Sve o Vinu Forum

Započinjući ovu novu priču razmišljao sam dali da ide kao nova tema ili da je uklopimo u opštu temu Rakije...
No u svakom slučaju Dioda je tu negde, trenutno je odneo kompjuter kod kovača da ga popravi, pa će se i on javiti i odlučiti!
Ovo je stari recept zabeležen u jugo-zapadnoj Srbiji i nije mnogo komplikovan. Kako se to dobija medova rakija?
U sirovinu za fermentaciju  (šljiva ili grožđe), se dodaje oko 5 kilograma meda na 100 kilograma mase. Pusti se to da izfermentira, prevri, pa se onda pristupi pečenju, destilaciji. Jačina dobijene rakije finalno nebi trebala da prelazi 40% alkohola. Kakav je dalji postupak, pa u dobijenu rakiju dodati oko 3 kilograma meda na 100litara, i to minimum, može da ide i do 7 kilograma na 100. Bitno je da se manja količina rakije blago zagreje ne preko 45 stepeni celzijusa i u njoj se rastvori med, pa tako ujednačeni rastvor sipati u preostalu količinu rakije. Posle toga je potrebno da se rakija pretoči kružno kako nebi med pao na dno, a i da bi došlo do uspešnog sjedinjavanja. Ovakvu rakiju čuvati isključivo u drvenom buretu i preporuka je da je od hrastovine, sa neutralnim mirisom, ako nije novo. Ako je staro i već držalo razne rakije, pa su i razne arome ostale bure oprati na sledći način: oprati bure dobro sa hladnom vodom, pa u njega sipati rastvor hiper mangana i vode(hladne), u odnosu 5 grama na 10 litara vode, ako je bure veće (oko 100litara), onda duplirati vodu i hipermangan. Taj rastvor držati u buretu oko pola sata, sa balgim kotrljanjem svremena na vreme, s tim da i dna bureta budu tretirana. Posle pola sata prosuti rastvor i isprati bure sve dok nepotekne bistra voda. Bure napuniti sa hladnom vodom i ostviti da stoji do sutra. Sutradan prosuti vodu, ostaviti ga sa vranjskim otvorom nadole da se lepo iscedi i prosuši, pa tek onda sipati medovinu. Prva tri meseca je potrebno da se rakija pretoči kružno na svakih petnaest dana, a posle toga je netreba dirati. I to je kraj, što neznači da se nemože odmah piti, može nesmeta, ali kako prolazi vreme sve je bolja i zrelija.

Dobro si odlucio peco, bolje da ide kao nova tema zbog preglednosti foruma i lakse pretrage...
Sto se tice kompjutera ipak ga nisam nosio kod kovaca, sam sam ga potkovao i radi kao sat  :D
Moze li se med dodati u gotovu rakiju, znaci bez dodavanja onih 5 kg meda na 100 kg sirovine za fermentaciju?

Može, zašto da ne, međutim to bi bio liker spravljen od meda i rakije, ovako procesom fermentacije šećer od meda prelazi u alkohol, prenoseći i dosta lepih detalja u destilat, pa sjedinjen sa sirovim medom dadatim u tako dobijenu rakiju, harmonizuje starenjem jedan suptilan miris i ukus.

peco ako sam dobro razumeo ne radi se prepek ili ??

za sada je vec kasno ali dogodine cu probati ovaj recept javicu jel uspesno

Krajni kvalitet dobijenog proizvoda je rezultat mnogo faktora počev od kvaliteta sirovine, fermentacije, destilacije, a kod destilacije je bitan način destilacije. Kako će te se odlučiti za način destilacije, to je stvar vašeg saznanja, prakse i odluke. Preporuke su razne, i uglavnom su manje-više ispravne, razlika je u dobijenom rezultatu.
konkretno kod medovače, ili medovine, količina ubačenog meda pri fermentaciji, način destilacije određuje dali će te vršiti prepek, ili ako je destilacija kazan na kazan, na kolikoj će te jačini ostaviti destilat. Kod medovine se preporučuje da se odlučite za jačinu ne veću od 45%, i da je ne blažite sa destilovanom vodom. Posle toga normalno ide dodavanje meda. Možda sam malo razvukao priču, ali u suštini mislim da će te me razumeti!

Ja imam obican kazan od 120 l i nemam nikakav uredjaj na njemu (deflegmator) tako da to sa  kazan na kazan mislim da kod mene nebi moglo. Osim toga tu se neke stvari ne slazu Ja tek par godina pecem  rakiju i jos ucim  tako da mi je svaki detalj bitan, ja sam do sada uvek isao na prepek meku rakiju sakupljam do 32  prepek prekinem na 55 a onda spustim sa destlovanom vodom na onoliko koliko hocu . ako idem odmah na recimo 43 dali onda cu imati i patoke u rakiji i dali med moze toliko da pokrije da se to ne oseti.? osim toga  nikada nisam ubacivao patoku ili ono sto izadje posle u sledeci kazan. zelja mi je da koliko je moguce dobijem sto cistiji destilat. mada me to sa kazan na kazan interesuje posebno deflegmator zeleo bih da proizvodim rakiju konstantnog kvaliteta a to ovako ne mogu verovtno bi mi bilo jednostavnije nego ovako.  sada imam recimo 4 vrste sljivovice i svaka je za sebe dobra ali se razlikuje .

Техника "казан на казан" (управо сам и ја пре који дан чуо за тај појам, и научио шта значи) може да се примени ако је број казана ограничен и ако се после последњег казана процес "затвори", то јест ако се прекине и сва добијена ракија помеша.
Ова техника међутим није добра ако је број казана велики, или потпуно неограничен.
Зашто?
Зато што у сваком следећем казану добијамо нешто већу концентрацију и једињења првенца и паточних једињења.
Разлика између два суседна казана не мора бити велика, али између првог и десетог може бити већ значајна, а између првог и стотог огромна.
Ако неко производи неку ракију у континуитету, целу годину, и годинама заредом, никако не би требао примењивати технику "казан на казан".
Уместо тога може један казан испећи у сирову ракију па онда ту сирову ракију усути поново у казан и допунити свежом комином, али тада треба ухватити од тог мешаног казана првенац, срце и патоку, од срца формирати ракију, а првенац и патоку спојити, још једном дестиловати (уз поновно одвајање првенца и патоке који се сада, или бацају, или посебно скупљају за неку, евентуалну трећу дестилацију) и од тог дестилата, који је другоразредни алкохол, правити неки нузпроизвод, као што је рецимо воће у ракији, или слично.
Дакле, није добро стално одвајати првенац и патоку и онда је селити у нови циклус дестилације јер на тај начин стално повећевамо концентрацију ових једињења у печу.

ovo je vec detaljnije. nisam siguran sta dobijam ovim, dali cu time da ubrzam proces ?
alambik nabavio sam polovni destilator ili aparat za destilovanje vode slican onom koji se ugradjuju na kazanima pored deflegmatora  u pitanju je poseban uredjaj kompletno uradjen od bakra, elektricni mislim da je 40 l . jedan moj prijatelj misli da na njemu moze da se prepece rakija teoretski bi i moglo ali u pitanju je protocni aparat kroz koji stalno tece voda. i u tom slucaju bi i rakija tekla kao kroz protocni bojler na dnu bi izlazila dobra rakija (mozda )ali kako da vadim prvenac sto se tice patoke "mozda" bi i izlazila tamo gde izlazi otpadna voda bar se nadam. sta mislis o tome

Мислим да треба да се задржите на фазној дестилацији и да не експиремнтишете са континуираном. Поготово не овако импровизовано.
Можда се неко неће сложити са мном али ја заиста верујем да код фазне дестилације држимо процес далеко боље под контролом. Ако процес треба убрзати прво урадите две ствари: 1. монтирајте припремни котао у којем ће се (пред)загрејавати ком за следећи казан 2. набавите још један казан па радите са два истовремено

То је мој савет за мале произвођаче.

Да додам: ако имате казан у који стаје 100 литара кома можете слободно рачунати да ће просечна брзина дестилације од 4 литре на сат бити сасвим добра. Ако набавите још један такав казан онда имате брзину од 8 литара на сат. То је просечна брзина, рачунајући у њу и оно време потребно да ракија процури.
Ако ставите предгрејање можете, овако грубо рачунато, узети да ћете дестилисати 10 литара ракије на сат.
За 1000 литара треба вам 100 сати.
100 сати је мало више од пола радног месеца.
За 5000 литара требаће вам 500 радних сати. (сав овај рачун сам извео за два мала казана! узмите да имате два од 250л!!)
Радна година је између 1500 и 2000 радних сати. Дакле, имате још 1000 до 1500 слободних сати у којима можете радити друге ствари у дестилерији (набавка сировине, припрема кома, прање инвентара, претакње, флаширање итд. итд.)
Од 5000 литара годишње бисте морали моћи живети.
Шта ће вам већа брзина осим ако не намеравате да у кампањи од недељу-две испечете за целу годину па онда остатак године чачкате нос.

alambik, ponovo se slazem sa Vama. Prvo, nije toliki problem proizvesti 5000 litara kvalitetne rakije koliki je problem prodati tu kolicinu. Drugo, kontinualni kazan mozda pojeftinjuje proizvodnju, ali sigurno trebaju veca pocetna sredstva. Trece, kada pocnete da pecete rakiju sigurno ce te peci od jutra do mraka, u mom slucaju od 8 do 20, sto je dvanaest sati druzenja sa prijateljima uz caskanje, tako da tih 500 sati su od prilike mesec ipo dana pecenja. To ne samo da je podnosljivo nego se i uklapa u neki godisnji odmor, tako da sa strane mozete proizvesti dobranu kolicinu rakije i dodatnih sredstava. Sto se tice kazan na kazan i tu imamo podjednake stavove. Cenim veoma peca50 i njegovo iskustvo i rad, ali mislim da je pre svega expert za industijsku proizvodnju i da zbog toga kad se poima veca proizvodnje peca50 brzo izkalkulise ono sto svim vecim proizvodjacima naj vaznije, a to su vreme i novac. Ipak mislim da su i ovih 5000 litara veoma veliki zalogaj za plasiranje, pogotovu u ovom vremenu hipermarketinga. Tako da se po meni ne isplati nista vise ulagati od fazne destilacije.

Moja preporuka pečenja kazan na kazan je prvenstveno usmerena na one koji prihvate moje mišljenje, i koji se kroz uporedni pokazatelj, uvere da je bolje peći kazan na kazan, a ne pojedinačno, pa prepek itd...

Sada sam se registrovao i malo procitao o rakiji od meda.
Dali je neko na forumu cuo ili imao kontakt sa rakijom od meda "MEDENA KAP" proizvodjac Dragan DJordjevic sa Rudnika. Ima resenje Min. Poljoprivrede br 270-320-247/2008-04 ,akcizne markice... Proizvodjac je moj bratanac pa me je zamolio da se raspitam o plasmanu pogotovu za izvoz.

Recepti za medovinu (medovo vino) imate na ovim linkovima
http://www.pcelica.com/medovina.html
http://www.pdz.hr/viewtopic.php?p=398&

Видим да господин Бараћ, из Пчелице, кад прави медовину, отопи је тако да мед меша у кипућој води.
На овај начин се добије мошт који лако превире али се губи маса ароме меда.
Мед треба отопити у млакој води а онда се борити да то добро преври. Ако успе (а мора успети ако применимо све знање о алкохолном врењу) медовина ће бити пуно квалитенија.

ljubas, obrisao sam ovo isto pitanje sa one druge teme! Nemoj postavljati isto pitanje u razlicitim temama, nije u skladu sa pravilnikom foruma niti je to nacin da se dobije odgovor...

covek pita kako da izveze  svoju rakiju, zna li neko ?  mora li tu mozda da budes registrovan za izvoz ili da trazis posrednika to jest onog ko ima tako registrovano preduzece.
mozda moze malo vise o tom proizvodjacu sta proizvodi koje vrste i sl.

Auf... :'(

Kakvih crnih 100 kila mase pa na to 5 kila meda?!?!? To onda nije ni "medovina" (jer je medovina VINO od meda), ni "rakija od meda" (vec je rakija od voca sa dodatkom meda), a definitivno nije "medovacha" (posto je medovacha rakija OD meda).

Za one koji zele da prave PRAVU medovachu, evo kako je proslo moje prvo iskustvo:

***

Prva stvar koju treba znati o medovachi:

TO NIJE RAKIJA OD STA_TI_JA_ZNAM_CEGA U KOJU JE UBACEN MED!!!

Medovacha je rakija OD MEDA!


Prosle godine sam resio, eksperimenta radi, da pokusam da ispecem manju kolicinu (2 kazana) prave medovace i bio sam odusevljen rezultatom!

Evo kako sam ja radio:

U bure od 210 litara sam prvo izmuljao manju gajbicu sljiva (oko 5Kg, tek koliko da prekrije dance) i ostavio da odstoji 4 dana (da krene vrenje).

Onda sam tome dodao 35 kila meda razblazenog u 150 litara vode (verovatno je moglo sa malo manje vode) i ostavio da prevri 40 dana (verovatno je moglo i malo krace).

Izabrao sam suncokretov med jer:

1)Ima izrazito jaku aromu, kad se otvori kofa zamirise ceo podrum

2)Uspeo sam da ga nadjem za 150 kinte kilo direktno kod PROVERENOG pcelara.


Pekao sam na uobicajen nacin i to:

-Prvi kazan - samo meka rakija, prekinuo sam na 6 gradi;
-Drugi kazan - ono malo dzibre sto je preteklo posle prvog kazana (max 50 litara), svu meku iz prvog i oko 30 litara vode

Dobio sam 22 litra rakije od 22 grada (mada sam mogao i grad manje), litar prvenca od 27 gradi i 6 litara patoke od 8 gradi.

Narocito sam vodio racuna da kazan lozim sto je sporije moguce, da rakija samo curka, nikako da curi. Prosecno "prolazno vreme" po kazanu (kazan od 120 litara) mi je bilo oko 3h.

Rakiju sam strogo odlezavao u staklenim balonima, da bi ostala bezbojna. Po meni prava medovaca mora da bude potpuno bistra i bezbojna, da bi se razlikovala od "lazne" (tj. one kad se med dodaje u vec napravljenu rakiju koja moze da bude i obicna secerusa).

Rakija je FENOMENALNA! Iako ima 22 grada, izuzetno je pitka, ne tera na podrigivanje i ne trazi vodu za "gasenje". Probao ju je veliki broj ljudi (preko 20) i dobio sam samo jedan negativan komentar (i to od konzumenta koji voli blage rakije, dakle jedini negativan komentar je vezan samo za jacinu)

***

Ove godine pecem 60 kila meda i unosim sledece izmene:

-Dodacu kvasac (tj. necu se osloniti samo na "divlji" kvasac)
-Povecacu procenat meda u rastvoru (da dzibra ima bar 10% alkohola)

Volim ovo, prvi post i odmah neka konstruktivna prica 8:)

KizaHood, dobrodosao na forum!

Sta znaci odlezavanje rakije u staklenim balonima (ovde medovaca) ? Sta se time postize?

Pitas sta se postize odlezavanjem ili zasto bas u staklenim balonima?

Samo odlezavanje je bitno jer rakija tako sazreva, tj. poboljsava joj se kvalitet. Posto je staklo nepropusno, sudove ne treba puniti do vrha a povremeno ih treba "luftirati".

Odlezavanjem u staklu se postize da rakija ostane potpuno bezbojna. Izbor suda zavisi od onoga sto se zeli postici. E sad, zasto bas medovaca u staklu... Pa, preko 90% "medovaca" na koje se moze naici su falsifikati (manjeg ili veceg kvaliteta), tj. dobijene su najcesce dodavanjem meda nekoj drugoj rakiji. U takvim slucajevima rakija dobija zuckastu nijansu (od samog meda), a i kad se protrlja izmedju dlanova oni postaju lepljivi. Samo PRAVA medovaca uopste moze da bude bezbojna, pa ja zato cuvam tu njenu fizicku osobinu.

Takodje, kod prave medovace aroma meda je slabije izrazena nego kod falsifikata (posto je med transformisan prvo kroz vrenje, a posle i kroz destilaciju). Odlezavanjem u buradima moglo bi se desiti da aroma bureta maskira aromu meda u rakiji, tj. da rakija dobije neki nedefinisan ukus.

Plasticne sudove ne uzimam u razmatranje. NIKAKVU rakiju NIKAD ne treba drzati u plasticnom sudu!

***

@dioda: bolje te nas'o.

KIZAHooD  kod prvog kazana nisi odvajao nista ni prvenac  ni srce sve si pustio zajedno i islo je sve zajedno do 6 gradi, a onda prepekao i u drugom odvajao sve posebno. nov sam u pecenju rakije pa ako pitam nesto bez veze nadam se da mi necete zameriti.

Pa da. Jasno pise. Neki odvajaju prvenac i iz prvog kazana, ali ja ne vidim svrhu. Sve u drugi, pa onda iz drugog odvojim malo vise (bar litar).

A "srce" ni slucajno iz prvog kazana!

Postovana gospodo,
Danas sam ceo dan googlao i pokusao da nadjem sto sam vise podataka mogao o medovini i rakiji od meda...
Na kraju sam naleteo na knjigu "RAKIJE, WHISKY l LIKERI" Miroslava Banica, stampane u Zagrebu 2006 godine. U njoj je poglavlje o pripremi medovine i rakije od meda koje glasi:
VOCNE RAKIJE VOCNE RAKIJE
Med je prirodni proizvod pcela, a
sadrži vrijedne tvari potrebne covjecjem
organizmu za rast, razvoj i održavanje
imuniteta. Sadrži uglavnom sljedece
sastojke:
a. šecere (glukoza, fruktoza)
b. vodu
c. mineralne tvari
d. bjelancevine (proteine)
e. razne vitamine
f. organske kiseline
g. pelud i boje.
Medovina (gvire) je napitak koji nastaje
alkoholnim vrenjem vodom razrijedenog
meda, a rakija od meda se
dobiva pecenjem (destilacijom) medovine
(gvirca).
Priprema otopine:
U 100 litara tople vode otopi se
oko 30 kg meda, zatim se u otopini
odredi kolicina šecera pomocu saharometra
ili refraktometra. Ako pri mjerenju
utvrdite da niste postignuli željenu
kolicinu šecera od najviše 15 %,
dodajte još meda. Ako se ustanovi da
otopina ima više od 15 % šecera, treba
ju razrijediti s vodom. Otopina meda
i vode stavi se u nerdajuci lonac ili
emajlirani lonac i zagrije se do vrenja
kako bi se uništili patogeni mikroorganizmi.
Pri zagrijavanju dolazi do stvaranja
pjene koju treba ukloniti, tj. odstraniti.
Nakon zagrijavanja otopina u loncu
se ohladi na 20 °C i poklopi. Radi
108
boljeg okusa i arome ohladenoj otopini
dodaje se oko 25 g limunske kiseline
prethodno otopljene u manjoj kolicini
slatke mase (medovine).
Ako se želi dobiti aromaticna medovina
(gvire), potrebno je na 100 litara
dodati sljedece sastojke:
a. oko 15 g muškatnog orašcica,
b. oko 15 g cimeta u korici,
c. do 15 dag klincica.
Navedene mirodije potrebno je
usitniti, a zatim staviti u platnenu vrecicu
koja se objesi u posudu (lonac).
Alkoholno vrenje otopine:
Pripremljenu otopinu stavi se u vrionik
(posudu), najbolje od nerdajuceg
celika odnosno inox-a. Ako se nema
vrionik (posudu), može se vrenje provesti
i u bacvi koja nema stranog mirisa.
Da bi šecer u pripravljenoj otopini
prevrio u alkohol, potrebno je dodati
kvasac. Stoga se pripremljenoj otopini
dodaje oko 55 g suhog vinskog
kvasca ili 100 ml otopine selekcionirane
kulture kvasca. Ako se dodaje suha
kolicina kvasca od oko 55 g, potrebno
ga je prethodno staviti u manji
lonac i preliti sa oko 2 litre slatke otopine
te tako ostaviti oko 1/2 sata kako
bi se kvasac aktivirao, a zatim sve uliti
u cjelokupnu otopinu. Vrionik (posuda,
bacva) se zatvori poklopcem i na
njega postavi vrenjaca. Temperatura
vrenja slatke otopine meda treba biti
RfiKIJE, WHISKY l LIKERI
od 18 °C do 20 °C. Vrenje obicno traje
tjedan dana. U tijeku vrenja potrebno
je povremeno kušati otopinu kako bi
se ispitao odnosno provjerio tijek vrenja.
Završetak vrenja potrebno je provjeriti
saharometrom.
Kad je vrenje završeno, dobije se
otopina od meda koja se naziva medovina
ili gvire. Takva otopina nije sla-
[tka jer ne smije sadržavati šecera ako
je vrenje do kraja završeno. Zato, ako
i se želi dobiti slatka medovina ili gvire,
dodaje se šecer po ukusu. Kako bi
se sprijecilo naknadno vrenje zbog
| dodanog šecera, mora se medovina
(gvire) cuvati pri temperaturi 10- 12
°C, zatim se nakon 15 -20 dana odtoci
od nastalog taloga, a preostali talog
po mogucnosti filtrira preko ciste platnene
krpe ili gaze. Ako se želi postici
intenzivnija boja medovine (gvirca),
[može se prije filtriranja dodati karamel
(prženi šecer). Tako dobivena medovina
(gvire) prelije se u staklene boce
(posude) i može se upotrebljavati kao
pice.
Ako se želi dobiti rakija od meda,
1 potrebno je medovinu (gvire) destilirati
odnosno ispeci.
iKIJE, WHISKY l LIKERI
Destilacija (pecenje):
Nakon što se ustanovi završetak
vrenja, potrebno je što prije obaviti destilaciju
(pecenje) prevrele komine jer
se inace karakteristicne arome brzo
gube ako se pecenje ne provede odmah
nakon vrenja. Destilaciju je potrebno
provesti lagano i pažljivo.
Destilacija (pecenje) obavlja se na
nacin kako je to opisano u poglavlju
PECENJE (DESTILACIJA) RAKIJA, tocke
6., 7., 8. ili 9. (ovisno o vrsti uredaja
za pecenje s kojim se raspolaže).
Odležavanje, dozrijevanje i
završna izrada rakije
Po obavljenoj destilaciji potrebno
je destilat prepustiti odležavanju i dozrijevanju
od najmanje šest tjedana.
Destilat ce biti to bolji što ce dulje odležati.
Nakon odležavanja destilat se
razrijedi destiliranom vodom (ili mekom
kišnicom) na jacinu od najmanje
37,5 vol % alkohola i tako je rakija od
meda gotova. Ne preporucuje se
ohladivanje rakije na temperaturu ispod
5 °C ili držanje u hladnjaku jer na
nižim temperaturama dolazi do izdvajanja
etericnih ulja, a s njima i pojedinih
aroma.


Nadam se da ce vam pomoci!!!
P.S. Knjigu mozete skinuti sa:
http://rs546.rapidshare.com/files/177007772/Rakija.pdf

Veliki pozdrav!!!

Cao svima  :)

posto sam novi clan, vec citam postove na ovom forumu oko mesec dana i recoh da probam da ispecem Medovacu od medovine.

Vec je proslo cetri dana od kada sam razredio 12kg meda na 40L vode i ubacio 25g obicnog kvasca za hleb. Kvasac je bio u 2 litara medovine oko pola sata i narasto je pa sam tek ubacio kvasac u smesu.

Kada promesam medovinu letvom podigne se pena i predpostavljam da je tek poceo process cljucanja. Posto sam obican kvasac koristio i kod mene je pocetak proleca (temeratura se trenutno vrti izmedu 6 do 20 celsiusa) dali treba da dodam jos kvasac?   :-\


Unapred hvala...
milutinn

Ако вам се температура "врти" између 6 и 20 степени целзијуса онда то није добро.
Истина, комина се, највероватније, неће охладити на 6 степени али, вероватно, хоће доста, па ће ноћу врење стати а кад сване, и кад отопли, квасцима треба поново неко време да се активирају, али их тад поново чека ноћ и ниске температуре што значи да ће врење ићи, или јако траљаво, или потпуно стати.
Унесите комину унутра.
То је тако мала количина да неће бити ништа страшно ако ван десетак дана, или две недеље, буде и у дневној соби.

alambik

Hvala na odgovoru  ;D

Milutine, ako su temperature niske, ni kilo kvasca nece vredeti. Ispod 10 stepeni kvasac ne radi tako reci uopste, a izmedju 10-15 stepeni radi, ali vrlo slabo.

Dakle, postaraj se da ti temperatura ne pada ispod 15 stepeni.

Posto peces medovacu, mislim da si pozurio - med moze da stoji. Zato ubuduce ni nemoj brkati med za vrenje dok dnevna temperatura ne poraste dovoljno (idealno 20-25 stepeni, a i preko 30 je bolje nego ispod 15), ili unesi unutra, kao sto ti rece Alambik.

Hvala Kizo

Ja sam pre cetri dana dodao jos kvasac (vise nego sto treba). Dani su sada oko 25 C. Dali ce visak kvaska uticati na ukus, miris i kvalitet buduce medovace?

Ne bi trebalo.

Sa druge strane, na kvalitet moze da utice to sto svaki cas otvaras sud za vrenje, mutis, dodajes, oduzimas... (u negativnom smislu)

Jos uvek vri. Sud ne otvaram dve nedelje i vise, niti mesam. Nadam se da ce u narednih 7 do 10 dana zavrsiti fermentacija (otom potom).

Kada budem pekao i ako izade jaka (ljuta) rakija, dali se preporucuje da je razblazim vodom (na 20% do 25%), dodam malo meda u kazan i ponovo ispecem da bi poboljsao kvalitet rakije ili neki drugi predlog?

Sacuvaj malo medovine, tj. nemoj sve peci.
Iz prvog kazana ionako neces dobiti preterano jaku rakiju, ali takodje ne ni kvalitetnu tako da ti treba prepek.
E, zato kazem da sacuvas malo medovine. Onda u kazan u kome radis prepek sipas to malo medovine sto si ostavio, zatim svu meku rakijuu sto si ispekao i bar za 1/3 kazana vode. Tako kad napravis prepek nece biti preterano jak (mada je diskutabilno sta je kome preterano jako), bice dovoljno cist i imace aromu.

Ako dodas med u kazan prilikom pecenja, to je bacen med. Ono jes', malo ces poboljsati aromu, ali ipak tu tehniku ne preporucujem.


***

I kad ce vise neko od admina da promeni naziv teme - "Medovina, ili rakija od meda" - cista glupost!!! Medovina je VINO od meda, a rakija od meda je MEDOVAChA. (Rakija od neceg drugog u koju se naknadno dodaje med nije ni medovaca ni medovina vec MEDNICA)

Hvala Kizo. Uradicu kako si rekao.

Uradjeno ;)

Pitanje za Kizu:

PREPEK
Na kazan od 50 L treba sipati 1/3 Vode (odprilike 16 L)
Sipati sirovu rakiju iz prvog kazana (mozda 12 L do 15 L (jos uvek nisam ispekao pa neznam koja ce kolicina biti))
koliko bi od prilike trebalo medovine da dodam?

Pa resto ;D

Dakle ako recimo imas 14 litara meke i dodas 16 litara vode, do 50 litara ti fali 20, dakle toliko medovine.

(da ne bude jezickih barijera u stilu "moje selo tvoje selo", pod medovinom podrazumevam ono od cega si u prvom kazanu pekao meku rakiju)

Ja pecem mojih 180 kila (2 kazana) u nedelju, pa cu da napisem ovde kako je ispalo ;)

Nema jezickih barijera jer smo iz istog mesta. Puno ti hvala majstore  ;D

Ispekoh juce jednu turu, od 180 litara sirovine dobijene na sledeci nacin:

MAJA:
5 kila sljive + 0.5 kila secera + 30g suvog pekarskog kvasca

Posto je maja previrala 3 dana, u to sam dodao jos 40 kila meda i vode do nivoa od 180 litara. Onda sam promesao, zatvorio i pustio da previre 40 dana.

Sistem koji koristim pri pecenju sam vec opisivao, pa da ne ponavljam.

Dobio sam:
-Litar prvenca od 30 gradi
-30,5 litara rakije od 22 grada
-6 litara patoke od 7 gradi

E sad... Cini mi se da mi je prosle godine ispala bolje. Doduse, nemam nacina da uporedim, jer proslogodisnja je sad godinu dana stara rakija i nije je posteno porediti sa taze rakijom. Razlika mi se ipak cini osetnom, u korist starije rakije naravno, pa se sad pitam da li jednogodisnje odlezavanje u staklu moze toliko da popravi ukus, ili je ove godine losiji med :scr:

Mozda je i jedno i drugo u pitanju? ???

Pa mozda.

Nego, sad kad se prisetim... Prosle godine sam pekao pod anginom, grlo mi bilo sagorelo, pa sam prekinuo destilaciju na 22 grada iako jos nije bila potekla patoka, jer me je sagorelo grlo obmanulo da je rakija od 22 grada blaga na ukus. Cim me je proslo grlo, uvideo sam da mlada rakija od 22 grada przi i te kako, a i ostali konzumenti su bili misljenja da je "mogla i malo blaza da bude". A posle jedno 6 meseci, svima se svidjala takva rakija i nisu vise kukali da je jaka.

Ove godine sam zabrkao jacu sirovinu (40 kila meda umesto 35, na istu zapreminu), pa je patoka potekla kad je u buci bilo 22 grada te sam prekinuo. Rakija "jaka k'o zemlja", ali se ipak na osnovu proslogodisnjeg iskustva nadam da ce posle jedno 6 meseci da "zblagne" na ukus i da klizi k'o mleko, a ne k'o ekseri :whistle:

Znam da bi mnogi na mom mestu izvrsili kvarenje rakije destilisanom vodom, ali ja ipak vise volim da popravljam (odlezavanjem) nego da kvarim (vodom) rakiju.

Ne uzimajući u obzir druge elemente nesumnjivo je da se kvalitet povećao dozrijevanjem rakije u staklenim posudama.
Zabluda je, a nažalost propagiraju je neki i na ovom forumu, da je dozrijevanje rakije moguće jedino u hrastovim buradima. Zabluda, iz razloga što se pod pojmom dozrijevanja u stvari podrazumjeva odvijanje kompleksnih hemijskih reakcija (hidroliza, esterifikacija, acetalizacija, oksidacija, redukcija,...) pri čemu nastaju poželjne arome a nepoželjne (po koncentraciji) se pretvaraju u materije ugodnog mirisa i ukusa. Na procese dozrijevanja rakije utiću temperatura, količina kiseonika i vrijeme a druga je stvar što hrastova burad omogućavaju proces oplemenjivanja destilata odnosno daju rakiji u toku procesa dozrijevanja osim boje i cijeli niz drugih materija, koje pozitivno djeluju na ukus i miris rakije.
Pročitao sam negdje od profesora Hribara, da je rakija jedino prirodno piće koje se do 50 godina starenjem (dozrijevanjem) poboljšava i nakon pedesete godine ne slabi.

Eh da mi je da probam jednu takvu od 50 god.Pio sam jednu od 15god.Raspremali smo kucu pokojne babe u selu zbog renoviranja.U ormanu  u sarenoj flasi nasli smo rakiju.Gusta kao ulje.Kada je popijes samo klizi niz grlo,ali zato kada dodje u stomak siri se pozar.Ova prica ide u prilog tome da rakija stari i u staklu.

Da se razumemo: rakija DEFINITIVNO dobija na kvalitetu odlezavanjem u staklu i to mi je dobro poznato.

Jedina nedoumica mi je KOLIKO moze kvalitet da se popravi u staklu posle samo godinu dana.

Doduse, ja povremeno otvaram i "luftiram" staklene sudove u kojima odlezava rakija, radi dotoka svezeg kiseonika, sto svakako ima uticaja.


Moje misljenje je da mi se samo cini da mi je ovogodisnja medovaca losija od proslogodisnje i to iz cisto psiholoskih razloga. Naime prosle godine sam je pravio prvi put i nisam znao sta da ocekujem i bio sam u fazonu "valjda cu da dobijem nekakvu rakiju", pa kad sam dobio to sto sam dobio bio sam i vise nego odusevljen; sa druge strane, ove godine sam ocekivao da dobijem extra rakiju, pa kad sam dobio isto sto i prosle godine (a sta sam pa drugo mogao da dobijem?), nisam bio bas preterano odusevljen.

Iliti:

"Ne postoji nacin eda optimista bude prijatno iznenadjen" (--Marfijev zakon)




Evo bas sad pijuckam ovu taze medovacu i bas mi lepo "klizi", more nema te "pecatlije" koja moze da joj parira. :thumb:

Nestrpliv sam bio proslog vikenda pa sam ispekao medovinu pre nego sto je potpuno fermentacija stala. Nisam nesto bio odeusevljen Medovacom tada ali sam je probao ponovo ovog vikenda. Mogu da kazem da mi se sada mnogo vise svida nego kada sam je pekao.

Dao sam bratu da proba ali mu nisam rekao od cega je. On je odmah pogodio da je od meda po mirisu i ukusu. Nadam se da kada odlezi tri meseca da ce biti mnogo bolja, a posle godinu dana, nadam se da ce biti odlicna. Sto je cesce probam sve mi se vise svida.

Kizo majstore, alal ......

Puno hvala svima na savetima.

Kupio sam danas hydrometer u Kanadi pa me interesuje jeli to isto o cemu je bila rec kada se meri dali je kljuk gotov ili ne i kako se cita na onaj deo gde kaze secer po litru ili 45mN/m Sp.Gr.20%C koja se krece od 15% do nule Pozdrav Dusan

Slucajno sam video ovu temu, a posto sam dugogodisnji pcelar i vec godinama pravim medovacu
osetio sam potrebu da se registrujem i napisem nekoliko recenica.
Pozdravljam stav KizaHooda da treba jasno razdvojiti "pravo" od "laznog", ali to nije razlog da se medovaca cuva i
konzumira iskljucivo u bezbojnom stanju. Ako neko voli da je konzumira iskljucivo u takvom obliku, nemam nista protiv, ali
tvrdnja da je samo bezbojna medovaca "prava" ne stoji nikako jer se moze napraviti odlican bezbojni falsifikat, a iskusni clanovi ovog foruma znaju odlicno kako i time se ne bih vise bavio.
Meni se bistra odlezala medovaca ne svidja jer nema neku izrazenu aromu iako je jako pitka. Zato joj nakon destilacije dodajem izvesnu kolicinu meda, propolisa i aromaticnog bilja sto joj posle 6-to mesecnog odlezavanja u staklu ( flase i baloni ne smeju biti puni do vrha) daje fantastičan ukus i aromu. Ovi dodaci joj daju zuckastu boju i nije vise tako bistra ali to nikako ne znaci da je "lazna".
Probao sam odležavanje u hrastovom ovinjenom buretu i posle samo godinu dana rezultat je bio neverovatan. Nju cuvam za posebne prilike.
Takodje se ne bih saglasio sa KizaHoodom da destilovana voda kvari rakiju. Lično mislim da rakija ne sme biti prejaka jer senzorne osobine tada ne dolaze do izražaja i uglavnom se sve svede na paljenje jezika i grla. Kada dođe do patoke ja prekidam destilaciju (jer mi patoka ne treba i ne zelim da gubim vreme). Srce (jačine 60 stepeni) doterujem na željenu jacinu destilovanom vodom (sam je destilujem u kazanu).

Dobro dosao Pčelare. Dali bi hteo da podelis svoj recept sa nama?

   1. Dali vrsis prepek?
   2. Do koliko % alkohola na luli skupljas srednju frakciju?
   3. Koliko meda na koju kolicinu medovace?
   4. Koje biljke i koja kolicina, itd?


Unapred hvala
milutinn
 

Dobrodosao Pcelare :thumb:

1)Nisam bas iskljucivo rekao da je "samo bezbojna medovaca prava", vec da prava mora da bude bezbojna (mada vidim zasto ljudima ove dve tvrdnje mogu da izgledaju iste, ali da ne ulazimo sad u matematicku logiku i o filozofiranju na temu "potrebnog i dovoljnog uslova"); znam ja da ima vrhunskih falsifikatora koji svasta prave; moja poenta je da je OGROMNA VECINA obojenih "medovacha" u stvari falsifikat, to jest "mednica" koju su prozvali medovacha; mene ljudi kad pitaju kako se raspoznaje prava od lazne, ja im kazem da sipaju malo rakija na dlan i da protrljaju: ako je posle susenja dlan lepljiv, onda je sigurno med dodat naknadno (u gotovu rakiju); ali ako nije lepljiv, to bas i nije 100%-tni dokaz da je prava.

E sad, ovu tvoju kombinaciju, da u pravu medovacu dodajes med, ipak nisam bio uzeo u razmatranje. S te strane si u pravu.

2)Godinu dana nije "samo"! Rakija odlezavanjem u buretu najveci prirast kvaliteta dobije upravo u prvoj godini. Imam i ja burice, ali u njima cuvam neke druge rakije (mada sve moje rakije sadrze u sebi deo medovace, posto svaku kominu dosladjujem medom, a ne secerom) i da, pozitivna promena posle godinu dana u buretu je neverovatna; ali red je da imam u kuci i neku "belu" rakiju, a tu sam se odlucio za medovacu, dok je prica o originalima i falsifikatima tu samo pomogla da se od raznih rakija bas za medovacu odlucim da je drzim u "belom" stanju (i manji deo loze)

3)To za jacinu... Pa fakticki, kad pogledcas kako ja pecem, i ja razblazujem rakiju destilisanom vodom, ali u toku samog procesa druge destilacije - obicnu vodu ubacim u kazan i tu se ona destilise zajedno sa mekom rakijom, dajuci rezultat manje jacine. Eto, tebi finalni destilat ima 24 grada, a meni 22!

Ziv bio i jos nesto napis'o :)

Pazljivo sam procitao sve sto su clanovi dosada napisali o ovoj temi, posto nemam iskustva u pravljenju medovace a postoji prilicna potraznja za ovim picem,resio sam da probam da je proizvedem u sto boljem kvalitetu.
U ovoj temi se prilicno lutalo od recepta za proizvodnju, do moguceg odlezavanja, izbora sudova itd.....
Zasmetale su mi neke stvari na koje niko nije odreagovao: 
       - pekarski kvasac - ( u prahu ili slicno ) - pekarski kvasac niposto se ne koristi u proizvodnji vina i rakije, ne bi se zvao pekarski,
pa necete mesiti hleb, ima dosta razloga zbog kojih ovo govorim a kasnije cu to detaljno da obrazlozim
        dakle ako koristite kvasac - nikako ne pekarski - iskljucivo adekvatan vocarski kvasac i hranu za kvasce.....

        - pojedini su u ovoj temi rekli da luftiraju sudove, odnosno otvaraju ih.......
        ako mislite na provetravanje rakije to se ne radi nikako otvaranjem buradi i luftiranjem nego iskljucivo pretakanjem, gde bi najbolje bilo da imate odgovarajucu pumpu za to i na kraju rasprsivac kako bi rakija mogla da veze kiseonik ili nekako drugacije prirucno ovo sprovesti - ako vec nesto radite da uradite kako valja a nikako otvarati burad i kace i luftirati........

Molim te, nestrpljiv sam, kao što si obećao detaljno obrazloži ovo prvo, pa ćemo kasnije preći na drugo.

Pridruzujem se inicijativi.

Strajinja, slazem se sto se tice pekarskog kvasca jer sam ga jednom koristio kada sam prvi put pravio Medovinu. Kada sam ispekao Medovacu mnogo se osecala na pekarski kvasac.

Za drugu turu medovine sam koristio vinski kvasac. Stim sam Kizin method primenio sto se tice maje i jednom dobro sve promesao. Zatvorio sam sud (koji ima vrionik ili vec kako se zove) i nisam ga otvarao dok fermentacija nije bila potpuno zavrsena. Mnogo je bolji kvalitet sto se tice arome i ukusa Medovace na taj nacin nego na predhodni.

Kizo,

Da li si merio procenat secera kada si rastopio med u vodi?

Nisam. Posao sam od pretpostavke da med u cistom stanju ima oko 83% ukupnih secera. Koji procenat manje-vise ne remeti znacajno proporciju. Dakle, ako na kilo meda dodas 3 litra vode, mesavina ce da ima priblizno 20% secera.

Mir Boziji HRISTOS SE RODI,SRECAN BOZIC...

Veliki pozdrav i molba...........Gde bi u Beogradu mogao da kupim kvalitetnu medovacu,za poklon dragoj osobi??

Pozdrav forumasima
Prvo da odgovorim proti71 posto do sada nije dobio odgovor medovacu moze da kupi u Rakija Gift na terazijama imali su od tri proizvodjaca. Rakija od meda pecena sa dodatkom meda posle destilacije

Pitanje ostalim forumasima prilikom pripreme kljuka da li su vrsili sterilizaciju kljuka prokuvavanjem ili ne, i koliko im je trajao proces vrenja bilo da se radi o vrenju sa vinskim kvascima ili sa pripremljenom vocnom majom.

Koliko sam citao po literaturi i po netu vrenje medenog kljuka treba da traje od 7-15 dana zavisno od temperature sa nekih 18% secera. Meni je to malo neverovatno ili ima tu jos mnogih zackoljica o kojima u knjigama nisu pisali. Zanimaju me zato vasa iskustva
 

Ma neeeee, za pola sata - sat sve gotovo :doh:



A meni je to mnogo neverovatno.

(mada, ako na pola kila meda dodas 5 kila kvasca... :scr:)

Kizo: Fermentacija o kojoj sam govorio je vrsena sa 25 grama kvasca na 100l. Tako da nema govora o 5 kg. Ali je problem sto ocigledno nije bilo reci o drugim parametrima koji uticu na fermentaciju. Recimo PH vrednost pripremljenog kljuka ili sta ti ja znam koji drugi parametri.

Optimalna fermentacija kod vocnih rakija je oko 15 dana zavisno od vrste voca, kod grozdja opet oko 15 dana. Ali fermentacija kod medenog kljuka od 40 do 60 dana u mom slucaju to nimalo nije normalno. Ocigledno tu nesto nedostaje o cemu ne pise u literaturi.
Kod tako dugih fermentacija dolazi do velikog gubitaka aroma sto opet nije normalno.
Medovaca je opet dobro ispala ali sigurno moze mnogo bolje
Koliko sam citao na forumu ti si vrsio fermentaciju sa vocnom majom. Tako sam radio pre 3 godine ali je kvalitet rakije bio losiji nego pri fermentaciji sa kvascima.

Ne slazem se. Optimalna fermentacija je min. 21 dan.
Ali da, u pravu si da zavisi od voca - nemaju sve komine isti procenat secera, niti se sve komine ostavljaju u isto doba godine.




Ja sam vrsio fermentaciju sa vocnom majom I kvascima.

Zanima me da li kod tebe  ima razlike u kvalitetu rakije pri jednoj i drugoj fermentaciji i koliko su ti trajale fermentacije. Mislim na fermentaciju sa vocnom majom i kvascima

Nisam probao ni jednu drugu fermentaciju osim opisane (kad je rakija u pitanju), a trajanje je bilo 35 dana (ja pustim 40 za svaki slucaj - onih 35 sam utvrdio experimentalno na manjoj kolicini).

Meni je ta duzina fermentacije logicna - ipak materija za fermentaciju ima cak 20% ukupnih secera, pa je samim tim logicno da traje znatno duze nego kod nepr. sljive (21 dan) koja ima 12% ukupnih secera.

Probao sam fermentaciju bez vocne maje, dakle samo med+voda+kvasac u anaerobnim uslovima od samog pocetka (mala kolicina, u plasticnom baloncetu od 6l). Tu sam pomesao med vodu i kvasac, istisnuo sav vazduh i zacepio balonce. Sutradan kad se nadulo, pustio sam mu odusak da ne explodira, tako da je CO2 mogao napolje, ali ne i vazduh unutra. To je previralo 25 dana i doslo je od prilike do pola. Nisam terao dalje, posto sam tad hteo da napravim cistu medovinu (dakle VINO) koja malo sladi, a ne rakiju.

I ja sam eksperimentisao u balonima od 5l ali je bilo  razlika u odnosu na fermentaciju u buretu, i po pitanju duzine fermentacije  i po pitanju samog produkta fermentacije.
Mislim da je svaki eksperiment dobrodosao sa malim kolicinama ali da nije sto posto merodavan.

Medovinu sam i ja pravio ali nisam postigao zeljeni efekat. Pravio sam i suvu medovinu i slatku ali imam osecaj da tu nesto nedostaje nekako mi je prazna. Na sajmu sam probao medovinu sa dodatkom aromaticnog bilja i osetno se vidi razlika u odnosu na ovo sto sam ja pravio. Tako da treba samo pronaci odgovarajucu recepturu.

Kada si pravio medovinu da li si sterilisao rastvor kuvanjem
 

E da, to sam zaboravio da pomenem. Sterilisao sam rastvor meda i vode do prvog kljuca, zatim se to lagano hladilo, u medjuvremenu sam poskidao suvu materiju koja se obrazovala po vrhu, a kad je temperatura pala na 35 stepeni dodao sam kvasac, sacekao 15 minuta i sve to sipao u balon uz istiskivanje vazduha.

Sto se tice kvaliteta, potpuno prevrela medovina je imala odlican kvalitet (u smislu cistoce, tj. odsustva gorusice i mamurluka) ali bez veze ukus; poluslatka medovina je imala odlican ukus!

Ja nisam nikad pravio medovinu (sticajem okolnosti ali i zbog visoke cene meda) ali sam čitao dosta recepata za istu i u svakom piše da je med lakše prevreti kad se prokuva u vodi ali da se tada gubi puno arome pa se ipak preporučuje hladno otapanje meda.
Ima li kiza, ili gile, komantar na ovo?

Manje vise postupak je isti kao sto sam i ja radio. Cak se i oko ukusa suve medovine slazemo. Navikli smo na vina od grozdja tako da je odsustvo aroma  primetno kod klasicne medovine. Zato treba resiti problem dodavanjem kojekakvih sastojaka ali to cu eksperimentisati u narednom vremenu.

Prosle godine sam eksperimentisao i probao vino od tresanja i meda. U pocetku je obecavalo, imalo je lep ukus i prijatne arome ali je odmah po zavrsetku vrenja krenulo sircetno vrenje i na kraju sam dobio , jeli, sirce. Trebao sam pre pocetka vrenja  da dodam vinobran.
Alambik je potpuno u pravu sto se tice aroma. Pokusavao nesto na tu temu, eksperiment u flasi, ali je veoma brzo krenulo neko nazovi sircetno vrenje. Problem je dugotrajna fermentacija i to sto med sadrzi mnogo raznoraznih materija, kako pisu u knjigama, koje su stetne po vrenje (enzimi, bakterije kiseline i ostalo ). Resenje koje predlazu je prokuvavanje.

Verujem da postoji nacin da se prokuvavanje izbegne i da se sacuvaju arome ali treba ga pronaci. Ono sto pise u literaturi je princip OVAKO BI TO TREBALO DA BUDE pa ti probaj kako ce da ispadne.

Drugar je kontaktirao profesora sa nekog univerziteta u nemackoj, sa kojim saradjuje po pitanju fermentacije grozdja i upotrebe kvasaca, da li ima iskustva oko proizvodnje medovine i postupka same fermentacije i odgovor je bio naravno nee. Iskustva nema i nije se sretao sa tim. Verovatno je slabo istrazivanja radjeno na ovu temu i u svetu, tako da nam jedino preostaje eksperimentisanje

Interesantno je da se medovina na germanskim jezicima zove mede, ili ponekad mee (što je isti koren), iako med ima sasvim drugi koren. Očigledno da je to ime slovenskog porekla.

Med je prirodni proizvod pčela, a sadrži vrijedne tvari potrebne čovječjem organizmu za rast, razvoj i održavanje imuniteta. Sadrži uglavnom sljedeće sastojke: a. šećere (glukoza, fruktoza) b. vodu c. mineralne tvari d. bjelančevine (proteine) e. razne vitamine f. organske kiseline g. pelud i boje. Medovina (gvire) je napitak koji nastaje alkoholnim vrenjem vodom razrijeđenog meda, a rakija od meda se dobiva pečenjem (destilacijom) medovine (gvirca). Priprema otopine: U 100 litara tople vode otopi se oko 30 kg meda, zatim se u otopini odredi količina šećera pomoću saharometra ili refraktometra. Ako pri mjerenju utvrdite da niste postignuli željenu količinu šećera od najviše 15 %, dodajte još meda. Ako se ustanovi da otopina ima više od 15 % šećera, treba ju razrijediti s vodom. Otopina meda i vode stavi se u nerđajući lonac ili emajlirani lonac i zagrije se do vrenja kako bi se uništili patogeni mikroorganizmi.
Pri zagrijavanju dolazi do stvaranja pjene koju treba ukloniti, tj. odstraniti. Nakon zagrijavanja otopina u loncu se ohladi na 20 °C i poklopi. Radi boljeg okusa i arome ohlađenoj otopini dodaje se oko 25 g limunske kiseline prethodno otopljene u manjoj količini slatke mase (medovine). Ako se želi dobiti aromatična medovina (gvire), potrebno je na 100 litara dodati sljedeće sastojke: a. oko 15 g muškatnog oraščića, b. oko 15 g cimeta u korici, c. do 15 dag klinčića. Navedene mirodije potrebno je usitniti, a zatim staviti u platnenu vrećicu koja se objesi u posudu (lonac). Alkoholno vrenje otopine: Pripremljenu otopinu stavi se u vrionik (posudu), najbolje od nerđajućeg čelika odnosno inox-a. Ako se nema vrionik (posudu), može se vrenje provesti i u bačvi koja nema stranog mirisa. Da bi šećer u pripravljenoj otopini prevrio u alkohol, potrebno je dodati kvasac. Stoga se pripremljenoj otopini dodaje oko 55 g suhog vinskog kvasca ili 100 ml otopine selekcionirane kulture kvasca. Ako se dodaje suha količina kvasca od oko 55 g, potrebno ga je prethodno staviti u manji lonac i preliti sa oko 2 litre slatke otopine te tako ostaviti oko 1/2 sata kako bi se kvasac aktivirao, a zatim sve uliti u cjelokupnu otopinu. Vrionik (posuda, bačva) se zatvori poklopcem i na njega postavi vrenjača. Temperatura vrenja slatke otopine meda treba biti od 18 °C do 20 °C. Vrenje obično traje tjedan dana. U tijeku vrenja potrebno je povremeno kušati otopinu kako bi se ispitao odnosno provjerio tijek vrenja. Završetak vrenja potrebno je provjeriti saharometrom. Kad je vrenje završeno, dobije se otopina od meda koja se naziva medovina ili gvire. Takva otopina nije slatka jer ne smije sadržavati šećera ako je vrenje do kraja završeno. Zato, ako se želi dobiti slatka medovina ili gvire, dodaje se šećer po ukusu. Kako bi se spriječilo naknadno vrenje zbog | dodanog šećera, mora se medovina (gvire) čuvati pri temperaturi 10- 12°C, zatim se nakon 15 -20 dana otoči od nastalog taloga, a preostali talog po mogućnosti filtrira preko čiste platnene krpe ili gaze. Ako se želi postići intenzivnija boja medovine (gvirca), može se prije filtriranja dodati karamel (prženi šećer). Tako dobivena medovina (gvire) prelije se u staklene boce (posude) i može se upotrebljavati kao piće. Ako se želi dobiti rakija od meda, potrebno je medovinu (gvire) destilirati odnosno ispeći. Destilacija (pečenje): Nakon što se ustanovi završetak vrenja, potrebno je što prije obaviti destilaciju (pečenje) prevrele komine jer se inače karakteristične arome brzo gube ako se pečenje ne provede odmah nakon vrenja. Destilaciju je potrebno provesti lagano i pažljivo. Odležavanje, dozrijevanje i završna izrada rakije. Po obavljenoj destilaciji potrebno je destilat prepustiti odležavanju i dozrijevanju od najmanje šest tjedana. Destilat će biti to bolji što će dulje odležati. Nakon odležavanja destilat se razrijedi destiliranom vodom (ili mekom kišnicom) na jačinu od najmanje 37,5 vol % alkohola i tako je rakija od meda gotova. Ne preporučuje se ohlađivanje rakije na temperaturu ispod 5 °C ili držanje u hladnjaku jer na nižim temperaturama dolazi do izdvajanja eteričnih ulja,…

Medovina se inace pominje u narodnim epskim  pesmama i kada sam u skoli pitao sta je to receno mi je da je to vino kome je dodat med mislila je uciteljca na vino od grozdja.
 A ime je slovenskog porekla zato sto su stari sloveni bili aktivni pcelari i bavili se proizvodnjom meda i medovine jos u prapostojbini dok jos nisu ni znali za vinovu lozu.
 Siru popularnost u slovenskim zemljama u novije vreme Medovina duguje formiranju niza organizacija postovalaca(ili su to sekte)staroslovenskih obicaja i bozanstava '90tih godina prvo u Rusiji a poslei ostalim slovenskim zemljama.U Srbiji postoji par takvih drustava.
Ima nesto sto me zanima i sto bih voleo da cujem od onih koji su pili medovinu ili medovacu to je da kod konzumacije istih ne dolazi do pojave agresivnog ponasanja i drugih neprijatnih stanja kao kada se pretera sa ostalim alkoholnim picima.
Moram jos i ovo da dodam razlog popularnosti moze se naci i u relativno niskoj ceni meda u Srbiji.Otkupna cena meda na veliko se krece od 1,5 do 2,2 € A u zapadnoevropskim zemljama je to nekih 3* vise.Sad ako bi kom kostao cirka 200€ po kazanu(mislim na mali obican kazan) onda bi verujem i interesovanje bilo manje :scr: :scr: 

Sto se tice agresivnog stanja, to nema pojma - ono zavisi od kolicine alkohola u krvi i ID-a konkretne individue (videti u filozofiji podelu na Id, Ego i Superego), tj. od karakteristika same individue koje isplivaju na povrsinu kad se svest povuce i odvede sa sobom moc samokontrole, ustupivsi mesto onom iskonskom, zivotinjskom, sto cuci u svakoj individui. Pijan covek je pijan covek i tacka.

A sto se drugih nezeljenih efekata tice, primetio sam da je medovina cistija od vina, tj. da je mamurluk od nje veoma podnosljiv - ne bili glava, ne grci se zeludac... Moguce je popiti vecu kolicinu medovine na prazan stomak i ne osetiti FIZICKE posledice, a znamo sta se desava kad se vino pije na prazan stomak...

@Alambik: u medu postoje razne necistoce, kao npr. vosak, koje isplivaju na povrsinu kad se razredjeni med prokuva. Kad se pece medovaca, to nije bitno, posto u procesu destilacije te necistoce ostaju u kazanu.

Pozdrav svim clanovima foruma.
Da li neko zna kako je klasifikovana medovaca (rakija dobijena fermentacijom meda rastvorenog u vodi, dvostrukom destilacijom i
naknadnim dodavanjem male kolicine propolisa) u novom Pravilniku o alkoholnim picima.
Znaci, ne mislim na neku vocnu rakiju u koju je naknadno dodat med ( jer bi se to verovatno klasifikovalo kao liker ) već na rakiju dobijenu od meda.
Hvala.

Po ovome ispada da medovača nije rakija!?!?
Šta je onda?

"Ракија је алкохолно пиће произведено дестилацијом ферментисаног
кљука, матичног сока, комине или пикеа воћа, грожђа, јестивих шумских
плодова и других сировина пољопривредног порекла са минималним садржајем
етанола 15% v/v и са сачуваним специфичним сензорним особинама које
потичу од сировине од које је произведена."
ako čitaš samo podvučeno ne vidim zašto ne bi spadala u rakije jer:
-je sirovina poljoprivrednog porekla(pčele daju med a one se u poljoprivrednoj statistici vode kao"sitna stoka")
-dobija se fermentacijom vodenog rastvora meda pa posle toga njegovom destilacijom
-ima koncentraciju alkohola veću od 15 %vol.(nadam se da si mislio na takvu medovaču)
doduše naša administracija i njena tumačenja su čudo.ranije je postojala kategorija specijalnih rakija pa se sve što nije moglo da prođe kao obična(čitaj prirodna) rakija se podvodilo pod tu kategoriju
sada u Članu 6. Zakona stavom "Ostala alkoholna pića su alkoholna pića koja se proizvode po proizvođačkoj specifikaciji koju donosi proizvođač, odnosno obezbeđuje uvoznik."se omogućuje da može da ide sve samo ako nije štetno po zdravlje.

Med je sirovina poljoprivrednog porekla i to niko ne osporava, ali
rastvor meda nije ni kljuk, ni matični sok, ni komina, ni pike. Jer bi tom logikom
alkoholno piće dobijeno fermentacijom  i  destilacijom  rastvora šećera
takođe bilo rakija jer je šećer poljoprivrednog prekla (od šećerne repe).

Na ovo pitanje ni ispektor koji je došao u obilazak podruma nije znao da mi da adekvatan
odgovor, već me je pitao zašto ne pravim neku "normalnu" (?!?!) rakiju nego baš
medovaču.

Pravilnik kaze:

"Jer bi tom logikom
alkoholno piće dobijeno fermentacijom  i  destilacijom  rastvora šećera
takođe bilo rakija jer je šećer poljoprivrednog prekla (od šećerne repe)."

Dobro ste redinirali. Destilacijom rastvora secera u vodi dobijamo rakiju od secera, to jest, posredno, od secerne repe.
Zasto vi mislite da rakija od secera ne postoji?

Mora se traziti tumacenje od zakonodavca! Kao i kod svakog zakona zakonodavac je predvideo da se mora traziti tumacenje za sve sporne slucajeve. :P

pretpostavljam da će se inspektor i zakonodavac rukovoditi logikom koju je objasnio pravilnik.njemu ostaje da svoj proizvod podvede pod "ostala alkoholna pića" i patentira recepturu.ako uspe sa medovačom nije ni važno hoće li biti "rakija".
ali ako bi hteli da cepidlačimo, po meni med i šećer ne mogu da se porede.šećer je proizvod industrijske prerade šećerne repe dok je med proizvod pčelinjih društava.
osim toga šta je recimo pike ako ne vodeni rastvor koji se dobija ispiranjem sirovine poljoprivrednog porekla.

Ispekoh i ove godine dva kazana medovace metodom objasnjenim u drugom postu druge strane ove teme. Uneo sam dve izmene, prvo, umesto suncokretovog sam upotrebio livadski med (znatno lepseg mirisa i ukusa), a takodje sam, po preporuci nekoliko forumasa namestio kiselost komine na pH3 upotrebom neorganske kiseline H3PO4 (fosforna), koju sam neposredno pred pecenje neutralisao sodom bikarbonom.

Rakija ima izrazito drugaciji ukus od rakije koju sam pekao ranijih godina. Ne mogu reci bolji ili losiji, za sad, posto ne bi bilo posteno porediti proslogodisnju (dakle odlezalu) i ovu tazu rakiju. Doduse, cini mi se da ova sad ima bolji ukus nego proslogodisnja dok je bila taza, ali to tesko da je merodavno misljenje, pravo poredjenje ce da bude kad mi ova odlezi, pa uporediom dve razlicite odlezale rakije.

Druga velika razlika je sto mi je prvenac mnogo losijeg kvaliteta ove godine, izrazito neprijatnog mirisa koji bih najslikovitije objasnio kao kombinaciju spiritusa i acetona. Cim sam to registrovao, odlucio sam da izdvojim 1,5 litar (umesto uobicajenih 1 litar). Rakija koja je posle tekla (pocetak druge frakcije) je bila prijatnog mirisa i ukusa.

Treca razlika je dosta kasnija pojava patoke, bar prema mom poimanju iste (kushanjem). Doima se da sam dobio prepek koji je imao znatno vise laksih alkohola nego obicno, uz istovremeno znatno manju koncentraciju patoke.

Opet, mozda me je rodjeno culo ukusa i mirisa prevarilo :scr:

Najdrasticnija razlika je ipak u randmanu, tj. dobio sam oko 5 litara manje rakije nego sto sam ocekivao. Doduse, pcelar mi je priznao da mu je ovogodisnji med "malo vlazniji" nego inace, ali ipak... samo 24 litra rakije od 40Kg meda je prilicno slab rezultat (buduci da mi je uobicajeni randman oko 1 litar na 1,3 kila meda).

Ako posle odlezavanja ova medovaca ne bude znatno bolja od ranijih, vraticu se na "stari dobri" suncokretov med :whistle:

Zbog radikalnog odvajanja prvenca i manje primetne patoke, dobio sam izuzetno blagu rakiju - samo 19 gradi 8:) Garant bi se svidela Alambiku :P

Izgleda, Kizo, da je zaista svaka rakija priča za sebe.
Ja sam ispekao nešto malo šljivovice ove godine, tek tako da ne bacim šljivu (ukupno desetak litara), i jačina joj je 45,5% ali je tako blaga da mi ne pada na pamet da je još razblažujem!
S druge strane napravio sam nešto likera od šljive, po postupku koji je Peca napisao da se primenjuje za šeri brendi, i taj je liker na kvalitenom destilatu od suvog grožđa i ima tek 28% alkohola, ali se doima dosta jako. Neću reći da pali u ustima ali se čini skoro duplo jačim od orahovca koji je na bazi istog alkohola, i tek je koji stepen blaži.

Nego, nešto drugo: situacija sa medom mi se radikalno i neočekivano promenila i po svoj prilici ću uskoro i ja probati prvi put da napravim medovaču. Zato i dalje sa zanimanjem pratim tvoje izveštaje o pripremanju iste.
U ovom trenutku imam dosta lipovog meda pa ne znam da li da probam od njega. Med je jako prijatnog okusa i ima okus nane (otkud to, nemam pojma, ali mi neko reče da lipa uvek miriše na nanu).

Slobodno!

Ja sam, evo, pravio od dve prilicno razlicite vrste meda. Mada, zezn'o sam analitiku, posto sam u kominu za "livadovacu" dosipao kiselinu - trebalo je i nju da ispacem na potpuno isti nacin kao i "suncokretovacu", radi uporedivosti rezultata. Ovako pojma nemam koliko mi na razlicitost rakija utice razlicitost meda, a koliko razlicitost postupaka fermentacije.

Kao sto Kiza kaze "ISPEKOH" i ja rakiju pre nekih mesec dana. Sa kvalitetom sam zadovoljan nisam primetio razliku od one koja je pecena prosle godine. Naravno nova rakija ce pokazati svoje kvalitete tek posle stabilizacije. Nisam jos razblazio svu rakiju mislim da ce imati oko 250 litara, racunam ce ce biti randman oko 1.7 kg meda za 1l rakije ali to cu znati posle razblazivanja. Ukupno sa starom ce biti oko 400l( ostaje samo pitanje kako to prodati ).

Sto se meda tice med je po pravilniku ispravan ako ima do 20% vode u sebi. Med koji ima vise je nedozreo med i kod njega moze da se pojavi vremenom fermentacija. Gustina meda zavisi od vrste meda, kolicine unosa nektara, spoljne temperature, vlaznosti, jacine drustava i jos od mnogo toga sto samo pcele znaju. Ove godine je med dosta redji nego prosle, kako bagremov tako i livadski. Vlaga se kretala do 19% za bagremov med( kako pcelari javljaju a na osnovu analiza meda). Pored vlage, u  zavisnosti od vrste meda, u medu ima polena, propolisa, pepela....... I jos  koliko ima ukupnih korisnih secera u medu za fermentaciju.  Sve to utice na randman koji je nama vazan. 

Pitanje za forumase da li je neko eksperimentisao fermentacijom meda bez sterilizacije kljuka i kakvi su rezultati   

@gile
Randman meda 1,7kg/1l rakije mi je malo nejasan obzirom na kolicinu secera u medu koliko je jaka rakija na koju mislis?

Rakija je jacine 50%. Moze da bude nejasan ali tako je. Koliko sam zapazio da je i kod Kize bilo slicno kao i kod mene ove godine.

Respektujem naravno to sto ti radis da me ne razumes pogresno :thumb:

Ok

Tako je. Nego, ne rece koliki ti je bio randman ranijih godina?

Varirao je zavisi od postupka kako sam radio. Prosle godine 1.5kg, preprosle cak 1.9kg.

Hm, meni i prosle i pretprosle bio mnogo bolji, 1,3Kg za litar.

zapoceh i ja pravljenje medovace po kizahoodovom receptu. kupio sam 174 kg  suncokretovog meda, podelio ga na tri bureta od 200 litara. med sam rastopio na brzinu uz pomoc  malog vapa za par minuta  i  dodao do 180l vode. u smesu sam dodao po 50 grama cm kvasca od uv farma  i dodao po 100grama hrane za kvasac. sutradan sam  burat zatvorio  najlonom i gumom  jer  je vec pocelo vrenje. predhodno  sam  sa ph metrom proverio i ph je 3.3 tako da  ga nisam dodatno ukiseljavao. sad vrenje tece polako na temperaturi od 20 stepeni( toliko mi je u toj prostoriji i ne mogu  da smanjim) pa kad se zavrsi idem na kazan na kazan   pa da probamo kad odstoji i to

Kao što nedavno @NSM jako lijepo reče:“ Bez zelje za nekom polemikom i bez namere da pobijam icije misljenje zaista smatram da je vazno reci da…“ ti fali po sto litara vode na svako bure.
Kao što vodopije nepotrebno iscrpljuju stablo tako i velika koncentracija šećera nepotrebno iscrpljuje kvasce i tjera ih da stvaraju neželjene produkte u fermentaciji.

174 kg je bilo ravno 120litara, na  to sam dodao jos 420 litara vode, imam mogucnosti da dodam jos 60 litara, jel  bi tako bilo bolje?
stim sto ovih 174 kg meda nisu 174 kg secera vec kako je med mlad odnosno tek izvrcan 84% tako da mu to  dodje 145 kg secera cca u 540 litara  tecnosti. ja sam se  vodio racunicom  jedan kg apsolutnog secera na 3 litre vode rtako da  dobijem oko 3.5 litara. znam da si strucnjak  pa te molim ako  nije problem saberi jos jednom pa  ako je  greska da ispravljam sta se ispraviti moze

postoji i drugo resenje da ubacim jos jedno  bure odavde od svakog izvadim po cetvrtinu i ubacim u njega sa  dodatkom jos  jedne  cetvrtine  vode  tako da bi koncentraciju smanjio, samo javljaj sto pre. sad  kvasci  bi se pretakanjem dokacili kiseonika  pa bi se jos razmnozili al dal  treba dodati hranu za kvasac u  ovom slucaju?

HVALA UNAPRED

Shvati ovo kao pouku za ubuduće. Ne znam ni ja sam šta bi bilo pametno raditi u ovakvoj situaciji kad je fermentacija već krenula. Ovako krupnom intervencijom, dodavanjem ove količine vode,  u ovoj fazi nije pametno ići jer se može javiti niz problema. Prije svega može doći do prekida fermentacije uslijed narušavanja broja kvasaca po zapremini tečnosti, jer oni kada postignu taj broj i koncentraciju tek tada i kreću sa vrenjem. Može još doći da kontaminacije sa drugim mikroorganizmima iz vode kojih na ovim temperaturama mora biti u većem broju od normalnog, a što u započetoj fermentaciji ne bi bilo nimalo dobro… Jednostavno rečeno mogu se javiti problemi koji će napraviti još veću štetu nego korist.

P.S. 58kg meda sa 84%-tnim učešćem šećera na 180 litara zapremine, jednako koncentraciji od 27% šećera. A ona ne bi smjela biti preko 17%, što bi zahtijevalo zapreminu od minimalmo 287 litara.

zavrsio sam sa pecenjem  medovace. isao sam klasicnu dvostruku destilaciju. dobio sam oko 110 litara na 66% alkohola deset litara sam ukrao za probu  iz prve  destilacije na nekih 41 i nesto patoke koju isam ni merio. sad da odstoji bar jedno 8 nedelja pada je polako pocnem spustati, naravno  necu celu kolicinu vec jedno  20ak litara  da se to dobrano isproba. onih 10 litara sto mi je na 41 je  izuzetno lepog mirisa na med. imam  osecaj da  osetim i miris pcelinjeg voska kao i  propolis i polen. mogu vam reci  da je jako  jako lepa rakija. ne pece u grlu u ustima daje pun ukus takav da se mozak  posle svakog gutljaja zapita  gde je slatkost. mogu  samo zamisliti sta ce to biti sledece godine u ovo doba kad polovinu od dobijenog  budem svodio na pitku jacinu.

ja cu svditi  sve na 40 41 eventualno 42 jer su mi draze rakije na ovoj jacini ako se pokazu kao  dobre  a verujem da hoce  dogodine idem na puuuuuno vecu kolicinu

Ako ti je med imao 85 procenta slatkocu u odnosu na kristal secer, onda to daje sledece rezultate, 174x0,85 jednako je 147,9 kg kristal secera. Pa ako je parametar priblizni 1kg kristal secera daje 50 procenata alkohola sto je 147,9x50 jednako 7395 alkoholnih stepeni. A ti si dobio 10x41 i 110x66 sto je ukupno 7670 alkoholnih stepeni. Ova orijentaciona racunica pokazuje da je med bio sladji i da si kompletan posao  odradio prvoklasno, Bravo. I sad jedna iskustvena preporuka, nemoj jacinu skidati ispod 45 jer ce ti se javiti kasnije neprijatno pojacan miris na propolis, koji zna da bude neprijatan, ovo je iz mog iskustva!

peco hvala puno. znao sam da postoji  i tu caka zato sam i napisao na koliko bih ga spustio da ne napravim gresku ako nisam u pravu

??? :o >:(

Poštovani forumaši, već neko vreme pratim ovaj forum, i kao prvo želim da zahvalim svim forumašima na nesebičnom deljenju iskustava i znanja zahvaljujući kome već nekoliko godina proizvodim vino dobrog kvaliteta.

Inače pčelarim već dugi niz godina, i ove godine sam po prvi put pravio medovinu i medovaču.
Deo medovine koji sam ostavio je jako prrijatnog mirisa i ukusa, ali mislim da joj je potrebno odležavanje, pa je ostavljena u staklenom balonu da čeka.
Medovača koju sam dobio je neverovatno prijatnog ukusa i veoma pitka iako je taze.
Destilacija je vršena bez prepeka na 45 stepeni (na kazanu starom 90 godina) tako da rakija samo curka tankim mlazom. Koliki je randman ne znam jer nisam merio med.

Priprema je izvedena na sledeći način:
Livadski med sa dodacima komada saća i polena sam kuvao tako da ključa bar 20 min. Odnos meda i vode je bio odokativan, i to otpriliko 50:50. Kuvanje je trajalo dva popodneva (mali lonac).
Nakon što se mešavina dobro ohladila, dodao sam ohlađenu prokuvanu vodu i to tako da procenat šećera bude 24-25% (vođen logikom da se takvi procenti nalaze u kkljuku od grožđa). U tako pripremljenu mešavinu sam dodao vinski kvasac (pomešan Lalvin QA23 i ICV D254- to mi je ostalo od vina), a potom i hranu za kvasce na 1/3 i 2/3 prevrelog šećera.
Fermentacija se odvijala na 20 stepeni celzijusa. U prostoriji je bilo oko 10, a temperaturu u buradima sam održavao akvarijumskim grejačima, i povremeno sam vršio aeraciju.
Šećeri su pali na nulu nakon tridesetak dana.
Kada se medovina izbistrila, otočio sam je i od tako bistre medovine ispekao medovaču.
Rakija me je oduševila, svojim mirisom i ukusom, tako da već planiram pripremu sledeće ture, koja bi bia spremna za pečenje početkom proleća.
Mislim da na ukus rakije veoma dobar uticaj imaju polen i vosak koji se dodaju pri kuvanju.

Malo ljudi pece medovacu a jos manje zeli da podeli iskustva. Trenutno sam ukomio 3 bureta na 20%secera i za sad je sve ok. Da li treba u prepeku odvajati prvenac kao kod vocnih rakija? Nevena kaze da ne treba...
http://www.youtube.com/watch?v=wzMcDz_s9jA

dok se u ovom tekstu preporucuje obavezno odvajanje prvenca http://casopisvino.co.rs/jaka-pica/med-i-medovaca/


 :scr: :scr: :scr: :scr: :scr: :scr: :scr:

A gdje i kako je to ova mlada dama rekla da ne treba odvajati prvenac? :scr:  >:(

Pa zar se prvenac ne odvaja zbog metanola? Sto bih odvajao prvenac ako ova rakija u sebi nema metanol kako to kaze na 0:30?

Ne odvaja se prvenac zbog metanola nego zbog etil acetata, acetaldehida, viših alkohola i još ponekih jedinjenja koja isparavaju brže od etanola. Takva jedinjenja prvenstveno nastaju radom kvasaca pa je za medovaču, kao i sve ostale rakije, potrebno odvajati prvenac.

Metanol se ne odvaja prvencem nego patokom. Kada ga ima u nešto većim količinama, kao što je to slučaj kod svog voća, isparava sporije od etanola pa se najvećim dijelom nalazi u patoci.
 

Mnogo ti hvala. Kod mene u kraju metanol odvajaju tako sto ispiraju rakiju pa se talozi na dnu suda pri prepeku ili jednostavno se baca prva litra. "Ja samo pricam onako kao cijem" :-[

Jesu li ga ikada tako uhvatili... ili samo vole da pričaju.  :D:

Nije preporućljivo za fermentaciju namijenjenu destilaciji ići preko nekih 15-15,5%.

Pozdrav svim dobrim ljudima, pratim ovaj forum neko vreme te bih hteo da vam se zahvalim na volji da podelite svoja znanja i iskustva na osnovu kojih sam mnogo naučio.

Elem, imao sam jedno iskustvo vezano za medovaču te bih hteo da čujem šta vi mislite o tome.

Imao sam prilike da probam rakiju ispečenu od stonog grožđa kraljica vinograda, ja sam bio gotovo siguran da se radi o medovači zato što je rakija imala neverovatnu aromu i miris koji podseća na med i bila je jako prijatna za piće pa me zanima da li je neko od vas imao prilike da proba ili da ispeče rakiju od ove stone sorte?

Ja sam je pravio.Kupio sam na pijaci nekoliko kutija stolnog grozdja koje je doslo iz Kine.Dobro sam ga opro i odvoio sve bobice od peteljki,takodjer odvoio svaku bobicu koja se pocela kvariti.Zatim sam uzeo masinu za mljevenje mesa koju sam pokretao rucnom busilicom i to sve samljeo.Kad sam je destiliro tacno takav okus i miris je imala.

Prijatelju, jesi li samo rakiju pekao ili si istakao i vino?

Nisam istakao vino,od svega sam uradio rakiju i nisam se pokajo.

Pozdrav. Planiram ove godine da pravim medovacu. Procitao sam sve poruke ovde i probao bih po tvom receptu. Ako sam dobro razumeo, koristio si samo 5kg sljive?
Hvala unapred.

Jedno jednostavno pitanje.., ima li smisla prokuhavati vodu za pripremu medovine (ili, još interesantnije, kuhati smjesu vode i meda?!) kako bi se ubili neki "patogeni" organizmi..?

Iako sam ja također za svoju prvu medovaču prokuhao vodu, onih 130 l kojima sam nadopunio bačvu sa rastopljenim medom, mislim da nisam trebao..
 
Naime, poznato je da je u ispravnom medu gotovo nemoguće naći bilo kakve organizme pa me prokuhavanje meda navodi na pomisao da jedino mogu učiniti nešto loše..
A ne vjerujem da u pitkoj vodi ima također nekih organizama koji bi naštetili kljuku, a nisu naštetili meni ni mojim ukućanima.
I drugo pitanje.. Na koliko bi bilo dobro loviti prepek kod medovače koju danas pečem (meku), a koja je dobivena iz kljuka sa17% šećera (naravno, od meda) i kod koje je iz kazana sa 60 l mase dobiveno 23 l meke rakije sa 27% alkohola. Meka rakija ima jako lijep miris i nadam se kvalitetnoj rakiji nakon prepeka.

Pozdrav svima..

Ma ne treba prokuahavati ni jedno ni drugo. Naročito med jer se tako gube arome i dobivaju neke manje poželjne.
Rakija se hvata u onim standardnim okvirima od 68-72, možda malo bliže gornjoj zoni. Traži se organoleptički, kao i uvijek.

E pa hvala lijepo na jednostavnom i priželjkivanom odgovoru.., znači sljedeća tura će ipak biti puno lakša za odraditi  :thumb:

Kada se pišu preporuke ili dijele savjeti treba dobro paziti da nam jezik nikada ne bude brži od pameti.
Zna on o nama reći mnogo više nego što to i sami želimo. U stanju nas je odati i razgolititi do kraja.  
Kad god pomislite da iza titule mora stajati i neki prihvatljivi fond znanja sjetite se samo onog doktora sa hemijskog fakulteta, i njegovih silnih lupetanja o rakiji. Na žalost nije ni on usamljen produkt obrazovnog sistema.  
Pokazat ću na konkretnom primjeru šta to sve brz jezik može reći o nekome ko piše preporuke za pravljenje rakije.
Ovako izgleda jedna od žešćih blamaža u svijetu alkoholnih pića. U pitanju je definitivno ovim već čuveni lakrdijaš, Nikićević, i njegove još čuvenije preporuke. Ovaj put je to za medovaču, rakiju od meda.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/20/20_medovaca.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=20_medovaca.jpg)
 
Dalje u tekstu idu preporuke i opisi u nizu...

Šta je to neprimjereno u ovakvoj preporuci? Da bi bilo jasnije krenut ću redom.
1. Med sadrži od od 74% do 82% šećera. U analizama mnogobrojnih uzoraka različitih vrsta meda pronađena je prosječna vrijednost od praktično utvrđenih 79,6% ali nećemo za prosjek našeg meda uzimati nju nego još nižu. Onu od 75%.
2. Jedan litar meda po standardima kvaliteta mora biti težak minimalno 1,41 kg. Ili drugačije rečeno 1 kg meda ima zapreminu od približno 0,71 litar.
3. Med koji se inače koristi za pravljenje rakije je svjetlije boje i u sebi sadrži jako malo mineralnih materija koje su kvascu neophodno potrebne za razmnožavanje i kvalitetno provođenje fermentacije. Zbog toga se ni u kom slučaju u med ne dodaje destilovana voda nego ona za piće koja sadrži minerale.  
4. Kod smanjenja koncentracije šećera vodom, kao što je to slučaj kod suhih šljiva, suhih smokava, grožđica, meda... nastoji se namjestiti sadržaj šećera ispod 15% zbog plazmolize kvasca. Visoka koncentracija šećera mu uveliko otežava aktivnost što nije nimalo preporučljivo zbog svega što će se dešavati i nastati takvim okruženjem, pa onda i preći u rakiju iz fermentisanog materijala.  
5. Takav med sadrži i jako malo hrane za kvasce pa je njeno dodavanje neminovno, ako se već ide na kvalitet rakije.
6. Zbog navedenih razloga je i fermentacija kritični moment cijelog procesa kroz zastoj, prekid ili jako otegnuto i otežano odvijanje, što onda nepovoljno utiče na kvalitet onog što se dobije fermentacijom. Na kvalitet rakije.
7. Zbog toga se u preporuci i bezglavo trči u neprimjerene temperature. Čime se neminovno ulazi u drugi itekako velik problem.  Zbog gubitka aromatskih materija stvaranja neželjenih produkata pa i gubitka etanola. Na temperaturama fermentacije od 30 stepeni gubi se i do 70% aromatskih materija.
8. Zastoj ili neprimjereno otegnuta fermentacija kod meda se jako često dešava i zbog izostanka kontrole pH. Med, naročito onaj svjetlije boje, ima jako loš puferski kapacitet. Mala promjena zbog nastanka kiselina i CO2 fermentacijom može pH spustiti i na 2,5. Zato je praćenje i rješavanje problema pH u prvih par dana jako bitno.  
9. Zagrijavanjem meda na temperaturu od 41 stepen se već stvara znatna količina hidroksimetil furfurala koja takav med čini manje aromatičnim, manje kvalitetnim, pa i gorkim. Njegova količina u medu se i propisima ograničava. U pitanju je isparljivo jedinjenje prisutno i u rakiji. Nastaje pod uticajem temperature kao i neugodni i isto tako gorki furfural, samo iz različitih šećera. Zato se u med sipa voda sa maksimalnom temperaturom od 40 tepeni. Ili se med u duploj posudi sa vodom zagrijava do te temperature. Nikako preko nje a pogotovo ne na 50 ili preko.
10. Fermentacija sa dodanim kvascima i hranom na temperaturi od 27˚C ni u crtanim filmovima ne može trajati mjesecima nego će i kod meda biti gotova za nekih 5-6 dana.
11. Ako pomiješamo 3 kg meda i 9 l vode dobili smo medno vino, medovinu sa cca. 12% alkohola. Potpuno neprimjeren sadržaj za destilaciju. I kod vina se to izborom sorte i trenutka berbe nastoji ograničiti na 7-9%, maksimalnih i ne baš najpoželjnijih 10% alkohola.  
12. Takvo medno vino od 12% alkohola naprosto nije u stanju dati meku rakiju sa 25 stepeni.  Neizvodljivo bez približno pola vode u kazanu za destilaciju. Što bi bila nevjerovatna glupost koja bi nam za 2-3 puta umanjila koncentraciju estera i terpena, a duplo povećala sadržaj acetaldehida u mekoj rakiji...  
13....

Dakle, da bi se napisala ovakva preporuka potrebno je samo:
- Ne znati previše toga o sirovini od koje bi se pravila rakija.
- Ne znati previše o kvalitetnoj pripremi tog materijala za fermentaciju.
- Ne znati previše o samoj fermentaciji i uslovima njenog odvijanja.
- Ne znati previše ni o destilaciji i svemu onom što u njoj nastaje ili se samo prenosi u rakiju.
- Doduše ima i ono što nije vezano samo za znanje nego za senzorno razlikovanjem boljeg i lošijeg. Odnosno potrebno je ne biti u stanju napraviti razliku u kvalitetu rakije uhvaćene na 58-60 stepeni i one od preko 65.
- Potrebno je bar jednom pokušati uraditi fermentaciju ili destilaciju na opisani način, pa se uvjeriti, a ne samo kao papagaj ponavljati tuđe gluposti ili pisati svoje kakao bi neko pomislio da ste stručni.

Pa slijedi i preporuka za medovinu, Vino od meda.  

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/20/20_medovina.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=20_medovina.jpg)

Da ne duljim.  
Ključanje je ovdje neobjašnjiva glupost i ne radi je niko ko želi dobro vinu koje pravi. Bez obzira na materijal od koga se pravi, pa bio to i med.
Da mi je samo znati za šta bi to kod medovine ono moglo poslužiti osim što direktno narušava njen kvalitet? Ali hajde, prepisuju svi već takve gluposti bez razmišljanja pa može i on.

Ono što je ovdje važnije je način na koji miješa med i vodu pa pravi od toga vino, kao i način na koji započinje fermentaciju. Dodaje 2 kg meda u 4 litre vode i pravi sredinu koju kvasci jedva da mogu podnijeti. Sredinu sa cca. 30% šećera pa ih pušta da se muče 6-7 dana, a onda tek onima koji su uspjeli iz svega toga izaći iole vitalni usipa još 6 litara vode i spušta šećer na za rakiju poželjnih 15%. Nešto kao kada bi vas 6-7 godina držali u koncentracionom logoru pa pustili iz njega da učestvujete u trci na 5.000 metara.  

Radi sve suprotno jer za rakiju bi ova 2 kg u 10 litara mednog vina moglo proći. Tako bi sadržavalo 8,8% alkohola. Za vino od meda nikako jer je za njega poželjno od 12-14% alkohola koje je Nikica i napisao ali na žalost u toj smjesi, bez perpetuum mobila se to ne može dobiti.  
      
Ovako nešto ne može preporučiti baš svako. Potrebno je biti vrhunski diletant pa dati ovakvu preporuku u nizu. To može samo onaj kome je jezik mnogo brži od pameti, i to više puta. Ne u basamake medo je tamo, medo.  :D:

Evo posle 10 godina čitanja i ja da nešto napišem  ;D
Jedna od retkih tema gde mi je ostalo nejasno par stvari...
1. Postoji li posebna vrsta meda koja je najbolja za rakiju ili se generalno teži svetlijim vrstama? Da li se možda "kupažom" više vrsta i boja meda postiže kompleksniiji efekat (nešto kao kod jabuka) ili to ovde ne igra neku bitnu ulogu?
2. Vidim da se u ovim Nikićevićevim predavanjima pominje i enzim u nekim varijantama... Hoće li biti, koristan ili više štetan? Ne vidim mu neku posebnu svrhu kod meda ili možda grešim?
3. Pretpostavljam da Ph meda zavisi od vrste meda i da ga je u slučaju većeg odstupanja od standardnog okvira poželjno regulisati? S obzirom na ovu mogućnost pada Ph u toku fermentacije, da li to znači da je neophodno otvaranje kace, merenje i eventualna korekcija Ph u toku vrenja? Kalcijum karbonat?

1. Generalno se teži svjetlijim vrstama, i "kupaža" može dati doprinos kroz kompleksniiji aromatski efekat, kao što je to slučaj kod jabuka.
2. Ne vidim ni ja neku posebnu svrhu dodavanja enzima kod medovače. Kod medovine je eventualno može biti ali je to neka druga priča.
3. Ne zavisi pH samo od vrste meda nego i od njegovog puferskog kapaciteta pa mu se treba dodavati voda koja sadrži kalcij i kalij u dovoljnoj mjeri. Promjena pH dijelom zavisi i od eventualno upotrebljene različite kiseline za namještanje pH. U slučaju njegovog neprimjerenog odstupanja naniže svakako bi ga trebalo regulisati kalcij karbonatom.

Kad je čovjek svjestan šta ga čeka nakon otpočinjanja vrenja onda se može unaprijed i pripremiti. Nije otvaranje kace jedini način mjerenja i korekcija Ph u toku vrenja. Može se unaprijed u posudu za vrenje postaviti crijevo preko koga možemo raditi sve potrebne intervencije tokom njegovog trajanja. Bez ikakvog otvaranja posude.

Pokušavam napraviti medovaču, tačnije želim probati manju količinu i napravio sam oko 70l kljuka, a kazan u kome ću peći je 60l, pa da li je pametno ono malo kljuka što mi ostane posle prvog kazana ubaciti u prepek ili ipak ne?

Provaj dva puta po 35, ubacivanje kljuka u prepek nije opcija nikad.

Hvala..

Napravio sam medovaču i od 15kg meda dobio da 6.5l rakije na 65 stepeni. Poslušao sam savet i prva destilacija je išla iz dva puta i posle prepek, jedini problem je što mi je meka ostala na 35 stepeni pa sam morao da je razredim malo za prepek. Odbacio 1% prvenca, i malčice više, prekinuo na luli pri 45 stepeni.. ma da je na 43 stepena koju sam probao imala super ukus i miris, ali je završila u patoci.. inače samo med voda i kvasac sa hranom.. predpostavka mi je da je trebalo malo više da razredim med, da spustim procenat šećera.

Po Kizinom receptu sam uradio sledece:
Dva bureta od 60L sa oduskom.
20kg kruske (promasio sam sezonu sljive u ovom pizdilendu)
12kg meda, tamnije boje. Ovde je vecinom "Eucalyptus".
50L vode

Isao sam na meru 1kg meda = 4L vode, plus extra 1L vode zbog isparavanja pri kuvanju.

Kruske sam oprao, uklonio petiljke, lose delove i kospe.
Samleo kruske i stavio (znaci po buretu 10kg), u bure i ostavio 6 dana.

Med sa vodom sam kuvao do prvog kljuca i sklonio s vatre. Pokupio penu na pocetku dok je bilo vrelo i ostavio da se smesa ohladi pa se stvorile neke grudvice i to sam uklonio.

Kad se sve ohladilo, jednu kesicu vinskog kvasca (ova kesica ide do 25L smese), sam iskoristio na dva bureta. Prvo sam izmesao sa smesom meda i vode, pa dodao u buradi s kruskom i sve promesao i zatvorio.

Sledeci dan je vec pocelo da baca ko ludo. Na odusku voda brbuce svakih par sekundi.
Danas vec ulazi u peti dan i izgleda da polako usporava.

Covek koji se bavi iz hobija pcelarstvom mi je pre nekih 4 godine pricao kako mu je dosao tip i trazio 50kg meda da pece rakiju.
Cim je to spomenuo, prvo sto mi je palo na pamet je bilo, kako? Ima da sjebe med, zagorece to... On nikad nije saznao od tog coveka kako se pravi rakija od meda, al' posle tri meseca ga je zvao da proba medovacu i on taj pcelar (da ga tako nazovem), kaze, da nikad lepsu rakiju u zivotu nije probao.

Zahvaljujuci vama ovde na forumu, covek nauci dosta tj. shvati neke stvari.
Dok sam pripremao med sve sam mislio kako cu zeznuti stvar, pokvariti med, al' kad sam ugledao onu penu i kasnije one grudvice, onda sam se pomislio da bi da pena (da nisam prokuvao med s vodom), izlazila u rakiju pri pecenju, jer ionako bi se temp. digla iznad 50C pri samom procesu destilacije.

Ova dva bureta necu dirati najmanje 30 dana, al' gledacu da poguram (kao Kiza) do 40 dana, pa sta bude da bude.

Razmisljam da razblazim 1kg med (ne da ga prokuvam) i da dodam u prepek sa mekom rakijom, 1/3 dzibre i vode, pa videti na sta ce liciti.

Bilo bi lepo kada bismo nekako saznali kako taj tip pravi rakiju mednicu  :thumb: