Sve o Vinu Forum

Dolazi, i počela je, sezona berbe grožđa. Mnogi će pored otočenog vina iskoristiti priliku da ostatak prevrelog vina i komine iskoriste da ispeku i neki kazan lozovače. Evo jednog predloga kako dobiti specifičnu mirisnu lozovaču, ovo sam naučio u Bugarskoj u okolini Asenovgrada. Prvi kazan loze ispeći do nule, razložiti, oprati kazan, naliti kompletnu količinu rakije iz predhodnog kazana i dopuniti sa prevrelim kljukom. U kazan pre nego što se poklopi staviti 10 do15 klipova kukuruza. A na kapak kazana(ovo je moguće kod kazana čiji se kapak diže pri razlaganju, takozvani kazani prevrtači), a na kapak kazana namazati dva kilograma meda, po mogućstvu,lipovog ili livadskog,(ako neko ima najbolji je planinski od paše sa četinara). Na tako namazan med posuti usitnjenu smolu skinutu sa četinara, u Bugarskoj to ima u prodaji u biljnim apotekama i zove se dufka. Ako nemate mogućnost da nabavite smolu četinara onda je dobra zamena i tamnjan koji se koristi u crkvama, dovoljno je otprilike oko 150-200grama za jedan kazan. Dalja destilacija je klasična, izdvojiti prvenac i "vaditi" srce do željene jačine. Med i smola će se polako otapati pri destilaciji i sve aromatične materije će preći u rakiju, a klipovi kukuruza će izbistriti taj miris i odstraniti patočna ulja, kao i miris na novu rakiju, e to bi bilo tooo, pa probajte, lozova rakija je finog slatkastog ukusa, fino protkana diskretnim aromama grožđa, četinara i meda. Nemojte je držati u drvenom sudu da nebi miris drveta poklopio dobijene arome. I još nešto, nemojte da vas prevari mekoća ukusa i mirisa, alkoholna jačina je tu ista, ali vešto prikrivena.
Šta jesti uz takvu lozovaču, pa evo predloga: stare prevrele sireve, ne mnogo aromatične, kačkavalje, može i dimljeni, poneku crnu maslinku, može i zelena, pa još ako ima slane domaće sardele(primorci je zovu ukišeljena, mada je sve samo nije kisela) i još ako se omakne neki komad domaće pršute nafilovan pančetom, odozgo, e tek onda veselju nema kraja. Izvinite ako sam vam izazvao pljuvačne žlezde, ali ima i za to lek, popijte jednu lozu!

moze li neki jednostavniji savet za dobru lozovacu,skoro sam obrao vinograd pa se spremam da pecem,a i jabuka mi stize.

Lozovača je rakija dobijena destilacijom prevrelog grožđanog kljuka. Da napomenem da je kljuk prevrela masa grožđa, gde nije otakano vino. Kada to zajedno provri do kraja sipaj u kazan i peci rakiju, eto to je najednostavnije. Koji ćeš način primeniti ti sam odluč, a u smislu dali ćeš ići posredno kazan na kazan, ili ćeš ispeći rakiju, skupiti od svih kazana pa razblažiti vodom i peći po želji. Ja sam zagovornik peče kazan na kazan, što je negde i objašnjeno na ovom forumu, sem kad se peče komovica gde je poželjno vršiti takozvani goli prepek, tojest razblaživanje sa vodom dobijene rakije, pa onda prepek, zbog eliminacije prevelike arome na kominu.
I da vam se svima izvinim ako poneki put ili često pri kucanju promašim neko slovo, no nadam se da razumete suštinu, star čiča pa ga mrzi da ide na ispravljanje.

Kazu da je lozovacu tesko ispeci tj. da se mora paziti da vatra ne bude jaka da kom ne izadje kroz kondenzator sa rakijom. Cuo sam da se ovaj problem  rijesava tako sto se  prilikom pecenja rakije stavi jedna kasika masti i kazu ljudi lozi vatru kako hoces.

Rakiju je uvek potrebno peci na sto manjoj vatri tj sto sporije. Tako se najlakse frakcionisu materje - etanol destilacijom u svojoj frakciji izlazi cistiji nego kada bi bila jaka vatra kada isparavaju i tezi alkoholi - sastojci patoke

ispravite me ako gresim  :P

Kako se se dobija Loza ala Barba:  :scr: Pitaju se neki?
Evo kako sam ja   ::) ( us pomoc mojih saradnika  :D ) pekao lozu ala Barba. Od 100kg grozdja Prokupac  :thumb:  najpre sam po postupcima slicnim ili istim kao sto su navedeni na ovom forumu ali bez presanja (odnosno presovanja u presama) otocio oko 33-35l vina.  :doh:  Za dalje negovanje vina sam primenio postupke slicne nevedenim na ovom forumu.  :thumb:  U ostatak komine sam dodao 1kg secera i 5l tople vode. i vratio na ponovno vrenje.  :P   Kada je sve prevrilo primenio sam postupak pecenja.  :P Postupak pecenja se sastoji od prvog pecenja i drugog pecenja (prepecanja)
Pecenje prvo:U kominu (da bih je razredio)  dodao oko 30% vode i izvrsio prvo pecenje sve dok je iz lampeka ( a tako se u nasim krajevima zove uredjaj za destilaciju Note:Pozdrav za Alambika) izlazilo do 5% alkohola..   :(
Pecenje drugo:   :whistle: Primenio postupak kazan na kazan vec ranije ovde opisan.  :whistle:  Rezultat je da sam dobio odlicnu rakiju od oko 70%  ::)  Za sada sam mogao samo da je probam  :thumb: jer nisam  smeo da popijem ni 0.001 casice te rakije zbog svoje jacine 8)  (koju cu za 3-5god odlezavanja  :lol: (nigde ne zurim) destilovanom vodom da dovedem na 45%)  :thumb: . Posle svekog 4 kazana bacao sam po 2 l prvenca i oko 10l patoke. :doh:
Mislim da sam dobro uradio i da cu za 3-5 god moci da degustiram super rakiju koja se zove Loza ala Barba. :P
Nadam se da cete sacuvati ovaj moj post.

Dodao šećer, pa onda pre prve destilate dodao vodu  ??? ??? :scr:, ama baš nema smisla, prvo dodati šećer ( na ovom forumu više puta napisano da se doda šećer da bi bila jačina 10% alkohola) pa onda kominu razblažiti vodom. Ko mi dokaže da se treba dodati šećer dobija nobelovu nagradu ( ja tvrdoglav , ma neee.... :whistle:). Svi zakoni o viskiju i voćnim rakijama (brandy,cognac..) u svim državama zabranjuju i najmanje dodavanje šećera da bi se mogla destilata nazvati viski,konjak,brendi...., sigurno ne bez razloga. inače sam pekao i sa dodavanjem šećera i bez, i naravno bolje je bez šećera bez ikakve dileme.

Гофере, шећер је додан да се повећа рендимент а вода да не загори казан :).
Дакле, има смисла.
Можда нема смисла повећавати рендимент, и можда си ту у праву.
Цип каже да је додао 1 кг шећера. Да ли то на сваких 5 литара воде и укупно толико?
Ако је укупно, није се морао ни трудити. То је ништа на првобитних 100 кг грожђа.
Цип, боље је ако шећер инвертујете пре додавање него да га тако сипате у комину.
Разлика је у следећем: кристал шећер је олигосахарид, хемијско име му је сахароза, и његова молекула састоји се, у ствари, од 2 молекуле простог шећера, моносахарида, којима је одузета једна молекула воде.
Квасац са том великом молекулом не може ништа да уради. Квасац може да преври само моносахариде, просте шећере.
Истина, у комини ће, услед ензимског деловања, сахароза бити разбијена на просте шећере, али то меже потрајати (у зависности од услова у којима комина превире).
Ако пак ви сами извршите инверзију сахарозе, то јест разбијање дупле молекуле сахарозе на две молекуле простих шећера, и онда то успете у комину, квашчева култура може одмах, без чекања да их преври.
Инверзија се врши овако: испустите одређену количину вина довољну да у њој можете отопити шећер и ставите на ватру. Доведите до тачке кључања, или, у ствари, тек мало испод (ако и прокључа није катастрофа, али покушајте да останете тек испод тачке кључања), и држите тако 10 минута.
После овога сва је сахароза преведена у 50% фруктозе (воћног шећера) и 50% декстрозе (грожђаног шећера).

Ja sam se samo osvrnuo na činjenicu da preporučuju šećer ako nije bila dobra godina pa u voću ima malo šećera, onda se doda šećer da bi procenat alkohola od recimo 7-8% popeo na 10%. e pa sad zamislite da u takvom kljuku dodate vodu pre prve destilacije, ja razumem da je to da ne zagori, ali ode prva činjenica u nepovrat. To koliko sam mogao da pročitam na forumu glavna stavka onih koji propagiraju dodavanje šećera. Ja ama baš nikog neznam u svom okruženju da ne dodaje bar malo šećera, ali to oni bar rade iz razloga povećanja finalnog proizvoda, nikako zbog kvalitativnog značaja. Ma koliko pokušavao da nadjem razlog za dodavanje šećera, kvalitet mi je ispred kvantiteta, jer po meni kad pečem 100 litara rakije, ništa mi ne znači ni dodatak od 10-20 pa i 50 %.

Zadovoljan sam da sam vas malo zaintrigirao.  :thumb: :thumb: Posto sam ja tehnicki obrazovan  :-\ (naucen da pricam i argumentujem iskljucivo cinjenicama)  :thumb: mogu da kazem da u mom postu sve jasno pise. :thumb: Samo sam hteo da opisem sta sam ja uradio.  :doh:  Odgovor za Alambika (lampeka): dodao 1kg secera u 5 l tople vode na svakih 100kg komine iz koje sam izvukao vec 30-35l vina. :whistle: 
CITAT ALAMBIKOV: Истина, у комини ће, услед ензимског деловања, сахароза бити разбијена на просте шећере, али то меже потрајати (у зависности од услова у којима комина превире  :thumb:
Odgovor: ja se slabo razumem u hemiju  :o  :-[ , mozda malo vise u fiziku. Ja sam samo opisao svoj postupak.  :o
Nacelni stav: Ja sam zagovornik prirode. Ako treba napraviti rakiju treba je napraviti sto prirodnije i sto je vise moguce na tradicionalan nacin ??? :thumb: ;) Ma sta to znacilo.  ??? Zagovornik sam teze da tamo gde zivis treba jesti hranu koja se i prizvodi na toj lokaciji. :-\ Ako na odmor odes na neku drugu lokaciju  :o ja se isto takodje( pozdrav za alambika)  tako ponasam i jedem hranu sa tog podneblja.  :thumb:
Meni se cini da sam mozda pogresio sto sam dodao tako malo secera ( 1kg na 100l prvobitnog grozdja.) i sto sam dobio par litara rakije vise. :scr: Moj rezon je bio sledeci: Posto sam ja od 100kg prokupca istocio samo 35l vina, mislio sam da sam u tom vinu  :thumb: sacuvao samo MALI deo prirode i Sunca i da je nisam dovoljno zadrzao za sebe.  :doh: Ponovio sam postupak uz dodavanje 1kg secera na 100 kg grozdja i dopustio da se vrenje produzi ( e da bi se veci deo prirode zadrzao).  Posle vise od 60-120  dana izvrsio sam pecenje i prepecanje rakije.  ??? O tome sam vec pisao. :thumb:

Interesuje me mišljenje foruma od koje vrste grožđa se pravi najbolja loza?

Nemam puno iskustva sa lozom ali bi po nekoj intuiciji trebalo da su muskatne sorte u prednosti.

Posto pratim desavanja na forumu ;D mogu reci da se u par navrata tvrdilo da je Muskat Hamburg najbolji za lozovacu...

Od Muskatnih sorti je najbolja Demir Kapija ali je neisplativa sa ekonomskog aspekta, tako da je M hamburg po svim parametrima car za muskatne lozovače.

Vranac i Kratošija u C. Gori, mada se tvrdi da je u autentičnoj CGorskoj lozi Kratošija bila dominantna sorta a kasnije je Vranac potisnuo kao prinosniji, Smederevka, Prokupac, Rkaciteli. Po mom mišljenju bitno je sadržaj kiselina preko x g/l i harmoničnost ukusa. Ostalo je tehnologija, a tu je Peca gospodar.

U pravilniku o kvalitetu al.pica posebno je pomenuta rakija od suvog grozdja.
O njoj sam cuo oporecna misljenja. Da je oobra i da nista ne valja.
Pricao mi je jedan prijatelj da je na fruskoj gori pece neki poznati kafedzija kada mu nestane negove loze i da su gosti-zadovoljni.
Kakva su vasa degustaciona iskustva sa ovom vrstom rakije.
Navodno od kilograma suvog gorzdja dobije se 3 litra rakije!? Tehnologija , kako sam cuo, ide ovako. Na kilogram  suvog grozdja
ide 5-7 litara mlake vode, kvasac, fermentacija itd...
Ako je ovo dobra rakija - trenutno se moze napraviti i za male pare. Kilogram suvog grozdja iz Irana je od 80 do 100 dinara.
Pod uslovom da nisam promasio - otvaram temu.
pozdrav svima

Ја нисам на онај наш скуп понео своју ракију од султана грожђица коју правим већ већ дуже време и која ми је и прва ракија, прва креација.
Мењао сам штошта на њој и тренутно је правим у једнократној дестилацији на јачину од неких 53 % а онда разблажим на 43%.
Међутим, мислим да ћу ускоро поново нешто мењати.
Ја ракију оцењујем као добру али остали људи различито: некима се изузетно свиђа а другима баш и не.
Интересантно је да се сад не свиђа онима који су је одлично оцењивали кад сам је правио у чистом препепку на 72% јачине.

Рецепт који наводите није добар.
Вода коју треба додати одговара количини изгубљене воде приликом сушења а то је, отприлике, на сваки килогарам сувог грожђа око 3,5 литре. На овај начин добије се ком између 10 и 11%.
И није могуће, без заслађивања шећером, добити толико ракије од килограма сувог воћа. Проценат шећера у сувом грожђу, султани, око 64%, што значи да се у препеку, и кад се разреди, може од килограма добити око 7 до 7,5 дл ракије а у једнократној дестилацији око пола литре (и доста патоке).

posto ove godine planiram da prvi put pecem lozu da li je neko raspolozen da mi jednostavno objasni ceo postupak.hvala

Pecenje loze je isto kao i pecenje drugih rakija.Grozdje izmuljas i stavis u bure gde zapocinje proces fermentacije.Bure zatvoris kako kljuk ne bi oksidirao i onemogucio vinske musice da dolaze na kljuk.Stavis vranj kako bi CO2 mogao da se oslobadja iz bureta.Prvih nekoliko dana mozes 1-2puta dnevno da promesas kljuk.Kada se zavrsi fermentacija pristupas pecenju.To bi bilo u najkracim crtama.

I mene zanima opis postupka...
Da li se burad skroz zatvaraju, tj. da li moze loza da fermentira u kacama, pa da se poklopi ili slicno?
Procitao sam negde na forumu da ima varijanta da se ubaci klip kukuruza u kazan i sa time da se kuva...
Molim iskusnije clanove foruma za savete!
Unapred hvala

Radis sve isto kao da pravis vino, sa tom razlikom sto na kraju fermentacije ne odvajas vino od komine vec sve zajedno ide u kazan na destilaciju :whistle:

O fermentaciji kod proizvodnje vina je dosta toga napisano pa prelistajte teme u forumu "Vinarstvo"

Постоје две варијанте ракије од грожђа. Једна се справља са целим гроздовима, бобице и петељке а друга варијанта је само са бобицама. Наравно да је ова друга варијанта мучнија и тежа али питање је само за кога правиш и какву ракију хоћеш. Остало су само нијансе  :) а принцип је исти (као што рече сале)

Najosnovnija pravila:

1.Ako hoces DOBRU lozovacu, ne vadi vino pre pecenja, kao sto ti Dioda vec rece.

2.Prouci pravilo 1

grozdja imam na pretek, i muljacu koja odvaja grozd od peteljke, ali mi fali prakticnog znanja... Dobra volja postoji, nadam se da cu dobiti par konkretnih odgovora!
Da li kace za fermentaciju grozdja za proizvodnju lozovace treba da budu skroz zatvorene ili "preklopljene"?
Gde da kupim kazan od 200-250 litara?
Molim za savet

Kace bi trebale da budu zatvorene kako kljuk ne bi oksidirao.Kazan bi mogao da potrazis na nekoliko mesta o kojima smo pisali na forumu.Nisam siguran koja je tema ali ces je naci.

Ne znam na sta mislis kada kazes da je sud "skroz zatvoren"?
U toku fermentacije se oslobodi priblizno 45 puta veca zapremina CO₂ od pocetne zapremine kljuka. Znaci, ako imas 100 litara kljuka u toku fermentacije ce se osloboditi oko 4500 litara ugljendioksida. Ako je sud u kome previre kljuk hermeticki zatvoren i ima zapreminu od 150-200 litara moguce je da ce u jednom momentu komina biti na plafonu i zidovima ;D
Resenje su vranjevi o kojima se vec pisalo...

Mozes raditi i otvorenu fermentaciju sa uzdignutom kominom. Sud punis do 75% zapremine, kada vrenje pocne CO₂ ce podizati cvrste delove na povrsinu (1/3 u vinu 2/3 napolju) pa je potrebno najmanje 2 puta dnevno potapati kominu da ne dodje do razvoja sircetnih bakterija...
Ako vec imas grozdja za bacanje ne odvajas vino nakon 5-6 dana kao sto se inace radi vec sve ostaje zajedno do kraja fermentacije i onda ide na destilaciju.

O kazanima se pisalo, a najbolje je da proguglas i vidis sta se nudi i koliko kosta...

ok, znaci otvorena fermentacija je ono sto ja trazim...
Sta znaci potopiti kljuk, kako se to radi?
Google slabo stoji sa rezultatima kada su kazani u pitanja, procitao sam postove na forumu, ali fokus je na kolonama i raznim modernim metodama destilacije...
Ja trazim standardni kazan-cev-tabarka od 200-250 litara, bez kolona i ostalih cudesa, ali zanima me i nacin indirektnog grejanja vodenom parom (malopre sam kontaktirao pecu u vezi sa tim), kao i pracenje procesa mernim instrumentima.
do sada sam nasao pro-mont, agromex, cuprumns, kazanizarakiju.com i des.
Da li se zna za jos kojeg proizvodjaca, kojeg od gore navedenih clanovi preporucuju?

Znaci da one 2/3 koje isplivaju iz vina potopis a usput se kljuk izmesa...
Zavisi koliki je sud, mozes raditi cime god hoces, rukama, motkom...

Evo pogledaj ovaj klip pa ce ti biti jasno

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=57X-GAtTbeA

Ako si pocetnik bolje da pocnes sa zatvorenom. Nema potapanja niti bilo kakvih drugih radnji za vreme previranja. Samo je bitno da sud u kome se vrsi vrenje nije hermeticki zatvoren, ali treba da bude zatvoren.

Evo kako ja to postizem: u bure u kojem planiram da mi se vrsi fermentacija prvo sipam malo vode (jedno 10 litara), onda bure zatvorim pa okrenem naopako. Ako pocne da curi, to znaci da cep NE zatvara hermeticki i to je idealna kombinacija - CO2 moze napolje, sircetuse ne mogu unutra :thumb: Onda prospem vodu i ubacim dzibru.

Desi li se da iz zatvorednog bureta voda ne curi kad se okrene naopako, ponovi postupak sa ne bas do kraja zatvorenim cepom (npr. zavrnes 1 krug manje).

Vecina plasticnih burica koji se najcesce koriste za previranje ionako ne dihtuje hermeticki, tako da nema problema.

Eh, ovo, za grozdje, odvratno vlazno-vrelo leto...

Nisam oprskao grozdje posle one prosle kise da bih ispostovao karencu, tako da ni problemi nisu izostali. Sortu "Kraljica vinograda" mi je zahvatila siva trulez, i to podosta, tako da sam juce sve obrao, izmuljao, i napunio jedno bure. Naravno, poodbacivao sam delove grozdova zahvacene trulezi i muljao samo zdrave plodove. Ipak, neminovno je nesto sive trulezi doslo u kominu. Dodao sam kvasac tako da u startu nadjaca sivu trulez i sprovede burno vrenje pre nego sto trulez nacini neku vecu stetu u komini, tj. bar se nadam ovakvom scenariju.

Da li je vec neko od vas imao ovaj problem, tj. sa kojom verovatnocom mogu da ocekujem da ce komina prevreti u nesto upotrebljivo za pecenje rakije?

Ranijih godina nije bilo toliko sive trulezi u vinogradu (osim 2005, ali tad je unistila sve pa nije ni bilo pecenja rakije) tako da nemam empirijski odgovor na ovo pitanje.

Ne verujem da je siva trulez mogla tako brzo da se razvije po ovakvom vremenu. Zrna su spodaricno kod kraljice, kardinala i ribijera  ispucala od kise i u mom vinogradu ali se nije pojavila siva trulez. U principu grozd za koji verujes da je oboleo od sive trulezi prineses nosu omirises i ako u mirisu nema mirisa sirceta moze ici u rakiju bez odvajanja obolelog dela grozda. Ako se oseca na sirce bolje ga je ne stavljati u rakiju tu nece vise nikakav kvasac pomoci. Retko se na stonim sortama razvija plemenita siva trulez, pa i ako se razvije ona je nepozeljna kod konzumnog grozdja, ali za rakiju kao i za vino plemenita siva trulez je pozeljna. drugi nacin da utvrdis o kakvoj sivoj trulezi se radi je da refraktometrom uporedis kolicinu secera na neostecenom pucetu i ostecenom pa ako je na ostecenom vise secera nego na neostecenom bilo bi jako pogresno takvo grozdje bacati.

Hm, pa smrdi, al' ne na sirce nego na... trulez. Kao kad bi grozd ubrao, pa ostavio na zemlji, pa dosao posle nekoliko dana da ga pokupis.

A sto se tice odstranjivanja obolelog dela, tu uvek koristim krajnje jednostavnu formulu: sto nije za u usta, nije ni za u kominu.

Ја сам, пре пар година, добио од једног пријатеља стотињак кила грожђа са идејом да испечем лозовачу (најсевернију европску!) међутим, човек је лепо обрао грожђе и назвао ме телефоном да ми каже да дођем да га однесем, а ја сам био веома комотан и урадио сам то тек након пар дана. Мислио сам "шта ће му бити, ионако иде у ракију".
И није било ништа. Касније сам готову лозовачу још једном препекао па смо сипали то у ауто за прање шофершајбне.

Шта је наравоученије ове приче?
И за дестилат, а не само за вино, грожђе мора бити оптимално. И ако то није тако добијемо, не ракију која је нешто лошија, него такву да није употребљива.
Насупрот овоме стоји увријежено мишљење код Србља да све "може у ком". Шта год има падне под руку, било зелено, било иструло, било потпуно блатњаво, само се убаци у кацу. Свеједно ће се пећи, кажу.
Е па није тако, браћо!

Omirisao sam ovih dana kominu i cini mi se da nema ni t od trulezi u njoj. Izgleda da sam uspesno odstranio lose grozdje. Vrenje protice odlicno, a da li sam sve lepo uradio videcemo u novembru. Ako ne valja, nece ici u kazan.

I ja muku mučim sa sudovima za kominu. Planiram da kupim par plastičnih kaca od 500 kg. i da u njih stavim grožđe. Problem je što nema poklopac pa da li mogu da zatvorim otvor npr. plastičnom folijom i zavežem je ispod vrha kace? I još nešto , šta to beše vranj? Hvala unapred.

Mozes da vezes foliju.Vranj sluzi da dozvoljava da iz bureta izlaziCO2 a da ne dozvoljava kiseoniku da ulazi u bure.Mozes plasticnu flasu da napunis vodom do pola i u nju sprovedes crevo iz bureta i uronis ga u vodu i eto ti vranja.

Код нас је врањ назив за чеп, онај дрвени, конусни, за буре.
А за то што ви називате врањ, и што Хрвати зову врењача, ми нисмо имали посебног назива и звали смо "бамбрк" :D

Negdje sam izgubio uporedne tablice za mjerenje kolicine alkohola i temperature u rakiji, a nema ih nigdje za nabaviti. Da nema neko da ih kopiram mozda?

Mislim da ih je alambik postavio u jednom od postova ako se nevaram.

Cini mi se da ta tablica jos nije postavljena na forum. Na zalost ja je imam kao word dokument pa je ne mogu postaviti.
andrana, poslacu ti tablicu na mail koji si koristio kada si se registrovao pa istampaj.....

Evo linka za tablice
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,407.15.html
na drugoj strani.

Nisu to te tablice sale, sad cu ti poslati na mail pa ces da vidis o cemu se radi...

Izvinjavam se doslo je do greske,ovo su tablice za snizavanje procenta alkohola a ne uporedne za kolicinu alkohola i temperature.Postavicu ih sutra samo da skeniram moje tablice.

spremam se da pecem lozu,pa se pitam da li bi moglo kada pravim prepek da u prepek stavim suvo grozdje,cuo sam da bi to poboljsalo ukus i miris,zna li neko nesto o tome?

Како да ставите суво грожђе? Где?

u rakiju za prepek

Само да га ставите и одмах препичете, биће слаба вајда.
Ако га мацерирате неко време, ефекат ће бити јачи.
Могуће да ће ефекат бити најјачи ако сувим грожђем напуните капак и тако препичете.
Експериментишите па нам јавите резултате.

Moj Prijatelj Alambik je to već lepo objasnio, ali ako želiš da (pod uslovom da imaš dovoljnu količinu) kominu oplemeniš pojačaš sa suvim grožđem, onda je to drugačiji proces, jer bi trebao da obezbediš uslove da suvo grožđe prevri(fermentira), pa tek onda da vršiš destilaciju.

Да, али хајде да мало теоретишемо, да бисмо неке ствари појаснили:

Ракија се састоји од воде, алкохола и оног осталог што је, у ствари чини ракијом.
У томе осталом и јесте сав штос.
Бистрица је у једном посту пренео нечију мудрост која све мирисе и окусе у ракији дели у три групе: примарне секундарне и терцијарне.
Према овој подели примарни укуси и мириси постоје у свежем воћу, пре алкохлног врења и пре дестилације, секундарни су они који не постоје у свежем воћу него настану за време алкохолне ферметације, а терцијарни су они којих није било ни у свежем воћу, ни у преврелој комини, него су настали у процесу кувања комине, у самој казану, дакле, за време дестилације.

Ја мислим да Неса (Неша?) пита да ли би било на ползу да стави свеже, то јест суво грожђе у сирову ракију и тако је препиче. Он дакле пита да ли би се тако добило више примарног букеа и да ли би он био на ползу ракији.
Одговор је, како сам га већ дао, позитиван, и треба са тим експериментисати. Али овде морам да приметим да суво грожђе, поред букеа које има и свеже грожђе, има и нешто што свеже нема. И добићемо и то у ракији, што не мора бити лоше.

Пеца предлаже да се суво грожђе ферментира. Тако добијамо, поред појачања примарног букеа како свежег грожђа и сувог грожђа, појачање и секундарног букеа  и свежег и сувог грожђа.
Дакле, цела та прича постаје веома компликована и треба експериментисати.
Могуће је правити и различите ракије па их онда плански купирати, али све то далеко превазилази могућности и знања аматерске производње ракије.

80-tih godina neka razmena ili pak neplanirana kupovina, je u tadašnjoj Jugoslaviji napravila "kiks" uvozom suvog grožđa iz Turske, od grožđa sultanina. Pošto planirani tok prodaje ili preprodaje tog grožđa nije išao kako treba njemu je istekao rok. Navip u kome i sada radim, konkretno pogon Krnjevo, je dobio "zadatak" da to otkupi i preradi. Količina zamašna baaaš = 100 vagona(ili 100x10.000kg.). Pošto imamo bazene za takav posao suvo grožđe smo sipali u bazene i nalivali mlakom vodom da nabubri i fermentira. Rezultat je bio odličan što se tiče dobijenog alkohola i ukupnog radmana. Međutim, zbog toga sam sve ovo i pisao, kvalitet dobijenog destilata samo od suvog grožđa  organoleptički i u ukupnom utisku, je bio daleko ispod nivoa dobijenog detilata od vina, bez obzira što je destilacija rađena preko kontinuirane frakcione destilerije. Šta bi bila pouka ovoga, što reče Alambik, da malo polemišemo ili teoretišemo: probati za popravku opšteg utiska za dobijeni krajnji proizvod. Ali nepreterivati sa učešćem suvog grožđa u ukupnom učešću sirovine za lozovaču.

pitao sam ovo jer sam slicno probao sa sljivom,pre oko mesec dana peko sam rakiju od sljive djanarike i u sirovu rakiju za prepek stavio sam oko 1 kg suve sljive i prepeko,dobijena rakija je bila sa sasvim specifinim mirisom i ukusom za razliku od onih koje sam ranije probao. tako da bih isto probao sa lozom kupio sam suvo grozdje i sutra se spremam da pecem.

Мени је, Пецо, веровао или не, управо та турска султана основна сировина!
Правим од ње један главни производ и неколико нузпроизвода.
Главни производ је  ракија, о-д-ви грожђица, који правим у једнократној дестилацији (што није тешко јер ми је комина између 10 и 12% алкохола) и хватам је на око 52-53%, те пуштам неколико месеци на зрење у храстовој буради, а потом разредим на 43%.
Оцене овог пића су одличне тако да сам ову ракију почео да рекламирам као свој класикер. А могу рећи да и мени самом јако прија, да ли због навике, или зато што је заиста добра, не знам.
Дакле, не препек, не ни мацерација у сировој ракији, не ни композиција комине за препек по кизином рецепту, него ординарна једнократна дестилација и одлежавање на дрвету.

Међутим, одосмо од теме, човек је питао за лозовачу а не за султану.

da li mi neko moze reci kako da znamposto sam pokiselio grozdje kad je ova sira spremna za pecenje i da li je nesa ispekao  ovu lozu sa dodatkom grozdjica pa da nam napise kako se to pokazalo

jedno  pitanje za iskusnije majstore dobre rakije ,   od prošle godine mije ostalo  100l lozovače u staklenim balonima-flašama , i to hoću da ostavim da stoji tako ... pošto sad treba da pečemo novu,  e sad šta mi treba interesuje me šta se ubacuje koje drvo bagrem ili dud da dobije lepu žutu boju ?  baloni su od 50 l  ,  koliko treba drveta ubaciti i kakvog , to je u planu da stoji sad godinama do neke "posebne  prilike "    :)

Od bagrema i duda dobija crvenkastu boju u pocetku.Bolje je hrast.Samo pazi, drvo treba da bude pripremljeno pre ubacivanja da rakija ne dobije gorcinu.

hvala sale , a vidi  ovo "u početku"  je koliko dugo  i šta se dešava posle toga dali postane žuta ili šta ?
 i  kako se  "priprema drvo"  pre ubacivanja ?

Ne mogu tacno da ti kazem koliko dugo.Meni je rakija u buretu.Ne znam koliko je litara proslo kroz bure,pre nego sto je boja postala zuta.Svaki put kad sipas novu rakiju boja slabi i sve je vise vremena potrebno da poprimi boju od bureta.Prva rakija je imala intenzivnu crvenkastu boju,kada sam sipao drugu, boja je za nijansu slabija  i tako redom.Sada je rakija iz tog bureta zuta.Bas kako treba.Drvo bi pre ubacivanja trebalo da odstoji oko godinu dana,da se dobro osusi,da iz njega izadju sokovi koji daju gorcinu.Ubacis drvce u rakiju i kada dobijes zeljenu boju izvadis ga.

Ispekoh juce ovogodisnju lozu i vrlo sam zadovoljan kvalitetom iako je kvalitet grozdja ove godine podbacio (doduse, dosta sam vremena potrosio birkajuci samo zdrave i zrele grozdove za kominu, po jednostavnom principu "sto nije za u usta, nije ni za u kominu").

Imao sam ukupno 450 kila komine i od toga mi je izaslo 73 litra rakije od 24 grada (kad se odbaci prvenac i patoka).

Grozdje sam dosladio suncokretovim medom i to oko 5% (20 kila meda), tako da je komina bila vrlo jaka, pa je meka rakija imala cak 20 gradi, dakle ljuta nije mogla manje od ovih 24 grada da ga *****, iako sam koristio moj sistem za prepek (opisan u temi o medovaci). No, bez obzira na poprilicnu jacinu, rakija lepo "klizi" i ne izaziva mrstenje kad se proguta. :thumb:

Dobar dan poštovani skupe.
Posle dužeg odsustva (bolje reći samo pasivnog pristustva) opet imam pitanje.
Pravio sam lozu i grožđe nije prevrelo do kraja pa me zanimaju mogući uzroci i kako ih odstraniti.
Grožđe je imalo 20% šećera pa nisam dosavao šećer, "odležalo" je mesec dana, ali je šećer stao na 6% već posle 3 nedelje i nije silazio ispod toga. Procenat sam merio refratometrom.

Moze biti zbog temperature. Kvasci nikako ne vole da rade kad temperatura padne ispod 15 stepeni.

Temperatura je bila oko 20-ak stepeni, nikad ispod

Ако није температура онда може бити кисеоник.
Наиме, ако нисте додали (довољно) квасца да би комина преврела нужно је да се исти размножавају у самој комини.
А за то им је потребно пунооооооо кисеоника.
Требали сте пробати са отакањем и одмах би вам било јасно да ли је то у питању.

Ne boj se, grožđe ti je prevrelo do kraja, a refraktometar nije instrument kojim se treba mjeriti procenat zaostalog šećera u širi ili vinu. Po mojim iskustvima to oćitanje od približnih 6% bi i prestavljalo završetak vrenja. Detaljnije obrazloženje pogledaj ovde:

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,164.msg6426.html#msg6426
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,164.msg6431.html#msg6431
 

Bagzi, pusti to na destilaciju, fermentacija je završena. Probaj vino(tečnost), i ako nije sladunjavo na ukusu to ti je najbolji dokaz završetka fermentacije. Predhodno uzmi dva tri griza jabuke, da bi izoštrio čulo ukusa.

Ona je završila u kazanu, to nije problem, samo sam hteo da saznam šta su moguci razlozi i kako da istu grešku ne ponovim i sledeće godine (ako još uvek budem bio ovde). Inače ovde kvasaca NEMA, tako da nisam ni mogao da ih dodam a punoooooooo kiseonika sam pokušao da obezbedim svakodnevnim mešanjem komine.

Ako refraktometrom dobijamo orijentacioni rezultat, da li se tacniji rezultati dobijaju sirometrom?

Bagzi, pogledaj linkove koje je postavio bistrica, tamo ti je objasnjeno to sto te muci u vezi refraktometra i siromera...

Mnogi kojima je tehnologija vina i alkoholna fermentacija struka i profesija preporučuju da se Ekslovim i Baboovim širomjerom ne mogu vršiti tačna mjerenja ni dan nakon otpočinjanja vrenja, pa ti onda jedino preostaje ono što i peca50 sugeriše u nekoliko postova na ovom forumu.

Drugi način na koji može da se utvrdi da li je kljuk prevreo do kraja i da li može da se destiliše, je sledeći: profiltrira se količina kljuka potrebna da se dobije oko 500 ml filtrata, dobro promućka u nekoliko navrata i pažljivo sipa (da ne peni) u staklenu menzuru od 500ml. U to se uroni Ekslov širomer i očitaju ekslovi stepeni na širomeru. Potom se filtrat sipa u bocu od 0,7l, doda se 5g pekarskog kvasca i sadržaj u boci dobro promućka. Boca se zatvori sa malo vate i ostavi u prostoriji temperature 20-25C. Povremeno sadržaj u boci pažljivo promućkati i nakon dva dana tečnost se odlije u menzuru i razdvoji od taloga i u nju se uroni Ekslov širomer. Ukoliko postoji razlika između vrednosti očitanih Ekslovih stepeni pre dodavanja kvasca i nakon izvedene probe sa kvascom, kljuk nije potpuno prevreo i ne treba ga još destilisati. Normalno je da ovo drugo očitavanje treba da pokaže nižu vrednost Ekslovih stepeni ukoliko kljuk nije bio prevreo.

To sam i praktikovao dok nisam dobio refraktometar, za kojeg sam bio ubedjen da je konacno "prava stvar" na koju mogu da se oslonim sa sigurnoscu. Ali, ocigledno to nije slucaj, pa cu se vratiti na stare, dobre, isprobane metode.

Refraktometar je idealni i najpouzdaniji instrument za utvrđivanje šećera u voću i grožđu. idealan kad pratimo sazrevanje voća i grožđa da bi odredili pravo vreme berbe, jer nam skraćuje uzorkovanje, ceđenje i merenje, kad bi se to radilo u voćnjaku ili vinogradu. Dovoljna je jedna kap soka i dobijamo odmah rezultat. Međutim kod proizvodnje vina najpouzdaniji, najpraktičniji je širomer. Imamo mogućnost, operativnu, da izvadimo prosečan uzorak, da izbistrimo uzorak, i da utvrdimo pravo stanje količine šećera. Moje iskustvo, a i praktična primena u vinarstvu, pokazuje da je najbolji širomer koji meri, utvrđuje količinu šećera po Ekslu, odnosno Ekslov širomer.
Kod utvrđivanja završetka vermentacije, odnosno zaostataka neprevrelog šećera u komu ili širi, je najbolja metoda organoleptički, ko ima izgrađenu percepciju da oseti eventualni ostatak neprevrelog šećera. Postoje i, takođe, pozdani i sigurni načini merenjem dobijenog alkohola u tečnosti ebuliometrom, ili kako je uobičajeni naziv za njega maliganom, tako da se na osnovu početne očitanosti količine šećera u širi ili voću, dobija projektovana jačina alkohola u prevreloj tečnosti. Na osnovu upoređenja očekivanog i dobijenog alkohola merenjem dolazimo da rešenja dali je prevrelo do kraja ili nije. Normalno tu treba uzeti u obzir kalo vrenja i ostatak šećera koji nikad ne prevri do kraja. Drugi, ili prvi, svejedno je,  način merenja eventualno zaostalog neprevrelog šećera, je širomerom. Širomer mora za takva merenja da bude baždaren i vrlo precizan, u pogledu podeoka i temperaturne skale na njemu. U suštini nanepozdanija metoda je osluškivanje dali još šušti, pućka, ili kako to u žargonu se kaže. Najvažnije je pre probe bilo koje da se izmućka da bi se u uzorku oslobodio zaostali ugljendioksid od vrenja, onda je sve lakše i pouzdanije.

PS. možda ovaj odgovor i nije baš uklopljen u okvire ove teme, ali će Dioda već znati to da premesti gde treba, ali je bitno da sam se nadovezao na problem koji je svuda prisutan kod proizvodnje alkoholnih pića!

Pozdrav za sve na ovom forumu u zadnjih par dana sam procitao dosta postova o temama koje me zanimaju i stvarno je super/forum i forumasi/ :thumb:
Imao bih jedno pitanje imam vinograd vecina cokota je muskat hamburg i manje muskat italija ove godine otac je ispekao rakiju nekih 200l jacine 55stepeni ali avaj ukusa nigde negde je z...... znaci kao medicinskialkohol niti lepog niti loseg neutralan potpuno :doh:pretpostavljam da je jedino resenje da cekam iducu godinu i prepecem je sa kljukom ovoga puta licno  :whistle:
Zanima me kako je uopste doslo do ovoga?
Hvala i pozdrav svima 

ovako da li se ta rakija moze nazvati lozom ili

ono planiram rasadit te loze okolo po ogradi dvorista i basce ono imam je vec dosta po virnicama to samo porezem sad u zimu malo pred berbu vrsikam i berem nama spricanja gnojidbe itd eko loza  ;)

pa sam mislio peci rakiju od tog grožđa jel djed mi govori da od tog tuduma bude jako puno i to dobre rakije

sta vi mislite o tome

Pa jel' to grozdje ili nije grozdje? Ako je grozdje, onda nema tu "da li bi se mogla nazvati" - to jeste looooza (osim ako otocis vino, onda nije).

ma ono posto to vino ima vise metanola pa jel se lako taj metanol izdvoji onom prvom rakijom koja se baca

Ovo bi moglo biti interesantno jer i sam imam tog grožđa koje se ne prska.Probao sam da pravim vino od njega i bilo ga je ihahaj a kvalitet je -boli glava.Dioda,može li se nešto popraviti enzimima?

Na sta tacno mislis? Ako mislis na smanjenje procenta metanola onda moras enzimima delovati na pektin jer je on prekursor za nastajanje metil alkohola. Pektinaze se koriste u tehnologiji vina iz vise razloga ali nisam cuo da se dodaju da bi se smanjio procenat metanola. Mozda je najbolje da povadis to i posadis neke vinske sorte ;)

То је  лоза која ми служи првенствено као ограда,а роди сваке године и највећи ми је проблем грожђе које ми је жао да бацам свињама.Тако да ћу у будуће пећи ракију од њега,а за вино ћемо видети док мало савладам материју.

Evo jedno pitanje:

koliko se može dobiti lozovače od 400 kg grožđa sa 17%šečera, prosiječne jačine 48%alkohola

На ово питање, у оваквој форми, није могуће одговорити јер се не зна како ће се дестилисати.
Лимитне вредности су:
400 x 0,17 = 68 кг шећера укупно
68 x 0,6 = 40,8 litara alkohola ukupno
40,8/48 x 100=85 литара

Дакле, од те количине грожђа може се у теорији добити 85 литара ракије са 48% алкохола али само ако немамо никавих губитака.
Без губитака не може.
А колики су, то јест колики ће бити, није познато јер не знамо како ћемо дестилисати.
Ако се ракија "извлачи" у једнократној дестилацији онда процењујем да би се могло добити око 50-ак литара такве ракије.
Ако идете на препек, добићете ракију далеко јачу (вероватно измеђи 65% и 70%) и кад је разредите на 48% биће то можда око 70 литара.

Ovo je Alambik predstavio tačno kako treba, i iskustveno se po meni poklapa. Jer u praksi se pokazalo da jedan kilogram šećera daje jedan litar rakije jačine oko50%: 68 kilograma šećera koje bi imao u kljuku bi ti dalo 68 litara rakije loze jačine oko 50%, kad to svedeš na jačinu od 48% dobijaš oko 70 litara lozovače jačine oko 48%. Treba oduzeti 5% proizvodnog kala i u zbiru bi to bilo oko 67 litara lozovače.
Normalno da sve zavisi od fermentacije, dali je završena do kraja i od destilacije, dali je urađena kako treba.

Да, с тим што сам ја направио разлику између једнократне дестилације и препека и разлика ми је ту поприлична, а то долази због тога што у једнократној дестилацији релативно пуно има патоке. Та патока се може искористити за нешто друго али ја не рачунам с тим да ће се то поново препећи и помешати са ракијом па ми је сва патока, у ствари, губитак. Зато чак 20 литара мање рачунам код једнократне дестилације.
Код препека је патоке далеко мање. То значи да је већи део алкохола отишао у ракију а мањи у расходе.

ja sam od 400kg grozja dobio 50l lozovace jacine 67 % .kako da je svedem na nekih 50% a da ne pogresim i razblazivanju.pozzz

dodatak je da sam i dobio na tih 50 litara  jos 20 litara one patoke oko 30% koja ce iduce tj ove jeseni ici u prepek. sa novom lozom. inace i ovih 50 lit su prepek da ne bude zabune

Po računu to je:
(67/50) - 1 x 50 =`17 litara vode
U stvarnosti će trebati nešto više jer se alkoholol i voda sažmu.
Koliko više?
Treba pogledati u tabelu. Imate je negde na ovom forumu.

U praksi je najbolje da postepeno razblažujete. Stavite prvo, recimo 7-8 litara vode. Pustite da stoji par nedelja a onda prekontrolišite novu jačinu pa dodajte, recimo, još 5 litara vode. Ponovite postupak sa čekanjem i ponovo proverite jačinu. Tad dodajte2-3 litre vode i ponovo sve isto. Na kraju ćete doći do željene jačine a i ovakav način razblaživanja je najbolji jer je šansa za zamućenje najmanja.

Zašto ćete nešto što ste već odvojili kao patoku ponovo trpati u rakiju?
Jednom odvojena patoka ne bi trebala više da ide u kominu za rakiju nego je treba posebno rektifikovati i koristiti za druge namene, pravljenje likera, recimo, ili stavljanje voća u alkohol.

destilovana ili neka druga voda?

O tome smo već puno pisali.
Najsigurnije je razređivati destilovanom vodom, ili demineralizovanom. Radi se o tome da, ako je voda pretvrda, a tvrda znači da ima dosta otopljenih minerala, soli, onda može doći do zamućenja rakije. Ovo se zamućenje vrlo teško može otkloniti, izuzev da se ponovo prepeče.
Destilovanu možete najbolje sami napraviti, u istom kazanu u kojem pečete rakiju. Uspite nekoliko kofa vode u kazan i potpalite vatru. Kad voda provri vodena para će lepo očistiti celu instalaciju. Prvih nekoliko litara bacite. Posle toga hvatajte destilovanu vodu i posle vode odmah naspite kominu i destilujte rakiju.

Rusi međutim tvrde da razređivanje alkohola za votku nije dobro raditi destilovanom ili prokuvanom vodom (prokuvana voda je takođe opcija ako vam bunarska voda nije pretvrda jer se kuvanjem smanji takozvana relativna tvrdoća i ponekad to može biti sasvim dovoljno dobro, a puno je brže vodu prokuvati nego destilovati). Oni za to koriste vodu iz nekoliko reka u evropskom delu Rusije.
Ja vam ne bih savetovao da to pokušate vodom iz naših reka. Jeste da je moj deda kuvao fiš paprikaš zahvatavši vodu za kotlić iz Dunava ali moj otac to već nije radio, a meni ne pada tako šta ni na pamet kad se setim niza Ulm-Regensburg-Pasao-Linz-Beč-Bratislava-Budimpešta-Novi Sad-Beograd-....da spomenemo samo najveće gradove koji ispuštaju svoje otpadne vode u Dunav.

Na ovo niko nije odgovorio potpuno.
Nema detaljnog objasnjenja, sta znaci prepek, kazan na kazan, kako se odvaja patoka, prvenac... Kako se razlikuju...
Mislim ovo je tema Lozovaca i tu treba da stoji, a ne da traze i sklapaju iz 10 tema po forumu.

To ti je isto kao kad bi ja htio da sadim vinograd i to recimo isključivo sortu prokupac, i onda na toj temi zahtijevao da mi se napiše šta je to rigolovanje, šta je geografsko klimatsko podneblje, zašto je bitan međuredni razmak i kako da obrađujem vinograd da mi da što kvalitetnije vino. Kao u ostalom i sve ono što bi trebao znati da bi uspješno obavio berbu. Za ovo prvo kao i ovo drugo, možda je mali i cijeli forum a ne samo jedna tema.

Nije mi bas od pomoci odgovor i mislim da nema veze sa onim na sta sam mislio, ali dobro...

Možda se nismo razumjeli. ja sam mislio da pitaš za generalne pojmove koji bi obuhvatili sva obrazloženja i detalje.
To je jako teško prikazati u samo jednoj temi.
Reci konkretno, možda se nađe nešto što može biti od pomoći

Pa, na primer, postoji tema "kazan na kazan..." i tamo je detajno opisano kako se radi, zasto... za i protiv...
Postoje i misljenja koja kazu da moze i drugacije, ali nigde objasnjenje procesa... za i protiv...

Mozda ce nekima ovo biti smesno, ali prve godine zelim da ispecem rakiju od grozdja, pa me interesuje da li treba mesati grozdje ili ne... HVALA UNAPRED...

Ja lozovacu pecem godinama, i dan danas kad zelim gostima prezentovati "najbolje sto imam" ja ponudim lozovacu.

Ja mesam prva dva dana (+/- 1 dan). Posle toga bure zatvorim i ne otvaram dok ne dodje kazan.

koje je drveno bure po vama bolje za cuvanje lozovace dudovo ili hrastovo,pitam jer trenutno imam jedno novo dudovo bure od 25 l koje sam dobio na poklon, pa sam u nedomici dali da sipam u njega lozovacu ili da kupim hrastovo,Inace do sad nikada nisam cuvao rakiju u drvenim buricima

Ako je reč o lozovači onda bi bilo najbolje staro hrastovo bure. Lozovača, naime, niti treba da se oboji, niti da otapa ekstrakte iz hrastovine.
Zbog toga dud nikako jer će rakija dobiti zlatno žutu boju a takva lozovača e treba da bude.

Ja deo lozovace cuvam u staklu, a deo u starom dudovom buretu (60+ godina). Obe su lepe za pice, ali cini mi se da ona koja odlezi u buretu bude pitkija i ne vidim zasto bi joj smetala zuckasta boja.

Neso, nadam se da znas, ali ne skodi da se ponovi: rakiju NIKAKO ne sipaj u novo neupotrebljavano bure - ostaces bez rakiije!!! Bure prvo mora da dobro zaduje, a valjalo bi ga i "oviniti". Procitaj nesto o tome, imas ovde po Forumu.

 :thumb:

Ja ne znam, napisao sam ovo što sam napisao bez provere ali mislim da je standard za lozovaču da je bezbojna. Ili nisam u pravu?
Ali bez obzira na standard mislim da lozovaču treba čuvati u neutralnom sudu, ne samo zbog boje nego i tercijarnih ukusa i bukea koje bi dobilo od drveta. Mišljenja sam, naime, da lozovači to ne treba.
Ovo ne znači da se ne sme čuvati u drvenom sudu (buretu) ali znači da drvo mora biti staro i da skoro više da i ne odaje boje. Ako se pri tome rakija malo, neznatno, i oboja, za nene nije strašno, ali, ponavljam, ne znam kako stoji u standardima za lozovaču. Sme li da bude malo obojana ili mora potpuno bezbojno?
Ja lično ne volim jedino kad je jako lozovača obojana (za mene šljivovica sme puno jače od lozovače ali ni ova opet da ne bude tamno braon!).
Inače, u drvenom sudu, za razliku od potpuno zatvorenog suda kakakv je stakleni balon ili inox posuda, rakija na dobar, polagani način oksidira jer kroz pore drveta dolaze minimalne količine svežeg kiseonika a istim putem neka raspadnuta jedinjenja napuštaju bure.
Vi ste, kizo, upravo tvrdili da isti efekat postižete u staklenom sudu ali jedino pod uslovom da ga ne držite potpuno napunjenjim i da ga redovno provetravate.

Hm, pa ne bas ISTI. Postizem efekat starenja, tj. poboljsanja kvaliteta rakije u funkciji protoka vremena, cuvanjem u staklenim balonima na opisan nacin, ali nikako ne tvrdim da tako postizem isti efekat kao starenjem u buradima. Mozda se nismo lepo razumeli, ili se nisam bio lepo izrazio.

Jedino medovacu cuvam iskljucivo u staklu, ostale rakije malo tamo, malo 'vamo.

A sto se tice standarda, nemam pojma... Ja pecem domacu, a ne standardnu rakiju :P

OK, pecite i dalje domaću, a vašu.

Pozdrav.
Ja ovde zalutao, ali vidim ova tema je aktivna pa da postavim jedno pitanje ako moze.
Zovem se Dragisa i eto me na forumu za Kupinovo Vino. Ove godine sam pekao rakiju od komine kupine i javio mi se jedan pproblem. Nakon pecenja sam doterivao rakiju destilovanom vodom ( bila je mnogo jaka oko 54 %). destilovanu vodu sam kupio u prodavnici i dodao po tablicama. Nakon dodavanja vode rakija mi je jaka izmedju 48 i 49 %. Problem je sto se rakija blago zamutila. Pre doterivanja vodom bila je kristalno cista. Da li treba da ostoji i koliko da bi se izbistrila ili tu nema pomoci.  Hvala puno unapred. Pozdrav!

Sacekaj 15ak dana, trebalo bi da se izbistri. Ako ne onda je filtriraj...

Ok! Hvala. Javljam rezultat.

ja sam pre par godina imao problema sa zamucivanjem rakije,u pitanju je bila lozovaca i problem je bila destilovana voda koju sam kupio u prodavnici,sreca je bila ta da sam samo hteo da razblazim litar rakije za probu i ona se zamutila,e onda sam probao sa destilovanom vodom iz apoteke i nije bilo problema,izgleda da sva voda nije istog kvaliteta ispalo je da je naj sigurnija iz apoteke.

Evo rezultata!

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/42/42_ostrugara1.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=42_ostrugara1.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/42/42_ostrugara3.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=42_ostrugara3.jpg)

Poz!

Pozdrav svima!
Ja sam godinama pravio lozovaču ( bez otakanja vina) od sorti Merlo i Frankovke. To su vinske sorte grožđa ali , njih sam nasledio u vinogradu jer je moj otac bio ljubitelj crnog vina. Elem , ove godine mi je rod u vinogradu bio (ne)očekivano slab i bio sam prinuđen da kupim izvesnu količinu grožđa. sasvim slučajno , kupio sam 110 kg grožđa sorte PROKUPAC i na to dodao mojih oko 50 kg merloa i frankovke. Stavio sam i 6 kg šećera , kvasac za vrenje i kacu uvio u krpe. Rezultat : 32 litra NEVEROVATNO dobre loze (prepečenice ) jačine 54 % !!! Godinama pečem rakiju , imam malo kazanče od 120 litara ( taman za moje potrebe ) ali NIKADA mi nije rakija bila sa ovako dobrim ukusom !!! Prokupac je za mene pravo otkrovenje i več razmišljam da , na mojih 150 čokota dodam još 20-ak novih čokota sorte Prokupac.
Možda sam bio malo preopširan ali iako sam rakiju ispekao pre par dana , još uvek sam pod utiskom ukusa i ,, bukea '' (;D) moje rakije....
Dakle , najtoplije preporučujem sortu Prokupac za dooobru lozovu rakiju.

E , sada će da vidimo koliko će da mi potraje ova količina rakije.... :whistle:

Ja takođe obavezno dolivam demineralizovanu vodu radi razblaživanja rakije i za to koristim ,, DEMI- Biser'' Kumane   demineralizovanu vodu , kupljenu u prodavnici i nikada mi se nije zamutila rakija . 2 litra koštaju oko 45 dinara. Preporučujem.

Jedan je Prokupac, manite se Cabernea i sl.

Drugi je Rubin     (ŠaLA)

Ispekao sam rakiju od tuduma . Odvojio sam dosta prvenca i od 10 l koma dobijao sam 1 l rakije od 60 % jakosti . Nikad mirisniju rakiju nisam imao . Miris je toliko jak da čak neke i malo smeta .

Zdravo prijatelji!
Imam ~200-220l crno vino sorte "VRANAC",hocu od tog vina da prepecem rakiju lozovacu.
Vec sam 1 kazan od 120l ispekao i dobijo 35-37 litara "surovu" rakiju sa jacinom ~43%.Hocu ovu surovu rakiju koje sam peko od pocetka do kraj bez odvajanja frakcije,sad da prepecem ali nemam dovolno za ceo kazan i da razblazim rakiju na neki 35%. Dali ima gubitci u aromu ako je razbalazim vise sa vodom ili mogu dodati jos jedno 50-60litara od istog vina i je tako prepeci?

Pozdrav svima!

O "Sv.Bistrica" pomozi mi  ;D !

Imaš dvije stvari kao suprotna ograničenja. Meka (sirova) rakija ne bi trebala ići u kazan sa većom snagom od cca. 30%vol., i dodavanje vode ako se radi zbog ovog prvog ograničenja ne bi trebalo da prelazi 10% zapremine te rakije. To je ono idealno poštivanje pravila destilacije. Mala odstupanja ne narušavaju u nekoj velikoj mjeri kvalitet destilata, a pogotovo ne u poređenju sa nekom eventualno drugačijom varijantom. Konkretno rečeno, razrijedi je i destiliši. Nema nikakvih gubitaka arome, nego baš suprotno…

P.S. Jeftino ti potroši svoj plus.  :D:

Mislim da sam razumeo da destilat razredim vodom (ili vinom da bi dobio bolji rezultat?)
Dali sam sad u minus? Ne.. sad sam na +/- 0. Ali ima jos vremena ... kako novi clan ima jos mnogo vremena plusa da dobijem ;D
Thanks in andvance for your confidence!

Mislio sam da to uradiš vodom, a ne vinom.

Bistrice jako postujem tvoje komentare!Ako sam razumeo dobro ti ne preporucujes dodavanje vina u meku rakiju koja treba da se destilise vec vodu i to max 10% od ukupne kolicine rakije.Sta da radimo ako nemozemo da napunimo kazan mekom rakijom?Od prijatejla iz Negotina sam cuo da oni dodaju vodu 1:1.HVALA!!!

Citao sam Jovicevu knjigu i njegove preporuke.Ali me interesuje tvoje misljenje shvatio sam da ti imas(Bistrica :))dosta ikustva sa rakijom.Kad stajes kad izvlacis meku ,a kad ,kad izvlacis prepecenicu?

Ma covece, Jovic je sigurno prepisao od "bistrice" ;D !
Ne razumem

Nije prepisao od mene ;D ali znam od koje dvojice Švicaraca doslovno jeste (njihov priručnik iz 1982 godine). Što i nije toliko bitno, osim  ako ćemo ga uzimati kao neki posebno vjerodostojan parametar u određenim segmentima napisanog. Meku rakiju izvlačim do kraja (kada na luli teče rakija snage 3-5 stepeni) nastojeći da zadovoljim zahtjev za onu idealnu snagu rakije (25-32 stepena) koja se stavlja u kazan za drugu destilaciju (prepek). Prepek hvatam tako da je jačina rakije od 65-72 stepena. Često sam pisao o tome pa da ponovno ne idem u detalje. Imaš na par mjesta…
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1132.msg17507.html#msg17507
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,444.msg13598.html#msg13598

Hvala!!!

Šta znači, ne možeš da napuniš kazan?
Ako je to nekih cca. 50-60% zapremine kazana, onda to i nije problem. Ne mora kazan za prepek da bude „pun“.
Na drugoj strani nije nikakav problem ako ti je ta meka rakija iznad 20 stepeni, a imaš je u jako maloj količini, da je ostaviš u staklenom sudu, dobro zatvorenu, za na godinu.

Jos jednom sve pohvale za forum i clanove :thumb:!!Ja sam amater sa otprilike dva kazana komina i 20 litara vina od prosle godine.Bice sigurno za 50% meke rakije.
A ova informacija mi puno znaci da ne razbijam glavu.  :scr:  :)  

Ovo što sam napisao u prethodnoj poruci se isključivo odnosi na prepek već destilisanog materijala, odnosno meke rakije. U njoj su sadržana samo isparljiva hemijska jedinjenja, jer je dobivena destilacijom. Svi drugi materijali koji u sebi sadrže suvu materiju i neisparljiva jedinjenja, a takvo je i vino, mogu da na ovako maloj zapremini proizvedu negativna hemijska jedinjenja uslijed pregrijavanja ili zagorijevanja tih neisparljivih materija. Kažem mogu a ne da moraju, ali bi ipak tako malu zapreminu trebalo izbjegavati kada se radi o nečemu što već nije prošlo destilaciju.

Stvarno koja koinzidencija :).Nije bas ista ali...
Imam tu knjigu Hans&Hans-a 8:).
Najvrednije stvari iz te knjige su tabele ;)

He, he, dobro trzanje. :thumb:
U pitanju su Tanner i Brunner. Preko 90% Jovićevog priručnika je doslovno prepisano od njih, zajedno sa slikama, brojevima i tabelama.

Samo dobro pratim situaciju! ::)

Voleo bi da kupim i knjigu Prof.Dr.Durmana ali nemogu da je nadjem.
Dali je to dobra knjiga kako sto je hvale ili opet neki prepis ?

Nisam je imao u rukama, ali po onom malo što sam uspio vidjeti da piše u njoj pretpostavljam da smo na istim „talasnim dužinama“. Znači, vjerovatno  dobra.  ;D 
Pojam prepis je nešto što ovdje nije toliko bitno, jer postoji firma koja radi najbolje kazane na svijetu već dugi niz godina (Prulho). Dakle praktična izrada je jasna do najsitnijeg detalja. Ako se on potrudio dati obrazloženja svega toga i objasniti eventualno neka suprotna razmišljanja i dileme, onda je to to.
Nije se baš mnogo njih ozbiljno bavilo ovom temom.

 :doh:
Ups!
Sad mi sve postaje jasnie i jasnie...i jasnije. :thumb:
Ali ja bi je ipak voleo imati u svojoj "arhivi", pa ako neko moze mi pomoci bio bih vrlo zadovoljan.

Ohrabljen znanja koje sam dosad stekao na ovom forumu i podrsku prijatelja forumasa,ove godine planiram da povecam "proizvodnju" rakije od grozdja.Na prvo mesto sam stavio a i vec rezervisao 900 kg Rkacitelija od koga cu probati da napravim dobar konjak.
Iz iskustva forumasa isto tako sam se resio da napravim i dobru lozu od muskatnih sorta. Prvo sto mi je palo na pamet je muskatni Hamburg.
Dosad nisam pekao rakiju od muskatnih sorta,pa me zanima iskustvo prijatelja-forumasa. Dali neko ima posebno iskustvo za dobru aromaticnu lozu, dobivena od ciste sorte ili neku kupazu od par sorta, za da bi se dobila neka posebna loza koje bi se mogla prezentirati dobrim prijateljima i ostaviti poseban utisak.

Moje iskustvo sa dropom, komom od muškatnih sorti je: da je to vrsta grožđa koja daje jako prpoznatljivu sortnu aromu. Tokom rada sam primjetio da (što je i normalno) da je lozovača puno mekša rakija od komovice ali neznam dali daje više sortnih karaktera od komovice kada je dosta okusa (spojeva koji ga čine) baš u kožici a komovica ima veći postotak istog. U svakom slučaju dobit ćeš meku rakiju (na okus)sa izraženom sornom aromom koja iskreno meni daje malo na parfem i draža mi je kada je manje istaknuta a da se ipak osijeti(uravnotežena rakija). Spojevi koji to omogućuju a nalaze se u grožđu od sorti muškata kao i nekim tramincima (itd.)su terpeni (kao što je bistrica više puta naveo) i oni u drugoj destilaciji izlaze na kraju(to sam na forumu naučio) pa je dobro repove skupiti i vraćati u kazan sa sljedećim prepekom.
Jedino me muči zamisao da stavim takvu rakiju u bačvu od hrasta ili akacie (i ako sam često naletio da se ne preporuća)kako ti spojevi reagiraju na starenje od recimo godinu dana u ne baš novim bačvama kako se nebi prekrila primarna aroma.

Koje si muskatnih sorta upotrebljavao?
Jer imas neki favorit kod muskatnih sorta ili koja od one koje si upotrebljavao ima onaj prijatan miris a koja onaj jaci "miris parfema"?

ja sam radio tek jednu godinu sa Muškat ružom porečkom koja ima muškatnu notu ali sama po sebi mnogo blažu dok kod muškata žutog i otonela je izražena ta parfemska nota koju neki jako vole.

Hvala ti za pomoc!  :thumb:
Sad moram da vidim koje su nazivi te sorte kod nas u MK  :)
Ja bas volim onaj jako parfemasti miris muskatnih sorta.

Поштовање форумаши
Више година у назад правим лозову ракију, пробао сам са разним сортама грожђа и одговорно тврдим да је за добру лозову ракију најбоље грожђе РКАЦИТЕЛИ верујте на реч.

Pozdrav svima.

Znam da bi većinu odgovora na svoja pitanja mogao naći tražeći po forumu, ali kako radim skoro od mraka do mraka, malo sam kratak sa vremenom, pa molim dobre ljude da mi malo uskoće sa savjetom.

Naime ove godine umro mi je djed pa sam nasljedio od njega kotao za rakiju, prešu za vino, muljaču itd., ja nemam svog vinograda, ali oba djeda (oba pokojna) su ih imali, a ja sam jedini zainteresiran od sve familije da se to grožđe iskoristi.

Kako je tu puno raznih vrsta ne velikih količina odlućio sam se za odmah napraviti rakiju, a ne za vino pa od tropa rakiju kao su moji djedovi radili.

Danas sam izrolo (zgnječio sa muljačom) sve grožđe i dobio sam oko 450 litara materijala za rad.

Kako su odjenom svi oko mene jako postali pametni dobivam 100 savjeta svaki dan, pa sam ja mislio slijeti jedan od njih pa vas molim za kritike, i savjete vezano uz kako dalje.

Bilo mi je rečeno da sutra to sve isprešam i da u taj čisti mošt dodam 2 kile šečera za svakih 100 litara mošta i da to ostavim da fermentira.

Također su mi rekli da poslje mogu ostatak od prešanja koristi također za drugu rakiju, ali bez detaljnog objašnjenja kako.

Što da radim? Dali da postupim tako ili da prešam kad završi vrenje?

Do koliko da pustim da vrije prije nego idem peći? Sutra idem kupiti mošromjer po babo-u, da vidim koliko imam šećera.

Što je sa šečerom jedni kažu stavi šečer dobit ćeš više rakije, drugi kažu ne stavljaj šečer.

Glava mi hoće eksplodirat od svega toga.

Htio bih neki pameta i konkretan savijet, a mislim da sam na pravom mijestu.

Unaprijed hvala.

Pozdrdrav ljudi.Pre dve nedelje kupio sam 1000kg grozdja 600kg belog 400kg crnog.belo grozdje sam stavio u cisternu od 1000litra bez poklopca samo sam jednom daskom prekrio otvor a crno u 3 bureta od 120l sa poklopcemima koji sam samo poklopio odozgo!E sad ovako grozdje je odvajano od peteljke i nista nisam stavljao u njemu (kvasce,secer i td.) posle 7 dana sam merio nekim sirometrom siru i skala na njemu je pokazala 20% (valjda secera) vrenje kod crnog grozdja je pocelo posle 7-8 dana a ondra 2-3 dana je bilo burno vrenje koje je prelivalo ali nije mnogo danas se stisalo vrije ali ne toliko ima dosta i musice oko burad.danas sam ponovo merio siru pokazuje 15%.sto se tice belog grozdja u cisterni se vidi da se odvojila kominja od vode ali vrenje jos uvek nisam primetio,njega sam dana posle dve nedelje prvi put merio pokazuje 15% tecnost je bele mutne boje i ima mali ukus vinu!znaci uopste nisam mesao ni crno ni belo grozdje,zanima me dali je sve u redu i zasto crno grozdje vrije a na belo se stvorio poklopac od komine i ne primecujem vrenje (dal je moguce da kasni zato sto je u velikoj cisterni ili u cemu je problem?)temperatura u podrumu je od 15-20stepeni.svaka pomoc i odgovor bi mi dobro dosao,hvala svima!

Maneki!
Posto je ovo na temi lozovaca, a tvoje je opredeljenje da peces lozovu rakiju onda isprati tehnoloski postupak dobijanja lozovace a on je sledeci... muljanje grozdja (sa odvajanjem peteljki ili ne, i jedno i drugo je ispravno), fermentacija, destilacija i kraj, gotov proizvod je lozovaca. Savet da ispresujes kljuk je dobar jer olaksava destilaciju, mnogo je lakse destilovati tecnost nego prevreli kljuk. U ovom drugom slucaju dobijas vinski destilat koji je boljeg kvaliteta od lozovace. Ponovno nalivanje ispresovane komine i dodavanje secera je surogat lozovace. Kad se tice popravke secera to se obicno radi da bi se dobila jacina secera u siri oko 21 procenat i nije skodljivo.

Pozdrav I do tebe,@bokimiha,
Kod tvoje poruke #89, koje sam nekoliko puta pazljivo citao, primjetio sam samo par stvari koja se po meni cine ispravna, kod postupka pravljenje lozovace, a to je:


:)
Sve ostalo me zacudilo zasto si to tako napravio.
Evo ti moj najprijateljski savjet:
Imas toliko mnogo prvoklasnih preporuka i uputstva na ovom forumu koje samo treba pazljivo procitati.
Procitaj preporuke za ukomljavanje grozdja ili voca za rakiju od strucnjaka i prijatelja na forumu (kako sto je “bistrica” ,“peco50” i jos par od iskusniji clanova) i bit ce ti sve jasno ko dan, gde si pogresio i kako si trebao sve uraditi.
Veliki pozdrav od mene,

Hvala na odgovoru.prelistacu forum,nadam se da cu naci moje odgovore  ???  Veliki pozdrav a rezultate javljam za odprilike 3 nedelje,valjda ce do tad da bude spremno za kazan :scr:

Baš sve ostalo?  :D:

Nije lepo smejati se tudjoj nesreci ;D ako ti nije tesko u kratkim crtama objasni mi kako sam trebao da uradim? :scr:

Izvini, ali poruku uopšte nisam uputio tebi niti sam se tebi smijao. Uostalom vidljivo je iz citata kome je upućena. A ono što je napisano u prevodu bi glasilo: "Nije baš sve ostalo loše, ima još nešto ispravno ali si "propustio" da zapaziš".    

Tako je!
Mislim da je dobro i sto nisi stavljao secer u kominu!
@bokimiha, bistrica mene zeza  ;D!
Nemoj da se ljutis! :)
Mora sam malo truda da ulozis u tvoju "buducu" rakiju..... znas ono Leninov citat:"uciti,uciti i samo uciti(ili tako nekako)"
Probacu da ti kopiram neka pravila ukomljavanje ,koje sam i ja naucio na forum i da ti ih posaljem ako treba i po PP.
 :thumb:

Ma ne zasto bih se ljutio? >:D  :) Tu sam da bih nesto naucio mislim na neke osnovne stvari i svaki savet i kritika bi mi dobro dosli :-[ I ranije sam par puta pekao rakiju na isti nacin ali sto sam duze na ovom forumu shvatam da nista neznam za ovo treba znanja i skole.Ranije kupim grozdje izmuljam stavim u burad i nakon 5-6 nedelja pecem nisam uopste obracao paznju na burad a sada sam svakog dana baren dva puta dnevno u podrumu nadgledam dali ima neke promene. ;D Kvasce nikad nisam koristio i uvek je sve bilo ok nije zato sto necu da ih stavim vec zato sto ih ovde kod mene nema i zato ih niko i ne stavlja.

...ako smem da te pitam, odakle si? Nemoras mi adresu..zemlju porekla je dovoljno... :)

Kosovo Metohija   :thumb:

 :thumb:
Nije ti daleku ni Makedonija niti Srbija!Tamo ces sigurno naci dobre kvasce, enzime i prihrane.
Za sledecu godinu popravices lozovacu 100%  ;D :thumb:
Jer to sto si ove godine ukomio, nece ti biti neka rakija.

Nadam se da ce sigurno biti tako,izvrsicu na vreme pripreme sa vecom kolicinom grozdja :)

koje je vreme potrebno da lozovača odleži da bi mogla da se konzumira?
Inače radi se o prepečenoj lozovači, jačine 49%.

U principu bi se trebala moći konzumirati neposredno nakon destilacije, a kako vrijeme prolazi tako bi i dobivala na kvalitetu.
Vjerovatno misliš na zaokruženiji i kvalitetniji miris i okus koji se dobiva odležavanjem ili starenjem rakije, i onaj nestanak jače izraženih tonova novog destilata. To zavisi od svega onog što imaš u takvoj rakiji a što se nastoji dobiti ili izbjeći kvalitetnim tehnološkim postupkom njenog pravljenja. Na prepečenici uhvaćenoj na 49% je to jako dugo, a možda ni tada. Sve zavisi koliko si tolerantan na razne mane i nedostatke.
Možda ti ovo pomogne.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,153.msg19274.html#msg19274

Hvala bistrice na linku-u. Baš mi je ovo bilo potrebno.

Pozdrav,

Koliko vremena treba da grozdje prevri, isto kao sljiva ill brze?

Koja šljiva? Na kojoj temperaturi? Pasirana, sa dodanim kvascem, hranom za njih i sl.? I jedno i drugo može za nekih 12-15 dana, a može i 40...

Pozdrav svima!
 Imam nekoliko pitanja u vezi prepeka lozovace.Imam nekih 30-tak litara proslogodisnje lozovace jacine 50%.Nakon godinu Dana odlezavanja, ukus mi se ne svidja,pa bih hteo da uradim prepek.To sto znam je da trebam da je razblazim destilovanom vodom na nekih 20-25%.E,sad neznam dali to razblazivanje da uradim postepeno ili  odjednom neposredno pre destilacije.Druga stvar je izdvajanja prvenca,srce i patoke. Na temi proizvodnje jabukovace sam procitao da se prvenac odvaja nekih 0.6-1.2% destilata koji se prepice,a srce se hvata do 65%.Dali ovo isto vazi i za lozu?
Kakva su iskustva ostalih forumasa uvezi premazivanja medom kapak kazana(ono sto je peca50 napisao u prvom postu) kod prepeka.
Hteo bih da dobijem aromaticnu rakiju,prepek dosad nisam radio,pa ovih 30-tak litara bi taman posluzili za probu.

Jos nesto sam zaboravio da pit am,dali razblazivanje prepecene rakije se vrsi nakon destilacije,ili je potrebno odlezavanje nekog perioda?
 Hvala unapred!

Evo ti koristan savet:

Jon,hvala na odgovoru!
Dali na isti nacin treba da spremim rakiju koja zelim da prepecem , a je 50% ili to se radi jednokratno neposredno per destilacije?

Na prvu destilaciju nemoj rakiju prekidati ili hvatati toliko visoko na 50%.
Prvu destilaciju ides od 25%-32 max.Najbolje ti je 28-30%.
Za prepek mislim da nije pozeljno spustati rakiju za vise od 10 %,ali sad sta je tu je.Doteraj svoju rakiju na 28-30% I napravi prepek.Sledeci put neka tece prva destilacija do preporucane jacine,jer ti inace ostane previse koristan i upotrebliv alkohol u kazan koga nepotrebno bacas.

prvicno nisam planirao prepek,rakija sa jacinom od 50% bez izdvajanja frakcija sam planirao za konacnu upotrebu,ALI necemo da pijemo nesto sto mirise na neopranih nogu :doh:.Zato sam potrazio savet kako da uradim prepek.
Pozdrav!

pozz svima, nov sam na forumu, pre svega sam se registrovao da bi poboljsao tehnologiju pravljenja vina ali kada sam poceo da citam za rakiju tek mi sada nista nije jasno. Jedno mi nikako ne ulazi u glavu a na to ne postoji odgovor a procitao sam temu od pocetka, zasto prepek ostaviti na preko 25, 6 gradi pa smanjivati jacinu destilovanom vodom. Ja sam iz okoline nisa i toga ovde nema ovde svi prepecenicu ostave na 23 grada i ona sama spadne posle nekog vremena na 21. Moje pitanje je cemu destilovana voda? da li to ima neke veze sa ukusom rakije ili je nesto drugo u pitanju? i trece pitanje kako to smanjiti rakiju na ispod 18 gradi i to jos destilovanom vodom ko uopste pije takvu rakiju kad je to onda destilovana voda koja malo mirise na rakiju  :scr:

Svi oni koji su se odvikli od brlje.  :D:

E pa nije tako.Trebas čitati detaljno sve teme o rakije i postače ti sve mnogo jasnije.Na ovom forumu je to sve napisano vrlo razumljivo.Ako ti posle toga ne uđe -neboj se tu smo mi.  :)


Kontra pitanje: Dali si dosad nekad pravio destilaciju i probao taj destilat na lulu posle tih 25-26 grada u prihvatnoj posudi,sa kojom razređujes ili smanjuješ jačinu svoje rakije?Ako nisi,probaj je kad je na lulu negde oko 10-15 gradi, pa javi rezultat.

Ne “isparava” jačina ,nego se menja temperatura rakije.Sigurno ti je rakija na prvo merenje za 4◦C toplija od drugog merenja.Od tamo ti se javlja razlika u jačini.

Dobra konstatacija! Ima veze sa ukusom.Kad probaš patoku bit če ti sve jasno.

 
Destilirana voda nema ni miris ni ukus, ako je ispravna.

Mislim da sam ti za sad odgovorijo na sva pitanja.  ;D

Ok rzumeo sam poentu da ona slaba rakija kvari ukus pa zato dodajete destilovanu vodu koja je neutralna, mada je odgovor mogao da bude sa majne sarkazma. Sto se tice merenja jacine nisam mislio da merim rakiju vrucu i hladnu pa da uporedjujem jacinu nego da rakija posle godinu dana u buretu sa 23 spadne na 21 grad. Jos jedno pitanje da li je zdravo piti destilovanu vodu i u kojoj kolicini?

Nema ovde sa moje strane sarkazam.
Ima samo dobra volja i zelja da ti pomognem.
Opet ti mene pogresno shvatas.
Dali si merio temperature rakije kad si merio alkoholometrom?
Rakija se meri najtacnije sa toplomerom ugradjen u alkoholometrom i to na temperaturu od 20 C.
Ako je temperatura vise od 20C ,alkoholometar pokazuje jacu vrednost.

M123, to sto popijes sa rakijom je mala kolicina destilovane vode i sasvim sigurno je manje stetno nego ista kolicina patoke koju popijes ako "razblazujes" rakiju patokom.
U svakom slucaju ne skodi zdravlju a pijes kvalitetniju rakiju, u svakom smislu :whistle:

u prošlu subotu sam peko lozu prema savjetima sa ovog foruma. kada sam prepecao prestao sam na 16 gradi i to što je išlo poslije ostavio kao patoku. jačina prepečene količine je bila 26,5. ostavio preko noći i ujutro izmjerio 25. sa destiliranom vodom skinuo na 20 gradi. svi koji su je do danas probali samo se oblizuju i kažu dooooobraaa.  :)

Trazim gde je na forumu ali ne mogu da nadjem odgovor a znam da sam negde procitao.
Danas cu prepicati lozovu rakiju. Imam 60 l. meke rakije , na 38 % , prihvatacu je dok na luli ne krene 45 % , (racunam da ce biti 25 / 27 l.) a ostalo ide u patoku.
 E , sad. Negde sam ovde procitao da se ta patoka skuplja ( tj. vise patoka , od svih rakija, ako se dobro secam) , pa se vrsi ponovo prepicanje takve smese. Mislim da je Sale pisao o tome pa bih zamolio njega , ali i sve ostale odavde koji znaju odgovor ,da mi odgovore ili da ostave link do odgovora , sta da radim sa patokom , tj. vise njih jer cu imati i patoku od jabuke , kruske i grozdja.
Hvala unapred.

Ако можеш да набавиш епонит (активни угаљ) третирај патоку (све врсте које имаш).
Оточи и процеди кроз крпу па препеци.
Одвајај првенац (са њим пери прозоре) и патоку.
Добићеш ракију са слабом аромом и укусом, али и без неких јаких мана.
Од такве ракије можеш да даље добијеш, боље речено да произведеш разне траварице,
кимоваче, клековаче...
Јаким зачинима надокнадиш недостатак карактеристичне воћне ароме и имаш пиће
које " може да прође".
Може и овко добијена ракија (не зачињена) да се помеша са средњом фракцијом, али не мешати
патоке од разних врста воћа.
То неће да поправи "срце" ракије али је боље него не одвајати патоку.

Моје скромно искуство ми каже да је најбољи начин ипак прича са зачинима, експериментиши
може да буде интересантно.

Zahvaljujem na odgovoru!
Za sada samo sakupljam patoke , svaku zasebno , a posle cu videti sta cu sa njima. Interesantna mi je stvar sa zacinima , pa cu gledati da to isprobam.

Od oko 230 l. komine od grožđa Merlo ( nije otakano vino i nije dodavan šećer) imao sam 60 l meke rakije ( skupljana do 5 % na luli , 38 % u zbirnoj posudi ) a onda  27 l. prepeka u zbirnoj posudi na 73 % ( skupljano do 45 % na luli). Dodavanjem 11 l. destilovane vode sveo sam jačinu na 51% . Vatru u kazanu nisam forsirao , otprilike mi je trebalo 3 sata za meku i 3,5 za prepek ( kazan je od 100 l. Alambik)
Prvi put sam radio po savetima ljudi odavde , sa foruma  i vrlo sam zadovoljan dobijenom lozovačom - ukusom i kvalitetom.

Citao sam o pravljenju lozovace,ja bih ove godine kupio 200kg grozdja i ispekao rakiju ali ne bih pravio vino vec sve u rakiju,znaci kominu bih pekao,interesuje me koliko dugo treba da drzim grozdje u buradima da dodje do fermentacije?I prilikom pecenja i prepeka da li dodavati vodu ili ne dodavati a ako se dodaje kada se dodaje?Hvala unapred

Dobrodošao dubansr. Fermentacije izmuljanog grožđa na temperaturama oko 20 stepeni traje nekih 10-15 dana.
Voda se sipa samo u tabarku, a u kazan fermentirano grožđe, i meka rakija u drugu destilaciju prepek.

Ja sam ovde negde procitao da se sipa voda u kazan prilikom prve destilacije da ne zagori grozdje tj komina,zato sam pitao,hvala na odgovorima

Pozdrav svima,

nov sam na forumu pa evo i jedno pitanje: jel mi može neko savetovati ili preporučiti enzim i kvasac za lozovaču ? Pregledao sam temu ali nisam našao odgovor na ovo.

Pročitaj ovu teme ako nisi,

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1213.0.html

biće ti mnogo jasnije šta i kako, pa onda pitaj šta ti nije jasno:

Sad je jasno. Hvala lepo.

Pozdrav,moze li odgovor na pitanje 169?Hvala unapred

Već si dobio odgovor na 168, ali nije problem i na drugi način.
Cilj i namjera u destilaciji je koncentrisanje alkohola i isparljivih aromatskih materija, a umanjenje vode i svega onoga što bi štetno djelovalo na miris i ukus rakije. Zašto bi se sada radilo nešto što je očigledno u suprotnosti sa ciljem i namjerom, a ujedno bi i dodatno štetilo aromatskom kvalitetu rakije.

Kako je bolje peci lozovacu:cediti presom i peci samo vino ili sa grozdjem tj sa zrnima i kosticom
.Koja je razlika u kvalitetu dobijene rakije?

Od fermentiranog masulja-kljuka (pokožica, meso bobice i košpica) se pravi loza, a od šire (soka od prešanog grožđa) destilat iz koga se odležavanjem u hrastovim buradima dobija vinjak (konjak). Ako to radiš nakon fermentacije onda je neka varijanta jako bliska lozi. Fermentacija je pored izbora sorte grožđa ključna riječ u ovom svemu, tako da u ovoj varijanti destilacija ne bi gotovo ništa promijenila kod ovog karaktera loze kao rakije. 

Shvatio  :thumb:

Pozdrav ljudi,
ove godine cu prvi put praviti lozu. Procitao sam temu,ali ne nadjoh ovo - koliko otprilike da kupim grožđa da bih imao za kvalitetan prepek? Kazan je od 100L...  Zatvoreno vrenje, enzimi,kvasac itd se podrazumevaju... Kontam da treba da dobijem oko 70L meke rakije... Napisao je neko da je od 230L komine 60L meke na 38% ... Da li je to previše jaka meka rakija? Jer preporuke su da ne bude vise od 30% za ostalo voće... Recimo, kupim 200kg grožđa, koliko će to litara komine biti kada se izmulja? kod breskve, kruške i jabuke sam ušao u štos po ovom pitanju :-)
I ako može koje sorte da iskombinujem? Ne bi mi bilo teško da idem na više mesta po različite sorte, jer u blizini ima više vinogorja :-)
hvala

Obzirom da nemam muljaču, ručno odvajam zrna i cedim ih šakom?  Mislim, postoji li neki lakši način, ali da ih ne gazim nogama, ne sviđa mi se ta ideja  :)

Kod grožđa ti je odnos da tri kazana prve destilacije daju jedan kazan za drugu destilaciju, pa je najprostija matematika 300 kg za tri kazana od po 100 litara.

Ako ipak želiš preciznije onda uz pomoć Arhimeda trebaš odrediti odnos težine i zapremine pojedine sorte grožđa. Peteljka ti varira u zoni 3-8% pa i nju moraš izvagati.  :D:
 
Za grožđe ti je gornja granica meke rakije na 32 stepena.

Izbor sorta grožđa prije svega zavisi od željenog profila loze. Ako pucaš na aromatičnu lozovaču onda idu i takve sorte grožđa: muškat hamburg,  muškat otonel, traminac, ili tamjanika i neke slične koje se gaje kod tebe. Za onu neutralnu lozu gdje ne dominiraju muškatne arome idu takve sorte grožđa.

Za gazanje ne računaj na mene, jedva stignem i na forum. Sezona je destilacije.  :)

Pekao bih lozovaču od mješanih sorti bijelog grožđa (sivi pinot, chardonnay i direktor). Nije idealno ali to je jedino što mogu lako nabaviti...

Razumiju se maksimalno zdravo voće, odvajanje peteljki, anaerobni uvjeti fermentacije...

Zanima me:
1. Da li je opavdano lagano sumporiti kljuk ako se bere u subotu, a tek u nedjelju (24 sata kasnije) mogu dalje raditi. Tj. tek za 24 sata bi mogao dodati H2SO4, kvasce, hranu... Ako da - koja je preporuka za maksimalnu količinu?
2. Da li je za grožđe potrebna korekcija pH na 3.2-3.3
3. Je li potrebno dodavanje pektinaza (npr. Lallzyme HC) vidio sam preporuku male količine - 0.5 g / 100 kg
4. Da li je u redu kvasac Uvaferm CM 10g/100kg + dohrana s Fermaid E 20 g / 100 kg
5. Ima li posebnih preporuka za jačinu rakije u prihvatnoj posudi? Mislio sam ići na 27-28% kod prvog i 68-70% kod drugog pečenja?

Ima puno pitanja ali sam zadovoljan i s DA/NE odgovorima  ;D

hvala i pozdrav svima!

1. Ja nebi stavljao sumpor. Ako ti je grožđe u gajbama bit ce ok.
2. Ako si siguran u tocnos smanjivanja, namjesti
3. To ja nebi
4. Kvasac je dobar hranu dodaj na startu

a kolicinu kvasaca stavi ovisno kako ih prpremis. Za biti siguran drzi se uputa na pakiranju.
5. To ce ti ovisiti o kolicini secera u grozdu ako se drzis stanudardne duple destilacije. Ako dobis ove jacine bit ce super. Ja za drugu destilaciju ne gledam ukupnu jacinu nego izlaznu jacinu u zadnjih pola litre i oko 60 posto kusam da odredim kraj.

Lovranski je odgovorio pa ću samo staviti dodatni naglasak na već istaknuto.
2. ovo grožđe već ima taj ili nešto manji PH, a u principu se kod grožđa ne namješta pH,
5. Da zavisi od količine šećera i preporučuje se u zoni od 28-32 za meku rakiju, kada na luli bude 3-5. Druga je na 70-72 u posudi  ili kako lovranski reče, u zoni 58-60 na luli. Više šećera jednako jači alkohol, pa je parametar za gornju zonu od nabrojanih elemenata cca. 32-3-58, ili za donju 28-5-60.

hvala na brzim odgovorima! 

za prvo pitanje nisam bio dovoljno precizan... dakle nije da bi grožđe stajalo 24 sata, nego izmuljano grožđe bez peteljke...
drugim riječima, kvasce i hranu mogu dodati tek nakon 24 sata...je li to problem?


 

Ne.

Pozdrav forumasima!
Inače pravim svake godine vino a svake pete lozu. Imam tonu vranca i tonu zlatne smederevke, zgnječeno u posebne badnjeve, dati enzimi,kvasci i hrana. Danas je zavrsena fermentacija pa cu ovih dana da pečem. Moj prijatelj koji peče svake godine četiri tone grožđa (do duše i rasproda za godinu i pol), drži lozu u inox buradima za vino. Pošto sam ja kratak sa bocunima za rakiju (imam samo 3*54l) da li je u redu da i ja uradim kao moj prijatelj, ili da kupim inox za lozu?

Možeš ga slobodno koristiti kao zamjenu za staklo u čuvanju rakije.

Hvala Bistrice.
Nisam htio da mjesam vranac i smederevku, to su dvije sorte koje su u hercegovini najvise zastupljene u pravljenju loze, kada ispečem hoću da ih posebno lagerujem i pratim njihov razvoj. Imam dosta inox buradi za vino pa mi je sad lakse da to i uradim.

Još jedno pitanje. Da li je dozvoljena kupaža loze kao i vina, ako jeste kada je najbolje to raditi.

Da, može se raditi. Nema ograničenja u pogledu vremena. Može čak i u kazanu za prepek da se pomiješaju meke rakije. U pitanju su samo manje ili veće nijanse.

Hvala Bistrice, tako i sam računao, sve zavisi od prvog destilata šta ćee da ispadne, pa ću onda da eksperimentišem.

 :thumb: Da, tako je najbolje, a ima se i uvid u ono što se uradilo.

Dobar dan!
Muci me jedan problem , te sam resio da ga podelim sa vama, jer ja nisam pametan sta mi je ciniti. Elem, u utorak smo obrali malo grozdja sa vinjaga oko kuce, cirka oko 80 Kg. Malo je beli otelo , mada ima nesto i  kardinala. Kako sam morao hitno nesto poslom da odem na jedno sat ili dva , ostavim coveka da to sve lepo obere, izmulja i da ostavi u bure, tek toliko da ispecem malo loze za sebe. I , sta se desi.. Dok sam bio odsutan, covek lepo to sve izmuljao, sa peteljkama sve zajedno , kako sam mu i rekao, ali nasao se on bas pametan pa je dodao i enzim , kvasac i hranu za kvasac. Do duse , to je uradio korektno, u propisanoj kolicini i adekvatan nacin, jasno je istaknuta tablica kao i uputstvo za koriscenje, odstampana na A4 papiru. E, sad ono glavno. Dodao je secera 2 Kg i vinobran , i to u kolicini od 10 gr na 10 kg grozdja , sto bi znacilo oko 80gr ukupno.. Kad nisam umro u trenutku kad mi je rekao. :'(  Pitanje glasi, da li ce prevreti komina i kada, moze li se peci lozovaca i kakvog ce to biti kvaliteta ? P.S. Da li dobijam nesto time ako iznesem kominu iz prostorije za vrenje na ovo jesenje sunce, zarad pospesivanja vrenja na vecoj toploti? Tacno nisam pametan sta mi je ciniti...

80g na 80l. Uzas. To bi bilo dovoljno sumpora za 800l. Ja to vino nebih pio. A za rakiju ne stavlja se uopce vinobran a kamoli toliko.
Eventualno sa trostrukom destilaciom i velikim odvajanje prvenca u obe destilacije. Imao sam takvu, doduse malo blazu, varjantu i rakija je bila za likere ok. Sto ces ti sa tih 80 kg izvuc? Ja se iskreno nebi niti trudio sa time.

Dali to uopce vrije

Tesko da ce ovde biti alkohola za destilaciju i/ili vino, to je previse sumpora za bilo koji kvasac.

A koliko vremena treba da se veze sav taj slobodan SO2, ne znam...

Zao mi je to sve baciti. Cekam jos Bistricu da se javi, a sto se tice vina, ma neka bude samo za lozovacu pa cu biti sretan. Nije mi problem da vrsim i tri puta destilaciju, samo da bude nesto od toga. Hvala vam za javljanje u svakom slucaju.

Nema se šta čekati, znaju sagovornici o čemu pričaju. Najjeftinije je sve to baciti. Pokušaj pokretanja fermentacije bi bio zahtjevniji pa i skuplji, a kada bi je i pokrenuo šta bi mogao očekivati od takvog "vina". Pogotovo od rakije jer se kod njenog pravljenja ne radi sumporenje, nikako.  

Znaci bacanje? Postoji li iole neki nacin da se to iskoristi, makar ako moze da se napravi sirce , pa i to ne bi bilo lose na kraju krajeva? Bistrice, a i vama ostalima jos jednom hvala. Odgovorite mi samo ovo u vezi sirca.

Sirće pogotovo ne može. Za njega je nakon dobivanja vina potrebna aktivnost bakterija za preradu alkohola. Bakterije su neuporedivo osjetljivije na uticaj sumporenja.

Hvala Bistrice. Definitivno je ovde esencija znanja. Nista, idemo u bacanje. Pozdrav i svako dobro.

Sta da radim, da li da pecem ili ne jos? Stavio sam vranac i kratosiju da fermentira prije 17 dana, grozdje je imalo 22 slada, stavio sam enzime i kvasce sve po propisu i zatvorio kacu. Vrijednos na refraktometru se ne mijenja vec 4 dana, pokazuje 7 briksa. Mjerio sam alkohol vinomjerom i pokazuje 13% sto se poklapa sa vrijednoscu secera prije fermentacije ali kad se oslusne u kacu se cuje blago pucketanje kao da jos radi. Da li da pecem sjutra (za vikend) ili da cekam sledeci jer ne mogu radnim danima.

Hvala na brzom odgovoru. Ako refrektometar pokazuje 26 briksa koliko je to procenata secera u grozdju i koliko ce dati procenata alkohola? Ovo pitam jer vjerovatno u necemu grijesim.

 :thumb: Ma tu si negdje, nego sam ja nakon cijelog dana provedenog pored kazana „vidio" šećer i pored brojke 13 gdje u stvari piše alkohol. Zato sam i brisao poruku prije nego ti vidiš pitanje postavljeno u njoj. Očito sam kasno uočio svoju pogrešku u čitanju.

Ono da nemaš šta čekati nakon 4 dana stoji i pod dejstvom alkohola na moje organe opažanja.  :D:

Zdravo svima. Zanima me da li je normalno, pre nedelju dana sam muljao grozdje i izmerio istog dana grozdje je imalo  22% secera u pitanju je crni burgundac, danas posle tacno nedelju dana secer je 6%. Temperatura klnuka je 30°. Cini mi se da je previse brzo komina prevrila.
Ima dosta musicica, nema nikakvog neprijatnog mirisa i ukus vina je ok. Zanima me vase misljenje i da li je sve ok?

Sve normalno na toj temperaturi.

Hvala na odgovoru. Veliki pozdrav. :thumb:

Pozdrav !

Pošto sam neko vrijeme proučavao teme na forumu, a u međuvremenu se i prihvatio prve destilacije grožđanog kljuka (8 kazana po 60 l), evo sada javljam rezultate..
U prosjeku sam od 60 l kljuka dobivao oko 13 l rakije jačine od 35 do 50 %. Nisam odvajao frakcije već sam lovio sve do cca 5% na luli.
Nisam odvajao vino, već sam pekao pravu lozovaču.
Destilat je kretao sa 75% alkohola nakon 1,5 sati od loženja. Gorivo je bilo plin u boci i trošio sam po kotlu pola boce jer je proces po kazanu trajao oko 8 sati.
Zadovoljan sam sa količinom i prvim dojmom o dobivenom destilatu (miris, okus, boja prozirnost...), ali imam jedan problem..

Naime, nigdje nisam naišao na podatak kako da priredim dobiveni destilat za drugu destilaciju. Konkretno mislim na jačinu alkohola koja treba biti oko 30%.
Pošto je prosjek moje meke rakije oko 42%, ne znam da li i sa čim trebam razrijediti destilat prije druge destilacije ?

Pošto je brzina destilacije bila oko 2 l/h, da li i u prepeku mogu očekivati istu brzinu ili ne ?

Zbog temperature (dolaze minusi) bih sutra radio prepek pa bih molio da mi odgovorite ako možete. Da li će biti nekih značajnih umanjenja u kvaliteti pošto nisam stavio meku rakiju na odležavanje ?

Znači imam cca 105 l meke rakije jačine 42-43 % pa mislim da bih to u dva kazana mogao riješiti.

Na što najviše pripaziti ?

Možda previše pitanja, ali u ovom trenu ti podaci bi mi dobro došli  :thumb:

Unaprijed hvala !

Nešto si joj skroz čudno radio jer nema logike za ovakva variranja jačine meke rakije, ali šta je tu je.
Iduću put hvataj je maksimalno na 32 stepena. Na tu istu jačinu sada vodom spusti jačinu svoje meke rakije.
Brzina joj uvijek treba biti 5l/h jer je ovo 2 štetno za kvalitet, kao što je štetno i ono brže od 5. U obe destilacije.
Najkvalitetnija se rakija dobiva kada druga destilacija ide odmah nakon prve, bez ikakvog odležavanja meke rakije.
Uhvati rakiju na 70-72 stepena jačine.

Grožđe je brano 21.10., nisam mjerio šećer, ali ga je bilo poprilično. Vrenje je teklo dobro, ali u manjim bačvama od 100 l bolje nego u većim od 200 l.Možda je tu ta razlika u postotku alkohola.
Nije mi jasno ovih 5 l/h, jer moj kazan ima 60 l zapremnine kljuka pa bi to bilo prebrzo..mislim
Znači mogu razrijediti do 32% običnom vodom?
Ok, hvala na odgovoru i pozdrav!

To je za svakih sto litara stavljenih u kazan pa je za tvoj od 60 litara to 3l/h. Bez obzira što je razlika 1l/h nemoj smetnuti sa uma da kod 2l/h destilacija traje 50% duže nego kod 3l/h.

Da, možeš vodom.

U redu i puno hvala, javit ću rezultate..

Na koliko se prekida hvatanje patoke u prepreku lozovače i kako je najbolje iskoristiti tu patoku?

Patoka se hvata, prikuplja, do konačnog iscrpljenja alkohola, ili okvirnih 2-3% na luli.
Pomiješa se sa prvencem i ide ponovno na drugu destilaciju gdje se istim principom odvajaju frakcije i dobiva rakija drugorazredne kvalitete.
Takva rakija može dobro poslužiti za likere, maceraciju i sl.

Hvala na odgovoru, znači može za likere.. pa ustvari ja i namjeravam skoro pola dobivene rakije upotrijebiti za liker od aronije i možda još neki..
Najveći mi je problem sada što moram čekati dok ne svedem rakiju na pitku jakost, ali takav  je proces.

Danas sam odradio drugi kazan prepeka i od 60 l meke rakije (30%) po kazanu dobio sam 19 l rakije jačine 71%. Ne znam da li je to u redu, ali ja sam zadovoljan... za prvi put.
Inače, malo mi je procurio kazan na bočnoj strani pa sam dio rakije prepustio vjetru.. :whistle:.
Sve su to početničke muke koje valjda moram proći da bih se kasnije toga mogao sjećati, možda u nekoj budućoj priči sa unucima, dok ja sjedim i ispijam prvoklasnu lozu..

Skoro zaboravih, sutra pečem treći kazan prepeka i to je za ovu godinu što se tiče lozovače gotovo.

Još me čeka 60 kg jabuka na vrenju u podrumu pa ćemo i to probati.

Da takav je proces za ukupnu količinu, ali ti to ne smeta da jednu litru svedeš prijekim postupkom na pitku jačinu i probaš šta si u stvari dobio. Malo zanemariš efekat brzog miješanja kroz onaj manje izraženi metalni ukus, ili "mineralni" efekat i to je sve. A sutradan već bude i bolja. Ja svaki put na kazanu probam, i pijem isključivo novu rakiju, svedenu u jednom koraku.   

Sta mislite koja je bolja sorta grozdja za cistu "belu" lozovacu Vranac ili Smederevka?

Od Smederevke sam dobio vrhunski Vinjak mnogu bolji nego od Vranca ali sada bi pravio pravu lozovacu.

Što se tiče same Smederevke ne znam kakva je u lozovači. Imala sam priliku da probam lozu od Župljanke u kombinaciji sa Smederevkom i utisak je bio pozitivan, blago aromatična i mekana. Ono što je moj generalni utisak je da su bjele sorte zahvalnije u destilaciji od crnih. Pre svega, zbog bojenih materija i tanina, a kod Vranca tu je i visok sadržaj šećera pa  početni materijal za destilaciju ima preko 12vol% nekad. Vranac je posebno bogat bojenim materijama, i koliko to zna biti adut kod vina stvara osećaj kako ja volim nazvati "drskosti" u rakijama.Probala sam razne kombinacije sa njim,od destilacije samog vina, preko destilata sa različitim odnosom vino-komina, u kombinaciji sa Kratošijom, do destilacije samog kljuka odmah nakon fermentacije. Iako dvostruka destilacija na kazanima mi je dala najbolji rezultat njegova priroda je takva da se ta "drskost" na kraju ne da, pa je rakija nekako robustna. Mada, da li je to navika podneblja ili njegov afinitiet kod rakije kod nas ima dosta onih kojima kao takva odgovara.

Posto se ta drskost neda eliminisati, onda se pribegava njenim maskiranjem.

 Pozz

Hm,a kako se drskost maskira? :)

Inače sam jednu kombinaciju sa procentima komine i vina,koja mi je bila najprihvatljivija spustila u hrast.Nakon 6 meseci jeste mekši i pitkiji,a i drskost mu posustaje.

Ta drskost potice od teskih i gorkih tanina, sto znaci treba ih eliminisati.  :)

Jednostavno je takva sorta, sa specifičnim polifenolnim profilom. Prema nekim ispitivanjima ima 2 gena više zadužena za antocijane od caberneta.
Kod lozovače gde se ceo kljuk podvrgava destilaciji, manji izazov bi mi bio da promenim sopstvenu krvnu grupu  ;D nego njemu profil.  :)

Interesantan podatak !

Da,posebno što ga nisam ispravno formulisala. ;D :) Nema dva više,nego za razliku od njega i drugih crvenih sorti koje imaju jednu kopiju gena za boju,on ima dve.Otud je i Vranac. :)

Ove godine ću raditi lozovaču od traminca. Neznam ništa o berbi traminca, no čovjek kod kojeg kupujem mi je savjetovao da kod njega dođem pred kraj berbe. Da je za vino loše ako su seceri na maksimumu jer onda nedostaju kiseline, ali da je meni za destilaciju bolje pričekati maksimalne šećere na kraju berbe...

Zanima me da li ova jednostavna logika drži vodu??

Hvala svima!

Logika obratna.  :)

pa da... imao sam neki čudan osjećaj glede te njegove preporuke...
Znači kad on sebi za vino, tad i ja sebi za rakiju. :thumb:

Hvala na odgovoru

Kad ti sam znaš šta hoćeš, prodavac ne djeli savete.
Najbolje bi bilo da sam pratiš grožđe koje ćeš uzeti.

Što se tiče šećera nekih 18 bi bilo optimalno.
U slučaju šardonea koji sam ove godine uzela za lozovaču, kiseline su rapidno padale u odnosu na porast šećera, s tim da je podneblje tome dalo dobar doprinos.

Ove godine imam u planu lozovaču od Muškata žutog. Završavam pripreme, imam u planu qa23 i 1118 kvasce i pripremiti ih 24h prije muljanja (dvije posude normalno).
Išao bi sa aksorbinskom kiselinom 5g na 100kg grožđa? Kod temperature fermentacije što mi preporučate.
Ja sam do sada uvijek išao na 17C od početka do kraja dali da, sada, nakon 72 h podignem na 21C ili ako mi ravnomjerno pada šećer da pustim.
Hranu ću na početku i nakon 1/4 fermentacije 20g u startu 10g kasnije.
I malo me muči temperatura dropa koji se digne na vrh posude za fermentaciju mada mislim baciti oksidirali dio pa bih tako možda doskočio tom problemu (ili da ga probam u startu potopiti nekom rešetkom, mada mislim da neće biti baš lako to izvesti?)

Grožđe nikako ne bi trebalo imati preveliku količinu šećera. Pogotovo ne bi smjelo imati niske kiseline. Ne samo zbog nižeg pH u fermentaciji i destilaciji  nego i zbog njihove ukupne količine, međusobne proporcije, pa i količine same vinske kiseline. Njena relativna vrijednost zrenjem opada, a dodatno značajno pada i kod mladog vina uslijed taloženja njenih soli. Vinska je važan faktor uticaja u destilaciji. Nastaje više ostalih estera, odnosno povećava se njihova proporcija u odnosu na etil acetat. Jedna od jako bitnih stvari kod esterskog profila arome pa i arome rakije uopšte. Zrenjem grožđa padaju kiseline prestankom procesa nastajanja, razrjeđivanjem soka grožđa,  njihove  razgradnje  i zbog prelaska kiselina u šećere pa bi grožđe za rakiju u stvari najčešće trebalo brati nešto ranije nego za vino. Pod uslovom da se ne pretjera jer onda postoji opasnost od negativnog uticaja jedinjenja tipa heksanola, heksanala. Onih neugodno kiselih, reskih, travnatih i zelenih nota grožđa i ostalog voća koji ostavljaju značajan trag u rakiji. Normalno u smislu negativnog uticaja na njen kvalitet.        

Prvih 50-72h je bitno da bude ta temp zbog viših alkohola odnosno tijela buduće rakije.Nakon toga se temperatura fermentacije diže na 21C radi estara.

Ne treba ništa da potapaš jer taj gornji sloj štiti kljuk,samo kasnije skloniš.

Nepreostaje još samo sve to izvest :thumb:
Sitnica :)

Postavio sam bio ovo pitanje u temi uslovi za kvalitetnu fermentaciju
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1480.msg71837#msg71837

Bistrica je odgovorio isto kao prvi deo citiranog...

Drugi deo je ono sto me je vise interesovalo,
kada i koliko menjati temperaturu fermentacije, i zbog cega?

Predpostavljam da nije isto kod razlicitih vocnih vrsta, pa odgovor bi
mozda vise lezao u temi koju sam pomenuo.

Bistrica nije bio raspolozen da ide u detalje, a ovo je
jedna od retkih stvari koja nije detaljnije napisana na forumu,

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1480.msg71841#msg71841

Dakle nije uvek, i nije samo da bi se sprecila otegnutost fermentacije,
za sada vidim da je i zbog stvaranja estera, samo nije navedeno koliko dugo...

Ovakvo pisanje je već viđena teška demagogija u vidu polemičarske prostitucije pa ću morati redom po citatima.  
Već je odgovoreno jasno i precizno da ne može preciznije.:“Uvijek je to 15-17 osim ako u kasnijoj fazi treba uticati na dinamiku zbog rizika njene otegnutosti. Kako bi se spriječio nastanak onog što ne bi mogli u dovoljnoj mjeri umanjiti kvalitetnom destilacijom.

Napamet pretpostavljaš, ili žargonski rečeno lupetaš. Iznosiš ono što ti prvo padne na pamet bez ikakvog utemeljenja jer za pretpostavku nije dovoljno samo imati želju i namjeru nego utemeljenje u znanju i iskustvu na osnovu kojih se redaju činjenice koje onda služe za provjeru validnosti pretpostavke i konačno donošenje zaključka.

Bez obzira što inače nisam raspoložen za praznu priču odgovorio bih ti da si me bilo šta pitao, a naprosto nisi što se vidi i na samoj temi. Radiš totalno besmislenu zamjenu teza jer nisam ja taj koji se ušutio i prestao pisati na temi nego ti. Dakle, nije do bistrice nego do tebe, odnosno nepostojanja ikakvog pitanja.
Ako sada pitaš onda je odgovor da nema dalje jer je nemoguće detaljnije. Stvar je u ovom segmentu ispričana do kraja. Uvijek je riječ koja uvijek ima isto i nepromijenjeno značenje. Normalno da ovdje iza nje stoji priča o voćnim rakijama:“ Uvijek je to 15-17 osim ako u kasnijoj fazi treba uticati na dinamiku zbog rizika njene otegnutosti. Kako bi se spriječio nastanak onog što ne bi mogli u dovoljnoj mjeri umanjiti kvalitetnom destilacijom.

Dakle je jaka riječ koja se izgovara nakon niza argumenata ili opisa neke pojave kako bi se istaknuo akcenat priče, uobličio odgovor ili zaključak zbog opasnosti da sagovornik ne vidi drvo od šume. A gdje je ti izgovaraš? U pustinji besmislenog niza navoda iz kojih ne raste ni travka a kamoli drvo koje će formirati šumu.
Dakle, slinaviš, lupetaš i tjeraš me bez veze na priču o nekorektnoj i nedoličnoj komunikaciji. Ne znam iz kojih sve pobuda, što i nije bitno, umjesto da jednostavno pitaš ono što te zanima. Ako te već toliko zanima.

Normalno de je navedeno i koliko dugo. Do kad bi bilo nego do kraja fermentacije kada već spominjemo dinamiku zbog rizika njene otegnutosti. Takve stvari se dešavaju više što se više približavamo njenom kraju.
Ako te zanima uticaj temperature na nastajanje različitih estera u fermentaciji i njihovu posljedičnu koncentraciju u rakiji onda jednostavno pitaš.  :)  

 :doh:
Cini mi se da se Bistrica treba malo iznervirati, da bi dobili odgovor
na ono sto zelimo, pogotovo ako samo naslucujemo da tu "ima jos necega".
Tako sam vec i pisao, "naslucujem..." i rekao bih imalo je osnova.

Bistrice, ne znam zasto mislis da mi koji ne znamo dovoljno o celom procesu
uvek znamo tacno sta da pitamo, dozvoli da nam instikt govori
da tu ima jos necega.

"utemeljenje u znanju i iskustvu" pa... nema ga!
Otuda i pitanja koja se oslanjaju na predosecaj.
Nije velika cena, da progutam da lupetam i jos po nesto, ako dodjem
do odgovora koji me zanima.

U nekoliko postova vec nastojim da saznam, (ali ocigledno ne i da pravilno
pitam), upravo ovo;
"Ako te zanima uticaj temperature na nastajanje različitih estera u fermentaciji i njihovu posljedičnu koncentraciju u rakiji onda jednostavno pitaš."

Evo pitam, i  jos, ne samo u vezi estera, vec i sta je jos to sto daje miris,
a jos vise me interesuje, sta je to sto daje ukus,pre svega vocni od kog radimo, u krajnjem proizvodu, destilatu.

Naslutio sam (rekao bih ispravno), da to direktno zavisi od temperature fermentacije u odredjenom periodu njenog trajanja.

Sada mi se opet cini da sam postavio preopsirno pitanje...

Stvar je u tome, da ako pratimo savete i preporuke, redom i detaljno, nema razloga za brigu, dobicemo destilat i bolji od onoga sto smo se nadali.

Ponavljam, jedino je ostalo ne doreceno,kako uticemo na miris (ako sam razumeo, visi alkoholi), i ukus (?,esteri), a meni zvuci
da je to upravo temperaturni rezim fermentacije.

Banalizirajuće, krajnje neozbiljno, pa čak i nedopustivo.
Nema tog određenja za bilo šta kompleksno poput vina, rakije, piva, voćnog sirćeta i još mnogoštošta. Nije to prosta tablica množenja koja uvijek daje identičan rezultat. Ne čine njihov miris i okus samo neka specifična jedinjenja nego je to sveukupna simbioza i interakcija par stotina jedinjenja koja se nalaze u tim pićima. Mogu se razvrstavati i dijeliti u različite grupe. Po porijeklu ili mjestu nastanka, pa potom i po hemijskim ili nekim drugim grupacijama. Mogu se razvrstavati na one od pozitivnog i negativnog uticaja u zavisnosti od njihove koncentracije. Mogu se evidentirati po pragovima osjetljivosti kako pojedinačnih jedinjenja tako i po grupama koje mogu dati sinergetski efekat. Mogu se određivati njihovi okviri, poželjne minimalne i maksimalne doze u nekom piću. Mogu se navoditi interakcije međusobnih odnosa i proporcija najvažnijih grupa jedinjenja. Mogu se nabrajati i neka specifična jedinjenja bez nekog aromatskog uticaja ali sa jakom sposobnošću maskiranja drugih jedinjenja. Mogu se navoditi ona koja u svom čistom obliku daju jako prepoznatljiv i upečatljiv miris ali u rakiji i vinu ne postoji veza između te mirisne senzacije i koncentracije upravo tog jedinjenja. Sve to i još mnogo toga može ali se ne može reći kako su samo neka od njih presudna a oni ostali nisu. Presudno je njih par stotina zajedno od kojih jedinjenja u 100 puta manjim koncentracijama mogu itekako imati značajniji uticaj nego što ga konkretno ostvaruju ona količinski zastupljenija. To je priča koja u sebi sadrži interakciju na hiljade doživljenih aromatskih, mirisnih i okusnih senzacija. Priča koja se proteže već par stotina godina kod vina piva i rakije i to kroz hiljada ispisanih tomova knjiga, stručnih analiza, elaborata, disertacija... a ti hoćeš da je ponovim ovdje u par rečenica.  ;D

Neka ovaj put takvo pisanje ostane drugi put ću ga premjestiti na neko prikladnije mjesto.

O uticaju temperature na nastajanje različitih estera u fermentaciji ću kad uhvatim vremena.

 :thumb:
Gotovo sve iz predhodnog posta sam procitao na forumu, neke teme vise puta.
U svom (ne)znanju shvatio sam da ce biti dovoljno da se pridrzava
preporuka i saveta, i to bi bilo i vise nego dovoljno za kvalitet.

Pokusavam da se dotaknem onoga o cemu je malo pisano.
Korak po korak... shvaticu i vise.
Verujem da ce se puno ljudi koji posecuju forum, a procitali su vec napisano,
radovati da procitaju o uticaju temperature na nastajanje različitih estera
u fermentaciji. Prosto sam primetio kao slabo obradjeno, a znacajno.
Kao i da li postoje jos nesto na sta mozemo uticati temperaturom
tokom fermentacije.
Za neke druge senzorne karakteristike, a vezane za destilaciju,
pripremu kljuka, pa i nacin fermentacije, kao i starenju,
je dosta pisano na raznim temama

I da, molim za malo strpljenjna prema nama koji se ne izrazavamo bas precizno.
Ziveli

Juce sam obisao tri vinograda(4 hektara) i dva vlasnika... Izabrao sam cije cu grozdje kupiti. Prva zamisao mi je bila da uzmem 50% zute smederevke, 10% prokupca i 40% muskat hamburga. Grozdje ce biti odlicnog kvaliteta, jedino sto me zbunjuje je frankovka koja je bas odlicna... Da li da uzmem i nju i koliko procenata ako je uzmem...
Cilj mi je odlicna lozovaca...

Pogodnija je sorta sa vise kiselina jer se ne koristi vinobran, ne sumporise se.

U svakom slučaj ja bi izbijegavao crne sorte...
Jedino Hamburgu bi zažmirio zbog muškatne arome.
Kod komovica, normalno to je više izraženo ali i kod Loze bi to izbijegao unatoč svim kiselinama. Neki ljudi to vole ali i vole rakiju punu patoke tako da......

Iz istog razloga bih izbegavala Župljanku čiji su roditelji pinot crni i prokupac.
Dok smo radili analize bojenih materija bila je daleko ispred bijelih sorti.
I jeste kod nas baš tradicionalno loza rađena od crnih sorti ali kvalitet destilata od bijelih je daleko ispred.
To se naročito da primetiti na kraju destilacije kod probanja destilata.

Za razliku od destilata crnih sorti, ovi drugi su nježniji na mirisu i mekši na ukusu. Naravno i tu postoje nijanse od sorte do sorte, a muskantne sorte se izbegavaju kod pića tipa vinjaka.

Imam dilemu i nadam se da mi mozete pomoci...
Pravim lozovacu, grozdje koje sam kupio je zuta smederevka 55%, prokupac 10% i muskat hamburg35%
Pri muljanju, da li treba mesati grozdje i tako pomesano stavljati u svako bure ili treba raditi posebno svaku sortu... Vec mi vri komina nedelju dana, dan pre berbe sam mislio da radim sve zasebno medjutim na dan muljanja i odvajanja peteljki sam preinacio i mesao grozdje....sad razmisljam da li sam pogresio i kako treba raditi sledecih sezona... do sada sam prezadovoljan fermentacijom, na ruku mi idu i temperature...

Jedino o čemu sad treba da razmišljaš je destilacija.
Osim ako se pomoć ne ogleda u tome da ti se kaže, e super neka si izmješao sorte, barem ti temperature idu na ruku.
(bez preciznog navođenja o kojim temp je riječ)
Već sam pisala nekoliko puta da je najbolje uraditi odvojeno fermentaciju, ali kad je već tako kako je, ideš dalje.

Na zalost nije mi se urezalo u secanju da se kod grozdja ne mesaju sorte...
Mislim da vecini clanova koji su na ovom forumu nije cilj da ih neko hvali, vec da sto vise nauce i da prave sve bolja i bolja pica... Ne radimo ovo i ne ucimo tehnologiju zbog jedne sezone..tako da se uvek preispitujemo da li smo sve dobro uradili i kad otkrijemo da nismo onda to ispravimo sledece sezone... Posteno sam napisao da sam vec izmuljao grozdje i da se preispitujem zbog sledecih sezona i da ne postavljam pitanje da bi me neko tapsao po ramenu...
 Mislio sam da ne mesam sorte i onda kad smo krenuli sa muljanjem podlegao sam pritisku tj.predlozima drugih da se hamburg ubaci po jednu gajbu da bi uticao na smederevku sa svojim aromama a ona na njega sa svojim kiselinama... krenuo sam sa muljanjem belog grozdja i u pocetku sam muljao samo belo grozdje(prvih 500kg) posle sam dodavao po 10-12% prokupca ili muskat hamburga i u onu burad u kojima je bilo samo belo grozdje sam dodao i hamburg... Kasnije mi je nestalo belo grozdje pa je muljano samo crno... Ove sezone sam uradio 2500kg grozdja... Srednja vrednost secera kod muskat hamburga je bila 17,5 procenata secera, a kod smederevke 15,5. Muskat hamburg je mogao jos da zri, ali sam se plasio gubitka kiselina i odlucio tad da ga berem... cetiri puta sam obilazio vinograde u toku zrenja pre berbe. Kvasci su mi LALVIN QA23 i UVAFERM CM. Ucestvovao sam i ja u berbi, grozdje je stiglo u gajbama i istovareno u 18:30, prenocilo je i ohladilo se. Krenuli smo sa muljanjem u sedam ujutru, temperatura grozdja je bila 9-10 stepeni(ta noc je bila najsvezija) Plasio sam se da je grozdje prehladno, ali vrenje ide jako dobro, izbegao sam burno vrenje, sve je kako treba(barem po meni)... temperatura kljuka se kretala oko 17-18 stepeni.
Hvala na odgovoru da ubuduce ne mesam sorte u fermentaciji...
Tesko je razmisljati samo o destilaciji, jer je destilacija sljive gotova pa razmisljam o njenom sazrevanju i kasnije starenju a fermentacija jabuke nije ni pocela... tako da razmisljam i o fermentaciji, destilaciji i sazrevanji starenju odjednom...plus sto mi je ovo ljubav, bavim se masinogradnjom pa moram i o tome razmisljati... ali hvala na razumevanju

Zaista nema potrebe za dramom i pravdanjem.
Tu si gdje si, sad razmišljaj o destilaciji da bude ispravna.
Za fermentaciju sam ti rekla, ali to te čeka naredne godine.

Podlegao si pritiscima, i sad ja treba koja nemam veze s tim da slušam zašto? Zaista, nebitno je. Ili sam vodiš svoj proces ili jednostavno ne zamaraš druge o svojim životnim kompromisima.

Najiskusniji clanovi, su po meni, neobicno nesebicni i hvala im na tome.
Sa druge strane nije mi bio cilj ni pravdanje ni drama, vec da ti isti clanovi, koji su prelezali decije bolesti ovog zanata i koji nam mnogo pomazu, cuju drugu stranu i da je ne osudjuju olako... Na zalost vecina nas nije prelezala sve te decije bolesti, vi nam pomazete da ih prelezimo ali nas nemojte zadirkivati zasto smo se razboleli...
Nije mi cilj da vas uvredim ovom porukom, vec da vam objasnim tok misli u nasim glavama... istina je, cesto smo zbunjeni jer slozicete se da je ovo izuzetno kompleksna oblast(ja je smatram za najslozeniju koju sam video u zivotu) Zato i pocinjem da se njome bavim ozbiljnije, jer je veliki izazov...
Prastajte ako sam nesto pogresno rekao i hvala na savetima...

Vidim da me nijesi razumio, pa da demistifikujem do kraja.
Kad čitam postove, treba mi pregled.
Nemam pregled kad mi se jave pojave tipa komšija, neki tehnolog, i ostali subjekti.
Nisam izdržao pritisak, jesam izdržao pritisak.
Samo se treba držati teme.
Da li sam ja sebična, ili nisam i slično, to zadrži za sebe.
Nemam šta da ti praštam i ne praštam, jer nismo mi ovdje u domenu takvih odnosa.

Samo pišite o procesu, konkretno, bez aluvijalnih ravni i zaravni.
Javi kad kreneš sa destilacijom, podijeli utiske, sačuvaj za sledeću godinu. Uradi sledeće godine drugačije.Uporedi.
Ti i destilat. Ostalo na stranu.
Sve ovo na obostrano razumijevanje.

To je sve.

 ;) :)

Pekao lozovaču od 100% traminca, početni šećer 82.5 Oe. Skinuto s peteljke.
Za fermentaciju - Uvaferm CM i Fermaid E po uputama. Temperatura izregulirana za vrijeme fermentacije.

Kazan 100L (tj 80L kljuka) s mješalicom. Prva destilacjia na 31-32 u prihvatnoj posudi, brzine i temperature destilata regulirane po PSu koliko je išlo, većinu vremena sam bio ok. U drugoj destilaciji temp i brzine destilacije također ok.

Pitanje je vezano uz rez prema patoci... inače mjerim u prihvatnoj posudi jačinu rakije. Po mojim bilješkama od uputa s foruma - rez kod loze je u rasponu 71-72 u prihvatnoj. No, ovu lozu sam skinuo na 73% jer su krenuli već jasni gorki tonovi. Jasno mi je da sam s time već zakasnio na rezu i da sam trebao ranije krenuti s uzorcima i probavanjem.
Da li je ovo neki specifikum traminca, tj ima li netko ideju zašto sam morao ići na viši rez?

hvala i pozdrav  :thumb:

Napisano je više puta da na kazanu od 100 l i manjima prelazak patoke u destilat se dešava prije tj. teško je praviti točan rez. Bolje tako malo veći rez nego patoka. Kolika ti je bila jačina na luli? I koliko ti je meke izašlo od 80l kljuka.

OK, hvala ti..

Nisam mjerio jačinu na luli nego samo u prihvatnoj posudi... sljedeće godine ću i to ispratiti.
Namjerno nisam pisao o volumenima jer sam imao neka oštećenja na kazanu, pa s time i gubitke pa brojevi nisu relevantni...

Ali svejedno gorko mi je sumljivo. Meni patoka smrdi na neki metal, ulje, težak miris ali ok.

Ove godine i kod mene je traminac ali ja imam komovicu. A napravio sam i cooper parrot i u njemi je alkoholmetar koji stalno mjeri jačinu na izlazu.

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=470.msg63042#msg63042

ovo je moj parrot

Da li govoriš o uzorku sa lule,ili iz prihvatne posude?

поздрав свим стручњацима на овом форуму и онима који се тако осећају.
Имам једну недоумицу са лозовом ракијом и рекох  да овде потражим савет.
Испекао сам један казан лозове, једна лула и добио 11 литара ракије на 19 гради. (Већ сам писао овде обзиром да ми се колач у ферментацији подигао, па како нисам пекао одмах, и пао после пар дана. Моје скромно знање сматра да то није направило неки проблем). Носио сам се мишљу да што више очувам арому ракије. У питању је грожђе тамјаника, и то она која се углавном налази по двориштима и вињагама. Е сад, у два наврата сам добио информацију да лозовача добијена од те ракије није безбедана за конзумирање, да вино или сок може, а ракија никако. Једна од ових прича је дошла од винара са фрушке горе.
Зна ли се нешто више о томе.
Хвала.

Već dugo se nosim mišlju da otvorim temu mitovi i legende i dobijemo bogatu riznicu.

@bluemoon - govorim o uzorku na luli

Da,pretpostavila sam nego bolje da pitam.Pa ne treba tu paničiti jer tijelo rakije je upravo ono što ide ka kraju destilacije.
Jedino bi mi značio podatak jačine na luli,no nijesi pratio.

Neko je pomenuo brzinu destilacije koju je teže uspostaviti na kazanu od 100lit i saglasna sam.

Sačekaj malo da odstoji pa probaj opet uzorak.

@bluemoon - Već dugo se nosim mišlju da otvorim temu mitovi i legende i dobijemo bogatu riznicu.

Та тема би свакако дала велики допринос!
Поздрав и хвала

Koja je po vama najpozeljnija jacina lozovace?
Nisam naisao na forumu na ovu temu, ranije su se lozovace iskljucivo sluzile na 50 stepeni, a sad je trend da se to smanjuje... Sta se dobija, a sta se gubi smanjivanjem jacine sa nekadasnjih 50 stepeni...
Najvise me zanima misljenje Bistrice o ovoj temi...

Lozovača se na našim prostorima uobičajeno dobijala jednostrukom destilacijom.
I to nije sve.Kad u prihvatnoj posudi bude 50vol% bez dodavanja vode bila je spremna za konzum.
Nedovršena priča i promašen postupak,jer šta reći za u ovom slučaju meku rakiju koja je još kao takva na pola puta?
Bilo je tu još raznih varijacija kao i pokušaja dvostruke destilacije kao drevna tajna nekog kraja,prva na 40,pa druga na 50.
I koliko god sam se trudila da zapišem i sistematizujem sve što radili,a stizali su mi uzorci u velikom
broju sve se moglo svesti na jedno a to je neznanje.

Neznanje u izobilju,i formirana navika na piće lošeg profila.
Da li to piće ima 50,ili 40 u ovom slučaju je krajnje nebitno osim u onom dijelu da sa 50 pokriva mane što postupaka u fermentaciji,što kasnije i postupaka u destilaciji.

Da li je to trend?Možda ova riječ trend zvuči taman ko i ovih 50 da se pokriju devijacije u društvu,kao ovi loši mirisi?
Možda bi ti bilo neprijatnije kad bi tih takvih 50 spustio pa vidio što se krije iza "trenda"?Pa bi stvari nazvao pravim imenom.
Kao što bi ti bilo jasno da ti ne može bistrica odrediti optimalnu konačnu jačinu u čaši.

Šta gubiš a šta dobijaš zavisi od destilata koji imaš pred sobom.Nerazblaženog.

Pitanje nije bilo usko postavljeno "Bistrice reci mi sta da radim sa mojom rakijom i koje jacine da bude", vec je pitanje "Sta se dobija a sta se gubi kad je lozovaca npr. jacine 50 stepeni, ili 45 ili 42...
Smanjivanjem procenta alkohola neka jedinjenja postaju nerastvorljiva i padaju na dno stvarajuci talog... sigurno da postoje jos neke mane smanjivanja procenta etil alkohola...
Ni jedan tehnoloski postupak nije savrsen, zato i postavljam pitanje sta se dobija a sta se gubi snizavanjem procenta alkohola i kakvo je dosadasnje Bistricino misljenje i iskustvo...
Naravno podrazumeva se da rakija nije loseg kvaliteta i da su se ispostovale tehnoloske preporuke...
Druzeci se sa ljudima iz okoline Kozarske Dubice, navikao sam se da pijem rakije snage 50 i vise stepeni...kako sam poceo sa pecem rakiju tako sam smanjivao tu jacinu, prvo je bilo 47, pa 45, pa 43 i sad sam trenutno na 42 za vecinu rakija... verovatno ce se to dodatno smanjivati dok ne dodje na 40... Nosim se mislju da Lozovaca treba biti jacine 45... ali me zanimaju i mane i vrline takve odluke...
Svako dobro

Napisano je odavno na forumu: što ti je rakija aromatičnija
, kvalitetnija itd. može manji postotak alkohola i lijepo ti u odgovoru od blue moon piše utjecaj "tradicije" i loš tehnološki postupak na krivu percepciju. Razrijedi je i probaj te odaberi kako ti se sviđa. Meni 45 definitivo previše.
A kada smo kod tog nazovimo ga profila rakija od 50% o kojima pričamo  imao sam sreću provati šljivovicu od blue moon o kojoj je već jamsey pisao.....konačno sam shvatio ćemu težiti i zašto nam rakija nije tamo gdje bi mogla biti: jedan je od razloga je upravo ovo o čemu pišemo loše smo naučeni i nikako da otvorimo vidike prema laganim aromatičnim lepršavim rakijama koje se pamte.
Mi rađe biramo teške rakije "domaće proizvodnje" i lupamo se u prsa prava domaća a ne prodamo ih van granica ni pola koliko npr. Talijani grappe koja je rađena od inferjornijeg materijala, da druge ne spominjemo.
Još jedan savijet razrijedi je na 30 pa kušaj. Treba puno treninga za to ja još uvijek viježbam i polako idem napred.
Uz to naravno da volim pročitati i mišljenje od bistrice mada si tu ti koji češ najbolje odlučiti.

Ja svoje  imam na 44%vol ito mi je nekako optimalno. Prije sam imao i jače jer se kod mene u dalmaciji tako radi. Naime oni ostavljaju na 21 kako oni kaži grad i to se kasnije spisti na 20 što iznosi 50%vol. To su rakije koje prže i ništa drugo osim te snage nemaju. Kušali su moje i svi su rekli da su dobre a da sam rekao da ima oko 17 gradi dobio bi jezikovu juhu. Kod njih je to jedno pečenje bez ikakvih odvajanja metilnog alkohola za koji kažu da je to najjača i najbolja rakija. :whistle:
Uz napomenu da se nekoristi alkoholmetar sa termometrom već obično od 3-5 eura.

Vala nema toga koji je meni mogao što sakriti u rakiji.
Spustim je nemilice na 30vol%, onda joj očitam sve puteve.
A pazi ovo, radiš destilaciju od prve kapi na luli i pitaš što bi bilo optimalno.
Ja se samo pitam gdje si bio dok si je stvarao.

Tonini, lako ćemo za metanol.  :) Posebno kod grožđa.

52 litre 35% čeka prepek
 :whistle:

Čekaj, 35vol% ti je meka rakija?

Da toliko je ispalo pekao sam do kraja

Pa kako čovječe, koliko je bilo u materijalu?

Kotao je od 60 litara i bilo je 6 kotlova. Ispada oko 8.5 litara po kotlu. Trop je bio dosta suh. Sve je to od 800 kg grožđa. Napisao sam prije da je bilo 350 litara vina. Imam alkoholmetar u parotu koji stalno mjeri izlazni alkohol. Na samom početku je bio oko 50% vol. Ako te još što zanima pitaj.

Ako je odista 35vol%,prije destilacije moraćeš da spustiš jačinu. Ne više od 10% vode na sveukupnu zapreminu.

Je mjereno je sa preciznom alla france AM
Znači dodajem 5.2 litre vode i dobijem oko 58 litara. To bi podjelio u dva kotla po 30 litara i prepekao.
 Za vikend planiram to uraditi.

Ja idem do 32 kako god. mada taj zadnji destilat ima okus na đibru.
Draže mi je nego voda. Govorim o lozovačama

Suštinski dio je već rečen, za onaj konkretan moraš na osnovu njega sam.
U pitanju je priča o aromatskom uticaju, pragu osjetljivosti aromatskih materija, njihovoj količini, intenzitetu, stepenu aromatske izdašnosti rakije, karakteru tog pića i onom što ono kao ukupan utisak ostavlja na nas. Na drugoj strani je to o priča senzibilitetu kao sposobnosti opažanja čulima, navikama konzumenta, kulturi pijenja, iskustvu, dostignutom nivou spoznaje o tom piću pa i njegovom načinu pravljenja...

Previše toga za jedan odgovor pa ću kratko o onom aromatskom dijelu koje se nikako ne sastoji samo od mirisnog kod rakije nego i od okusnog, simbioze mirisa i okusa. Podražaja, kao što je ljuto, bockavo, paleće, adstrigentno, trpko, toplo, uljasto, viskozno, blago, meko... Onog što se imenuje kao flejvor, after taste, buke...

Sve skupa, bez velike priče u tom „aromatskom“ segmentu, se kod svođenja rakije na pitku jačinu može prikazati jednom gotovo pa definicijom.
Nakon svođenja na pitku jačinu, razrjeđivanjem rakije, aroma treba izgubiti snagu, ali ne i karakter. Ako izgubi karakter radi se o neuravnoteženoj aromi iz razloga što koncentracija pojedinih ili grupa aromatskih komponenti pada ispod praga njihove osjetljivosti. A to onda znači samo jedno, nismo dovoljno dobro uradili nešto u postupcima kojima smo i dobili rakiju, negdje na tom putu smo izgubili svoje arome. Normalno da to važi i za one komponente u rakiji koje utiču na okus, podražaj i sl.

Dakle, viši kvalitet u pravilu traži niži stepen alkohola, normalno u zoni od 40-45 stepeni. Gornja zona ponekad može biti zastupljena pa i premašena, ali su to slučajevi raritetnih rakijskih izdanja. Dugo, jako dugo odležalih u buretu gdje bi nam više bilo žao narušavati dugogodišnje prirodno svođenje na prihvatljivu jačinu i čekati njenu ponovnu stabilizaciju nego što bi to bilo odudaranje od ovog pravila.

Hvala na trudu i na odgovorima...
Navikao sam da Bistrica ume i eseje da pise... :) nadam se da ce u buducnosti dodatno obraditi ovu temu(sto se tice detalja)
Uspeo sam da u prepeku kaplje na luli 8 sati, cak i 8,5 sati iako koristim drva za ogrev... sa tim da mi je loziste izolovano prohromom i keramickom vunom i da je klapna na cunku skoro do kraja zatvorena...
U prvoj destilaciji me je iznenadila pocetna jacina(u buradima gde dominira zuta smederevka je 76 stepeni, a u buradima gde dominira muskat hamburg je bila 78 stepeni) srednja jacina meke rakije mi je bila 32 stepena, isto tako me je iznenadila jacina u prepeku na pocetku(79 stepeni na pocetku a srednja jacina prvih 30 litara je bia 77) jacina srca je 71 stepen...
Da li vas iznenadjuju rezultati...i to sto su jacine meke i prepeka na pocetku skoro identicne... ranije dok sam nestrucnije radio i prestajao sa sakupljanjem meke na 10-12 stepeni na luli mi je prepek kod loze kretao sa 93 stepena...ali mi zato meka nikad tako jaka u mekoj nije kretala
Sto se tice mirisa, ovih dana ga koristim umesto parfema(ako verujejte)

Evo,vjerujem ti.

Uvijek kad čujem neku ovakvu priču padne mi na pamet jedan legendarni vic.

Došao penzioner kod doktora i pita ga:
- Ovi iz moje generacije redom pričaju kako imaju redovan seks.
  Doktore znate, nezgodno mi je, al šta da radim?

- Pa pričaj i ti.  :D:

Mene je ovaj vic asocirao na Stevu Zigona u emisiji Klopka 2005. godine...(inace izuzetna emisija) u njoj on polemiše o ljubavi i kompleksnosti iste, dotiču se teme i oni mu kroz salu predlažu da bi trebalo da podučava mlade glumce koji rade na hotlajnu... na taj predlog on im odgovara da se plaši da bi se osetilo da ih savetuje stariji covek, jer svezina cak i šapata...oseca se starost šapata...i zvuk ima svoje godine...
Nisam ja delio sa vama "lovačke priče" i ostale laži, vec sam podelio oshicenje malim pocetnickim uspesima i zbunjenost rezultatima za koje nemam precizno objasnjenje(zasto su toliko slicne pocetne jacine meke rakije i prepeka...)
Svako dobro

Žao mi je ne gledam TV pa do mene ne dopiru tako umne poruke.  ;D
Ovako izgleda par ne lovačkih uzročno posljedičnih relacija jačine alkohola u kazanu i jačine prvenca.
Uz poželjan refluks i u poželjnim ulovima rada kazana u toj fazi.
10-62
30-82
40-85

Ne gledam ni ja TV godinama, ali zato postoji mogucnost gledanja na You Tube-u...
Hvala na informacijama vezanim za jacinu alkohola u kazanu i jacine prvenca... Moj kazan ima veci interni refluks od pozeljnog...(na zalost, tek kad je stigao kazan sam poceo da ucim sa ovog foruma, pa kazan nije idealnih osobina)  neke druge mane sam uspeo da anuliram(tabarka prevelike zapremine...) a sa internim refluksom cu i dalje eksperimentisati...verovatno je moguce i to malo da smanjim...optimalno nece biti, na zalost...
Mada me i dalje zbunjuju ove cifre, jer ako sam stavio u kazan meku snage 32 stepena i na izlazu je kapalo 79, kako onda isti kazan u prvoj destilaciji daje na izlazu 78... Muskat hamburg je imao 17,5 do 18 posto secera...

Sa druge strane postoji mogucnost greske pri merenju jacine ali samo pocetne jacine u prepeku(menzura i alkoholmetar nisu bili oprani od prethodnog merenja, niti suvi... sva ostala merenja su tacna(tu spada i tih prevelikih 78 na pocetku prve destilacije...sa svim kazanima u mekoj je bilo potpuno identicno...)

Nakon ovog svaka daljnja priča na tu temu je potpuno besmislena.

To sto ste citirali je izvuceno iz konteksta,...

Čovječe ohani malo, neozbiljno je a usput se i blamiraš.
Nema tu nikakvog konteksta nego jedino postoji neupitna zakonitost destilacije.

Da bi se dobio prvenac jačine 93 stepena u kazanu mora biti rakija jačine od cca 90 stepeni. Bez ikakvog refluksa u laboratorijskim uslovima i sa maksimalnim refluksom na klasičnom kazanu je razlika u samo jednom alkoholnom stepenu jačine destilata u kazanu. Dakle neozbiljno pa da prekinemo na vrijeme praznu priču.

Jel netko zna koliko mi treba grožđa  za lozovaču.
Stiže mi bačva od cca 50 l. Pa bi je napunio prepečenicom oko 67% vol.
Grožđe je 20 jedinica sladora.
Treba mi orijentir jer sam do sada radio samo komovice

Kog grožđa? Randman je bitna varijabla. Ako ti nije preciznost od najbitnijeg značaja 400kg rajnskog rizlinga bi bilo tu negde.

Traminac iločki. Naručujem 1000 kg .  Plan je 400 l vina a sve preko rakija pa koliko ispadne

Zdravo kolege,
Pokusavam da nadjem malo konkretnijih preporuka oko sorti za lozu ali ne nalazim dovoljno informacija. Dostupne sorte su mi Zupljanka i Smederevka, i eventualno Muskat Otonel. U knjizi Nikicevica za Zupljanku pise da daje visokokvalitetnu rakiju. To su mi preporucivali i prodavci. Sta bi mi preporucili od ovog i eventualno neko mesanje i u kom odnosu? Hvala :)

Danas posle berbe grozdja kod prijatelja sam pri muljanju  video da ubacuju nekoliko kesica vinobrana. Objasnili su mi da to sprecava stenice da napadnu kominu. Oni ne otacu vino, vec od svega peku rakiju. Da li je to pravilno ili pogresno sto odmah ubacuju vinobran......hvala unapred na odgovoru

Ah te stenice... Ni svi kreveti ovog sveta im nisu dovoljni, nego su poceli i u grozdje da nam ulaze  :D:
Nikada se ne sumpori bilo sta sto ulazi u kazan, jer sumpor u toku destilacije gradi jedinjenje koje smrdi na pokvarena jaja.

Da li mi mozete pomoci?
Treba sutra da narucim kvasce za lozovacu, grozdje je zuta smederevka i 10 posto muskat hamburg.
Vec imam QA 23, dolaze hladne noci, burad su mi u prostoriji ali se ne greje... za koji kvasac da se odlucim... Da li 1118 ili ipak QA23...
Hvala unapred

Ne znam kako da ubacim sliku, ali u svakom slucaju QA23 ima radni opseg od 10-32, a 1118 od 8-30. Ne verujem da je spoljna temperatura jos uvek toliko niska da bi ti uz vrenje u posudi oborilo ispod ovih 10 stepeni.

 :doh: :D:

Hvala na odgovoru...
Sutra je muljanje, a imam oba kvasca i QA23 i 1118
Vervatno cu na kraju pola sa jednim, pola sa drugim...

Sumnjam da išta sumpora ostane u kljuku nakon fermentacije...

Pa jedan deo sigurno ostaje u vezanom obliku. Ovaj slobodni je verovatno diskutabilan, nisam toliko duboko u prici sa vinima... tek ulazim  ::)

Pa to ti je najpametnije, taman mozes (ako ti kapacitet kazana to dozvoljava) da ih odvojeno prepeces pa da na maloj kolicini koju ostavis vidis razlike i koji kvasac ti vise "pase". A ostatak kupaziraj i imaces najbolje od oba sveta :)

Da, za destilaciju je bitan ukupni SO2. Vezani će destilacijom postajati slobodni a ujedno i stvarati nepoželjna jedinjenja.
Na to sve ide još i povećano stvaranje acetaldehida u fermentaciji, u prisustvu SO2. Neća ta prekomjerna količina acetaldehida smetati vinu, najčešće, ali rakiji svakako hoće.

Dozvoljavaju mi i kazan(stane 150 l komine, ima mesac i reduktor) i kolicina grozdja(3100kg)
Sa QA23 sam prezadovoljan, a 1118 prvi put koristim...
Smederevka ima 17,2 posto secera...
Danas sam pasirao i sljivu, sorta prezident koja me je iznenadila, prijatno.
Sljiva je skupljena u gajbe od 15kg, fenomaenalno zrela i meka, ima 19 posto secera, pH 3,1...
Videcemo kakav ce biti rezultat

Da li je neko pekao lozovaču od  muscat italija groždja pa da podeli iskustvo
kakvog je kvaliteta destilat i njegova organoleptička svojstva?

Pozdrav svima i unaprijed se ispričavam na dugačkom postu

Zanima me ima li netko iskustva sa lozom od graševine ove godine?

Naime, kolega mi je donio grožđe cca 80% graševina, ostatak neko sitno plavo za koje nije znao sortu. Vino je napravio, ovo je ostalo (pa da ne propadne).
Izmuljali smo, odvojili peteljke i dobili oko 120 litara koma. Kako smo bili u žurbi nismo ništa dodavali, ali nažalost, niti mjerili. Vrenje je bilo zatvoreno i trajalo oko tri tjedna.
Nakon tri tjedna sam pekao.

Kako nikada nisam pekao rakiju od grožđa pokušao sam se držati preporuka sa foruma:
brzina 5 l/h (kazan 100 l), meka 28-32%, prepek 68-72%

Kolega je doveo prijatelje sa idejom "direktne prezentacije" (kako curi tako piju). Kad sam im rekao za  prepek bio sam izložen takvoj verbalnoj paljbi da ... bolje da ne spominjem.
Trudim se ili raditi kako treba ili ne raditi (greške nisu problem, ako služe učenju) Ovdje ste me naučili (HVALA svima) da dvostruka destilacija nema bolju alternativu.

Razmišljao sam:
ako vino ima oko 10% alkohola  trebalo bi u komini biti oko 18% šećera
120 litara koma bi trebalo dati oko 40 litara meke 30%
20 litara po kazanu od 60 litara, uz brzinu 3 litre/sat + zagrijavanje dok ne krene ... min. 8 sati po kazanu
Kako li je društvo tek poludilo na ovu informaciju ... ako i radiš prepek (to kod nas nitko ne radi) to mora biti gotovo za 2-3 sata po kazanu; 8 sati po kazanu - ti nisi normalan, jedino ako ti se vatra ugasi, ... (i tako u tom stilu)
Kad se (ovdje) povede razgovor o pečenju rakije samo su tri pitanja važna: koliko si dobio rakije, čija je jača (neki idu i do 22-23 grada i takvu konzumiraju, ispod 20 nije rakija) i koliko si kazana po danu ispekao najviše, ... sve ostalo ... nemaš pojma, tako se ne radi
Nitko nije htio preuzeti posao, pa sam krenuo po (svom) planu.

1. destilacija (2 kazana)
krenulo sa  72% prvih 150 ml (tolika mi je menzura)
nisam očekivao ovako visok % pa sam posumnjao u alkoholmetar i(li) termometar pa sam išao provjeriti sa još dva različita alkoholmetra i jednim termometrom
ukupno 48,4 litre 32% meke (23,7 litara + 24,7 litara) - jesam li trebao ići  bliže 30% ili još niže
brzina 3,3-3,6 l/h (16,5-18 min za litru, nikako nisam mogao postići manju brzinu)

2. destilacija (1 kazan)
krenulo sa  84,5% prvih 150 ml
prvijenac 0,7 litara
prvih 8 litara (mjerena svaka litra posebno) nije padalo ispod 80% što me poprilično iznenadilo
16,7 litara 73% ; na luli je prilikom prekida bilo 48%, nisam se usudio ići niže - nemam iskustva sa okusom pa sam planirao ići do 50% na luli ili 70% ukupno (što se prvo dogodi), ali malo mi je "pobjeglo"
brzina kao i u 1. destilaciji
nakon prekida nisam dalje hvatao patoku jer sam kazan posudio i htio sam ga još istog dana oprati i vratiti (ionako se gazda ljutio jer se odužilo, mislio je da će biti gotovo za 1 dan)

Sad mi je žao što nismo mjerili šećer nakon muljanja grožđa. Ako sam dobro računao, na osnovu rezultata druge destilacije, trebalo ga je biti min. 24%. Da li je to moguće? Znam da je ova godina bila dosta sušna i sunčana, ali ...

Pozdrav, @sassCRO
Svaka čast za propračenu destilaciju.
Da, poželjno bi bilo ako za to postoji mogućnost, obzirom na visoke šećere ove godine.

Da, bribližno je tu negdje. Malo ispod.
Enjingi i Krauthaker u lošijim godinama redovno imaju graševine sa 13% alkohola.
Nisi mnogo propustio izostankom mjerenja šećera. On se približno izračuna iz rezultata prve destilacije.

Inače se za destilaciju grožđe bere u nešto malo ranijoj fazi nego što je to slučaj kod vina. Zbog kiselina, a šećer bude nešto niži. To onda daje bolje uslove u destilaciji. Posljedica bude i bolje rezanje frakcija. Ogleda se u odnosu koncentracije alkohola na luli i prihvatnoj posudi.

Bistrice, hvala na savjetu za raniju berbu grožđa (a pogotovo za sve druge savjete i preporuke na ovom forumu).

Kao što sam rekao, nikad do sada nisam pekao rakiju od grožđa pa mi je ovo sasvim novo iskustvo, a nije ni bilo planirano.

Nedavno sam u jednoj trgovini vidio talijansku komovicu barik. Ima li smisla lozovaču držati u buretu (hrast) kako bi se dobila kvalitetnija rakija (ili je to samo zbog boje i maskiranja eventualnih nedostataka)?  Ako je odgovor potvrdan, ima li bitnih razlika za čuvanje takve rakije u odnosu na rakiju od šljive i na što bi trebalo obratiti pažnju.

Ako radiš nešto za sebe a voliš se poigrati, eksperimentisati, dograđivati svoja iskustva i spoznaje onda može sve što pomisliš da bi moglo.

Ako tragaš za vrhunskim hedonističkim iskustvom kod rakije od grožđa onda ćeš bure prepustiti isključivo rakiji od vina, konjaku.

Kako je užitak lična kategorija koja u svom punom sjaju podrazumijeva isprepletenost čulnog i duhovnog opet dolazimo do situacije u kojoj biraš šta i u kojoj prilici želiš.
Pa tako kod rakije od šljive na primjer, kad je već spominješ.

Za trenutak osame uz dim cigarete bih preporučio par čašica izuzeno dugo odležale vrhunske šljivovice iz hrastovog bureta ili bezbojne koja je duže vrijeme odležala samo u staklu, a vrhunski napravljena od sorte mađarica, bistrica.

Kada  bježiš iz osame i tražiš užitak u sferama svog društvenog bića uz neko piće i hranu, onda je preporuka za seansu klasičnog bosanskog mezetluka uz bezbojnu šljivovicu tipa vrhunske mađarice ili stenlejke.

Znam da može, ali ne treba ni gubiti vrijeme na nešto ako nema smisla.

Hvala na smjernicama za uživanje