislim šta da Vam kažem...
Ovaj forum je čudo...
Pozdrav svima...

kbdnk, drago mi je sto to cujem :thumb:
Cini mi se da je bilo nekih problema sa bistrenjem, ako sam dobro zapamtio! Ili je bila tegljivost u pitanju... Davno bilo, uglavnom vidim da su svi problemi reseni i da uzivas u vinu :whistle:

Da, da...bilo je problema sa bistrenjem vina ali sam taj problem rešio brzo i lako uz pomoć Pece50.
Sad je sve više nego ok.
Prezadovoljan sam i ja...Samo da je zdravlja a vino je da se pije...
Pozdrav svima...

Ovakva lepa priča u svakom slučaju prija, ali dali bi toga bilo da se vi niste pojavili ovde sa svojim zapažanjima, problemima, i savetima. Tu smo da se družimo i rešavamo određene probleme ili zastoje, ujedno svi zajedno pružamo mogućnost onima koji prate da reše svoje nedoumice i probleme i pridruže nam se. Zato opšta poruka bi bila: pišite o svojim rezultatima, uspesima, i neuspesima, nema sramote ako nešto nije uspelo, naći će se lek i za to!

Pa došlo vreme da se sumiraju reezultati ;) Prošao je i Trifundan i kao što se svake godine unazad organizuje rezanje vinograda i proslava Trifundana tako je bilo i ove. Domaćin slave ove godine bio je moj tast, tako da sam i ja imao nekakvu ulogu "zamenika domaćina". Bila televizija i sve zabeležila. A imalo se šta i zabeležiti.
Prvo smo otišli u kraljev vinograd koji se nalazi na imanju kraljevske porodice Obrenović. Naravno protokol nalaže da se loza zalije vinom i da se vinom nazdravi, i tu sam došao u prvi plan, jer sam poneo vino koje je proizvod zajedničkog rada svih nas sa foruma.
Doduše ja sam tu bio fizička radna snaga a vi mozsk ekipe ::) U svakom slušaju da nije bilo svih onih saveta, teško da bi mogao da poslužim bilo šta.
Nakon rezidbe kraljevog vinograda, prešlo se na tradicionalno izjedanje roštilja, pečenja,...
e tu sam izložio svoje vino. Flaširano u bocama 0,75l, sa etiketom. I mogu vam reći da su komentari ljudi koji su konzumirali bili odlični. Naravno bilo je i par kritika, ali ne na račun vina, već na račun dizajna etikete koje će biti otkklonjene.
U svakom slučaju drago mi je da je sav trud i rad bio nagraćen pozitivnim kritikama.
I da ne zaboravim.  Na dan slave pročitan je i proglas koji je imao za cilj promociju vina Smederevka, te je formirano i "Dobrovoljno društvo ljubitelja vina Smederevka" koje ima za cilj očuvanje i negovanje ove sorte, kao i razvoj vinogradarstva i vinarsstva na području smederevske regije.

Čestitam!
Drago mi je da si zadovoljan, a plus zadovoljstvo je ono koje spontano daje pozitivno mišljenje o vinu koje si proizveo, a od strane ljudi koji koji znaju šta je vino!

Posle dužeg vrermena evo mene ponovo na foumu.
Hteo sam da pitam upućenije kao što su peca 50, dioda i ostali.
Vino sam posle bistrenja pretočio dana 27.12.2008. godine iz drvenog u plastično bure uz dodavanje vinobrana. Vino sam u plastičnom buretu normalno konzervirao tečnim parafinom. Od tada se vino nalazi u u plastičnom buretu i odatle ga koristim.
Da li trebam da vršim još nekakve radove sa tim vinom (osim da ga pijem ::)) pri čemu mislim na pretakanja, sumporisanja i dr pošto je vino bilo bistro još u vreme pretakanja u ovo bure, i da li postoji opasnost da se nešto desi vinu u smislu zamućenja, kišeljenja i sl. 
Hvala na odgovoru unapred i pozz svima

Pošto ti je vino dobro, a polako nestaje (piješ ga), a plus zaštićeno sa parafinskim uljem, moja preporuka ti je da nediraš ništa. Predpostavljam da to nije količina (2-3 hiljade litara, već je manji sud). Popiće se to do sredine proleća. Ako već imaš saznanje da se to neće popiti, moja preporuka ti je da to vino sipaš u PVC balone (od mineralne ili obične vode), a deo u boce, pa onda oslobodi sud i operi, a ovo što si iztočio ostaće nepromenjeno sve dok se ne popije.

Ne verujem da će se popiti u tom roku. Zato i pitam da li trebam da radim nešto oko vina sada da mu se ne bi desilo nešto strašno ukoliko ga npr ne pretočim., ne sumporišem ili ko zna šta već... ne znam ni ja. Ipak je ovo amaterska tema...Strah me je da ne počne da menja ukus na lošije zbog nečeg...Da li smem da ga ostavim ovako kako je sad u buretu konzervirano parafinskim uljem ili ipak trebam nešto da radim, da li trebam da očekujem neke promene na vinu i sl.
Ko pita ne skita...i ko pita bude glup je 5 minuta a onaj ko ne pita ostane glup ceo život!
To sam hteo da pitam.
Pozz

Pa trebalo bi da obaviš 2 pretakanja. Ti si, kako sam razumeo samo jednom pretočio vino posle završetka fermentacije. Trebalo bi da ga pretočiš još jednom i da ga ujedno skineš sa finog taloga koji se stvorio u međuvremenu. Takođe, trebalo bi da dodaš i do 5g vinobrana na 100l vina.

Markoni otočio sam ga i odvojio od tog finog taloga. Kada sam ga odvojio od tog finog taloga stavio sam 10 gr vinobrana na 100 l. Tada sam ga preebacio iz drvenog u plastično bure i nalio tečni parafin. To se desilo pred novu godinu. Vino je dobrog ukusa ali mene plaši "da mu se sada nešto ne desi".
U stvari neminovno je da će mu se nešto desiti...jer sam krenuo na njega...šalim se normalno.
Pozz

Razumem ja da si ti njega pretočio, ali koliko i kada, tačno. Znači, trebalo bi da bude prvo otakanje sa grubog taloga (mrtve ćelije kvasaca,...) do 15 dana nakon završetka fermentacije, zatim I pretakanje 1 mesec kasnije, a II pretakanje 2 meseca posle. Tako ti je po prof. Joviću, i mislim da tako većina nas i radi :scr: Ako si dodao samo tih 10g vinobrana, onda bi trebalo da, ako se odlučiš na pretakanje, dodaš još 5g na 100l pre pretakanja. Sigurno sada imaš ponovo talog, tako da mislim da je potrebno da ga još jednom pretočiš i dodavanjem vinobrana pojačaš zaštitu od predstojećih toplih dana.

Pozdrav svima!
Nego ja sam totalni pocetnik u pravljenju vina :) znaci nemam ni malo iskustva i niko u mojoj porodici nikada nije pravio vino... Da ne duzim, ovako, moze li neko da mi neko ukratko opise kako se pravi vino i sta mi je sve potrebno da bi ga napravio ili da mi da linkove od tema u kojima pise ovo. Iskreno nisam mogao bas da se snadjem ovde na forumu, nadam se da nije problem.

Dobro dosao.Evo linka pa malo procitaj,ako bude nejasnoca pitaj,neko ce ti vec odgovoriti.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,6.0.html

Hvala, to sam video, ali meni treba malo vise informacija :). Inace u planu mi je da pravim belo vino.

Pokusaj sa ovom temom :)

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,88.0.html

E to mi treba, hvala :)

Nabavio sam skoro sve sta mi treba, posavetovao se jos sa dedom od druga i sledece nedelje odoh na berbu i pravljenje :)

Javljaj kako napredujes ;)

Vazi :)

Evo mene ponovo na forumu posle dužeg vremena.
Prethodna godina mi je bila dobra što se tiče kvaliteta vina čemu su zaslužni mnogi sa ovog foruma a pre svih dioda i naravno Peca50 bez čijih saveta i preporuka to nikako ne bi bilo onako kako je bilo i kako je ispalo.
Prošlogodišnje vino je na izmaku i nadam se da će "izdržati" do stizanaja ovogodišnjeg.
Ono što me interesuje je da li postoji neki način da "Mi amateri" bez neke sofisticirane tehnologije izfiltriramo vino. Pitam ovo zato što bih pokušao ove godine, ukoliko "preskoči" neki litar prošlogodišnjeg vina da isto flaširam i tako vremenom napravim neku zbirku :D...ukoliko ne padnem u iskušenje pa upropastim zbirnu >:D.
Plašim se da se vremenom to vino ne nataloži u flašama i onda dobijem NIŠTA ;D. Vino je kristalno bistro, kada stoji u frižideru u flaši i posle nekoliko dana ne taloži se ništa, a nalazi se inače u plastičnom buretu sa plivajućim poklopcem, zaliveno tečnim parafinom. Nikada nije filtirirano osim što sam ga pretakao nekoliko puta i na samom početku, prilikom muljanja mu dodao bentonit.
Nešto sam razmišljao da je možda pametno da sam po završetku fermentacije i odvajanja od taloga mogao vinu da dodam opet bentonit ali sam video da se i sa bentonitom može preterati tako da...Bilo kako bilo sada je kasno za ovakvu intervenciju oko prošlogodišnjeg vina ali nije loše znati jer sam ove godine kupio po 150 kg semiona i suvinjona i kod mene je već započela nova sezona tako da nije loše znati i ove detalje...
Hvala na odgovoru i pozz svima...posebno diodi i Peci50
 

E pa druže, zdravo ;D

Što se filtriranja tiče, nema potrebe za tim, vino je se do sada sasvim dovoljno stabilizovalo i nataložilo prirodno. Tako da ako ga flaširaš i ostaviš da stoji, npr. godinu dana, pojaviće se taloga za možda pola kašičice za kafu, što je ništa. A drugo, postoje dve vrste vinara, oni koji primenjuju filtriranje i oni koji ga ne primanjuju. Filtriranje je bitno za vinarije, jer laik dosta bira vina prema izgledu, tako da kada vide talog mogu da odustanu od kupovine. Nama profesionalcima  ::) neće da smeta.

Probaj da ipak sačuvaš neku flašu vina, jer je moje vino iz 2007. godine, tek sada počelo da pokazuje svoje kapacitete i siguran sam da će biti još bolje kroz neku godinu.

Markoni, ovo oko čuvanja je gotovo "nemoguća misija" ali videćemo...
Isto tako si u prava da "...nama profesionalcima ne smeta ništa...". Pa još Djura Jakšić je rekao: "Vino ne može da bude loše nego samo dobro i bolje".
Pozz

U nedelju idem da berem grozdje i da zapocnem pravljenje vina.  :thumb:

Evo obrah grozdje sve sam odradio i sada treba da cekam :)
Moram vam reci da sam uzivao, imao sam pomoc drugara oko branja i uklanjanja petaljki i sve je super proslo!
Inace nisam pravio od belog nego od crnog hamurga, tj valjda je to hamburg :) jako je slatko.
Belo jos nije u potpunosti zrelo.

Juce sam preradio malo bijelog grozdja na sledeci nacin:
Izmuljao sam  grozdje, Sumporisao kljuk, zatim ispresao da odvojim siru, stavio u sud za fermentaciju i dodao kvasac.
Da li sam nesto pogrijesio u ovom postupku i mogu li izvrsiti bistrenje kada se zavrsi fermentacija?   

Dragisha,jedino sto posle presovanja i odvajanja sire nisi stalozio istu i odvojio od taloga,pa tek tada ide u sud za fermentaciju i dodavanje kvasaca, hrane itd.Sto se tice bistrenja za to imas vremena,nemoj da brines.

Dragisha, imaš u ovoj temi samo malo napred objašnjeno. Trebao si najpre da otočiš širu na način kako si uradio, dodaš vinobran i sredstvo za bistrenje, sačekaš 24 sati a onda odvojiš širu od taloga koji se stvrio za tih 24 sati, talog vratiš u kominu, bure opereš i vratiš ovako odvojenu širu od taloga pa tek u tako pripremljenu širu dodaš kvasac.
Neka me neko ispravi ako nisam u pravu ali mislim da je tako potrebno raditi.
Dođe vreme da i ja nekom dajem savete :whistle:. Ne mogu da verujem ::)
Pozz Dragisha

Procitao sam sta sam trebao da uradim, ali malo kasno. Vrenje je pocelo i to veoma burno. Svatio sam da cu bistrnje moci da uradim i kasnije, ispravite me ako grijesim.
Crno vino je zavrsilio burno vrenje i sada samo po neki mjehuric se pojavi. Sa ukusom sam veoma zadovoljan, ali se i ja bojim da se sada nesto ne iskomplikuje. Jedva cekam da se zavrsi i ovo tiho vrenje pa da ga pretocim u inox, dodam vinobran i ostavim da stoji.
Hvala svima na savjetima i pozivam sve koje put nanese u Banja Luku na degustaciju.

danas prem buriće, sutra berem i muljam grožđe grožđe- rodilo dosta, kvalitet yadovoljavajuć- biće vina!

Zavrsila je burna fermentacija bijelog vina koje sam stavio prije 8 dana. Prilikom stavljanja na fermentaciju nisam uradio bistrenje vina. Sta sada treba da uradim sa tim vinom ? Da li je vrijeme da ga pretacem ili ?

Nemoj ga jos pretakati, pusti ga jos da dovire i odlezi 15ak dana pa onda...

Ovoga puta mi zaista treba pomoć - i to hitna  :'(
Sa crnim vinom je sve O.K. ali imam problem sa belim vinom,naime to i nije vino jer posle 10 dana još ne vri  :doh:. Vino pravim više godina ali sam tek ove godine po prvi put dodavao vinobran pri muljanju grožđa.Belo vino sam kao i obično otočio odmah,prehranio sa 3 % šećera i ostavio u plastičnom buretu da vri.Prva greška koju sam napravio je ta da sam bure zatvorio originalnim poklopcem ali ne do kraja i kada sam posle nekoliko dana ukapirao da vino nema nameru da počne vrenje,otočio sam ga sa taloga i dodao kvasac po uputstvu.Uz to sam još i zagrejao širu da bi pospešio vrenje.I evo već drugi dan i ništa  :( Šta mi savetujete?

Na koliko stepeni si je zagrejao? Da nisi mozda pasterizovao siru :)
Koliko vinobrana si dodao? Pokusaj sa aeracijom, ako temperatura nije niska mora da krene.

Pa ako si dodao kvasac trebalo bi da krene,nema razloga da ne krene.

Moguće da sam pregrejao širu i time zeznuo stvar-nisam merio temp. šire.Da probam ponovo dodati kvasac?

Pa probaj sada vise nemas sta da izgubis.

Sinoc sam sipao siru u bure i pojacao je sa 3kg secera.Na kolicinu od 85l stavio sam 5g vinobrana.Temperatura u prostoriji je 25 preko dana a 18 preko noci.
Za koje vreme bi trebalo da pocne vrenje,posto jos miruje?

Da li si dodao kvasce?

Nisam.

Dodaj ako imas gde da ih kupis.Vrenje ce krenuti jos danas,najkasnije sutra.Prvo ce biti tiho a onda sve jace.

A ako ne dodam?

Pa vrenje ce krenuti ali je bolje ako ih dodas.Divlji kvasci ne mogu da proizvedu vise od 10%alkohola.

Ok,hvala.

Može li da vri pasterizovana šira uz pompć kvasca? Ne verujem da sam svoju pasterizovao ali za svaki slučaj da pitam.

Moze da prevri, sumnjam da si je toliko zagrejao.
Taj moj kometar je bio saljiv sto se vidi po onom smajliju...
Dodaj kvasac, aerisi i krenuce sigurno.

Pozdrav svima, evo mene ponovo sa slicnim pitanjima. Prosle godine sam sa vasim savjetima uspio da po prvi put  spasim siru te da napravim vino. Dobio sam polu-slatko ali se u slast popilo. Ove godine sam ponovo pokusao ali su mi ponovo potrebni Vasi savjeti. Prije 20 dana sam obrao crno grozdze te izmuljao. Kolicina secera  20, vinobran -10 g na 100 l.  Na sud sam stavio poklopac kroz koji je mogao uci vazduh. Smjesu sam svakodnevno mijesao te sam nakon 8 dana odvojio siru od taloga.  Ponovo sam dodao 10 g vinobrana, a sud je bio zatvoren sistemeom vranj poklopca. E sad je tu problem. Cini mi se da se nije pokrenula fermentacija (podrum sa vinom nije u blizini pa ne mogu svakodnevno vrsiti kontrolu, a od odvajanja sire proslo je 15 ak dana. Sta da radim? Moram da kazem da je prosle godine fermentacija trajala i trajala, a koliko je trajala pokazuje i cinjenica da sam dobio poluslatko vino. Takodje se pridruzujem prijedlogu da je potrebno da svako otvori svoj folder u racunaru u kojem ce se zapisivati postupci, kako bi iduce godine izbjegli greske koje se ponavljaju. :doh:

Kolika je temperatura u podrumu gde drzis siru?Ne razumem kako se nije pokrenula fermentacija kada si pretocio vino?Valjda je trebala da se zavrsi u tih osam dana koje pominjes pre pretakanja.

Pozdrav svima.
HITNO! Berbu vinograda obavio sam 17.10. po hladnom vremenu. Odmah smuljao grožđe, otočio širu. Posle 30 sati ponovo otočio širu od taloga, stavio vinobran 10g na 100 litara. Nisam stavljao kvasce. Danas je 26.10. ali fermentacije i dalje nema. Kupio sam vinski kvasac"Vrelko" ali na njemu piše da je za crna vina. dali da stavim kvasac ili da čekam prirodno vrenje.
Pozdrav svima.
Unapred hvala

Mislim da nisi trebao da dodaješ vinobran posle otakanja vina sa kljuka jer si ga već stavio na početku. Trebao si da sačekaš kraj fermentacije posle otakanja, pa pri sledećem pretakanju da dodaš vinobran. Ja sam otakanje izvršio posle 12 dana. Iako mi širomer pokazuje da nema neprevrelog šećera, nastavila se tiha fermentacija u inoxu koja će najverovatnije trajati još nekoliko dana.
Jesi li dodavao kvasce posle muljanja grožđa? Pošto nisam siguran da će divlji kvasci moći da se oporave i nastave fermentaciju.
Ja sam imao istu situaciju prošle godine, pošto nisam stavio vinobran pri muljanju :doh:, već posle otakanja. Ali sam stavljao kvasce pri muljanju i fermentacija se nastavila bez problema.

I ja sam imao sličan problem iako sam dodao kvasac Vrelko, ali za bela vina. Šira nije počela da vri oko 2 dana. Onda sam pretočio širu u drugi sud, izvršio aeraciju i posle sat vremena počelo je burno vrenje.
Ako si siguran da vrenje nije počelo, mislim da možeš pokušati da sa dodavanjem kvasaca. Na pakovanju piše kako se priprema. Pokušaj da nađeš kvasce za bela vina.

Hvala. :thumb:
Inače vršio sam areaciju pre 2 dana

cao vinsi strucnjaci  ja nemam pojma o toj vasoj temi ali mi je interesantna i ja sam ponekad ispecem nesto rakije  ali sve je to nekako napamet pokisalis voce pa otprilike kad nadodje mi pecemo  ove sam godine kupio 500 kg grozdja i izmuljao ga te potrpao u bacvu recite mi kako da znam kad je to spremno za pecenje rakije posto nisam otakao vino ovo moje grozdje stoji vec petnestak dana ja sam ga svaki dan mjesao da lije to greska a neki kazu da ni sad nije kasno otociti vino sta da radim pomagajte

Pozdrav svima! 
Ja sam nov član i ove godine sam prvi put cedio grožđe. Zahvaljujući tome što sam čitao savete sa ovog sajta uspeo sam da od oko 120 kg grožđa proizvedem  60-tak litara lepog crnog vina koje mi se veoma svidelo. Dobilo je ekstra boju i ukus. koristio sam samo 10 gr vinobrana i nisam koristio kvasce. Svi koji su ga probali su se oduševili.Vino je jako crne boje, malo suvlje i trpkog ukusa . Planiram za sledeću godinu da se malo više posvetim svemu i nadam se da će biti rezultata. Želeo bih da nabavim i Inox pa da to bude sve malo ozbiljnije.

Za otakanje vina ti nije kasno, možeš sve informacije naći na forumu. I nije greška što si ga mešao svaki dan, još ako si ga mešao više puta dnevno to je pun pogodak :thumb: A što se rakije tiče, promašio si mesto za to pitanje :whistle: imaš deo koji je san+mo za rakije :thumb:

ljudi otocio sam pedeset litara vina  sta dalje   ovo vino je vec sada malo kiselkasto

citaj malo   ;D

Ako je ciknulo (usircetilo se) ubaci u njega kreca da neutralises isparljive kiseline pa u kazan, tu od vina nema nista ::)

Malo kiselo je sirok pojam.Mala kiselina se oseca u skoro svim mladim crvenim vinima.Probaj ga posle pretakanja,neka malo odstoji pa ces videti da li se kiselost povecava ili ne.

Pitanje i konstatacija: Stavio sam metalnu slavinu ( jednorucna od prohroma ) na ono " moje" polipropilensko bure.Da li sam pogresio sto nisam stavio plasticnu slavinu  :scr: s` obzirom da se plasim da mi nisu uvalili slavinu od prohroma a ono "kinez" koji ce vremenom da oksidira i pokvari mi moj prvenac.E, onda bi stvarno "puko"  >:(, to bi me dotuklo.
Poslusao sam majstore pa sam probusio poklopac i postavio vranje.Sada vino lepo fermantira u tom buretu. :lol:
Pozdrav svim zaljubljenicima u ovo sto radimo. ;)

Merio sam proslogodisnji vranac , bez dodavanja kvasca ima 13% alkohola.

Divlji mogu nagurati preko 10 % ali je fermentacija mnogo sigurnija i predvidljivija sa selekionisanim kvascima...

ma samo da kazem bravo,
citav dan - po malo iscitavam ovu temu
odusevljen sam :)

Ja bih da postavim pitanje vezano za vrenje šire Smederevke. Naime, radi se o tome da 50l šire vri već mesec dana. Ubacivao sam selekcione kvasce. Počelo je burno, sada tiho vri. Primećujem kako se još podižu mehuri CO2. Šira je mutna. Interesuje me da li je to dobro, ili sam napravio neku grešku pa toliko dugo vri?

Stari ljudi kažu da šira vrije 40 dana, tako da mu se ja DarkoK uopšte ne bih sekirao. Probaj ga, to ti je još bolji pokazatelj. Ja sam u moju ružicu stavljao kvasce a ona je počela da vrije tek posle 5,6 dana i evo sad je trenutno pijuckam i ama baš joj ništa ne fali

i mene zanima da li moze da lose utice metalna slavina na vino.... :doh:

NE ako nije od gvožđa ili bakra.ako je od prohroma ili plastike nema problema.
Nema "kineza" u Srbiji zemlji!dovoljni smo sami sebi.tj. ima lošeg(fušeraja) materijala ali mi ga sami pravimo(tanak prohrom).

Pretpostavljam da je to slavina za instalacije, (voda, gas) ranije je bilo kineskih, ali najvise italijanskih.
Ne bi trebalo da imas problema, koriste se i u domacinstvima. Uostalom ako i kada primetis neke promene u vidu rdjanja baci je.

Ovako cu ove godine vinificirati bijele sorte.

1.   VINIFIKACIJA BIJELE MJEŠAVINE
-   Slador oko 17-17,5 babooa / 85-88 °Oe, kiseline oko 6,5 – 7
-   Masulj zasumporiti sa 5g/100l vinobrana i 5g/100l c-vitamina
-   Dodati u masulj enzim Lallyzime HC 1g/100kg masulja uz miješanje
-   Prešati
-   Taložiti bocama s ledom (5x5L svaki dan), vinobranom 10-15g/100l (ovisno o stanju grožđa/mošta), OptiGELom ili kombinacijom Hydroclara i Sil Flocka/Bentonita
-   Nakon 48h odvojiti sa taloga
-   Rehidrirati kvasce Uvaferm CEG 15-35g/100l (ovisno o stanju grožđa i uvjetima za vrenje), preporučeno 20g/100l
-   Rehidrirati kvasce Lalvin QA23 preporučeno 25g/100l (ovisno o stanju grožđa i uvjetima za vrenje)
-   Rehidrirati kvasce Lalvin EC1118 preporučeno 25g/100l (ovisno o stanju grožđa i uvjetima za vrenje)
-   Dodati hranu za kvasce Fermaid E (Blanc) 20g/100l na početku fermentacije, 20g/100l nakon 4 dana. Uz povremeno puhanje i dizanje kvasaca kroz otvor za bućkalicu
-   Pri kraju fermentaciju puhanjem podići talog kvasaca čime se pospješuje uspješan završetak fermentacije do suhog vina
-   Na kraju fermentacije zasumporiti sa 10g/100l vinobrana i otvoreno pretočiti, uz povremeno dizanje taloga, nakon 10-14 dana
-   Nakon prvog pretoka osigurati sto hladnije uvjete u podrumu radi postizanja hladne stabilizacije tartarata
-   2-3 tjedna prije drugog pretoka, polako podizati temperaturu u podrumu i dodati neko od bistrila. Hydroclar (15ml/100l) + Sil Flock (50ml/100l) ili Hydroclar+Bentonit (~50g/100l)
-   Nakon 10-14 dana pretočiti uz filtraciju sa K300 ili K200


2.   VINIFIKACIJA GRAŠEVINE
-   Slador oko 18,5 babooa / 93 °Oe, kiseline oko 6,5
-   Masulj zasumporiti sa 5g/100l vinobrana i 5g/100l c-vitamina
-   Dodati u masulj enzim Lallzyme Cuvée Blanc 2g/100kg masulja uz miješanje
-   Macerirati 3h pri temperaturi od 8-10 °C (hlađenje suhim ledom)
-   Prešati
-   Taložiti bocama s ledom (5x5L svaki dan), vinobranom 10-15g/100l (ovisno o stanju grožđa/mošta), OptiGELom ili kombinacijom Hydroclara i Sil Flocka/Bentonita
-   Nakon 48h odvojiti sa taloga
-   Rehidrirati kvasce SIHA Activ 7 15-30g/100l (ovisno o stanju grožđa i uvjetima za vrenje), preporučeno 20g/100l
-   Rehidrirati kvasce Uvaferm CEG 15-35g/100l (ovisno o stanju grožđa i uvjetima za vrenje), preporučeno 20g/100l
-   Dodati hranu za kvasce SIHA Proferm plus (H+2) 20g/100l prije dodavanja kvasaca i 20g/100l nakon 4 dana od početka fermentacije. Uz povremeno puhanje i dizanje kvasaca kroz otvor za bućkalicu
-   Dodati hranu za kvasce Fermaid E (Blanc) 20g/100l na početku fermentacije, 20g/100l nakon 4 dana. Također na početku fermentacije dodati OptiWHITE inaktivni kvasac u dozaciji od 30-50g/100l (preporučeno 40g/100l). Uz povremeno puhanje i dizanje kvasaca kroz otvor za bućkalicu
-   Pri kraju fermentaciju puhanjem podići talog kvasaca čime se pospješuje uspješan završetak fermentacije do suhog vina
-   Na kraju fermentacije zasumporiti sa 10g/100l vinobrana i otvoreno pretočiti, uz povremeno dizanje taloga, nakon 10-14 dana
-   Nakon prvog pretoka osigurati sto hladnije uvjete u podrumu radi postizanja hladne stabilizacije tartarata
-   2-3 tjedna prije drugog pretoka, polako podizati temperaturu u podrumu i dodati neko od bistrila. Hydroclar (15ml/100l) + Sil Flock (50ml/100l) ili Hydroclar+Bentonit (~50g/100l)
-   Nakon 10-14 dana pretočiti uz filtraciju sa K300

3.   VINIFIKACIJA ŠKRLETA
-   Slador oko 18,5 babooa / 93 °Oe, kiseline oko 6,5
-   Grožđe u kašetama prskati SumpoVINOM
-   Masulj zasumporiti sa 5g/100l vinobrana i 5g/100l c-vitamina
-   Dodati u masulj enzim Lallzyme Cuvée Blanc 2g/100kg masulja uz miješanje
-   Prešati
-   Macerirati 3h pri temperaturi od 8-10 °C (hlađenje suhim ledom)
-   Taložiti bocama s ledom (5x5L svaki dan), vinobranom 10-15g/100l (ovisno o stanju grožđa/mošta), OptiGELom ili kombinacijom Hydroclara i Sil Flocka/Bentonita
-   Nakon 48h odvojiti sa taloga
-   Rehidrirati kvasce Lalvin QA23 25-40g/100l (ovisno o stanju grožđa i uvjetima za vrenje), preporučeno 30g/100l
-   Dodati hranu za kvasce Fermaid E (Blanc) 20g/100l na početku fermentacije, 20g/100l nakon 4 dana. Također na početku fermentacije dodati OptiWHITE inaktivni kvasac u dozaciji od 30-50g/100l (preporučeno 40g/100l). Uz povremeno puhanje i dizanje kvasaca kroz otvor za bućkalicu
-   Pri kraju fermentaciju puhanjem podići talog kvasaca čime se pospješuje uspješan završetak fermentacije do suhog vina
-   Na kraju fermentacije zasumporiti sa 10g/100l vinobrana i otvoreno pretočiti, uz povremeno dizanje taloga, nakon 10-14 dana
-   Nakon prvog pretoka osigurati sto hladnije uvjete u podrumu radi postizanja hladne stabilizacije tartarata
-   2-3 tjedna prije drugog pretoka, polako podizati temperaturu u podrumu i dodati neko od bistrila. Hydroclar (15ml/100l) + Sil Flock (50ml/100l) ili Hydroclar+Bentonit (~50g/100l)
-   Nakon 10-14 dana pretočiti uz filtraciju sa K300

4.   VINIFIKACIJA RAJNSKOG RIZLINGA
-   Slador oko 19-19,5 babooa / 95-98 °Oe, kiseline oko 7
-   Grožđe u kašetama prskati SumpoVINOM
-   Masulj zasumporiti sa 5g/100l vinobrana i 5g/100l c-vitamina
-   Dodati u masulj enzim Lallzyme Cuvée Blanc 2g/100kg masulja uz miješanje
-   Prešati
-   Macerirati 3h pri temperaturi od 8-10 °C (hlađenje suhim ledom)
-   Taložiti bocama s ledom (5x5L svaki dan), vinobranom 10-15g/100l (ovisno o stanju grožđa/mošta), OptiGELom ili kombinacijom Hydroclara i Sil Flocka/Bentonita
-   Nakon 48h odvojiti sa taloga
-   Rehidrirati kvasce SIHA Activ 7 15-30g/100l (ovisno o stanju grožđa i uvjetima za vrenje), preporučeno 20g/100l
-   Rehidrirati kvasce Uvaferm CEG 15-35g/100l (ovisno o stanju grožđa i uvjetima za vrenje), preporučeno 20g/100l
-   Dodati hranu za kvasce SIHA Proferm plus (H+2) 20g/100l prije dodavanja kvasaca i 20g/100l nakon 4 dana od početka fermentacije. Također na početku fermentacije dodati OptiWHITE inaktivni kvasac u dozaciji od 30-50g/100l (preporučeno 40g/100l). Uz povremeno puhanje i dizanje kvasaca kroz otvor za bućkalicu
-   Dodati hranu za kvasce Fermaid E (Blanc) 20g/100l na početku fermentacije, 20g/100l nakon 4 dana. Također na početku fermentacije dodati OptiWHITE inaktivni kvasac u dozaciji od 30-50g/100l (preporučeno 40g/100l). Uz povremeno puhanje i dizanje kvasaca kroz otvor za bućkalicu
-   Pri kraju fermentaciju puhanjem podići talog kvasaca čime se pospješuje uspješan završetak fermentacije do suhog vina
-   Na kraju fermentacije zasumporiti sa 10g/100l vinobrana i otvoreno pretočiti, uz povremeno dizanje taloga, nakon 10-14 dana
-   Nakon prvog pretoka osigurati sto hladnije uvjete u podrumu radi postizanja hladne stabilizacije tartarata
-   2-3 tjedna prije drugog pretoka, polako podizati temperaturu u podrumu i dodati neko od bistrila. Hydroclar (15ml/100l) + Sil Flock (50ml/100l) ili Hydroclar+Bentonit (~50g/100l)
-   Nakon 10-14 dana pretočiti uz filtraciju sa K300

E ovako, citam i citam i neka me neko ispravi ako sam slucajno preskocio, ali:

Da li  neko zna koji odnos secera izmerenog sirometrom nakon muljanja "garantuje" koji procenat alkohola nakon fermentacije.

Podrazumeva se da cu dodavati selekcione kvasce, ali me ovo ponajvise zanima zbog eventualne popravke sire.

Tj, ako dobijem kojim slucajem procenat od 16secera, koliko to znaci alkohola? Da bih znao koliko puta da rokam 1.7kg/100l za te dodatne procente alk...

Ako je iko razumeo sta me zanima :whistle: neka se raspise  :)

Određivanje sadržaja alkohola

   1. Količina alkohola u vinu najtočnije se može odrediti laboratorijski, Pikometrom tzv. dezimerijska metoda. Na osnovu specifične težine destilata u posebnoj tablici se očita količina alkohola u vinu. Tom metodom se koriste Vinarije, laboratoriji Instituta i Poljoprivrednih stanica, koje raspolažu odgovarajućom aparatom za precizna ispitivanja.
   2. Na osnovu poznatog sadržaja šećera u moštu, može svaki poljoprivrednik, vinogradar, približno točno odrediti sadržaj alkohola u budućem vinu, ako postotak šećera u moštu pomnoži s faktorom 0,59 za bijela vina, a 0,55 za crna vina.


Primjeri: Moštnom vagom u moštu smo izmjerili 20 % sladora (šećera) x 0,59 = 11,8 vol. % za bijela vina, a 20 x 0,55 = 11,0 vol. % za crna vina.
Ako sadržaj šećera mjerimo Ekslovom moštnom vagom, koja je najtočnija, tada očitane stupnjeve Eksllea podijelimo sa brojem 8, npr. 80 : 8 = 10 vol %.

        Da bi se sadržaj alkohola u nekom vinu povisio za 1 vol. %, na svakih 100 l mošta treba dodati 1,70 kg šećera (saharoze) (1 kg šećera povisuje sadržaj alkohola za 0,59 vol. %). Prema Pravilniku o vinu na 100 l mošta, maksimalno se smije dodavati 3,4 kg šećera (4,2 kg u B zoni) koji sadržaj alkohola povisuje za oko 2 vol. % (odnosno oko 2,5 vol. %).

http://www.vinogradarstvo.com/index.php?s=225

(http://i34.photobucket.com/albums/d141/Koshpa83/tablicajpg.jpg)

Hvala care,

i na objasnjenju i sajtu  8:)

Jos kad bi mogli da merimo secer na aparatu za dijabeticare  :scr:
 :lol:

Za Kospha:
Taložiti bocama s ledom (5x5L svaki dan) !!!

1. Da li to znači da na svakih recimo 4h ubaciš po jednu bocu od 5l leda ili sve odjednom ?  ???
2. Predpostavljam da imaš plivajući poklopac koji moraš da skineš?  ???

Hvala!

Za vreme vrenja se ne stavlja plivajuci poklopac.

A led  ???

Ja kod talozenja stavljam svaki dan 5x5L od jednom. I naravno nema plivajuceg poklopca.

Hvala na brzom odgovoru.

Samo sam propustio da pitam za koju količinu je tih 5x5l leda  :doh:

Ja to stavljam u inoxe od 1000l. S tim da nemam frigo sustav, ali imam klimu koja potpomaze.

Ove godine kum i ja probaćemo da napravimo naše prvo belo vino iz sopstvene berbe - 200-300kg za početak ali se rodilo par pitanja u vezi sa plivajućim poklopcem u inoxu:

1. Kada se stavlja plivajući poklopac?
2. Kada se dodaje parafinsko ulje?
3. Da li treba staviti vranj na gornji poklopac pri fermentaciji ili je dovoljno staviti mokru krpu i preko nje vinobran?

Evo da idemo redom.
Plivajuci poklopac se stavlja kada se zavrsi fermentacija i vino treba da odlezava.
Parafinsko ulje se ne dodaje,nego se sipa izmedju zida suda i plivajuceg poklopca.
Na gornji poklopac treba staviti vranj.Treba ga jos zadihtovati gumom koja se kupuje uz sudove.U slucaju da ne mozete da je pronadjete upotrebite strec foliju.

 :thumb:

Moze odmah sa strec folijom, da se ne cima oko nabavke gume za dihtovanje. Krpu i vinobran zaboravi 8:)

Posle dužeg vremena evo da i ja napišem koju reč.
Nisam ništa pisao jer sam razmišljao o tome da proizvodnju vina prepustim ljudima koji to znaju da rade, a da se ja bavim konzumiranjem.
Elem, prošle godine sam proizveo oko 100l smederevke i oko 100L vranca.
Ispoštovao sam svu tehnologiju koja je napisana na ovom forumu, ali...
Sve vreme sam proveravao kvalitet vina, naravno degustacijom i nisam bio zadovoljan.
I jedno i drugo su imali nekakav čudan miris i ukus.
To mi je bilo dovoljno da sudove sa vinom (plastične, namojte mi zameriti) stavim u stranu i čekam pečenje rakije i da svo vino ubacim u kazan, da se ne baci.
Kada sam se danas vratio sa posla zatekao sam goste koji su ispijali neko belo vino, čisto, bez mineralne vode.
Jedan od gostiju, dok sam se pozdravljao sa njim, mi je čestitao na odličnom vinu.
Nije mi baš sve bilo jasno, dok nisam video da je to moje vino i da je odličnog ukusa, mirisa, bistrine, boje,...
Da čovek ne poveruje.
Ovo mi je dalo elana da i ove godine proizvedem belo i crveno vino, a i naučilo da je najbolje poštovati tehnologiju o kojoj je mnogo pisano na ovom forumu i pustiti da vino sve ostalo odradi.
Takođe sam shvatio da se vino ne treba konzumirati nakon 2,3 meseca, već treba sačekati da prođe najmanje godinu dana pa tek onda služiti vino.
Planiram da količine koje su ostale flaširam i uživam tokom jeseni i zime.

Pitanje za Koshpu, kod hladjanja ledom, odnosno otvaranja suda, vadjenja leda od juče stavljanje novog, da li svaki put sumporiti ?

pozdrav

Vlado

Ne, nema smisla. CO₂ kojeg stvaraju kvasci cini dobru zastitu od oksidacije...

Pozdrav!!
Eto i mene na vasem forumu, za koji imam same pohvale!!!
Eto i moju pricu!!!
Nasljedio sam neke brajde, i bacve i sad bih kao ja morao od tog napravit vino, koje nikad nisam radio!!
Pa sam se bacio na posao!!
Prvo sam dosta surfao,da bih nesto saznao o proizvodnji vina, zatim sam zasukao rukave i krenuo!prvo sam otisao u ducan i kupio sredstvo za pranje inox bacvi,inace imam dvije jedna 150 l,a druga 200!
U ovu od 150 sam mislio staviti crno vino sa brajdi( mislim da je frankofka i klinton,ako sam krivo napisao oprostite jer stvarno nemam pojimaa)!!!
Pobrao sam grožde 16.09.,izmuljao i ostavio u 200 l kaci da odstoji,pratim upute sa neta,mislio sam presati 19.09.,a to je sutra!!
Bacve mislim da sam kompletno pripremio.znaci ocistio,namontirao vrelce i nabavio gumu za dihtanje!!!
Mislio sam posle presanja ostavit most u kaci da slegne, posto trenutno pada kisa i dosta je hladno mislim da most nece trebati hladit!!U poljoapoteci sam kupiio vinobran i vinski kvasac!!!
E sad, moje pitanje glasi, kada stavim most u kacu dali trebam stavit vinobran ili ne za tih 24 sata,i kada cu ga stavljat u bacvu koliko treba stavit tog kvasca i dali ga treba uopce stavit!!!Znam da ce trebat secerit, na jedan grad kilo secera na 100l mosta, ali kada, dali kad most odstaja u kaci ili kada ga pretocim u bacvu!!!
molim brzi odgovor jer sutra je brzo!!!
Pomagajte, unaprjed HVALA!!!

Ubaci 20gr vinobrana na 100, ako nisi i presuj. Potom izmeri šećer u širi i popravi ga na oko 21(za svaki stepen 1kg šećera), promešaj da se ujednači, pa dodaj kvasac, rastvore-razmnožen po upustvu, sve prebaci u bačvu odmah, i postavi vrioničku cev ili vrionički vranj.

Na 21???
Pa svugdje pise 18!!
Dobro,napraavit cu tako,znaci ako sam dobro shvatio odmah stavljam most u bacvu i tamo onda stavljam razmucen secer i vinski kvasac,stavim vrelac i dihtujem sa gumom,a vinobran posipam prije presanja na muljano grozde???

Pozdrav svima !

Upravo sam mjerio šećer i kiseline u Chardonnay, šećer 18,5% kiseline 9,2 g/l . Nadam se u narednim danima da bi trebale kiseline da padnu jer je prognoza za sunčano vrijeme tako da bih brao iza 25. Pitanje bi bilo, da li da dodajemo šećer ili ne ? Te ako dodajemo koji šećer ?

Vladislav

Nemoj dodavati secer. Ovo je jako dobar slador za ovu godinu, a i jos ce porast tijekom ovih toplijih dana. Imat ces vino sa 12,5% alkohola sto je jako dobro. Pogotovo za ovakvu jadnu godinu..

Odlično, nisam ni pristalica tih dodavanja :), trsovi su mladi druga godina, mali je prinos, nema više od pola kg po trsu.

Samo još da savladam tehnologiju proizvodnje :). Prva mi je berba i do sada nisam radio vino. Idem logikom vlastitog vinograda i prerade.

Pozz
Vlado

Eto mene opet!!!
Ispresao sam mjerio secer,bio je 13,pa sam stavio 7 kg, jer sam dobio cca 100l mosta!!!
Stavio sam i vinski kvasac cca 3 g, jer pise  od 10 do 25 g na 1hl!!!
Sve sam to fino kad sam rastvorio ubacio u bacvu sa ostalim mostom!!
Poklopio,stavio gumu i vrenjacu u koju sam dotocio vodu do one crte!!!
Nadam se da sam sve dobro napravio!!!
Sta sad,kad bi to moralo poceti fermantirati??

Znam da radis ovo za sebe, ali 7 kg/100l mosta je jako jako puno.  ??? Duplo vise od zakonom dozvoljene doze. Trebao si ga dosladiti do 16, 17 MAX. Cemu na 20? Takvo vino ce ti imat oko 13%, ali ce biti totalno neharmonicno. Alkoholi i kiseline ce ti uzasno strsati. Ja bi sad na tvom mjestu prekidao vrenje da malo zaokuruzis to vino i balansiras kiseline koje su zasigurno jako velike.
Zasto si dodao 3g kad dozacija pise 10-25 g/hl. Trebao si dodati 20g/hl i secer dodavati u 2-3 navrata, a ne sve odjednom jer ce ti sad nastat burna fermentacija u kojoj se stvara pjena, ali i jace se gube arome.
Da si normalno dozirao kvasce, trebala bi poceti uskoro, ali sve ovisi koji si kvasac dodavao, kakva ti je temperatura i stanje mosta. To nisi napisao..
A ovako pitaj boga... :scr:
EDIT: Sad sam gore procitao da se radi o Frankovki. Frankovka sa 13% sladora  :doh:
Zasto ju tako rani brati?? Zasigurno se dobro drzala u vinograda i nije bilo pretjerane zaraze.
Sve stoji sto sam gore napisao jer nema smisla nabrijavati tako jako most jer ce vino ispast nikakvo. Mozda za bambuse dovoljno, ali pitanje kakva si vina navikao piti... :'(

Pa peca 50 mi je napisao da treba biti 21,iako sam se ja malo zacudio jer svugdje pise 18!!!
Temperatura zraka je nekih 16,17 stupnjeva kroz dan se penje na 20,21!!!
Most je bio ljepe crne boje i finog mirisa,a ja sam se ovdje obratio za pomoc da mi grozde ne propadne,jer ja stvarno nemam pojima o ovome,samo pratim upute!!!
Sto sad,zaustaviti vrenje,cime,vinobranom!!!
Zaokruzit vino ,izbalansirat kiseline,kako???
UPOMOC!!!

Pa neka kipi, pusti ga. Kakvo zaustavljanje. Probavaj ga svaki dan i kad ti se cini najugodnijim na okus zasumpori s 5-10g/100l vinobrana s taninom i pretoci. Iako da ti budem iskren jako je tesko prekidati vrenje kod crnih vina, ako nemas dostupnu tehnologiju (pothladjivanje tankova).
Peca je dobro govorio sto se konacnog sladora tice, ali nije znao da ti imas 13% secera u mostu. To je opako prenisko za bilo koju sortu grozdja, a kamoli za crno grozdje...

A kad bih ja to morao poceti probavati,nakon burnog vrenja,znaci tih sedam ili koliko dana!!!??
Taj vinobran s taninom je neki poseban vinobran???
A sto ako ne uspijem zaustavit to vrenje??
Znam da sam doosadan ali stvarno nemam pojima o ovome!!!

Pa da nakon burnog vrenja. Vinobran s taninom ti je 95% vinobran, 5% tanin. Nistza posebno, ako nemas tog, bit ce dobar i obicni.
Ako ne zaustavis vrenje, otici ce to suhoga. Nikakve stete.
Sve ovisi o preferenciji..

Hvala Koshpa!!!
Uradit cu tako!!!
Jos jedno pitanje,kad dode vrijeme za to kako da to uradim direktno u bacvu ili pomjesam sa mostom u nekoj posudi!!!

Uvijek takve stari razmuti u mostu/vinu pa kasnije dodaj cijeloj kolicini. Bolje je mijesanje..

Evo jos jednog novajlije i na forumu i u proizvodnji belog vina :).Trudim se da procitam sve teme da ne pitam vec objasnjeno.Mislim da ste super ekipa i da se bas dosta moze nauciti.

Pozdrav svima!

Dobrodošao Frangel!
Hvala za pozitivno mišljenje i biće nam drago da se pohvališ sa ličnim uspesima pri proizvodnji!
Peca50

Peco,hvala na dobrodoslici,a sto se tice uspeha jedino je sigurno da imam jos mnooogo da ucim.Ovo ce mi biti treca godina da pravim vino.Kol.oko 200 lit,do sada sam radio tradicionalnom dalmatinskom metodom,sto znaci dodavanje samo vinobrana i eventualno secer.Planiram od ove god.da poslusam savete kolega forumasa.
Hocu da kupim rajski rizling i mozda 10-15 % smederevke.Ne znam dali je to dobra kombinacija?

Cini mi se da rajnski rizling ima dovoljno kiseline tako da mu je smederevka po tom pitanju visak. Kod mene se dodaje smederevka u zupljanku jer je ova druga kao sama "tupa"

Evo još jednog pitanja vezanog za vrenje i sudove:

Ovo godine smo iscedili 100l vina - Sauvignon Blanc a imamo prohromski sud od 320l. Posle muljanaj, ceđenja i stavljanja bentonita vino smo skinuli sa taloga, dodali selektovane kvasce, oprali posudi i sve to lepo vratili u sud. Stavili smo samo gornji poklopac, postavili crevo i sve to umotali streč folijom.
1. Da li treba 3 dan da otočimo 20l i prelijemo u sud radi pospešivanja razvoja kvasaca - kako je to ranije na forumu opisano ?
2. Treba li da stavimo plivajući poklopac kako bi smanjili dodir sa kiseonikom i kada to uraditi?
3. Koliko vinobrana treba da postavimo da visi u posudi iznad vina?

 :scr: ???

Hvala na komentaru,ne znam kakav je rajnski rizling,ali iz prica sam skontao da je dobar.To je deo koji mi nije jasan,dakle ja nemam vinograd,dali ici samo na jednu sortu ili je bolje praviti kupazu-mislim da se tako kaze :).
Za cistu zupljanku si potpuno u pravu :thumb:,to sam radio prosle godine i vino je bilo bas takvo kao sto si rekao.
pozz

Ništa od ovog što si postavio pod brojevima 1,2 i 3. , Ostavi ga neka radi, kad završi fermentaciju tek onda dolazi drugi deo radnji a koje se odnose na bistrenje pretakanje, sumporisanje......, budi strpljiv sledećih 20-tak dana.

Pozdrav svim forumasima, sve sam procitao i spreman sam na prvu manju proizvodnju.

evo ovu sedmicu kreče berba konkretno berem malvaziju, i od cijelog postupka me najviše muči prvo taloženje bez fermentacije :

što je sve neophodno da to postignem jer lani mi je počela fermentacija prije nego što sam uspio odvojiti talog?

Samo dobro rashladjuj  siru posle presovanja i nece biti problema.Drzi je na 12-estak stepeni i nece krenuti fermentacija.

evo imam neku ideju kako ču još bih htio dodati enzime za poboljšanje arome kada bi se njih trebalo dodavati

Lovranski, kesica vinobrana na 100kg grozdja resava problem brzog pocetka fermentacije

Pomoć, prije više od 24 sata, odlio sa taloga, stavio hranu za kvasce i kvasac. No ne kreće fermentacija. RAdi se o bijeloj mješavini. Temperatura prostorije oko 15 stepeni. Šta da radim ?

Ako ti je bila veca temperaturna razlika izmedju kvasca i sire moguce da si sokirao kvasce.Sacekaj jos malo pa ako ne krene sve iz pocetka.

Ako si stavio malo vise vinobrana, moguce da je on krivac, al ne sekiraj, barem ja nisam do sada u svom primeru

Pozajmi od komšije jednu kantu šire koja fermentiše pa zarazi ovu tvoju.  :)

Podigao sam temperaturu i krenula je fermentacija, u stvari vidim u tanku pjenicu pri vrhu. Budući da se radi o manjoj količini, imam više manjih tankova od po 50tak litara, koliko bi trebalo da traje fermentacija ako je temperatura konstantno oko 15 stepeni ?

Evo danas počinje berba samo je još jedna stvar muču, prilično je hitna.

dali taložiti mošt prije fermentacije i dali prilikom bistrenja koristiti bentoni ili neko slićno sretstvo za bistrenje ili neke enzime

molim brzi odgovor

Ako je belo obavezno a mozes i bentonitom posto se on vise preporucuje za bela nego za crvena vina.

pitanje u vezi bijelog vina,


ako grozdje izmuljam, otocim odma siru i ne stavljam nikakav poseban kvasac, dal ce ona svakako poceti da vri?

Borise i bez kvasaca krenuce vrenje zbog prisustva divljih ali gde ce se zavrsiti fementacija to je pitanje.Moze sve biti ok. a moze i da se zaustavi ranije.Prelistaj forum o svemu ovome je debelo raspravljano naci ces mnogo korisnih saveta.Ne samo o ovome nego i o sledecim koracima koji slede.

Pozdrav za sve forumase a posebno osobama koje su svoje postove objavili u ovoj temi. Zahvaljujuci Vama i savetima koje ste davali pocetnicima u proizvodnji vina, kao sto sam i sam, usudio sam se da se samostalno (prvi put) upustim u ovu avanturu. Temu sam citao od samog pocetka i to u vise navrata ali previse informacija o necemu u sta se ne razumem stvorilo mi je odredjenu bojazan da negde nisam pogresio ili da cu pogresiti. :scr:
Naime Uradio sam sve kako su predlagali Dioda, Peca50, Pedja i Ivan  tako da sam
- 12. 10 otocio siru od komine, siru tretirao bentonitom (po uputstvu)
- 14. 10 pretocio siru od taloga, i dodao kvasac
Pitanje: Da li je sira trebala da se izbistri posto ova moja nije?(mutna je)
- 16. 10 aerisao siru po uputstvima koje se dali u ovoj temi (sira pocela intenzivnije da pucketa i sisti). Ubacio sam kraj creva u prazan prostor bureta, koje sam potom skoro hermeticki zatvorio, a drugi kraj u flasu sa vodom.
- 21. 10 nakon sto sam primetio da reakcoje vrenja nisu intenzivne, izvrsio sam dodatnu aeraciju i utvrdio da u podrumu imam 15 stepeni.
Pitanja:
- Da li sam do sada nesta pogresio?
- Kada prekidam vrenje sire?
- Da li da siru ponovo tretiram bentonitom i kada se on stavlja u odnosu na vinobran?
- Da li je bolje da posle svega toga siru vratim u bure da odlezi ili da odmah odlazem u manje balone u kojima nameravam da drzim vino?
Napomena!!! Radi se o belom grozdju.
Molio bih Vas za brz odgovor jer me vec hvata mala nervoza!!

11.09.2010. - obrano grožđe
13.09.2010. - smuljao grožđe, otočio oko 140 l. U širu dodao:
                      * 100 gr bentonita koji sam rastopio 7 sati pre sipanja u širu,
                      * 10 gr vinobrana.
14.09.2010. - istočio oko 130 l vina iz šire u plastične kante, talog iz bureta nasipao u kominu, bure
                      oprao i vratio vino
                      U širu dodao 10 gr kvasca koji sam rastvorio tako što sam u 100 ml tople vode
                      (35-37C) dodao jednu kašičicu šećera, i kesicu kvasca. Posle 15 min dodao još
                      oko 100 ml šire, a posle još oko 15 minuta kvasac nasipao u širu i nastavio sa
                      sipanjem šire. Bure zatvorio i stavio pućka.
24.10.2010. - pukla slavina na buretu. Vinu dodao vinobran oko 15 gr i pretočio ga u plastično bure od 200 l. Bure sa vinom postavio van
                   podruma.
25.10.2010. – stavio 4 flaše sa zaleđenom vodom u vino da pliva
26.10.2010. - izvadio flaše.
Posle ovog "zahvata" vreme je bilo proladno, a noću tek ispod nule. Posle 5-6 dana došlo je ovo drugo leto.
Vino je i dalje napolju u buretu ispred podruma a u bure je puno oko 2/3.
Na ukus je normalno. Nema slatku žicu, oseća se vinska gorčina što ukazuje da je uredno prevrelo. Koliko se ja razumem ne oseća se kiselost ali sada ne znam šta mi je činiti. Da li čekati još nekoliko dana da dodju hladniji dani i da se od hladnoće stabilizuje ili dodati još malo vinobrana i pretočiti ga u bure sa plivajućim poklopcem, vino uneti u podrum i...krenuti sa korišćenjem >:D
Što se tiče bistrine...vino izgleda kao da se čaša zamaglila...znači nije baš bistro ali nije ni mutno. Cenim da će se novim pretakanjem "dobistriti"...ili je možda pametno dodati mu još bentonita pa tek onda pretakati...ili mu dodati i bentonita i vinobrana...pa tek onda pretakati...a možda ništa od toga.
Ma konfuzija potpuna... 
PS. Ah da! Grožđe je pola suvinjon, pola semijon...šira je bila 21.
Peco50, diodo,...šta vi mislite šta mi je sada činiti...
Pozz

Bijelo vino zute boje.
I uz to jos i slatko.
Pisi propalo za ovu godinu...
Stavio sam prilikom muljanja vinobran sa taninom /nisam imao pri ruci obicni/ i sada sam i poslije bistrenja bentonitom dobio
vino boje blata. Nista nije pomoglo bistrenje. Vino je slatko, od svih osobina jedino je miris pristojan Izgleda da je ostalo dosta neprervrelog secera. 
Mogu li sada ovih 80 litara zilavke prepeci u rakiju, ili ako neko zna da mi napise kako se pravi konjak.
Pozdrav

od  slatkog vina nema ni rakije jer seceri nisu prevreli u alkohol.  to sto si stavio vinobran sa taninom i nije greska nego si verovatno predozirao sumpor pa kvasci nemogu da rade svoj posao u sredini prezasicenoj sumporom. ima dve mogucnosti ako bi imao vino sa manjim procentom sumpora pa da ih pomesas i da izazoves naknadno vrenje -a verovatno nemas ili radikalono resenje sa dva uzastopna otvorena pretakanja i zatim dodavanje kvasca sa podizanjem temperature za tu kolicinu mozes sa grejacem za akvarijum a zatim kada to sve lepo prevri bistrenje  i do nove godine imaces vino bez preostalog secera sa kristalnom bistrinom

Hvala, Darko.
Idem odmah do podruma, pretakanje i stavljam grijac
Pozdrav...

kbdnk jesi li skinuo vino sa taloga?
Ako jesi dodaj bentonit da se bistri pa onda vinobran pre pretakanja...

Diodo, odmah nakon muljanja i otakanja u širu sam dodao bentonit i vinobran, a posle 24 časa širu odvojio od taloga i dodao joj kvasac. 40 dana kasnije sam vino pretočio iz nužde jer mi je pukao šajtov na buretu ali je vino u tom momentu bilo prevrelo. Talog koji je tada imalo sam odvojio od vina normalno. Tako otočeno vino sam nasipao u bure od 200 litra koje je puno oko 2/3 i isto sam stavio ispred podruma. Vinu sam dodao i vinobran. Prvih nekoliko dana je bilo prohladno ali posle...posle je došlo ovo drugo leto.
Na tom buretu nemam šajtov pa ga "uzorkujem" odozgo čašom. Vino sada ima bistrinu kao da je čaša uznojena. Znači nije baš bistro ali i nije tako loše. Ukus je dobar. Oseća se gorčina o ciknutosti nema govora. Nema ni slatke žice.
Pitanje je šta sada dalje? Da li dodati bentonit ponovo jer sam ga jednom već dodavao, ili dodati vinobran jer bure nije puno, ili dodati i bentonit i vinobran ili ništa nego čekati da konačno dodju hladniji dani i da se samo stabilizuje.
Mnogo pitanja, baš...
Hvala na odgovorima i pozz svima

Ako si bistrio siru bentonitom pre vrenja ne znaci da ces dobiti bistro vino ;)
Dodaj ponovo bentonit pa ga pretoci nakon 15ak dana kada se izbistri.

Da li je moguće da belo vino još uvek vri. malo pre sam proveravao i na vranju se pojavljuj mehurići. Ovo je 15-i dan kako vri. Mislim da ne bi trebalo prekidati vrenje.
Namera mi je da kada vrenje stane, otočim vino sa taloga, dodam bentonit i sačekam 15-ak dana da se izbistri.
Da li je ovakav postupak dobar?

Moguce je a i postupak ti je dobar...

Hvala dioda

Diodo, postupaio sam po tvom savetu. Dodao sam bentonit...prošlo je 15 dana.
Na 7 dana od dodavamja bentonita uzorkovao sam jedan litar i stavio ga u frižider. Posle 7 dana u frižideru to vino je dobilo fini film na dnu koji se diže ali imam utisak se ne meša sa vinom (Više mi liči na kristalni talog nego na neki mulj). Vino iz frižidera je bistro...i ukusno ::)...možda se oseća blagi ali baš blagi  ukus kvasca (ne verujem da sam to umislio).
Danas tj. 15 dana od dodavanja bentonita sam ponovo uzorkovao vino. Vino je bistro...ukusno i dalje ::) ::), nema slatku žicu...ukus kvasca se više ne oseća . Vino inače stoji u plastičnom buretu napunjeno do 2/3 zapremine i napolju...
Unazad mesec dana najniža temperatura je bila -4 i to pre 20-ak dana u ranim jutarnjim satima.
Pitanje je šta sada raditi. Da li i dalje čekati ili pretočiti vino u bure sa plivajućim poklopcem i uneti ga u podrum, da li dodavati vinobran i kada (pre ili posle pretakanje i koliko vremena pre ili posle) i da li pretakati otvoreno ili zatvoreno...?
Čitavo brdo pitanja?

Bentonit i niska temperatura ne idu u istu recenicu. Bentonit uopce nije funkcionalan ukoliko temperatura vina nije barem 10°C. Tebi se vino vjerojatno prirodno stabiliziralo jer se nalazi vani, ako sam dobro skuzio.

Koshpa, ovde kod nas u kraju ljudi imaju običaj da kažu  "Kad se ciga zaženi i tupan se iscepa" pa tako i ja.
Taman sam  izneo vino napolje a ono dodje drugo leto :doh:. Pre neki dan bilo 23 stepena...najtopliji oktobar i novembar od kako se meri temperatura...Ko zna šta je uticalo.
Pitanje je šta i kako dalje s njim?

Dodaj vinobran, 4-5 grama na 100 litara. Prvo razmuti u par litara vina pa sipaj po vrhu i nakon dan-dva pretoci ali pazi da ne povuces talog. Nakon pretakanja stavi plivajuci poklopac, sipaj ulje i uzivaj ::)

Hvala diodo...
Pozz svima

Vinobran nikada ne treba rastvarat u vinu vec u 10 puta vecoj kolicini destilovane vode od kolicine vinobrana. Dodaje se uz mesanje u toku samog pretakanja. Ovo upravo zato da bi sto manje vino oksidisalo, samo u slucaju kada belo vino zelimo  osloboditi stranog nepozeljnog mirisa pretace se otvoreno naravno uz dodatak znatno vece kolicine vinobrana.   

Zasto ne u vinu? Ja sam do sada rastvarao iskljucivo u vinu i nisam znao da pravim gresku ???

Zato sto ako rastvaras u vinu vinobran reaguje sa vinom, ovu reakciju si morao primetiti  ako si tako radio oslobadja se sumpordioksid a u vinu ostaje uglavnom onaj deo koji se vezao za vino. Na taj nacin povecavas vezani sumpordioksid u vinu a slobodni samo neznatno povecavas. Da ne pricam sad o tome da samo slobodni sumpordioksid stiti vino.

I ja sam takodjer vinobran uvijek otapo u vino u kojeg ga dodajem i nikad problema. Dodavat bilo kakvu vodu u vino mi je apsurd.  ::)

Koshpa cudi me da Ti kao proizvodjac ozbiljnih vina govoris o stetnosti ovolike kolicine vode, kada sigurno znas da ako se pocne brati grozdje za rose na grozdju se unese i do 100 puta vise vode. Ali nije rec o tome, vec o tome da ako rastvoris vinobran u vinu, jos dok ga rastvaras oslobadja se sumpordioksid (sublimira iz vina) a u vinu ostaje vezani sumpor i vrlo malo slobodnog u odnosu na vezani, i kada takav pripravak uneses u vino uneo si vezani sumpor koji neznam cemu sluzi osim da od njega boli glava.
Pre nego sto mi odgovoris uzmi casu vode i casu vina rastvori vinobran u jednoj i drugoj casi pritom  nos nadnesi nad nad jednu pa nad drugu casu pa ces videti razliku. iz vode se nece oslobadjati nikakav gas (destilovane vode) a iz case sa vinom ces osetiti sumpor pa to je slobodni sumpordioksid i to sto si osetio nikada nece dospeti u vino. Jako je vazan nacin kako se dalje vinobran  u vino i u kojoj fazi proizvodnje vina kolika kolicina se dodaje. U principu vinobran dodat pre fermentacije daje nakon fernentacije neznatnu kolicinu slobodnog sumpordioksida u vinu. Zato je vazno da se u sledecim dodavanjima iz vinobrana obezbedi sto povoljniji odnos slobodnog/vezanog sumpordioksida. Naravno sto vise slobodnog. Jedna digresija, moj dobar prijatelj proizvodi cca 100 000 litara vina godisnje u belim vinima drzi slobodni so2  60  da bi to obezbedio ukupni so2 mu prelazi 160 . Kad sam mu ja rekao covece pa od toga mora da boli glava, rekao mi je, kod velikih kolicina vina mnogo jace boli glava od nedovoljne kolicine slobodnog so2. Kad sam vratio film unazad i setio se sta mi je sve propalo zbog niskog so2 i kad sam moje kolicine pretvorio u njegove shvatio sam da je u pravu.

U vodi se nece osecati nista zato sto je potrebna kisela sredina da bi se iz kalijum-metabisulfita tj. vinobrana oslobodio sumpor dioksid. Vino je kiselo i zato se SO₂ oslobadja. Ako vinobran rastvoris u vodi i dodas u vino desice se isto ono sto se desava kada ga rastvoris u vinu - oslobodice se SO₂. E, sada, ako bas cepidlacis onda je tacno da ce se jedan deo izgubiti jos dok ga rastvaras i nece dospeti u vino ali mislim da je ta kolicina zanemarljiva.

Za kraj samo da napomenem da SO₂ nije uzrocnik glavobolja i mamurluka vec visi alkoholi. Rakije, likeri, pivo itd ne sadrze SO₂ ali glava otkida ako se popije vise nego sto treba :whistle:

Moram se sloziti sa svim sto si rekao osim da je zanemarljiva kolicina koja se oslobodi.

što bi reko dioda cepidlačenje ali nije loše da se zna:
"....Prema ovom autoru(Schanderlu), neposredno posle upotrebe sumporisanih vina, u čovečijem želucu pod uticajem želudačnog soka, u kojem se nalazi hlorovodonična kiselina, pri temperaturi od 37^oC dolazi do oslobađanja vezane sumporaste kiseline. Sa prelaskom u slobodno stanje ona odlazi u krv i tamo deluje kao akceptor kiseonika, koji čovek uzima disanjem. Samim tim se u našem krvotoku smanjuje količina kiseonika potrebna za normalne funkcije  organizma i kao posledica toga javlja se glavobolja posle upotrebe jače sumporisanih vina."
(iz knjige "Tehnologija vina",Dr.Radovanović Vojislava,str.473.)

Što se tiče glavobolje od ostalih pića, jedan lekar je jednom prilikom govorio o dehidrataciji organizma kod prekomernog konzumiranja alkohola i spazmu mišića glave koji tom prilikom nastaje.Tvrdio je da je najbolji lek za mamurluk uneti što više tečnosti(mislio je na vodu).
naravno, ova tema je za mene zanimljiva samo na nivou akademske rasprave  :whistle:

Dobio si odgovori. Vjeruj mi ja ti kem. analizom mogu potvrditi da ono o cem ti pricas nema veze s vezom. ;)
Isto tako kolicina SO2 koja izidje prilikom mijesanja se moze mjeriti u desetinkama. Meni to nista ne znaci.
Ali mi znaci ako svaki put enzime, kvasce pa i vinobrna otapam u vodi, bez obzira sto se radi o kolicini od mozda 0,1%. ;)
PS
Kuzim te o cemu pricas, ali vjeruj da u praksi nemas nikakvo uporiste

Zdravo drugari, imam veliki problem, pa mi treba vasa pomoc.  Vino mi je mutno i slatko. Mutno je kao da sam mesao talog u buretu.  U pitanju je belo vino "sovinjon". Proces je isao ovako: posle muljanja vino sam odmah otocio i sutradan pretocio i skinuo sa taloga onda dodao kvasac i  spremio za vrenje. Posle 35 dana sam ga pretocio i dodao bentonit i vinobran. Medjutim juce kada sam izvukao malo vina iz bureta, imao sam sta i da vidim  :o . Sta da radim, ima li spasa?

ako je slatko znaci da se nije pokvarilo, a ako je bas slatko onda nije ni izvrseno vrenje, a to sto je mutno govori i prilog tome da moze da se desi da nije vrenja ni bilo...

kvasci verovatno nisu ubaceni kako treba ili si ih sokirao prilikom ubacivanja pa je pozeljno da pokrenes fermentaciju novim kvascima i zagrevanjem...

moze da bude mutno ako nisi bistrio bentonitom...

to su moji zakljuci na osnovu onoga sto si napisao, a moj savet je da ipak pozoves nekog ko se razume da proba vino/siru i proceni sta se desilo i posavetuje te sta dalje da radis

Pozdrav!!!
Eto i mene nakon duzeg vremena,opet trebam neki savjet!!!!
Inace ono crno vino koje sam radio nakon pretoka je ispalo sasvim dobro,za iskusne podrumare ne idealno ali za bambus cisto ok!!!
E sad ovako paralelno sam radio bijelo vino,ustvari kupio sam most mjesavine sipona i rizlinga,stavio secer pokrenuo fermentaciju,pretocio i zasumporio vinobranom,jednu kesicu na 130 litara!!!
Vino se pocelo ljepo cistiti,imalo dobar okus i miris, 11.11. je prakticki bilo cisto!!!
Kad mi jednog dana nije dosao jedan prijatelj i rekao da je vino ok,ali ima dosta visoku boju!!!
Jest da je vino u vrcu blago zuckaste boje,ali kad ga stavis u casu i pomjesas sa vodom izgleda sasvim ok!!
Pitanje je to sto mi je on rekao da sam ga premalo zasumporio,pa sam razmisljao na novi pretok,sta uraditi stavit taj betonit ili vise sumpora,koliko na nekih 80 litara koliko je ostalo?????
Hvala unaprjed!!!!

Verovatno je malo oksidiralo pa ima tamniju boju.Nemoj ga pretakati jer ces jos pogorsati stvari.

Jos sam prosle usao u raspravu sa vlasnikom jedne od nasih najvecih poljoapoteka glede presanja bijelog grozdja. Bacio mi je bubu u uho vezano za presanje cijelog grozdja kod skrleta i rizlinga, pogotovo kod rizlinga koji ima vise kiseline. Ideja je da se presanjem cijelog grozdja izvlaci manje zelenih tanina (koju uzrokuju neugodnu gorcinu u vinu) i manje jabucne kiseline (koja stvara neugodan osjecaj pretjerane kiselosti) dakle ajmo reci dobija se finija sirovina iz koje se dobijaju profinjenija i ugladjenija vina. Radman je vjerojatno nesto manji kod takve tehnike presanja. Takodjer mi se taj nacin cini oprecnim sa predfermetativnom maceracijom bijelom grozdja gdje je cilj dobiti sto vise aromatskih prekursora iz pokozice grozdja. Da li je netko ovo probao? Ako je, koja su vasa opazanja, tj za i protiv. Ja nazalost nemam dovoljnu kolicinu rajnskog niti skrleta,ali  mogao bi to probati na grasevini no ona mi se ne cini kao sorta u kojoj bi se osjetila dovoljna razlika. Surfajuci webom pronasao sam da dosta novosvjetskih vinarija prakticira ovu tehniku na sauvignonima i chardonnayima.

Nesto vise o tome na engleskom:

http://www.calwineries.com/learn/wine-production/general-wine-production/whole-cluster-pressing
http://www.frogsleap.com/html/faq.html

Moj prvi post. I odmah problem :whistle:
Prvi put ću praviti vino. Naravno nije neka velika količina.
uzeo sam plastično bure i namestio sam česmu. I sada mi je problem što mi pušta oko česme. Da li smem upotrebiti silikon ali spolja?
Ne pušta mnogo ali kaplje.
Nisam hteo otvarati novu temu jer misliom da nema potrebe. jednostavno ću postovati ceo postupak i probaću način kako je opisao peca.
Ali za sada me interesuje čime mogu rešiti problem. Inače oko česme sam stavio gazu ali samo sam predvostručio tako da na neki način imam sito.
Pozdrav i hvala unapred.

Ovo treba prebaciti u temu amaterski način proizvodnje crvenih vina

Pozdrav svima,

Planirao sam da ove godine kupim neko crno grožđe i pokušam da napravim vino, ali me komšinica preduhitrila i poklonila 10kg belog neindentifikovanog grožđa.
Elem, isčitavao sam neke teme na ovom finom forumu i nešto od metodologije pravljenja primenio a nešto ne.

Evo kako stoje stvari;
Odvojio sam peteljku i izmuljao grožđe, a zatim procedio širu u plastičnu kantu od 6 litara i skoro je puna ima oko 5.5 liara šire.
Izmerio sam koncentraciju šećera u filterisanoj širi i utvrdio da ima samo 10 % šećera (Baboovim širomerom).

Nisam još dodao Vinobran koji sam kupio, jer sam još u dilemi da li da nastavljam da se petljam sa ovim grožđem pošto je očigledno ubrano prerano i nema dosta šećera, a čini mi se da fali previše da bi se dodavalo preko kristal šećera.

Sa vinobranom sam kupio i želatin jer sam čitao o pravljenju crnog grožđa, a čitajući sad pravljenje belog vidim da mi treba bentonit. To planiram da kupim sutra i dodam sa vinobranom ako procenite da vredi dalje da se petljam sa ovim.
Uzeo sam i vinski kvasac ali o tome još kasnije, ako nastavimo.

Slušam vas....

ja sam ovak
Ja sam ovakav problem rešio pomoću alata za topljenje plastike.

A flaše? ;)

Šalim se malo, nadam se da ne zameraš?

Kvalitet vina zavisi od kvaliteta grožđa. Ovo je najjjjjbitnije.

Mislim da ništa nećeš izgubiti ukoliko od ove količine grožđa proizvedeš svoje belo vino. U svakom slučaju imaćeš iskustvo više.
U ovoj temi je sve do tančina objašenjeno http://www.sveovinu.com/index.php/topic,88.0.html (http://www.sveovinu.com/index.php/topic,88.0.html)
Moja preporuka je da ovo pročitaš.
Ako ima nekih nejasnoća, uvek će se javiti neko ko može da pomogne.

Naravno da ne

Pročitao, ali dileme ostaju...


Paaa, ceo post se odnosi na nedoumice koje imam, prvenstveno u vezi zrelosti grožđa i sa tim u vezi izmerene količine šećera.
Hvala na odgovoru, nisi mi razjasnio nedoumice, ali si bar odgovorio.

Ako mi niko ne razreši dilemu, kanda ću probati da dovršim ovo pa štagod da ispadne.

i tako da ga ostavis  sa 10 procenata secera ispasce ti slabo vino odnosno imanje manje alhohola ali opet bi trebalo da ispadne dobro ako si tacno izmerio 10 procen. je malo  probaj dodaj malo secera u zagrejanu siru oko 30 c  i pusti ga neka vri 

Nadam se da će ispasti nešto ok, nego ne reče kolko šećera da dodam ?

Bio sam popodne u poljoapoteci i nemaju bentonit, biće u petak  :o
Ipak stavio sam neodređenu količinu vinobrana u širu, jer me nešto vaga zaje...la pa nije htela da meri grame. Nešto sam prosuo a umesto 10g sad pokazuje 6 pa računam da sam stavio između 0.5 i 2 g u širu, oćel da smeta?

da li ce da smeta videcemo mislim da nece . secera stavi koliko ti mislis da treba  odnosno koliko zelis da ti vino bude jako zagrej siru na 30 c nikako vise jer pri visokoj temperaturi kvasci umiru i onda ako imas 5-6 l sire stavi 200-300 g secera u mlaku siru dok se secer ne rastopi i kada bude temperatura  oko 22 izmeri sa siromerom i ako ima iznad  15 posto secera   dobro je sve ispod 15 bice slabo vino( manja kolicina alkohola) i nemoj da se brines da ces nesto da upropastis ja sam u dva navrata upropastio po 50 kg tamljanike dok nisam naucio da napravim vino  . sledeci korak je da vidis da li ti je krenula fermentacija moze da se desi da nije zbog vinobrana ali mislim da hoce to ces videti za 4-5 dana  zavisi od temperature i po mogucstvu nemoj da ti prelazi preko 20 tak stepeni .

Hvala brataš na iscrpnom odgovoru, uveče nastavljam po tvojim uputstvima  :thumb:

Evo konačno da postujem kako su se stvari odvijale.
Nažalost, nisam uspeo da se bavim vinom ni u sredu ni u četvrtak nego sam tek juče uveče posle nabavke creva odtočio širu sa taloga. Talog sam bacio u bure sa voćem, a širu posle pranja balona vratio.
U delu šire (recimo 1/2 litre ili 1 l) sam rastvorio 350grama šećera i rastvorio. Nisam to zagrevao jer nisam imao s čim da merim temperaturu. Rastvoren šećer sam vratio u širu, opet izmešao i izmerio koncentraciju šećera Babo-vim širomerom, ovoga puta bilo je 16% šećera, oh yeah!  :thumb:
Onda sam u malo  tople vode po uputstvu na kesici, sipao vinski kvasasc i čekao 15 min, pa dodao širu, čekao još 20 min i sve vratio u balon.

I sada čekam na vrenje....
I vaše komentare.

Uzgred uslikao sam telefonom balon pre otakanja i evo kako je izgledao,,,
(http://www.subakov.com/slike/balon%20sa%20talogom.jpg)

e sad uhvati jedno crevo kao za infuziju i probusi poklopac (zeleni ) i gurni to crevo  kroz taj poklopac  i poklopac zasrafi na balon onaj jedan kraj sto je u balonu tu i ostaje a drugi kraj spustis pord balonceta u neku flasu do polovine te flase i nasipas vodu  . ovo ti je umesto vranja za vrenje  pri vrenju se oslobadja  ugljen dioksid  i ako ti je balon hermeticki zatvoren doci ce do velikog pritiska i on ce puci  i zbog  toga stavi mu crevo i kroz crevo ici ce gas i u drugoj flasi ce izaci i vodi racun da zatvoris dobro cep i ono mesto gde ulazi crevo u cep mozes voskom ili parafinom ali nesme imati vazduha pri vrenju i videces  u flasi sa vodom izbijaju mehurici pri vrenju

Može ovako, ali mislim da je jednostavnije kupiti plasični vranj.
ne verujem da košta više od 100,00 dinara.

jos bolje ako moze da se nadje vranj ali pitanje je da li moze da se zasrafi umesto zatvaraca  za balon i da dobro dihtuje  ali ako moze i nije skup obavezno da se kupi jer je prakticniji i laksi za rad

Postoje plutani zatvarači, različitih dimenzija, koji se mogu iskoristiti za zatvaranje balona.
Čak se mogu naći i sa već izbušenom rupom za vranj.

to moze   samo sto su kod mene skupi jedan zatvarac od mlevene plute  za balon oko 100 din a za flase 25-30 dinara i to najgora klasa,  moze im se

E pa ljudi kanda sam nešto s*ebo jer se na površini pojavila kao bela paučina a vrenja do sada nije bilo.
Da bacam to pa da probam ponovo ili šta mi je činiti?

Ne bacaj ništa.
Pusti vino da odradi svoje.
Na kraju krajeva, ukoliko ne bude kako si zamislio, možeš da ispečeš rakiju.

Čekati da krene alkoholna fermentacija nakon 12 dana od prerade, a još krenuli da rade drugi mikroorganizmi na površini. ???

Kako mislis da nije bilo vrenja do sada? Mislis da nije ni pocela fermentacija ili nesto drugo?

Da, od stavljanja kvasca i šećera ovo je prva promena i meni ne izgleda kao fermentacija, doduše ja sam laik u ovome, uostalom odatle i motiv da se nešto novo nauči.
Možda ga uslikam sutra pa okačim da vidite a?

da li si stavio vranj . da li je nekako sira u kontaktu sa vazduhom  da li u vranju ima vode i ako ima da li mehurici prolaze kroz tu vodu

sinoc sam izmuljao grozdje,sipao sam ga u plasticno bure,ima ga 80 litara,jutros sam na to dodao 40g bentonita kada sam veceras pogledao sira je i dalje mutna tek malo na vrhu se izbistrilo,interesuje me da li je potrebno sacekati jos malo ili imam problem

Trebao si da sacekas 24h da se stalozi sira,onda pretocis u drugi sud u kome ce se odvijati fermentacija.Izbistrice se posle fermentacije,ne moze to na brzinu.

meni su rekli da sipam odmah sacekam 24 sata i otocim ono iznad taloga zatim stavim kvasac i otpocinje fermentacija....ima li sad resenja

Lazarcobi, izgleda da nisi istovremeno sa bentonitom dodao i vinobran pa je vino počelo da vri i zbog toga nije moglo da se izbistri...Sad je mislim kasno da prekidaš vrenje da bi čekao da se izbistri pa da pokrećeš vrenje kvascima...Koliko se ja razumem sada nemaš šta da radiš osim da čekaš da prođe vrenje a to će biti za jedno 5 nedelja, pa onda da ga otočiš od taloga otvorenim pretakanjem, eventualno ponovo dodaš bentonit i trebalo bi da se izbistri...normalno prilikom svake manipulacije treba dodavati vinobran...imaš na ovoj temi detaljno sve objašnjeno od Pece50. Znači moj savet je da čekaš...uprskao jesi ali nije strašno...propustio si samo jednu šansu...ali biće ih.
Pozz

kbdnk ti je rekao otprilike sve...
Trebao si u siru ubaciti flase sa zaledjenom vodom da zakosis fermentaciju na 24h da bi sira mogla da si istalozi. Ako krene fermentacija od talozenja nema nista.

A ste ce se dobiti ako je izmuljan Sovinjon (1000kg) i ostavljen 10-ak dana da macerira (dakle slicno kao kod crnih vina)? Pitam, jer tako radi jedan moj poznanik koji ima MENTORA! Kaze sve je prirodno, nema vinobrana, bentonita, trte mrte...
Isto je to radio i prosle godine, i znate kako je glup osecaj kad pred ljudima pita: A, kakvo je vino, a boja? A boja vise lici na pivo... Jos mi nije jasno kako sam ne ukapira kakva boja treba da bude, jer je imao priliku da pije vrhunski Rajnski kome je boja blago zelenkasta, a ukus...

Objasnis mu da je vino oksidiralo,pitaj ga da li je negde video da neka ozbiljna vinarska kuca prodaje vino sa takvom bojom.Mentor mu je sigurno pradeda od 100god.

Naravno da je oksidiralo!  :o On je jos i dobro prosao, kod njegovog drugara jos gore. Nego, sujeta je gadna stvar... Vise veruje tamo nekom, nego... Steta samo za grozdje koje je stvarno vrhunsko. Ove godine Sovinjon, prosle Rajnski...

kakve posledice moze da ima to sto je sira pocela da ,,radi,, a nisam je odvojio od bentonita ???

Lazarcobi, ne brini toliko za posledice...bentonit ne bi trebqlo da utiče bitno na ukus i kvalitet vina...Pošto si propustio da vino pre vrenja odvojiš od taloga to ćeš uraditi posle vrenja...samo si produžio rok za dovođenje vina u "poziciju za upotrebu" ;D  Pored toga moraćeš manipulisati sa većom količinom vina tada...Gotovo sigurno je da ćeš trebati ponovo staviti bentonit posle vrenja a nakon odvajanja od taloga. Isto tako ne smeš da dozvoliš da vino stoji dugo na talogu po okončanju vrenja jer će talog biti u znajčajnoj količini i može da ukiseli vino...Isčitaj ovu temu detaljno...gotovo sve je objašnjeno...
Pozz

Nemaš izbora, šta je tu je. I meni se isto dogodilo prošle godine sa Muskat Otonelom, krenula je fermentacija, podigao se talog, sve se zamutilo kao najmutnija Reka, bio sam očajan jer sam iz Vršca dovezao fantastično grožđe, mislio sam ode sve dođavola. Onda u pomoć uskače Peca, večiti spasilac i čovek sa konkretnim akcijama. Rekao mi je da otočim što više vina s taloga, zasejem kvasce, dodam hranu i pustim da vrenje ide tako s bentonitom. Moram priznati da nisam verovao u ovakva čuda jer je posle one divne boje kada sam ga otočio sa kljuka odjednom postalo smeđe sivo. Posle fermentacije, već na prvom otvorenom pretakanju podrum je mirisao na predivan Muskat, a posle drugog pretakanja to je postalo bistro žućkasto mirisno vino koje polako nestaje, i priprema me za novo muljanje, ali ovog puta ću biti veoma oprezan. Naravno sve pohvale za Pecu, njegovo iskustvo i dobročinstvo. "Ne sekiraj se, biće to odlično vino" tako je i mene hrabrio.
 Pozdrav!

nista lepse nisam cuo poslednjih par dana,a fora je u tome sto ja kao djak ovog foruma prvi put pokusavam samostalno da napravim vino,a caletu ,,starom vinaru'' koji ne koristi nikakve dodatke sam rakao da nista ne dira.Tako da kada bi se ne daj boze desilo da uprskam,narednih godinu dana bi me razvalio od zezanja :D:

Kada treba staviti parafinsko ulje pored plivajuceg poklopca?
Da li odmah posle burnog vrenja ili kasnije sacekati jos.

Treba sacekati da se zavrsi i tiha fermentacija,onda pretociti pa tek onda staviti ulje.Ja ne vrsim fermentaciju u sudovima sa plivajucim poklopcima nego u sudovima koji se hermeticki zatvaraju.U njima drzim vino sve dok se potpuno ne izbistri i dok ne uradim bar dva pretakanja.Tek kada vino bude spremno za upotrebu ide u sudove sa plivajucim.

Mozete li mi objasniti kolika je temperatura vina pri burnom vrenju, a kolika kada je tiho vrenje?

Zanima me dali se za bistrenje belog vina moze koristiti zelatin isto kao za crna vina, ili se nemoze uposte koristiti.
Unapred hvala na brzim odgovorima.

Bolje bentonit. Moze i zelatin ali moras dodati i tanin. Da ne komplikujes bez potrebe izbistri bentonitom, bices zadovoljan rezultatima ;)

Kada ide tesko bistrenje, i kada su bela vina prepuna tanina pa cak i gorka pomalo tada se praktikuje bistrenje na sledeci nacin: 10 gr. vinobran, 80 gr. bentonit i 10gr želatin, sve jedno za drugim, sledi mešanje i mirovanje 20-tak dana.

zelatina se koristi za bistrenje bijelih vina, i to ciljano na polifenole, stvari odgovorne za stvaranje oksidativnih nota i gorcinu. najbolje ih je koristiti u kombinaciji sa bentonitima jer tada stvaraju velike komplekse koji se brzo taloze.
EDIT: eto peca je napisao svoje iskustvo. Ja bi nadodao kako prakticiram dodavanje bentonita posljednjeg u nizu bez obzira koju kombinaciju bistrila koristio...

Ljudi treba mi pomoc, laik sam, amater u pokusaju da dobijem vino! : :'(

 ima li  pomoci za moj pokusaj dobijanja vina? sta sam uradio po savetima "nacitanih i iskusnih" ljudi iz moga okruzenja za dobijanje roze vina. dakle, obrao sam vinograd 25. septembra tekuce godine (oko 330 kg).  sorte koje imam su razne a to su "otela", "aposali" i jos neke koje nemam pojma jer sam vinograd nasledio tek od pre par meseci.
doterao grozdje kuci i poceo da ga muljacom muljam i stavljam u plasticno bure zapremine 1000 kg. istog dana (posto zelim i rakiju da pecem) dodao sam u izmuljano grozdje i 10kg secera,saharoze, (iz radnje) razmucenog u 20l vode na 40 celzijusa.
reakcija je bila burna, bas kako treba za pravljenje rakije (o tome nestao i znam?)
nakon 10 dana, mesao sam kom(kljuk) svaki dan i fermentacija se odvija po nekom ustaljenom redu.
rekose mi za vino ucini sledece:
danas 4.oktobra izvucem iz te komine 75l toga "soka" iz bureta od 1000l. i to na cesmu koja je pri dnu i preko gaze i cediljke. taj sok ima jako lepu (tamnu boju), prijatan miris, lep ukus.
odlozim u podrum i dodam 5g vinobrana na tu masu soka (sire). ne poklopim zbog nastanka co2 vec stavim vlaznu krpu preko bureta.
sta dalje i da li imam sansu da dobijem vino domace a ne neku bezvezariju.
citao sam svasta sto ste pisali na forumu i molio bih za savet sta i kako dalje.
pozdrav za sve. :(

Brate - prijatelju sve naopako ! Tražiš savet , a skoro si sve već odradio, ali naopako. Neznam dali ima pomoći tom tom nazovi vinu, ostavi pa ćeš videti šta će ispasti. Jedina preporuka koju ti sada mogu dati je da provetravaš to vino pretakanjem preko cetke da se rešiš tih 5 gr. vinobrana što si dodao bez potrebe, jer si verovatno zaustavio vrenje. Inače vinobran se dodaje odma posle muljanja grožđa. Šećer i vodu dodaješ posle otakanja vina, nikako pre. Ako si hteo roze vino trebao si da otačeš nakon 6-24 sati.č Imam osećaj da si napravio baš bezvezariju.Pozz.

bodo, sta da ti kazem hvala u svakom slucaju. jbg. po savetima drugih sam cinio korake. ovo je prvi put u zivotu da cu pokusati dobiti vino. ako propadne zavrsice u rakiji. a vino i nemora biti roze samo da je domace ,moje, za porodicnu upotrebu.

Najgori i najefikasniji nacin je ucenje na sopstvenim greskama 8:)
Sad makar znas kako neces raditi sledece godine. Kao sto ti je bodo vec rekao vinobran nisi trebao dodavati u sred vrenja i trebao si otociti mnogo ranije, ako vec hoces roze.
U izmuljanom grozdju imas dovoljno soka da rastvoris secer i bez dodavanja vode!
Pusti da prevri, vidi sta ces dobiti pa ako ne valja strpaj u kazan...

Poštovane kolege po vinu, krenuo sam u amatersku proizvodnju BELOG vina, pa bih da razmenim iskustva.
Forumu sam se priključio sa malim zakašnjenjem  :doh:, pa ako sam negde pogrešio savet bi mi dobrodošao.

Evo kako sam krenuo laičkim rečnikom rečeno..

Kupio sam belo grožđe 180kg " ŽUPLJANKA" od proizvođača iz Trstenika ( lepo,zrelo, bez truleži).
Spremio oprano plastično bure od 220 lit , sa slavinom.
Izmuljao grožđe sa nekom starinskom mašinom, tako izmuljano sipao u bure i u maloj meri
odvojio petiljke ( urađeno 06.10.2011 )
U 20 lit tople vode stavio 4 kg šećera, otopio i to sve sipao u bure sa izmuljnim grožđem.
Nadalje sam jednu kesicu 10g vinskog kvasca za belo grožđe rastopio u toploj vodi i sipao u bure.
Sve sam to izmešao i otvor bureta prekrio gazom.
Narednog dana sam izmešao izmuljano grožđe ( Kljuk) 2 puta ujutro i uveče.
Bure se nalazi u prostoriji gde je temperatura 18 - 20 C.  Vrenje je krenulo već drugi dan i to
čini mi se dosta intezivno.   

Ova moja priča malo se razlikuje od ovih što čitam, pa se pitam :scr:  da nisam negde napravi
kardinalnu grešku.
Moja pitanja bi bila:  1. što ako nisam stavljo vinobran u izmuljno grožđe, 2. dali sam ispravno stavio vinski kvasac, 3. dali treba da se prekrije bure gazom,da ne bude kontakta sa vinskom mušicom,
4."ŠTA DALJE RADITI "

Pozdrav KORDUNAŠ  !

Evo vec 6. godina kako pravim domace vino. Zivim u Brzanu pokraj Velike Morave. Moj deda je celog zivota proizvodio vino za koje svi kazu da nije bilo lose ali kada kazu "nije lose" to ne znaci "dobro". A i kako bi bilo dobro kada ga je prizvodio po starom nacinu proizvodnje. Sto znaci:
Obere vinograd, svo grozdje zajedno, belo i crno pomesano, samelje i ne odvaja peteljke. Sve to ubaci u drvenu kacu ne suporise nema dodavanja kvasaca nema talozenja nema pretakanja nema nicega. Kada provri to se otace u burad i pije dok se ne isprazni bure. Nema pretakanja niti dolivanja. Doduse u pocetku i nije lose ali se pocetkom proleca vino pokvari.
Ja sam slucajno dosao u posed prirucnika za spravljnje vina Dr. Slobodana Jovica i procitao sta tu pise. Zainteresovalo me je jako zato sto sam video gde deda gresi a znao sam da vino moze biti bolje a nisam znao kako. A u toj knjizi sam imao sve odgovore. Zamislite sad, imas sve odgovore i resenja za to kako da tvoje vino bude dobro i sad treba to dokazati dedi koji celog zivota pravi vino da to radi pogresno i da to treba promeniti. Znate sta mi je rekao kada sam mu kazao da radi pogresno i da treba promeniti tehnologiju proizvodnje vina:
Ti ces meni da pricas kako da pravim vino, ja sam pravio vino kad se ti jos nisi ni rodio. Ti ces oca da ucis kako se prave deca.
Svako bi tu odustao jer znate kakvi su matorci. Sa njima nema raspravke, oni su uvek u pravu.
Ali ja sam bio uporan. Kada sam dedi pomenuo dodavanje vinobrana on mi je rekao da ne znam nista i da vino nece da provri ako sumporisem siru. Onda sam uspeo da ga ubedim da napravimo paralelno dva vina kao samo da probamo po njegovom dugogodisnjem receptu i po mom iz knjige. Pristao je.
Odvojio sam samo belo grozdje Smederevku i Rizling.Samleo sumporisao i odmah otocio. Sipao u staklene balone od 50l i dodao bentonit pripremljen juce. Sutra se napravio talog za celi dlan. Stakleni baloni su dobri zato sto se kroz njih sve vidi. Izvadio crevom cistu siru i ostavio talog. Isprao balon i vratio siru nazad. Dodao kvasac i napravio vranj. Crno grozdje Vranac i Prokupac samleo odvojio peteljke sumporisao sipao u plasticnu kacu. Sutra dodao kvasac i zatvotio plasticnom folijom i to pritegao unutrasnjom gumom od bicikle. Mesao 3 puta dnevno i posle 5 dana otocio u pomenute staklene balone i namestio vranj.
Posle toga je procedura za oba vina ista. Pretakanje 3 puta i sumporisanje i dolivanje balona da nema vazduha. Naravno kupio sam jos kljiga i citao vinske forume od kojih je jedan i ovaj vas.
Sta mislite sta je deda rekao kada je probao moje vino. Pa rekao je da od te godine on obradjuje vinograd a ja pravim vino  :)
Kako se on hvalio prijateljima i kako ih nudio da probaju vino i ako ne piju. Pa to je bilo cudo. Da ste samo mogli da vidite taj osmeh na njegovom licu kada neko pohvali vino. I bilo mu je strasno milo sto sam se ja zainteresovao za proizvodnju vina.
Iz godine u godinu vino je bivalo sve bolje i bolje. Sada mogu slobodno da kazem da imam najbolje vino u okolini. Ustvari to svi kazu kada probaju moje vino.
Eto moje price. Nadam se da vam je bila zanimljiva.
Srdacan pozdrav svima na ovom forumu.
Goran iz Brzana.

I više nego zanimljiva. :thumb:
Životne priče slične ovoj se mogu čuti i od velikih svjetskih vinara.

I moj put je slican (i deda)  ;)

Ovih dana sam malo pretresao forum. I mogu od prilike da sada skapiram proces proizvodnje belog vina.  Postoji razlika u odnosu na crno vino. Ali problem je u tome što sam ja već krenuo sa radom.  Ja sam pre toga počeo da radim kao što sam napisao.   To je bilo po  navodnom savetu jednog Dalmatinca.  Kaže "tradicionalni dalmatinski način" i on na taj način dobije kvalitetno belo vino.  ??? Može li neko da mi posavjetuje šta da radim dalje ?
Zbog čega mora da se odvaja komina ( kožica i semenke ) pre vrenja kod proizvodnje belog vina ?
- inače grožđe u buretu ( komina , mast ili kako se zove ) sasvim lepo radi fermentaciju .

Pozdrav urednicima i ostalim članovima foruma.
 

lepa prica, fino da je nauka preovladala, a ne tehnologija koja je prenosena sa kolene na koleno vekovima. svaka cast

Dobro je da si pročitao malo više na forumu, da ne moramo baš svakome istu stvar nekoliko puta da ponavljamo. Inače kožica se odvaja od soka samo zbog toga da bi dobio lepu boju vina ( žućkastozelenu - žutu ), a ne neku tamo oker braon boju. Koštice su nužno zlo u priozvodnji crnog vina, a u proizvodnji belog vina se odvajaju sa kožicom. ( bilo bi teško razdvojiti ih , ako ne i nemoguće ) Inače pulpa kod semenki grožđa se pod uticajem alkohola i toplote razgrađuje, i omogućava rastvaranje ,, divljih,, tanina u vinu, koji vinu daju resku gorčinu, pa se lako može desiti da ti vino bude gorče nego što je to potrebno. Pozz.

Hvala Bodo na informacijama, nisam to mogao da pronađem na forumu. "Kožica se uklanja zbog lepše boje vina a koštice da bi se uklonio gorak ukus".
 E sad šta je  moj komentar ???    Želja mi je da dobijem vino a da bude u što većoj meri i koliko je to moguće na priridan način
Da li se odbacivanjem kožica odbacuje prirodni konzervans, ili nešto što bi činilo kvalitetu vina.
Pregledavajući forum učini mi se da je u pojedinim slučajevima prisustvo kojekakve hemije preveliko   :'( .
Pre muljanja vinobran, pa posle muljanja, kvasci ‚pa bistrila, kod prelivanja ponovo vinobran , bentonit, želatin ,kreda,
i još kojekakvi preparati ne mogu ni da pamtim,,  između ostalog čitao sam na linku " postupci prerade grožđa",
najverovatnije to na kraju ispade OK ! vino,, ali kad pomislim šta sve stavi u njega   ???  :'(  :doh: , ljudi gde je tu
ona čistota i gušt  prirodnog vina.
Ove godine što uradi ,uradi  povratka nema valjda će nešto i da ispadne od njega.
Juče sam probao da otočim čašu vina.  Na izgled je neprovidno, žuto ,zamućeno i nije više slatko.

Meni lično najviše se dopao postupak dobijanja belog vina što je opisao  Ivan , on je to maksimalno reducirao samo na
ono najneophodnije.
Pozz !!!

Od nečega se mora početi.. Čitam, preporuke,,iskustva i tu lako čovek može da se pogubi.  Iduće godine krećem u proizvodnj
belog vina ,držajući se preporuke Ivana.  Čini mi se da je on to dosta izbalansirao  ;) , nove tehnologije i priridni proces proizvodnje.,
 Biće tu jos pitanja,,,,  Radim i ove godine ( zasad tradicionalno ) i pratim dešavanja  ,,,
pozz !!!

svako ima pravo da spravlja vino onako želi ali da pojasnimo (po ko zna koji put) tu " hemiju".
od svega što si naveo jedino je vinobran deklarisan kao aditiv tj. konzervans(E 224) i antioksidans. dosta se koristi u domaćinstvu a i ja sam ga dodavao u kiseli kupus kada je proletos počeo da "balavi".
bentonit je npr. vrsta gline, dakle zemlja.
želatin unosiš svaki dan kroz meso i mesne prerađevine(voliš li pihtije?) a kalcijum karbonat(kredu) svaki put kada popiješ čašu vode.
što se tiče selekcionisanih kvasaca radi se o čistim sojevima a njihova upotreba nije obavezna ali je poželjna. kad ti žena ili majka pravi kiflice ona ne kvasi stari hleb pa kasnije kad se ukiseli to umesi u testo već te pošalje u prodavnicu po pekarski kvasac.
to je uglavnom sve što se stavlja u vino a po mom mišljenju jedino tako možeš da osetiš svu "čistotu i gušt prirodnog vina".

Ok "Lazar" hvala ti na komentaru. U svakom slučaju stoji to što si rekao. Čitao sam komentare i predloge na forumu i kao što sam napisao svidjeli su mi se neki predlozi.  :thumb:  Tek sam se učlanio, krenuo sam nesto da radim i ove godine, a iduće (ako Bog da ) radiće se po savetima iskusnijih. Važna je dobra volja, valjda će nešto i da ispadne.
Inače mlado vino mi je sasvim prijatnog mirisa, blago zamućeno, poput limunade,blago slatkasto.
Komina u buretu ima prijatan alkoholni miris, pri čemu se veoma malo oseća kiselina.
Planiram da ga pretočim za par dana, inače vrenje je krenulo 07.10.  8:)
Pozz !!!

danas je 5-ta nedelja od kako sam vino stavio u balone,vino jos uvek pucketa kad stavim uvo i probao sam ga ima jos uvek slasti u njemu,plasim se da ne stoji dugo na talogu pa da se pokvari,da li bi trebao da ga otocim sad ili da ostavim da prevri do kraja

Zdravo posto sam novi na forumu zeleo sam da pitam koliko se otprilike od 100 kg belog grozdja dobije vina

Zavisi od sorte ali racunaj 40-60l.

ja od 200 kg sorte vranac dobijem 60litara vino i u sredinu novembra pecem rakiju vadim 18litara 51%

60-70l

Pozdrav svim forumasima, imam jedeno pitanje za Vas?
1 oktobra sam smuljao grozdje i otocio 150 litra vina od smederevke i hamburga, odnos 6:1.Odmah sam stavio 10g vinobrana i  bentonit 150g razmucen u 1,5 litar destilovane vode, rastvor spremljen 24h ranije.Sutradan sam skinuo siru sa bentonita i zasejao kvascima.Pretakanje sam izvrsio 25 oktobra, jako aerisao vino i stavio 5g vinobrana na tu kolicunu.Danas sam probao vino i ono mi se bas, ali bas dosta oseca na vinobran.Neznam u cemu je problem, ali jos gore sta da radim?

nele, ne znam kako mislis da se oseca na vinobran? Sumpor? To je mlado vino, tek ce svi ukusi i mirisi da legnu. Posto si sve radio "skolski" ostaje ti da sacekas da priroda uradi svoje i bice to vino OK.

postavani drugari evo mene opet. da se pohvalim i podelim sa vama moju radost. iako sam pravio neke greske u koracima u domacoj, amaterskoj proizvodnji vina epilog i nije tako los. dakle, nakon dodavanja zelatina i 5g vinobrana, vino je u  podrumu odstojalo 20 dana. istocio sam i izneo van da ga jos dodatno bistre niske temperature. vani mi stoji vec nekih 15 dana i vino je toliko bistro i pitko da sam se i ja i svi koji su ga probali  odusevili i ostali bez texta. bistro, malcice oporo (tek koliko treba), ukusno, aromaticno, ima alkohola sasvim pristojno. sve korake sam cinio po savetima naseg prijatelja pece 50, kojeg sam upoznao preko foruma. peco hvala.  :)

Pozdrav svima sa foruma. Posle nekog vremena, da malo pogledam šta se radi.
 Pre mesec dana sam bio spremio da se otoči vino. I sve je to urađeno. Otočeno je 21.10 ( posle 14 dana ) i sipano u plastično parafinisano bure od 100 lit ( Slovenac ima ga za kupiti u "Merkuru" ). Od 190kg "Župljanke " otočeno je 95 lit vina, tako da je bure od 100 lit bilo skoro puno.
 Za gasove od vrenja sam stavio plastično crevo koje je uronjeno u vodu. Vrenje je krenulo , što je pokazalo pojavom mjehurića već sutradan  :thumb:.
Od preostale komine uz dodatak 4 kg šećera i 20 lit vode dobio sam  15 lit rakije prepečenice( 21 grad ) i to odlične  ;).

Pratim dešavanja kod vrenja u buretu, otočeno vino je kao što sam pre opisao, ali od pre 2 -3 dana ( tj. 14- 16.11 ) primećujem da vino postaje bistro, tako da je sada potpuno bistro providno , priatnog ukusa, pomalo oporo ali pitko  :thumb:.  Svi što su probali bili su oduševljeni ukusom i pitkošću.
Vrenje još traje ali manje intezivno, po proceni planiram da ga pretočim ( zatvoreni pretok ) za kojih desetak dana tj krajem Novembra.
Kod pretakanja planiram da stavim oko 10 g Vinobrana na  tih  90 lit, a bentonit je samo kao mogućnost jer već se samo lepo izbistrilo  8:).
Za sad koliko vidim dobio sam predivno belo  vino i na stari ( tradicionalni način ), bez bilo kakvih dodataka, priroda je sama sve odradila.
Kao amater proizvođač za svoje potrebe i u toj maloj količini  ja sam prezadovoljan ishodom, iako sam i za  daljnje eksperimente,
ali sa što manje kojekakvih špecija  >:D da bi  samo dobio da vino duže traje.
"Dalmatinski način"  je koliko ja vidim siguran i proveren samo treba da se ispoštuje prirodni proces fermentacije.

Pozdrav  KORDUNAS !!!


 

imam jedno pitanje,moj rizling je imao 22% secera muljan je krajem septembra i sipan u staklene balone,jesen je kao sto znate bila topla i vino je lepo vrilo,medjutim ono i dalje vri i ima secera u njemu,temperatura u podrumu je do skoro bila uvek 17 stepeni a od kad je zazimilo pala je na 12,plasim se da mu ne naskodi dugo stajanjena talogu,bacio sam cebad preko balona,vino ,,udara u glavu'' koliko je jako ali i dalje sladi...sta predlazete da li je resenje da ga pretocim pa da ga pustim da nastavi vrenje bez stajanja na talogu

Na koje sudove mislite koji se hermeticki zatvaraju, i da li smete hermeticki zatvoriti u toku fermentacije ili mislite na creva i vranove,

To su prohromski sudovi u kojima se moze vrsiti fermentacija,a moze se cuvati vino,bez istakanja jer nemaju plivajuci poklopac.Zatvaraju se hermeticki ali imaju odusak tako da CO2 pri fermentaciji moze da izlazi is suda.

Trebalo bi uskoro da se pretoči.
 Koliko primećujem vrenje je stalo ( ne pojavljuju se mehurići u boci gde je uronjeno crevo ).
Za sada sve izgleda SUPER, ali pomalo brinem da sada nešto ne zabljam kada do sada nisam  8:).
Pošto do sada nisam ništa stavljao ( vinobren, bentonit,,)
  -  KADA  PRETOČITI   ???
  -  DALI STAVITI BENTONIT  i KOLIKO SAČEKATI DO PRETAKANJA ?   ( inače vino je bistro samo  ima sitnih nečistoća )
  -  KADA STAVITI VINOBRAN , pre ili posle pretakanja ?
 Svaki savet bi mi dobrodošao.
PS.
Pitanje za "milionera"
KOLIKO VINO MOŽE DA POTRAJE  ( i dali uopšte može ) , A DA SE NE "POKVARI" KADA U NJEGA NIJE STAVLJENO APSOLUTNO NIŠTA OSIM GROŽĐA ,
U  PODRUMSKIM USLOVIMA  ???

Pozdrav.

Dodaj vinobran pa ga nakon dan dva otoci sa taloga i dodaj bentonit.
Sacekaj da se izbistri pa onda ponovo uradi pretakanje i miran si.
Imas posebne teme o bistrenju i pripremi bentonita pa prouci...
Nemoj da se dvoumis oko dodavanja vinobrana. Ovo tvoje pitanje za milionera mi govori da imas neke nedoumice i da ne zelis "hemiju" u vinu vec cisto, prirodno itd...
Nebuloze, dodaj slobodno vinobran i ne sekiraj se.

Pozdrav sa moje strane za sve forumase

imaobih samo jedno pitanje moji roditelji imaju nekoliko cokota na sparilima u selu sorte ruminke
to vino sto su napravili ima oko 100l ali to vino je previse kiselo dali moze nesto da se uradi.....
drzalisuga 45 dana u vinobranu pa su ga pretakali.

Pretpostavimo da vino nije ciknulo tj. usircetilo i da kiselost potice od vinske (i ostalih) kiselina.
Vremenom ce se visak kiselina istaloziti u obliku stresa ili vinskog kamena, ako i tada bude kiselo onda procitaj ovu temu, tamo sve pise

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=495.0

Hvala dioda

ja licno mislim da to nase vino ipak je usirceno ili uciknulo.
Ali sacekaceo do nove god. pa ako ta kiselina nestane bice sve uredu ako ne moracemo baciti to svo vino ili....
U svako slucaju hvala na vesem odgovoru

Pozdrav svima!!!
Imam jedno pitanje, oko 20.septembra sam otocio 100l sire (19 Oe), sipao 10gr vinobrana i 100gr bentonita a posle 24h skinuo siru sa taloga, dodao kvasce i stavio vranj za vrenje. Burna fermentacija je bila jako burna pa je prilikom vrenja sira tj pena pocela da prelazi preko vranja sto sam resio ispustanjem nekih 5-6l sire, iako bure, inace od 120l, nije bilo puno. Posle mesec dana tiha fermentacija je bila jako tiha (tek poneki mehuric dnevno) pa sam 1.novembra pretocio vino otvorenim pretakanjem i tom prilikom dodao 10gr vinobrana. Vino nije bilo bas bistro ali nista strasno. E sad, danas sam probao vino cisto zbog kontrole kad ono slatko . Sirometar je pokazao oko 2 Oe. Sta sada? Znam da sam pogresio sto nisam pustio tihu fermentaciju skroz do kraja jer mi se ucinilo da ce se vino posle odlezavanja srediti ali... Da li da nekim kvascima i hranom za njih izazovem naknadnu fermentaciju ili nesto drugo?
Hvala!

Pozdrav i tebi!Sve si dobro odradio ali fermentacija nije isla do kraja.Najverovatniji uzrok je niska temperatura prostorije u kojoj je vino fermentisalo.Moguci uzrok je i koriscenje sumpornih preparata pri zastiti grozdja u vinogradu.Koja je temperatura u prostoriji gde se nalazi vino?

Sale je apsolutno u pravu i naglasio je nešto izuzetno važno, pa mislim da neće biti neprimjereno ako se ovaj put uključim na vinarsku temu. Ova godina je karakteristično topla i sušna, što je rezultiralo visokim alkoholom. Kvasci koliko god da ga mogu podnijeti ipak debelo osjete njegov uticaj, a ako se na to doda još koji negativni faktor onda se dobiva ostatak neprevrelog šećera. Negativnost ove godine leži u dugom periodu bez kiše koja nije sa bobica grožđa saprala sve ono čime je vršeno prskanje. Ako nikad onda je za ovakvu godinu trebalo upotrebljavati one inaktivne kvasce, što je u stvari hrana za kvasce koja se koristi isključivo kod rehidracije, jer upravo ona pojačava vitalnost kvasca kroz izgradnju njegove deblje, kvalitetnije i otpornije ćelijske membrane.

Naravno da treba da ucestvujemo u diskusijama,bez obzira koja je tema.Svaka informacija je dobrodosla.Zato u godinama koje su susne treba koristiti selekcionisane kvasce koji mogu da podnesu koncentraciju alkohola i do 15%.

Vino stoji u buretu, u podrumu u kome je temperatura bila 18-19 stepeni. Nisam upotrebljavao hranu za kvasce - moguce je da kvasci nisu mogli da obave posao do kraja. Sta mislite o izazivanju naknadne fermentacije, mada je temperatura u podrumu sada oko 12 stepena, ili da ne diram nista i "ponosim" se prozvedenim poluslatkim vinom? 8:)

Ako nije velika kolicina vina,onda je bolje da ne diras nista i da ga popijes do proleca.Sada bi mogao da napravis vise stete nego koristi naknadnom fermentacijom.

moj rizling je ,,radio'' od 17 .septembra plasio sam se posto je dugo na talogu a nisam hteo da ga ostavljam poluslatkog,strpljenje se isplatilo,fenomenalan je :thumb:

Strpljenje se uvek isplati,pogotovu sa vinom.Ne moze nista na brzinu.

Ukoliko imaš strpljenja, ovogodišnje vino pij kada obereš grožđe iduće godine.Tek tada ćeš znati šta si stvarno uradio.Osnovna preporuka je jedne godine napravi duplo više vina nego što ti treba, pa onda polako uživaj.Ja ovogodišnje vino samo probam do konačnog flaširanja u maju, a flaše otvaram u septembru...

Nema tu puno razmisljanja, pomirises i ako mirise na sirce onda mu nema spasa...
Nadam se da to nije slucaj!
Ako jeste iscitaj malo po forumu pa ces videti koje si propuste napravio, cisto da znas za ubuduce pa da ne napravis iste greske ;)

Poštovani,

evo posle dužeg vremena , nažalost sa problemom :(, javljam se na ovaj vrhunski forum. Molim sve, počev od svog mentora Pece, da mi pomognu oko problema.
Evo druga godina kako po receptu g-din Pece stavljam / spravljam vino za svoje potrebe, vino dobijeno od berbe 2010 (muskat otonel) već otišlo, te sa nestrpljenjem očekujem/mo vina od sorti Tamjanika i Merlot berbe 2011. Kod crvenog (merloa) ne postoji problem, već sada je neverovatno dobro u svakom pogledu, ali sa belim vinom imam problem, jer se još uvek nije izbistrilo, iako sam pratio sva uputstva.  Sok ( u ovom slučaju ) je slatkast, izuzetnog mirisa i ukusa, ali neprovidan i ima "resak" ukus, i zbog toga se najviše brinem. Grožđe je imalo 22 jedinice šećera u sebi, tretirano bentonitom, urađeno prvo otvoreno pretakanje, dodavan vinobran sve kako i koliko treba, itd itd. Šta mi je činiti. Hvala unapred! Miloš

milosmtc koje sorte groždja koristiš za muskat otonel, dali jednu sortu ili mix dve i više. Od belih vina jedino to vino pijem pa ću na jesen da probam da ga sam napravim i ako nisam do sad pravio vino.

Dali je poželjno da kod proizvodnje belih vina širu odvojimo od kljuka u roku 48 sati pa tek onda kvasac ili to nije bitno pošto vidim iz teme da nekom ostane i duže na kljuku. Čitajući temu o belim vinima ostaje mi nejasna jedna nedoumica. Kako je najbolje preduhitriti vrenje da nekrene u prvih 24-48 sati. Dali sa vinobranom 10gr/100 litara posle muljanja ili spuštanjem temperature na 5C sa zaledjenim flašama u kljuku kao što je koshpa opisao.

Odmah po muljanju grožđa treba oceđivanjem i ceđenjem pristupiti odvajanju šire od čvrstih delova kljuka, i to što brže. Radi zaštite šire od oksidacije, sprečavanja prevremene fermentacije i ubrzavanje taloženja nekih sastojaka koji se nalaze u širi, neophodno je širu sumporisati. Sumporisana šira daje manje isparljivih kiselina a više alkohola i glicerina. Ako su doze sumporisanja jače može se sprečiti jabučno-mlečno vrenje, što je važno za šire sa manje kiselina. Kljuk i šira  bez sumpor-dioksida brzo dobijaju mrku boju pod uticajem kiseonika iz vazduha i oksidacionih fermenata iz pokožice grožđa. Oksidacijom šira može toliko posmeđiti da dobije neprijatan ukus, što prenosi i na vino kao finalni proizvod.

Ja kod belog vina siru odvajam odmah posle muljanja.Za vreme muljanja dodajem vinobran,zatim presovanje i sira se talozi 24h u susdu u kome su ubacene zaledjene flase.Sutradan siru skidam sa taloga,dodajem kvasce i pocinje fermentacija.
Milose,verovatno je da fermentacija nije otisla do kraja nego je hladno vreme prekinulo.Zbog cega si radio pretakanje ako fermentacija jos nije gotova?Probaj da malo ugrejes prostoriju u kojoj ti se nalazi taj sud,trebala bi ponovo da krene fermentacija.

    Peco i Sale hvala na ekspesno brzom odgovoru, carevi ste !   :thumb:   :thumb:
Al ja bih jos pitao neke stvari.
1. Koja je optimalna kolicina vinobrana na 100 litara komine koju treba dodati odmah posle muljanja da bi se prikocila fermentacija na 48h kako bih mogao na miru da odvojim siru sa komine.
2.Bune me reci koje su cesto pominjane u temama o vinu a to je "Sumorenje grozdja pre muljana" ja sam to razumeo da se grodje treba posuti vinobranom u putu od vinograda do muljace, kako ga rastvarate tad ili ga naprosto pospete po grozdju kao da solite nesto ili se to mili na sumporenje posle muljanja pa sam ja pogresno protumacio ???  ??? ???  :scr:

Ako je grožđe oštećeno od bolesti ili nekog drugog faktora, ili ako se transportuje u neodgovarajućoj ambalaži po toplom vremenu, za taj put od vinograda do mesta prerade treba ga posuti (bukvalno), vinobranom 10grama na 100 kg, da nebi došlo do oksidacionih procesa i eventualnom zarazom sirćetnim bakterijama. Međutim ako je zdravo grožđe i pakovano u plitke gajbe koje onemogućavaju oštećenje bobica u transportu onda nema potrebe za sumporisanjem u transportu.

E sada drugi deo pitanja a koji se odnosi na sumporisanje grožđa pri preradi i bistrenju šire:
Dovoljno je kod prerade, u muljaču, stavljati po 10gr. vinobrana po grožđu pri preradi, a zatim u oceđenu širu još 10grama na 100litara(mislim na belo grožđe, odnosno širu) i na taj način je obezbeđeno mirovanje i bistrenje šire za sledećih 24 časa. Da bi bistrenje bilo efikasno u oceđenu širu odmah posle vinobrana se ubacuje i bentonit u količini 100grama na 100litara šire, a ko hoće odmah posle vinobrana a pre bentonita se ubacuje i enzim u količini 5grama na 100 litara šire. Ako je sve urađeno kako treba, onda se posle 24h šira skida sa taloga i zasejava kvascima.

Pravio isključivo od sorte Muskat otonel, izvrsno je.

Svima ostalim hvala na odgovorima, a ja imam još jedno pitanje:

Gde mogu da kupim kvasce za ponovno pokretanje fermentacije za 150 litara šire (a ne pakovanja za industriju), i šta mi je raditi ako prostoriju ne mogu da zagrejem iznad 12 C??? Da li da pokušam sa grejačem za akvarijum a sud da ušuškam nekako?? Hvala

Ima i manjih pakovanja kvasaca za 100l.Nisi upisao odakle si pa ne znam kako da ti pomognem gde da potrazis.Probaj sa grejacem za akvarijum,sud umotaj nekim cebetom ili sl.Probaj samo da ugrejes sud mozda se i pokrene fermentacija,jer i onako moras da ga ugrejes pre dodavanja kvasaca.

Sale hvala na odgovoru! Iz Paraćina sam. Ako imate br od neke prodavnice koja bi bila voljna da mi to pusti preko nekih kurira takođe bi mi završilo posao! Pozdrav!

dodji u hernandez posto si vec iz paracina za kvasac 035/570725

u svim većim apotekama imate pakovanje "Enovitisa" za 200 litara vina koje sadrži kvasce ali mislim da je u pakovanju i vinobran i bentonit, proveriću šta sve ima. košta oko 500 dinara.

Danas sam probao belo vino Smederevka iz 2010.godine, sopstvena proizvodnja.
Kao što je neko u par postova pre napisao - isplatilo se čekati.

Bistro kao suza.
Interesantno je da ima malo slatkastu notu, što mu daje poseban šmek.

Možda nije popularno, ali sam vino čuvao u plastičnim balonima od 5 litara.
Čak sam neke količine čuvao i u plastičnim flašama od 1,5 i 2 litra.

Ko zna kakvo bi bilo da sam čuvao u hrastovom buretu  ::)

bravo DarkoK reci mi za koliko vremena si odvoio siru sa kljuka posle muljanja

Mislim da je prošlo oko 2-3 sata. Ne više.

posto kazes bistro kao suza mozes li mi reci koliko puta si pretakao i dali si koristio bentonit zelatin ili nesto drugo ok pozdrav

Ali nisi napisao koja si sva strahovanja, dileme i trenutno nezadovoljstvo imao, dok nisi shvatio da za vino pored znanja treba i vreme čekanja za kvalitet!

U pravu si Peco,strpljen-spasen.Vino mora da se ceka.

Baš kao što je Peca napisao. Čekanje, čekanje i čekanje...
Naravno ne treba ni u čekanju preterivati.

Za bistrenje sam koristio bentonit.
Vino je pretočeno jedno 5 puta.

A bilo je mnogo situacija u kojima sam mislio da neće biti onako kako sam očekivao.
Najveći stres sam doživeo u trenutku kada nije počela fermentacija i kada nisam imao ideju šta i kako dalje.
Naravno, sva sreća pa poznajem Pecu koji za svaki problem ima rešenje.

Ljudi, kada planirate da berete šardone, i da li je neko brao uopšte?

Prvu kolicinu sam juce obrao, ocedio, istalozio, otocio bistaru siru 22% slasti, danas sam zasejao kvasce i dodao hranu za kvasce i odrzavam temperaturu 15-16 stepeni.

 :thumb:
Kako uspijevaš? Odnosno, kako to radiš?

Imam jak ciler sa kojim mogu da u svakoj posudi uz pomoc pumpe, termostata, magnetnog ventila za vodu i zavojnih cevi u posudama  odrzavam zadatu temperaturu. Temperatura iz cilera mora biti niza od najnize zadate. Siguran sam da je ovo tebi jasno pa necu detaljnije objasnjavati.

svaka čast!, ja prvu turu berem u subotu i cedim, ali ja na uzorku imam slast 24% :scr: , a kaži mi kako održavaš tu temperaturu po ovim vrućinama, i da li je to temperatura prostorije ili šire?
hvala unapred vladane... :)

Jasan mi je princip rada, efikasnost ovog tvog sistema i njegov uticaj na kvalitet vina, ali su mi takve stvari uvijek interesantne a malo se priča o njima.
Koji je kapacitet, odnosno koju količinu uspijevaš tako kontrolisati?
P.S. Ne bi bilo loše ni neku sličicu, kada budeš imao vremena.

Nebojsa, temperatura 15-16 se odnosi na siru, u talozenju sam odrzavao 10-12 stepeni. Sa cilerom to nije bas nikakav problem, isti ciler sluzi i za hladnu stabilizaciju -4 stepena. Zasad su prostorije u kojima cuvam belo vino posle previranja pa do punjenja u flase male pa ih hladim sa klimom 12, i hladim ih na 11-12 stepeni. na klimi mogu podesiti min. 16 stepeni ali ja daljinski naslonim na prozor i tako zaludim klimu pa odrzavam 11-12 stepeni. Ovo ce sve biti mnogo jednostavnije i lakse kada zavrsim podrum, podzemni deo je gotov pa se nadam da cu ove godine preseliti i crna vina iz Temerina u Cortanovce. Moj sin Vuk redovno u svim fazama slika gradjnu podruma i ako ukucas vule zvrk tamo imas puno slicica gradnje podruma.
Bistrice, koji je kapacitet, na plocici je utisnuto "RWM 18" i godina, a sva ostala polja na plocici su prazna. ovo 18 bi mogla biti snaga kompresora. Kupio sam ga jeftino, covek iz Male Krsne, polovnog, uvezao nekome ko je odustao od kupovine, i od besa proda meni za 900 evra. 
 

Hvala Vladane, razumeo sam o cemu pričaš, ali ja imam problem, nemam čiler pa moram da hladim širu na neki drugi način, možeš li mi preporučiti kako, ja sam osmislio da propuštam širu uz pomoć pumpe kroz hladnu vodu i tako je rashladjujem, da li je to dobro, pošto sam to pročitao u literaturi. i ja takodje pravim podrum, pa fermentacija mora da se vrši u maloj prostoriji u kojoj je konstantno 25 stepeni
... :scr:

Nebojsa, nije bas sretno resenje toliko gnjeciti vino, bolje ti je da kroz vino cirkulises tu istu hladnu vodu. Ako voda nije dovoljno hladna sipaj u nju suvog leda. Suvi led nije skup ali ne znam odakle si i da li mozes da ga nabavis. U Novom Sadu u principu mora se najaviti dan ranije i nema problema.

Ovde su korisni saveti pa i mi amateri mozemo da naucimo svasta. Naravno, nama ne treba ciler, ali suvi led, ili ako su male kolicine, onda zaledjene flase, baloni... U skaldu sa nazivom teme...  ;)

Izvini ja sam kriv. „Natjerao“ sam vladana da spomene čiler, ne znajući da je to svetogrđe. Drugi put ću prvo tražiti  dopuštenje.  ;)

Vladan je pun iskustva i znanja, odgovori su mu nadasve, jasni, primenljivi, tako da su njegovi saveti dobrodosli i mogu da koriste amaterima, profesionalcima...

Da za razliku od mene.  ;D
Postaje lično pa nema smisla da trljamo ovako uopšteno i prljamo ovu temu. Na jednu kratku ali nekorektnu primjedbu sa aluzijom dobio si isti takav odgovor, što je sasvim dovoljno a i previše za ovu temu. Za sve ostalo što ti se ne sviđa ili misliš da treba drugačije imaš teme u Off Topik Zone pa slobodno iznesi direktno i korektno. Odgovorit ću ti isto tako korektno i argumentovano kako bi prevazišli „problem“ različitih pogleda na neke stvari i otklonili potrebu za aluzijom koja blago rečeno iritira i proizvodi reagovanja.

Nakon PP-a od Profija.
Moje veliko i iskreno izvinjenje (nadam se da ne griješim drugi put na istoj stvari), totalno sam pogrešno shvatio pa ovo izvinjenje upućujem javno.
Reagovao sam na ovaj dio teksta.
Ostalo je posljedica moga uvjerenja da je ovim upućena kritika na „mudrovanje“ i „visoko tehnološke zahtjeve“ koji nisu primjereni amaterima, i o njima se ne bi trebalo i ne bi smjelo pisati, naročito ne na ovakvim temama.
Pogotovo što sam to doživio lično, jer se takve teze jako često provlače forumom i najčešće meni „nabijaju na nos“. Ovdje mi je samo bila namjera da vladan kaže nešto o nekom od načina hlađenja bijelog mošta jer se tako puno dobiva na kvaliteti vina i rakije. Priča o bilo kojem postupku hlađenja je poželjna i korisna. Znam mnoge amatere u vinarstvu i u proizvodnji rakije (ima ih i na forumu) koji to rade hlađenjem prostorije klimom i dodatnim hlađenjem mošta ili kljuka bocama zaleđene vode. Čiler je profesionalnija varijanta baš ovakvog, ali uvezanog postupka koji se lako može realizovati sitnim prepravkama. Pumpom preusmjerena tečnost iz sistema kućnog klima uređaja kroz spiralnu cijev uronjenu u posudu za vrenje. Jeftino i efikasno za amatere i male količine, sa jakim efektom kod taloženja i kontrole fermentacije.

Dragi forumaši,
stiglo je i moje prvo grožđe. Forum sam pratio redovno iz radoznalosti sad je došao trenutak da se radi, muči me nekoliko nedoumica. Za pravljenje belog vina, posle muljanja i presanja dali se ledene flaše  stavljaju direktno u širu i dali u isto vreme stavljam bentonit. Samo me ovaj deo postupka buni znam da u tom momentu i nemora bentonit ali čisto da razumem postupak taloženja.
hvala.

Ako hoces da bistris siru, onda je dobro sa bentonitom da ubacis yaledjene boce sa vodom da bi se sto pre izbistrila. Ako hoces da radis fermentaciju sa kontrolisanom temperaturom onda nemoj da ubacujes bentoni vec samo ubaci kvasce, mada ti ja preporucujem da ipak prvo uradis bistrenje sire, otakanje iste sa taloga, pa tek onda kvasce.

Ako koristis zaledjene flase, stavljas ih i u siru radi talozenja (bistrenja sire) ovo traje ne vise od 24 casa. Dobro je da sira bude tako bistra kao gotovo vino. Onda pazljivo siru otaces u sud za previranje a talog ide u rakiju. odmah se zaseju kvasci i flase sa ledom stalno menjas dok sira ne prevri,a bentonit moze i kada prevri 1/3 ukupne sire. Bentonit rastvori u 10x vecoj kolicini vode, nehlorisane i ne tvrde (ne alkalne) vode. bentonit je dobro pripremljen kada nakon mesanja posle 1 sata mirovanja nemas bistru vodu na povrsini. Ako ipak iz bilo kog razloga ne uspes onda odli svu bistru vodu pa tek onda uz obilato mesanje dodaj u siru. Bentonit mozes dodati u siru u talozenju, zajedno sa kvascima ili u bilo kom momentu previranja pa cak i posle previranja. Ove godine je bolje ici na vecu kolicinu bentonita, zato sto je izrazito susna godina pa ce vina biti nestabilna na proteine. Ja cu  vina ove godine tretirati sa 100 g po hektilitru. Temperatura talozenja traba da je sto niza 10-12 stepeni to je tesko postici flasama sa ledom, ali gledaj da sprecis kontakt sa vazduhom. Temperatura previranja (fermentacije) da ne predje 20 stepeni ja sam sa flasama, istina davno, to uspevao tako sto sam koristio velik broj malih posuda, ne vecih od 150 litara. posude su bile u podrumu i jos sam ih orosavao sa vodom iz cesme. Pa moras se snalaziti.  

Uzevši u obzir vaše odgovore i moje mogućnosti uradiću ovako:
Taloženje 24 h, uz dodavanje vinobrana i hlađenje ledenim flašama
Pretakanje i dodavanje kvasaca. Ovaj deo nemogu da kontrolišem temperaturu ali se odvija u podrumu gde je oko 17 stepeni, posle desetak dana prozračim vino i promešam da podstaknem kvasce da završe.
Prvo otvoreno pretakanje.

Goks, zavrsio si sa : Prvo otvoreno pretakanje. Kod proizvodnje belih vina, i u amaterskoj proizvodnji, od momenta muljanja grozdja pa do punjenja u flase, najvaznije je sacuvati vino od oksidacije. jedini momenat kada svesno izlazemo vino vazduhu je aeracija u fermentaciji. I to kada se radi ne treba preterivati, dovoljno je odliti oko jedne polovine vina i sipati polako sa visine od 1/2 m da slobodno pada u vino. Ako imas 1 hl vina i lonac od 10l onda 5 puta napunis lonac i vracas u vino. Naravno to mozes da uradis i pumpom ali kod malih kolicina je sigurno bolje rucno. Sva ostala pretakanja i tretiranja vina su zatvorena i vodis racuna da vino ne dodje u kontak sa vazduhom. U amaterskoj proizvodnji vina to nije lako ali ne i nemoguce. Za razliku od crvenih vina, kod roze i belih vina strani mirisi (ciju pojavu treba spreciti) se otklanjaju enoliskim sredstvima i talozenjem a ne aeracijom.
 

Ivane dali aeracija koju spominješ se obavlja u toku fermentacije ili misliš po završetku fermentacije na prvo otvoreno pretakanje.

vladane, imam još jedno pitanje za tebe...
fermentacija šardonea je u toku, i kada otvorim bure u kome se vrši fermentacija oseća se malo sumporvodonik, da li će on po završetku fermentacije nestati, ili moram da preduzimam nešto i šta?  ???

To je normalno.Nestace posle pretakanja.Bure nemoj svaki cas otvarati,prisustvo kiseonika nije bas pozeljno.

kiseline u šardoneu su 7,5 g/l, da li je to malo i da li mogu da ih popravim i kako, inače vino je odličnog mirisa i boje, ukus je takođe solidan, samo me brine da li ima malo kiselina.... ???

Kiseline su ti odlične , što se toga tiče ništa ne diraj ( narani prasiće ne diraj dugmiće ). Jedino nisi naveo količinu alkohola u vinu, možda tu nešto nije u redu pa ti se čini da je vino neharmonično. Pozz.

Trebam pomoc.
22.9. sam kupio 300kg graševine, odma muljanje i prešanje. Od koma sam mislio peci rakiju, ali sam odustao. 24.9. sam ispreso kom i dobio sam 50l mosta, koji je poceo vrijat tijekom dana. Dali smijem to ubaciti u inox u kojem mi je ostatak mosta koji jos nije poceo raditi? Pls odg sto prije. Hvala

Pozdrav svima!
Zahvaljujući ovom forumu uspeo sam da zadnjih par godina ocedim "dobro" crveno vino onako kako se meni sviđa i i sad polako ovladavam tehnologijom proizvodnje vina. Čak sam sve u komšiluku zarazio proizvodnjom i svi od mene sad traže savete.
Ove godine sam izmuljao nešto belog grožda da probam da napravim i belo vino. Pošto sam bio u velikoj frci sa poslovnim obavezama nisam se na vreme informisao na forumu o proizvodnji belog.
 Ja sam pre dva dana obrao, odvojio peteljke i trule bobice, izmuljao posuo sa vinobranom 10 gr na 100 kg grožđa sve tako i zajedno sa kljukom(kominom)  sipao u bure. Nisam ga ocedio sa komine
, fermentacija još nije krenula ali je tu da počne.
Planirao sam da sutra otočim širu i da tako nastavi fermentaciju. Da li sam pogrešio što sam ostavio širu sa kljukom kao kod prozvodnje crnog vina, i da li je neophodno bistrenje klarorolm ili može samo pretakanjem pošto Šabac nije vinski kraj i nema ga u apotekama?

Mozes da otocis siru,ubacis zaledjene flase da se ohladi i istalozi 24h,onda je skines sa taloga,dodas kvasce i fermentacija tece normalno.Mozda vino bude imalo malo tamniju boju ali bice dobro.

Kada zavrsi fermentaciju bistri ga sa 150gr bentonita, ako je dobilo tamniju boju, da bi vratio zuckasto zelenkasu prirodnu boju.

Uradio sam kako ste mi rekli,stavio sam hranu za kvasac, zasejao sam kvasac, počelo je da radi. Temperatura šire je 23 C.  Šta dalje. Da li da ga držim da skroz prevri ili da ga presecam malo ranije. Ja inače crno vino ne presecam, već ostavljam do krajha da bude suvo, ali belo nisam pravio pa nisam baš siguran. Pozdrav!!

Ne diraj nista,pusti da se zavrsi fermentacija.

U međuvremenu sam pročitao na forumu da bi bilo poželjno hladiti širu sa flašama da ne pređe 20 c pa sam stavio zaleđene flaše da spuste temperaturu. Da li sam pogrešio, da idem da ih vadim?

Ništa ne vadi, nego stavljaj još.  ;) :D:

Vrenje još traje. Prošlo je 72 sata od zasejavanja kvasaca, merio sa količinu šećera ima 9 procenata trenutno.

Pozdrav svima. Novi sam na forumu, imao bih nekoliko pitanja. Ovih dana sam kupio grozdje, po 200kg, belog (italijanski rizling) i crnog (vranac). Sve to izmuljao (naravno odvojeno belo od crnog), i sada stoji u plasticnim kacama.
Evo kako su mene ucili (mada sam imao nekoliko ucitelja  :doh:), a bilo bi lepo da mi neko kaze gde gresim (a sigurno ima gresaka).
Nakon muljanja vino stoji u kacama 7-8 dana, uz povremeno mesanje(2-3 puta dnevno). Posle 7-8 dana otacem vino u prohromske burice (koje sam specijalno pravio, sa slavinom, plivajucim poklopcem...). Potom 3-4 nedelje vino stoji u starom Svapskom podrumu, u kojem je temperatura konstantna (oko17 stepeni). Rekli su mi da je za to vreme bitno da se burici ne pomeraju. Posle tog perioda pretacem vino, odvajam talog koji se nakupio i vracam vino u iste burice. Navino stavim plivajuci poklopac ali ga jos uvek ne zalivam parafinskim uljem.
E sad, prosle godine sam stavio malo vise vinobrana, i to posle otakanja nakon muljanja, pa je vino dosta dugo imalo posledice tog vinobrana i moglo je da se pije tek na prolece.
Ove godine nisam stavljao vinobran, pa ako ima neko da me posavetuje sta da radim po tom pitanju. Napominjem da bi trebao da otacem vino za 2-3 dana.
 I jos nesto. Pokusao sam malo da eksperimentisem pa sam u jednu kolicinu belog (izmuljanog) grozdja dodao malo crvenog (ali 5-10%), da bi dobio roze. E sad, roze cu i dobiti po boji, to sam vec video, ali nisam bas siguran da li je to to.
Zeljno iscekujem neke korisne savete.

pravilo je da se belo vino ne drzi sa kominom vec se odmah otace,nakon toga ide na vrenje pa odvajanje od taloga,onoga trenutka kad vidis da je vrenje stalo odnosno kada po ukusu osetis da vino vise nije slatko i da se na povrsini vise ne pojavljuju sitni mehurici,zatim ga otaces i dodajes vinobran 10g na 100l vina,po meni svaki ozbiljan vinar mora stavljati vinobran bez obzira na sve price da su to hemikalije itd.tada nakon skidanja sa taloga mozes dodati i bentonit ukoliko zelis da se vino brze izbistri

Merio sam šećer ostalo je još neki 3 posto i ima mehurića. Danas je punih 7 dana odkad sam zasejao kvasce. Pre sejanja kvasca sam stavio bentonit tako da mi je vrilo zajedno sa njim. Boja mu je još uvek mutna. Šta da radim kad stane vrenje. Da ga otočim , stavim vinobran, da li da ga stavljem u bure sa plivajućim ili da mu stavim vranj? I da li može da se  stavi još jednom bentonit ukoliko nije dobro odradio?

Nisam na vreme zapazio, pa je za mnoge vec kasno, ali nema posledica. Zasto je mnogo njih odmah posle otakanja sire iz kljuka(mislim na bela vina) ubacivalo bentonit i kvasce da zajedno rade. Bentonit se ubacuje u siru odmah posle otakanja sa kljuka bistri se sira, skida sa taloga  posle 24 ili 48 sati, i u tako bistru siru se stavljaju kvasci. Bentonit je koagulaciona smesa koja skuplja necitocu u siri ili vinu i posto se stvaraju grupisane grudvice necistoce one su teze od gustine vina i polako padaju na dno pritom se jos uvecavajuci do dna suda u kome se vrsi talozenje. Ako sira svo vreme dok traje fermentacija kruzi neprestano zbog procesa koji se u njoj odvijaju(nemiruje), onda bentonit nemoze da obavi svoju funkciju dok taj proces traje. Neki put bentonit zna i da uspori, pa cak i prekine fermentaciju pri kraju.

Fermentacija je trajala bez problema. Da li da opet stavim bentonit po završetku fermentacije? Šta da radim sad?

nemoj stavljati ponovo,ja sam napisao moj recept jer ja bistrim vino po zavrsetku fermentacije ti ga otoci kad prestane sa mehuricima sipaj vinobran i ostavi da se bistri.Srecno :thumb:

Imam jedno pitanje u vezi dodavanja bentonita u siru (spremljenog 24h ranije):
1. da li ga dodati nakon muljanja, presovanja i sipanja sire u bure pa promesati, sacekati 24h, pretociti i staviti kvasac za vrenje ili
2. smuljati, presovati, sipati u bure, dodati bentonit i kvasce i pustiti da prevri zajedno sa bentonitom ili
3. dodati bentonit tek kada sira prevri i nakon prvog pretakanja?

Ja radim kao pod jedan...i ne mislim da menjam recept...

ja ga sipam kad se zavrsi fermentacija,prosle godine sipao u siru,bilo toplo i sira krenula da radi u toku noci tako da nisam stigao da je odvojim vec je ceo proces fermentacije odradila sa bentonitom u sebi,u svakom slucaju nije lose dodati bentonit i par flasa sa zaledjenom vodom kako bi se onemogucio pocetak vrenja dok se sira ne izbistri

Uhnisam bio baš precizan. Posle muljanja, presovanja i otakanja šire, širu izmerim i ukoliko ima normalan procenat šećera (a to je do npr 22%) u širu sipam vinobran u količini od 10 gr na 100 l šire i 6-10 sati ranije pripremljen bentonit u količini od oko 120 gr na 100 l. Bentonit pripremam u destilovanoj vodi ili vodi koja je prošla kroz reverznu osmozu. Vinobran spreči da šira počne da radi. Posle 24-36 sati širo otočim, talog nasipam u kominu, bure operem i u isto bure vratim širu. U tako pripremljenu širu dodam kvasac i to je to. Ukoliko šira ne počne da vri za 24-48 sata istočim na slavinu nekoliko kofa od po 10 l šire i vratim u bure odozgo. Kada kažem "nekoliko kofa" mislim na ukupnu količinu  od oko 30-40% ukupne šire. I vrlo je bitno da kofa bude od 10 l a ne manja. Taj postuapk možda ponovim za 24 sata ukoliko vino nije počelo da vri. Ukoliko jeste ne diram ništa. Vino dok ne počne da vri ima otvoren kontakt sa vazduhom. Kada počna da vri posle 3-4 dana stavim vreonjaču i to je to. Narednih 4 nedelja ne diram ništa. Probam svakog 7-og dana...radi kontrole. Posle toga radim otvoreno pretakanje uz dodavanje vinobrana. Ukoliko je vino mutno a obično jeste može se dodati opet bentonit ali sada manje (oko 60 gr na 100 l normalno bentonit je spremljen na isti način kao i kod prvog dodavanja znači reverezna osmoza nekoliko sati ranije). Posle par nedelja opet otočim vino u bure sa plivajućim poklopcem uz dodavanje vinobrana (sada 5 gr na 100 l) sipam ulje oko poklopca i krećem sa eksploatacijom truda...Talog sipam u kominu i čim uhvatim vremena pečem rakiju.
PS Ako nešto zapne ili ne ide kako treba zovem Pecu50. Zamalo da zaboravim ovaj detalj koji je najbitniji.

Dakle kbdnk, ako sam te dobro razumeo u zadnjoj poruci, tebi sira vri zajedno sa bentonitom?

tako je...

kbdnk je vec usao u stos  :thumb:
A na zadnje pitanje odgovor: lepo je napisao da se sira istalozi pa tek onda ide odvajanje od taloga (u kome bi trebalo da je "pao" bentonit) pa dodavanje kvasca i vrenje. Peca je vec objasnio ulogu bentonita i nacin delovanja, pa treba citati.
Znaci Kosticu, vazili bi odgovori pod 1 i 3.

Sad sam malo zbunjen. Izvinjavam se ako sam dosadan, ali sta cu, moram da vas pitam.
Malo da preformulisem pitanje:
1. bentonit dodat siri, promesan dobro, nakon 24-36h odvajanje slegnutog taloga sa bentonitom pa tek posle toga kvasci, vrenje... znaci vrenje bez bentonita
2.  bentonit dodat siri, promesan dobro, odati i kvasci, pocinje vrenje sa bentonitom, nakon vrenja odvajanje taloga sa bentonitom
3. dodati kvasce, vrenje se zavrsi, odvojiti talog pa kasnije sipati bentonit, dobro promesati i izbistriti vino.

Sira se bistri bentonitom pre pocetka fermentacije,jer u toku fermentacije talozenje je nemoguce.

Vladane, vrenje je sa bentonitom jer u talogu ne ostane sav bentonit...bentonit u određenom procentu ostane u širi posle taloženja...Tada se širi doda kvasac i krene vrenje sa tim "određenim procentom bentonita". Nakon vrenja vino se malo staloži tj. stabilizuje i doda se ponovo bentonit ali u duplo manjoj količini. Detaljnije sam to objasnio u prethodnom postu. Taj bentonit staloži vino dodatno i tom prilikom ne ostaje talog u velikoj količini već ispod 5%. Ja imam problem i sa buradima pa mi obično ne stane celokupna količina vina u bure sa plivajućim poklopcem. Taj "ostatak nasipam u jednu kantu koju dobroi zatvorim i izbacim napolje iz podruma. Napolju i prezimi...pod snegom i na mrazu. Na proleće tu kolilčinu vina iz kante sipam u buteljke i čepujem...Te buteljke poklanjam...Ono iz bureta pijem.
Pozz

Sad sam i ja malo zbunjen, a postaje mi i interesantno.  :) Jeli pod 1., ili je pod 2.? Kostić je bio jako precizan u definisanju, i ne vidim prostor za priču o toretski i minimalno zaostalim količinama.

Bistrice,
ako posle muljanja, presovanja i otakanja šire u tu istu širu stavim vinobran i odmah bentonit koji sam pripremio 6-10 sati ranije u destilovanoj vodi šira neće početi da vri u narednih 24-36 sati. Posle tih 24-36 širu otočim crevom a u bure ostane talog. Taj talog nasipam u kominu, bure operem i vratim širu.
Ne znam šta tu nije jasno. Pa ne misliš valjda da je sav bentonit u talogu i da u širi nije ostalo ama ništa od bentonita koji nije stigao da se nataloži. Zato sam i kazao "određena mala količina" bentonita. Ja stvarno ne znam kolika je ta količina ali da je ima gotovo sam siguran. U takvu širu dodam kvasac i čekam. Sad ti zaključi sam da li vino vri sa bentionitom ili bez. Ja mislim da vri sa bentonitom u "određenim količinama". Kolike su to količine bentonita sa kojima vino vri? NE ZNAM!!!!
Pozz

mislim da je ovo najpreciznije moguće uz opasku da ako stavite bentonit i krene fermentacija jednostavno pustite da se završi a sledeći tretman bentonitom primenite prilikom pretakanja kada se vino izbistri hladnom stabilizacijom, naravno, ako vino po vašem mišljenju nije dovoljno bistro.

Taloženje prije fermentacije je jedna stvar a stabilnost vina na proteine (zamućenje pod uticajem temperature na bjelančevine) potpuno druga, pa se postavlja pitanje zašto tu stabilizaciju raditi prije fermentacije bentonitom ako za taloženje postoje na raspolaganju efikasni postupci koji nisu štetni po fermentaciju (prirodno taloženje pospješeno snižavanjem temperature uz sumporenje). Sa nekim normalnim količinama bentonita uopšte se neće postići stabilnost vina na proteinsko zamućenje pa će se stabilizacija (ako se stvarno želi ostvariti) morati raditi opet nakon fermentacije. Da i ne govorimo u uticaju bentonita na samu fermentaciju, gdje je čak potvrđeno da njegovo uklanjanje iz fermentacije ima veći negativni efekat nego kada se ne uklanja i ostavlja tokom njenog trajanja.

Bistrice, ja nisam razumeo ovo što si napisao. Bentonit sam stavljao pre fermentcije a zašto sam toradio NE ZNAM...ustvari ZNAM...Zato što mi je tosavetovao Peca50.
Kakvi su to efikasni postupci za taloženje koji nisu štetni po fermentaciju? Ako je to hladjenje vina čime to uraditi...ipak je ovo tema AMATERSKA...
Zašto se u stvari taloži vino pre fermentracije?
Kako se postiže stabilčnost na proteine i da li je moguće uopšte to ikako postići i šta to uopšte podrazumeva kada se kaže "stabilnost na  proteine"?
Kakav je uticaj bentonitana fermentaciju, kako se uklanja iz fermentacije ikakvi su negativni efekti uklanjanja?
Ovo su sve pitanja koje si pomenuo pa me intersuje...da podsetim ja sam duboki amater!
Pozz

Taloženje prije fermentacije se radi iz razloga da bi se uklonile sve one nečistoće (prašina, zemlja, plijesni, sitnih komadića lišča, pokožice grožđa, sredstava za prskanje…) koje bi uticale na konačni kvalitet vina jer je dokazano da bistriji ali ne i prebistreni mošt daje kvalitetnije vino. Proteinska stabilnost vina je nešto što je prije svega vezano za profesionalce i naknadnu pojavu zamućenja u flašama u kojima je sipano potpuno bistro vino.
Taloženje je jednostavno prirodni proces koji se pospješuje sumporenjem i nižom temperaturom, a može i bez nje samo bi duže trajalo. U amaterskim uslovima na bure od 100 ili 200 litara nije nikakav problem ubaciti flaše sa ledom i dobiti dobar efekat, jedino ako pod amaterom ne podrazumijevaš onog koji ne bi ništa radio, a htio bi vino. Amater isto tako nije neko ko ne zna da čita, pa evo jedan link i ozbiljno istraživanje koje govori upravo o tome.
Kod Chardonnay je na primjer odmah u prvoj godini ispitivanja zbog prespore fermentacije bilo kakva upotreba bentonita prije fermentacije isključena iz daljnjeg posmatranja. Za druge dvije sorte  je konstatovano da je postupkom pod 1. došlo do značajne promjene dinamike fermentacije, njenog dužeg trajanja, i veće količine zaostalog šećera, pa čak u manjoj mjeri i glukoze, i da se nije desio značajan uticaj na proteinsku stabilnost vina.  
http://enologyaccess.org/ea2/index.php/venbriefsnav/winemicrobiologyblog/688-effect-of-bentonite-treatment-of-grape-juice-on-yeast-fermentation.html
Ovaj drugi je u stvari tehnički list za bentonit u kome je doduše konfuzno i neprecizno, a ponešto i netačno nabacano, ali se vide određene stvari zbog kojih je i uslijedilo razjašnjene prvim linkom.
http://home.comcast.net/~mzapx1/FAQ/Bentonite.pdf

Druga je stvar što se u određenim situacijama kod neke pojedinačne sorte grožđa, kao što je Sauvignon, zbog potrebne izuzetno visoke doze bentonita za proteinsku stabilnost vina, koja onda negativno utiče na arome, eventualno može raditi njegovo umjerenije korištenje prije fermentacije jer se na taj način može smanjiti njegova konačna upotreba. Sa još jednom napomenom da ne treba zanemariti ni činjenicu da prisutni bentonit u fermentaciji za sebe vezuje jedan broj enzima koji imaju značajnu ulogu u formiranju aroma.

Dakle stvar nije nimalo generalizirajuća, a ako bi se kao takva davala u nekim amaterskim relacijama gdje ova proteinska stabilnost i nije u istoj mjeri važna, onda bi bila upravo obrnuta. Nikako ne bi mogla glasiti radite samo pod 1., ili pod 1. pa pod 3., jer je ova pod 2. nema smisla.
U takvoj situaciji iz svega izloženog bi prije slijedilo, ne radite varijante pod 1. ili 2., jer nikada vam nije kasno da uradite onu pod 3., ako vam se pojavi pa vam još i smeta ovo proteinsko zamućenje...

P.S. Izvini na onaj žešći ton kod spominjanja amatera, jer kada je vino u pitanju vjerovatno sam veći amater od tebe.  :)

Bistrice, nema razloga za bilo kakvo izvinjenje jer nisam shvatio niti je bilo mesta da shvatim bilo šta loše u tvom postu. Kada kažem da dam amater mislim da ne zaradjujem od vina i da mnogo više ne znam nego što znam. Na forumu sam prisutan da bi pre svega nešto naučio a ne da bi bilo koga savetovao jer nisam nikakav stručnjak u ovoj oblasti. Ti si vidim urednik a oni se ne biraju iz redova ovakvih kakav sam ja..gotovo sigurno jer bi se devalvirao ceo forum odnosno sajt...
Ako sam dobro razumeo tvoj post ti predlažeš i savetuješ da se ne stavlja bentonit pre fermentacije već da se to uradi posle fermentacije jer ukoliko se stavi pre fermentacije on veže i neke korisne enzime, da je taj problem posebno izražen kod chardonea ali da je ipak korisno dodati bentonit kod sauvignona.
Nisam siguran da sam ovo dobro razumeo pa sam napisao neku vrstu moje rekapitulacije tog dela tvog posta.
Što se tiče stabilizacije vina zaleđenim flašama kada to treba raditi pre vrenja ili posle?
Napominjem da meni prezimi 30-ak l vina nakon vrenja i odvajanja od taloga napolju pod snegom...verovatno se i zaledi tokom zime i kada ga na proleće odvojim od taloga koga ima u jako malim količinama...vino je bistro kao staklo...nasipam ga u buteljke, čepujem i posle mesec dana talog na dnu buteljke kao prašina...Siguran sam da je bolje stabilizovano napolju tokom zime nego flašama ali je talog tu...
Ja sam svesno stavljao vinobran u širu kako bi zaustavio vrenje na jedan dan i odmah bentonit da bi ga odvojio od prljavštine a usput i od ko zna čega. Ukoliko ovo ne budem radio ne bi stavljao ni kvasac...zašto bi to radio kada bi vino počelo da vri gotovo odmah?
Napominjem da sam nakon odvajanja taloga bentonitom pre fermentacije dobio izuzetno bistru širu (kao nikada do sada) a koja je sada, 23. dana od početka burne fermentacije, kao boza! Grožđe je rajnski rizling...šira je bila sa 25% šećera pa sam dodao vodu da bi šećer spustio na 22%.
Šta sada po tvom mišljenju?

Urednik sam na rakijskim temama, a i tamo izbjegavam da pišem recepte. Ovdje samo pišem u svojstvu amatera i ništa ne savjetujem, nego ukazujem na aspekte nečega što si ti savjetovao. Malo pažljivije pročitaj napisano da se ne ponavljam. Za devalvaciju se ne boj, valute su mi jača strana.  :D:
Nećeš bentonitom odložiti fermentaciju, nego vinobranom i temperaturom.  
Već sam napisao da nije cilj previše izbistrena šira jer i ona stvara određene probleme i utiče na kvalitet vina.
Trebao si me to pitati prije dodavanja vode, jer sam na neke stvari „alergičan“, ali ipak. Ništa pusti je neka fermentira, ako zapne prozrači.

P.S. Na kojim geografskim kordinatama žive svi što imaju 25-27% šećera u bijelom grožđu.  :)

Bistrice, ja bentonitom nisam ni pokušavao da odložim fermentaciju nego vinobranom. Ne znam kako si zaključio da sam bentonitom odlagao fermentaciju. Bentonit je stavljen da bi iskoristio odlaganje fermentacije za bistrenje, taloženje ili kako već hoćeš da ga zovemo. Možda sam mogao da odložim fermentaciju i flašama sa zaledjenom vodom pa da ga odvojim od taloga na taj način pre vrenja ali što bi to radio kada bi i na taj način možda od šire uzeo nešto korisno za vrenje isto kao i sa bentonitom...ili možda ne bi? Ja stvarno ne znam.
Što se tiče bistre šire i ja sam se iznenadio...
Ovoliki procenat šećera u širi ove godine je bio uobičajan u mom kraju...Šta sam inače trebao da radim sa širom od 25% šećera?
Što se tiče geografskih koordinata gde žive svi što imaju 25-27% šećera u bijelom grožđu ne znam ni to! Ja sam grožđe kupio u Braćevcu kod Negotina...a imalo ga je ove godine i u selima Rečka, Rajac, Smedovac, Rogljevo,...možda i u još nekom sleu te regije...ne razumem pitanje ali nema veze.

I na kraju da kažem još i ovo: Ako si nešto postigao ovim tvojim poslednjim postovima na ovoj temi to je da me zbuniš. Sada sam siguran da ne znam da li sam i gde pogrešio. Pošto ne želiš da se ponavljaš molio bi ostale koje posećuju ovu temu da mi pojasne tvoje postove jer ja izgleda stvarno slabo kapiram!
Pozz

Evo i mene....
Nećete verovati, talijanski rizling - oko 200 kg sam nabavio sad u petak ( prekjuče).....
Sadržaj šećera 24 - 25 % ( je li to previše) i dobio oko 80l šire....
Potrebnom količinom vinobrana, rastvorenog u vodi, prskao grožđe u muljači....
Pre odlaska u Guduricu po grožđe, obavio razgovor sa enologom, koji mi je savetovao da ne bistrim širu,
kako bi kvasci preradili i deo proteina, pa sam ga i poslušao.
Prostoriju za vrenje rashladio na 16 C ( klima ne može niže), a i šira se dobro rashladila.
Medjutim, vrenje ( dosta lagano) je krenulo već nakon 24 sata, pa je usledilo hitno ubacivanje selektovanih kvasaca.
Najzad pitanja: Da li smeta što je vrenje ipak započelo divljim kvascima ( nadam se da je vinobran pobio ološ) i koliko će to smetati ovim selektovanim? Da li ću upotrebom bentonita ( koja količina), pored dela boje "svući" i deo arome?
Inače, meni je 2010. bentonit stavljen u toku vrenja lepo prekinuo fermentaciju pa je rajnski rizling, koji uzgred nije imao više od 16% šećera, ostao slatkast i bio jak kao bogojavljenska vodica ( 2 grada više od kišnice).

Nisam na vreme zapazio, pa je za mnoge vec kasno, ali nema posledica. Zasto je mnogo njih odmah posle otakanja sire iz kljuka(mislim na bela vina) ubacivalo bentonit i kvasce da zajedno rade. Bentonit se ubacuje u siru odmah posle otakanja sa kljuka bistri se sira, skida sa taloga  posle 24 ili 48 sati, i u tako bistru siru se stavljaju kvasci. Bentonit je koagulaciona smesa koja skuplja necitocu u siri ili vinu i posto se stvaraju grupisane grudvice necistoce one su teze od gustine vina i polako padaju na dno pritom se jos uvecavajuci do dna suda u kome se vrsi talozenje. Ako sira svo vreme dok traje fermentacija kruzi neprestano zbog procesa koji se u njoj odvijaju(nemiruje), onda bentonit nemoze da obavi svoju funkciju dok taj proces traje. Neki put bentonit zna i da uspori, pa cak i prekine fermentaciju pri kraju

Ovo je ponovljen moj komentar na upotrebu bentonita i dopunit cu
Bentonit neoduzima arome vinima, ni siri, boju oduzima, kod belih vina neznatno i to vise smedje tonove koji se jave kada proizvodjac zakasni sa skidanjem sire sa kljuka. Neko hoce da mu se poveca ekstrakcija pa nevrsi otakanje sire odmah posle muljanja i pretera u tom cekanju, a posledica je smedji tonovi sire, a koja bi sortno treba da bude svetlo zuta ili zeleno zuta, e onda bentonit to dobro odradi vracajuci sortnu boju ali samo ako se bistri sira. Kod zavrsene burne fermentacije ta boja se privremeno skine bentonitom, ali posle izvesnog vremena se opet vrati.
To sto je kodYU2M startovalo vrenje pocelo sa kvascima iz grozdja, da kazem prirodnim, ali to vec nisu divlji kvasci jer je vinobran kako on kaze pobio olos, ostali su oni pravi koji su zapoceli nesto lepo a selekcionisani doadatno ubaceni su pomogli i sada ide vrenje na najbolji nacin, sto ce se direktno i odraziti na dobijeni proizvod.

Poštovani vinari,
Već duže vremena pratim ovaj forum. Do sada se nisam pojavljivao jer sam tek sada stvorio uslove da mogu da se bavim ovom interesantnom igrom za "velike dečake" pa bih hteo da na ovom mestu menjam iskustva sa zaljubljenicima u ovo plemenito piće.
Naime, do pre nekoliko godina negovao sam bela vina ali trideset kilometara od Paraćina što mi je predstavljalo veliki problem. Sada, konačno, imam uslove u Paraćinu tako da sam se ponovo aktivirao ove godine. Uslovi: podrum potpuno u zemlji, temperatura nikad viša od 18C, gradnja beton i kamen...
Ove godine sam kupio grožđe Rajnski rizling i Tamnjaniku iz Laćisleda kod Aleksandrovca. Rajnski je bio jako napadnut sivom trileži (podvalio mi vinogradar jer sam kupio na poverenje). Namera mi je da uradim kupažu ove dve sorte. O postupku ću pisati kasnije a i zatražiti savete koji će mi biti potrebni!
Pozdrav

Hvala na postu Peco. Da, ja sam samo naveo kako sam prošao sa bentonitom ( a iskreno i sa nedozrelim grožđem) 2010. pa mi je odonda bilo zabranjeno od strane ukućana da se igram vinara.... Mada, 2009 sam napravio 100 l extra talijanskog rizlinga ( po mišljenju predsednika udruženja somelijera g. Radojčina), sledeći uputstva iz knjižice prof. Dr Jovića.
Inače, juče ( drugi dan fermentacije) pored oštrog "mirisa" CO2 ( znam da nema ni miris ni ukus, al udara po nosu) oseća se i lep miris šire ( ko može da ga izdvoji od mirisa kvasca). Jedino, bojim se da će boja biti malo nerizlingovska, obzirom da je grožđe iz Gudurice do Pančeva putovalo u džakovima, pa je bilo i malo smedjkaste "čorbe" u njima.... Utešno je da na grozdovima nije bilo vidljivih tragova truleži i plesni....
fermentacija izgleda kao da sam u sud usuo šampanjac, ili soda vodu ( nije burna i nema veliku količinu pene), pa eventualno i neki savet - na koliko posto šećera da podignem temperaturu sa 16C naviše i na koliko stepeni? Klima baš održava širu hladnom (mereno prstometrom) - verovatno jer se radi o maloj količini....
Poz
P.S.
Ako ove godine ne napravim nešto što će se svideti svim pajtašima, a posebno mojoj gospoji, zatrpavam vinski podrum...

Pogledaj tabelu 4. na ovom linku.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,137.msg20291.html#msg20291
Još jedan link sa više tabela i dijagrama, koji ujedno govori i o uticaju količine bentonita na arome vina.
http://www.dalcin.com/ita/news/ita/articolo_AJEV_2010.pdf






Korekcija ispravne veze na prvom linku

Ajoooj sa mojim pitanjem pokrenuo sam citavu lavinu odgovora i sukuba misljenja na temu "bentonit". Mozda je dobro prebaciti u novu temu (pitanje za urednika)?

Ja sam naime uradio kao pod 2. i izgleda pogresio ali nisam imao vremena za cekanje. Radilo se o zupljanki sa 25.7 (izmereno refraktometrom u poljoprivrednoj apoteci nakon 36h talozenja necistoca) Na njihov savet stavio sam neki "univerzalni kvasac" jer nisam mogao da nadjem CEG. Ostavio sam talog (a bio misljenja da ga odvojim) da kako su mi rekli "I prirodni kvasci ucestvuju u fermentaciji". Takodje na nihov savet stavio sam nesto vise kvasca (svih 50g) iako na kesici pise za bela vina od 25-40g. Pretpostavljam da su imali ideju da zbog jaceg % secera sto vise kvasca ucestvuje u fermentaciji. Na moje pitanje do kog % alkohola mogu da rade ovi univerzalni kvasci nisu imali odgovor. Samoinicijativno sam dodao 4l destilovane vode na 100l sire iako sam dobio savet da se snizavanje % secera ne radi sa vodom (iz teme "Popravka sadržaja šećera u širi")
Pa kako mu Bog da. Vidim da je i kbdnk dodavao vodu. Sta je po vama ispravno?

Eto primera kako i od veoma dobre sirovine moze da se napravi lose vino.

Zasto tako mislis Vladane? Konkretno odgovori molim te kako bih znao za ubuduce koje greske sam napravio.

Dobro si mislio da ga treba odvojiti, ali ga nisi odvojio i napravio si kardinalnu gresku zbog koje ces kasnije mozda kriviti selekcionisane kvasce kako nisu odradili posao.
Poznato je da kada jedne populacije kvasaca ima 10 puta vise od ostalih kvasaca u siri onda ce najbrojniji kvasci gotovo u potpunosti preuzeti fermentaciju. Naravno broj kvasaca na grozdju je na raznim parcelama i u raznim godinama razlicit, i ta razlika moze biti i desetostruka. Prema tome kvascare da bi se obezbedile doju 100 puta vecu kolicinu kvasaca od minimalne kolicine kvasaca na grozdju. Pa prema tome ako se odstupa od uputstva odstupa se samo u smanjivanju a nikada u povecanju kolicine kvasaca. Tako velika kolicina kvasaca trosi povecanu kolicinu kiseonika i azotnih jedinjenja pa ce vec na pocetku nedostajati hrana za kvasce. Da bi se izbegla (smanjila) kolicina hrane treba smanjivati u startu kolicinu kvasaca ili se drzati uputstva kvascara.
Jednom, ne davno, je Bistrica rekao kako ima averziju prema vodi, a ja kazem gadim se od takve pomisli. I verovatno je to razlog sto sam tako napisao predhodni post. Zupljanka koja je nastala ukrstanjem dve crne sorte prokupca i crnog burgundca ima, kada su kiseline u pitanju, vise slicnosti sa crnim sortama blage kiseline (zbog odnosa ukupnih kiselina). Pa tako i kada se bere na vreme 21-22 %secera ukupne kiseline kojih istina ima u dovoljnom  procentu ostavljaju utisak vina kome nedostaju kiseline. To je razlog sto se cesto zupljanka kupazira sa na primer smederevkom i postizu se dobri rezultati. Dodavanjem vode oborio si i ukupne kiseline i suve extrakte i sve ostale parametre vina a siru si smanjio cca 1% sto u tvom slucaju iznosi priblizno 24.7%.   

ako je tehnološkim postupkom predviđeno bistrenje šire pre fermentacije onda se, ukoliko fermentacija krene pre nego što se otoči bistri deo šire, to smatra nedostatkom.
inače, bistrenje šire pre fermentacije nije obavezno ali pošto sam radio i jednu i drugu varijantu za mene je vino dobijeno od bistrene šire kvalitetnije, pogotovu ako imate grožđe nešto lošijeg zdravstvenog stanja.
prošle i ove godine belo vino pravim tako što izmuljam grožđe, ostavim ga u kljuku 24h, otočim i ostavim minimum 12h sa bentonitom a onda pretočim bistru širu i zasejem je kvascima. vranj skidam nakon mesec dana kada ponovo pretačem.
osim toga za mene je termin amaterski ili profesionalan nešto što se odnosi na pristup poslu a ne na količinu proizvoda.

Hvala imenjace na konkretnom odgovoru. Kao sto rekoh na greskama se uci. Da li postoji mogucnost ispraviti ove greske? Recimo popravka kiselina? Ili kupaza sa vinom od druge sorte (sledece godine)? Za neke greske sam naravno sam kriv, ali na neke su me naveli "strucnjaci" iz poljoprivredne apoteke  :doh: Sta mi je dalje ciniti osim da zabelezim ove greske i ne ponovim ih sledece godine?

Izraze profesionalni i amaterski ne volim ni ja upotrebljavati u onom obliku u kojem se najčešće koristi na ovom forumu. Ovdje, u ovoj pojedinačnoj situaciji sam te termine koristio samo iz razloga da bi sa manje riječi prikazao situaciju za koju sam mislio da je vidljiva u prvobitnim porukama.
Nije problem da ih ovdje detaljnije obrazložim.
Ako neko želi flaširati svoje vino i poslati ga na police raznih trgovina ili u nečije magacine sa temperaturom na koju ne može uticati, onda mi opravdano djeluje upotreba bentonita bez obzira što se tim tretmanom gubi dio aroma, jer će izbjeći opasnost od pojave proteinskog zamućenja, koja bi predstavljala najveću moguću antireklamu zbog ovako formiranih zahtijeva potrošača na masovnom tržištu. Ne govorim o onim pravim poznavaocima kojima ova pojava neće biti smetnja nego baš naprotiv, jer ovo proteinsko zamućenje nema ama baš nikakav okusni i mirisni efekat nego jedino i isključivo vizuelni.
Pod amaterskim u ovoj situaciji sam podrazumijevao pravljenje vina koje ne ide ne tržište i koje se može čuvati na temperaturama gdje se ovo zamućenje i ne mora pojaviti, a onda ovaj „profesionalni“ razlog gore naveden više nije važan, a ako nekom stvarno jeste zato što i on spada u one masovne potrošače onda mu nikada nije kasno da to zamućenje ako mu se uopšte pojavi, ukloni i bentonitom ako želi.  

Ostalo sve proizilazi iz ove „amaterske“, netržišne namjene vina, gdje se slobodno može dati preporuka da je upotreba bentonita prije fermentacije totalno nepotreban i štetan zahvat koji neće osigurati proteinsku stabilnost vina za koju je u stvari i namijenjen. Jedino što se može desiti je prebistreni mošt koji onda ima nedostatak masnih kiselina koje su kvascu potrebne za zaštitu od etanola i sterola koji su mu potrebni za formiranje čelijskih membrana, a oboje će onda neminovno uticati i na nusprodukte vrenja. Za taloženje mošta prije fermentacije i sa čim se ono radi sam već sve rekao pa da se ne ponavljam, a da se to ne treba raditi bentonitom više od mene govori ono široko prihvaćeno istraživanje na linku sa izmjerenim, dokazanim i još uvijek neoborivim posljedicama po fermentaciju. Upotreba bentonita prije fermentacije i njegovo uklanjanje iz nje utiču na dinamiku fermentacije (u pojedinim slučajevima kao kod Chardonnays je ta fermentacija bila toliko spora da su eksperiment sa njim morali i odbaciti i prekinuti). Utiče još na vrijeme trajanja fermentacije tako što je produžava. Utiče još na veći ostatak neprevrelog šećera u vinu. A na ono na šta bi bentonit trebao uticati, na uklanjanje proteina iz vina, pokazala se manja efikasnost u odnosu na varijantu kada je taj bentonit bio prisutan tokom fermentacije. Ova druga varijanta nije uticala ni na fermentacijsku stopu, ni na produžetak fermentacije, i u manjoj mjeri je uticala na zaostali šećer u vinu, a u većim dozama bentonita i na efikasnije smanjenje proteina u budućem vinu, koje će onda omogućiti njegovu manju konačnu upotrebu prije flaširanja u onoj "profesionalnoj" varijanti.

da budem iskren ova poslednja opaska je bila upućena kbdnk-u i njegovim pomalo iritantnim velikim slovima i još većim dilemama.
nikada nisam imao problema ni sa dužinom trajanja fermentacije ni sa kvalitetom tako da, na osnovu mojih "istraživanja" kao i višegodišnjeg iskustva u proizvodnji belih vina u "profesionalnoj" varijanti, ja prednost dajem bistrenju šire pre fermentacije.

Niko nije dovodio u pitanje bistrenje šire prije fermentacije, nego postupak kojim se radi njegovo preveliko bistrenje bentonitom.
Nemoj se naljutiti, ali ovo moram reći.
Tako je i inkvizicija davala prednost vlastitim dogmama da je zemlja centar svemira, a onda bez ikakvog osnova, naučnog pristupa, pa čak i bilo kakve kolebljivosti, sumnje i dileme spalila Giordana Bruna. Znam da tu grešku nisu priznali u prvih 400 godina od spaljivanja, za ovih posljednjih 12 nisam siguran.

Lozar, na koju opasku misliš...ja stvarno nisam želeo nikoga da iritiram ničim...a da mi je Bistrica stvorio dileme to jeste...
Čime ti bistriš širu pre fermentacije i kako to radiš...
Ja unazad 4-5 godina radim onako kako sam već opisao (bistrim širu bentonitom rastvorenim u destilovanoj vodi ili voda koja je prošla kroz RO) i nikakvih problema nisam imao. Do ove godine sam kupovao grožđe semion i suvinjon i bio sam prezadovoljan...ove godine rajsnki rizling pa ću videti šta će da ispadne...
I na kraju ostao sam uskraćen objašnjenja oko dodavanja vode u širu sa velikim procentom šećera...Šta je trebalo raditi sa takvom širom.
Pozz

Ja siru ne bistrim bentonitom.Ubacim zaledjene flase i vinobran.Istalozi se 24h i onda je skinem sa taloga,dodam kvasce i krece fermentacija.

Šta se dešava sa selekcionisanim i autohtonim kvascima prilikom izrade crvenih vina, gde niko ne vrši bistrenje i otakanje šire pre fermentacije?
Zašto je meni enolog savetovao da, pošto tog momenta nismo znali da li se radi o talijanskom ili rajnskom rizlingu, ne otačem širu sa taloga pre fermentacije?
Šta ovo znači? Da li postoji samo jedan ispravan tehnološki postupak i ovakav je kao u citatu, ili postoje i drugačiji tehnološki postupci, koji su takodje ispravni, sa dobrim rezultatima, a samo vode do dobijanja nekih drugih karakteristika u odnosu na citirani?
Hoću da kažem da postoji tehn. postupak koji nalaže da se belo vino redovno pretače sa taloga, kao što postoji i tehn. postupak koji nalaže da se vino, uz povremeno mešanje, drži na finom talogu, ukoliko se želi kremasti ukus istog...
Upravo ova sledeća rečenica pobija prethodnu, a dalje se obrazlaže samo lični ukus....
Ovakav tretman kljuka kod belih vina nisam našao opisan čak ni kod proizvodnje od muskatnih sorti ( mislim na vreme odležavanja na ljusci) i u skladu sa prvim citatom, neko bi ga okarakterisao kao kardinalnu grešku... Ipak, predpostavljam da Lozar zna šta radi, čim to radi godinama...
Uopšte, stičem utisak da se oni, koji često dolaze u sukob mišljenja na forumu ( obično su to oni koji imaju veliko poznavanje tehnologije i imaju veliko iskustvo u proizvodnji vina) prepucavaju da bi nametnuli svoj način proizvodnje, pa često negiraju postupke drugih, koji su, verujem, takodje uspešni i nimalo inferiorni. Više bi mi se dopalo opserviranje u smislu: ja radim ovo, zbog toga i toga, a ako uradiš ( ili ne uradiš) to i to rezultat će biti ovakav i onakav, a možeš uraditi i ono, što će rezultirati ovim...
Ovako, ostajemo mi neuki dosta zbunjeni, jer svi imaju odlično vino, a svadjaju se oko postupka kako se odlično vino može dobiti..

Za mene je ovde profesionalac onaj koji proizvodi vino za prodaju, nasuprot amatera, kome je to hobi i lični užitak, a slažem se da pristup izradi treba u oba slučaja da bude takav da se teži što boljem proizvodu.

Posle gornjih opservacija, da se vratimo na konkretne stvari...
Juče sam prihranio kvasce i fermentacija se vrlo intenzivirala. Šira i dalje ima lep miris, slast se malo smanjila i nema stranih jajčanih, ili kupusnih aroma  :)
Pošto je šira imala izmedju 24 i 25 % šećera, da li i kada će biti neophodna ponovna prihrana?
Kada se fermentacija završi, da li prvo vinobran ili bentonit, obzirom da šira nije bistrena, niti skidana sa taloga? Ili možda istovremeno?
poz

Moze neki odgovor na ova moja pitanja?

Pošto si bio zadovoljan, ako nije problem, pošalji mi PP gde si kupovao semillon, kako si ga "obradio" i čime si bio zadovoljan...
Paaaa, trebao si kao ja - da ne dodaješ vodu i da se treseš da li će kvasci preraditi sav šećer i "osušiti" vino, ili će ti ostati neka "šećerlemica"... Još uvek si bolji od onih koji dodaju i vodu i šećer. A ponekad dodaju i grožđe  :D:
poz

prosto se pitam jesu li moja pitanja iščašena, ili sam ja retardiran, krastav ili gubav, kad nikad niko na njih ne odgovara....

Tako se i ja osecam  :(

ovo je ono o čemu pričam i zadržao bih se na česticama zemlje i sredstvima za prskanje. poslednje dve godine su problematične jer imate 50-tak litara padavina(govorim za veći deo Srbije) u periodu jun-oktobar tako da velika količina nečistoća ostaje na pokožici i dospeva u širu prilikom muljanja. ako uzmete da vam je randman šire u većini slučajeva od 30-35% posto kod samotoka, znači manji nego što je u prosečnim godinama, onda vam je jasno da je koncentracija nečistoća u širi velika. zato upravo onima, koji prave vina u uslovima domaćinstva (ja Torkvemada!) toplo preporučujem da izbistre širu pre vrenja. dakle, ovo nije nikakvo "nametanje" kako reče YU2M, već savet zasnovan na saopstvenom iskustvu koji možete da prihvatite ali i ne morate. moje je da vam prenesem šta ja mislim da je ispravno i da pokušam da odbranim svoj stav.
s obzirom na to da je gore pomenuti postupak postao deo standardnog postupka u većini velikih vinarija, ukoliko vino prevri sa nečistoćama to se smatra problematičnim, takvo se vino prati a kasnije najčešće i kupažira sa nižom kvalitetnm grupom. u velikim vinarijama belo grožđe stiže sa većih površina i može da bude drastično različitog kvaliteta. ne tretirati bentonitom pre fermentacije sirovinu sa puno truleži jeste za mene kardinalna greška. naravno, ko barata sa manjim količinama iz svog vinograda ili kupuje grožđe može sebi da dozvoli i drugi postupak.
taj drugi postupak isključuje bistrenje pre fermentacije i ja sam ga takođe isprobao(što u firmi što kod kuće) da bih se, naposletku, odlučio za već opisani postupak.
to što ostavljam kljuk belog grožđa na jedan dan ne otačući vino zove se prefermentaciona maceracija. razlog ovome je pokušaj da izvučem što više aromatskih komponenti iz vina jer deo grožđa kupujem(onaj kvalitetniji-rajnski rizling) a deo(slabijieg kvaliteta-smederevka) je iz mog vinograda.

To sam i pretpostavio.... Ovim je izbegnuta upotreba enzima. Ostaje samo "tajna" šta uradiš sa bojom....
Što se mene lično tiče, briga me da li će boja odgovarati sortnom standardu, jer vino neću iznositi na smotre i takmičenja....
Uostalom, većina komercijalnih proizvođača trpa antocijane iz italijanskih kanistera u npr. rizling, pa on u čaši, umesto zelenkasto-slamnato žute boje, najčešće bude boje meda ili dalmatinske žutine. Najveći broj konzumenata ionako nema pojma kakve bi boje to vino trebalo da bude...

Ipak, ostaje pitanje, ako neko ima ideju, zbog čega je enolog savetovao da ne bistrim širu pre vrenja, baš u mom konkretnom slučaju. Ne verujem da je hteo da me ispali...  ;D
poz

Ne znam da li je iko dosad sam sebe citirao, ali sad već nastaje panika i jaka potreba za nekim odgovorima....

Jutros ( dva dana nakon prihrane) intenzitet fermentacije je opet opao i izgleda kao bitter lemon sipan u čašu, nakon par sekundi...
Sitni mehurići izbijaju na površinu, ali se pena ne stvara. Šira i dalje ima prijatan miris ( ukus je naravno najviše na kvasce, ali nema ničega što bi ukazalo na neregularnost). Širomer pokazuje da je sadržaj šećera oko 12% - dakle na polovini startne količine. Temperatura prostorije je i dalje 16C, a šire možda samo par stepeni više ( prstometar).

U želji da ne maltretiram enologa zbog mizerne količine od 80 litara, a u nedostatku odgovora na forumu ( zbog čega blago paničim), jutros sam opet zamutio nešto prihrane ( malo manje od propisane količine) i dao kvascima za doručak...
Eeeee, tu je sad jadac - da nisam možda nešto pokvario? Još bi mi samo trebalo vino sa "prijatnim" ukusom amonijaka  :D:
Iskreno se nadam da nisam, pošto je sadržaj voćnih šećera još uvek relativno visok.
poz
Vita jela zelen bor,
čekam brzi odgovor...

Upravo obrnuto, enzimi se dodaju u predfermentacionoj maceraciji da bi u maceraciji ekstrahovali sto vise mirisa i ukusa i izbegli jako presanje. Ako se maceracija pravilno izvede nece znacajnije uticati na boju vina. Na boju vina vise utice oksidacija nego maceracija.
Da ove godine ne bistris siru bentonitom to bi ti i ja savetovao. ali
za ovo bi morao znati o kom se tehnologu radi, pa ako neces javno da ga izblamiras a ti mi pp reci njegovo ime
Ne znam kako je nastao ovaj (beck ground) ali nije namerno.

Fermentacija kada je dobro pripremljena sira treba upravo tako da izgleda bez pene samo da iz sire iskacu iskrice. Ne preteruj ni sa hranom za kvasce, moje je iskustvo da je kod vecih koncentracija sire bolje ukupnu kolicinu podeliti u tri dela pa svaki dan dodati po jedan deo. Ako to jos nisi uradio onda ozraci siru. Kako se to radi. Plamen upaljaca polako spustas ka siri jednog momenta ce se plamen ugasiti. ponovi nekoliko puta da odredis tacnu visinu. Na tvojih 80l dovoljno je odliti 15-20 litara i polako sipati nazad u posudu sa ukupnom sirom sa visine priblizno 0.5metara iznad visine na kojoj ti se ugasio plamen.

Eto, a ja sam uvek imao utisak da ( bez obzira na vinobran) belo vino, kod kojeg je šira malo duže odležala na ljusci dobije neke rozikaste tonove u boji...


Ovo je upravo primer one nedorečenosti i pomalo kontradiktornosti iz mog "protestnog" posta...  :'(
Dakle, ako mi ni ti ne bi savetovao za ovu godinu - kaži mi ( i ostalima) zašto.... I ako se slažeš sa ovakvim postupkom, zašto bi
to bilo blamiranje za enologa? I šta ćemo sa onima, koji se zdušno zalažu za bistrenje bentonitom i ove godine?

A što se tiče dodavanja bentonita u toku fermentacije, to više nikad neću uraditi, ni pod pretnjom smrću.... Iz svega što je pisano, a i moja izuzetno skromna praksa, ukazuje na to da on svlači i kvasce ( koji, pored toga što su mehaničke čestice, u svom sastavu imaju i proteina), čime snažno koči fermentaciju i kao u mom slučaju, potpuno je prekida. Nek kvasci odrade svoje, pa bentonit da uradi svoje...

Vladane, juče sam malo vadio crevom širu iz dubljih delova ( ukupno oko 10L) i baš tako je, s visine, prolivao.
Inače, ovogodišnja proizvodnja je za mene pitanje života i smrti... Ako sad ukakim stvar, nema više home-made vina, nego, kao prošle godine, u Ilok, ili gde drugde - keš za 100 litara i u podrumski rostfraj...
To naravno ne znači da mi sad treba dati pogrešan savet, kako bi se obezbedila nova mušterija  :lol:
poz

Kada istrcis na teren onda moras igrati, to mi je otac davno rekao, zahvaljujuci njemu pravim vina takva kakva su.

E znaš šta....
Ovaj mi je vikend isplaniran ( idem u svatove i ko zna šta ću tamo piti), sledeći takođe, a da nije, sad bih u subotu upalio
afto, pa pravac za Temerin, da vidim kakva su...  :P
Dvadesetog, čuvena 107. generacija pančevačke gimnazije ide na ekskurziju po Valjevu, pa ćemo završiti u Milijanovoj vinariji....
Prošle jeseni smo "pohodili" Vrbicu, pretprošle Mačka, a za dogodine čekamo poziv iz Čortanovaca  :D:
poz

Ova ti je dobra.  :thumb:
Stvarno mi nije bio akcenat na ono inkvizicija, koliko mi je to poslužilo da upotrebim pojmove sumnja i dilema na osnovu naučnih analiza. Ne samo onih koje sam prezentirao kao argumentaciju u ovoj situaciji nego i svih ostalih koje se rade u sličnim situacijama. Dodatno još jedna, na nekoj lokalnoj bijeloj sorti (opet neki Španac  :lol: ), njenom moštu i vinu tretiranim bentonitom utvrđeno da je ukupna količina isparljivih aromatskih jedinjenja smanjena za 13% (Armanda i Falqué, 2006). Za sve njih ćeš priznati da imaju veću vjerodostojnost od bilo čije subjektivne ocjene, ako ništa drugo onda zbog opreme kojom raspolažu i objektiviziranih načina na kojima rade te pa kasnije i senzorske analize, pogotovo ako još nismo probali u istoj godini na istom grožđu uraditi sličnu uporednu analizu isključivo sa aspekta koji sam ovdje nastojao prikazati. Temperatura, vinobran i obavezno skidanje sa taloga, ali bez upotrebe bentonita.
Normalno da i ja samo pričam o ovom, kažem šta mislim i pokušavam da odbranim taj stav. Nije mi namjera da išta namećem ili ubjeđujem nekoga kako treba da radi, ili da mijenja postupke koji su mu prihvatljivi.

Tvoj stari očigledno nije pratio naš fudbal  :D:

Dakle, Vladane, put za Temerin se odlaže....
Ja kakav sam, a takav sam, đavo mi neda mira....
Setim se da mi je pre 3 vikenda prijatelj, Somborac, udat u Smederevo, svetski rekorder u prijemu telegrafije na sluh, mlađani Hajošević, prilikom posete poklonio butelju ( zna momak šta volem).... U trenutku uručenja, reče mi kako je otkrio to vino kao sjajno, pa mi ga je zato i doneo... Pogledam, vidim neko talijansko - piše San Trifone i odložim ga u špajz, da čeka na egzekuciju...
Onda dodjem na forum, pa me to podseti da  pregledam etiketlu....
Piše - Chardonnay berba 2011....
Dakle, proba prvo u Pančevu.
poz i sorry za mali off-topic.

Frementacija mog belog prvenca završena, i bistrenje je skoro gotovo, dobilo je lep izgled, i ukus mi se sviđa ima 12 posto alkohola. Hvala vam na savetima!!!

 Evo kako izgleda u čaši
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_001326.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_001326.jpg)




Pomoć u postavljanju fotografije.

ovo su najčešći izrazi za opis boje belih vina prilikom degustacije(napisao takođe Španac čiji sam priručnik postavio u "Literaturi" ;D):
Belo,Zelenkasto žuto,Slama žuto,Zlatno žuto,Topaz,Fino zlato,Zlatno,Ćilibar,Sivkasto-braon,Bledo žuto,Kanarinac žuto,Slama žuto,Žućkasto,Belo zlato,Staro zlato,Suvo lišće, Drvo,Krem, ali kao i tebi i meni je bitno da bude negde u ovom rasponu.
za ovo drugo, bilo bi najbolje da pitaš tvog enologa od koga si savet i dobio.
što se tiče gomile pitanja iz prethodnih postova(kad vinibran, kad bentonit, koliko hrane za kvasce i sl.), ona nisu retardirana ali su suvišna jer je na njih odgovoreno već više puta na ovoj temi.

oni verovatno imaju mnogo više "gedžeta" koji su tačniji od mog nosa tako da nije sporno da se deo aromatskih komponenti gubi na ovaj način ali verujem da akcenat treba staviti na uporednu senzorsku analizu, kao u slučaju Itstarske malvazije.
pošto se radi o analizi intenziteta arome(ako sam dobro shvatio), onda rezultat i nije tako strašan jer je gubitak minimalan kod bentonita umešanog sa destilovanom vodom. osim toga, neke manje količine od 20-50 grama bentonita, koliko vidim ne škode toliko(a što ne škodi može i da koristi), tako da bih ja ipak ostao kod bistrenja bentotinom samo je pitanje količine i vrste, mada sumnjam da kod naših dobavljača može čovek da bira vrstu.
interesantan je i ogled italijana(mislim da si ga postavio u "Literaturi"), gde je Šardone koji je tek prevreo(ako sam dobro preveo), imao manji gubitak aromatičnih materija od 6 meseci starijeg Šardonea, i to u svim varijantama koncentracije bentonita.

Vidi Lozar,
svi mi imamo neku literaturu i čitamo, pratimo i primenjujemo... Na nesreću, u toj literaturi su data opšta načela ( da ne kažem "ziher" procedure), a ja od ovakvih foruma očekujem da saznam nešto što u literaturi listom nije obuhvaćeno, a ljudi su doživeli i preživeli...
Konkretno - bentonit. Nisam sklon da ga ne upotrebim. Medjutim, ako je glavni argument bistrenja šire uklanjanje fungicida i ostalih sredstava za zaštitu od raznih gljivica, onda, po mom mišljenju, taj argument za ovu godinu ne stoji. Naime, mene su "stari" učili da se vinograd prska odmah posle kiše - posle svake kiše, koliko god je bilo - da ne bi plamenjača, pepelnica, plesni.... Ako je to istina, onda ne mogu ni da se setim kad su vinogradi ove godine poslednji put prskani....

Problem postavljanja pitanja, na koje je već dat odgovor je uveliko i u urednicima foruma... Neka istovetna pitanja su raštrkana po raznim temama, a postoje i istovetne teme, jedna ispod druge u meniju - pogledajte. Ja k'o ludak već nekoliko dana čitam sve teme i priznaćete da nije baš lako sve ove postove sistematizovati u glavudži, povezati i izvući rezime....
Drugo - odgovor tipa "Bentonit u širu, da se izbistri pre vrenja, a nikako na kraju fermentacije" nije nikakav odgovor, ako nije dopunjen rečenicom "zato što...", jer tako oslikava samo metod koji koristi onaj ko na pitanje odgovara. Puno ima takvih odgovora.
Posebno su mi interesantni odgovori o bistrenju vina onih, koji svoju masovnu proizvodnju tretiraju mikrositima....

Ostao si mi dužan odgovor o boji belog vina odležalog na ljusci 24 sata....
Kada sam govorio o boji belog vina, bio sam konkretan o boji rizlinga. U literaturi se ne spominje toliki raspon boja, koji navodiš, za razliku od ukusa, gde je dijapazon zaista širok ( od suvog do slatkog, od mineralnog do voćnog)...

Slažem se da gubitak mirisa od oko 10% nije tako strašan, pogotovo u tvom slučaju produžene maceracije...

poz Neša

Citat iz samog rada čiji sam link postavio (Malvazija istarska) koji smo obojica čitali
Svi su tretmani imali utjecaj na smanjenje aromatskoga i okusnoga profila vina,…Iz Slike 1. vidljivo je da su, u odnosu na kontrolni uzorak, svi tretmani s bentonitom aromatski inferiorniji, što je u skladu s istraživanjima Sanborna i sur. (2010.) i Lambrija i sur. (2010.), koji također navode da bentonit snižava koncentracije spojeva odgovornih za voćne, cvjetne i travnate mirise u bijelim vinima
Ovdje samo još fali logički nastavak rečenice:“.. a što može da koristi sigurno daje bolje vino“
Izvini ali meni je tako izgledalo, a u konkretnoj situaciji je razlika bila tako mala da je "samo" rezultirala drugačijom bojom medalje u svjetski priznatom načinu bodovanja u senzorskom ocjenjivanju.  :)  
U pitanju su dva vina sorte chardonnay koja su proizvedene s različitim postupcima, prvi klasičnim načinom vinifikacije a drugi sa 6 mjeseci odležavanjem na talogu (sur lie metoda). Tačno je da rad napominje da manja količina bentonita daje manji uticaj na posmatrana hemijska jedinjenja sa aspekta njihove količine.  Možeš vidjeti samo na stubnim dijagramima da se radi o procentima smanjenja u  svim situacijama. Rezultati sugeriraju (pokušavam doslovno prevesti) da hemijska priroda, početna koncentracija aktivnih mirisnih jedinjenja u vinu, te količina i priroda proteina predstavljaju faktor smanjenja u tretmanu bentonitom.

Drugačije rečeno, kompleksnije vino i sa većom potrebom za proteinsku stabilizaciju je i osjetljivije na tretman bentonitom, a za šta se bentonit upravo i koristi. Samo još napomena da su u oba istraživanja tretmani bentonitom rađeni nakon fermentacije.

postoji razlika u intenzitetu arome koja, ako je odlučujuća "za medalju", onda skidam kapu. međutim, to opet ide na ruku mojem shvatanju definicije analize dobrog postupka, jer u trgovini i dodeli medalja odlučujuću ulogu ima senzorska analiza ma koliko ona bila "subjektivna".
da budem isken, danas sam pogledao malo pobliže "Bentonit" Enovitis-a koji sam video slučajno i u uputstvu se navode dva primera koja ću vam prezentovati čim mi proradi fotoaparat(ostatak je po sećanju):
1. standardno bistrenje vina(posle fermentacije)
2. dodavanje bentonita pre vrenja i fermentacija sa istim(navedeno kao dobra stvar koja pomaže ujednačenoj fermentaciji)
dakle, mislim da će YU2M biti u još većoj dilemi nego do sad.
mada i ja razmišljam o nekom ogledu tog tipa.
kad smo već tu
vidi, ovakav savet i nije za one koji štite vinograd kao tvoji "stari". imam i ja pitanje. koliko su ove godine "oprani" kišom.
kojoj literaturi? većina autora se slaže da je boja za visokokvalitetna vina negde između slamkasto-žute i zelenkasto-žute. ako ti otkriješ još neku varuijantu prijavi OIV-eu. uostalom, sam si rekao da te boja ne interesuje mnogo, pa otkud sad takvo pitanje?
nema tajne, samo 99 % poznavalaca vina ne bi imalo pojma kakva boja vina će biti kada ga, posle 24 sata otočim sa kljuka, pa se onda time i ne opterećujem. na kraju boja uvek bude u onom okviru koga sam sad pomenuo(slamnasto-žuta-zelenkasto-žuta).
vidi, nešo,
ajde ti prvo razreši one dileme koje si imao vezano za "ziher" varijantu spravljanja vina pa ćemo dalje da pričamo.

Također i za mene ni jedna konstruktivna dilema nije suvišna, bez obzira da li ćeš raditi ovaj ogled ili ne, ispade da ipak nismo uzalud pisali ni ti ni ja.

:scr:

Pa otkrio sam još neku varijantu u tvom postu:
Opet ponavljam, a što se pogotovu odnosi na urednike i velike proizvođače - morate voditi računa šta pišete i kako pišete. Ako nemam mnogo iskustva u spravljanju vina, to ne znači da sam nepismeni "šaban" i intelektualno inferioran.... jako dobro mogu da ispratim istorijat teme, sve dok neko ne počne sam sebe da negira i da po istom pitanju ispaljuje različite teze... Prema tome, cinična opaska o izveštavanju OIV je potpuno izlišna.

Što se literature tiče, čitam prof Dr S. Jovića, pa Veliku knjigu vina ( ne znam autore, nit mi je bitno) neki manji leksikon ( jako fini povez, ilustracije i sadržaj - ne pamtim autore, niti mi je to primarno, ali vidim da se manje više sve poklapa), pratim Koshpu i Pecu i Vladana....
Što se prskanja tiče, ne vidim šta bi se tu moglo promeniti kroz vreme, osim uasvršavanja fungicida... I ne vidim što bi danas neko "savremeno" štitio vinograd protiv gljivica, za koje u tom momentu ne postoje apsolutno nikakvi uslovi razvoja. Ako je posle kiše vinograd u maju, ili junu tretiran fungicidima, karenca je odavno nastupila, a ako je bordoskom čorbom ili plavim kamenom ( začudićeš se koliko još vinogradara po Južnom Banatu štiti svoje vinograde na tradicionalan način) onda je dobar deo toga otpao pod raznim prirodnim uticajima, a i koncentracije kreča i plavog kamena su toliko mizerne u odnosu na količine šire ( nisam na grožđu i listovima video ni tragove prskanja) da ne verujem da mogu uticati ni na smanjenje kiselosti šire, niti na eliminaciju raznih gljivica u njoj ( zato je tu vinobran), niti na promenu ukusa....
Dakle, po pitanju bentonita, ostaje samo pitanje otklanjanja hemijskih jedinjenja sklonih oksidaciji, onih što izazivaju glavobolje i mehaničkih čestica. Čestice peska se same talože, a ako se tlo rastvorilo u širi, onda je to već u prvih 24 sata, pa ako ih bentonit uklanja kod bistrenja šire, ukloniće ih i nakon fermentacije...
Meni vrenje teče ravnomerno, pa mi ni za to nije trebao.

ma svakako da mi je bitno da bude u standardnoj boji, ali se neću ukokati ako nije, kao što bih se ukokao ako ukus, miris i jačina nisu adekvatni....
Ma ima tajne.... I ovako plasirana rečenica "ja ostavljam 24 sata širu na ljusci" ( parafraza) je izuzetno opasna za vinare hobiste, kojima je, mislim, ovaj forum i namenjen.... Naravno, opasna ako ne objasniš kako kasnije boju vratiš na onu iz citata. Čovek, koji bi voleo da mu gosti pohvale i boju vina, verujem, naći će se u čudu kad mu vince na kraju bude rozikasto ( ko ona stara domaća) i kad ne bude znao šta da radi, da ga "zažuti"...

Ma sad više nema dilema.... Što više o ovome raspravljamo sve mi je jasnije....
poz Neša

da ne bih saleta kao urednika dovodio u nezgodnu poziciju da me briše, ograničiću svoj "cinizam" na par odgovora vezanih za vinarstvo. posle toga, što bi reko bata Trlaja, vidimo se u  "svaštari".
"karenca je odavno nastupila" za "tradicionalan način zaštite vinograda", pa je nešto "otpalo" pod uticajem raznih "prirodnih uticaja(kojih?) a to nešto su "plavi kamen i bordoska čorba" tj. "kreč i plavi kamen" kojih ipak ima u "mizernim" količinama ali nedovoljnim da utiču "na smanjenje kiselosti šire, niti na eliminaciju raznih gljivica u njoj ( zato je tu vinobran), niti na promenu ukusa...."(čime si bio izazvan da dodaš još i ovo?).
imaš li prijatelju uopšte vinograd i ako je odgovor da, zašto ga nisi češće obilazio? video bi tada kako izgleda bobica koja na sebi nosi, ako ništa drugo makar prašinu.
što se tiče pojedinačnih fraza, ne zaslužuju komentar, barem ne na delu foruma o vinarstvu. vidimo se na forumu o zaštiti bilja koji bi trebalo da obiđeš i nešto naučiš.
nema ništa opasnije po vinare "hobiste" od vinara početnika koji misli da mnogo zna.
nikada nisam rekao da "šira ostaje na ljusci" jer su to, bez obzira što nisam formalista, šatrovački izrazi kojima se ne koristim. to nije plasirana rečenica već postupak za koji sam objasnio i kako ga izvodim i kada i zašto. ako ti nisi razumeo, onda izvini, ali ovo nije večernja škola vinarstva već forum.
sa druge strane, belo vino posle otakanja sa muljače, nema crvenkaste nijanse. nema ih ni šira koju ja otačem sa kljuka dan posle. to može da dobije šira kada je vino oksidisalo (prisutna veća količina vazdušnog O2) ili ako je prisutna neka sorta koja u pokožici ima određene količine antocijana, kao što je recimo lisičina(plovdina). nema tu nikakvih potreba za "povraćajem" boje.
na kraju ono zbog čega sam i ušao u celu priču, jeste citat
ne volim "kukavičja jaja" a ni kukavice. danas me pitaš kada da sipaš vinobran a sutra već imaš svoju teoriju "praska"(o postanku svemira). o vinu i da ne pričamo.

Samp par pitanja, za one iskusne.
Nisam neiskusan u proizvodnji vina, naime to radim oko 20 tak godina, ali uvek postoji ali,
Naime, napravio sam 100 l belog od talijanskog rizlinga. Grozdje je bilo vise nego odlicno. Uvek, ali uvek cak i posle 20 tak godina imam strah da mi u siri neostane slad, koji ce kasnije da mi pokvari kvalitet vina. Iz tih tih razloga kada pravim belo vino uvek ostavljam sud za vrenje otvoren i to 10tak dana. Nakon toga ga zatvaram poklopcem za vrenje sa vranjem. Tako odstoji jos 20tak dana.
Nakon toga pretocim. Vino ima malo mutnjikavosti, vrlo malo sto je skroz ok. Ali, imam i malo vise kiselosti nego sto sam ocekivao. Kad kazem kiselost tako i mislim, dakle vino je malcice kiselije nego sto treba da bude, dakle nije kiselo i otislo u sirce.
Moje pitanje je, da li se to sircetni kvasac malo vise razmozio jer sam drzao siru dugo u prisustvu vazduha ili je nesto drugo u pitanju.
Drugo, predpostavljam kad se vrenje skroz smiri vino bi trebalo da se skroz izbistri i nadam se da ce mu se kiselost smanjiti. Ukoliko nedobijem ni tada zeljeni ukus pristupicu stavljanju kreca. Koji krec je po vama najbolji. Ja sam nekada davno stavljao neki krec vinski od neke talijanske firme. Stavljao sam oko 1gram na litar, i jeste spustio kiselost ali je promenio ukus vina, nije strasno ali jeste vino dobilo neki ukus koji mi se bas nesvidja. Zato vas pitam ako ste malo eksperimentisali krecom koji se po vama pokazao najbolji.
Mozda imate neki predlog kako da spustim kiselost, mozda nakandnim bistrenjem bentonitom i sl...
pozdrav

Prvo sud za vrenje se ne ostavlja toliko dugo otvoren zbog oksidacije i mogucnosti infekcije sircetnim bakterijama.Napravi se starter i fermentacija se odvija anaerobno.Kiseline ce se istaloziti na nizim temperaturama i sve ok.Nema potrebe dodavati bilo sta.Morate imati strpljenja.Ne moze se vino danas otociti i sutradan da ga pijete a da mu sve karakteristike budu vrhunske.Znaci vino mora da odstoji.Nema zurbe

Poštovani vinari,
Kao štro sam obećao evo mene da podelim svoje iskustrvo.

Ja sam se do pre par godina bavio belim vinima pa napravio pauzu dok nisam stvorio uslove u Paraćinu umesto da putujem 28km za svaku sitnicu.
I odmah da Vas razočaram: Nisam se odvažio da odstupim od svog načina vođenja vinifikacije.

Pa evo:
Kupio sam 500 kila rajnskog rizlinga u Donjoj Župi. I u startu prva greška, vinogradar mi uvalio grožđe koje je poprilično zahvaćeno sivom truleži prouzrokovanom botritisom!
Izmuljao, blago ispresovao 14.09. i od toga dobio 180l šire sa 20% šećera koja je spontano- bez vinobrana, taloženja i zasejavanja kvasca počela vrenje 15.09. Temp podruma sam držao na 18-19C
Burno vrenje završeno 22.09.
Nadalje, postepeno sam skidao temp podruma (podrum potpuno u zemlji, noću otvorim vrata, danju zatvorim) do 12-13C
Potpuno se smirilo-završilo oko 29.10.
Sa taloga skinuo-pretočio i dodao 20gr vinobrana na 180l - 05.11.2012. Alkohol oko 12,5 (mereno nekom dosta primitivnom napravom-instrumentom kupljenom u polj apoteci za male pare). Mislim da je ostatak šećera ispod 1g.
Sledeće pretakanje će verovatno biti oko 15.12.
Dotle će niže temperature podruma istaložiti soli i nečistoće (planiram da skinem temp podruma na oko 5-8C) a negde do sv. Trifuna mislim da će to biti jedno lepo, pitko, harmonizovano mlado vino koje će ti, dok ga piješ pričati o sorti grožđa iz koje je proizašlo, o teroaru-župskim brdima i o meni - brižnom i posvećenom!!!
 
Danas sam organizovao ocenjivanje od strane profesionalnih vinara.
Oboje (čovek i žena) su se izrazili u superlativu: kiseline, punoća tela, boja, sortne karakteristike...
Za par dana ću dobiti laboratorijske rezultate.

Sve ovo me je ohrabrilo da sledeće godine kontrolisem fermentaciju na savremen način: Vinobran, bentonit (bistrenje šire) pa zasejavanje kulture kvasaca i td...

Biće mnogo sigurnije i mnogo manje stresno za mene nego ove godine!
Ali čestitam sebi, ništa nisam upropastio već iz maksimuma izvukao maksimum!

Pozdrav,

 

Zanima me kako si organolepticki dosao do brojke <1g/l reducirajuceg secera.  ::)
Uopce necu ulaziti i tvoj nacin proizvodnje s obzirom da si i sam rekao da sljedece godine mislis ici na konvencionalnu proizvodnju. Ljudi, molim Vas da pazite sta pisete i nemojte pisati kao da su vlastita iskustva postulati. Pogotovo ne ako ne proizvodite vlastito grozdje vec kupujete. Samim tim imate jos manji uvid u proizvodnju grozdja i vina. ;)
A pogotovo kad uz vas stav koji zvuci kao zakon bozji navedete da proizvodite 180l vina.  :doh:

Pa bavim se vinima od '90-te godine sa pauzom od zadnjih 5-6g. Uporedo sa negom vina redovno sam pio dobra vina. Uvek sam se trudio da saslušam dobar komentar ljudi koji više znaju i vežbam nepca, upoređujem. Iz tog i takvog interesovanja sam i došao na ovaj forum i pratim ga već dosta dugo. Ranije, dok sam obrađivao svoj vinograd imao sam godišnje po 300-400l vina i nikad nisam upropastio ni litar. To mi je referenca!

A da podsetim, rekao sam da "mislim" a nisam tvrdio.
Dalje, rekao sam da napuštam ovaj način proizvodnje....itd.

Koshpa, dosta toga sam iščitao šta si pisao, poštujem sve to i pozdravljam te!   

Problem je to, sto netko moze izguglati ono sto si ti napisao i onda to primjeniti, a na kraju dobiti los rezultat. Samo to. ;)
Zato treba oprezno pisati na forumima jer pocetnici cesto znaju savjete shvacati kao 100% ispravne, a ipak je previse varijabli u samoj proizvodnji vina.
Pozdrav

Pozdrav za Koshpu.Slazem se u potpunosti da treba voditi racuna o pisanju.Voleo bih da se ukljucis u diskusiju oko aerobnog i aneorobnog nacina fermentacijae sto su zapoceli Bistrica i Peca.Jer mislim da mi pocetnici smo tek sad sludjeni kad procitamo diskusije.

Moze link? Imam problema sa citanjem ovog foruma jer mi svaki put kad kliknem  Prikaži nepročitane poruke od moje poslednje posete prikaze da nema novih poruka, a ima ih.

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1480.msg21804.html#msg21804

Sale je pomenuo nacin bistrenja sa zaledjenim flasama pa bih zamolio za detaljnije objasnjenje, koliko flasa na koliko litara i u kom trenutku vinobran???

?

Pozdrav svima,

ove godine cu prvi put probati da napravim svoje belo vino. Na ovom forumu je sve uglavnom objasnjeno, tako da cu se drzati ovih uputstva. Imam samo jedno pitanje. Posto ce mi fermentacija biti u drvenom buretu sa onim malim otvorom na vrhu, sta da radim sa tim otvorom ?
Da ostavim dva, tri dana da bude otvoreno i onda da ga zatvorim onim cepom sto se kupuje za vrenje (vranj se valjda naziva), ili da ga odmah zatvorim tim cepom ili da tu rupu prekrijem vlaznom cisom krpom dok traje fermentacija ?

Čim sipaš širu u bure odmah stavi čep za vrenje, jer on štiti od ulaska vazduha u bure, a bogami brani i vinskim mušicama pristup širi, što je i najbitnije u celoj stvari. A da, da se napomene, bure puniš najviše do 3/4 zapremine da ne bi izbila pena, a  i začepila čep za vrenje. Kasnije kada prođe burna fermentacija, kada nema puno pene ,tada dolij bure skoro do vrha . A kasnije kada potpuno stane vrenje dolij skroz do vrha i začepi stalnim čepo,. Pozz.

E hvala ti....a recimo za onu cetvrtinu koju ne sipam u bure, imam  stakleni balon ili veliku staklenu posudu (bokal) gde bih sipao ostatak da vri . Cime to da "zatvorim" ? Cime se stakleni baloni zatvaraju ako se u njima vrsi fermentacija ?

E za staklene balone možeš da kupiš posebne čepove za vrenje, ali su dosta skupi, ili možeš da pričvrstiš dvostruku gazu ili neku krpu sa gumicom, kroz koju prolazi vazduh ali ne i mušice. Ali češće obilazi i kontroliši gazu jer hoće da se zaprlja i začepi i pritisak je zbaci i eto mušica i eto belaja. Pozz.

Uzmes pluteni cep kojem izbusis rupu u sredini kroz koje gurnes crijevo. Jedan kraj crijeva mozes staviti u teglicu za ajvar ili pekmez u kojoj do pola nalijes vode. Rupu na plutenom cepu kroz koje ide crijeve zadihtas sa lojom za bacve.

Hvala, a imam jedno pitanje iz ciste radoznalosti.
Zasto kada se fermentacija vrsi u drvenom buretu, se stavljaju posebni cepovi sa vodom ili crevo koje ide u vodu. Shvatam da ne bi vazduh usao u bure, ali zasto se onda kada je fermentacija u staklenom balonu ili plasticnom buretu sa pliv. poklopcem  stavljaju krpe ili gaze ? Kroz njih vazduh prolazi. Zasto vazduh smeta vrenju u drvenom buretu a zasto ne smeta kada se odvija u staklenom balonu ili plasticom buretu ?

Princip je isti,bez obzira o kom sudu se radi-spreciti kontakt vazduha,kiseonika sa komom.

Ovde pise da vazduh prolazi ?
I jos na pocetku teme je pisano da se stavi mokra krpa, gaza...ali kroz to prolazi vazduh valjda. Zato mi nije bas najjasnije pa sam postavio ovo pitanje.

svaka ppoljo apoteka ima vranj ili kako je negde zovu brbotaljka,kosta oko 300 din probusis plutani cep stavis vranj kroz njega i nalijes vode u vrranj,CO2 izbija odozdo i pravi mehurice u vodi ali kiseonik na dole ne moze

Pozdrav,

planiram da napravim vino od crnog grozdja i interesuje me kada da stavim vinobran,posle muljanja ali pre otakanja vina i kada da dodam kvasce,posle otakanja vina iz kace sa kljukom ili dodati kvasce dok je vino jos sa kljukom u kaci?

Hvala na odgovoru

Vinobran stavljas odmah po muljanju,ja ga cak stavljam i u toku muljanja.Kvasce dodajes otprilike jedan dan po muljanju.Kada se zavrsi vrenje otaces vino i prebacujes ga u drugi sud gde ce se zavrsiti tiha fermentacija.

Hvala na odgovoru

Jos me nesto interesuje,da li posle muljanja grozdja pri pravljenju crvenog vina bacva gde se obavlja vrenje sme da bude otvorena i u dodiru sa vazduhom ili je treba pokriti nekim najlonom?

Pozdrav svima.

Nov sam na forumu ali prvo moram da pohvalim forum i njegove učesnike što nesebično dele tajne o pravljenju vina.

Prvi put pravim belo vino i to uglavnom po savetima sa ovog foruma.
Trenutno imam problem koji možda i nije problem ali bih ipak pitao iskusnije.
Sve je odrađeno sa vinom po  tehnologiji sa ovog foruma :) širu sam stavio u staklene boce od po 50l, i stavio u podrum da fermentiše, i tu nastaje problem, pošto je malo hladnije u podrumu oko 16 do 18 stepeni i šira nije počela sa vrenjem tri dana, znači u ovom momentu nisam stavljao kvasce. Zbog toga sam premestio  širu u toplije prostorije gde je temperatura otprilike 19 do 20 stepeni, aerisao sam je i stavio kvasac za bela vina otprilike 10g na 50l šire po uputstvu sa kesice, e tu nastaje problem, zatvorio sam boce sa vreonikom u koji je sipana voda da nema dodira sa vazduhom ali meni evo već četvrti dan ne kreće vrenje.Posle isčitavanja foruma jedina greška koju sam mogao da učinim je šokiranje kvasca sa velikom razlikom temperature šira-kvasac, počeo sam malo da dogrevam prostoriju i sad je skoro pa konstantno oko 20 stepeni ali evo već četvrti dan meni ne kreće vrenje, primećujem samo sitne mehuriće po obodu flaše koji su tamo i ne povećava im se količina već tri dana.

Šta mi je činiti u ovom momentu? Dali i dalje čekati? Probati sa aerisanjem ili aerisanje i kvasac ponovo u istoj razmeri?

Hvata me već blaga panika pa se nadam brzom odgovoru :) .

Inače vinobran 10g je stavljen posle muljanja a nemogu da garantujem da nisu stavili i na grožđe pre muljanja, ali prijatelju koji je samnom kupio istu količinu i sortu grožđa, već odavno počelo vrenje samo sa razlikom što mu je podrum topliji i koristi otvoreno bure za vrenje a nije ni kvasac stavljao.

Sacekaj jos malo,dogrej podrum malo,jer potrebno je neko vreme da se sira zagreje.Mozda je koristen sumpor u zastiti grozdja pa fermentacija malo teze krece.

Premestio sam ga u jedu prostoriju i evo dogreva, već jedan dan prostoriju na otprilike 22 stepena. a ako ne krene dali bi možda bilo bolje da se ponovo proba sa kvascem, prvi put sam stavio 20 gr na 100l , ali nisam znao za temperaturnu razliku i da to utiče na kvasce pa sam verovatno tu pogrešio...

Ja imam identican problem kao Zdenko.

Prvi put pravim vino, po uputstvima sa ovog foruma. Sipao sam jedno 50 l u stakleni balon i oko 60l u drveno bure. U podrumu mi oko 16-17 stepeni.
E sada, nisam mogao da nadjem onaj vranj za vrenje toliko sirok za ovaj stakleni balon, pa sam ja improvizovao nesto sa crevom koji je u vodi, tako isto i sa buretom.

Problem je fermentacija. Dakle prvi je problem sto ja nikada ranije nisam video kako izgleda fermentacija. Znam da postoji burna i tiha. Evo vec 6-ti dan kako mi je pretocena sira i meni ne bucka nista u teglama. Juce sam malo istocio, pa opet sipao da malo podstaknem ako je moguce.
U staklenom balonu vidim sta se desava unutra jer je naravno providan, za razliku od bureta. Pojavila se pena gore na vrhvu, cuje se kako sisti unutra kada stavim uho, sve je ok sto se toga tice, ali ja sam zamisljao da ce to da se bas "krcka" unutra i da ce voda u tegli da pucka.

U cemu je problem i sta da radim ja sada ? Da li to znaci da mi izostaje burna fermentracija ?

Ako se stvorila pena i susti kako kazes,onda je sve u redu.Nece to da vri kao kada je na vatri.

Hvala Sale..malo me zbunilo jer sam mislio da je to malo jace jer sama rec "burno" me asocirala na nesto sto se bucka dobro  ;D

Evo imam jos jedno pitanje...
imajte u obzir da pri put pravim vino i da mozda moja pitanja izgledaju glupo za vas iskusnije ali tako je kada covek ne zna i radi prvi put.
Gore sam postavio pitanje oko fermentacije i Sale mi je rekao da ne brinem posto se stvorila pena i susti.

Danas je 10. dan od kada sam muljao i pretocio siru, i u ovom staklenom balonu vidim da pene skoro vise nema, splasnula je, kada stavim uho jos uvek se cuje kako sisti, balon se malo zamagliglo, a sira-vino je dosta mutno.
Nisam 2,3 dana bio u podrumu (posto mi nije kuci nego na vikendici) i posto je doslo do zahladjenja prethodna dva dana, otisao sam da vidim kakvo je stanje u podrumu. Temperatura je bila 15 stepeni, pena u staklenom balonu je nestala a cuje se sistanje.

Da li je sve ok, ustvari zabrinulo me sto je pena nestala, da li je to normalno, da li to znaci da se zavrsila burna fermentacija ili je mozda nesto prekida fermentaciju, ali jos uvek se cuje kako susti unutra, mislim da nije prekinuto.

Hvala unapred na odgovoru na mozda pomalo banalna i glupa pitanja :)

Ako susti onda jos uvek traje fermentacija.Pena se javlja kada je fermentacija burnija.Sada tiho dovire.To sto je mutno je sasvim normalno.

Ljudi pomagajte, 150 g bentonita sam greškom sipao u kofu šire i to lepo promešao, pa sipao u ostatak bureta, sad vidim da sam pogrešio, jel ima pomoći :-[

Šta si uradi uradio si, sada je gotovo. Drugi put nemoj, jer bentonit značajno utiče na aromu vina, naročito onda kada se koristi u većim dozama, odnosno onda kada se stvarno treba koristiti. Ako to vino ne radiš za tržište onda je njegovo korištenje potpuno besmisleno i štetno. Da i ne govorim o trenutku njegovog korištenja u ovoj fazi prerade, pa još i na različitim sortama grožđa. Na dijagramu imaš pregled uticaja na aromu.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/8/8_proizvodnja-4.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=8_proizvodnja-4.jpg)

Vanjski krug koji ima i najveći intenzitet je od kontrolnog uzorka vina netretiranog bentonitom. Unutrašnji su od različitih bentonita otopljenih različitim vodama.

Po ovom grafiku izgleda da je najbolje da se bistri sa smrznutom vodom u flašama?

Meni je fermentacija krenula posle 6 dana, makar sam i stavio kvasce. Burna je trajala sedam dana a evo već deseti dan tiha fermentacija. Fermentacija je zatvorenog tipa sa crevima uronjenim u vodu a širu držim u flašama od 54lit.
Intresuje me dali smem u ovoj fazi da skidam vreonik i da probam vino ili da merim kolicinu secera, ili je pak bolje da se sačeka do kraja vrenja.
Takođe sam negde na ovoj temi pročitao da nije loše da se u ovoj fazi malo "provetri" šira i da se izmeša talog da bi se podstakli kvasci da završe fermentaciju.

Sve ovo pitam zato što mislim da je tiha fermentacija već pri kraju pa nebi voleo da mi ostane poluslatko vino.

Slobodno probas jer stvoreni CO2 stiti vino

A ovo mešanje taloga jel ima koristi od toga?

Pozdrav svima! Nov sam ovde, sto ujednoi znaci da cu biti malo dosadan :) .. Ove godine sam prvi put pravio vino ( i crno i belo ali pricamo o belom ovde), tj pravim ga jos uvek... Imam vinograd sa oko 300 cokoti, od toga je recimo 100 cokoti italijanskog rizlinga, i samo od njega pravim belo vino.. Sve sto sam radio, od branja pa naovamo sam "prepisao" sa foruma..naravno, iznenadio bih se ako bar dve ili tri stvari nisam pogresno prumacio :)  Bio bih zahvalan ako bi neko napisao da li sam i gde pogresio u postupku, sta sam mogao drugacije da uradim ili slicno..

Posle branja grozdja (ima tek po neka trula bobica, u vinogradu imam dosta stonog grozdja, ranog-Kardinal zbog cega prskocim po koje prskanje) stavio sam po 10gr vinobrana na 100kg grozdja pre muljanja, izmuljao grozdje (bez odvajanja peteljki), otocio oko 80 litara sire( toliko mi je dovoljno :) ) u plasticno bure, dodao jos 15gr vinobrana u siru, dobro izmesao.. ostavio nekih 24 h siru da se talozi. posle 24h izmerio secer (19.8), "gornjih" 50 litara sire iz bureta sipao u staklenu flasu koja se nalazi u podrumu (temperatura u podrumu je oko 15 stepeni, a sire u boci 19), 1o litara sire ostavio za pripremu kvasca ,  a ostatak sire, zajedno sa talogom vratio u kljuk za rakiju...  U 1dl destilovane vode dogrejane na 35 stepeni C sipao nekoliko kasicice secera, izmesao i dodao 15 gr vinskog kvasca (Vrelko), ostavio tako nekih pola sata. Zatim kvasac uz stalno mesanje dodao u 10ak litara sire dogrejane na 27-28 stepeni C u koju sam prethodno dodao i 1kg secera. Pre sipanja sire sa kvacima u bocu u podrumu sacekao jos nekih sat i uz mesanje dodao kvasce tako da je boca sada skoro sasvim puna.. samo ovlas je zatvorio cepom. posle 24 h deo sire izvukao iz boce, promesao dobro-podigao talog sa dna i sipao nazad siru koju sam prethodnu izvukao.
 E sada...ukupno od muljanja grozdja je proslo 24+60 sati i sira jos uvek ne radi. Negde sam pogresio, tmperatura u podrumu je niska ili jednostavno cekam jos...?
 Hvala ..

Imam jedno pitanje u vezi skidanja vina (mošta) sa taloga odnosno određivanja momenta kad to uraditi.

Evo danas sam probavo mošt (7 dan kako vidljivo fermentria, a 9 kako sam stavio kvasce), nije više sladak ni malo. Mjerio širomjerom, na skali je između 3 i 4 sladera. Još uvjek bučno (jako) fermentira. Temperatura je konstantna između 14-16 stapeni.

Interesuje me kad bih trebao skinuti sa taloga (otočiti). Pošto svugdje piše da se skida odmah nakon završene fermentracije. Da li se to misli na burnu (onu vidljivu) ili poslije burne i tihe. Po mojoj nekoj procijeni to bi trebalo uraditi za 2-3 dana. Da li sam u pravu? ???

Samo da napomenem da prvi put pravim vino, prvi rod.

Slobodno malo sacekaj da se istaloze kvasci,nema potrebe da zuris.

Prvo veliko hvala na brzom odgovoru :thumb:.

Zato malo i ranije pitam da ne čekam minut do 12 što bi rekli u narodu. Otprilike kad bi to trebalo uraditi, čisto orjentaciono, znam da vremenski se ništa ne može tačno reći.

Oko 25 dana od pocetka fermentacije.

Moze li mi neko reci koliko je problem to sto fermentacija ni posle tri dana nije krenula? U prethodnom postu opisao sam problem malo detaljnije... Ako je uopste problem  :scr:

Siru od belog vina sam otocio 12 sati nakon muljanja i odmah stavio pripremljen Bentonit u nadi da sira nece provreti u naredna 24 sata,nakon cega sam imao nameru da je skinem sa taloga.Medjutm desilo se ono ne zeljeno,a to je da je sira pocela da vri tako da nema skidanja sa taloga.Pomozite sta dalje da radim!?

Cooa, je li krenulo?
Probaj da je stavis na toplije mesto mada bi rekao da si malo preterao sa vinobranom, onih 15g na 80 litara ti nije trebalo.

blagojei, pusti sad tako da prevri, ako si hteo da zaustavis fermentaciju trebao si hladiti siru.

U nedelju obran vinograd, bas lepo rodio, nakon branja je usledilo muljanje do kasno u noc, uz odvajanje grozdja za belo i crno vino, za belo rkaciteli sa dodatkom plovdine oko 20% i nesto malo zilavka, za crno prokupac sa nesto malo plovdine, a u toku muljanja dodavan vinobran oko 10g na 100 kg. Peteljke nisu odvajane.  16-18 sati nakon muljanja otoceno oko 100 l, polovina je u staklenom balonu a polovina u plasticnom buretu. Namera mi je da sve to za koji dan skinem od taloga i pretocim u drveno bure od 100 l u kome bi stajalo do upotrebe tj. sve dok se ne popije, a samim tim bi oslobodio balon da u njemu otocim crno vino.
Svakodnevno po nekoliko puta pratim sta se desava u staklenom balonu i sve je lepo islo cini mi se do juce, talog se nakupio nekih desetak cm, prilicno se izbistrilo, povremeno sa dna izadje po koji mehuric i pravi se venac pri vrhu, znaci vrenje je krenulo kako treba, temperatura u prostoriji je od 15 do 18 stepeni. Juce ujutru sam primetio da se polovina taloga podigla sa dna i isplivala pri vrhu, znaci nije se stvorila pena iznad vina vec se talog zadrzao ispod povrsine u krupnijim komadima nalepljen jedan za drugi, svetlo braon-roze boje (boja pecurke ispod sesira), dok u plasticnom buretu nema toga. Dali je to sto se desilo normalno u procesu vrenja ili se desilo nesto sto nije trebalo.

hvala na odgovoru!Poz.

Havla na odgovoru Dioda!
 Cini mi se da cujem po koji sum, baloncic :) ... pokusacu sa prebacivanjem na toplije mesto! U taj isti podrum sam stavio i izmuljano crno grozdje, isti dan.. fermentacija je krenula tek posle nekih 48 h od stavljanja vinskog kvasca, prilicno burna...
Stavio sam vinobran i posle muljanja zbog neutralisanja divljih kvasaca, i bila je po koja trula tj pljesniva bobica...
Trebalo je da stavim manje vinobrana ili uopste da ne stavim?

Kada je grozdje dobro,sa po nekim zrnom koje nije dobro pri samom muljanju se stavlja oko 10gr vinobrana na 100 kg grozdja.

Ok, hvala Sale!
Proverio sam odakle mi ta ideja da sipam jos vinobrana u tek otocenu siru...i

U jednom postu koji je napisao Peca50 prilicno detaljno je opisan postupak pravljenja belog vina, pogotovo pocetak tj pripreme sire za fermentaciju.. Ukratko preporucio je 10gr vinobrana na 100kg grozdja pre muljanja, a odmah po otakanju sire sa kljuka jos 20 gr vinobrana na svakih 100 litara sire... Takav postupak se odnosio na "zrelo i relativno zdravo grozdje"...u tu grupu sam svrstao i grozdje koje sam ja imao i tako sam uradio... Ne moram da naglasavam da sam totalni amater kada je prozivodnja vina u pitanju...i sada sam potpuno zbunjen :)

Pošto se bliži vrijeme prvog pretoka odnosno skidanja sa taloga pa me interesuje sledeće. Kako i po čemu odrediti dobar momenat za to?

Jutros sam probavo vino, nema da se osjeti kiselost, sve mi izgleda OK. Osjeti se samo još prisustvo CO2 (kao blaža gazirana voda - bar me na to podsjeća). Dal kad se to prestane osjećati (kao gazirana voda) da je vrijeme pretoka, naravno uz suporisanje. Prošlo je 14 dana kako je počela fermentacija. Teperatura prostorije je oko 16 stepeni. Plastično je bure u pitanju, gdje je 1/3 prazna. Bure je zatvoreno uz inprovizovanu vrenjaču.

Druga stvar pored ukusa što me interesuje, dal je normalno da je vino puno mutno kao oranje (baš mutno). Prije stavljanja kvasaca mošt je bio bistar, tj kad sam ga skinuo sa taloga prije fermentacije. Dal kad se počne bistriti ili izbistri da je onda vrijeme za pretok. Ne mislim skroz da bude bistro.

Kao što sam već rekao, pravim vino prvi put pa su mi neke sitnice nejasne odnosno hvali mi praktično iskustvo.

Dioda..
Sira je posle 6 ili 7 dana pocela da radi..i to onako lepo :) ... prebacio sam je na toplije mesto, tu je "cutala" dva dana, nekoliko puta "aerisao" u tom periodu i krenula je...
E sada, za sledecu godinu...po otakanju sire sa kljuka 10 gr vinobrana na 100lit ce biti dovoljno :)..?

Bice, ako je zdravo grozdje mozes i sa 6-7 grama ali ni 10 nije problem.
Vinobran dodaj na startu, kada muljas grozdje.

Slucaj razjasnjen...iako sam se plasio da sam nesto zabrljao, ispostavilo se da je to bilo samo zatisje pred buru, vinobran je izgleda malo vise odlozio pocetak burnog vrenja pa je ono krenulo tek nakon 6 dana, a ovo podizanje taloga je prethodilo tome. Burno vrenje jos traje (sedmi dan), ali izgleda polako stisava. Dali ce ovo zahladjenje usloviti prekid vrenja ili je vec vreme da se zavrsi burno i nastavi sa tihim vrenjem?

pri toj temperaturi sada bi polako trebalo da se stisava

Koliko dana ce mu trebati posle ovoga da se izbistri

Pozdrav, momci i stručnjaci vinarstva
Evo mene u "nasilnoj" ulozi vinara...
Hvala vam na svim postovima koje ste postavili i gde sam pronašao veliki broj odgovora.
Nažalost neke savete nisam mogao da poslušam usled sticaja okolnosti...

Moje pitanje je...
Imam 50 litara ručno (nožno :) iscedjenog belog vina koje stoji dan-dva u plastićnom buretu
Od toga se izbistrilo i otaložilo samo 10-12 litara, što sam i otočio
Kuda sa ostatkom i gde grešim?
Inače vinske kvasce ne mogu da nađem u mojeg gradu a i ne ispaliti mi se za ovu količinu vina?

Hvala unared

Pozdrav dobri ljudi,

treba mi jedan savet. 23. septembra sam muljao grozdje i sipao u dva suda, u drveno bure i u stakleni balon od 50l.
Fermentacija je pocela na vreme, nije bila toliko burna,, verovatno zbog nesto nize temperature u podrumu ali sto je najbitnije traje i dalje - susti.

E sada, proslo je mesec i po dana, u buretu i dalje susti, smanjuje se intenzitet ali susti, a u balonu sve manje i manje, bas se slabo cuje. Uzeo sam refraktometar i povremeno merim secer. Sada je na skali 7 u balonu , u buretu malo vise izmedju 7 i 8, inace pre fermentacije je bilo 22.

Sta da radim ? Plasi me sto imam utisak da ce u staklenom balonu uskoro prestati a ostalo je dosta secera (7), za bure jos ne znam, u nadi sam da nece prestajati sustanje tj. vrenje.

Da li da ne neki nacin probam da malo pospesim vrenje ili da nista ne diram, sta mi preporucujete ? Inace ovo mi je prvi put da pravim pa nemam dovoljno iskustva.

Ništa ne diraj dok ne prestane da šušti. Strpi se. Pozz

Pozdrav svima.

Fermentacija se završila pre jedno 4-5 dana stim da je fina trajala možda i nekih 30 dana.
Vino je i dalje u staklenim balonima i mislim da ga pretočim, e sad tu nastaje problem.
Jedna flasha se baš lepo izbistrila a druga koja ima iste uslove se  izbistrila ali manje i čini mi se da se čak i malo zamutila juče prekjuče.
Vino nema dodira sa vazduhom i još uvek su vreonici na bocama.

Kupio sam plastično bure sa plivajućim poklopcem i mislio sam da to vino pretočim (prvi put posle fermentacije) i da stavim plivajući poklopac i parafin, ali pošto mi je još uvek jedna flaša malo zamućena neznam šta da radim.

Dali da odradim pretakanje, dodam 10gr sumpora na  100l vina i onda bez parafina stavim plivajući poklopac i zatvorim bure pa nakon 15 dana ponovo da prelivam i onda tek plivajući poklopac sa parafinom? Napominjem da je bure od 150l a ja imam samo oko 90l vina pa bi dobar deo bureta bio prazan i neznam šta se desi zbog prisutnosti kiseonika.

Ili da prelijem i odmah stavim plivajući poklopac sa parafinom i 10gr vinobrana na dno bureta.

Molio bi za brz odgovor jer imam u planu danas da odradim sve ovo.

Unapred hvala na pomoći

P.S. napominjem da prvi put pravim vino i da sam potpuni laik, a sve što sam radio pročitao sam na ovom
forumu.

 ??? ??? ???

Slobodno pretoči, dodaj 5 gr vinobrana / 100 l, stavi poklopac i nalij parafinsko ulje. Nakon 1,5 meseci, znači oko nove godine, kada bude vedro vreme bez jakog vetra ti pretoči otvoreno uz provetravanje i ponovno sumporisanje sa 5 gr vinobrana/100 l. Pozz.

Merenje refraktometrom nije validno nakon započete fermentacije. Što kaže Bodo, sačekaj da se fermentacija okonča. To što duže vri to nije loše. Bitno je da boja nije promenjena - oksidirana i da vino nije zaraženo sirćetnim bakterijama.

Bodo hvala na brzom odgovoru. Vino pretočeno i smešteno u podrum da zri  ;D .

Inače na ceremoniju pretakanja su pozvane i dve važne zvanice, degustanti sa decenijskim iskustvom
ispijanja špricera po kafanama :D:, brat i kum.
Normalno vino je odlično sa lepim ukusom i mirisom pa pošto je prvenac jako sam zadovoljan kako je sve ispalo.
Naučio sam na greškama i sve pisao i pamtio, da bi sledeće godine ispravili greške.

Da nisam spomenuo, za ceremoniju pretakanja napravljen je lep svadbarski kupus
da bi upotpunio atmosferu i popunio praznine posle ispijanja i degustiranja vina.

Hvala svima na savetima.

Hvala na odgovoru.

A rece Bojan da merenje refraktometrom nije validno nakon zapocete fermentacije. Sto znaci da ce verovatno uskoro biti gotova fermentacija u staklenom balonu, posto se bas smanjio intenzitet sustenja i cini mi se da ce uskoro biti gotovo. Jel to znaci da kada totalno prestane sustanje i prodje 10,15 dana i dodje vreme za pretok da ga pretocim bezobzira ako na refaktometru pokazuje da ima secera (recimo 5%, lupam sada, ne znam koliko ce biti...) ?

I jos jedno pitanje. Posto sam napisao da imam jedno 45 l u staklenom balonu, i oko 60 l u drvenom buretu imam pitanje oko toga.
Sada mi je vino u staklenom balonu dosta svetlije tj. bistrije nego ovo u buretu, mislim da je to zato sto se tu privrsava vrenje jer je manja kolicina a da ono u buretu tek treba da se malo razbistri kako se vrenje privodi kraju (bar se nadam). Nadam se da je to ok?

A pitanje je da li smem da sacekam da se u oba suda vrenje zavrsi i da sve to zajedno sipam u jedno drveno bure od 100 l ili da posebno pretocim ono iz staklenog balona, a posebno ono iz bureta ?
U medjuvremenu sam kupio bure od 100l, nisam ga imao kada sam muljao grozdje da to sve sipam u jedno bure pa sam morao tako u dva suda. A ovo sam manje bure u kome je sada vino vri pozajmio pa bih da ga vratim kada se zavrsi vrenje. Ne znam da li je dobro da pomesam u jedno bure ili da odvojeno to radim u dva suda kako je i sada ?

Tako je to kada se prvi put pravi vino pa uvek ima sta da se pita :)

Samo ću u ovom dijelu priče.
Rekao ti je da kada refraktometar pokaže 7% šećera ili brixa onda ti je ostalo još 1% šečera za previranje, a kada pokaže od 6-6,5 onda nema više šećera koji će previrati. Fermentacija je završena.
http://www.vinogradarstvo.com/index.php?s=857

Hvala puno na ovoj tabeli i na informaciji, to mi je trebalo.  :thumb: :thumb:

Intresuje me nekoliko stvari:

Zašto dolazi do pojave kristala prilikom fermentacije i kako to utiče na vino.
U mom slučaju konkretno sam prilikom pretakanja primetio na površini kako plivaju kristali.

Zašto je vino blede boje, kako da objasnim, kao kad se pravi špricer pa se malo više razblaži vino,
stim da za bentonit znam da uzima i deo boje, ja sam stavio pre fermentacije i to po preporučenim dozama proizvođača.

Dali može da se utiče na kiselost vina, t.j. ne na sirćetnu nego na onu korisnu? Negde na forumu sam pročitao da se ona taloži  :scr: i da će već prilikom sledećeg pretakanja ta "kiselost" izgubiti.

Izvinjavam se ako sam se frljačio izrazima.

Inače vino je ispalo odlično, jedino me intresuju neke stvari da bi ih ispravio sledeće godine.

Sticajem okolnosti pretocio sam vino i strakleni balon mi nije pun, ima dosta preznog prostora a znam da bi trebalo biti pun. Sta da radim kako bi zastito vino zbog toga?

Pretoči ga u manji stakleni balon pa će biti pun.  :)

Nemam manji, imam dva od 50l i nikako se ne uklapam, cini mi se da je neko (Peca) pisao u slucaju da nije pun da postoji mogucnost da se neka krpa veze i pusti da visi u taj prazan prostor, valjda vinobranom poprska ili tako nesto...ne mogu da nadjem to uputstvo pa mozda neko zna o cemu se radilo pa da pomogne :)

Ne moraš imati manji stakleni balon možeš ga i kupiti.  :)

U neko parce krpe stavi malo vinobrana,vezi kanapom i ppokvasi sa par kapi vina.Zakaci je tako da smotuljak visi u praznom prostoru iznad vina. ;)

Ma mogao sam i ja napisati meni još prihvatljiviju preporuku:“Vinobran i limunsku kiselinu (2:1) stavimo u platnenu vrećicu i umočimo u vino, a zatim ostavimo na špagi da visi iznad nivoa vina. Djelovanjem limunske kiseline vinobran postepeno oslobađa sumporni dioksid. Postupak uranjanja vinobrana i limunske kiseline ponavljamo svakih 15 dana“, bez obzira što i za takvu mislim (i ne samo da mislim) da je pokušaj koji može da uspije a i ne mora, a pravi način čuvanja vina je napunjena posuda, normalno uz kontrolu SO2.

Jutros pretočio vino, kristalo bistro, okus i miris meni super (prvo vino koje sam pravio). Sve sam dobro uradi osim jedne sitnice kad sam pretako drugi galon na kraju mi iskliznu crijevo za trenutak iz ruke :doh: i povuče trun taloga i naravno zamuti dio vina odnosno taj galon. Sad me interesuje kolika je šteta nastala i hoće li se opet tako čisto izbistriti.

Pozdrav svima na forumu.
 Evo me ponovo posle duzeg vremena. Prosle godine sam imao belo vino, bilo je super i u zdravlju se potrosilo.  Ove godine nesto je krenulo lose. Kupio sam 200kg smederevke, stvarno zdravo i zrelo . Izmuljao i dodao 4 kg secera i 20 litara vode. pustio siru da fermentira. Fermentacija je lepo krenula, ali kako je vreme prolazilo primetio sam da je nivo secera povisen .  I sad posle dva meseca vidim da definitivno IMAM PROBLEM.   :doh:  Vino je jos uvek mnogo slatko. POMAGAJTE sta da radim. Fermentacija jos uvek traje, to mogu da vidim po vodi u koju sam izvukao crevo.   ???   ???   :scr:   

Trenutno lagano ispijam jedno od najboljih bijelih vina rađenih na ovim našim prostorima i razmišljam o onom što sam pročitao.
Da sada neko naiđe i pljune mi u čašu koju pijem vjerujem da bih se slično osjećao kao i kada sam ovo pročitao. Pitam se šta je to u čovjeku što ga tjera da pravi lakrdiju od nečega što bi se trebalo zvati vinom? 

i ja sam pomislio isto.....sta da ti kazem,ostavi to ,,vino''na toplo akko jos traje vrenje a do sledece godine prouci http://www.sveovinu.com/index.php/topic,88.0.html .Niko se nije naucen rodio

Ako je grozdje bilo lepo i zrelo,sta te je teralo da dodajes vodu i secer?Zasto kvariti nesto sto je priroda dala?Sledeci put bez secera i vode.Samo grozdje.

Da Bistrice bas lakrdija, ali ja ne osudjujem kordunasa vec onoga ko mu je preporucio tu glupost.Ovo pricam sto sam i sam nesto slicno doziveo pre par godina.Tacnije kupio sam tonu beloga sovinjona koje je zbog kasne berbe imalo secer oko 27.Kako je ocekivana kolicina alkohola trebala da bude oko 15, odlucih da se posavetujem sa nekoliko tehnologa,( poznatih vinarija),sta da uradim da bi mi vino imalo manje alkohola. Mozete zamisliti da su mi cak dvojica preporucila razblazivanje vodom. Srecom poslusah one druge i njihov savet da ga razblazim u casi kada ga budem pio.

Moze li neko da mi kaze gde ima u Srbiji da se uzme kit za odredjivanje SO2 i kiselina u vinu ali u kucnom okruzenju. Hvala

Probaj u Temerinu kod članova udruženja Kertbaratkor. Ovih dana se kod njih vrši ocenjivanje vina, nađi adresu na forumu. Pozz.

Postaviću pitanje ovde da ne bih otvarao temu zbog jednog pitanja. Ove godine nešto teško nalazim dobro grožđe "rizling italijanski i rajnski" koji hocu za vino, a imam priliku da kupim sorte grožđa smederevka i župljanka iz Negotinskog podneblja.

Kako vam se čini kupaža ove dve sorte ? da li je neko probao ili kakvo mišljenje ima o ovoj kupaži ? i koji bi procentat preporučili od koje sorte za pravljenje vina...

pozdrav

Ova je godina specificna,tesko je naci dobro grozdje.Smederevka obicno ima malo vise kiselina.Pre bih je kupazirao sa nekim rizlingom nego zupljankom.

Znam ja to, prosle godine sam kupazirao smederevku  sa italijanskim i rajnskim rizlingom ali ove godine nema dobrog rizlinga, ja bar ne mogu da najdem, svi cuvaju za sebe ili su vec rezervisali za neke stare kupce ono malo sto im rodilo.

Čovek mi ponudio smederevku i zupljanku, pored toliko poteskoca da nadjem grozdje ne bih zeleo da ispustim tu ponudu, pa reko da vidim sta ce drugi reci...da li zupljanka da ide vise od smederevke ili pola - pola ili kako vec, nemam iskustva sa ovim sortama, prosle godine sam ih koristio za kupazu sa rizlingom, ali ove gidube izgleda cu morati ovako  :(

Posle muljanja grozdja da li prvo dodati enzim i sacekati par sati pa onda vinobran?
Ili vinobran nece smetati enzimu i moze odma da se doda kako bi se zastitio kljuk pre presovanja?

Jel moze pomoc, sutra mi stize grozdje.
Na osnovu onoga sto sam citao, prvo ide vinobran pre svega. Ali da li moze neko da potvrdi?

Nakon /u toku muljanja vinobran, pa nek ostoji par sati zatim otoči, tj odvoji od komine u bure za vrenje, i onda u to prvo enzim a zatim kvasac.

Pozz

Dragi Jasho,

Zelim da koristim : LALLZYME CUVEE BLANC za maceraciju belog grožđa sa pokožicom

Lallzyme Cuvee Blanc značajno povećava aromatsku kompleksnost belih vina dobijenih od sorti
Sauvignon Blanc, Chardonnay, domaćih autohtonih sorti itd. Dodaje se prilikom ili neposredno
posle muljanja grožđa.

Njega dodam odmah posle muljanja pre ili posle vinobrana?

 :)
Ajde ovako, prvo dao sam ti savet za crna vina,  jer dodavanje enzima ima efekta kod vrenja odnosno maceracije, pošto se crna vina ostavljaju na komini.

Mislim da u ovom slučaju ima razlike, objasniću i zašto. :scr:

Prvo na upustvu ti stoji da se enzim dodaje u toku muljanja, drugo vinobran ili SO2 imaju kao jedno od svojstava antioksidaciju pod kojom se podrazumeva i neaktivaciju enzima koji deluju na oksidaciju kao i to da deluje na taloženje, analogno tome verovatno bi sprečio i delovanje ovog enzima kojeg dodaješ, tako da bih  ipak vinobran dodao malo kasnije, nakon par sati, u svakom slučaju pre odvajanja šire od komine.

Zasto bi otakao nakon par sati ako je u pitanju crno grozdje

Izvinjavam se omasio sam temu.... :whistle: moram naocare kupiti :D:

Ako vinobran odnosno SO2 utice i na maceracioni enzim a ne samo oksidacioni koga ima u bobicama ili koji dolazi od plesni, zasto se onda kod crnog grozdja enzim dodaje posle vinobrana?

Zato što crno grožđe ima takve boje a bijelo nema.  :D:
Malo je karikirano ali nije daleko od istine. U stvari ti Jasho nije rekao da je apsolutno siguran nego da misli da ima uticaja kao što ću i ja reći da vjerovatno nema ali nisam siguran u konkretnoj situaciji. Ono u što sam siguran je da je ogromna nepoznanica kako će bilo koji enzim djelovati na konačno vino uz prisustvo većeg stepena grožđa zaraženog botritisom i pepelnicom uz jako upitnu karencu mnogih tretmana u ovoj godini. Sve to zato što uopšte u spoznajama postoje sive zone i nije ih malo. One su očigledne i jako vidljive u svakodnevnom životu. Samo jedan „pišljivi“ virus, onaj od ebole ili mutirana bakterija i diže se cijelo čovječanstvo na noge, uz spoznaju o nemoći i naznanju. Ono što se zna u ovakvim situacijama kod vina je da SO2 utiće na veće izlučivanje fenola koje je ujedno intenzivnije na višim temperaturama. Tada nije samo stabilnost boje u pitanju nego i  oksidacija, posmeđivanje, gorčina i astringencija. Maceracija bijelih vina ima za cilj da njihovo izlučivanje izbjegne, osim u specifičnim situacijama, pa se radi u puno kraćem vremenu uz puno nižu temperaturu i uz potpuno izbjegavanje SO2 ili uz minimalno dodavanje.

Ako gledamo iz ovog ugla, kada treba sumporisati kod belih vina?

1. Ako sumporisemo kljuk pre cedjenja, ranije se borimo protiv oksidacije ali uticemo na izdvajanje nepozeljnih fenola. Takodje se dobar deo SO2 vezuje za krupne delove i kao takav nece ni otici u siru.

2. Ako sumporisemo siru, izbegavamo gubljenje jednog dela SO2. Delujemo na divlje kvasce u najboljem mogucem trenutku, kada krecu da se razmnozavaju. Sa druge strane nismo stitili kljuk za vreme cedjenja.

Kakva su vasa iskustva, i kada sumporisete kod belih vina?

Nenade ovo pod br.2 je to što treba raditi. Sa time da se obrano grožđe što pre preradi i dovede u stanje šire. Ja grožđe muljam još u vinogradu, pa pola sata nakon toga ga cedim i presujem. Tako da je vreme izloženosti oksidaciji minimalno. Dobro, ovako mogu da rade samo mali vinari koji imaju svoje grožđe. Dok kod velikih vinarija priča je drugačija, a kod onih koji kupuju grožđe na kvantašu, to je mačka u džaku. Pozz.

Na svim enzimima tj. njihovim tehnickim specifikacijama stoji da uobicajene doze sumpora ne utjecu na aktivnost.
Neki cak idu dalju pa navode vrijednosti od 150ppm (mg/l) kao granicnu vrijednost.
Stoga, mala doza sumpora, uz odredjenu dozu c vitamina te nakon toga enzim. Isto tako, ako imas mogucnost stavi suhi led.

Hvala na konkretnim odgovorima.
Ajde jos jedno pitanje. Kvasac sam dodao pre 24h ali jos uvek nema vidljivih indikacija da je fermentacija pocela.
Kvasac je rehidriran u siri zagrejanoj na 43 stepena u kojoj je razmucen go protect.
Potom je u vise navrata dodavana sira u rehidrirani kvasac kako bi se izbegao temperaturni sok.
dodata je 1/3 hrane za kvasce fermida.

Temperatura sire je 15 - 16 stepeni. Koliko dugo da cekam pocetak vrenja pre nego sto ponovo zasejem kvasce.

Nenade, odakle si nabavio grožđe. Kada je zadnji put prskano i sa čime. Pozz.

Ova godina je bila prilicno losa za vinogradare.Dosta njih u zelji za zaradom nije postovala karencu.Velika mogucnost da je grozdje bilo tretirano sumpornim preparatima pa malo koci fermentacija.Sacekaj dva-tri dana krenuce.Kod belih vina fermentacija krece malo laganije nego kod crnih.

Grozdje sam kipio u Novom Slakamenu. Prodavac ima 10 hektara vinograda pod vinskim sortama.
Ovo je prvi put da uzimam od njega. I ja sam odma pomislio da je do karence. Otocio sam 10l na donjoj cesmi i uz areaciju sipao u bure.
Stavio sam takodje nakvasenu krpicu sa vinobranom da visi u otpraznjenom delu suda.

Da li mogu jos nesto da uradim dok cekam da krene?

Adžić Goran, bivši tehnolog iz vinarije Čoka,  mi je za ovakve slučajeve preporučivao zasejavanje kvascima dok god šira ne krene da radi. Ako ni tada ne krene da se obratim nekoj stručnoj službi, da uradi analizu šire i da preporuku. E , sad koliko puta ponovo zasejavati kvascem ko to zna, verovatno dok te ne izda strpljenje. Verujem da će ove godine mnogi koji kupuju grožđe ovako proći, zato sam i nekim prijateljima preporučivao da ove godine ne kupuju grožđe. Neki nesavesni vinogradari povučeni profitom, prskali lozu i po 15-tak puta, i prodavali grožđe ne poštujući karencu, no toga uvek ima.Naročito kada je ovako teška godina za vinogradare. Pozz.

Zasejao sam novu turu kvasaca...

Italijanski rizling 2013

(http://s8.postimg.org/ucs95qjdt/20150123_112739_resized.jpg) (http://postimg.org/image/ucs95qjdt/)

Planiram ove godine da pokusam da napravim belo vino, manja kolicina nekih 20l. Imam nekih nedoumica oko proizvodnje:
1.kada se grozdje obere da li je potrebno da se sumporise ili ne
2.kada se grozdje izmulja, ocedi i stavi u bure sta treba da se doda u njega i da li bure treba da bude otvoreno ili zatvoreno
3. kada se prvi put pretace
Nadam se da nisam dosadan i da ce mi neko odgovoriti Hvala.

Najbolje ga je obrati rano ujutro posto pricas o malim kolicinama lako ti je to izvodljivo.
Nakon muljanja odnosno odvajanje peteljki ako nemas presu onda ces morati nekako da ga isscedis da ostane cisti sok.
Sumporisati bilo bi potrebno jos u toku muljanja.
Kolicina sumpura bi bila 10g vinobrana na 100l grozda
verovatno nemas opremu za hladzenje pa kad odvois cisti sok odmah dodaj kvasce(ako imas hladzenje sacekaj da istalozi na temperaturi od 8 do 10 stupnjeva pa narednjeg jutra kad izvices procisceni sok dodaj kvasce)
dva dana nakon pocetka fermentacije ili nakon prvog primecivanja gasova bilo bi dobro dadati malo hrane za kvasac i bentonita oko pola do1 gram na litar vina.
Kad zavrsi fermentacija izvuces cisto vino sa odtakanjem i isto ostavis u cistom sudu oko 10 dana bez dodavanja sumpura.
10 tog dana dodas 10g/h vinobrana i tako cuvas dok ne uhvati hladnoca dok se samo ne izbistri, ali otom potom :)

Pozdrav svima,
Kupio sam 250kg bele tamjanike, grožđe zdravo, šira 23% šećera. Istog dana je grožđe obrađeno, izmuljano i sumporisano sa 30gr (3 kesice) vinobrana, malo više nego što se preporučuje ali sam to uradio zbog izuzetno visoke temperature i spoljne i grožđa. Stavljeni su i enzimi u kljuk po preporuci enologa. Sačekao sam dva sata i probao da samotokom istočim što više šire međutim istočio sam vrlo malo zato što je toliko bila gusta (kao sirup) da nije htela da izlazi na slavinu. Ostatak sam ispresovao i dobio ukupno oko 140 litara šire. Ostavio sam da odstoji 24 sata da se prirodno staloži. Posle tog vremena sam istočio širu i zasadio kvasce. Dodao sam i bentonit. Ono što me brine je to što je šira i dalje previše gusta barem se meni tako čini. Da li je to zbog enzima ili zbog sorte grožđa? Napominjem da prvi put pravim vino od tamjanike i da sa tom sortom nemam nikavog iskustva osim što mi se jako sviđa njen miris i ukus. Da li da pošto još uvek nije krenula fermentacija ponovo sačekam još 24 sata da se šira izbistri pa da pretočim ili da ostavim tako kako jeste do završetka fermentacije? Da li je neko imao sličan ''problem''?..

Evo da ja dam odgovor koliko to moje znanje dopušta. Fermentacija ti nije krenula jer si bentonit dodao posle zasijavanja kvasca. On ti je zaustavio kvasce i povukao za sobom na dno. Bentonit se dodaje u taloženju, znači odmah nakon presanja.

Sačekaj 24h da se bentonit slegne na dno (stavi koju bocu leda da ubrzaš taloženje), pretoči i ubaci ponovo kvasac i hranu za njih. Naravno odvojeno jedno pa drugo.

U petak sam obrao oko 200 kg Merloa ,širomer oko 95 %, izmuljao , odvojio od peteljki , sumporisao i stavio u bure. Pripremio sam kvasac po uputstvu , stavio hranu za kvasce , pustio da prenoći i sutradan ubacio u bure. Danas , ( ponedeljak ) primetio sam da vrenje još nije krenulo ,a po površini se javio neka bela skrama. U subotu sam obrao još oko 200 kg. Merloa , uradio sve isto ( ovaj Merlo je bio na vinjagi , šećer 83%), uradio sve isto samo bez odvajanja peteljki. Ovo bure vri u najveće.
Šta da radim sa onim prvim , bez peteljki , koje je za vino? Da ubacim još kvasca ( Enovitisov kvasac )?
Edit: ovo bi trebalo da bude u temi za CRVENA vina ali sam u blagoj panici pa sam brzinski otvorio ovu temu...

Koliko sam skužio, nisi uradio kvasce po upustvu. Kvasac se dodaje nakon 15-20 min u bure sa vinom poslije rehidracije, a ne sutredan. Još ako si stavio hranu za kvasce u istu posudu sa kvascima znači dupla greška. Ide odvojeno jedno pa drugo.

Koliko si stavio sumpora?

ne više od 15 grama. Znači , prvo kvasac pa koliko posle hrana ?
Ali , na potpuno isti način sam pripremio u stavio kvasac i kvaščevu hranu u ovo drugo bure ( razlika je što smesa nije prenoćila , već je odležala 5-6 sati pa nalivena iste večeri, znači komina je bila toliko u buretu...)

Koko kod da, moraš pravilno ubaciti kvasce sve ostalo je na sreću.

Znači. Razmutiš kvasac u toploj vodi oko 35 Stepeni, sačekaš da kvasc lagano zapjeni i digne tj otprilike 15-tak min. Onda tek sipaš u bureta. Kad promješaš kvasac u buretu onda dodajš hranu koju takođa promješaš.

Evo detaljnije upustvo da ne prepisujem: http://enovitis.net/uputstvo-za-pripremu-kvasca-i-hrane-za-kvasce/

I nepiše se
Već 95 Oe° ili 83 Oe°.

Hvala na odgovoru !!

Tatkodvd: Juče sam ubacio samo kvasac , pripremljen na način na koji je opisana priprema. Od jutros je krenulo vrenje , na površini se grupišu izmuljana zrna grožđa,pojavila se pena. Sutra ću ubaciti hranu za kvasce. Hvala još jednom.

Ja sam kvasac za merlo razmutio u 10 puta vecoj kolicini vode,isto sam uradio i sa kvascem za belo a tek kasnije video da na njemu pise u 5 puta vise vode a ne 10 kao kod kvasca za crveno.Fermentacija tece bez problema verovatno je sve ok al ipak me kopka...nije bezveze napisano  :scr:

Pozdrav dobri ljudi, nov sam pa ako moze koji saver.
Prvi put za vikend cu se oprobati u pravljenju vina,iznenadno...Imam vinograd od oko 200 cokota od kojih pola je belo grozdje[ne znam koja sorta,mislim da je rizling]
Imam muljacu,plasticne kace od 200l. Nemam presu
Procitao sam ovu temu pa samo da proverim po koracima da li ima nekih gresaka
Evo kako sam ja pohvatao a vas molim da ispravite
1.Izmuljati grozdje i pritom ga posuti sa 10g vinobrana na 100kg
2.Otociti sto pre
3.Izmeriti kolicinu secera
4.Ako je uredu dodati vinobran 10g/100l
5.Dodati bentonit 100g/100l
6.Posle 24 sata otociti siru od taloga
7.Dodati kvasac
8.Kada pocne da vri dodati vranj
9.Kontrola na 7 dana

A za crno vino me tek ceka citanje :o :o :o :o :o :o :o

Tačku 4. izbaci , nema potreba dvaput da dodaješ vinobran. A tačkama  5. i 6. zameni mesta, jer ako dodaš bentonit , pa posle otočiš sa taloga, otočićeš ga i sa bentonita pa se gubi smisao bistrenja u toku vrenja. I da , kontrola se ne radi na sedam dana već nekoliko puta dnevno, i to kontroliša se ukus vina , temperatura šire itd. Pozz.

Black@ znači držati se detaljnog upustva, pažljivo čitati i nema greške  :thumb:.

lazarcobi@ nije nikakva ozbiljna greška, jedino si dodao više par kapi vode u vino. Ne brigaj    :).

Pozdrav svim ucesnicima foruma.Forum je predivan i mnogo ljude je ohrabrio da probaju svoju srecu u proizvodnju vina.I ja sam jedan od mnogih.Do sada sam samo citao ali nigde nisan sreo informaciju za to dali se moze mesati grozdje sorte smederevka i sorta plovdina.Kod nas u MK plovdinu jos i nazivaju "zolta pracka".Govorim o proizvodnju belog vina .Mogu li se mesati pre fermentacije odmah posle muljanja ili je pametnije da pravim belo vino samo od sorte smederevka?Hvala.

Ne vidim razlog da ih ne pomesas,doduse plovdina ili slankamenka kako je mi zovemo daje nesto manje alkohola tj ima manje secera u grozdju ali ako imas mogucnost i zelis mozes je koristiti

Pozz,svima.Nisam bas iskusan u proizvodnji vina pa sam pokusao pomocu ovog foruma da ove godine proizvedem 100-ak litara za svoje potrebe medjutim javio mi se problem.O cemu se radi:U vinogradu imam vise sorti grozdja a ja sam hteo belo vino da napravim ali imam samo jedan sud za muljanje.Prvo sam izmullao grozdje sorte zupljanka i odmah otocio oko 100l sire u plasticno bure od 200l.Nemam sa cime da izmerim procenat secera u siri.Onda sam izmuljao ostatak grozdja(prokupac i hamburg),dopunio kacu,dodao secer i to ostavio za pecenje rakije.Da napomenem da sam prilikom muljanja na svakih 100 kg izmuljano grozdje zasejavao sa kesicom vinobrana.Onda sam u otoceno vino dodao jos 10g vinobrana i ostavio da prenoci.Sutradan sam odvojio siru od taloga,dodao kvasac za belo grozdje(vrelko),i na otvor od bureta stavio mokru krpu zasejanu sa kesicom vinobrana.Medjutim fermentacija nije pocela u naredna 5-6 dana.Ponovo sam kupio 20g kvasca,ponovio postupak ali opet nista.E sad grozdje koje je ostalo u kaci za rakiju krenulo je vec drugog dana da fermentira.Mogu li nesto da ucinim da pokrenem vrenje.Unapred hvala
 

Danas sam ponovo otocio siru i pokusacu ponovo da ubacim kvasce.Pri pranju bureta sam primetio neku praskastu naslagu na stranicama.Ako ni sad ne uspem da pokrenem vrenje da li bi smeo da ubacim neku kolicinu od onog vina sto je vec pocelo da vri i tako probam da ga pokrenem?

Malo puno vinobrana, ali opet ne bi trebalo da skroz zaustavi fermentaciju. Ovu drugo dodavanje ti nije bilo potrebno. Problem ti je u kvascu, ili ga dobro ne rehidriraš ili nije dobar. Opiši detaljan postupak dodavanja. Takođe napiši temperaturu mošta, može i tu biti problema.

Upravo sam razmutio 2 kesice vrelka u 2dl mlake vode i u to dodao kasiku secera. Posle 20 min sve to dodao u 0,5l mlakog vina.Sad bi trebalo da sacekam jos malo i da to pomesam sa 5-6l vina i posle toga sve da sipam u bacvu.Temperatura nisam merio ali je napolju oko 25 stepeni

Jel se digla pjena kad si rehidrirao kvasac?

Jeste i u vodi i kad sam dodao prvu kolicinu vina.Sad sam sve to sipao u 3-4l vina,treba li i ovde da krene da raste

Ne bi onda trebalo da krene da raste kad dodaš mošt, samo kad ga rehidriraš. Temperatura ti je Ok, tj na toj temperaturi bi trebao da krene kroz nekih 12-14 sati. To je sve OK čto si radio osim jedne stvari (evo još jednom sam pročitao prvi post). Kažeš da si dodao 10g na 100l masulja, pa kad si ocjedio dodao još 10g. Što znači drugi put si pretjerao jer više nije bilo 100l masulja već nekih 60l litara mošta. Što je skoro ukupno sumpora oko 26g/100l što je jako puno (ako sam dobro razumio što si napisao).

U svakom slučaju mošt prozraci (pretoči) barem 2x i dodaj obavezno hranu za kvasce.

Edit:Prvo prozraci pa onda kvasac.

Nisi me dobro razumeo,imao sam 300 l izmuljanog grozdja i u to dodao 30g vinobrana,a onda ocedio 100l vina i u njega opet dodao 10g vinobrana

Opet je na gornjoj grnici sumpor (oko 20g/100l). Uradi kao što sam rekao tj. prozraci i hranu ubaci. Ne vidim drugi problem, osim sumpora. Nemam iskustva sa kvascem vrelkom, tj ne znam koliko trpi slobodnog sumpora, ali koliko vidim da mu je to puno. Ako ne krene kroz 24h moraš uzeti jači soj.

Druga stvar, vinobran se ne dodaj nikako u kom koji ide na destilaciju, lično iskustvo pre par godina, a i @bistrica mi je to poslije detaljno objasnijo koje su nus pojave. Pročitaj u temama o destilaciji.

Pozdrav svima. Danas sam izmuljao grozdje i zelim da napravim belo vino (izmuljano samo belo grozdje, da ne navodim vrste sad). Problem je sto sam vec uocio prvu gresku. :\ Siru nisam odmah odvojio od kljuke, vec cu to uraditi ujutru. I dodao sam u bure sa kljukom 10g vinobrana na 100kg grozdja. E sad me interesuje da li je i sta pogresno uradjeno (osim pocetnicke greske sto nisam otocio siru :( )? I da li trebam prilikom otakanja sire da dodam jos vinobrana? Hvala puno unapred. :) pozz

Sad šta je tu je, otoči širu i stavi na taloženje, pa kroz nekih 24h otoči i kvasac stavi. Imaćeš malo više tanina u vinu. Vinobrana nema potrebe više to je sasvim dovoljno.

Otoceno, sutra opet pretakanje. Samo mi objasni malo jel steti to vinu i jel se moze nekako smanjiti? I ako moze neki savet sto se tice dodavanja KLAROL (bentonit), jel treba da dodam (da nisam zakasnio), jel moze kasnije prilikom pretakanja? Problem je sto treba danas da ga kupim (a koliko znam da se rastvor pripremi treba 24h) pa jel moze kasnije da se doda ili kako? Hvala puno, na odgovoru. :) pozdrav

Nemoj da te to toliko brine što si ostvio da prenoći, ja inače ostavim nekih 4-6 sati na bobama (naravno bez peteljki) pa tek onda otačem pa na taloženje. Sad nemoj ništa više ubacivati jer vremenski nećeš stići. Kupi sad samo kvasac i hranu za isti, a ovo za kasnije moraćeš sačekati odgovor nekog iskusnijeg, a za to imaš vremena.

ok, i ovo je bilo bez peteljki. Nadam se da ce neko videti i dati neki savet... Kvasac sam planirao dodati sutra, samo mi nije jasno ovo za hranu. Kakva je to hrana, gde se moze kupiti i kako se dodaje? Malo sam vise dosadan (jer mozda negde vec ima pisano o tome), ali stvarno nigde nisam nasao to za hranu.

@Pava

Imaš ovde slike kvasca i hrane za kvasce

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,101.300.html

Gdje si kupio kvasac tu prodaju sigurno i hranu za kvasce.

Biće to ok, samo pevedi računa da pravilno fermentira.

ok, hvala puno. Samo mi reci tvoj predlog za vrenjacu, staviti onu plasticnu sa vodom na otvoru (nadam se da znas na sta mislim), sitan pesak u kesi (neko spomenu na forumu), ili vlaznu krpu i posuti vinobran po njoj (opet neko rece na forumu)? :) p.s. da naglasim da mi sira stoji u staklenim balonima od 50l i 30l.

Ta je to, ne traži ništa drugo.

Imam potencijalni problem sa početkom vrenja.
Italijanski rizling obran 24/09, stajao u gajbicama, muljano je 26/09, muljačom sa odvajačem peteljki. Nije bilo pokazatelja da je počelo da vri, stajalo je na hladnom, maltene nijedne kapi soka ispod gajbica.

Grožđe je imalo nešto polutrulih bobica, najviše jer su ose počele da ga jedu, pa sam tokom i posle muljanja dodao ukupno 20g/100kg K-metabisulfita. Takođe posle muljana dodao enzim Lallzyime cuvee blanc 2g/hl.
Zbog tih polutrulih bobica maceracija bila oko 1h, nisam hteo da držim tuže, tokom kojih sam par puta promešao kljuk. Šećer meren posle muljanja 95 Oe (refraktometrom i širomerom).

Razdvojio sam frakcije samotok i širu dobijenu prešanjem, najviše iz razloga da probam previranje sa dve različite vrste kvasca.

Pošto sam (zbog raspoloživog slobodnog vremena) planirao da zasejem kvasce posle 48h, a i malo straha da ne krene neželjeno zbog "truleži", posle otakanja odnosno prešanja dodao sam dodatnih 10g/hl K metabisulfita. Kaže Jović u knjizi 50% od doze kojom je sumporen kljuk. Bojim se da je ovde nastala pogreška...

Bentonit rastvorio 12h ranije, 50g u 0.5l vode, i taložio obe frakcije sa po 0.3l/hl tako rastvorenog bentonita i zaleđenim bocama. Šira fino istaložila.

Posle 24h otočena šira u koju je dodato: Optimum white 30g/hl, hrana za kvasce 20g/hl i 30g/hl kvasca otopljenog u otopini Go Ferm protecta isto 30g/hl. Jedina razlika je što je u samotok stavljen QA23 a u širu dobijenu prešanjem ICV D47. Šira bila temeperature 17-18C.
Kvasci rehidrirani po upustvu, prvo u nešto toplijoj vodi GoFerm, kad se temperatura spustila na 35-38C dodati kvasci, lepo su krenuli da rade, skoro prst pene je bio na vrhu, vodio sam računa da temperatura rehidriranih kvasaca ne bude za više od 10C različita od šire. Kako su krenuli da rade držali su toplo pa sam posudu stavio u veću sa hladnom vodom lagano spuštajući temperaturu. Posle lagano dodao šire, izmešao, sve u tank pa opet promešao.
Stavljen prašni poklopac, vranj, okolo lepljiva traka. Tako smo radili ranijih godina.

Zaboravio sam da kažem da šira stoji u inoxima.

Trenutna temperatura u podrumu je 16C, 24h posle inokulacije kvasaca nema vidljive reakcije.

Da li sam napravio negde grešku u koracima?
Da li je temperatura preniska da krene odmah burno?
Da li malo zagrejati podrum grejalicom pa videti hoće da krene?

Strpi se, krenuti ce. ;)

Hvala Košpa!
Nadam se da je tako.

Pozdrav dobri ljudi, opet ja.  ;D  Imam problem sa vrenjem belog vina.  ???  Da naglasim da je skinuto sa taloga pre 2 dana (29.09.), nisam dodavao kvasac (jer ga nisam nasao po apotekama). Jel moguce da ono tiho vri (pa ja ne primecujem da vri, ali nema onih kao mehurica po ivici balona, nema pene na vrhu, a i u vrenjaci voda ne "pucka") ili treba samo da cekam?   :scr:  p.s. temperatura u podrumu je konstantno oko 17-18 stepeni, merio sam i vino onim termometrom za vino i pokazuje 17stepeni.

Vjerojatno ne radi. Jer nakon talozenja imas premalu populaciju aktivnih kvasaca koji bi mogli pokrenuti fermentaciju u razumnom roku. Za bijelo ti je nuzno da pokrenes fermentaciju starter kulturom.

Nadam se da to mogu sada ispraviti dodavanjem kvasca (tek danas sam naso i kupio). Jel mogu sad da dodam i pokrenem frementaciju ili kako vec?  ???   Daj neko strucno misljenje, POMAGAJ (sto bi se reklo kod mene u Leskovac).  :D:

Pozdrav svim ucesnicima.Ja sam se ipak odlucio za proizvodnju belog vina isklucivo id sorte smederevka.Do sad sve ide kako treba.Kvasce sam ubacio jucer a fermentacija je krenula danas i nafatala se pena oko jedan santimetar po povrsini sire.Odlucio sam da ne stavljam vrenjacu nego sam samo postavio poklopac bureta onako labavo.Ja prvi put pravim vino i to belo a moj otac me ubedio da ako postavim crevo ili vranj da ce na kraju gotovo vino imati "blagu zicu".Moj otac nije nikad napravio belo vino ali crveno pravi svake godine i vino je super.Crveno vri u buretu bez dodavanja vrenjace i sa postojanim odabiranjem pene.Kvasce ne dodaje.Moje pitanje je dali da dihtujem dobro kapak sa lepljivom trakom i postavim vranj ako vec nije kasno ili ako ostane ovako  da vri  dali treba da odabirem penu?Unapred hvala za svaki odgovor.

Pavo,bez nerviranja,otoci iz bureta 5-6l sire i to stavi u neki balon na toplo mesto da temperatura bude bar 22°C i u taj balon dodaj hranu za kvasce a zatim i kvasce prema uputstvu sa kesice,kad krene da vri i formira se pena balon vrati u podrum i sacekaj par sati da se temperatura u buretu i balonu koliko toliko izjednaci pa posle toga celokupnu sadrzinu balona izruci u bure.

Hvala na odg. Nadam se da sam shvatio, ispravi me ako negde gresium.  :) Znaci kvasac rastvorim po uputstvu sa kesice ( na 35 stepeni u vodi...) pa to dodam u 5-6l sire u kojoj sam prethodno dodao hranu za kvasac? I samo mi kaze jel treba rastvorenom kvascu prethodno da smanjim temp. ili mogu tako zagrejane da dodam u tih 5-6l sire (negde procitah da razlika ne sme da bude veca od 10 stepeni)? Da napomenem da mi se sira u buretu oko 17 stepeni.

Voda u kojoj aktiviras kvasce treba da je 30-35°C a posle moras da sacekas da se izjednaci sa temperaturom istocene sire i tek tada ubacis aktivirane kvasce,sve da ne bi doziveli temperaturni sok.

Znaci bukvalno sacekam, ostavim i cekam da se ohladi? Negde sam procitao da temperatura moze da se izjednaci dodavanjem kvasca u manju kolicinu hladne sire, pa zato pitam da ne zeznem nesto.  :scr: A i na kesici kvasca pise da ga ne ostavljam da stoji vise od 30 min. Mnogo zbunjujucih faktora.  :( :scr: ???

Kvasce aktiviras u malim kolicinama tople vode 100-150 ml i ta kolicina ce se brzo ohladiti. Kao sto ti pise na kesici temperaturna razlika ne sme biti veca od 10°C to ti je najbitnije.

Pozdrav svima! Ocedio sam grožđe 05.09. i širu sam usuo u staklenu posudu. Vrenje je krenulo 09.09., nisam ubacivao kvasac. Vrenje još uvek traje, doduše mislim da je tiho vrenje jer se jedva čuje "šuštanje". Moje pitanje je da li da sačekam da se završi potpuno fermentacija i onda uradim pretakanje ili bih već sada mogao da uradim pretakanje? Ima dosta taloga na dnu posude pa nisam siguran da li je ok da se toliko dugo (već mesec dana) drži buduće vino na njemu bez pretakanja.

I kada da ubacim vinobran?

Hvala svima na odgovoru.

Ako je secer presao u alkohol sto mozes probati siromerom  mozes otociti sa taloga i dodati vinobran

Sad ne diraj ništa dok se ne završi. Kad se završi ffermentacija onda ide vinobran, par kroz pa dana pretok.

Da li je moguće otkoliniti miris tj. gorcinu drveta iz vina ? Vino je zavrsilo vrenje i ono koje je bilo u drvenom buretu (koje je novo i ocigledno nisam dobro izvrsio ovinjavanje) poprimilo je malo "ukus" drveta. Planiram uskoro da izvrsim prvo pretakanje, pa mi recitie da li je moguće ovo odstraniti i kada bi se i cime radilo to odstranjivanje ?

hvala

Odstraniti ne mozes, ali mozes ga integrirati tako da ga ostavis u drvetu i pustis da mikrooksigenizacija odradi svoje. Jbg, novo drvo je jako tesko oviniti da se ne osjeti onaj pocetni drveni stih.

Znači predlažeš mi da ga pretočim, pošto je gotovo vrenje, sačekaću još malo da se izbistri, i da ga vratim u isto bure, napunim, zatvrim i ostavim tako ?

misliš da se ne zanosim aktivnim ugljem ili tako nekim stvarima, pošto sam na netu našao nešto o tome?

Tako je. Zaboravi aktivni ugljen

Zdravo svima.Do danas je proslo dve nedelje od pocetka fermentacije a grozdje je brano cetiri dana ranije.Koristio sam kvasac za belo vino i zavrsila je i tiha fermentacija.Citao sam da se vino treba pretociti posle tri nedelje.Po pravilu ja mislim da se racunaju tri nedelje od pocetka fermentacije ali moj otac kaze da se treba racunati od dana kada je grozdje brano.Ja sam svestan da su za odgovor na ovo pitanje bitni razni parametri ali pokusat cu da pojasnim gde je moja zabuna.Celo vreme dok je trajala fermentacija bilo je napolju relativno hladno t.j.danju je bilo do 25 stepeni a nocima je padala i do 12 stepeni.Burna je trajala veoma kratko ,svega 4 dana.Na povrsini se ne vide mehurici a na probi se ne oseca da ima neprevrelog secera i po mom mislenu slabo kiselkast ukus.Dali je to od samog kvasca ili zbog toga sto nisam koristio vrenjacu?Vino je isklucivo od sorte smederevka.Kada pretociti vino i dali da stavim vinobran?Hvala.

Posto je fermentacija gotova i nema vise co2 da ga stiti otoci ga sto pre i dodaj 10 g vinobrana na 100l vina sipaj da u neki sud gde ce biti zasticen od vazduha.Sve i ako ima sitnih mehurica s obzirom da ti je sud otvoren i nezasticen od kiseonika ja bi ga otakao

Zar sada nije previse 10g/100l vina posto odmah posle muljanja je dodano toliko?

U tijeku fermentacije izgubi se gotovo sav sumpor osim ako ga kvasci ne stvore sami.
Racunaj da ti je sumpor na kraju 0 stoga moras dodati 10mg/l ukoliko ne zelis da ti krene octeno vrenje, odnosno da umjesto vina ne dobijes ocat :whistle:

Pretocio i sumporisao sa 10 g/100l.Vino je mutno ali svakako ne treba zuriti.Preostaje da prvi mrazevi ucine svoje.Hvala na savetima.

Drugari,

proveravao sam vino i kad sam ga probao malo je gaziran. Da li to znaci da jos uvek traje fermentacija?

Nisam ga jos otakao,pa me zato zanima da li da i dalje cekam.

Pozdrav za sve.

Ne, nemora da znaci da ide  jos fermentacija , moras izmeriti secer ili bar na probanju osetis dali ga ima ili ne, moze biti da se vezao CO2 koi je proizvod fermentacije, ako je kod crvenih odstranices ga kasnije, ako je kod belih dobro je ga zadrzati, odnosno paziti da ga ne izgubis , Vino ce ti duze ostati sveze

Pročitao (opet :) temu od početka do kraja, moguće da mi je promaklo negde, ali imam par pitanja/dilema kad su u pitanju kupaže. Mislim da se ovde nije detaljnije udubljivalo u to, ali se izvinjavam ukoliko je pisano na drugim temama.

1. a) Kada se pravi vino kao kupaža dve sorte grožđa (da ne komplikujemo sa više sorti) da li se sorte mešaju odmah na početku prerade (muljanje) ili recimo tek posle vrenja nakon prvog pretoka vina ili nakon nekog sledećeg pretoka?
    b) Da li bi bilo interesantno (da ne kažem pametno :) sprovesti vrenje dve sorte svaku sa drugom vrstom kvasca pa ih spojiti u odnosu 50-50 (opet da ne komplikujemo :) recimo nakon drugog pretoka vina ili možda posle godinu dana?

2. Moja pretpostavka je da ne bi bilo uputno, ali da pitam iskusnije vinare, da li je moguće praviti kupažu od vina ovogodišnje berbe sa vinom prošlogodišnje? Pretpostavka je da ne bi valjalo jer se vina nalaze u različitim stadijumima "životne dobi", ali možda grešim. Konkretno kupažirao bi župljanku (2014) sa italijanskim rizlingom (2015) u odnosu 50-50. Negde sam našao informaciju da daju lepu kupažu pa bi da probam. 

Po meni je bolje fermentirati odvojeno pa se igrati s omjerima nakon zavrsenog vrenja. Prije bistrenja iskupazirati.
Mlado vino ce ti osvjeziti jednogodisnje, samo omjer mora biti dobar. Isto tako racunaj da ti mlado vino nije stabilno pa moze doci do zamucenja i talozenja tartarata.

Hvala Košpa!

Još jedno pitanje koje me mučilo, a uvijek zaboravim da te priupitam.
Svojevremeno kad si pisao o svojoj tehnologiji proizvodnje graševine, bijele mješavine, škrleta napisao si da pred kraj fermentacije "puhanjem podižeš talog kvasca".
Trenutno fermentaciju radim u otvorenim tankovima, da li to znači da jednostavno uzmeš neko crijevo, gurneš ga do dna tanka i propušeš lagano da se podigne talog ili je malo komplikovanija tehnologija?

Upravo tako. S time da sam znao odliti nekoliko kanti i uliti ih kroz otvor za buckalicu.

A zbog cega se to radi?

Smanjenje hidrostatskog tlaka na kvasce i aeracija = manja mogucnost od pojave H2S. Pospjesuje se zavrsetak fermentacije i neznatno povecava kremoznost i punoca.

Da pokušam prevesti-pojednostaviti. Mislim da nije suvišno.  :)

Cilj odležavanja na talogu je uticaj na senzorska svojstva i stabilnost vina kroz interakciju kvasaca, taloga i vina. Interakcija je omogućena prije svega raspadanjem-autolizom kvasaca koji tako otpuštaju važna jedinjenja u vino. Manoproteini, aminokiseline, dugolančani esteri..., nekih od ovih zadnjih inače nema u vinu bez raspadanja kvasaca. Pored toga što utiču na senzorska svojstva prisustvom utiču i na način da na primjer manoproteini vezuju tanine i tako smanjuju uticaj hrasta u onom njegovom negativnom smislu, astrigencija pa dijelom i gorčina.  

Prisustvo taloga u vinu stvara izrazito reduktivne uslove (kvasci uzimaju-troše kiseonik, a talog vezuje slobodni SO2) koji su pogodni za nastanak neugodnih sumpornih jedinjenja, H2S, merkaptana... Takav kompaktan talog zbog obilja hrane je ujedno i pogodno tlo za razvoj mikroorganizama koji mogu raditi bez prisustva kiseonika, a koji mogu uticati na kvarenje vina. Prije svega bakterije mliječne kiseline.

Dakle, miješanje se radi zbog unošenja kiseonika u talog za sprječavanje kvarenja vina i zbog omogućavanja boljeg prenosa, kontakta, ili veće interakcije vina sa svim onim što je bilo u talogu i što je nastalo raspadanjem kvasaca.

Hvala Košpa i bistrice!
Za ovu godinu sam zakasnio, ali pametniji za dogodine.

Nikako ne duvati ustima, pa cak i kupus. zbog prisustva ogromne kolicine bakterija koje obitavaju u ustima

Čak ni nakon opranih zuba?  (:

Šalu na stranu razmišljao sam o tome, ali realno vazduh oko nas nije sterilna sredina. Svakako ima manje bakterija nego u ustima, ali opet.

Istina no te bakterije tesko obitavaju u okruzenja vina s niskim pH i zastitom od SO2. S time da sam radio komparaciju gdje sam puhao kroz slauf u bacvu, a u drugu sam mijesao pomocu boce s CO2. Nije bilo nikakve razlike ili pojave defekta na vinu osim sto je ovo ustima puhano vino bilo kompleksnije.  ;D Sala  :)

Pozdrav svim ljudima na forumu,i svaka cast na osnivacu foruma

Citam proteklih 3 sata forum i nisam video ni jednu svadju i prepirku do sada,a kamoli ruznu rec,sto me odusevilo i sto je za svaki pohvalu.

E sad ovako ja cu postaviti pitanje ovde pa ako nije u skladu sa sajtom vi ga obrisite ili neka ga admin prebaci negde.

Mozda cete mi vecina vas zameriti sto cu postaviti ovakvo pitanje,ali sta da se radi...naime kako mogu napraviti solidno vino od kupovnog soka iz marketa,naravno 100 voce :) ?

Ljubitelj sam veliki vina i preselio sam se pre god dana u jednu zemlju gde je alkohol zabranjen, nemoguce ga je kupiti u otvorenoj prodaji,a ispod ruke kosta previse. Naravno islamska zemlja je u pitanju :D Sa druge strane takodje svaka kompleksna oprema koju bih trebao nabaviti je van svake ideje,jer jedva sam narucio kvasac preko jednog sajta...

Tako da moje je pitanje kako napraviti solidno vino,naravno ne neki preveliki kvalitet,ali svakako ne nesto cime bih se otrovao posle nekog vremena,sa kupovnim soko,tj sokom iz marketa i sa nekom normalno opremom koju bih mogao nabaviti ovde.

Ponovo se izvinjavam svim clanovima foruma,mozda je cak ovo i uvredljivo pitanje za ljude koji su duplo stariji od mene i ovim stvarima se bave ozbiljno i sa toliko strasti,ali sta da se radi...muka naterala :D

Pozz svima


Usput samo da dodam,pocetnik sam u svemu ovome,nemam nikakvog iskustva ali sa citao po sajtu i pre sam se informisao pa sam nesto i nacuio :)

Od svega sto mi treba sam nabavio 4 vrste vinskog kvasca(10 gr kesica) Red Star proizvodjac, bablere (airlock),dva plasticna bureta od 10 galona-37.854l koji imaju slavinu na dnu,sodu bikarbonu,vinobran,crevo,sifon...

Jes da ti kazem pa kad te obese da ja budem kriv

Salim se naravno.Za pocetak nisi nam rekao kakvo vino zelis da pravis belo crveno ili roze

Valjda nece,a i ako bude umrecu pijan barem.:)Pa voleo bih da naucim sva tri,ali za pocetak belo.

Trebace ti jedna posuda za gnjecenje grozdja,jedan balon za vrenje i s obzirom da radis u tajnosti

Zatim nesto za cedjenje tj odvajanje soka od grozdja jedno crevo za pretakanje malo vinobrana i sto sladje grozdje.Posto pretpostavljam da ce grozdje biti stono mislim da nece biti dovoljno slatko pa ce sira morati da se dosladi

Izvini ali nisi lepo procitao sta sam napisao ranije,mislio sam da napravim vino direktno od soka od grozdja ne od samog grozdja...tako da bi to bio proces vec od samo fermentacije ili pretakanja sire kako vec zovete. Naravno to ne bi bio zavidni kvalitet. Kao sto sam napomenuo imam dva bureta plasticna od 40 l i dva manja od vode od 20l.Nemam nikakvu opremu za merenje specificne gravitacije,koncentracije alkohola kao ni citricne kiseline,takodje nemam ni filtere. To planiram kasnije da kupim sve korak po korak. Zanima me kakav je proces detaljno odatle tj da ne preskocim neki korak ili da ne dodad,da ne bih upropastio sve to.

Od svezeg soka ili ovog iz prodavnice?

Nisam siguran dal bi pasterizovan sok mogao da odradi vrenje kakvo zahteva vino :scr: mozda neko ko se bolje razume..Peca npr

Ja sam pio jedno vino koje je pravljeno tako. Uz dodavanje kvasca i fruktoze ne bi moglo? Od ovog iz prodavnice. Mada moze da se nadje svez isto.

Ma moze od pasterizovanog soka al ne od konzerviranog. Trebao bi znati koliki je procenat secera u soku pa onda dodavati secer ako mora mada i bez dodaavanja ces dobiti vino samo slabije u alkoholu. Mozda na etiketi pise kolicina secera, a kvasac ako mozes selekcionisani da nabavis to je to u protivnom ovaj pekarski nisam siguran kakvo vino ce biti ukusa al bice vino.

Nabavio sam bas vinski kvasac,kesica od 5 gr ide na 20l. Da da uvek ima procenat secera na flasi. Recimo ako je procenat 16% Ili 16 gr po litri,koliko bih onda trebao da dodam secera na tu jednu litru?

Zavisi sta hoces odnosno koliki procenat alkohola zelis. Sa 16% imas negde oko 9%vol a ako podignes na 20% secer(na 20lit soka od 16% dodajes oko 800g secera) imas oko 11,5-12%vol. Mada opet kazem moze i bez dodavanje secera sigurno. Obavezno na cep stavi crevo pa u vodu zamena za airlock sistem.

Hvala puno na savetima. Nabavio sam i airlock sistem,i napravio ruou na plasticno(PVC)bure za vodu na vrhu posto ima poklopac plasticni,napravio sam tako da ne pusta nigde vazduh. I kad se zavrsi fermentacija posle 21 dan(ovo sam negde procitao). Koji su sl koraci? Na sta treba najvise da pazim da ne upropastim nesto.

Nema sta da upropastis ako si procitao ovde na forumu sve pise. Kad se zavrsi fermentacija trebalo bi da vino odstoji na oko15 stepeni bar par meseci al i ako ga budes odmah konzumirao nista lose nece biti sem sto nije "vrhunsko"

Pozdrav, ljudi! Dok moj mini vinograd raste, mislio sam da probam da napravim belo vino od grožđa iz dvorišta. Čisto da učim malo, pa kad stigne kevedinka za koju godinu, da imam neko predznanje i malo prakse.

Pročitao sam dosta toga i, manje više, osnove procesa su mi jasne. Nisam uspeo da pronađem podatke o vazduhu u sudovima tokom vrenja i nakon toga.

Iz raznih video snimaka sam video, a tako piše i na forumu, da je vazduh neophodan u toku vrenja. Šta više, mislim da je negde pisalo da u sudu za vrenje treba ostaviti 1/6 prostora praznu.

Da li ostaviti ovoliko vazduha u sudu tokom celog procesa vrenja? Simap širu u sud za vrenje u kojem ima vazduha i tokom celog vrenja ne menjam ništa ili u nekom momentu tokom vrenja treba prekinuti kontakt šire i vazduha?

Pošto je vrenje završeno u kakav sud ide dobijeno vino? U neki sa plivajućim poklopcem koji onemogućava kontakt sa vazduhom ili u ovoj fazi možda treba da dođe do kontakta mladog vina i vazduha?

Hvala!

1. U toku vrenja belog vina ostavlja se deo suda otpražnjen ne zbog vazduha koji je potreban za vrenje već da ne izkipi pena koja se stvara pri vrenju.
2 Tokom vrenja stvara se velika količina CO2, koja istiskuje vazduh sa kiseonikom, pa otpražnjeni deo ne smeta.
3.Na početku fermentacije za razmnožavanje kvasaca potreban je kiseonik, što se postiže pretakanjem nekoliko kanti šire nakon dodavanja selekcionisanog kvasca, nakon što se kvasac razmnožio u dovoljnoj meri, tj. kada je potrošio svu hranu za razvoj kvasaca , razmnožavanje kvasaca drastično opada ( to se poklapa otprilike sa burnim vrenjem). Kvasci se hrane sa šećerom uz proizvodnju velike količine CO2, koja nadalje štiti širu od kiseonika.
4 Nakon završetka fermentacije vino se čuva u onome šta imaš ( drveno bure, prohromski sud, stakleni balon, plastično bure sa plutajućim čepom), i za sve sudove je zajedničko da treba minimalna doza kiseonika ( ali treba, ne valja hermetizacija) i da mora biti odvojena od otvorenog vazduha i slobodnog pristupa kiseonika i gamadi ( vinske mušice).Pozz.

Zdravo, Bodo. Hvala na odgovoru. Mislim da sam razumeo. Fermentacija se odvija u sudu u kojem ima vazduha (ali nema dotoka svežeg vazduha spolja) i tokom celog procesa količina vazduha u sudu je ista.

Posle fermentacije ide u sud sa malo vazduha, verovatno isto kao što ni vino za prodaju u boci nije nasuto skroz do čepa, nego je ostavljeno malo vazduha.

Imam i pitanje u vezi sa bentolitom. Na više mesta na forumu sam pročitao da se bentolit dodaje odmah nakon što je šira oceđena, zajedno sa vinobranom. Dakle izmulja se, ocedi se šira i odmah se doda vinobran i bentolit. E sad, na jednom mestu na forumu sam pročitao da je besmisleno tako raditi i da se bentolit dodaje tek kasnije (posle fermentacije). Pitanje je: bentolit ide u širu odmah prvi dan ili ne?

Bentonit je najbolje staviti u belo vino u toku fermentacije, najbolje u toku burne fermentacije, jer se tada diže sa dna zbog vrenja pa bolje vezuje belančevine i nečistoće za sebe. Inače se može stavljati i kasnije, ali tada su doze puno umerenije i mora se raditi proba na malo da se ne bi prebistrilo. Dodavanjem bentonita u vrenju ne postiže se kristalna bistrina, ali je kvalitet vina bolji. Pozz.

Ukoliko radis manje kolicine, za svoje potrebe, mislim da mozes preskociti bentonit, osim ako zaista ne bude nepohodno.

Ako se dodaje u toku fermentacije, znacajno utice na bistrenje, jer vezuje deo belancevina, a samim tim kasnije je potreno mnogo manje bentonita da bi se postigla proteinska stabilnost. Vrlo bitna stavka je i koliko se bentonita dodaje.

Ovo sam ja radio prosle godine. Mada mi je do kraja ostala nejasna prica oko uticaja bentonita na enzime u toku fermentacije. Procitao sam nekoliko istrazivanja gde se kao zakljucak izvodi da dodavanje bentonita u toku fermentacije ima najmanji uticaj na arome a znatno smanjuje potrebnu kolicinu bentonita nakon fermentacije. Zna li neko nesto o ovome?

Hvala, momci. Izmuljao danas, nisam dodao bentonit.

Zanimljivo je ovo što je pitao Nenad. Bilo bi dobro pronaći još informacija o dodavanju bentonita u toku fermentacije.

Na forumu se svi slažu da se posle muljanja čeka 24 sata i nakon toga se šira skida sa taloga. Meni deluje kao da talog trenutno zauzima 1/6 ili 1/7 posude. Drugim rečima, prilično velik deo. Zbog toga sam se zapitao šta bi bilo ako bih čekao 2 dana pre skidanja sa taloga? Da ga ostavim da se to dobro slegne. Vinobran sam dodao, naravno, ne verujem da bi smetalo da ostavim ovako dva dana, mada opet, možda neće ni trebati. Videćemo kako će sutra izgledati...

Rizikuješ da krene fermentacija i svu širu zamuti, i tada ništa od taloga. Sutra otoči sa taloga, talog sipaj u balone od 5 litara pa preksutra ako nije krenulo otoči iz balona bistro vino i dodaj ovom prvom delu, ako baš tako hoćeš, Pozz.

Pričalo se već o tome detaljnije i to baš na ovoj temi pa je čak bilo i nepotrebnih varnica i napuštanja foruma. Stvar je upravo i doslovno onakva kako ju je nenad u poruci iznad prikazao.
 
Istraživanja imaju svoj razvojni put i u svim se konstatuje ono što je i praktično vidljivo. Bentonitom se u manjoj ili većoj mjeri utiče na kvalitet vina, i sve više što je njegova doza veća. Ako se ide sa manjom dozom na klasičan način izostaje pouzdana stabilizacija, a sa većom je i veći uticaj na kvalitet.
Tako da ga oni koji svoje vino ne rade za tržište ne bi trebali ni upotrebljavati.

Nakon takvih zaključaka zbog primjene bentonita nakon fermentacije, tragalo se i praktično i teoretski za eventualnim rješenjima u pokušaju dodavanja prije nje. Pa se nakon početne euforije zaključilo da tako nešto pored aromatskog uticaja djeluje i na samu brzinu fermentacije, zaostali šećer u vinu i sl., a u pojedinim situacijama čak dolazi i do jako usporenog vrenja sa svim njegovim posljedicama. Na drugoj strani je zapaženo da se sve to u većoj mjeri dešava i da je štetni uticaj veći ako se bentonit istaloži i izbistreni sok skine sa taloga i stavi na fermentaciju, za razliku od situacije kada se bentonit ostavlja u posudi i bude prisutan tokom vrenja. Međutim i takva varijanta je imala manje ali ipak negativne uticaje koji očigledno nisu bili prihvatljivi pa se nastavilo sa daljnjim traganjima za prihvatljivijim rješenjem.

U trenutno dostignutoj fazi spoznaja mehanizma uticaja bentonita i uopšte mehanizma stabilizacije proteina došlo se do zaključka da...      
... sa malom dopunom da se ovakav zaključak prije svega odnosi na dodavanje bentonita nakon sredine i pred kraj fermentacije u uslovima u kojima je prije toga dodan enzim. Upotrebljena je bila doza od 25 grama bentonita i samo ću naglasiti ono što je nenad precizno napisao, za one koji brzo čitaju, da se time u stvari smanjuje doza bentonita koja će se trebati upotrijebiti nakon fermentacije za pouzdanu konačnu stabilizaciju.

Ako neko zeli da procita, evo malo materijala. Sve je na engleskom..

http://www.filedropper.com/80bentoniteandfermentation
http://www.filedropper.com/e038037
http://www.filedropper.com/isi-2013-jisvv-effectofbentonitefiningduringfermentation
http://www.filedropper.com/isi-2014-ijfst-bentonita-ijfs12402-final
http://www.filedropper.com/using-bentonite

Pozdrav svima,

imam neke nedoumice, da li smem belo vino posle otvorene burne fermentacije ili pri kraju burne fermentacije pretočim iz bureta u staklene boce i zatvorim sa vranjem da nema kontakt sa vazduhom i tako ostavim da tiha fermentacija  odradi svoje u flašama?

Da li to pretakanje iz bureta u flaše od 54 litre u toku burne ili pri kraju burne fermentacije može da utiče na kvalitet vina?

Utiče na kvalitet vina, ali je on minimalan skoro da se ni ne primeti. Tako da slobodno možeš to da uradiš.Pozz.

Hvala svima na odgovorima. Ovo moje nije počelo fermentaciju kada je trebalo, pa sam ponovo smućkao kvasac u čaši i dodao. Od tada je prošlo 48 sati cirka i sada vidim da se hvata neka bela pena po površini. Formiraju se ostrvca pene koja se međusobno povezuju. Pretpostavljam da je to - to, da je krenulo...

Moguće da sam odmah nakon muljanja dodao malo više vinobrana pa fermentacija nije krenula iz prve. Šta se događa sa kvascem ako ga dodamo u širu sa previše vinobrana? Umre? Najviše me zanima šta je sada kod mene pokrenulo vrenje - kvasci koje sam naknadno dodao ili je možda vinobran ubio i njih, a vrenje sada pokreće nešto sasvim treće?

Polako, niko nikoga nije ubio. :)

Moguce da je krivac za odlozenu fermentaciju veca kolicina vinobrana od potrebne za inhibiciju divljih kvasaca i bakterija.
Vremenom slobodni SO2 se delom oksidiše a delom reaguje sa drugim organskim jedinjenjima i smanjuje se njegova koncentracija.

Zato je vrenje krenulo kasnije.

U pravu si, nije niko nikoga ubio :) Eno, brboće sve u 16. Mehurići samo šibaju.

Koliko rekoste da će ova faza da traje, dvadesetak dana? Koji bi trebalo da mi bude sledeći korak?

Koliko rekoste da će ova faza da traje, dvadesetak dana?
Zavisi od temperature na kojoj ti fermentira...

Koji bi trebalo da mi bude sledeći korak?
Ako nisi talozio shiru, pretoci par dana nakon alkoholne fermentacije, vodeci racuna da ne povuces grubi talog.

Pozdrav vinari,  :)

Imam jedno pitanje za upucenije, imam belo grozdje, neprskanac, ocekujem oko 1500kg da naberem, do ove godine sam samo odvajao peteljke i tako ga ostavljao u bacvu,kada se dotera na ukus ubacim po kesicu vinobrana na 100 litara i mogu reci da sam bio zadovovjan. Ove godine bih hteo da otocim malo za probu, kazu da ce otoceno biti jos bolje, imam novo plasticno bure sa slavinom od 100 litara pa bih u njega otocio, moze li neko da me malo uputi u postupak itd....i da li ce zaista biti jos kvalitetnije vino nego ovo neotoceno u bacvu????

UNAPRED ZAHVALAN ZA ODGOVOR  :)

Ove godine sam prvi put imao da cedim novo grožđe koje sam posadio, Panonija i Bačka. Grožđe je biloiuzetno slatko 20 procenata šećera, zdravo i izuzetno lepo.Odvojio sam samo drave od peteljki, muljao sam ga i ocedio , vrenje je odrađeno bez bentonita i nisam planirao da ga stavljam, kvasce takođe nisam stavljao. Sa drugim sortama ranije sam to radio ali sam hteo da probam ovako ove godine. Vrenje je trajalo lagano i lepo, još uvek malo radi. Vino sada se taloži polako, ima super miris međutim na ukusu ima dosta jabučnih kiselina. To mi se predhodnih godina sa Malvazijom i Smederevkom nije dešavalo. Šta dalje da radim. Nemam neku veliku količinu 20 tak litara. Kako da smanjim jabučne kiseline i vinu.

Gorko mi vino :)

Tal Rizling kupio u selu blizu Alibunara 170kg , odmah muljao i presovao (ne do kraja nego srednje jako)  ,  sa rucni odvajanjem  petaljki i dodavanjam 30g vinobrana i 5g limuntusa
Sire bile oko 100 litara slador 19.5
Spustao temperatutu do 10C sa zalednjenim bocama, posle nepuna 2 dana otocio sa taloga , talog oko 5 litara prebacio u merlot kljuk
Aktivirao 15g kvasca sa 10g hrane za kvasce podigao siru na 18C i sipao kvasce
Posle 2 dana slador i dalje 19.5 nema fermentacije
Aktivirao 10g kvasca , zagrejao 20 litara sire na 35 stepeni , sipao aktiviran kvasac u tih 20L i sacekao od veceri do ujutro
Ujutro u 20 litara krenula fina fermentacija , polako tih 20 litara sipao u onih 80L samo po povrsini da ih ne "razbalzim" , uvece fermentacija lepo rece secer spao na 16%
Sutradan i sledecih dana hladio sa zalednjenim bocama na oko 15C
Danas peti dan fermentacije secer sapo skoro na 0 mada i dalje stipa CO2 i vri suptilno

Posto prvi put pravim belo vino , a nisam stavljao bentonit na pocetku posto neki kazu da neki ne, a i kazu bentonit se ne stavlja na nisku tenperaturu (isod 15C) nisam ga stavio

PITANJE vezano za ukus gorcinu
otocio sam malo i na nos je veoma pprijatno sveze vocno izaziva salivaciju
na probu ne osecam secer, pitok na pocetku ali posle sekunde oseca se neka cudna gorcina i cudan ukus ( iz citanja o ukusu belih vina mislim da je to ukus petroleja ??? ) mozda je i ovo specificno za italijanski rizling (malvazija ??? )  
Pitanje je da li sad da mu nesto radim i oce li se ukus ovako teg prevrelog mladog vina popraviti sto se tice ove gorcine koje se nisam nadao kao i ovog cudnog ukusa na petrolej

Za poredjenje merlot je bio na komini 5 dana i prevreo je isto danas, a po mom sudu manje he gorak neko  ovaj rizling koji nije bio na komini niti na petaljkama, jos sam ga hladio ko kreten bocama.

Zbog moje brzopletosti odmah sam tavio 40g bentonita koje sam pripremio sinoc cisto da se sto pre izbistri i da ga skidam sa eventulanog taloga sto pre

Citam da je za ovakva vina najbolje sad koristiti MLEKO ?  ako jeste kad da to radim sad ili da sacekam drugi pretog tamo pred mart ?

unapred zahvalan

Uh, uspori malo, ako vec pravis male kolicine i za svoje potrebe.
Svi procesi koji se desavju su spori i treba im vremena.

Odlicno.
Savet: Ne znam kakvo je bilo grozdje. Ako je zdravo i ako imas uslova hladna maceracija od par sati bi dobro dosla.

Ako je grozdje bilo zdravo, nisi morao ici sa toliko vinobrana. Verovatno ti je zato kasnilo razmnozavanje kvasaca.

Odlicno.

Odlicno.

Vec sam prokomentarisao.

Odlicno

Ako vec nisi, prestani da hladis.

Ako nisi "slagao" za sve gore navedeno, i ako imas adekvatan sud (bure) nema sta da te brine. Sve ce to doci na svoje.

Uspori malo. :) Sad ako vec nisi pretoci da skines sa tog grubog taloga (kad si vec dodao bentonit). Na dalje redovna kontrola i korekcija SO2. Uzivaj i gledaj kako se otvara i razvija vino.

Grozdje je bilo vec prezrelo tj jedno 20% grozdova je imalo tamno zute cilibare plodove po gorzdu jedno 2-3% gde mi je prodavac rekao da je to od uboda strsljena ???, nije nigde bilo plesni niti neke budji , otud njegov savet od 30g vinobrana

Pa nisam prestao , ali evo vec sad cu da izvadim flase sa ledom


Nisam lagio nista :) dao sam ove godine za grozdej 150E i gledao sam da sve odradim po PSu i da pomonozim i oduzmem savete sa svih strana


Hvala Nenade na podrsci  ! dao si mi dao malo smirenosti da "esculiram" i da dam vinu vremene
 :thumb:

Samo da proverim da li je ovo što se događa kod mene normalno:

Dan, dva nakon početka fermentacije došlo je do burne reakcije. Mehurići su šibali kroz vrenj gotovo bez pauze i tako je bilo jedan, dva dana. Posle toga je broj mehurića opao, a ovo "vino u pokušaju" je bilo mutno (mlečno).

Sada mehurići povremeno izlaze na vrenj, vino je sve bistrije i bistrije, naročito na vrhu.

Odozdo, gde je fini sloj nečega beličastog, povremeno se dižu grudvice te mase i onda se polako osipaju ponovo na dno.

Na samoj površini se uhvatilo nešto kao da je pala prašina.

Da li sve treba da bude ovako ili sam nešto zeznuo? :)

Sve je ok :thumb:

Odlično! Videćemo šta će biti do kraja :)

Možda nije prava tema za pitanje, ali imam sledeću situaciju sa vinom.
Prošlogodišnji rizling je u pitanju, relativno zdravo grožđe bilo, prerađeno teh. procesom objašnjenim već ovde na sajtu, muljanje sa odvajanjem peteljki, prešanje, 24h taloženje sa par ledenih boca i malo bentonita. Inokulirani kvasci, vrelo pod vrenjačom u inoxu, prevrelo do kraja, pretočeno opet u inox, zaštićeno plivajućim poklopcem, uljem i prašnim poklopcem.
Vino je bilo lepe boje, prijatnog mirisa i ukusa.
Tank je bio u prostoriji koja nije ukopana, ali samo sa malim prozorom i njoj se samo drži vino, leti temperatura nije prelazila 20C i vino se uspešno održalo bez viljivih i osetnih promena ukusa, boje i mirisa.
Prvi put posle vrenja SO2 merio priručnim setom za titraciju u januaru 2016, slobodni SO2 15 mg/l, sledeće merenje april 2016. slobodni SO2 nepromenjen 15 mg/l. Kako je išlo toplo vreme, dodao ~6 (5.6) g/hl, merio nakon 7 dana slobodni SO2 20 mg/l.
Odneo vino na "zvaničnu" analizu pre par dana slobodni SO2 5 mg/l, vezani 96 mg/l !?
Usled čega je moglo da dođe do ovako značajne količine vezanog SO2 i smanjenja slobodnog SO2?

Zaboravio sam da dodam i ostale podatke sa analize: alkohol 12.2%, pH 3.42, ukupne kiseline 5.9 g/l.

Sve je normalno i ništa se posebno ovdje nije dešavalo.

Odnos slobodnog i vezanog sumpor dioksida prvenstveno je pod uticajem temperature vina i njegovog hemijskog sastava.
Oba padaju vremenom pa da si u startu mjerio ukupni to bi i primijetio, Dakle nemaš povećanje ukupnog nego pad.

Slobodni ti isto tako pada cijelo vrijeme pa da si u aprilu mjerio na istoj temperaturi kao u januaru i to bi bilo vidljivo. Pad slobodnog se dešava čak i u boci zbog oksidacije uslijed prisustva kiseonika u vinu unesenog punjenjem boce, pretakanjem, prepumpavanjem i sl., a onaj mali dio praznog prostora u grliću boce u kom se nađe vazduh u stanju je da prepolovi slobodni SO2 za nekoliko mjeseci. Tako da je ovo smanjenje na 5 mg u tanko potpuno normalna stvar. Kod vina se mora pratiti i održavati nivo SO2.

Hvala bistrice.

Previsok mi se učinio ukupan sumpor, ali sam pogrešio. Tvoj odgovor me poterao da ponovo iščitam što literaturu što par tema ovde na forumu.
Iznova utisak što više čitam sve manje znam...uh... (:

Hvala još jednom!

Italijanski Rizling:

Alkohol:            13.00%
Sl.So2               8.96
Uk.Kis.              6.75
Ph                     3.25
Re                     1.03gr/l

Izuzetno izrazene aromo, i dalje stoji na talogu nakon AF.

Nadam sa na hladnom, da ne bi krenula MLF pošto stoji na talogu. Kiseline će opasti, kao i arome, ali sve je to OK. Pozz.

Pa redovno na 15 stepeni. Sumpor je korigovan tako da nema bojazni od mlf. Inace sa kiselinama sam zadovoljan, pasce verovatno pola grama, bio bih zadovoljan i kad bi ostale...

Koji kvasac?

Pozdrav svima ... imam jedno pitanje.. probao sam napraviti vino onako cisto bez icega.. hteo eto iz radoznalosti .. pa me interesuje samo da li sam ista uspeo ili bolje da to bacim :)

Uglavnom pre nekih 6 nedelja sam dobio neko crno grozdje koje je stajalo par dana i niko nije hteo pojesti .. pa sam odlucio da ga procedim i stavim sok u zatvorenu teglu da vidim sta ce se desiti.. nakon 3 nedelje kad sam otvorio ono je kao kuvalo i dole je bio neki talog ... ponovo sam izcedio, zatvorio teglu i ostavio jos 3 nedleje da stoji.. juce kad sam otvorio osetilo se kao vino ali i vuklo je malo i na sirce :) i na vrhu je bilo necega sto mene podseca na neku budj :( http://prntscr.com/cwdc6a

E sad pitanje.. da li ovo baciti ili moze jos tu nesto da se uradi da bude pitko :) tek sad kad sam malo prolistao forum i internet vidim da je trebalo da stavljam neki vinski kvasac ili vinobran.. ja nista od toga nisam stavljao i plus tegla je bila stalno zatvorena

cross evolution

Pre 8 dana sam rizling skinuo sa bentonita bio je savrseno bistar,sad kao da ima neke belicaste mutnoce u njemu miris i ukus su nepromenjeni.Sta moze biti?

Ako je bio na toplom i nije sumporisano tada je zasigurno MLF, što u belim vinima nije poželjno. Ove godine je jabučna kiselina bila povećana u grožđu Pozz.

Sumporisano je

Onda se zamutio zbog punog meseca, košave što već danima duva i zbog namrgođenog vinara. Pusti ga izbistriće se već, daj mu malo vremena. Pozz.

... i najvjerovatnije da je zbog onoga zbog čega si upotrebljavao bentonit.

Planiram da od sledeće godine počnem da pravim vino po PS-u. Sve faze su mi manje više jasne ali me nekoliko stvari zanima.

Dakle, primera radi, obrao sam grožđe, i zbog male količine koju imam (mali je vinograd), možda 100 kilograma grožđa sve ukupno ja grožđe pre muljanja skidam sa peteljki. Skidam samo zdrava zrna, peteljke i oštećena zrna bacam. Tako "obrano" grožđe onda muljam sa muljačom međutim kod mene je muljača malo modifikovana. Ona bukvalno spljesne zrno pa iz njega izađe apsolutno sve, samo ostane kožica, da li da ih malo razmaknem? Pročitao sam na ovoj temi da nije poželjno da se baš tako spljesne grozd. Zašto?

Druga stvar, sada imam to izmuljano grožđe i sipam ga u bure, otačem širu i u tu širu sipam vinobran (pretpostavljam onaj obični iz prodavnice). Koliko da sipam, 10 ili 20 grama na 100 litara tečnosti. Takođe, jel samo istresem kesicu i izmešam širu ili je potrebno da rastvorim vinobran u malo šire pa tek onda da sipam? I još nešto, da li ta šira može da se pije onako neprevrela (pitam zbog dodatog vinobrana)? Problem predstavlja moj dosadni otac koji uvek navaljuje da je pije. Da li onda samo da mu otočim u posebnu posudu bez vinobrana pa neka ždere? Izvinjavam se zbog izraza ali je ponekad kao neka baba i jako me neki put iznervira.

To je otprilike to. Ostalo znam šta i kako. Do sada sam pravio samo crno ali sam ove godine pokušao i belo ali je potamnelo i tek onda sam shvatio da je potrebno sipati vinobran na početku. Sada nije belo vino već neke bakarne boje ali ima fin ukus. Možda ga reklamiram rodbini kao narandžasto  :whistle:

Kad god sam pitao nešto na ovom forumu uvek sam dobio odgovor i puno sam zahvalan jer da budem iskren, ne bih imao od koga da naučim.

Muljača spljeska zrno , ali ne sme da zdrobi košticu, jer iz nje izlazi gorčina u tom slučaju.

Vinobran je 10gr/100 lit. šire, rastvori se u malo šire i doda ostatku. Što se oca tiče, slobodno sumporiši svu količinu šire, ta količina nije otrovna, u najgorem slučaju,( ako mu ne smeta vinobran na ukusu)  dobiće proliv.

Ostatak kako kažeš "znaš". Pozz.

E hvala ti druže, zaista mi znači savet nekoga ko ima iskustva. Koga god pitaš kod mene u okolini kako se pravi belo vino samo te gleda kao da si ga pitao kako otići na Mesec uz pomoć metle. Jedan dekica mi je čak rekao: Ma šta će ti to dete, crno vino je bolje, belo ne valja ni za šta, to nije šira lepa od njega.  :scr:

Danas sam probao vino i pomalo je gazirano. Da li moze to nekako da se resi?

Otopljeni CO2 zaostao od fermentacije. Nestat će vremenom ili se smanjiti njegovo prisustvo pretakanjem.

Kako da se resim mirisa na vinobran,ne sumpor vodonik to sam resio otvorenim pretokom ali mi ostao onaj ostar miris vinobrana u nosu kad pomirisem casu iako sam se pridrzavao propisa prilikom doziranja?

Vreme, vreme i vreme. Vinobrana koji ti štipa nos će se razgraditi, ako ti se žuri pretoči još par puta, ali time više gubiš ( aromate) nego što dobijaš. Pozz.

Pomoc iskusnijih vinara
Elem imam slicnu situaciju kao i neki clanovi
Italijanski Rizling kupljen blizu Alibunara
Evo sad sam ga rpobao miris svez vocni ali posle par trenutaka gorcina se oseca na dnu jezika i kad se dunbe kroz nos , nekako tezak miris ( mozda je takav talijanski rizling moracu da kupim kovacevicev da uporedim )

Elem isao sam u Revin i ova zena tamo nije imala pri sebi experta da ga upita, pa mi je je dala ovo

REVELAROM - organske soli bakra u proteinskoj i mineralnoj matrici ???

Eliminise metalni ukus vezan sa tretman bakrom
Redukuje gorke ukuse koje nastaju usled reakcije izmedju sumpora i polifenolnih jedinjenja
Sprecava bakarnoi zamucivanje

doza 5=20h po HL za popravljanje

PITANJE
jel neko ovo koristio
da li da se upistim u rizik da stavljam ovo

ili ipakd da idem sa upotrebom tanina i zelatina da smanjim gorcinu u vinu

PS muljanje sam radio mojom pecinskom metodom,.  sa drvenim tucem sam tukao po grodzu , gajbu po gajbu , ali ne prejako
Potom sam vadio peteljke i odmah posle toga presao

Mozda ova gorcina dolazi od moje metode muljanja
ili
Posto je grozdje vec bilo zrelo , a cuo sam da kod prezrelog grodja su izrazenije gorcine ???
Ili kako neki clanovi kazu Talijanski Riz ima tu manu da su mu kiseline nize pa se vise oseca gorcina

Jos jedno pitanje
Ako je neko imao slican problem a uspeo da ublazi gorcinu, kojom metodom je to odradio

unapred  :thumb:

Mislim da nista ne diras, gorcina ce pasti vremenom.Imao sam slican problem  sa sovinjonom, do proleca se sve sredilo

Pozdrav,
odlucio sam ove godine po prvi put da pokusam da napravim belo vino od sardonea.
Jel moze neko ukratko da mi da uputstva kako to da uradim (kada da dodam vinobran,koliko,kada i sa cim bistriti,kada otociti.....) Citao sam na forumu ali mi je sve konfuzno,pa ako moze neka mala pomoc.

Izmuljaj dodaj 10 g vinobrana na 100 kg grozdja,otoci siru sto pre ukoliko nemas mogucnkost hladjenja sire.Zatim u sud u kome je sira dodaj kvasce prema upustvu sa pakovanja.Na sud u kome ce da vri sira stavi vranj.Nakon jednog dana ce poceti burna fermentacija koja ce trajati 5-6 dana a nakon toga tiha koju ces prepoznati po mehuricima kao kod kisele vode.Kad nakon otprilike 20 dana stane tiha fermentacija vino otocis sa taloga dodas opet 10 g vinobrana na 100 l sire i dodas bentonit prema upustvu sa pakovanja.Nakon 10 tak dana vino skidas sa bentonita i vec mozes da ga konzumiras

I da...Nemoj puniti sud do vrha pre pocetka fermentacije posto ce izleteti po podrumu :thumb:

Aha,skontao sam sve,nema mnogo razlike u odnosu a crno vino  ;D

Hvala

http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20170901_130726165.jpg


da li moze u horizotalno postavljenom plasticnom buretu da se ubaci sira i da se tu obavi fermentacija kod belog vina?

Možeš ga ne samo horizontalno nego i nakoso postaviti ako želiš.
Na drugoj strani možeš fermentaciju raditi i u tepsiji ali se to ne radi zbog veće površine izlaganja. Veći gubitak etanola i aromatskih materija i veći kontakt sa kiseonikom.

Znaci po tebi ce ovo bure sa slike da odradi posao?

Nije po meni nego po kvascima koji će vršiti fermentaciju u bilo kojoj vlažnoj sredini uz prisustvo šećera i ostalih pogodnih uslova, bez obzira na oblik posude i položaj tečnosti u njoj.

Kad bi se maaalo edukovali, nebi postavljali ovakva pitanja !

Hajde, ništa strašno.
Mnogo je strašnije slušati kada oni "ekstraedukovani" počnu da lupetaju. Pa čak i gledati kako to lupetanje upijaju oni "pristojno" edukovani.

P.S. Samo jedan nedavni utisak koji nema veze sa tvojom porukom, ni sa ovim forumom.

Pozdrav svima, nisam odavno ništa pisao ali sam često na sajtu i pratim prepiske.
Pravim manju količinu bijelog vina od grožđa Chardonnay, kojeg sam proizvodim već nekih 4-5 god. Preko  90% onoga što sam naučio o proizvodnji bijelog vina je sa ovoga sajta, a najviše iz savjeta/komentara Pece, Ivana, Bistrice, Diode..... na čemu sam zahvalan. Vino nekada ispadne manje, a nekada više dobro u zavisnosti od kvaliteta grožđa i uslova u prostolriji gdje se odvija vrenje, odnosno od temperatura koje u mojem kraju znaju biti baš visoke i negativno uticati na kvalitet vina.
Ukratko,  ove godine imam problem sa početkom fermentacije, a evo koraka koje sam odradio , uz napomenu da je ovo najbolje grožđe koje sam proizveo do sada:
-Grožđe obrano u subotu ujutro, tako da nije vruće došlo na muljanje.
-25% šećer pokazao refraktometar
-Odmah muljano i idvojeno od peteljke i presuto u inox sud
-Na 200kg tropa dodao sam 20gr vinobrana
-Dodao i 2gr enzima za povćanje količine šire
-Ostavio da odstoji 2-3h
-Nakon toga dio otočio samotok, a ostatak ispresovao i sjedinio u inox sud, nešto oko 100 litara šire.
-Dodao prethodno pripremljeni bentonit koji je bubrio 12h, da bi pospješio taloženje
-U sud odmah nakon bentonita ubacio zaleđene bidone zapremine 5-10 litara i oborio temperaturu šire na nekih 10-15 stepeni i tako je održavao naredna 24 h
-Nakon 24h taloženja odvojena bistra šira sa taloga i ostavljena da se zagreje prirodnim putem neka 2-3h
-Nakon 3h šira pretočena u inoh posudu koja se nalazi u najhladnijem dijelu kojim raspolazem i gdje je temperatura oko 20 stepeni.
u širu dodao hranu za kvasce i selekcionisane kvasce koje sam prethodno razmnožio u 10 puta većoj količini vode čija je temperatura bila 35.5 stepeni i u kojoj su bubrili 20-tak minuta.
-Zatvorio bure, postavio vranj i čekam već 4 dana da krene vrenje.

Miris šire nikada bolji,  nevjerovatnih aroma kao da je u šira od nekog tropskog voća, boja zelenkasta... sve je super samo nema fermentacije. :-[
Ima li nade da će krenuti? Koliko sam pročitao, moguće da fermentacija kasni zbog velikog procenta čećera u širi, a ni temperatura gdje je šira nije preko 20 stepeni te bi i to moglo da ima uticaja.
4 dana prođe, a nema fermentacije. Čiini mi se da sam sve uradio kako treba, ako ne krene u narednih dan dva šta da radim?

Nasloni uvo na bure, ako nema pucketanja verovatno neće ni krenuti. Onda aeracija šire i dodavanje novih kvasaca, najbolje je da napraviš matični kvasac. Prilikom dodavanja kvasca sačekaš da se temperatura pripremljenog kvasca i šire izjednači. Postoji mogućnost i da dobro nedihtuje negde pa ugljen dioksid izlazi tu i vrenjače ne rade.
Nadam se i da će neko od iskusnijih kolega da predloži preciznije uputstvo. Srećno.

Hvala Goks, sve dobro dihtuje 100%. Znam za pokušaj aerisanja mošta ali bih rađe da to ne radim jer mislim da bih mogao naškoditi kvalitetu boje i arome budućeg vina, ako ne bude drugog izbora odradiću i to.

Isti problem sa pocetkom fermetacije imam i ja,mada se meni bure za fermentaciju alazi u podrumu gde je malo hladije. Kazu da je bolje tu nego napolje gde nocne temperature budu dosta nize. Juce sam stavio kvasce koji su onako malo poceli da bubre ali nisu se bas proslavili a rok im nije istekao.

Savet sta raditi?

Izmeri temperaturu sire, pa da vidimo sta  dalje

U gornjoj, sredisnjoj i donjoj visini

Da drama, sačekaj još neka dva tri dana, moralo bi krenuti na osnovu svega onog što si uradio.

Nemojte paničiti bezveze,glavni uzrok je vinobran a njega morate staviti u toj razmer jer šira kod belih vina oksidira očas posla ali taj vinobran inaktivira kvasce plus 25% čine nepovoljnu sredinu za kvasce,brobajte s zračenjem šire ili još bolje otočite 5-10l šire sipajte u neki balon zračite češće i stavite na neko toplije mesto kad krene fermentacija vratite u podrum i polako dodajte u balon širu iz bureta jer ako širu koja fermentiše u balonu naglo izručite u bure šokiraćete kvasce, kada se temperatura u balonu i buretu izjednači izručite balon u bure i to bi trebalo da reši problem. Za ovakve situacije je najbolje praviti starter kulturu kvasaca a to je odlično opisano u brošurama koje je Bistrica okačio u temi literatura. Pozdrav!

Ok, sačekaću još par dana da vidim šta će se desiti, u svakom slučaju javljam rezultat.
Hvala svima na savjetim.

I dalje fermentacija nije krenula a temperatura u prostoriji je negde oko 20 stepeni. Da li dodati opet kvasce s obzirom da prilikom aktivacije i nisu bas mnogo krenuli ili sacekati jos koji dan?

Da, sada to već polako izlazi iz one primjerene zone od 5-7 dana za situacije usporenog početka fermentacije, mada može biti i malo više od toga pa da kasnije nastavi normalnim tempom, pa bi već mogao ići na ono što ti je Scipio preporučio par poruka iznad...
...a kako za usporeni početak fermentacije uvijek mora postojati razlog trebalo bi krenuti zapravo školski i na izdvojenom dijelu prvenstveno uništiti svu prisutnu mikrofloru, pa i izbaciti SO2, zagrijavanjem, „pasterizacijom“, na 65-70ºC u trajanju od pola sata. Nakon toga hlađenje na sobnu temperaturu. Zasijavanje kvascima i nakon nekih 48 sati kada već dobro krene burno vrenje dodaje se u posudu u kojoj želiš pokrenuti fermentaciju.

Znaci da otocim siru i da je zagrejem a toj temperaturi, ohladim i zasejem kvascima, kada se ohladi kvasce dodati u bure gde je sira?

Jesam li lepo razumeo?

Kao što sam rekao, javljam rezultate. Juče ujutru sam skinuo gumu koja pomaže dihtovanju poklopca i suda u kojem je mošt i podigao poklopac. Na moju radost, vidio da je na površini  površini mošta "miting" kvasaca, istog trena sam zatvorio poklopac kako bih smanjio kontakt sa vazduhom.
 Koliko da ostavim na miru mošt prije sledećeg koraka koji bi, po meni, trebao biti:
skidanje prevrele šire sa taloga, dodavanje bentonita (možda i vinobrana) , stavljanje plivajućeg poklopca i parafinskog ulja i ostavljanje 15 dana da se bistri.
ako je ovo OK, da li vino nakon ovog postupka filtrirat i flaširati ili ne filtrirati nego ostaviti u bure da još odstoji. molim za mišljenje.

Hajde pročitaj bar ovih 30-ak stranica sa linka, vinarstvo 4-6. Kada sam se već potrudio da aktiviram i zamijenim sve jer oni od prije postavljeni nisu bili u funkciji.  :)
Dobit ćeš bolju predstavu o perspektivi i zavisnosti uticaja pojedinih poteza pa će ti stvari biti jasnije. A u stvari bi još bolje bilo krenuti linkom pod brojem 3, pa polako dalje.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=32.msg25892#msg25892

arhivirano, hvala Bistrice.

Posle nekoliko dana mirovanja odlucio sam da opet stavim kvasce kako bi fermentacija najzad krenula. Kako sam otvorio sud da vidim kakvo je stanje cujem sustanje i penu na povrsini (kvasci rade), tako da kvasce nisam dodao. Da li da dodam malo hrane za kvasce s obzirom da je nisam dodao kada sam stavio kvasce?

Oko gornjeg poklopca od bureta pre početka fermentacije dobro je obmotati streč foliju, garantuje rad vremnjače.

Oli, dodaj hranu odmah. To si trebao dodati sa kvascima.

Goks. a zasto sad vrenjaca i strec ?

Nisam mislio sad. Savet je za ubuduće, kolegama koje su imale problem sa početkom fermentacije a fermentacija je u stvari krenula ali se nije pokazala na vrenjači. Iz sopstvenog iskustva i pored kupovne diht gume, streč folija osigurava hermetiku na spoju poklopca i bureta.

A cemu hermetika i odvirac  u pocetku fermentacije ?

Svrsishodnije bi bilo postaviti pitanje zašto ne postaviti vrenjaču i potpuno zatvoriti posudu, ako za to već postoji mogućnost, kada je jasno da se veći gubitak aromatskih materija i alkohola dešava slobodnijim protokom fluida.

Ne kažem da ponekad i kod ponekog nije moguće i tako nešto, ali je u ovoj i ovakvoj godini masovno prisutno usporeno kretanje fermentacije pa je razlog stvaran i realan. Nije da se kretanje vrenja nije uočilo na vrenjači nego se ono dešava kasnije nego što je uobičajeno.    

Stavljanjem vrenjace nisi zatvorio posudu, niti si sa njom sprecio isparavanje aromatike iz vina,

Normalno da nisam. Nisam ni govorio da se tako mijenja status nego dinamika. Više ili manje.  
Vrenjača je u ovoj situaciji vrsta ventila koja protok CO2, i aromatskih materija koje on vuče vani, ne zatvara u potpunosti nego djelimično. Što je očigledno i lako vidljivo stvorenim pritiskom u posudi. Dakle u prostoru ispred ventila.