Sve o Vinu Forum

S obzirom da već postoji tema vezana za amaterski način proizvodnje vina a da je temu otvorio član koji preferira samo belavina, poneo sam se mišlju da ne bi bilo loše odvojiti posebnu temu za proizvodnju samo crvenih vina.

Ova beskonačana i neiscrpiva tema možda će pomoći onima koji tek počinju da otvaraju vrata iza kojih se krije tajna proivodnje crvenih vina.

Bio bih vrlo zahvalan Peci kada bi na isti način objasni kako se pravi crveno vino. Čuo sam da od dužine tranja fermentacije zavisi i boja vina, pa me interesuje koliko treba da traje ako želim da boja vina bude što tamnija? Ali bih molio da bude sa što manje stručnih termina.

Meni kao početniku a i svima onima koji tek počinju,  vrlo je bitno da se shvati suština proivodnje, sve ostalo: dodavanje kvasaca, šećera i ne znam čega još su male tajne velikih majstora.

Čitajući razne teme o proizvodnji vina često sam sebe zaticao kako  se gubim u moru novih, stručnih termina.

Nadam se da će ova tema pomoći svima koji tek počinju da osvajaju beskrajno carstvo proizvodnje crvenih vina.

Evo ja cu samo ukratko, boja vina zavisi od toga kako je uradjena maceracija a ne od fermentacije, o maceraciji mozes procitati vise na ovom linku (http://www.sveovinu.com/index.php?topic=24.0). Vino svakako odlivas sa komine nakon 4-5 dana tako da u tih par dana mora preci sto vise bojenih materija u vino. Kada ga odlijes sa komine nastavlja se fermentacija ali boja ostaje ista, sto je preslo u vino preslo je, vise nema  :)

Tehnologija proizvodnje crvenih vina se sastoji od postupka da se  posle muljanja  neotače šira od kljuka (kljuk je samleveno grožđe sa sokom), već ostaju jedno vreme da se zajedno druže i tom prilikom se oslobađa boja iz mesa i pokožice i prelazi u tečnost-širu. Pored boje tom prilikom prelaze i neke lepe stvari koje daju karakterističan miris, ukus i punoću crnim vinima. Dužina "druženja" pokožice, mesa i soka zavisi od želje proizvođača koji intezitet hoće da bude buduće vino obojeno i naravno od sortnih osobina samog grožđa, a u smislu koliko ima boje u mesu i pokožici. To prelaženje boje u tečnost se stručno zove maceracija. Maceracija može da se obavlja prirodnim i da kažem ubrzanim izazvanim postupkom. Ovo drugo se obavlja preko uređaja koji se zovu maceratori a koji pomoću povišene temperature i još nekih trikova u kratkom vremenu odmah posle muljanja izvuku maksimalno boju iz  mesa i pokožice i "prebace" u širu. Pošto je to mehanizovani proces, ja ću akcenat dati na običnu domaću prozvodnju, bez mnogo komplikacija.
Kako doći do dobro obojenog crvenog vina?:
Podrazumeva se da imate obojene sorte grožđa a da nisu tipa plovdine ili muskat hamburga. Treba imati prokupac, frankovku, kabernet sovinjon, crni burgundac, game ili game bojadiser, ili neke slične sorte koje imaju u sebi dosta obojenih materija(mislim da se zovu antocijani). Takvo grožđe izmuljati uz obavezni 10 grama vinobrana po njemu pre muljanja, izdvajanje peteljke je poželjno ali ako nema odvajanje može da se vrši i delimično ručno, pokupiš rukama svemena na vreme i odbaciš, pošto najčešće ostaje na površini, pa nastaviš muljanje, pa opet i tako do kraja. Kako dalje?; Ostaviti da kompletna masa prevri do kraja na komini, uz dodatak kvasca kao ga imate, ako ne, pa štaćemo idemo dalje. Bitno je da sud u kome se vrši fermentacija bude zaštićen od vazduha, i da gustina na površini bude potopljena.  Gusta masa koja izbije na površinu se potopi sa dva ukrštena čista drveta, i to suva, kao kupus kad se topi. Na svaka dva do tri dana površinski sloj razmuvati , potopiti sa drvetom, da nebude stalno isti deo okrenut površini. Kako zaštiti sud, povezati sa PVC folijom, ako je otvoreno bure ili kaca taj sud za fermentaciju. Mnogi praktikuju da iseku unutrašnju zadnju, staru, gumu od draktora i taj lastiž vrlo lepo steže. Kad pređe fermentacija više od pola, što se da ustanoviti probanjem, kada je vrlo malo slatko, onda posoliti odozgo sa još jednom kesicom vinobrana i više nemuvati do kraja vrenja. Ako pak želite da imate ružicu ili roze, onda istočite poluprevrelu širu, a od zavisnosti od sorata, obojenosti, posle 24, 48 ili 96 sati. Nemojte zaboraviti i ovaj podatak da intezitet obojenosti u vrenju i posle bistrenja je različit, znači to da u vrenju izgleda jače obojeno, a posle bistrenja intezitet boje se smanji, to znači da morate raditi odokativnim metodom. Primetili ste da stalno preporučujem drvo, za zaprečavanje, mešanje, a to je zato što nikad nekoristite metalne šipke i sudove, sem inox-a, koji ne reaguje sa vinom.
Kada prevri na komini, vino otočite, a o trpkosti odnosno višku tanina, otom potom, napisaću i to , nije to veliki problem i lako se rešava.

@peca50 - crni pinot DEFINITIVNO nije sorta bogata tvarima bojom, tj. antocijanima! kod njega je uvijek problem dobiti boju i obicno su crni pinoti mnogo manjeg intenziteta i dubine boje. npr. cabernet sauvignon, frankovka, zweigelt, syrah.. oni imaju izrazito dobre i mnogo tvari boje. ako zelite dobiti maksimalnu boju kod crnih sorata, macerirajte crno grozde maksimalno 8 dana! mozda je najbolje 7 dan presati ali 8 bi trebalo svakako, vise od toga samo cete gubiti boju a dobivat cete trpkost i gorcinu koja se dobiva od tanina koji se izlucuju svakim danom maceracije dok se antocijani najvise izlucuju i vezu do 7,8 dana i tada treba presati bez obzira da li je vino provrilo do kraja ili ne.

Slažem se, crni pinot ili crni burgundac, ima vrlo malo bojenih materija pa se pribegava bojenje sa malim dodatkom nekog bojadisera tipa začinak ili game bojadiser. Jeste da nije to tema ove priče ali burgundac, a posebno sivi ima najveću cenu na tržištu i sve više ulazi u "modu" i vino sivi pino u malo boljim restoranima ima cenu po čaši oko 20-tak eura, no to je druga tema, ali ovo kao informacija da nebude monotono.
Ako nemate presu za presovanje, ili neželite da presujete kljuk od crnog grožđa, a opet da bezazleno ostranite višak tanina, trpkosti koji će se neminovno javiti, onda posle završene glavne, burne fermentacije otočite dobijeno vino i bistrite ga sa želatinom na sledeći način:doza je naoptimalnija 10 gr na 100 vina. Na 12 sati pred bistrenje potopite želatin u hladnu vodu da nabubri (10gr želatina+1 litar vode), posle tog perioda istočite u jednu plastičnu kofu oko pet-šest litara vina i u njega nalijte rastopljeni želatin, dobro promešajte drvenom čistom varjačom i sipajte u sud sa vinom, vino dobro, kružno promešajte. Više dobrih stvari se postiže bistrenjem sa želatinom: skida višak tanina iz vina, skuplja nečistoće taloga, koaguliše ih stvrajući finu mrežicu i polako pada ka dnu suda kako povećava veličinu skupljenih čestica nečistoće u vinu, i još nešto ne skida boju vina, za razliku od klarola koji i do 30% skine boju kad se sa njime bistre crvena vina. Neko će da pita koji je to želatin, i gde ga nabaviti?, pa to je onaj obični iz trgovine predviđen za potrošnju u domaćinstvima.

Imam belo bure , ono koje se koristi za kiseli kupus, pa bih da priupitam da li je problem da se u njemu drži kljuk. Na dnu postoji slavina tako da može da se istače vino.

Nije problem pod uslovom da nema miris na kiseli kupus  :D
Salim se malo, peca je pisao u nekoj temi o kvalitetu plasticnih sudova i ta bela burad su po njegovom iskustvu najnekvalitetnija... Koliko su dobra za fermentaciju pojma nemam jer ih ne koristim mada mislim da bi mogla da se iskoriste za maceraciju odnosno za drzanje kljuka dok se ne odlije vino a onda da se odliveno vino stavi u neki drugi (kvalitetniji) sud dok se ne zavrsi fermentacija....

Hvala!!!! :)

Nigde nisam pročitao da spominjete temperaturu kljuka pri vrenju što mislim da je takođe bitno.

Bitno je ako imas mogucnost da kontrolises fermentaciju tj. ako imas rashladne uredjaje u tankovima.
Onda je to posebna prica i postoji vise nacina vodjenja fermentacije. Ako nemas rashladne uredjaje onda je tesko (citaj skoro nemoguce) kontrolisati temperaturu fermentacije... U principu je bolje da fermentacija traje duze i na nizim temperaturama jer se dobijaju kvalitetnija vina...

Pa..dosta uopšten odgovor, mislio sam da cu ja ili neko drugi saznati nešto više..   Nemam rashladne uređaje u tankovima, ne verujem da ih u amaterskoj proizvodnji neko ima. Vrenje se uglavnom obavlja u drvenim kacama ili plastičnim burićima. Meni je uvek bio veći problem dogrevanje nego hlađenje pogotovo pri ovakvim temperaturama kao što su ovih dana.  Možeš li da mi kažeš koje su to optimalne niže temperature? 

Optimalna, znači preporučljiva temperatura kljuka je od
16-20 stepena celzijusova, a najbolja je oko 18 stepena. Ako koristiš selekcionisane kvasce koji imaju nižu radnu temperaturu onda se ta granica pomera na dole pa imaš kvasce koji rade i na temperaturama od 5 stepena celzijusiova. No to je već ekstrem, taj isti kavsac će kvalitetno odraditi svoj posao i kad temperatura padne oko 10-15 stepeni. U suštini je bitan zamah, ili startna temperatura, jer kada vrenje krene, pri oksidaciji(mislim na pretvaranje šećera u alkohol), temperatura koja se oslobađa ostaje u kljuku i omogućava dalji rad kvasaca. Pošto Dux koristi drvene sudove za fermentaciju, koji su ujedno i dobri čuvari temperature, bitno je da se prva količina šire blago zagreje do temperature od oko 37 stepena celzijusiova, i to jedna trećina od ukupne količine, što bi pomešano sa ostalom hladnom širom, čija je temperatura predpostavljam sada oko 10 stepena, i kada se to sve izmeša daje startnu temperaturu oko 17-18 stepena. Šta je važno i neizostavno, pre zagrevanja šire obavezno ubaciti u kompletnu širu 10 grama vinobrana na sto litara. Ako nemate termometar, odokativni pokazatelj kada šira ima zagrejanost od oko 37 stepena , je kada se na sudu u kome zagrevate širu stvori po obodu prsten pene koja je oko 2 cm široka, tada je temperatura ukupne mase željeni 37 stepena. Obavezno obratiti pažnju da ne dođe do pregrevanja jer će viša temperatura uraditi pasterizaciju i samim tim pobiti kvasce. Kada se ubaci zagrejana šira u hladnu, treba znati da će ona ostati na površini, zato širu treba kružno izmešati: Istočite odozdo više kofa pa sipate odozgo, tako će se izmešati i ujednačiti temperatura. Sudove obmotajte okolo starim ćebadima dok traje fermentacija, da bi sačuvali radnu temperaturu. Odozgo stavite staro čisto ćebe ili stolnjak, pa preko njega PVC foliju, i sve to uvežite, ili stegnite lastižom. Na svaka tri dana treba otvoriti da bi došao kiseonik, tojest malo provetriti, pa opet povezati do završetka vrenja. Sve se ovo odnosilo za vrenje kada nema dovoljno radne temperature.

Dux odgovor je uopsten jer je prica o temperaturi fermentacije preobimna, moze se pisati o tome nadugacko i nasiroko...
Konkretno ako imas problem sa niskim temperaturama mozda je najbolji nacin da to resis sa kvascima koji imaju nize radne temperature. Pedja je pisao o tome nedavno..
Drugi i skuplji nacin je ovo sto je peca napisao. Da bi fermentacija krenula potrebna ti je temperatura od oko 15 stepeni. Prvi nacin da je postignes je da zagrevas prostoriju u kojoj se obavlja fermentacija a drugi je peca objasnio, zagrevanje sire. Mozes raditi na dva nacina, zagrevanje vecih kolicina sire na 37 stepeni ili manjih kolicina sire na 65 stepeni pa onda da mesas sa hladnom sirom da bi dobio siru temperature 18 stepeni. Ako hoces mogu malo detaljnije pojasniti kako da izracunas kolicinu sire koju treba zagrejati da bi nakon mesanja dobio temperaturu oko 18 stepeni.
Ovo ostalo sto je peca napisao vazi u svakom slucaju, da umotas sudove zbog izolacije i da ih pokrijes najlonom...

Ok, hvala na odgovoru, ovo je mnogo konkretnije jer sam bio u uverenju da je optimalna temperatura20-25C.
Nisam koristio kvasce jer ih poljoprivredne apoteke nemaju. Nov sam na forumu pa nisam sve pročitao , ali sam video Pecin tekst o tome. Što sa dogrevanja tiče "kuvanje" šire mi se smučilo, prošle godine sam počeo sa grejačima za akvarijume, ali sam bio u krivu za temperaturu. Mislio sam da sa 18 staje vrenje.

Ako mozes da odrzavas temperaturu na 18 stepeni onda ti je to dovoljno.
Sto se tice kuvanja sire kako kazes moras stalno mesati i paziti da ne dodje do lokalnih pregrevanja jer secer moze da se karamelizuje...
Sto se kvasaca tice nebi trebalo biti problema oko nabavke, cudi me da ih nema u poljoprivrednim apotekama..

sad mi malo niste jasni.. :scr: ako pricamo o idealnog temperaturi vrenja za bijela vina onda je to 14-18 °C a za crna je to vise, 25-30 °C jer kod crnih je bolje da je visa temperatura zbog pojacane ekstrakcije svih dobrih tvari i spojeva iz pokozice bobice a narocito tvari boje, antocijana. kod bijelih je pak drugacija situacija jer se nastoji zadrzati sto bolji miris, pogotovo ako se radi o izuzetno aromaticnim sortama tipa traminac, sauvignon, muskat, rajnski rizling.. kod njih je cak i bolje da su temperature vrenja sto nize, pa cak i 10-12 °C jer nikada ne dolazi do faze burnog vrenja i naglog i jakog pretvaranja secera u alkohola i sa time povecano stvaranje CO2 i u takvim slucajevima sve te stvorene tvari izuzetno brzo hlape i ispare zajedno sa CO2 a to je kod aromaticnih sorata jako vazno, zadrzati njihove primarne sortne arome niskim temperaturama vrenja. naravno, onaj tko za to nema uvjete moze stavljati u bacvu plasticne boce od 1-2 l koje su prethodno zaledene, dakle hladiti ledom ako se radi o manjoj kolicini vina i potrebno je kontrolirati i po potrebni mijenjati boce s ledom. to je vrlo efikasan, jednostavan i jeftin nacin amaterskog hladenja bijelog mosta u vrenju.

Pricamo o crnim vinima...
Temperatura od 18-20 stepeni je sasvim dovoljna da fermentacija dodje do kraja, mislim da nema potrebe da se temperatura podize na 25-30 stepeni.
Ako imas 100 litara sire cija je temperatura 10 stepeni i hoces da joj podignes temperaturu na 18 stepeni onda trebas na to dodati 17 litara sire zagrejane na 65 stepeni.
Za istu kolicinu sire, ako hoces da joj podignes temperaturu na 25 stepeni treba dodati 37,5 litara sire zagrejane na 65 stepeni. Dupl ovise!
Sto se belih vina tice slazem se sa tobom, sto niza temperatura i sto sporije previranje to bolje!
Da li ima smisla hladiti siru (kod proizvodnje belog vina) zaledjenim bocama ako su tankovi od 600 litara, znaci otprilike 450 litara sire?

ta temperatura je mozda dovoljna, i je, da vrenje dode do kraja, uostalom za kvasce je najpovoljnija temperatura preko 30 °C, cak i vise, do 50 °C i oni tada najbolje rade ali naravno, takvi uvjeti nisu dobri za vrenje vina. ali sto se tice vrenja kod crnih vina i posebice maceracije, onda je bolje da je temperatura visa, 25-30 °C zbog vec navedenih razloga. dobivaju se bolja vina sa vecim sadrzajem polifenola (tvari boje - antocijana, i tanina), sa vecim sadrzajem minerala, vitamina i aromaticnih tvari jer to sve se nalazi u pokozici bobice, toga nicega nema u soku kod 99% vinskih sorata, i bitno je da se te tvari izluce u maksimalnom broju a upravo u tome nam pomaze ta povisena temperatura vrenja. naravno, kasnije kada se crni masulj ispresa i ako vino nije provrilo do kraja, treba sniziti temperaturu na 18-20 °C, sto se uglavnom i prirodno desava kada se mlado vino ispresa i stavi u inox bacve u podrum. takoder, most nije dobro grijati preko 30 °C, pogotovo bijeli, jer most puno lakse oksidira nego vino jer nema stvorenog alkohola, kiseline su nepostojane i lako podlozne talozenjima i promjenama a i teze je prepoznati oksidaciju kod mosta nego kod vina. tako da zagrijavanje mosta dolazi u obzir jedino kod ekstremnih slucajeva kada npr. vrenje nikako da krene ili nikako da zavrsi, ali prije treba pokusati napraviti sve ostale postupke a zagrijavanje bi trebalo sacuvati za kraj ako nista drugo ne pomaze! ima smisla hladiti pogotovo ako je temperatura visa, visa od npr. 25 °C a to sigurno u bacvi i je jer nije ista temperatura prostorije (podruma) i temperatura mosta ili vina u bacvi, to jedno sa drugim nema puno veze ako ne postoji hladenje same bacve.. bitno je sniziti temperaturu vrenja, pogotovo na pocetku prvih 5-7 dana kada nastupa burno vrenje i 3/4 secera prevrije u alkohol u tom razdoblju, stavi 5-6 boca sa ledom i sigurno ces sniziti temperaturu sto uostalom mozes vrlo jednostavno i provjeriti obicnim termometrom za tjelesnu temperaturu.

E sada mi Ivan nešto razjasnio što nisam znao, a što su peca50 i dioda na početku teme pogrešno tumačili očigledno pišući o vrenju belog grožđa, a ne crnog(crvenog).  Pogledao sam knjigu koju imam od S .Jovića i V. Polaka, (literaturu treba prelistati sa vremena na vreme) gde kažu da je idealna temp.  23-26C.
Imao sam prilike više puta da probam neprevrela vina koja reze i kojima je prekinuto vrenje usled temperature kljuka(po Joviću je 15C, pogotovo ako se ne koriste kvasci, što je ustaljeni običaj kod vinara amatera)
Očigledno niste shvatili prednost akvarijumskih grejača. Grejanje šire je dobro, ali kratkotrajno i naporno rešenje jer nije dovoljno dogrevanje samo u startu.  Grejači za akvarijume imaju podesive tremostate 20-30C tako da ne može da dođe do karamelizacije.

Dux koliko vati ima taj grejac za akvarijum i koliko sire zagrevas njime?

evo link na jednu nasu HR stranicu od firme koja prodaje opremu i enoloska sredstva, ovo je njihova preporuka za preradu crnog grozda pa koga zanima neka prouci pa pita sta mu nije jasno:

http://www.cedar-hr.com/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=63

Čuo sam da ako bure u kome se nalazi kljuk može da pukne usled vrenja, da li treba zatvoriti bure ili se može staviti nekakva gaza kako bi kljuk mogao da diše?
Da li se dodavanjem vinobrana vrši sumporisanje?

onda je to vrlo lose i nekvalitetno bure ako pukne uslijed vrenja.. ??? ja jos nisam nikad cuo za takvo nesto.. :scr: moze se preko bureta ili kace staviti neki najlon ili plasticna folija koju je potrebno malo ucvrstiti sa strane da ne padne unutra ali opet nije dobro kacu potpuno hermeticki zatvoriti, neka CO2 izlazi sa strane van. da, vrsi se sumporenje, dodavanjem 10 g vinobrana (kalij metabisulfit) u vinu ili mostu se stvara oko 5 g sumpornog dioksida, ovisno o kvaliteti i cistoci vinobrana.

Nisam ni je cuo da je puklo ali je teoretski moguce ako se sud hermeticki zatvori u toku vrenja... Stvoreni CO₂ se nakuplja i kada dostigne kriticni pritisak - booom  :D
Plasticno bure bi (pretpostavljam) puklo ali za drveno nisam siguran  :scr:
Je li neko cuo za takav slucaj, bas me zanima...

Koristim grejaše od 100w. Akvaristi kažu da na 1 litar ide  1wat. Imam kace od 200L, ali koristim po po dva grejača. Akvarijumi imaju pumpe za mešanje vodečime se temperatura ujednjačava, što u kaci zbog čvrstih materija nije slučaj. Zato mislim da je bolje koristiti  2x100 nego 1x200w.  Temperaturu ujednačavam mešanjem tj potapanjem kape (guste mase) bar jedan put dnevno. Idealno bi bilo da je kapa stalno potopljena, pa mislim da je potapanje jednom u dva tri dana nedovoljno. Pre bih rekao dva tri puta dnevno.

Duxe mozda ti je najbolje da te grejace stavis pri dnu kace jer sira sama po sebi struji zbog aktivnosti kvasaca i stvaranja CO₂ i na taj nacin dolazi do mesanja i izjednacavanja temperature. Moji problemi su druge prirode, ja treba da hladim siru, pa nemam bas iskustva sa zagrevanjem iste..

Komina se dize zbog stvorenog CO₂. Mehurici gasa se "zavuku" u kominu i podizu je... Sto se potapanja tice bolje je to raditi sto cesce, kao sto si i rekao - dva do tri puta dnevno. Prvi razlog je maceracija odnosno prelazak bojenih materija i drugih sastojaka kljuka u vino. Ako nema kontakta vina sa kljukom nema ni maceracije..
Drugi razlog su razni aerobni mikroorganizmi, prvenstveno plesni i bakterije siecetnog vrenja, koje se razvijaju na povrsini...

Juče sam brao grožđe. Nisam imao muljaču pa sam sinoć ručno odvajao bobice grozada od peteljke. Nimalo lak posao. No, nema veze. U tome verovatno i leži tajna kvaliteta. Onako oćeišćeno grožđe stavio sam u plastično bure i danas planiram da ga izmuljam a potom stavim sve to onako izmuljano u drugo plastično bure. Pre muljanja naravno planiram da stavim vinobran. S obzirom da želima da vino ima jaku boju, kljuk bi trebalo da stoji oko 8 dana, uz svakodnevno mešanje. Takođe planiram da 1/3 šire istočim i ponovo vratim u isto bure kako bi došla u kontakt sa kiseonikom. To barem dva puta u 8 dana. Nakon isteka osmog dana istočiću širu i presipaću je u drveno bure. Tada počinje fermentacija. Nakon 3 nedelje treba uraditi pretfkanje vina u drugo bure,...

neka mi neko napiše da li ovaj postupak ima smisla, tj. da li je tačan ili treba uraditi neke korekcije. Molim vas bez nekih varijanti tipa gejači, kvasci,... N

Najjednostavnije...

diodo POMAGAJ :'(

Svaka cast za rucno odvajanje, koliko si imao grozdja?

Ako sam te dobro razumeo ti si sinoc samo poskidao bobice sa grozdova a danas ces ih muljati da se raspuknu?
Dodaj 10 grama vinobrana na 100 litara kljuka i to je to. To si trebao uraditi jos sinoc... Nadam se da taj sud u koji ces muljati grozdje ima pri dnu cesmu da kasnije mozes odliti vino. Ako ima obavezno pre muljanja stavi neku mrezicu preko da se cesma ne zacepi.. Takodje nemoj prepuniti sud, maksimalno do 3/4 ili 75% jer ce se komina podici i prelice se preko ivica suda.
Kominu potapaj 2-3 puta dnevno i nakon 5-8 dana odlij vino. Sto se tice aeracije prelij onako ako si napisao po 1/3 treceg i petog dana i bice dovoljno. U sustini sam ti rekao ono sto si i sam vec napisao  :whistle:
Nisam te pitao koliko secera ima u siri? Posto jos nije pocela fermentacija nije kasno da popravis sadrzaj ako je neophodno...

Ja moram da se podsetim, a i vas da podsetim, ovo je tema amaterski način proizvodnje crvenih vina. Nepodsećam vas zbog sujete već zbog priča koje odoše u visoku tehnologiju. Da krenem prvo od temperature vrenja: Rajački podrumi su postali čuveni(Negotinsko vinogorje) po proizvodnji vrhunskih crnih vina u uslovima baš čisto amaterskim. I sad se ja pitam? Kako ti ljudi zagrevaju širu po onim podrumima na temperaturu od, kako neko predloži oko 35stepena, kao idealnu za rad kvasaca. Najčešća radna temperatura je ispod 20 stepena i sav kljuk ekstraktuje boju i izfermentira do kraja.
Darko, moj komšija iz Smedereva, je crno grožđe odvajao ručno od peteljki(šepurine), i pravi prvu grešku; nije ubacio na grožđe 10gr vinobrana radi prevencije, grožđe će danas da mulja, pa onda tako izmuljano u drugo bure; zašto' nema potrebe, neka fermentacije ide u istom tom sudu, sem ako nije isuviše veliki, ili mu treba za drugo muljanje.? Ja gledam da praktičnim savetima pojednostavim, a da se uradi kvaliteno u postojećim uslovima. Za odvojene bobice koje su u buretu netreba muljača, treba samo jedno parče drveta dimenzija ako je četvrtasto 8x8cm i dužine malo veće od plastičnog bureta, i sa tim drvetom izmuljati grožđe kao kad se koristi tučak u avanu. Najveća ekstrakcija boje se dobija pri fermentaciji (u amaterskim uslovima), I fermentacja najčešće odmah kreće, a ne posle 8 dana. Znači: nemoj da istačeš i pretačeš, za tako malo količinu dovoljno ti je da svaki drugi dan izvršiš potapanje komine dok traje fermentacija, a samim tim kad otkriješ bure da bi vršio potapanje komine, obavljaš i aeraciju, tojest dovođenje  potrebnog kiseonika za vrenje. Poželjno je da posle svakog potapanja ubaciš 2-3 grama vinobran odozgo po komini da bi izbegao rizik pojave isparljivih kiselina, koje znaju da se jave i zagorčaju tu muku i trud. Ovo je moja preporuka: nemoj da istačeš polu prevrelu širu posle 8 ili deset dana, sve dok nezavrši se fermentacija do kraja. Ako ima višak tanina, tojest trpkost, skinućeš sa želatinom posle vrenja i oceđivanja, ili presovanja. Imaj poverenja u ovu priču!

I ovo je moja stota priča, i nije laža i prevara!

I još jedna preporuka: ako hoćemo temu profesionalni način prozvodnje vina od obojenog grožđa, pa pokrenućemo je, nemojmo da zbunjujemo ljude koji još nemaju uslove za to!

Nije reč o visokoj tehnologiji nego o izbegavanju ručnog dogrevanja (istoči i šerpu ,čekaj da se zagreje na šporetu pa ponovo) i to za 10 eura, pogotovo što nije dovoljno grejanje samo na početku nego i pri kraju kada kvasci ne oslobađaju dovoljno toplote. Malo vinara amatera koristi kupovne kvasce i vrenje staje već na 15-16C.
Normalno da temperatura preko 30C nije dobra i da može isto tako da dođe do prekida vrenja, takozvano manito vrenje.

Diodo mislim da je onaj drugi razlog daleko bitniji, a što se toče hlađenja ne znam kolike su ti kace, ali bih probao sa ledom u plastičnim bocama za vodu od 5L. Ideja mi deluje zanimljivo.

Mislim da nije u redu peco50 što nam zameraš na različitim pričama. Vinari su na različitim nivoima pa su i priče različite, svako treba da razabere šta i koliko može i hoće, ili da pita kao DarkoK ono što ga interesuje.

Što se DarkoK-ovog presipanja iz bureta u bure tiče koliko sam ja razumeo on zrna nije "polupao" pa će  morati to naknadno da uradi. Tucanje(muljanje) grožđa u buretu palicom je nesigurno, pre bih to probao u kofama i preručivao u drugo bure. Ako cemo baš da pricamo o prvoj grešci (mislim da se bez 10g. može) to je što nije pozajmio negde muljač. :)

Sudovi su od inoxa, zapremine 400 i 600 litara tako da cu probati to hladjenje sa flasama. Nema razloga da ne pokusam, skoditi nece sigurno  ;)
Peca samo pokusava da pricu zadrzi u "amaterskim" vodama, u skladu sa naslovom teme...
Sad cekamo da DarkoK javi sta je uradio i kako je uradio..

Dux, nisam zamerio, borba mišljenja, iskustava i znanja, uvek da dobre rezultate, a to je kvalitet. Nego neodgovori mi na ono pitanje,mada nije lično tebi upućeno, šta rade vinari u Rajačkim podrumima, a ja bio mnogo puta tamo i video sam!

      Pre mesec dana doso sam na ideju da napravim po prvi put vino, imam manji vinograd 2 ara, pod sortom "francuz" tako je bar zovu u mom kraju (okolina Nisa) ali koja je zaista to sorta stvarno ne znam. Crno je, ne prska se, danas sam bio u vinogradu i skoro da je spremno za berbu... Do sada je od tog grozdja moj otac pekao rakiju mesajuci pre toga sa plovdinom pa sam ja resio da za svoje potrebe napravim vino iskljucivo od ove sorte jer mislim da ima solidan potencijal za crveno vino.
 
     Trazeci pomoc na internetu citao sam vase komentare pa sam sada malo u nedoumici. Da li vino treba otociti posle 8 dana ili pustiti da se do kraja izvrsi fermentacija kako rece peca50? Imam ja jos nedoumica ali o tome nesto kasnije.

     Hvala.
 

Da si imao fotografiju te sorte možda bi je neko i indentifikovao, ovako samo možemo da nagađamo. Predpostavljam da je to neka stona sorta,  neki klon, ili hibrid? Zašto sam preporučivao da se neotače sa komine, pa zbog problema kad se istoči na pola ili pri kraju vrenja ono obično stane i posle tek počinju muke mnogo veće nego skinuti višak tanina! Ovo se ipak odnosi na manje količine i u skromnim uslovima proizvodnje.

 :D Dioda verovatno belo... proizvodnju preko litar dnevno (350L) ne smatram amaterskom. Sigurno da neće da škodi, a može da pomogne, treba probati.

Stvarno ne znam šta rade u pivničkim podrumima, oni su to ipak komercijalizovali, verovatno kvasci,  imaju velike vinograde i veliku produkciju i verovatno velike sudove. Iskreno, nisam probao njihova vina... pa ne znam.
Posle ovakvih razmena mišljenja dolazim do zaključka da je kod većih sudova (500L i više) problem prekida vrenja usled hladnoće manje izražen. ( čudio sam se stricu kako mu prevri vino u kaci od 600L bez nekih problema)

Pozdrav IvaneJ (moram da pisem ovo J jer vec imamo jednog Ivana  ;D)
Koji god metod da izaberes neces pogresiti. Samo prati neke osnovne principe i nema greske a ako ih i bude ispravicemo  ;D

Duxe druze, u pitanju su Rajacki podrumi a ne Pivnicki  :D
Dobar ti je zakljucak u vezi zapremine sudova i temperature fermentacije.. Sto je veca zapremina suda veci je i skok temperature u toku vrenja. Samim tim siri treba vise vremena da se ohladi tako da nema prekida vrenja.
Imao sam neke podatke o tome ali ne mogu da ih nadjem  :scr:
Ako iskopam tu tablicu postavicu da vidis..

Ivane obzirom da si na ideju došao pre dva meseca verovatno nemaš opremu za komplikovaniju proizvodnju i duže čuvanje vina i da ćeš ga  koristiti odmah,za početak bih ti preporučio da pustiš vrenje do kraja, a to znači da prestane da rezi. Izbistriće se samo od sebe u roku od 3-4 nedelje.

 ;D, Rajački, pivnički, znam da nešto beše i da je Game u pitanju, a njega baš ne volim.

     Fermentaciju planiram u plasticnom buretu, to mi je najjeftinija varijanta, za pocetnika moze da prodje. A vec razmisljam i sta posle sa tim vinom, cak sam planirao da ovih dana kupim i neko hrastovo bure (40-60 litara). U svakom slucaju nece da se baci, ako od mog vina ne bude nista iskoristice otac burence za rakiju...  ;) Ali ne znam koliko je to pametno i u sta je najbolje da smestim to vino kad se zavrsi fermentacija.

Posto si pocetnik najbolje je da uzmes neki sud sa plivajucim poklopcem. Nema problema sa otpraznjenim prostorom niti kontakta sa vazduhom sto znaci da nema oksidacije i kvarenja vina, ma milina jedna  ;D
Sam znas koliko ces vina otprilike imati pa prema tome kupi sud odgovarajuce zapremine. Inox je bez konkurencije, ako ti je skup uzmi plasticni za pocetak...

Čitajući sve ovo, pada mi na pamet jedna ideja.....
Drago mi je da se sve više ljudi upušta u proizvodnju, da se interesuje, pita, diskutuje......To je ogroman potencijal!!!  Kad čovek pređe preko svoje sujete i "otvori se" za svoja znanja, od njega bude dobar proizvođač.
Zašto stalno pišem PROIZVOĐAČ? Razlika je u pristupu. ako neko "pravi" vino i na kraju kaže "dobio sam takvo i takvo vino", tu nema 'leba. Poenta je da se čovek trudi da kontroliše ceo postupak, da on bude taj koji vodi postupak i da u napred zna šta će dobiti.

E, sada se vraćam na ideju. Kada sam, pre 6-7 meseci, naleteo na ovaj sajt, bilo je oko 20 registrovanih, a sada je, ako se ne varam, 95. To je ogroman napredak!
Ideja je sledeća: Da pokušamo ove godine da ovde, na sajtu teorijski obradimo sve aspekte proizvodnje ( i stručne i amaterske), a da za sledeću sezonu obiđemo sve zainteresovane i na licu mesta (praktično) pomognemo ljudima da odrade korektan postupak.
Ovde prvenstveno mislim na Pecu, Diodu i sve ostale, koji su već dosta ušli u postupak proizvodnje.
Nadam se da ćete se složiti sa mnom.

Mala ispravka, ima 96 clanova, milisav se upravo registrovao  ;D
Malo je tesko teoretski pokriti bas sve oblasti a da to bude kvalitetno odradjeno! Idemo istim tempom a stvari se same od sebe leci na svoje mesto  ;)
Bitno je da postoji interesovanje, za ostalo je lako...

Ova ideja oko pomoci na licu mesta je odlicna mada mislim da je tesko izvodljiva. Jedino ako neko odluci da se profesionalno bavi vinarstvom onda se moze organizovati "strucni tim" i otici do coveka da mu razjasni nedoumice...

Ovinjavanje bureta dugo traje, zato nemoj mnogo da čekaš. Ako misliš da posle crnog vina bure koristiš za rakiju biće problema sa bojom rakije. Što se inox-a tiče, da li ga ima u Nišu, i u BG ih nije baš lako naći.

Diodo kako su se pokazali plivajući sudovi od inoxa, to sa parafinskim uljem mi je malo škatljivo. Ja imam jedan ali ga koristim za tiho vrenje, nikada nisam držao vino u njemu.

Sudovi od inoxa sa plivajucim poklopcem su po meni zakon...
Stavis poklopac, okolo naspes ulje i zaboravis na vino, kad nestane u flasi samo odvrnes slavinu i dopunis  :whistle:
Pogledaj u Merkuru, tamo ih imaju sigurno ali sam zaboravio koliko kostaju.
Ove godina kad zavrsi tiho vrenje odlij vino, operi taj sud od inoxa, vrati vino u njega i uzivaj  ;)

Italijanski inox od 1000 litara, sa spoljnom cevčicom za prikaz nivoa i dve slavine, 64 000 dinara, kod uvoznika. Kupljeno juče.  :)
Slovenački inox od 1100 litara sa tri slavine, u prodavnici, 58 000 dinara.

Znam za "Merkur" , ima i Revin na Banovom Brdu, priča je bila o Nišu.

     Ne znam gde bi mogli da se nadju inox sudovi u Nisu, rapitacu se podrobnije, ali Nis nazalost nije bas "vinski" grad. Za pocetak meni su ovi od 1000 litara preveliki, meni bi 100l zavrsilo posao. E sad ne znam kakvi su ovi plasticni, njih nisam nikad video. Planiram da berem grozdje tek za 14 dana, s obzirom da je sad zahladilo i da je u pitanju crna sorta valjda nije kasno. Stvarno sam malo u problemu sta kad se zavrsi fermentacija. Jel ima uopste u prodaji ovi sudovi sa plivajucim poklopcem od inoxa ili plastike u zapreminama od 100l. Koja firma se bavi uvozom, ako nema u Nisu potrazicu na sajtu, narucis, sednes u auto odes i kupis tamo gde ima, nadam se da su i prilicno jeftiniji od ovih od 64.000 din. to je za mene ipk izdatak u nepoznato, a ako sve to krene za par godina onda ce biti druga prica.

     Ljudi, puno vam hvala, bas sam srecan sto imam kome da se obratim, sa kim da se posavetujem...

Ivane, "Merkur" u Beogradu je bio odlično snabdeven, mada u vreme branja asortiman im je uvek problematičan.
Imali su sudove od 50,80,100,120 i veće, ali do 300L.
Ne znam gde je Peđa kupio svoje, mada misim da tako velikih nema u prodaji, nego se naručuju. Uostalom takvo ti i ne treba. Koliko se sećam "Merkur" ima svoj sajt.

I u NS imaju te manje sudove u ponudi ali nisam odavno bio i nemam predstvau o tome koliko kostaju..
Duxe imaju sajt ali na njemu nema informacija o proizvodima.

Ivane pokusaj da saznas nesto vise preko telefoina ili e-maila...

T: +381 11 222 89 41
F: +381 11 222 89 01
E: merkurbg@merkur.eu

     Hvala.

I da nastavim priču.
Elem, pošto sam ručno odvojio bobice od peteljki, sutradan sam se razočarao jer nisam mogao da nađem muljaču. Za sledeću godinu kupujem. U manji sud sam izdvojio grožće, sipao vinobran, promešao i polako vadio grožđe iz bureta, ručno muljao i sipao u drugo bure, zapremine 200 litara. Pošto sam sve ovo završio, ispod poklopca sam stavio krpu i preko nje poklopac. Sada svakodnevno 2-3 puta promešam kljuk. Danas planiram da odtočim 1/3 i da nalijem odozgo, mada me sad malo peca50 zbunio svojim odgovorom da nema potrebe za tim, pa bih da pitam da radim ovo ili ne :scr: ???
U svakom slučaju, dok nisam počeo ovim da se bavim nisam ni sanjao koliko je sve ovo interesantno i koliko zna da zaokupi čoveka.

Garant trknes do podruma desetak puta dnevno da vidis sta se desava  :D
Ako vino normalno vri onda nemoj nista prelivati, znaci da ima dovoljno kvasaca.
Samim potapanjem komine se sira aerise...

Na osnovu čega se vidi da li vino normalno vri. ??? Kada promešam kljuk na površinu izbija pena. ;) Da li je ovo dovoljno dobar pokazatelj?

Ma dobro je to, ne sekiraj se  ;)
Da li pratis sadrzaj secera, za koliko se smanjio od pocetka?

Ne pratim :( a trebalo bi, zar ne :doh:

nemam širometar. Sve radim po osećaju. Znam da to nije dobro, ali...

Ove godine po prvi put pravim vino, pa kako ispadne.
Za sledeću godinu ću se bolje logistički pripremiti, pa ću moći da pišem ozbiljnije.

Veci je problem sto ne znas koliko si secera imao u siri nakon muljanja jer ne znas koliko ces alkohola imati u vinu, valjda ce biti dovoljno. To sto ne pratis za koliko se secer smanjuje po danima je manji problem...

Dovoljno dobar pokazatelj, kada otklopiš bure i prineseš nos, osetićeš oštar miris ugljendioksida i miris kvasaca u pozadini, a drugo : pre nego što promešaš prinesi uvo buretu ako čuješ šuštanje znači da fermentacija još traje. Moja preporuka ostaje: nemoj da otačeš dok traje fermentacija, prekinućeš vrenje, biće muke, pogotovu što je temperatura pala i napolju.  Problem je u veličini suda neće imati dovoljan zamah da istera do kraja.

Sinoć sam pokušao da malo odlijem šire, kad ono :scr:. Ma jedva curi. Izggledao sam ovako :( i ovako  ???. Nisam stavio nikakvo sito u bure, tako da će i vino teško da izlazi. Kako da rešim ovaj problem?

Otvori cesmu pa pokusaj da je procistis sa zicom, to ce ti pomoci na kratko jer ce bobice stalno ulaziti u cesmu  :doh:
Probaj sa crevom, onako kao benzin, uvuci ga do dna suda pa povuci...

Kada se istaše vino, tj. kada se odvaja od kljuka, da li treba da se samo istoči a ono što ostane da se ne koristi ili može da se presuje kako bi se dobilo što više vina. Znam da se od kljuka može praviti rakija ali me to ne interesuje, pa me zanika na koji se način može dobiti što više vina.

Mozes ga presovati ako imas cime...

Uzmi PVC cev od kanalizacije, jednu stranu obezbedi gazom ili odgovarajućom plastičnom cediljkom i onda je stavi u bure. U cev stavi crevo i onda izvuci vino sa njim.  Sigurno nećeš moći da izvučeš sve zbog zakona spojenih sudova (ako ti je bure na tlu) pa ćeš svakako morati da ga presuješ, ako imaš presu.  

Ma problem je u tome što je u buretu već grožđe, tj. kljuk.

"Pod stavi u bure" sam mislio stavi (gurni) u kljuk.

Darko uradi kako ti dux kaze, to je jedinu nacin....
Uzmi npr. cev od vodokotlica, zatvori joj dno gazom a sa strana izbusi tanke rupe da vino moze da se sliva u cev. Neko napravi rupu u kljuku i zuvuci tu cev do dna, onad u nju uvuces crevo i otocis vino....

Ili uzmi dva suva drveta, ili tri , ukrsti to lepo preko komine, stavi preko njih(kao kad se kupus  kiseli), neki teret (može: dobar kamen ili više komada cigle čiste), i imaćeš improvizovanu presu. Pa snađi se nisi mali, bitno je da teret koji stavljaš odozgo nepadne u neizceđeni kljuk. Sve ovo važi pod uslovom da imaš slavinu na buretu. Ako nemaš slavinu onda moraš koristiti đevđir (pitaj majku, ili sestru ili ženu šta je to ako neznaš), ako i to nemaš, onda uzmi PVC kofu izbuši je sa zagrejanim debljim ekserom da je napraviš kao sito, potopi je u sredinu bureta sa kominom, a okolo pretisni sa nečim, kao što sam ti predložio, i sav tečni deo će se skupljati u kofi, iz koje ćeš vaditi opet nekim PVC bokalom.

Posle kog vremena se vrši prvo pretakanje vina, drugo, treće,...

prvi pretok se vrsi nakon glavne fermentacije vina, drugi obicno od 1.-2. mjeseca kada niske zimske temperature prirodno stabiliziraju i bistre vino, najcesce na tartarate koji se taloze kao soli vinske kiseline dok se sva ostala pretakanja vrse kasnije po potrebi i ako vino zelimo cuvati duze u bacvama, to vec ovisi o sorti, nacinu proizvodnje i onome sto od toga vina zelimo dobiti ali uglavnom se amaterska vina popiju unutar prve godine od berbe. kod crnih vina je nesto drugacija stvar jer njima pase nesto relativno vise prozracivanja ali to vec treba znati po iskustvu u proizvodnji vina sto nije toliko bitno za amaterske stvari.. ova 2. pretoka su uglavnom obavezna i njih treba kvalitetno i na vrijeme odraditi.

E sada ćete da odlepite kada budete pročitali sledeće redove (barem oni koji poznaju tehnologiju proizvodnje vina) ::)
Naime, u subotu sam odvojio vino od kljuka. S obzirom da nisam imao drveno bure, istočio sam ga u plastično, to mi je bila prva greška. Kako u buretu nije bila postavljena nikakva cediljka, mnogo toga što nije trebaloda se istoči-istočeno je.
Sinoć sam po nagovoru ljudi koji "mnoooogo" znaju pretočio vino izz tog plastičnog bureta u drugo čisto plastično bure. Kako kažu bolje ga tako pretači, pa tek kasnije ga istoči u drveno bure, koje sam inače kupio na "Smederevskoj jeseni".
Pa, eto evo materijala za kritike. Čitajući sve ovo sa foruma, znam da ovo i nije najbolji postupak, ali....
Nadam se da će vino, ako ništa drugo, biti pitko. Ne očekujem neki kvalitet. Bitno mi je da ako ne bude kako valja, dokažem pojedincima da je tehnologija proizvodnje vina deleko poodmakla od one koju oni koriste "štapa i kanapa". Žao mi je samo što je to moje vino.
Vole bi da mi neko odgovori i napiše svoje mišljenje o svemu što sam napisao.
Inače, dok sam sinoć pretakao vino, na dnu bureta je ostao veliki talog.

Nije loše što si ga pretočio i odvojio od ostataka kljuka koji si imao pri prvom otakanju. Taj talog vrati u kominu (za rakiju). Na forumu imaš temu ovinjavanja drvenih sudova pa primeni postupak pre nego što vino sipaš u drveno bure.
Nisi napravio neku grešku ali sada dolazi do kritičnog dela spravljanja vina kada su bitni vremenski termini, osećaj i finese.

E taj kritični momenat me plaši. prvi put pravim vino pa nemam iskustva, tako da su mi i potrebni termini preetakanja.

Otakanje (ne pretakanje) iz plastičnog bureta u drveno bure, tj. iz ovorenog suda u zatvoreni vrši se po završenom vrenju 3 do 5 dana.
Prvo pretakanje koje je otvoreno (u prisusvu vazduha) vrši se posle 4 do 6 nedelja od zatvaranja suda. Za to vreme svakih nedelju dana dolivati vino u drveno bure kako nebi bilo vazduha.
Kritičan momenat jeste završeno vrenje. To podrazumeva da više nema šećera u vinu, tj. da vino više ne rezi  i da nema vrenja usled čega se i vino izbistri.

Probao sam vino i mogu svima sa ponosom reći da uopšte nisam zadovoljan ;D :'(. Toliko sam bio posvećen svakom detalju, ali nije urodilo plodom. Nema ukus koji ja očekujem, a možda sam previše očekivao :(. Čuo sam od nekih ljudi da može da se ubaci sad šećer, i da će se popraviti kvalitet. Pa eto sad pitam da li je to tačno i čta se može dogoditi ukoliko ubacim šećer u mlado vino, koje je u drvenom buretu?

Mozda od sorte od koje si pravio vino ni ne mozes dobiti bolji kvalitet  ::)
Cime konkretno nisi zadovoljan kada je ukus u pitanju?
U kom smislu ce se popraviti kvalitet ako dodas secer, da li hoces da dodas secer zabog povecanja sadrzaja alkohola ili zbog ukusa?

To si u pravu. Verovatno nije grožđe dobro za pravljenje vina.
Hteo bih da povećam i ukus a i količinu alkohola.

Za alkohol si zakasnio jer je fermentacija zavrsena. Alkohol mozes povecati onako kako ti je Peca rekao, da tvoje vino kupaziras sa nekim drugim koje ima vise alkohola ili da u tvoje vino ododas odredjenu kolicinu vinskog destilata..
Sto se ukusa tice on ne zavisi samo od secera vec i od sadrzaja kiselina, alkohola, tanina itd
Nisam siguran sta ces mnogo postici ako u vino dodas secer. Sacekaj ipak da se javi neko iskusniji i kaze koju na ovu temu...

Koliko puta se vrsi sumporisanje crvenog vina? :scr: Da li treba sumporisati posle svakog pretakanja (kao sto kaze prof.Jovic u svojoj knjizi?) ? I po koliko vinobrana na 100l? ???
Ove godine sam prvi put otocio vino u inox. Vino pravim od Prokupca koji kupujem od jednog prijatelja iz okoline Krusevca.  Parafinsko ulje sam sipao pazljivo pored plivajuceg poklopca. Nadam se da ce se ulje lepo rasporediti po obodu poklopca? ;)    Nadam se da cu na prolece rasaditi prve cokote loze na porodicnom imanju (za sada u veoma amaterskoj kolicini) i da cu pokusati da obnovim tu porodicnu tradiciju gajenja vinograda  8) . Tradiciju cedjenja vina sam prihvatio odavno i nisam je prekidao. Ove godine cu prvi put raditi flasiranje i etiketiranje. Za sada verovatno kao neregistrovani proizvodjac amater, ali ko zna? :whistle:

Ako je grožđe od koga si prizveo vino bilo dobrog kvaliteta, zdravo i šećer iznad 20), onda je dovoljno da se pri preradi doda 10 gr. vinobrana na 100, pa prvo pretakanje 5 gr na 100 i drugo pretakanje isto tako 5 gr na 100, stim da se sumporisanje(dodavanje vinobrana), uvek vrši pre pretakanja i obzirom da imaš plivajući poklopac i parafinsko ulje, nezavisno od ove doze a kada nivo počne da opada treba štititi otpražnjeni prostor na sledeći nači, a kako se nebi javio miris na sirće(dioda je to uspešno rešio): uzeti tri kesice vinobrana staviti u čistu krpu vezati to kanapom pa navlažiti vinom i onda ostaviti da visi u otpražnjenom prostoru poviše plivajućeg poklopca, normalo podrazumeva se da je sud poklopljen.

Cip kada ti je šira već prevrela da si stavio poklopac i parafinsko ulje? Inače 5g. vinobrana je malo na 1hl. tj. 100L.
Količine treba duplirati jer je 10g.vinobrana (K2S2O5) jednako 5g. SO2,a i te mere zavise od kvaliteta vina.
 Jović je odličan i u knjizi su stvari mnogo detaljnije opisane nego što je to moguće na forumu.

Peca 50: Da li bi ta vrecica sa 3 kesice vinom natopljenog vinobrana mogla da lezi na Inox plivajucem poklopcu? To bi bilo mnogo lakse izvesti.

Dux: Grozdje Prokupac, odlicnog kvaliteta. 9 dana po muljanju secer je sav prevreo u alkohol i ja sam tada otocio vino. Sutradan se slegao grubi talog i ja sam pazljivo vino pretocio u inox bacve ne dirajuci taj talog. Sumporisao sa 5gr vinobrana na 100l.  Sledece pretakanje sam planirao za 4-6 nedelja (kada bih opet izvrsio sumporisanje sa 2.5gr vinobrana na 100l) , i zavrsno npr u februaru ( uz sumporisanje 2.5gr 100l)  da bih u aprilu izvrsio flasiranje vece kolicine (ako ne cak i svega). Da li je to dobro?
Ove godine sam prvi put vrsio sumporisanje. Napominjem da do ove godine nisam stavljao vinobran ni u kljuk a  ni u vino, i da sam otakanje vina vrsio pazljivo bez prese, i da sam ga direktno tocio u staklene balone koje nisam uopste pretakao.  Vinobran sam stavljao tek u martu aprilu naredne godine u balone koji se nisu preko zime popili. Kada bih naceo neki balon od 50l, ja bih polovinu stavio u flase, a drugu polovinu u manji balon (tako da sam tek tada radio pretakanje). Na dnu balona bi uvek ostalo malo ali bas malo sitnog finog taloga koji po meni nije uticao na kvalitet. Pozdrav

 Za 9 dana sav šećer ne može da prevri, i dokle god vino rezi , tj. ima ugljen-dioksida vrenje nije završeno. Završeno je burno vrenje ,a tiho vrenje traje još 15-20 dana.
Dioda je negde na forumu predložio da se vinobran stavi u rasečenu PVC bocu koja je na plivajućem poklopcu. Tako se plivajući poklopac čuva od nagrizanja.

Dux: ja znam da je vino ziva stvar i da se menja preko godine. Ne znam razliku izmedju brzog i sporog vrenja. Ono sto znam je da u vinu nema vise secera. Da li sam pogresio sto sam sipao vinobran a da nije zavrseno to tzv tiho vrenje?

Po meni kada već nisi sipao vinobran odmah ili u roku od 2-3 dana, tj. na početku vrenja, bolje da ga nisi ni sipao dok vrenje ne završi tj. dok mlado vino ne skineš sa taloga i staviš ga u sud za čuvanje.
Ako nema šećera ok, mada sumnjam. Da li si probao vino? Kakavo je? Da li rezi?

dux: za proveru kolicine secera koristim sirometar (saharometar ili secerometar) koji pokazuje tacno 0% secera. Vino "rezne" i kasnije ali u njemu nema secera. Sta znaci rezne?

Može, zašto da ne? Međutim kad visi sav slobodan SO2 se lakše oslobađa iz vinobrana i štiti otpražnjeni prostor, mada i ovako ima efekat.Ovaj način na kanapu se efikasno primenjuje u sudovima koji su otpražnjeni i nemaju plivajući poklopac.

Pošto smo blizu, zašto mi nepošalješ uzorak tog vina sa kojim nisi zadovaoljan, da ga pogledam, možeš i autobusom koji ide za Veliku Planu, a dovoljno je pola litre u čistoj flaši, i javi mi u koje vreme da sačekam u Krnjevu, ili isto to možeš vozom po mašinovođi, samo mu reci za Pecu u Krnjevu.

Pa ne bih se uzdao u te spravice već u to što rezi. To znači da je vino kao gazirano tj. da u njemu ima ugljen dioksida, a on se opet stvara pri pretvaranju šećera u alkohol. Zaključak je da u vinu još imaš neprevrelog šećera i da zato postoji ugljen-dioksid. Pročitaj ovu temu od početka, mislim da smo diskutovali o tihom vrenju i vranjevima.

Zar 10+5+5=20gr na 100l nije malo jače sumporisanje nego što bi trebalo da bude i zašto treba da se čuva prazan prostro u inoxu natopljenim vinobranom kada je vino hermetički zatvoreno plivajućim poklopcem i parafinskim uljem? Stalno se pominje neka knjiga od prof. Jovića, da li je u pitanju "Priručnik za spravljanje vina" ili neka druga?

Prelistaj malo teme po forumu. Imaš temu sirće u inox sudovima. Jeste  Jovićeva knjiga "Spravljanje vina u domaćinstvu" ima više izdanja, možda i naslova. Mislim da je sve izdavao Nolit ali se sve svode na postupke pravljenja vina.

nije to 20 gr jer si zaboravio isparenje sumpora prilikim svakog pretoka pa to mu onda dodje na onih prvih 10 gr

Pri sumporisanju sa vinobranom efekat je o,25 ili približno jedna četvrtina. Šta to znači od 1gr imamo 0,25 efektivnog sumpora, ili kako da kažem upotrebljivog za vinarstvo. Opet ću da pojednostvim slobodni sumpor ima efekat sve dok ne naiđe na "neprijatelja" u vinu ili širi, tada se on ubija čineći dobru stvar. Kada se pri muljanju ubaci 10 gr vinobrana on se delimično odmah veže, jedan deo ode izbačen sa peteljkom, a kod belih grožđa sa pokožicom i semenkom, pošto se odmah istače šira. Znači da je deo svoje preventivne uloge već odradio pri muljanju i maltene se izgubio sa talogom. Samo mali deo u tragovima ga ima u prevreloj širi i zato je dobro vršiti ono malo dosumporisavanje, a koje je stvarno bezazleno.

I ovo za markonija: bez obzira koliko je efikasan način štićenja otpražnjenog prostora u inox sudovima, kiseonik u otpražnjenom prostoru radi svoj posao pokušavajući da i minimalne količine vina koje ostane na zidovima oksidiše. Zato je bolje sprečiti na jedan bezazleni način, nego posle eventualnog oksidisanja lečiti.

Ubacio sam vinobran i fermentacija nije stala, samo je manje intenzivna :thumb: hvala na savetu, pa ću da pratim dalja dešavanja.

Evo, da i ja pitam nesto posto sam pazljivo procitao sve komentare.Vidim vi ste vec zavrsili glavne radove ali ja sutra kupujem grozdje i mislim da po prvi put pravim crno vino.Nije mi jasno da li steti fermentaciji i uposte kvalitetu vina to sto treba bure treba povremeno otvarati radi potapanja kljuka tokom cele fermentacije. Ja sam dosad praktikovao pri pravljenju belog vina da bure dobro zatvorim a na poklopcu imam otvor na kome ide crevo a to isto crevo ide u bocu sa vodom tako da vino nema dodir sa vazduhom dok traje fermentacija.
Nigde nisam procitao i kakve su cene manjih  buradi od inoxa i sta mislite o polipropilenskim buradima za koje sam negde citao da su takodje dobra za cuvanje vina.
Na kraju da pitam da li je Frankovka dobra za crno vino i da li cu imati dobru boju sa njom?
Pozdrav iz Pirota!

Nije stetno, klobuk moras potapati i mesati par puta dnevno zbog maceracije i da se ne razvijaju bakterije sircetnog vrenja na povrsini koja je u kontaktu sa vazduhom...

Imau u forumu o vinskim sudovima temu u kojoj je Peca pisao o kvalitetu sudova od raznih vrsta plastike pa procitaj - Link (http://www.sveovinu.com/index.php?topic=11.30)

stankosi pita:
"Na kraju da pitam da li je Frankovka dobra za crno vino i da li cu imati dobru boju sa njom?"
Ne da je dobra, već je odlična, jedna od dosta starih i vrlo kvalitetnih sorata koja se polako vraća u proizvodnju.
I imaćeš odličnu boju sa njom. Zaboravi na dodatna creva, posudu sa vodom i drugo. U sud za fermentaciju smesti izmuljano grožđe, a prilikom muljanja ubaci po 10grgr. vinobrana na svakih sto kilograma grožđa, proveri jačinu, mada mislim za tvoje područje da treba da bude oko 22 procenta šećera. Pokušaj da izdvojiš peteljke sa muljačom koja to radi, ako ne, onda moraš ručno, posle dve muljače pokupiš peteljke, pa tako redom. Bure poklopi, ili kacu, sud u kome će da vri kljuk, ali nemoj da zaptivaš već ostavi da "diše", najmanje jednom dnevno potapaj isplivale bobice, da bi imao što bolju boju. Prva dva-tri dana nećeš imati dobru boju, ali kako vrenje odmiče imaćeš sve intezivniju i na kraju optimalno crvenu. Ako nemaš poklopac onda poveži sa PVC čistom folijom i učvrsti sa nekim jakim lastižom ili iseci neku staru veću unutrašnju gumu pa sa njom učvrsti foliju.

To mi je dosta jasno i vec godinama pravim  vino a inace sam dosta probirljiv sto se tice ukusa.Kod nas je trenutno 20-21 sira Frankovke.Neznam zasto svi koriste ta creva dok traje fermentacija a mislim da je cak i dobro jer se  tacno zna  kad je sav taj proces vrenja zavrsen.Inace nisam rekao da cu uporedo sa crvenim vinom praviti i belo (kombinacija Zupljanke oko 70% i opet Frankovke 20 i Hamburga 10%)
Do sada sam koristio plastiku ali mislim da pocnem da koristim nesto ozbiljnije.Inace danas sam kupio muljacu koja odvaja peteljke jer me je vec sramota da molim po komsiluku.

Odličnooo, ostaje nam čekamo i čujemo od tebe kako se to sve završilo i kolko si zadovoljan!
A što se tiče creva, pa korišćena su da priguše uspore burnu fermentaciju, međutim  upotrebom vinobrana i selekcionisanih kvasaca taj proces teče pravilno i nije potrebno to koristiti!

Videcemo to uskoro,ali kvasac dosad nisam koristio pa i sad nisam siguran da mogu da ga nadjem u radnjama.Za belo cu koristiti staru tehnologiju jer volim kad prodjem pored podruma da cujem buckanje iz bureta u flasu.Nije mi jasno kako cu znati tacno kad je zavrsen proces vrenja pa da izvrsim presovanje. ??? :scr:

Završena fermentacija se  probom može ustanoviti, jednostavno probaš ako nema slasti gotovo je, ili pomoću širomera, izmeri i ako je nula šećer, fermentacija je gotova.

Peco koliko vidim nisi otlonio Stankosijevu dilemu , a uz to si rekao nešto što i mene dovodi u dilemu šta si hteo da kažeš sa tim da ne treba koristiti creva tj. vranj po sistemu "uradi sam"
Stankosi kod vrenja belog grožđa šira sa otače odmah i stavlja se crevo, dok kod crnog groždja šira se otače posle desetak dana tj. posle burnog vrenja i onda se stavlja crevo.

Sto se crnog grozdja tice, ako se ne odvajaju peteljke treba ga odliti nakon 5-7 dana jer se u tom periodu postize najintenzivnija boja. Svako dalje ostavljanje vina na komini samo povecava gorcinu vina a boja se ne menja. Ako se odvajaju peteljke moze se ostaviti do kraja burnog vrenja ali, kao sto vec rekoh, intenzitet boje se nece povecavati nakon 5-6 dana...
Sto se vranjeva/creva tice ne vidim razlog da se ne koriste...

otocio sam vino koje je 7dana bilo sa kominom,pethodno grozdje odvojio od peteljki,za koliko da ga pretocim i kako je naj bolje!Malo mi bas nije jasno "zatvoreno-otvoreno"pretakanje kako  

Pozdrav peci i diodi!Hvala na savetima za forum :thumb:!

Kada zavrsi tiho vrenje pustis 5-7 dana da se vino istalozi i onda ga odlijes prvi put da ga odvojis od taloga. To je talog koji se sastoji od najgrubljih cestica. Nakon toga se vino ostavi jos 4-6 nedelja da se istaloze i fine koloidne cestice i nakon toga se vrsi prvo pretakanje...
Razlika izmedju zatvorenog i otvorenog pretakanja je u tome da li je vino u kontaktu sa vazduhom ili ne. Ako jeste onda je otvoreno pretakanje a ako nije onda je zatvoreno...

Sto se tice foruma ako imas jos nekih nedoumica slobodno me cimni na PP

Pozdrav

Koliko traje tiho vrenje?kako da znam da se zavrsilo?Ja sam prekjuce odvojio vino od komine i sad je u bacvi koliko da stoji pre nego sto ga ponovo otocim,naravno pazeci da crevo ne povuce talog!ako sam dobro razumeo postupak pretakanja?Mislim da je sve Ok oko foruma !

Tiho vrenje traje dok ne prevri sav secer a kako ces znati da je prevreo je napisao Peca par postova iznad...


Ja bih jos dodao da vino ne treba da rezni na ukusu (da nije gazirano) i to su ti znaci da je fermentacija zavrsena...

Kada vrenje zavrsi onda kakon 5-6 dana odlijes vino da ga skines sa taloga i grubljih necistoca koje se istaloze. Nakon toga ga ostavis 4-6 nedelja da se istaloze i finije cestice i onda ga pretaces prvi put....

smem li da otvorim bacvu i otoacim malo kako bi probao da ne "rezni" i da li da otakanje izvrsim nakon zavrsene fermentacije u prisustvu vazduha ili bez?

Evo da otklonim dilemu nisam za to da se stavljaju creva u vodu, mnogima će to zagorčati posao oko vina, to je moje mišljenje i moje praktično saznanje, bolje ostaviti sud malo otpražnjen da nebi pena izašla napolje, i sumporisanjem sa 10 grama vinobrana usporiti fermentaciju, odnosno dati joj pravu meru i dužinu bez divljanja.

Otvoreno pretakanje u bukvalu znači(a ono je prvo posle fermentacije), uzeti kofu i sipati vino sa visine u čisto, oprano i sumporisano bure.

Zatvoreno pretakanje je sipanje, ili pretakanje, vina da što manje se bućka, već kofu što bliže levku i u bure. Ako se ima pumpa onda je to drugačije:kod otvorenog pretakanja se vino istače u prihvatnu kacu, pa iz nje u sud za dalje čuvanje, sa što većim izdizanjem creva kao bi se sav ugljen dioksid zaostao od vrenja oslobodio.
Isto tako otvoreno pretakanje se može raditi i kofama, iz bureta u kadu, pa iz kade u oprano bure sa izdizanjem kofe kada se sipa(kofa nesme biti pocinkovana ili od lima, već isključivo plastična, kako nebi došlo do promena u vinu sled dejstva vinske i ostalih kiselina na metal.Obratite pažnju pri muljanju, pretakanju i ostalim manipulativnim radnjama, sve što koristite, a koje dolazi u dodir sa vinom ili širom nesme biti od gvožđa, jedino inox se preporučuje i PVC, kao i drvo.

Otvori kacu slobodno, probaj, i ako nema šećera, izvrši otvoreno pretakanje!

Peco profesor Jović bi ti rekao, (ili ja) sedi dole , dovoljan dva. Opet pišeš o tehnologiji pravljenja belog vina,(izgleda ne razumeš razliku) i mnoge vinare dovodiš u zabludu.  Isto je i kod otvorenog i zatvorenog pretakanja. Tvoj primer  zatvorenog  pretakanje je otvoreno pretakanje , samo na brzinu.

Stvarno sam zbunjen?posle zavrsene fermentacije kad vino ne rezni i nije slatko izvsim otvoreno pretakanje kao sto je Peca vec napisao!da li je to Ok? Pose toga ne znam treba li izvrsiti zatvoreno i kako se to radi?Kad to uradim???ostavim mesec dana da se natalozi fini talog i jos jednom pretocim otvoreno ili zatvoreno, kako? 

Kole ovo posle vrenja nije pretakanje ,ali se radi otvoreno. Prvo pretakanje posle 4-6 nedelja radi se  po pravilu otvoreno, sem u slučaju mrkog preloma. Drugo pretakanje koje je opet posle 4-6 nedelja radi se zatvoreno.

Ovo što si pitao da li smeš da otvoriš i probaš, to nije loše raditi sa vremena na vreme (5-7dana) zato što tako pratiš šta se dešava sa vinom,a i kiseonik koji za kratko uđe potspeši posustale kvasce.

http://www.krizevci.net/vinograd/htm/sav_kada_izvrsiti_prvi_pretok_vina.html
kada procitas ovo bice ti jasnije

Hvala na dobroj oceni. Kako to po tebi Dux treba da se izvrši otvoreno, a kako zatvoreno pretakanje, ako čovek ima bure, kofu i vino?
A tema je amaterski način proizvodnje crvenih vina! Pokušavaš da zakomplikuješ i zbuniš ljude na već nekoliko tema, pa onda hajde jasno napiši amateru kako da izvrši ova pretakanja, po tvom znanju i viđenju.

Ja mogu ovo da tvrdim odgovorno: da je otvoreno pretakanje vina, takvo pretaknaje gde se načinom pretakanja omogućava da se ugljen dioksid nastao vrenjem što više oslobodi takvim pretakanjem, i na taj način se stvore uslovi za priliv dovoljne količine atmosverskog kiseonika koji će omogućiti tihu fermentaciju , starenje i stabilizaciju sa taloženjem.

I drugo: da je zatvoreno pretakanje vina, način pretakanja vina posle završetka burne i tihe fermentacije, sa što manjim dodirom sa vazduhom, a ima za cilj da se sa dna suda odstrani stvoreni talog posle tog procesa i obično se vrši posle 30-ak dana, od prvog otvorenog pretakanja.

 :thumb: Dux,otvorio sam danas nije ni malo slatko oseca se alkohol ali kad sam oslusnuo otvor na bacvi cuje se sustanje i jos je gazirano, u casi su bili mehurici pretpostavljam od CO2?pozdrav iz H.Novog

Mnogo toga mi nije jasno u ovih par recenica sto si napisao...
Kad malo pazljivije procitam onda vidim da mi nista nije jasno!!

Peca je tacno napisao i nema razloga da govoris "sedi dva" jer nisi u pravu...

Otvoreno pretakanje je pretakanje u prisustvu vazduha. Moze se izvesti na x nacina u zavisnosti od opreme kojom se raspolaze a cilj je da se vino dovede u kontakt sa vazduhom. Kontakt moze biti slabiji ili jaci u zavisnosti od nacina na koji se izvodi pretakanje.
Mlada vina se otvoreno pretacu (osim ako nisu sklona mrkom prelomu) i to najcesce i prvo i drugo pretakanje. Na taj nacin se vino obogati kiseonikom koji mu je neophodan za sazrevanje, vino se oslobadja viska CO₂, brze se bistri itd.

Zatvoreno pretakanje se izvodi tako da je vino sto manje u kontaktu sa vazduhom. Takodje se moze izvesti na vise nacina u zavisnosti od opreme kojom se raspolaze...
I kod zatvorenog pretakanja vino dolazi u kontakt sa vazduhom ali mnogo manje nego kod otvorenog pretakanja. Zatvoreni nacin pretakanja se koristi kod vina koja vec imaju formiran buke i kod muskatnih vina. Takodje se vina sklona mrkom prelomu pretacu na ovaj nacin.

Bez obzira koji se nacin koristi potrebno je sumporisati vino da se zastiti od oksidacije....



To znaci da fermentacija jos nije zavrsena. Sacekaj da zavrsi, pusti 4-5 dana da se vini istalozi i onda ga odlij sa taloga. Kao sto je Dux vec rekao to odlivanje nije prvo pretakanje. Prvo pretakanje, koje treba da bude otvoreno, uradis 4-6 nedelja nakon odlivanja vina...

Peco ne znam koliko je bure, ali ako nema drugo bure slične litraže,  da bi uradio zatvoreno pretakanje mora da nabavi plastične ili staklene balone ili nema zatvorenog pretakanja.  
Smatram sebe pravim amaterom koji proizvodi male količine vina za svoje potrebe ali kroz godine proizvodnje trudio sam se da na amaterski način unapredim i poboljšam svoju tehnologiju proizvodnje pomoću štapa i kanapa (što smatram isto amaterskim) Smatram samo da ne poznaješ tehnologiju pravljena crnih vina i da je generalizuješ kroz tehnologiju belih vina koju poznaješ,na šta sam ti već ukazivao.
Nije mi jasno da li si pod ovim drugo mislio na drugo pretakanje ili ako misliš "pod drugo",  ne znam šta je pod prvo.

Pozdrav za Herceg Novi.  Probaj malo vina da proceniš, neće te ubiti. Da li imaš svoj vinograd ili kupuješ grožđe?

Nisi napisao šta ti nije jasno.Peca je pisao o otvorenom i zatvorenom pretakanju, a u stvari i zatvoreno pretakanje mu je otvoreno. Diodo ako vino sipaš u kofu što bliže levku pa onda u bure, kakvo je to zatvoreno pretakanje?

Duxe ako smatras da je zatvoreno pretakanje takvo da je vino totalno izolovano od vazduha nisi u pravu. To je neizvodljivo.
Peca je hteo reci da se vino treba pretakati tako da se sto manje "razbija" i na taj nacin mu se smanjuje dodirna povrsina sa vazduhom. Ako nemas pumpu onda to prakticno radis tako da kantu stavis sto blize cesmi a onda iz te kante sipas vino u bure kroz levak koji ima crevo. Crevo treba da doseze do dna suda, jasno ti je iz kog razloga...

Evo ti podatak koji govori da je nemoguce iskljuciti kontakt vina sa vazduhom cak i ako imas svu opremu...

Zatvoreno pretakanje - do 4 mg kiseonika po litri vina
Otvoreno pretakanje - vise od 6 mg kiseonika po litri vina, zavisnosti od nacina na koji se radi otvoreno pretakanje.

Jos jednom da ponovim, zatvoreno pretakanje ne podrazumeva totalno odsustvo vazduha/kiseonika, podrazumeva samo manje kolicine nego pri otvorenom pretakanju..

Ja bih ponovo zamolio Dux-a da meni, i ostalima ako nisu kao ja razumeli, objasni kako, korak po korak, se vrši otvoreno (uzmi u predpostavku da ja nemam pojma i hoću da mi objasniš) pretakanje i isto tako zatvoreno, a amater sam i imam bure, vino , kofu i jednu kadicu!

I da ti nešto pojasnim: otvoreno ili zatvoreno pretakanje je isto kod belih i crvenih vina, razlikuje se možda po vremenu i nameni, ali je postupak isti!

Mislio sam na vrenje , ne na pretakanje (kod tihog vrenja crnog vina nema pene ili dizanja)
Ako iz inox sudova tako vršite zatvoreno pretakanje to vam je stravična greška zato što to nije zatvoreno pretakanje.
Normalno da kod pretakanja nema hermetičke izolovanosti , ali samo sipanje u kofe i u levak su već preveliko uznemiravanje vina i velika aerosoleacija. Probajte da crevo stavite direktno na slavinu pa crevo do dna bureta (zakon spojenih sudova bi trebalo da funkcioniše) ili sa crevom preko poklopca direktno u bure do dna (to je zatvoreno).

(kod tihog vrenja crnog vina nema pene ili dizanja)

Burna fermentacija je prva fermentacija koja se obavlja dirigovano ili ne i kod belih i kod crvenih vina. Tiha ili post fermentacija je fermentacija koja se odigrava u prevrelom vinu koja može da traje i do 3-4 meseca. ako je fermentacija dirigovana, tojest kada se vrši sa selekcionisanim kvascima na za to predviđenoj temperaturi onda prva, burna fermentacija, teče polako bez dizanja klobuka i pene, i kad se posmatra kod belih vina izgleda kao kad voda za kafu struji kao pred početak ključanja. Kod crvenih vina to je prikriveno sa kljukom i isto tako tiho šušti i nepravi penu a ni klobuke. I da remiziram: Školski je prva fermentacija burna fermentacija, i kod jednih i drugih vina traje od 15 do 20 dana u idealnim uslovima, i u tom periodu se izgubi sav grožđani šećer koji možemo da osetimo na ukusu. Posle tog perioda se vrši o t v o r e n o, prvo pretakanje. Posle toga nastupa period tihe fermentacije i zrenja vina, zato se i vrši drugo pretakanje otprilike posle 30 dana, jer pri prvom pretakanju smo ostranili deo taloga, ugljen dioksid i dodali kiseonik za tihu fermentaciju. Pri tihoj fermentaciji-zrenju nestvara se pena nema klobuka, vino nešušti i vrlo je mirno a pritom se i bistri.

Mislio sma da ćeš da braniš tvrdnju o peni a ne da držiš predavanje koje je da kažem usput delom netačno , a što je amaterski .... sa dirigovanom fermentacijom....
Uzgred,  da li poznaješ Miodraga Radovanovića?

Tačno,  ovo što sam napisao je  a m a t e r s k i, kao i tema.Ali ako hoćemo školski onda će mo otvoriti temu profesionalni i naučni pristup proizvodnji crvenih vina. Da poznajem gospodina Radovanovića, radili smo zajedno oko dvadeset godina, i sada se često srećemo, viđamo i sarađujemo.Prva praksa mu je bila na kontinuiranoj destileriji za proizvodnju vinskog destilata, a na kojoj sam ja u to vreme radio.
Shvatio sam zašto si pitao, evo da budem direktan, ja znam i onaj drugi način, ali je taj daleko od amaterskog zbog opreme i sredstava. Dux drago mi je da si probudio ovu temu, i kroz ove naše priče možda će neko nešto i naučiti, a praksa i primena ispravnih rešenja će se pokazati već do nove godine. Zato i ovog puta upućujem otvoreni poziv svim posetiocima ove teme da svoja iskustva u amaterskoj prozvodnji crvenih vina iznesu, ali i rezultate!

 ;D Bas mi je zao sto sinoc nisam mogao duze da ostanem na forumu bas ste "podgrejali" temu,i neke stvari su sad mnogo jasnije! Za Dux-a : pobao sam,i nije me ubilo :-)!jos susti ali mnogo manje,vise nema ni onih mehurica u casi kad sam otacio malo,i koliko mogu da ocenim bas je jako sto se alkohola tice a secera nisam osetio ni malo!Da li je moguce da je sav secer prevreo u alkohol tako brzo(8dana sa kuljkom i evo sesti dan posle otakanja od kuljka)

Dux nemam svoj vinograd,kupio sam grozdje iz Makedonije,ne znam koje ali mestani H.Novog koji godinama prave vino kazu da je dobro i da ima dobru slad???Ja sam za sad zadovoljan kad sam sinoc odlio i probao valjda se gornji sloj vec malo izbistrio i vratila bas lepa boja vina (sto je peca bio u pravu kad me je savetovao) nema neprijatnih mirisa za sad je sve po planu!

Ma Kole nemoj uopšte da se brineš. biće to odlično, samo se pridržavaj uputstava koji su na ovom forumu i biće sve O.K. :thumb: Ja sam pravi primer ove moje izjave. Samo sam radio kako su pisali i ispalo je sve dobro. U svakom slučaju najbolja potvrda se može dobiti kada se degustira vino od strane onih koji su na ovom forumu  :whistle:.
Herceg Novi je zimi predivan, tako da eto, ... ::)
Šalim se, naravno :lol: Samo radi kako piše i biće super.

 :D Slazem se za degustaciju,ali kako ovaj sajt napreduje mora ce te po koji balon da ponesete :whistle: razmena iskustva su uvek dobro dosla!

A to se podrazumeva. :thumb:

Imam dilemu, ali ne u vezi otvorenog i zatvorenog pretakanja ;) Fermentacija šire je u toku u bačvi i nisam pretakao širu od otakanja iz kljuka. Da li bi trebalo da je otočim otvorenim pretakanjem (zbog stvaranja mirisa na SO2) sada, pa da čekam da se fermentacija završ i izvršim zatvoreno pretakanje ili čekam da se fermentacija završi pa pretačem najkasnije 10 dana od tog trenutka? Nadam se da je pitanje jasno :scr: Pošto putujem i neću biti u mogućnosti da izvršim pretakanje u narednih 12 dana, plašim se da ne napravim neku grešku u koracima :scr: ???

baci  10 gr. vinobran odozgo po površini šire i putuj slobodno i mirno, nije problem. A kad se vratiš sa puta javi se kako je i Sreećnoooo!

Ako te brine miris na H₂S (pretpostavljam da si na njega mislio kada si napisao miris na SO₂) onda se mozes opustiti  ;D
Nece se javiti ako fermentacija jos nije zavrsena. Najcesce se javlja ako mlado vino dugo lezi na stelji tj. istalozenim celijama kvasca koje se raspadaju i oslobadja se neprijatan miris na pokvarena jaja.
Cak i ako se javi taj problem lako se resava otvorenim pretakanjem, naravno ako se odreaguje na vreme.
Za detalje procitaj temu miris na sumporvodonik (http://www.sveovinu.com/index.php?topic=42.0).

Tu je negde, na granici  ;D
U zavisnosti od temperature i sadrzaja secera burno vrenje najcesce traje 3 do 7 dana i u toj fazi prevre najveci deo secera dok
tiho vrenje moze trajati od desetak dana do par meseci pa i vise..
Kod vecine sira koje imaju oko 20 % secera tiho vrenje se obicno zavrsi u vremenu od 10 do 30 dana posle burne fermetacije!

Peco uradio sam sve kao sto si i napisao.Mogu li da upropastim vino jer bobice vrlo brzo posle potapanja izlaze na povrsinu.Ja ih potapam na svakih sat ili dva tj kad god prodjem pored podruma ali u toku je burna fermentacija  i plasim se da se u dodiru sa vazduhom ne pokvari i kvalitet vina.Razmisljam da u sledeci ponedeljak a tad ce biti 10-ti dan od muljanja uzmem i to sve stavim pod presu i spasim se setnje do podruma a tamo je trenutno kao u gasnoj komori. :(

stnkosi, ne moras bas toliko cesto da potapas,koliko ja znam dovoljno je 3 puta dnevno i to je puna kapa,sad dok se intezivnije vrsi fermentacije izlazi mogo CO2,jos ako si posuo vinobrana 10g na 100l pre muljanja pa ti si na konju:D ,i sasvim je dovoljno 8dana vrenja presuj i otaci!

Pa jedino ako nije dobro da to cesto radim,jer se plasim da se kapa odozgo ne osusi za to vreme.Inace sam zaboravio da kazem da je temperatura u podrumu 20  a kljuka 22 stepena.

Stankosi nema potrebe da ga toliko mazis i pazis  ;D
Kao sto ti je kole rekao, 2-3 puta dnevno mada mu vise od toga nece skoditi pa ti odluci sam  :)

Ma sva sreca da 2 nedelje ne radi firma i imam malo vise slobodnog vremena, mada uzivam u tom poslu i nije mi uopste problem da ga mazim :) Uglavnom sve vise ima ukus vina a sve manje nekog soka od grozdja. ;)

Planiram da pretočim vino u plastično bure, dodam želatin i da ponovom vratim u isto drveno bure. Vino će stajati nekih dvadesetak dana u buretu sa dodatim želatinom. Kako da tretiram bure u kome je bilo vino koje će tih 20 dana biti prazno?

Operi ga dobro, zapali odgovarajuci broj sumpornih traka (u zavisnosti od zapremine) i zacepi ga, to bi trebalo da je to..

Juce je bilo 22 stepena u podrumu a 26 stepeni temperatura u kljuku,danas vec i ne cujem da kipi,a ukus je vec totalno nalik na vinu.S obzirom da je proslo samo 6 dana neznam da li da cekam jos neki dan ili ga presujem.Nemam neku posudu u kojoj moze da stane onaj siromer pa da vidim kolko je sad procenat secera ali mislim da ga vise i nema :scr:

Sto se posude tice odseces vrh od Knjaza Milosa i dobijes usku a duboku posudu u koju siromer staje bez problema  :whistle:
Mozes slobodno presovati, s obzirom da je temperatura u podrumu tolika nema bojazni da ce vrenje stati a maksimalan intenzitet boje se postize za 5-7 dana tako da nema razloga da cekas vise...

E pa,bas u knjaza nece moci,mozda bi u dva stao. ;D Merio sam u jednom staklenom balonu od 10 l i siromer je propao na nulu .

Mozda nisam bio u pravu za knjaza ali ovo za presovanje ostaje  :D

Sve sam zavrsio danas.U vinu nisam dodavao nista.Treba li mu sta stavljati i smem li da zadihtujem posudu u koju sam pretocio crveno vino ili da ostavim tako jos neki dan. :scr:

Nemoj zatvarati skroz sudove, stavi vranj ili tako nesto da moze da se oslobadja ugljendioksid koga ima u vinu...
Dodaj 5 do 10 grama vinobrana na 100 litara vina i ostavi ga tako otprilike 7 dana da se istaloze grublje necistoce i nakon toga ga odlij. Kada to odradis onda sipas u sud u kome ces ga cuvati, ako je inox stavis plivajuci poklopac + parafinsko ulje a ako je drveni sud punis do vrha, da ne ostane prazan prostor iznad vina...

Naredne nedelje treba da odlijem vino od sire, to ce biti pune tri nedelje od kako sam smuljao grozdje, poslusao sam pecin savet da ne otacem ranije. E tada planiram da ubacim zelatin, onako kako je peca na pocetku ove teme pisao, pa me zanima da li posle toga odmah mogu da sipam vino u stakleni sud (odlucio sam za pocetak ipak za tu varijantu a ne drvo ili inox). Da li sud treba da napunim do vrha i da zatvorim sto bolje da nema nikakav kontakt sa vazduhom ili da ostavim malo balon da bude prazan?

Da li je uopste ovo dobar postupak i koliko posle vremena treba da stoji do narednog pretakanja? Da li pored zelatina treba jos nesto da stavim, na pr. vinobran...?

Pošto postupak zanaš, evo ponoviću: Otoči vino sa komine (kljuka), mislim da nije dobro da ga razdvajaš u više sudova, već ako možeš stavi sve u jedan sud, ubaci preventivno 5gr. vinobrana na 100litara pa onda ubaci predhodno pripremljen želatin, vino promešaj i ostavi da miruje oko 20-tak dana, posle toga ga odvoji od taloga i smesti u sudove za čuvanje.

PS. Ukoliko nemožeš da napuniš sud do kraja zaštiti otpražnjeni prostor da nebi došlo do oksidacije, primeni onaj sitem: krpica u njoj vinobran pa na kanap u otpražnjeni prostor da visi.

A treba li i ja da stavim zelatin???

:D pozdrav!Otocio sam vino juce sa grubog taloga,OTVORENIM pretakanjem i sve je Ok sem mirisa koji je Peca u ranijim porukama,(na kuvana jaja:D).Otvorenim pretakanjem se deo mirisa izgubio ali se i dalje oseca???

Ubaci 1gr plavog kamena na 100litara vina(rastvori ga u vinu) i sipaj u vino, pa malo promešaj, i da ponovim  1 gram na 100litar plavi kamen. Izmeri u apoteci, kroz 10 dana nema mirisa!!!

A treba li i ja da stavim zelatin?  Pita stankosi!

Treba, uradi to nećeš se pokajati!

Ja sam, po preporuci Pece50 stavio i za par dana videcu rezultat.

Pozdrav vinari! Evo opet mene :doh: ratio sam se sa puta, vino je završilo fermentaciju, ne oseća se CO2 u njemu i trebam da ga pretačem. Moje pitanje je sledeće: pošto imam bačvu sa plivajućim poklopcem, da li ga stavljam posle otakanja i nalivam parafinsko ulje ili poklopac ide tek kasnije (posle drugog pretakanja)?

Pretakanje treba uraditi otvoreno, da bi se što više areisalo, tojest oslobodio CO2 koji je ostao od fermentacije, i da bi se podstaklo fino dozrevanje vina. Postavljanje plivajućeg poklopca zavisi od toga dali ćeš da vino bistriš sa uobičajenim srestvima za bistrenje ili ćeš to ostaviti da ide spontano, što normalno duže traje, pa je onda dobro staviti plivajući poklopac i parafinsko ulje. Ali ako ti je sud posle pretakanja pun onda treba staviti plivajućiu poklopac i sačekati još jedno pretakanje, bez parfinskog ulja.

 :D Čemu plivajući poklopac bez paravinskog ulja kod punog suda koji ima poklopac ?

Ispravka: Hvala Dux, tačno nema svrhe stavljati plivajući poklopac, ja sam pogrešio!

 :D  A zaboravio si da se ispraviš još u jednom... vino ne sme da dođe u dodir da vazduhom. Koji amaterizam....

Nisam neki vinar sa iskustvom, ali pri pretakanju vina trudio sam se da što veća količina dođe u dodir sa vazduom. Čak sam pri pretakanju vina vršio pretakanje iz posude u posudu sa visine od oko 1m kako bi se što više oslobodilo CO2, pa sam ga tek onda sipao u bure. I mogu reći da se isplaatilo.
Pre neki dan sam poslužio vino na slavi, i na licima onih koji su ga degustirali video sam zadovoljstvo. Čak sam i dobio javne pohvale. Eto malo da se i ja pohvalim.
U svakom slučaju, poslušao sam savete Pece50 i isplatilo se.

Dux na sta mislis tacno?

Kada se radi otakanje vina sa grubog taloga neophodan je kontakt vina sa vazduhom, najcesce se i prvo pretakanje radi sa intenzivnijom aeracijom...

Markoni kao sto Peca rece uradi otvoreno pretakanje, sa sto boljim kontaktom vina sa vazduhom i dodaj 5-10 grama vinobrana na 100 litara vina. Kada to odradis stavi poklopac i naspi parafinsko ulje okolo da zastitis vino. Kada budes radio prvo pretakanje nakon 4-5 nedelja ulje ti nece smetati, jednostavno ce isplivati na povrsinu i to je to...

 8) I ja sam poslusao pecu, da ne zaboravim i diodu :) ,nisam ni pomislio da ce tako dobro ispasti,svako ko je probao ne veruje da sam to ja uradio, jer prvi put to radim! Ne preterujem :)prelepo je! (doslo je i vreme da se hvalimo) pa i to je sastavni deo ovog posla ako ne gresim ???pitanje: Jos nedelju dana je ostalo do drugog pretakanja(30dana se talozio fini talog),peco50 kako ide dalje!pozdrav 

Aaaa, danas se svi nesto hvale sa novim vinima  :D
Dobro je da je tako, znaci da smo na dobrom putu...

Mala ispravka kole, to sto ces sada raditi nije drugo vec prvo pretakanje. Ono odlivanje vina sa grubog taloga se ne racuna kao prvo pretakanje!!

Prvo proveri da li je vino stabilno tj. da li je sklono mrkom prelomu. Pred samo pretakanje sipaj vino u casu i ostavi da prenoci. Ako vino posmedji znaci da je sklono mrkom prelomu i onda je bolje da uradis zatvoreno pretakanje. Ako ne promeni boju uradi otvoreno pretakanje. U oba slucaja uradi sumporisanje sa 5-10 grama vinobrana na 100 litara vina...

Ko radi taj i greši, reče plovan i siđe sa kokoške. Heeej Dux, pa što toliko gorčine i strašne kritike, gde sam ti se to zamerio?

Normalno je da se nemožemo složiti u detalje oko svih momenata pri proizvodnji, nezi i čuvanju vina, kao i kod proizvodnje drugih alkoholnih pića. ja normalno nisam sveznajući, ali ono što znam tvrdim da je sigurno tačno kad napišem, ako negde se omakne pogreška, to nije zato što neznam, nego zato što u brzini pisanja mi promakne neki detalj, ali je suština bitna i tačna, pa to neutiče na krajnji rezultat proizvodnje.
I sporni momenat oko plivajućeg poklopca: Zašto stavljati parafinsko ulje i plivajući poklopac kod vina koje će se za dvadesetak dana ponovo pretakati, nije li bolje uraditi to bez poklopca, pa posle pretaknja uraditi sve kako treba. Treba uzeti u obzir da posle burne fermentaije vino još radi intezivno sledećih dvadesetak dana, a za obično oko nevidljivo, pa mu treba dati malo oduška, kao i kiseonik. Normalna zaštita u tom periodu je vinobran koji će sve držati pod kontrolom. A kada sam rekao da ako je sud pun treba staviti plivajući poklopac bez parafinskog ulja, zaboravio sam da sud već ima polopac glavni pa nije potrebno duplirati.

Peco, zar nece ostati dovoljno kiseonika u vinu nakon otvorenog pretakanja?
Da li je po tebi greska ako se stavi parafinsko ulje oko plivajuceg poklopca ili nije greska ali nema potrebe da se stavlja jer je vinobran dovoljna zastita?

Pa iskustveno se pokazalo dobro, da se vino ne zatvara hermetički bar jedno 30 dana po završetku burnog vrenja, znači treba mu ostaviti prostor za "disanje", pri tom nemislim da sud sa vinom treba ostaviti otklopljen, ili kad se radi o buretu, bez čepa, a sve normalno zavisi dali se želi bistriti prirodnim putem, ili ubrzano sa ubacivanjem stredstava za bistrenje.
Sama odokativna procena da je fermentacija završena, neki put može da zavra na ukusu, pogotovu kod vina koja imaju veliki procenat šećera, ali i dobru količinu vinske kiseline, a koja zna da prekrije zaostali neprevreo šećer, pa posle izvesnog vremena dođe do doviranja. Poenta cele priče je da vinu tregba ostaviti još dvadesetak dana posle fermentacije, pa ga onda "hapsiti" poznatim načinima, i važno je da vino u tom periodu treba biti zaštićeno od neželjenih promena vinobranom, ili nekim drugim metodom doziranja sumpora.

Peco, ja sam slusao tvoje savete, ali mi je negde promaklo da treba da stavim vinobran i kad odvojim vino od komine (stavio sam samo pre muljanja grozdja). Odlio sam vino pre dve nedelje i stavio samo zelatin? Koliko sam veliku gresku napravio? Sta sad da radim?  ???

Peca nece biti na forumu jos neko vreme....
Sada ga trebas jos jednom pretociti da ga odvojis od finog taloga i usput ga sumporisati sa 10 grama vinobrana na 100 litara.
Ako je vino belo i ako nije posmedjilo onda nije strasno. Ako je crveno ispitaj mu stabilnost. Sipaj vino u casu i ostavi da prenoci pa vidi da li ce promeniti boju u smedju...
Javi sta se desava....

@dioda

Veceras idem do sela i ostavicu vino u casi da prenoci, ali tamo mi internet nije dostupan pa mi reci sta sutra da radim ako promeni boju u smedju i sta da radim ako ne menja boju (u pitanju je crveno vino)?
Bas me brine ovo sto mu nisam stavio vinobran pre dve nedelje kad sam odvojio vino od komine.

Pozzz

Trebas ga sumporisati u svakom slucaju, nema veze da li ce promeniti boju ili ne... Nisam ni ja tu preko vikenda pa se cujemo u ponedeljak ;)

Pozdrav

pozdrav
da li prilikom prvog pretakanja belog vina treba da se izvrsi i bistrenje nekim od preparata bentolit,zelatin... :scr:
za bentolit znam kako se radi ali postupak sazelatinom mi nije najjasniji  :whistle:
pozdrav i hvala

sinisa koje vino hoces da bistris, crveno ili belo?
Ako bistris belo vino onda je bolje da koristis bentonit a za crveno zelatin..
Zelatin se dodaje u kolicini od 10 do 15 grama na 100 litara vina ako hoces samo da bistris vino. Ukoliko je vino gorko (nisu odvajane peteljke kod muljanja) onda se dodaje malo veca kolicina - 20 do 30 grama zelatina na 100 litara vina. Na ovaj nacin se osim bistrenja postize i veca pitkost i harmonicnost na ukusu jer se odstarnjuju opore materije iz vina.

Odgovarajuca kolicina zelatina se prelije manjom kolicinom vode i ostavi se preko noci da nabubri. Ako je zelatin u listicima prethodno ih iskidaj na manje komadice. Sutradan se zagreje par litara vina na 40 stepeni i doda se zelatin i dobro mesa dok se sve ne rastvori. Kada se rastvori zelatin u manjoj kolicini vina sipa se u vino koje se bistri uz intenzivno mesanje i ostavi se 10 - 15 dana da se talozi. Nakon toga se odlije vino.....

Pozdrav sviam!
Nov sam na forumu ali ga pratim vec nekoliko meseci...
Do sada sam se drzao uputstava sa ovog foruma kako da napravim vino. Posto sah hteo da napravim roze, vino sam skinuo sa komine posle 3 dana. Posto mi je fermentacija malo stala (posle 20-tak dana jos uvek je bilo veoma slatko i malo rezilo) poceo sam da grejem podrum i vec za 3-4 dana sam osetio napredak. Sada jos uvek malo sladi i kada prislonim uvo na otvor bureta cujem sustanje, sto znaci da nije zavrsena fermentacija. Ranije sam citao ovde o nekom uredjaju koji meri secer u vinu (i kosta oko 300 evra) a sad citam da to moze i sa siromerom. Ja sam mislio da se siromerom meri secer samo dok nije pocela fermentacija ili moze i sada dok traje fermentacija da se izmeri secer  ???

Hteo bih posle zavrsetka fermentacije da bistrim vino pa me zanima za roze da li je bolje bentolit ili zelatin   ???

Pa sta si cekao do sad? ;D

Pretpostavljam da mislis na refraktometar, on je dosta skup. Osim njega mozes koristiti neki od siromera, preporucujem Ekslov.
Mozes i u toku fermentacije pratiti kako se snizava sadrzaj secera..
Sto se bistrenja tice za roze vina, kao i za crna, je bolje koristiti zelatin.

Da stavim 20gr na 100l vina?

i kako ti rece: "Odgovarajuca kolicina zelatina se prelije manjom kolicinom vode i ostavi se preko noci da nabubri. Ako je zelatin u listicima prethodno ih iskidaj na manje komadice. Sutradan se zagreje par litara vina na 40 stepeni i doda se zelatin i dobro mesa dok se sve ne rastvori. Kada se rastvori zelatin u manjoj kolicini vina sipa se u vino koje se bistri uz intenzivno mesanje i ostavi se 10 - 15 dana da se talozi. Nakon toga se odlije vino....."

Zar mora ovoliko 10-15 dana  ???  Ko to da ceka...
Posto ne mogu da mesam vino u buretu (mali je otvor gore) jel mogu da istocim nekoliko kofa na donji otvor pa da vratim odozgo ili da zelatim pomesam sa vecom kolicinom vina koje sam prethodno istocio?

Posto je roze u pitanju znaci da vino nije bilo u kontaktu sa peteljkama i kosticama tako da nije moglo "povuci" gorcinu i oporost..
Stavi do 15 grama, to bi trebalo da je dovoljno.
Moras cekati 15ak dana da se istalozi. Ako ti je puno da cekas toliko ti nemoj bistriti vino ;D
Sto se mesanja tice, pokusaj da ga izmesas nekim cistim stapom kroz otvor na buretu ili prespi par kanti, kako si rekao, nakon dodavanja zelatina.

pozdrav jos jedno pitanje..
koliko stvarno ima uticaj vazdusni pritisak prilikom pretakanja vina?
stariji vinari praktikuju da pretacu vino samo kada je lepo vedro vreme...kao da bude bistro vino!
ima li ovo neke veze ili ne?
pozdrav

To sam ja isto cuo pa sam se smejao tome...
Mozda ima istine  :scr:

Ima veze ali mislim da nije u pitanju vazdusni pritisak vec nesto drugo...
Uglavnom, vino se pretace kada je hladan i vedar dan a ne pretace se po oblacnom i vlaznom vremenu... Tako kazu, a zasto - pojma nemam...

Pretakanje vina je obavezan-preporučujući postupak pri negi i čuvanju vina.
Da bih razrešio neke dileme oko meteo uslova, navešću ovaj iskustveni primer: U firmi gde radim jednog momenta je bilo na zalihama 7000 000litara vina, da dobro ste pročitali oko sedam miliona litara vina, i šta mislite kokliko bi nam bilo potrebno lepih i sunčanih dana da sve to pretočimo, ako se uzme u obzir da smo imali pumpe (3 komada), čiji je kapacitet 20 000 litara na sat?! Zaključak je Vaš!

PS. Ovakve količine vina su bile jedno deset godina zaredom.

Trebalo bi malo manje od 5 (4,86) dana pod uslovom da sve tri pumpe rade bez prestanka odnosno po 24 sata dnevno, ako se radi u 2 smene onda malo vise od 7 (7,29) dana ;D

A sta kazes za pretakanje vina u malim podrumima kod proizvodjaca amatera? Da li cekati vedar i hladan dan ili pretakati kad se ima vremena bez obzira na vremenske uslove?

Mozda nisam dobro razumeo svrhu pretakanja vina? Osim sto se pretakanjem odvaja vino od taloga sta se jos time postize?
Uskoro cu poslati novodizajnirane etikete za moje vino.

Kod prvog pretakanja se izdvaja visak CO₂ i SO₂ koji izaziva miris na pokvarena jaja. Naravno, ako se uopste pojavio taj miris na pokvarena jaja i ako nije uzeo maha, jer onda otvoreno pretakanje ne pomaze.
Kod kasnijih pretakanja cilj je da u vino dospe odredjena kolicina kiseonika koja je potrebna za zrenje vina...

Dioda pita:A sta kazes za pretakanje vina u malim podrumima kod proizvodjaca amatera? Da li cekati vedar i hladan dan ili pretakati kad se ima vremena bez obzira na vremenske uslove"

Vino treba pretočiti u pravo vreme, bez obzira na meteo uslove. Normalno bolje je pretakati kad su hladni dani, odnosno kad je temperatura relativno niska, jer je hladnoća prirodni stabilizator vina, a ujedno delimično onemogućava pojavu određenih negativnih promena. Kod zaštite vinograda je sasvim druga stvar(off topic), ali to itekako ima uticaja na vinograd. Po mojim saznanjima bistar ili mutan dan, nema mnogo veze sa bistrinom vina, ali da ponovim, najbolje je pretočiti vino u optimalnom roku. Šta mislite?: Vino izbistreno i više od mesec dana nema lepih sunčanih, ili vedrih dana, trebali da stoji na talogu svo vreme čekajući prvi vedar dan?

Moram da napravim ispravku svog pitanja od pre 10ak dana. Kao što Peca reče, možemo loše da procenimo stepen prevrelosti vina, što se i meni desilo. :whistle: Mislio sam da je fermentacija gotova, jer nije bilo šećera i nije se osećao CO2, ali je vino bilo mutno. Sačekao sam sa pretakanjem nekoliko dana i sada se ispostavilo da je vino bistrije, ali se oseća CO2 (malo je gazirano). Pretpostavljam da trebam da čekam da se CO2 izgubi, pa onda pretočim vino ili trebam da ga pretočim iako i dalje ima CO2 u njemu? ??? :scr:

Najbolji način oslobađanja CO2 iz vina je otvoreno pretakanje, i kako kažeš počelo je da se bistri, što je znak da je fermentacija stala, a pošto si probao i nema slasti onda ga slobodno pretoči, bolje je tako nego da ti stoji na talogu

Jos samo jedno pitanje u vezi zelatina: Jel to onaj zelatin koji se koristi za kolace u kesicama od 10gr ili neki drugi posto sam ovde procitao da ga ima i u listicima...  ???

Vino je zavrsilo fermentaciju i pocelo da se bistri. Sad bih trebao da ga pretocim i dodam vinobran i zelatin ali kako? Da li prvo da ga pretocim pa zatim da dodam odredjenu kolicinu vinobrana i zelatina odjednom ili nekim drugim redosledom?

To je taj zelatin samo je razlika u kom je obliku, prah ili listici.. Uglavnom, postupak i priprema su isti...

Pre nego sto pocnes sa pretakanjam rastvoris u kanti vina odredjenu kolicinu vinobrana i to sipas u vino koje treba da pretocis. Sipas pazljivo, u tankom mlazu i naravno ni slucajno ne mesas jer ces podici talog ;D
Nakon toga ostavis desetak minuta da se sumpor "rasporedi" po celoj zapremini i krenes sa pretakanjem. Kada pretocis vino i vratis ga u sud u kome ces ga cuvati dodas zelatin i to je to... Imas vec napisano kako se priprema rastvor zelatina, koje kolicine se dodaju itd

OK, sad mi je sve jasno! Hvala!  :thumb:

Pa da se i ja malo uključim. ;)
Sve sam uradio kao što je pisano u prethodnim postovima, dodao sam želatin, vinobran, pretočio. Šta je sledeće?

Nakon 20-ak dana vino trebas odliti sa taloga (zelatina) i onda si miran do februara... U februaru jos jedno pretakanje i gotovo za ovu sezonu ;D

Odliveno je sa želatina posle 20 dana. Znači sad mogu da mirujem :whistle: i pijuckam ;) do februara. A u februaru može da se pretoči u flaše.

Onda uzivaj i pijuckaj ;D

Kada dodje februar onda cemo o pretakanju i flasiranju ;)

Zasto se vrsi to pretakanje u februaru a pre flasiranja?  :scr: Ja mislim da ce na dnu inox buradi biti vrlo malo taloga posle novembarskog pretakanja. :)

S obzirom da sam pretočio vino pre par dana i da mi se vino nalazi u drvenom buretu, pitao bih da li i šta treba raditi sa vinom pošto sam već iz tog bureta istočio, zbog konzumiranja, oko 15 litara. Pita zbog toga što je vino u dodiru sa vazduhom, tj.bure nije više puno, pa se plašim da ne dođe do nekih promena u kvalitetu.
 Ima li to neke posledice?

Darko, vino ne bi smelo da, duže vreme, bude u dodiru sa vazduhom. Ono oksidiše, tj. gubi boju, miris, ukus....
Rešenje ti je da bure dopuniš do vrha, ili da ga prespeš u manji sud. Ako ništa od toga ne možeš, tretiraj ga tečnim parafinom. Tečni parafin pliva na površini vina i stvara zaštitni sloj, tako da vazduh ne može da dođe u kontakt sa vinom. Sloj parafina treba da bude debeo oko 1.5 - 2 cm. Još nešto, parafin i vino se ne mešaju, tako da će sloj parafina uvek biti na površini vina.
Kad se bure isprazni, pokupiš parafin, sipaš ga u neki kanister i sačuvaš za sledeću godinu.
Nemam iskustva u pranju drvenih buradi od parafina, ali sam siguran da će ga topla voda skinuti.

Otočio sam vino sa taloga i sada stoji u bačvi otvoreno narednih 15-20 dana, pre nego što stavim plivajući poklopac i sipam parafin. Da li je to ispravan postupak? ??? Nakon toga ide prvo pretakanje posle 20ak dana, ali me zanima kako oprati parafinsko ulje sa inoxa posle toga, samo vruća voda ili idu neka sredstva? :scr: Inače, CO2 koji je postojao u vinu, više ne postoji posle otvorenog pretakanja :thumb:

Nemoj ga ostavljati bez poklopca i ulja. Vinobran ce ga stiti ali za svaki slucaj stavi jer nece smetati prilikom pretakanja...
Hoces li dodavati nesto za bistrenje?

Meni se čini da je Peca50 rekao da se nakon otakanja sa taloga ostavlja otvoreno oko dve nedelje, pre hermetičkog zatvaranja :scr:
za bistrenje neću ništa još da stavljam. U knjizi prof. Jovića piše da se bistrenje vrši neposredno pred drugo pretakanje, a devojka koja radi u vinariji Aleksandrović kao tehnolog kaže da oni vino bistre i filtriraju tek pred flaširanje, a da ga do tada samo pretaču. Ima logike, pošto iz tog taloga vino dobije neke arome, zar ne? :whistle:  ???

Nadam se da si sumporisao kako treba inace postoji opasnost od oksidacije....

Dodao sam 5g vinobrana na 100l pre otakanja. Ako je tako, stavljam plivajući poklopac odmah.

Ja bi stavio a ti kako hoces ;D
Pogotovo zato sto neces stavljati nista za bistrenje a onda ti 20 dana mozda nece biti dovoljno da se vino izbistri samo od sebe...

NIKAKO ne ostavljaj vino u dodiru sa vazduhom!!!! Oksidacija negativno utiče na kvalitet vina!!!!  Vino koje je oksidiralo gubi karakterističan miris i ukus, i dobija tamnu boju rđe.
Veliki proizvođači ne bistre vino pre aprila meseca. Nemaju potrebe, jer njihova vina ne izlaze na tržište kao mlada vina. Samo ga redovno pretaču i kontrolišu SO2. Krajem aprila urade stabilizaciju i bistrenje, eventualno korekciju SO2 i kiseline, popunenjavanje glicerolom, a onda ga filtriraju i flaširaju. Na taj način vina sazrevaju i njihove osobine dolaze do punog izražaja.

P.S. da li se ta devojka slučajno zove Jelena?

Stavio sam plivajući poklopac i sada čekam sledeće pretakanje. Da li bi trebalo da ponovo dodam 5g vinobrana na 100l vina pre pretakanja?
Da, mislim da se zove Jelena.

Ne mogu ti, ovako odokativno, reći koliko vinobrana je potrebno (i da li je uopšte potrebno). Pod uslovom da je vino zdravo i da nema visokih temperatura, vinobran se dodaje da bi se izvršila korekcija SO2.  Sam SO2 je bitan u vinu jer poboljšava njegove organoleptičke osobine (miris, ukus, voćnu aromu....).  Zato, prvo se mora uraditi analiza, pa se na osnovu nje preporučuje količina.
Dioda je polagao tehnologiju, pa bi mogao da napiše razliku između ukupnog i slobodnog SO2 i da postavi neku tabelu usvajanja.  :)

P.S. Jelena je ekstra devojka!!!  Ne poznajemo se lično, ali smo par puta kontaktirali telefonom, i zaista mi je puno pomogla pri nabavci nekih preparata.

Ok, nadam se da će Dioda stići da napiše nešto i o tome. Gde bi mogle da se urade te analize o količini SO2 u vinu i koliko košta to zadovoljstvo :scr:

Jelena jeste OK, upoznali smo se kada sam preuzimao bačvu i stvarno je OK :whistle:

Ukupni sumpor je, kao sto mu ime kaze, ukupna kolicina sumpora u vinu ;D
Slobodni sumpor je deo ukupnog sumpora koji se nalazi u obliku SO₂
Sumpordioksid se u vinu nalazi u obliku sumporaste kiselina koja reaguje sa raznim sastojcima vina i na taj nacin se prevodi u neaktivan oblik. Jedino onaj deo sumpordioksida koji ostaje kao slobodan SO₂ ima sposobnost da cuva vino od oksidacije i mikrobioloskih kvarenja...

Preporucene doze slobodnog SO₂, iz literature, koje vino treba da sadrzi pre flasiranja:

Suva vina       20 - 30 mg/
Slatka vina     50 - 60 mg/l
Likerska vina  80 mg/l

Analize mozes uraditi u enoloskim stanicama ili na fakultetu u Zemunu ili NS a koliko kostaju - pojma nemam :)

Svaka čast administratoru!!! :thumb:
Da, analize se rade u Enološkoj stanici, ili na nekom od polj. fakulteta. U Enološkim stanicama je cena oko 3-5000 din. po uzorku, a uzorak vadiš iz svakog bureta (tanka) posebno.  :whistle: Naravno, cena zavisi od toga šta se sve radi.
Ja radim na polj. fakultetu u Zemunu. Tamo mi rade prijatelji, pa prođem sa nekom večerom ili pićem. :whistle:
No, mislim da bih mogao da pomognem svima koji to žele i da se dogovorim na fakultetu da se to uradi za mnogo manje para (500-1000 dinara). Uz to se dobije i praktičan savet kako poboljšati kvalitet, i šta je još sve potrebno uraditi.
Isto važi i za  uzorke rakija.

P.S. znači, Jelena je ok u svakom pogledu?
Moraću da je upoznam.  ::)

Bice to pocetak jednog divnog prijateljstva :D
Vuk dlaku menja ali....

Sad malo da se uozbiljim..
Mislim da bi te analize "sa popustom" bile interesantne mnogima, i ovde na vinu a i proizvodjacima rakije... Raspitaj se pa javi hoce li biti nesto od toga...

Poslovnog prijateljstva.  :whistle:

Pokušaću da nešto uradim, ali ne garantujem da ću uspeti. Ne košta me ništa da ih pitam. Bilo bi jako lepo, jer uz analizu ide i neki praktičan savet, a dobar tehnolog nikada nije za zanemarivanje.

Ja se prijavljujem unapred za analizu uzorka ako središ taj popust :)

i ja takodje  :)

Ja sam svoje vino (roze) "sredio" želatinom. Sad je kristalno bistro! Želatin je čudo!!!
E sad, prijatelj je napravio crno vino od vranca. Nije stavljao ni šećer ni vinobran. Stajalo je sa kljukom oko mesec dana možda i višei sad je ono baš kiselo. Da li to može da se "malo" ispravi?

milan.sp kaže: "E sad, prijatelj je napravio crno vino od vranca. Nije stavljao ni šećer ni vinobran. Stajalo je sa kljukom oko mesec dana možda i višei sad je ono baš kiselo. Da li to može da se "malo" ispravi?"

Komšia pozdrav! (Azanja i Krnjevo blizu).
Ako nije uzelo maha ima leka, ali ako je krenulo da bude baš kiselo na sirće, bojim se da nema leka. No ako je blago kiselo, hajde da probamo da ispravimo:
-20gr vinobran na 100litara vina, rastvarenje u vinu.
-1gr po litru vina, školska izmrvljena kreda, rastvaranje u vinu.
-20gr želatina na 100litara, rastvaranje u vodi.
----Sve dobro izmešati kružno(odozdo iztočiš, pa sipaš odozgo), mirovanje 15-tak dana pa pažljivo skinuti sa taloga.

PS. ako imaš mogućnosti, dostavi mi jednu malu flašicu uzorak tog vina; samo potraži Pecu iz Navipovog podruma, kod železničke stanice Krnjevo.

Moj komšija je slično postupio i vino mu je baš kiselkasto i pomalo se oseća na sirće. Iako sam ga često upozoravao da sumporiše vino, nije to uradio. Ne znam zašto se ljudi plaše tog vinobrana, sigurno misle da je štetan za zdravlje i da od njega boli glava ???

Nadam se da će Peđina ideja o jeftinijoj analizi vina zaživeti, pa da može da se izvrši korekcija sumpora.

Hajde da pokušamo.
Svi zainteresovani za analizu vina, ili rakije, nema mi napišu PP, ili mail, i ja ću im dostaviti broj telefona stručnjaka.
O svemu ostalom (obuhvatnosti analize, načinu dostave i plaćanja.....) dogovorićete se direktno sa njima, bez mene kao posrednika.
Inače, analiza će biti oko 1300 dinara, ali i o tome je najbolje lično.

Da li postoji neki način da se provere ukupne količine kiselina u vinu na amaterskom nivou proizvidnje vina, ili je ovaj postupak vezan za laboratorije?

Ako hoces pouzdan i tacan rezultat moras uraditi analizu u laboratoriji!
Postoje i mini kompleti za orjentaciono odredjivanje sadrzaja kiselina, slobodnog i ukupnog SO₂ ali ti rezultati nisu ni priblizno tacni kao laboratorijski..

http://www.bolha.com/oglas2320461/vinifix-skupne-kisline-prosto-in-skupno-zveplo

Prvo da cestitam svima NOVU GODINU uz zelju da Vam vino bude bar duplo bolje nego prosle godine ;D, sve preko toga je luksuz.
Imam dilemu oko tempeature, naime, vino mi se nalazi na mestu gde je teperatura oko 2 stepena (izmerena temperatura vazduha oko inoksa), ipak je zima. Znam da je optimum oko 10 stepeni, da li mu skodi da stoji tamo gde je sad ili da premestim negde gde je toplije. Verovatno mu vise prija 2 stepena sad, nego sto ce prijati 40 stepeni leti, ali sam se uplasio da se ne upropasti. Da napomenem i to da sam sinoc shvatio da takvo vino moze mnogo da se popije posto se alkohol manje oseca kad je hladnije.  :whistle: :lol:, ali bio sam umeren. Kakva su Vasa iskustva? Sve sto sam mogao da uradim je da "ususkam" inox sa nekim tkaninama i kartonima, sto sam i uradio. Pada mi na pamet da ga razlijem u flase i da stavim negde gde je toplije.

Srećna Nova!

Ono što sada imaš u smislu temperature je idealni stabilizator vina. Na takvoj temperaturi vino teško "zri", sazreva, ali obzirom da je mlado, neka ima vremena za sazrevanje, jer kad je stabilno i svi ostali pozitivni procesi teći će idealnim tokom!

Hvala. Ja volim za svaku sitnicu da pitam.

Kada se flašira vino potrebno je u prazan prostor ubaciti azot, kako vino ne bi bilo u dodiru sa vazduhom, pa bih da pitam da li postoji amaterski način ubacivanja azota, bez nekih skupocenih uređaja?

Ovo verovatno znači da ne postoji način? ??? :scr: :o

Postoji jednostavan nacin ubacivanja azota u flase.Probaj u tehnogasu na Banjici.Mozda mozes jeftinije da kupis bocu za azot preko oglasa.Stavis crevce na bocu i odvrnes ventil.Dobar je i za burice.Kroz cep na buretu ubacis crevo i pustas unutra.Stvara nadpritisak i cuva vino od oksidacije.

Sale, jesi li ti tako ubacivao Azot?
Baš me interesuje kakvo je vino. Možemo li ga probati?

Ja sam tako radio.Ukus se nije promenio.Naravno da moze da se proba.Vranac 80%i 20%frankovka.Malo teze vino,trazi dobru podlogu.

A zbog cega si dodavao azot? Ne vidim da to ima nekog smisla ako vino sadrzi potrebnu kolicinu slobodnog SO₂.

Pa sadrzi ga dovoljno ali kada ga pretocis tri puta vino se provetri.A kada praznis bure bolje je da je iznad vina inertan gas nego vazduh.

Za bure jos i ima nekog smisla ali za flasiranje je totalno besmisleno! Garantujem da ta mizerna kolicina kiseonika u grlicu flase nece oksidisati niti pokvariti vino ako je sumporisano kako treba...


Sto se pretakanja tice - 5 g vinobrana na 100 litara vina, pre svakog pretakanja, odrzava koncentraciju slobodnog SO₂ na konstantnoj vrednosti tj. slobodni SO₂ ce ostati na (otprilike) istoj vrednosti koju je imao pre pretakanja...

Pa nije samo mizerna kolicina u grlicu.Dok vino tocis u flasu povlaci dosta vazduha?A sto se tice pretakanja,ako dodajes vinobran pre pretakanja bilo bi dobro da se promesa a ako mesas podize se talog?

I dalje tvrdim da je SO₂ sasvim dovoljna zastita :)
Sto se pretakanja tice ne treba mesati ni slucajno jer je sav prethodni posao sa bistrenjem i talozenjem uzaludan ako se talog podigne!
Dovoljno je da rastvoris potrebnu kolicinu vinobrana u 5-10 litara vina, podignes plivajuci poklopac i pazljivo sipas odozgo. To uradis par sati pre pretakanja i nema sanse da vino oksidise, govorim ti iz iskustva ;)

Pa ne mora da se pretoči istog trenutka. Dve nedelje pre nego što se isplanira pretakanje ubaci se vinobran, ne meša se i ne podiže talog. A što se azota tiče bolje je kada ima nego ne, mada za male količine i za amaterski način proizvodnje i nije potrebno, mada ukoliko se bavite prodajom ili izvozom onda svakako treba ubacivati i azot.

Evo mene  za vikend opet u Beogradu, a za podlogu se ne sekiraj. Ima kod čika Čede u Jajincima (restoran Oaza) dobre prasećo-jagnjeće podloge. :whistle:
A ima i dobrog Rizlinga. :)

Ako dodaš vinobran 5 g/100 l, i pre flaširanja svaku flašu umočiš u vodu u kojoj je takođe rastvoreno malo vinobrana, onda je stvarno mizerna količina vazduha u boci.
Što se tiče pretakanja, kako kaže dioda, rastvoriš potrebnu količinu vinobrana u 5-10 l. vina i onda ga sipaš u bure u koje si pretočio već bistro vino. Tu ga slobodno promešaj.

Nisam ja to rekao :)
Rekao sam da se vinobran dodaje pre pretakanja a ne posle jer vino moze oksidisati u toku samog pretakanja...

 :-[ Moja greška! Izvini!

Samo opusteno, desava se 8)
Nema potrebe za izvinjenjima...

Odradio sam analizu vina na Poljprivrednom fakultetu u Zemunu po peđinoj preporuci, i rezultati su sledeći:
- slobodan SO2 je 17,92 mg/l
- ukupan SO2 je 58,88 mg/l
- kiseline 5,46g/l
- alkohol 10,2 %  :(
Potrebno je da korigujem SO2 sa 4 g/100 l vinobrana (što sam i učinio) i da pre flaširanja odradimo još jednu analizicu. Nikakve druge popravke sadržaja nisu potrebne, osim što sam nezadovoljan nivoom alkohola. Stvar je u tome da sam koristio netačan širomer koji daje nivo šećera i alkohola u istom vreme, razlika između mog merenja i merenja laboratorije je 2,5%. Međutim, Peđa kaže da je i njemu analiza bila takva da se pojavljuje velika razlika, pa treba možda ipak imati rezerve prema rezultatu za nivo alkohola. :scr:

Markoni, koliki nivo slobodnog SO₂ ocekujes nakon dodatka tih 4 g vinobrana / 100 l vina? Ili da jednostavnije pitam na koliko slobodnog SO₂ ciljas?
Skinuo sam neki programcic za proracune prilikom korigovanja sadrzaja SO₂ u vinu i dobijam rezultate koji mi nisu logicni. Ako su ti na fakultetu u Zemunu rekli koliki ce biti sumpordioksid nakon korekcije javi pa cu uporediti te rezultate sa rezultatima koje dobijam sa tim programom...

Cini mi se da imas siromer sa Brixovom sklom jer jedan Brix priblizno odgovara jednom procentu alkohola u vinu... Mislim da je za nase uslove bolji Ekslov siromer, sa njim bi trebao dobiti tacnije rezultate.

Ne znam na koju količinu slobodnog SO2 ciljaju kada su mi rekli da stavim 4g na 100l pre pretakanja, ali tako sam uradio. Moraću da kupim bolju aparaturu, definitivno.

Koliko je refraktometar pouzdan u određivanju šećera i momentu branja grožđa? :scr:

Refraktometar je optički instrumenat, ili instrument,(neznam kako je pravilno) , a pravilno je to da on meri količinu šećera po principu preloma zraka preko merene tečnosti kroz ugrađenu prizmu. Parametri merenja su izbaždareni i vrlo prezizni, idu i do tri decimale. Praktična primena refraktometra se ogleda u praćenju porasta šećera kod voća i grožđa na licu mesta, kao i pri preradi.
Širomer radi na drugačijem principu: Meri količinu šećera u širi na bazi gustine šire, a baždaren je na polaznoj nuli koja pokazuje potopljenost tela širomera zaronjenog u destilovanu vodu temperature 15 C. Kako je veći procenat šećera tako se i širomer manje potapa jer je gustina te tečnosti veća.
Najpouzdaniji i najbolji su širomeri koji pokazuju ekslove stepene i imaju ugrađen živin termometar.

Refraktometar, ako je kupljen, nabavljen od pouzdanog proizvođača i poseduje certifikat baždarenosti je vrlo pouzdan, ali je i puno skuplji od širomera.

U proslom postu nisi naglasio da se tih 4g/100l dodaje pre pretakanja.... Sa tim dodatkom ce kolicina slobodnog SO₂ u vinu ostati na (otprilike) istom nivou kao pre pretakanja... Da si pretocio vino bez dodatka vinobrana onda bi smanjio slobodni SO₂ a ovako je ostao isti...

Nisam dobro napisao :doh:
Baume-ov stepeen odgovoara priblizno 1 % alkohola u vinu a ne Brix-ov

Razmišljam o refraktometru kao instrumentu za određivanje trenutka berbe kako bi se izbeglo branje grožđa sa nedovoljnom količinom šećera. Ne znam koja mu je cena, ali vredi štedeti i kupiti takvu spravicu. ;)

Moja je greška što nisam naglasio da stavljam SO2 pre pretakanja :doh:

Refraktometar sa 2 skale (% secera i Ekslova) sa automatskom korekcijom temperature kosta oko 70 eura. Ne mogu da iskopam link da postavim, ako nadjem poslacu ti...

Refraktometar je brz i treba samo jedna kap uzorka za nalizu... Problem je dobiti reprezentativan uzorak a kad ga dobijes kapnes kap na prizmu i ocitas...sekund posla...



--------------dopuna---------------


Evo nasao sam link, na dnu strane imas telefone predstavnistva u Srbiji...

http://www.probus.hr/pdf/RefraktometarRHBS-032ATS.pdf

Ima 3 skale a ne 2, Babova, Ekslova i % secera

To je malo jaka cena, 70 e, ali ima vremena do berbe pa ću se podruditi da sakupim ;)

Ekslov širomer sa živin stubom na termometru i normalno sa uverenjem da je baždaren i tačan, košta otprilike malo manje od refraktometra.

I ja razmisljam o kupovini ove spravice,cini mi se kao veoma korisna.Isti ili slican ima da se naruci i kod firme Migros iz Kragujevca.
Evo i linka 
http://www.migros-kg.co.rs/Images/MerniInstrumenti.htm

Citao sam dosta tema na ovom forumu, posebno http://www.sveovinu.com/index.php/topic,88.0.html koja mi je mnogo pomogla, ali i ti pocetnici imaju mesalice i svasta jos a ja imam mnogo veliku volju da napravim koju flasu mog vina, i imam plasticne posude, grozdje cu da kupim na pijaci, vinobran i naci cu vinski kvasac. Planiram da kupim 10ak kila grozdja, rucno ga iscedim i izgnjecim, ostavim da se slegne sve, sutra preteknem vodeni deo u drugu posudu, sipam 1 gram vinobrana i ne znam koliko vinskog kvasca, zatvorim kantu necim i ostavim 10ak dana. Da li ce to biti ok i ako sam negde pogresio nek me neko ispravi i jos neki savet bi mi puno znacio. Hvala unapred mnogo i meni je san da pijem svoje vino i da se hvalim pred drugovima :)

To je pravi razlog da se napravi vino!! ;D

Prvo, nije mi jasno koje vino hoces da pravis? Po ovome kako si napisao mozes ocekivati roze jer ce za taj jedan dan "dok se slegne" u siru preci bojene materije tako da neces dobiti belo vino a ni crveno jer nece preci dovoljno bojenih materija...
Ajde prvo napisi koje vino hoces da pravis pa cemo onda nastaviti pricu...
PS nemoj grozdje kupovati na pijaci jer se tamo uglavnom prodaju stone sorte. Bolje da nadjes nekoga ko ima vinograd pa kupi 10-20 kila od one sorte koja ti se svidja...

Iz Beograda sam pa ne znam odakle drugde nego sa pijace da nadjem grozdje :) mada imam vikendicu na avali i mali vinograd koji smo pobrali a imao je 4-5 kila :) A crno vino hocu, mada volim svakakvo ali mi crno deluje najjednostavnije

Нађите, дакле, 7-8 кг неког црвеног винског грожђа, одвојите петељке а зрњевље измуљајте (изгнећите, изгазите, итд.) и ставите винобран и квасац па нека ври тако око 5 дана.
После тога оточите вино са кљука и наставите врење у балончићу од 5 литара, напуните га око 4,5 литре, под врењачом.
врењаче су врло јефтине али ако је немате зачепите балончић неким чепом који ћете пробушити и кроз ту рупу тесно намонтирати мало цревце ћији други крај ставите у чашу са водом (у ту воду можете ставити и мало винобрана).
Ето толико за почетак.

(шећер и киселине немојте контролисати ни кориговати за овај први пут али настојте да набавите добро зрело и шећером богато грожђе)

Alambik, hvala puno a jos samo taj prvi put kad mi stoji 5 dana izgnjeceno, da li da poklopim necim i jos me zanima koliko vinobrana i vinskog kvasca da stavim na tu velicinu (7-8 kila) i da li je 7-8 kila jednako 4,5 litara vina?

Па тако сам некако израчунао да ћете од 7-8 кг, без пресе, истискати 4,5 литре вина.
Кад ври под кљуком, првих 5 дана, прекријте га само крпом да не упада прашина и мешајте два-три пута дневно.
За винобран не знам, рећи ће вам неко други.
Ја га ни не користим али видим да је на овом форуму то светогрђе!

nasao sam da na 100 kila ide 10 grama vinobrana tako da cu staviti pola grama :) A sutra cu to sve da krenem i kupim pa cemo da vidimo na sta ce da lici :) Hvala puno

Juce sam izmuljao grozdje, stavio 10 d vinobrana, dobro promjesao, rastopio kvasce sa malo vode ugrijane na oko 40 stepeni c i sasuo u kljuk koji nije bio ni dvadesetak stepeni. Sada sam procitao da bi temeratura kljuka i kvasaca trebala biti makar priblizna.
Ako sam ubio kvasce mogu li ih staviti ponovo? 

Optimalna temperatura za rast i razmnozavanje kvasaca je oko 28 ⁰ C...

Ja  planiram ove godine da primenim sledeći postupak pri preradi crnog grožđa:
1.   Prskanje grožđa enzimima(pre muljanja)
2.   Muljanje i dodavanje vinobrana
3.   Svakodnevno mešanje kljuka
4.   Otakanje vina posle 6 ili 8 dana u zato određeni sud ili bure
5.   Zasejavanje kvascima
Interesuje me kada je najbolje dodati kvasce,da li odmah posle muljanja grožđa ili tek nakon 8 dana kada se završi maceracija i kada se vino otoči u sud.Naime negde sam pročitao,nemogu se setiti gde,da nije dobro odmah podsticati vrenje kvascima jer je to preburno i stvara se veliki alkohol koji razara zrnca u bobicama.

Mislim da ce ti kljuk prevreti posle osam dana.Verovatno da ce neka mala kolicina kvasca preziveti vinobran i pokrenuti fermentaciju.

Selekcionisane kvassce treba zasejati 12 do 24 sata nakon sumporenja, ali obavezno pre nego sto pasivizirani prirodni divlji kvasci prorade.  Dakle, kod tebe zasejavanje kvasca treba da bude pod rednim brojem 3. 12-24 nakon sumporisanja.

Pocelo je vrenje. Redovno mijesam. NIsam hermeticki zatvorio bure jer kazu da treba zraka prvih par dana. Sada bih volio znati kada se zatvara hermeticki i stavlja vranj i da li poslije 7-8 dana kada uradim presanje mogu da pretocim u rostfrajno bure sa plivajucim poklopcem i parfinom??

Mozes ali nemoj stavljati plivajuci poklopac i parafin dok ne zavrsi tiha faza vrenja... Kada vino prelijes u inox onda ga zatvori strec folijom ili gumom i postavi vranj.

Koliko ja znam nema maceracije bez alkoholne fermentacije tj. za maceraciju treba da se stvore anaerobni uslovi tj. uslovi bez kiseonika, povisena temperatura, i prisustvo alkohola takodje potpomaze maceraciju. Ovi svi uslovi se stvaraju alkolholnom fermentacijom...


A i ovo mi nije najjasnije....

Nije bas tako ali se moze uzeti kao tacno posto u najvecem broju slucajeva maceracija tece paralelno sa alkoholnom fermentacijom...
Termicka maceracija prethodi alkoholnoj fermentaciji i obojena sira nakon maceracije ide na vrenje kao sira kod proizvodnje belog vina. Hladna maceracija kod proizvodnje rozea takodje prethodi fermentaciji.....

koliko je pametno stavljati enzime u grozdje  i pod kojim nazivom se kupuju?

Ne znam komercijalne nazive, trazi pektoliticke enzime kad odes da kupis pa ce ti dati to sto treba ;)
Ima smisla da ih dodajes jer povecavaju randman sire a kod proizvodnje crnih vina pospesuju i izdvajanje bojenih materija iz pokozice...

Pocela je fermentacija a kljuk je dobio neki zestok opori miris ?

Taj miris nije nista drugo nego CO2 koji nastaje kao proizvod fermentacije.

Da li to znaci da ne trebam nista poduzimati?
I jos nesto: U utorak planiram presati kljuk i prebaciti siru u drugo bure sa vranjem.
Pitanje: Da li trebam dodati vinobran 

Zasto bas u utorak,da li je to neki odredjeni dan posle pocetka fermentacije ili nesto drugo?Mozda je najbolje da sacekas da se zavrsi burna fermentacija i onda lepo otocis vino u drugi sud,stavis vranj i pustis ga da tiho dovri ako ima zaostalog secera.Ako nema pretocis ga dodas malo vinobrana i to je to za pocetak.

U utorak  ce biti 7 dana vrenja, a boja je vec prilicno dobra, pa sam mislio da ispresam i pretocim da bih se ujedno  rijesio i ovog oporog mirisa.
Trebam li i poslije presanja nastaviti da grijem siru kao sto sam grijao i kljuk??

Ove godine prvi put pravim crno vino. Volim isključivo polu slatka ili slatka vina. Neka mi neko kaže da li, kada i koliko dodajem šećera da bi dobila stvarno slatko vino?

Mislim da ne bi trebala da dodajes secer,nego da prekines fermentaciju.Siru-vino probas svakoga dana i kada odlucis da ti odgovara ukus,prekines fermentaciju i dobijes slatko vino.

Kako da prekinem fermentaciju. Znam da treba da ga pretočim ali znam i da ako ima šećera da se fermentacija može nastaviti?

Kod slatkih vina postoji opasnost od ponovnog pokretanja fermentacije.Cuvaj ga na nekom hladnom mestu da se kvasci ne bi ponovo aktivirali.Fermentaciju prekines tako sto dodas vinobran.

Morao sam ponoviti post, jer mi treba pomoc hitno.
U utorak  ce biti 7 dana vrenja, a boja je vec prilicno dobra, pa sam mislio da ispresam i pretocim u drugo bure sa vranjem da bih se ujedno  rijesio i ovog oporog mirisa.
Trebam li i poslije presanja nastaviti da grijem siru kao sto sam grijao i kljuk??

Pozdrav svima,

Pročitao sam sve poruke na ovu temu, pa me interesuje ako neko može da sumira i najjednostavnije opiše kako se pravi crno vino, naime, ove godine očekujem da ću imati oko 400kg grožđa vranac pa bih hteo da napravim vino a nemam nikakvog iskustva i ne mogu da se snadjem u velikom broju stručnih izraza i različitih pristupa.

Ako neko može da mi po danima opiše postupak, od branja grožđa pa nadalje, kog dana i koji se kvasac dodaje....

1. Oberi grožđe i doteraj kući.
2. Postavi muljaču, i pre nego što kreneš sa muljanjem pospi grožđe sa 10gr vinobrana na svakih 100kg grožđa.
3.
4.
....

ps. imam dva inox bureta od po 200l

HVALA UNAPRED

Pod 3 izmuljaj grozdje. ja sam znao samo toliko.
O znam i da ga trebas staviti u bure poslije muljanja.

Ok,

Molim Vas da se držimo ove tabele:
(copy-paste tabele i dopisati sledeći korak)

1. Oberi grožđe i doteraj kući.
2. Postavi muljaču, i pre nego što kreneš sa muljanjem pospi grožđe sa 10gr vinobrana na svakih 100kg grožđa.
3. Izmuljaj grozdje u buretu
4. .....

Mislim da ti je u ovoj temi sve lepo i detaljno objasnjeno.Samo treba da citas redom.Nepotrebno je ponavljati iste stvari vise puta u jednoj temi.Procitaj Pecin post na pocetku on je sve lepo objasnio.Proizvodnja vina se nemoze tek tako taksativno pobrojati,moras malo da zadjes i u detalje.Pre nego sto doteras grozdje kuci treba i odabrati sta doterati.Sigurno da neces napraviti dobro vino ako zelis to da uradis na brzinu.Dovezem,izmuljam stavim u bure i gotovo.Procesljaj forum i sve ce ti biti jasnije,ako te mrzi da citas onda nemoj pocinjati sa vinom.

Zbog čitljivosti teme mislim,
da je neophodno dati jednu tabelu u kojoj će se taksativno navesti svi koraci procesa proizvodnje crnog vina. A  koga interesuju detalji  o svakom koraku to može naći u postovima ispred.
Vidiš, da se i posle 18 strana javljaju čitaoci ovog foruma sa pitanjem koji je sledeći korak, šta sada da uradim itd...

ps. pročitao sam sve postove

ako je neko raspoložen da sastavi ovu tabelu, može da mi pošalje i na PP

Ako stane vrenje onda ces morati...

prvi put koristim inox ,crno vino je bilo sedam dana pod dropom sta sada da radim,pretocio sam ga u inox od 120 lit

Stavi poklopac na sud od inoxa ali ne plivajuci vec onaj drugi, montiraj vranj i pusti da vino dovire...

Stavi i gumu ili strec foliju oko poklopca da bi sprecio ulazak kiseonika.

Pozdrav svima . Kako sam ja novi na ovom forumu , prvo da se predstavim .

Ja sam Petar iz Podgorice i imam porodicni vinograd  od 300 cokota sorta Vranac, koji se nalazi u Ljeskopolju , nedaleko od Podgorice. kako je moj otac neko ko se bavi najvise sa vinogradom  ja mu se nisam puno mijesao u posao međutim kako sam veliki ljubitelj vina ( imam svoj vinski bar ) u kojem nema nijednog primjerka sopstvenog vina , jer mi otac ne pije vino nego samo pravi rakiju. Odlucio sam se da ove godine ja pravim Vino , pretrazio sam sve sajtove i  literaturu ( cak pronasao i procitao literaturu sa Biotehnickog fakulteta iz Podgorice ) međutim najvise onog sto me interesuje sam nasao i naucio na ovom sajtu.

Kako je godina bila dobra i grožđe je bilo dobro poslije branja i muljanja ( dodao vinobran 10 mg 100l) sam drzao vino na tropu -tako mi zovemo kljuk , 9 dana i otocio ga u cisto novo suvo plasticno bure, prva mi je godina nemam bas neke uslove  :(
Nakon toga 6 dana ( juce ) sam ga otvoreno odlio-pretocio vino u drugo bure i malo taloga kojeg je bilo vratio ocu u preostali trop za rakiju , vino sam opet vratio u isto suvo cisto bure , znam da bi trebalo da bure bude puno do vrha međutim to sada nije slucaj ( bure je od 60 litara a ima vina negdje 40 l) , zatvorio sam ga sa poklopcem da vazduh ne moze ulaziti .Vino je izvanrednog ukusa i volio bih da tako i ostane, međutim kada sam natocio casu vina nakon zavrsenih radova juce bilo je dosta mjehurica koji su se izgubili vrlo brzo ali se plasim kako nijesam sipao vinobran prilikom odlivanja i zbog toga sto sam zatvorio bure da mi se ne pokvari.
Da li sam napravio negdje neku gresku i ako jesam da li sam na vrijeme da je ispravim .

Unaprijed hvala i izvinite na poduzem mailu.

Kada sam prošle godine po prvi put proizveo vino, stavljao sam vinobran (5g na 100l), prilikom skidanja sa taloga. CO2 sam rešavao pretakanjem vina iz suda u sud sa visine kako bi neutralisao CO2 koji se stvorio prilikom fermentacije. Nakon ovog postupka vino u sebi nije imalo CO2.

Ma ja sam zagovornik sto manje sipanja " hemije " a ako je moguce uopste je nebih sipao, tako da ja necu vise sipati vinobrana , usuo sam prilikom muljanja grozđa 10 g na 100kg grožđa. Ono sto mene buni je tiha fermentacija koja bi sada trebala da je u toku, da li da ima vazduha ili da nema , odnosno da li da zatvorim bure iako nije puno ili da ipak ostavim da moze ulaziti vazduh ?

Da li se može u bure u kome se nalazi vino, skinuto sa kljuka, ubaciti akvarijumskui grejač sa termostatom i na taj način održavati temperatura? Da bi sva kolličina podjednako  bila zagrejana, razmišljam i o varijanti ubacivanja pumpe za akvarijum koja bi potpomogla protoku vina a ujedno,  s obziroma da ima u sebi filtere sakupila krupniju nečistoću. Inače za bure od 120 litara postoji grejač od 150w, a pumpa je protoka 1200l/ha.
temperaturu bi mogao da namestim na 22 stepena, ako je to temperatura koju treba da ima vino kako bi se završila fermentacija.

očekujem komentare

@ tinjak

Zatvori ga i postavi vranj. To malo kiseonika sto je vino primilo tokom pretakanja je dovoljno da aktivira kvasce i omoguci da prevru zaostali secer. Kada prodje tiho vrenje pusti da se istalozi pa onda uradi otvoreno pretakanje. Nemoj da se bojis "hemije" jer je bez vinobrana tesko napraviti dobro vino a poseban problem je cuvanje vina koje nije sulfitisano 8:)



Darko prebacio sam tvoj post u ovu temu, valjda ces ga naci ;)
Probaj pa javi kao si prosao :whistle:
Pumpa ti nije neophodna, grejac stavi na dno suda i mesace se prirodno (konvekcijom) jer ce se toplije vino dizati gore a hladnije padati na dno a tu je i CO₂ koji se dize i mesa vino...

Probaću pa ću javiti  ;)

tinjak ostavi slobodno oko jedan prst širine praznog prostora u buretu i zatvori vranj kako ti je i ovaj momak rekao.nemoj da te buni što je bure otprazno.kiseonik će se potrošiti a CO2 će se nakupiti tokom tihog vrenja u tom otpraznom prostoru i stvoriće amosferu zasićenu ugljen-dioksidom što je sasvim dobra zaštita.A bez hemije moći ćeš da piješ vino jedino dok traju snegovi a posle možeš da biraš: jal sirće jal loza, pardon vinjak!

da se ispravim:za širinu prsta(2-3cm) praznog prostora

Hvala na informacijama.

Sto se " hemije" tice necu je koristiti ove godine, jer kako sam naveo ima samo oko 40-tak litara vina koje ce se popiti do bozica .
Koliko  jos da cekam prije nego pretocim vino?  Ima 12 dana od kada sam ga slio sa tropa-kljuka odnosno 4 dana od kada sam ga  prvi put prelio i uklonio talog.

Unaprijed hvala.

Nemoras da zuris.Sacekaj oko mesec dana,do tada ce se istaloziti jos taloga i onda ga pretoci.

ev kako ja proiz crno vino

prvi dan muljanje i stavljanje na maceraciju  uz dodatak 10 g vinobrana za crno vino na 100lit masulja + enzim za bolje izlucivanje boje

drugi dan dodavanje hrane za kvasce

trecei dan dodavanje kvasaca

cetvrti i peti dan dodavanje secera ako je potrebno u to u dva obroka tj pola cetvrti pola peti dan
i sesti ili sedmi dan presanje  :thumb:

poslje stavim u bacvu na tihu fermentaciju

Crveno vino mi je zavrsilo vrenje. Za vikend imam namjeru da ga prebacim u inox sa plivajucim poklopcem. Da li sada mogu da stavim želatin i da li treba da dodajem vinobran.?

kakvim poklopcem na ulje ili inaj sto ima gumu na zrak

trebao si odma stavit kad si stavio na kom vinobran ako sad stavis vinobran odma ces zaustaviti vrenje a to nije dobro trebalo bi otkuhati do kraja  jel kad sad prebacis u tank jos ce ti vino vriti jal tj tiha fermentacija kad stavis vino u tank nasloni uho i jos ces cuti kuhanje to su jos ostatci secera

Stavio sam ja vinobran prije vrenja ali sam procitao da i poslije vrenja trba staviti vinobran kada se prebacuje u inox sa plivajucim poklopcem i parafinom,

cek a koliko ti je stajalo na komu
meni ja 6 dana mal vise mozd i sedam al sad kad sam prebacio u tank jos traje tiha fermentacija tako da kad bi stavio vinobran zaustavio bi fermentaciju sto ne zelim a vinobran cu stavit prije prvog pretoka

a i taj cep s parafinskim uljem nije za dok traje vrenje nego samo za dozrevanje vina

Na komu je bilo 7 dana, pa sam presao i sada stoji jos 14 dana u buretu sa vranjem, prije tri cetri dana sam otvarao i cini mi se da se smirilo.

znaci od branja je proslo 21 dan  ili

cao!!! ja sam pocetnik sto se tice pravljenja vina,a volio bi da naucim.imam nesto grozdja i volio bi napraviti vino ali nemam blage veze odakle poceti.volio bi kada bi mi neko mogao neko u kratkim crtama objaniti kako da pocnem....koliko dugo treba da stoji do pretakanja,sta se dodaje i kada i koliko... ???

kakvo imas grozdje koju kolicinu i s kakvu opremu imas bacvu itd

Pozdrav zorane.r (a i mali miho, tebe znam sa vvv ;))

Zorane, procitaj ovu temu od pocetka pa ces pronaci odgovore na pitanja koja te zanimaju. Kad iscitas sve onda postavi konkretno pitanje... Nemoj ocekivati da ti neko napise sve od pocetka do kraja jer bi kuckao tri dana a vecina osnovnih stvari je vec napisana na forumu.

Pozdrav svima iz Bitolja, Makedonija.

I ja sam pocetnik u pravljenu vina, i zeleo bih da ove godine proizvedem za svoje potrebe nesto crvenoga vina.
Od nekada je u podrumu ostalo jedno drveno bure (ali propalo tako da ne racunam na njega - predugo je stajalo nezastceno i suvo) 4-5 staklenih balona velikih (po mom misljenju od 50 litara svaki) oblozeni slamom i u metalnim drzacima sa plasticnim zepovima na navoj i dosta manjih staklenih pletenih balona.
Za pocetak sam hteo da nabavim plasticno bure od nekih 200 litara sa slavinom da bi unutra izmuljao grozdje a za pretakanje i zrenje da koristim te velike staklene balone kao i jedan sirometar. Procitao sam podosta napisa na forumu, neki su mi vise jasni neki manje, ali siguran sam da cu se snaci. Nemam vlastito grozdje ali verujem da ovde u Makedoniji mogu kupiti kvalitetno, za sada mi je na prvom mestu Hamburg, pa Prokupac pa Vranac. Ljubitelj sam laksih pitkih crvenih vina. Interesuje me dali ono sto imam (i planiram da uzmem) je dovoljno za proizvodnju nekih 70 litara vina. Koje bi mi grozdje preporucili i dali je bolje mesati sorte grozdja da bi se dobio (nadopunio) kvaklitet vina kako u ukusu tako i u boji i aromi. I dali ono sto sam nabrojao je dovoljno da bih mogao (teoretski) napraviti pristojno vino.. Podrum je nadzemni ali Bitolj je prohladan od jeseni tako da se nadam da cu imati dobru temperaturu u ostalom dok se pravilo vino u ovoj kuci i u istom podrumu (do pre 10 godina) bilo je dobro.
Znaci samo jedan kratak odgovor na moja pitanja, za ostalo cu se snaci potekstovima na forumu
Hvala svima

Da bi proizveo 100-nak litara vina, dovoljno ti je bure od 200litara, ali nemoj da kupuješ belo bure, (materijal od koga je napravljeno je nestabilan i loše utiče na kvalitet vina).
Pošto želiš da proizvedeš lakše crveno vino dobra ti je kombinacija hambur-prokupac, u odnosu pola-pola. količina grožđa koja ti je potrebna je oko 200 kilograma, ukupno. Za ostala pitanja i nedoumice pročitaj diskusije, pitanja i odgovore u okviru ove teme.

U subotu sam kupio grožđe (vranac) i u potpunosti ispoštovao tehnologiju, ali...
ada sam odvojio bobice od peteljki i izmuljao video sam da je koolliča mala, tek nešto više od polovine bureta. Hteo bih da dodam još grožđa, pa me interesuje da li smem u već postojeću masu da dodam novu i da li da koristim samo vranac ili da pomečam sa nekom drugom sortom?

Dragisha, šta podrazumevaš pod grejanjem šire?

I da otoči širu posle sedam , najksanije 9 dana od muljanja.

Smes da koristis i druge vrste grozdja.Time se dobija i kvalitetnije vino.Mozda bi bilo bolje da ga izmuljas odvojeno pa da kasnije vino pomesas.

Pozdrav svim učesnicima foruma.
Pratim ovaj forum duže vreme ali tek prvi put učestvujem.
Više godina pečem rakiju ,a ove godine sam rešio da napravim vino.Imam svog grožđa (mala količina) crna tamjanika,pa me interesuju vaša iskustva sa ovom sortom.Groždje sam izmuljao,summporisao,stavio enzim za pektine (pročitao sam da ih ova sorta ima mnogo) i kvasce.Sada čekam još par dana pa da ga otočim itd,sve po savetima sa ovog foruma.
 
Još jednom veliki pozdrav za sve.

Ko sto sam gledao ima i nka crvena burad (u njima su cuvali masline) ne znam koja druga burad (plasticna) bi bila dobra za pravljenje vina. Ja ne mislim da cuvam u plasticnom buretu vec samo da izmuljam i posle 10 setak dana istocim u staklene balone od po 50 litara jeli je to dobro?

Grijanje sire je neophodno ako je temperatura gdje se odvija fermentacija niska. Ja sam morao dogrijavati siru zbog toga sto kod kod mene nocu padaju temperature na 7-8 c. Da ne razmisljam hoce li mi se prekinuti vrenje stavio sam grijac za akvarijum u siru i time odrzavao temperaturu vrenja oko 20 c. Siru sam odvajao poslije sedam dana kada je zavrsila maceracija. Tako sam otprilike skontao da treba. Uglavnom sve je sa ovog sajta.

Imaš li predlog koju vrstu bi mogao da pomešam sa vancem da bi kvalitet vina bio dobar?

zdravo
ja sam megu novim clanovima a vino  pravim bas onako amaterski pa moram da vas pitam za savjet dali radim sve  pravilno
U subotu sam kupio grozdje vranac i staviom sam ga u plasticno bure oko 120 kg a peteljke sam izvadio posle muljanja i naravno posipao sam ga sa malo vinobrana pre muljanja.A u drugo bure sam pomesao i stavio Vranac 100 kg sa belom sortom Recateli isto 100 kg.Sad je poceo proces fermentacije i moram ga cesce potapati .Koji bi trebao sledeci cekor da uradim da bi uradio sve pravilno ako moze neko da mi objasni onako ukratko.
pozdrav svima

Pozdrav INOXAL i dobrodosao na forum ;)



Kada budes zadovoljan bojom odlij vino u drugi sud da dovire. Po mogucnosti taj sud zatvori vranjem, kada fermentacija zavrsi pusti ga da se istalozi pa onda pretoci i stavi plivajuci poklopac ako ga imas. Ako nemas onda napuni sud do vrha, eto, to bi bilo ukratko....

Pa mislim da ukratko objašnjenje nije baš najb
Pa mislim da kratko objašnjenje, nije baš najbolje rešenje :scr:

Najbolje bi bilo da malo surfuješ po forumu i pogledaš savete, ima čak gde su koraci nabrojani. Svako nabrajanje bi oduzimalo dosta vremena, a to je već rađeno više puta.

Sad je grozdje u plasticno bure i sutra bi trebalo da ga odlijem u drugi plasticni sud da dovire jer mislim da je dosta 6 dana za vranac da dobije lepu boju.Medjutim volio bih da odlijem i oko 25 litara u drugo drveno bure koje je novo i nije korisceno pa dali je to dobro da uradim sad ili kad se zavrsi fermentacija.
I sta da radim ukoliko nemam  vranj na plasticno bure u koje treba da odlijem vino posle 6 dana a mislim da bi se bure napolnilo oko 60 - 70 %.
Dali je potrebno opet da dodam malo vinobrana pri odlivanja u drugi sad?
Hvala unapred nadam se na dobar odgovor.
pozdrav

U pitanju je crno grožđe vranac oko 300 kg.
Pre tri dana sam izmuljao grožđe i dodao 10 gr vinobrana, kvasac i hranu za kvasac.
Nakon drugog dana počeo je da se javlja neprijatan miris.
Video sam na forumu da se taj neprijatni miris može izbeći dodavanjem 1gr na 100l plavog kamena. Ali neznam da li da pustim pa posle presovanja da ga dodam ili odmah sada.

@ jankobg

(http://img140.imageshack.us/img140/7070/picture1vt.jpg)

Evo od cega se sve moze javiti miris na H₂S
Obicno se javlja kada vino dugo lezi na talogu, cudi me da se pojavio u toku fermentacije mada nije nemoguce...
Bolje se nemoj bakcati sa plavim kamenom, kada budes odlivao vino sa komine dobro ga prozraci, to bi trebalo da resi problem.



@ dragan8765

Prvo ovini bure pa onda sipaj vino u njega, imas temu o ovinjavanju pa procitaj...

Prekrij ga najlonom/ musemom ili necim slicnim i stegni gumom... Ugljendioksid ce izlaziti kada dostigne odredjeni pritisak a vazduh nece ulaziti.

Ne dodaji nista, samo odlij sa komine i pusti neko dovire...

koliko se treba mjesatio most i da li prekidati m,jesanje kad most provrije

Vrabac, ako radis sa uzdignutom kominom onda treba minimum 2-3 puta dnevno (potapati a ne mesati) dok ne otocis vino sa komine...

Samo jedno pitanje, zasto se ne bi trebalo mesati? Da ne sme da bude suvo to je jasno i da treba da se potapa i to je jasno, ali mi deluje logicnije da se mesa makar kratko, posto mi deluje da ce na taj nacin da se izjednaci celo bure (od dna do vrha). Mada, kada neko ima 2000l verovato je to teze. Npr. dodao sam secer u vino, i jeste se on otopio, ali mi bas zato mesanje bolje resenje (rukom) i zbog boje, ukusa, secera...

Secer se prvo rastopi u toploj siri pa se onda dodaje u vino, ako ga dodas u kristalima kvasci ga ne mogu iskoristiti...
Sira se mesa sama od sebe pomocu mehurica ugljendioksida a potapanjem rastresas kominu i na taj nacin pospesujes ekstrakciju (boja, ukus)

zdravo svima
Danas sam izvrsio pretakanje crvenog vina(vranac) od kljuke posle 8 dana i smestio sam ga u drugi plasticni sud.Medjutim nisam mogao dopuniti do gore pa je bure puno oko 60%i to me malo brine da ne utice negativno.Dali trebam sipati jos malo vinobrana i kako postupati dalje.Vranj nemogu da nadjem tako da i nema da upotrebim.Koji  je vas savet za dalje.
hvala pozdrav

Vranj je lako napraviti|:Plasticnu flasu napuniti vodom do pola,probusiti poklopac na buretu i kroz tu rupu sprovesti crevo(moze i neko tanko).Jedan kraj creva treba da bude u buretu u slobodnom prostoru iznad vina,a drugi uroniti u flasu(u  vodu).Vranj je gotov.Mozes dodati malo vinobrana.Veci problem ce biti kada budes poceo da praznis bure,jer ce ulaziti vazduh kako ga budes praznio.Mozda je bolje pretociti vino u plasticne flase od 1,5-2l i puniti ih do vrha.Kada napunis flasu blago je stisnes dok vino ne dodje do vrha i odmah stavis cep,tako istisnes vazduh.Kada otvoris flasu mozes relativno brzo da je popijes  :whistle: dok ti je drugo vino zasticeno.

Jedno pitanje za iskusne vinare
Danas je šesti dan od muljanja grožđa i vino lepo vri koliko mogu da vidim.Kljuk se potapa svaki dan 2-3 puta ustvari promeša jer se radi o količini od 100 lit. Vino je u plastičnom buretu i interesuje me (pošto sam navukao strah od sirćetne kiseline-pisao sam u temi ''održavanje drvenih sudova'' ) da li mogu da okačim u prazan deo bureta platnenu vrećicu sa vinobranom-već ste pisali da sprečava pojavu bakterija sirćetne kiseline.
Pošto sam pravio i belo vino,vri kao samotok,samo je sumporisano pri muljanju i nije više ničim tretirano ni zasejavano kvascima,da li treba i kod njega uraditi istu stvar sa vrećicom i vinobranom?
Unapred hvala

Znam kako se dodaje secer, samo sam predlozio i prokomentarisao povremeno mesanje rukom. Medjutim, hemija mi nije bila omiljena u srednjoj skoli pa tek sada uvidjam vaznosti detalja (mehurici ugljendioksida... :)).

hvala puno Sale

Ako si sumporisao i jedno i drugo grožđe pri muljanju sa vinobranom, dok traje fermentacija nije potrebno da štitiš otpražnjeni prostor pri vrenju, jer je to za sada dovoljno. Ali kao nisi, onda sada dodaj po deset grama vinobrana na 100 litara direktno u masu koja vri.

Za Dragana8765:
Ako ti vino nije zavšilo fermentaciju, možda je bolje da nestavljaš vranj ili nešto slično već je po meni bolje da  vranjski otvor na buretu prekriješ sa dvoslojnom nakvašenom gazom po kojoj ćeš posuti malo vinobrana kad je postaviš, jer se može desiti da dođe do zastoja u fermentaciji, a onda tek počinju problemi.

Hvala Peco50 na odgovoru  :thumb: Sumporisao sam i jedno i drugo grožđe pri muljanju sa 10 gr vinobrana na 100 kg grožđa,a inače grožđe je bilo zdravo i zrelo. Pitao sam se da li mu može škoditi takva vrsta zaštite (mislim na vrećicu sa vinobranom) u toku burnog vrenja.

Zaštita otpražnjenog prostora svakako neškodi, kada je problematična godina, u smislu temperature fermentacije, a grožđe oštećeno, onda je vrlo dobar postupak štititi otpražnjeni prostor.

Provericu danas kako je situacija, iako znam da je fermentacija sigurno nije zavrsena iako je bila dosta burna prvih dana a danas  je 10 dan i sad nekako je dosta "mirno" posle pretakanje sa kljuku.Kako bih znao da fermentacija jos se odvija ako nemogu izmeriti % secera koji je presao u alkohol ?
Hvala Peca50 i pozdrav

Natoči jednu pvc bocu sa vinom, ostavi otpražnjeno 1/3 boce, promućkaj zatvoreno, ispusti ugljen dioksid, i to ponovi 3-4 puta, posle toga probaj na ukusu dali je slatkasto, ako nije fermentacija je završena!

Peca uradio sam kako si rekao i nisam osetio da je mnogo slatkasto nekako je neodredjeno ili ja nemogu da odredim tacno!
ali ipak jel je moguce da je fermentacija zavrsena za 10 dana a u prethodno bure od koje sam otocio vino jos se vidljivo odvija i kljuka se podize.Nije valjda da sam ga prekratio kad sam ga odlivao iz kljuke.Inace temperatura u podrumu je 20 stepena konstantno.

Pa mislim da ako je konstantno 20c fermentacija bi trebala da bude zavrsena.

Pozdrav svim clanovima.
Vec nekoliko dana pratim ovaj forum i drago mi je sto ovako nesto postoji. Imam mali vinograd i ove godine sam dobio oko 550 kg sire. Rasporedio sam u tri plasticna bela bureta jer sam se plasio prelivanja tokom burnog vrenja. Dakle svako bure je poprilicno otprazno. Takodje, bojeci se eksplozije, poklopci nisu do kraja navijeni, tj. stoje prilicno labavo. Sira je u posudama vec 7 dana i jos uvek je vino prilicno slatko. Zelim da dobijem crno vino. Nisam mesao siru, stavio sam samo koju kesicu vinobrana...
Da ne bih mnogo davio na samom pocetku, pitanja koja bih postavio su
1. Da li nije kasno da sada promesam siru?
2.  Kada da otocim vino iz sire, odnosno, da li da cekam da potpuno provri ili mogu i ranije?
Hvala unapred!

Mozes da potapas kominu,a ako otocis vino pre potpunog zavrsetka vrenja prebaci ga u drugi sud,stavi vranj i pusti da tiho dovire.

Nikeza, procesljaj malo forum, cisto da naucis osnovne pojmove (sira, kljuk, komina...)
Kada ovako postavis pitanje onda zvuci totalno konfuzno, da se zakljuciti na sta si mislio ali opet...

Sale, da li si kupio vranac iz okoline Trstenika i ako jesi kako je ispalo vino.Koju si jacinu vina dobio.Da li ce ti ovogodisnje vino biti bolje od proslogodisnjeg.Trenutno misljenje!

Grozdje sam kupio,ali dve trecine frankovke i jednu trecinu vranca.Vino sam otocio prekjuce,prema seceru koji sam izmerio pre vrenja vino bi trebalo da bude izmedju 12,5 i 13%.Ali neka malo odstoji pa cemo onda pricati o kvalitetu.Ima dobru vocnu aromu.Bez obzira na secer koji je izmeren mislim da je proslogodisnje grozdje dalo bolje vino.Nije bitna samo kolicina alkohola ima dosta stvari koje uticu na kvalitet vina.Ali rekoh,da odstoji pa cemo videti.

Peca odgovara.
1. Nije kasno mešaj širu
2.Sve dok ne završi vrenje neka stoji gde jeste, nemoj da pretačeš

Hvala, hvala!!!

Šta mislite o varijanti pravljenja kupaže ovogodišnji vranac i prošlogodišnji hamburg? Imam drveno bure od 60l, vranac od ove godine 40-ak l. Mislio sam da dodam hamburg kako bi bure bilo puno.

Frankovku sam smuljao 20.09., tada je merila 23 sire. Otocio sam 200l posle 7 dana, danas sam ubacio siromer i izmerio 4 sire. Pitam se samo da li ce uspeti da prevri sav secer. Inace, kvasce nisam ubacio, jer ih nisam nasao u Nisu. Temperatura u podrumu je oko 22stepena konstantno

Divlji kvasci koji se nalaze na grozdju,mogu da proizvedu 10%alkohola.Kada se u siri dostigne ta koncentracija kvasci prestaju da rade.Selekcionisani kvasci mogu do 13-14%.

A odgovor na moje pitanje? :whistle:

 :whistle:
Ja imam predlog za tebe... Posto je bure 60 l a vranca imas 40 znaci da ces ih mesati u odnosu 2:1 u korist vranca. Uzmi 2 deci vranca i deci hamburga, pomesaj pa vidi sta ces dobiti. Ako ti se svidi rezultat onda odradi to sto si planirao ;)

Dioda, mnogo jednostavan, a mnogo dobar fazon.

Pozdrav iz Makedonije,
Elem danas sam prvi put u zivotu  zapoceo poces pravljenja vina.
U pitanju su otprilike 100 kgr Hamburga (crnog) i oko 50 kg Prokupca. Odvojio bobice, izmuljao i nasuo u plasticno bure sa cepom od 200 litara. Dodao 10 gr vinobrana na svu tu kolicinu (grozdovi su bili dobri, bez budji dosta soka u njima i dosta slatkog ukusa) Preko otvora prebacio platno. Vreme je dosta toplo.
E sad da kazem sta planiram i sta me interesuje dalje.
PLANIRAM da tako drzim u buretu nekih 5-7 dana (uz svakodnevno mesanje po 2-3 puta) pa da ga pretocim u velike staklene balone od po 50 litara. PITANJE: Dali da u balonima ostavim i vazduha i da ih drzim otvorene ili da dobro zatvorim i zaptijem? (imaju plasticne zatvarace na navoj. Kada da planiram sledece pretakanje?
Na sta da obratim paznju u sledecih nekoliko dana ?
Hvala svima na odgovorima i savetima

Ja koliko znam netreba da mešaš ništa dok vino "radi" šumi - peni - vri  nediraš ništa , a posle toga , vrenja , ostaviš jedno 7dana , pa onda pretočiš  , al gledaj da nezamutiš vino , pretačeš sa crevom i polako ga spuštaš dole dok nedodješ do taloga . 
A onda napuniš do vrha i dobro zatvoriš da nema  kontakta sa vazduhom .
 A to za mešanje  meša se komina za rakiju  toje drugo .
Toliko od "mog znanja"  sačekaj da se jave malo iskusniji vinari sa foruma da vidim dal  sam dobro shvatio  i ja proces proizvodnje vina  :scr:

Komina se potapa kako bi boja iz kozica presla u vino.Kada budes zadovoljan bojom,vino pretoci u drugi sud.

Uz veliku pomoc Pece50, kojem se zahvaljujem, popravio sam procenat alkohola u vinu koje sam ovih dana zavrsio. Za vikend sam imao posjetu prijatelja na vikendici pa smo probavali razna vina, a ja sam mjerio u vinima procenat alkohola. Razlike izmedju deklarisanih i izmjerenih vrijednosti su bile i do 4 stepena.
Interesuje me da li su te razlike nastale nekim kasnijim procesima u vinu ili je to razlika od starta tj. proizvodjaci nisu deklarisali stvarni procenat.?

Mislim da nije pametno da skroz zaptijes balone. Ja sam delimicno prevrelu siru izdvojio posle 7 dana, a pored toga naunio do pola plasticnu flasicu koju sam odneo kuci da pratim sta se desava. Nisam je skroz zatvorio, ostavio sam malo da dise. Ubrzo je tecnost pocela da peni zestoko. Dva dana posle sam primetio da je sira stala da radi. Ujedno sam video da je flasica skroz zatvorena(rad moje zene), odvrnuo sam zatvarac i umalo da sva tecnost izadje napolje jer je flasica bila puna gasa. Mogu da pretpostavim sta moze sve da se desava u balonu od 50l...

Posto ti je hamburg u odnosu 2:1 sa prokupcem nemoj da ocekujes jaku boju ma koliko mesao kljuk. Jedno je sigurno, imaces vrlo lepo mirisljavo vino

Pa nadam se ja sam ljubitelj crvenih pitkih laksih vina.
A dali je dobro da (zaboravi kako se to zove, da ne trazim sad niz forum) provucem crevce kroz zatvarac i uronim ga u posudu sa vodom?? Pa da tako sacekam da isfermemntira u balonima?

Tako ja radim, zaboravo sam i to da dodam. Tako me je otac naucio, ja ga samo sledim i nadgradjujem njegovo znanje. Ipak on ima 70god, i poprilicno iskustva u amaterskoj proizvodnji. Uzgred je zavrsio i vocarsko vinogradarski smer u zupskom Aleksandrovcu, i uspeo je da posle toliko godina sacuva knjigu "Vinogradarstvo" od inz. Milutina Stojanovica koja je pisana za univerzitet u Beogradu a on je ucio u srednjoj skoli iz te knjige pa ti sad vidi. Malo knjiga, malo otac, malo forum-proizvesces vino karakteristicno samo za tebe. Prelistaj ceo forum lagano, sve pise

Kako si odredjivao procenat alkohola?

Alkoholmetrom.

 :)

Zato si i dobio takve rezultate, nema sanse da procenat alkohola odstupa za 4% od deklarisanog!
Alkoholmetri se bazdare za smesu alkohol/voda a u vinu osim alkohola i vode imas jos mali milion sastojaka koji uticu na gustinu, prvenstveno glicerol, neprevreli secer, kiseline itd
Da ne sirim dalje pricu, alkoholmetar mozes koristiti za odredjivanje jacine destilata (rakije) ali je za odredjivanje alkohola u vinu potpuno neupotrebljiv!
Mozes da neutralises isparljive kiseline i predestilises uzorak pa onda da odredis procenat alkohola u destilatu ali je to komplikovano, jednostavnije je da kupis spravicu koja se zove vinomer i pomocu nje orjentaciono odredis procenat alkohola u vinu

(http://img153.imageshack.us/img153/967/vinometerpicor1.jpg)

Ja uvijek nesto naucim, ali sutradan, kada vec zabrljam.

Nikad nije kasno 8:)

Ispalo mi je 100 gr vinobrana u 150 l kljuka. Moze li se tu ista preduzeti ili da cekam narednu godinu?

Mozda bi ga trebalo dobro provetravati,ali sigurno ce se javiti neko ko ce ti tacno reci sta da radis.

Pozdrav svima na ovom forumu.Zelim svim aktivnim clanovima da se zahvalim na fantasticnim informacijama koje dajete od A do Š . Posebno zelim da se zahvalim PECI i dasi koji se vodi kao Barfly.
Ja sam totalni pocetnik ali imam takav voljni momenat da sam preko vasih komentara vec naucio da ameterski pravim vino.jednom recju zahvaljujuci svima vama sam stekao prvobitno samopuzdanje tj.nelutam i nepostavljam vise pitanja nekim ljudima u mom okruzenju kako ovo i kako ono.Vi ste moj prozor u svet Vina.
Naravno da u odnosu na vas ja sam totalni DUDUK ali za jedno 20-30 godina i ja cu moci da dajem svoja strucna misljenja na ovom forumu.
Imam mali porodicni vinograd u selu Zvezd kod Prova ( Sabac ).Tu imam u dva reda (Spalir ) 10 sadnica starih 30 god.Pretezno su to stone sorte ( hamburg,afusali,ima malo rizlinga) to je sto se tice spalira.Pored je pre 5 godina moj Ujak zasadio 20 cokota ( 20 razlicitih vrsta pretezno vinskih sorti ) Francuzica,Prokupac i jos nekih sorti za koja vise neznamo koje su ali cemo i to saznati.Sve ukupno ove godine smo imali rod od oko 300 kg.Naravno da nismo sve u Vino pretvorili nesto se i pojelo.Zaboravih da kazem da kazem da imam i neke divlje sorte tj. kako moj Ujak kaze to je sorta belog grozdja " BELOVAR" sa veoma specificnom i izrazenom aromom.Ja ga licno nevolim pa smo njega prvo obrali i izmuljali nezavisno od ostalih sorti i dobili oko 20 lit sire.Od druge ture tj.onog miksa ostalog grozdja koje smo muljali proslog vikenda ocekujemo oko 50 lit.Sire ili ti Vina.Pisacu Vam sta smo dobili moj Ujak i ja. :thumb:

Ti nas baš nahvali ;D Ali mi nemamo svi, kao Peca, toliko godina iskustva ::) Pogledaj godine, gde piše :whistle:
Bitno je da se interesuješ i čitaš!

Majstori ,
Jedno pitanje:Stavio sam oko 15g Vinobrana na recimo 150 kg komine cim sam je izmuljao i jos sa oko 5g zasuo u kada sam sipao u bure.Nisam stavio vinogradarski kvasac i ako sam ga nabavio,da li sam pogresio.U subotu 10.10 sam muljao a danas je 13.10 mogu li danas da sipam vin.kvasac.

Ako je vec krenulo burno da vri nemoj stavljati,jer su se divlji kvasci vec razmnozili pa bi "ugusili"selekcionisane.

Pogrešio jesi što nisi ubacio selekcionisani vinski kvasac, ali je dobro što si ubacio vinobran koji je izvršio preventivu i selekciju kvasaca tako da ćeš ipak imati kvalitetnu fermentaciju koja će se završiti do kraja. Divlji kvasci imaju pored ostalih loših osbina i tu da znaju da stanu sa "radom" kada alkohol pređe 8%. NO sve će biti uredu pošto je vinobran pobio one loše, a ostavio one dobre!

Hvala Vam.
Samo jos jedno pitanje:da li kada otocim siru i presperm u bure,da li tada da stavim vinski kvasac i da li da dodam i tada vinobran.Jos jednom da vas podsetim,muljao sam u subotu a planiram u petak da otocim siru.
 :scr:

Moja preporuka ti je da neotačeš širu-vino sve dok se nezavrši kompletna burna vermentacija. Tek onda izvrši otakanje, a eventualni višak tanina koji će ostti u novom vinu lako ćeš otkloniti bistrenjem želatinom, koji pored toga što skida talog vrši i oduzimanje tanina. a dotle neka ono polako "krčka"!

Da li nije kasno da ubacim zelatin posle 24 dana od muljanja? Frankovka je u pitanju, tretirana bez kvasca, vino jos uvek rezni na ukusu

Nije kasno, ako si siguran da je fermentacija završena, ako pak nije rizikuješ da deo neprevrelog šećera ostane za neko drugo vreme da završi sa fermentacijom, ako ga dotle nepopiješ!!!
Nerazumem šta po tvome znači "rezni", dali je to rezak ukus preostalog ugljendioksida od fermentacije ili je deo šećera koji još nije prevreo?(ali bi to trebalo da bude "sladni")

Hvala Peco. Rezni znaci da jos nije zavrsena fermentacija, jos uvek se oseca da je slatkasto na ukusu. Sacekacu da isfermentise do kraja pa cu mu prebajem sa zelatin

Cvele, a zašto već sad hoćeš da stavljaš želatin u vino? :scr: Mislim da bi bilo bolje da sačekaš da odradiš prvo pretakanje, pa onda ako bude potrebe stavi želatin.

Slazem se sa Markonijem...
Inace, izraz rezni se odnosi na ugljendioksid u vinu, kada se kaze da vino rezni znaci da je "gazirano" a ne da je slatkasto od neprevrelog secera.

Na pocetku ove teme Peca je pisao o stavljanju zelatina odmah nakon zavrsene fermentacije, i to je bio razlog mog pitanja. Posto sam upucen da sacekam do kraja fermentaciju, odvojicu ga od taloga pa cu videti sta da radim dalje. Inace imam babov siromer koji mi pokazuje da je vino vec skoro gotovo, a sira je bila oko 23, a to je nekih 13 maligana. Na vise mesta na forumu sam procitao da divlji kvasci prave do 10 maligana, a ja nisam ubacio selekcionisne, a dobicu definitivno jaku frankovku. Dal je moguce da toliko odskace siromer?

Peco hvala ti na savetu.Uradicu kako ti kazes jer verujem da je tako ispravno.Sacekacu da zavrsi vrenje pa onda cu da otacem uz Boziju pomoc.
Pozdrav i Hvala jos jednom

Uporno pokusavam da provalim kako se postavljaju fotke, valjda cu uspeti


(http://img2.imagetitan.com/img2/small/30/30_frankovka(krupno)688.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_frankovka(krupno)688.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/30/30_frankovkaudzaku844.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_frankovkaudzaku844.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/30/30_kacepokrivenestrecfolijom.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_kacepokrivenestrecfolijom.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/30/30_pl.cevf110zaizvlacenjesire.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_pl.cevf110zaizvlacenjesire.jpg)

hteo sam da svi vide kvalitet frankovke, zatim kako sam je pekovao u najlon dzakove pa u natron vrece da ih ne bih pocepao, kao i pokrivanje strec folijom i plasticnu cev f110 sa "hiljadu" rupica za pretakanje sire

Peco jos jedno pitanje:Ti pominjes zelatin za bistreneje i to je OK ali ja sam u jednom od tvojih saveta procitao da se za bistrenje koristi KLARIOL pa sam ga ja nabavio u Beogradu u Poljo-apoteci u Kamenickoj ispod Zelenjaka.Mislim da je to to i da je efekat apsolutno isti ako bistrim sa Klariolom.Samo ces mi reci koji odnos jer su mi oni u Poljo-apoteci rekli da ide 100g na 100 Lit. Da li je to tacno?
Pozdrav

Zelatin se koristi za bistrenje crnog vina, a klarol za belo

Rajo nemoj bistriti klarolom jer vinu skida odredjeni procenat boje,a evo i pročitaj ovaj Pecin komentar

A želatin u listićima možeš kupiti u Maxi-ju,ja mislim da je kesica oko 70,00 dinara.

A zasto zurite sa bistrenjem vina?Ja vina nisam nikada bistrio.Pustim ih da odleze i posle dva pretakanja su kristalno bistra.Imam flase koje stoje 2-3god i skoro da uopste nemaju taloga.Sacekajte dok temperatura padne ispod nule,otvorite prozor,vrata na podrumu i mraz ce ih stabilizovati.Pretakanje posle toga i to je to.Cak sledece godine planiram da napravim duplo vecu kolicinu vina od potrebne,polovinu koristim a polovinu ostavim da stoji.Tako da cu one tamo godine koristiti vino koje je odstajalo godinu dana,a novo ce odlezavati za sledecu godinu...

Cvele da li si imao problema oko istakanja vina sa ovom pvc cevi i da li je cev ovako fabrički izbušena ili je tvojih ruku delo,ako jeste svaka čast na simetriji rupica.Ovo pitam iz razloga zato što sam ja pravio istu ovakvu pvc cev,samo je razlika što nisam bušio rupe već sam sekao bonsekom.Nešto slično kao cevi za drenažu.I mogu reći da sam imao velikih problema oko istakanja vina,naime cev nikako nije htela da se napuni vinom.Možda je i zbog toga što sam ja peteljke odvajao pa su bobice zatvarale proreze nisam pametan.

Zure, sve je mojih ruku delo, jedino mi cep napravio stolar. Izvukao sam liniju, i samo busio po njoj. Ne secam se samo velicine burgije, mislim da je 3,4mm, provericu. Nikad nisam imao problema sa zapusenjem rupica, ni semenke ne prolaze. Uzmi flajku od pola kilo vino, busilicu u ruke i to je to.

Poslusacu te Sale posto vec imas iskustva sa tim.

Prelistavajući foldere o vinu na svom računaru, naletih na jedan, čini mi se veoma kvalitetan tekst o bistrenju vina na jedno 4-5 strana. Nekom svojom greškom sam tekst nisam ni na koji način obeležio tako da zaista ne znam ko je autor (znam da ja nisam) ni gde sam ga pokupio. Ukoliko su gospoda urednici saglasni i ukoliko ima interesa za isti mogao bih ga "okačiti" naravno uz navodnice.

Cvele i Zule hvala Vam na savetu.Nisam znao da se zelatin i klarol koriste u za razlicite vrste.Hocu da probam sa jednom malom kolicinom koju sam napravio , radi se o kolicini od oko 20 Lit.

Okaci slobodno ali ne ovde vec u za to predvidjen forum "Nega vina"

U stvari, "selekcionisao" si samo one otporne na veću količinu SO2 u vinu ali nema veze.Nešto drugo sam hteo da kažem u vezi selekcionisanih kvasaca.Nemam ništa protiv njihove upotrebe čak mislim i da je neophodna u modernom vinarstvu ali takođe mislim da se stvara nepotrebna presija kod ljudi time što se plaše da će se ne znam šta desiti ako fermentaciju obave «divlji» umesto onih «pitomih»  kvasaca.Doduše sa ovim kvascima nikad ne znate u kom smeru će krenuti fermentacija, koliko će trajati i kako će se završiti.Ali ima jedno pravilo koje je najbolje ispoštovati.
Ako vam krene spontana fermentacija, ne prekidajte je!Napravićete veću štetu nego korist.
Omogućite normalne uslove fermentacije (prostoriju sa temperaturama od 15-20 C i dovoljno hrane) pa će vam i oni divlji kvasci završiti posao.
Je su li naši dedovi znali za cerevisije ili bajanose kada su pravili vina koja su se pila i na bečkom dvoru? Ovako ispada da su naši stari pili neke kiselice koje nisu trajale ni do podne sve dok neko nije uvezao prvi »Uvaferm» u vakuum pakovanju.
Znači selekcionisani kvasci, da naravno, ovo je 21. vek ali ne čupajte kosu ako vam je fermentacija već počela.
Sedite pored kace, zapalite cigaretu koju ste sami zavili, drmnite čašu prošlogodišnjeg vina i setite se na pokojnog deda Milutina.On se ne bi mnogo uzbuđivao.

Nikad ne zatvarati bure ili bocu dok traje fermentacija, može doći do pucanja.
Pre par godina komšija je zatvorio drveno bure u kom je još trajao proces vrenja i bure je bukvalno explodiralo. Najslabija duga na buretu se rasprsla i ode 120 litara rizlinga po podrumu.

Evo da kazem sta sam uradio
Pre nedelju dana (tacno) izmuljo sam oko 150 kgr (100 hamburga i 50 prokupca) grozdja, sipo 10 grama vinobrana i stavio u plasticno bure od 200 litara i pokrio otvor platnom. Mesao sam i potapao kljuk svaki dan po 2 puta, jutrom pre polaska na poso i popodne kad se vratim. Danas sam poluprevrelu siru izlio u stakleni balon od 50 litara, zatvorio balon cepom kroz koji ide gumeno crevo u posudu sa vodom. U balon dodao odoka neki gram vinobrana a u kominu koja je ostala u buretu (ostalo je i bar jos 20 litara sire) nalio odoka nesto tople vode i zatvorio bure. Sad planiram da vino u balonu pustim da polako doferemtise, pa cu ondak videti kakve je bistrine, i ako treba tretirati ga zelatinom i preliti polako u drugi balon od isto 50 litara. Kominu mislim da pratim svaki dan pomalo dali radi , da otvaram poklopac i vidim stanje pa kad prestane vrenje da ispecem komovicu

Dali sam ispravno postupio i dali sam nesto jos trebao da ucinim ili nesto nisam trebao
Hvala svima

Za DrazanBT:

po mom amaterskom misljenju nisi trebao da dodajes vinobran u delimicno prevrelu siru koju si izdvojio. Rizikujes da zaustavis fermentaciju

Pa nisam bas dodao, vlaznim prstom od sire sam namocio u kesicu vinobrana i razmazao po cepu donjem delu) tako da u stvari sad vinobran (mozda 2-3 grama) stoji zalepljen iznad vina na cepu

Po mom amaterskom misljenju koje sam kreirao dok sam ove dve godine citao ovaj forum, kad god mislis da li treba da stavis vinobran stavi, cak i ako se dvoumis stavi, cak i ako si vec stavio stavi!  ::) Salu na stranu, kad god se nesto radi sa vinom stavlja se vinobran, ali naravno pazljivo se razmisli oko kolicine. Ja posle burne fermentacije stavljam samo 5gr na 100l vina, a prethodno sam stavio pred muljanje dok je bilo u gajbicama i tokom muljanja (oko 25gr na 200kg grozdja ukupno). I naravno, kasnije planiram da posle pretakanja za par nedelja ponovo stavim 5gr. Nisam bas shvatio zasto se odvajalo vino kada je bilo delimicno prevrelo, tj zasto se nije dopustila cela burna fermentacija, mada mozda i jeste a nisam razumeo. U svakom slucaju, malo vinobrana na vrhu cepa je odlicno, lepo ce cuvati otparsznjen prostor. Oko komovice, nama  se desilo da smo malo kvasca sacuvali, pa bi bilo dobro da neko iskusniji prokomentarise nas metod. Naime, kada smo prvi put stavili kvasac stavljeno je 2/3 kvasa i enzima. Na kesici pise od 100-300l a mi smo imali 200. Pa je ta preostala 1/3 stavljena u kominu koja je ostala nakon odvajanja vina (na kraju burne fermentacije). Naravno dodat je secer i voda. Secer, zato sto je ceo (skoro ceo) secer presao u alkohol. Ovo je uradjeno posto je temperatura drasticno pala u poslednjih par dana, pa je bilo obavezno da se jos jedan krug vrenja pokrenuo ovog puta za rakiju.

Jedno pitanje, oko "gasova", tj miris na suporvodonik. Prosle godine su se osecali gasovi, kako ih ja zovem, ali se kasno reagovalo pa sam morao da stavljam plavi kamen. Ove godine smo pouceni negativnim iskustvom, vodili racuna da vino prilikom odvajanja od komine sto burnije sipamo u inox (otvoreno pretakanje i sipanje sa visine, ako se to zove aeracija, pa potom malo pustili sa slavine i sipali odozgo. Stavljen je vranj, ukoliko ima sta da tiho vri, uz nadu da ce gasovi ispariti. Nisam jos pogledao da li se to desilo, a hteo bih da pretocim vino i zalijem parafinskim uljem posto je ce za par dana proci 15 dana od burne fermentacije. Tom prilikom cu ponovo sipati sa visine ako se oseca, ali me interesuje da li je rano za ulje ukoliko se jos oseca na gasove? Naravno, ovo sve ako se oseca, kazem, nisam jos pogledao. Da li ce ulje da blokira isparavanje? I da li ako se stavi, u ekstremnom slucaju, plavi kamen, ne bitno da li ima ulja ili ne?

Miris ce isparitipri pretakanju.Zbog cega zuris sa uljem?Kada ga budes pretocio u inox ubaci malo vinobrana i odmah stavi poklopac.Zatim stavi gumu za inox,ili ako je nemas zamotaj strec foliju na sastav.

Pa kada da stavim ulje? Da li da cekam da pocne da se koristi, tj da pada nivo vina? Trebace mi mozda da otocim malo vina (5-6l) za potrebe "nosimo na slavu" pa se plasim da bude puno praznog prostora.

Sta se desava kada se pretera sa vinobranom? Da li postoji neki amaterski nacin skidanja ili je to prilicno glupo kao meni dok ovo pisem  :). Posto nije sve stalo u inox, nesto je sipano u dve plasticne posude od po 5 litara. U inox 100l je sipano 5 gr, a slucajno je u ove dve plasticne posude sipano ukupno 7 grama. Sada kod pretakanja treba jos da stavim i ne znam da li pemetno da spajam. Nisam za mesanje posuda zbog ukusa i kvaliteta, ali mi je palo na pamet da mozda spojim pa manje stavljam vinobrana kod pretakanja.

Upravo sam doso iz podruma, voda u plasticnoj flasi klokoce, izlazi po meni dosta burno CO2 recimo na svaki sekund po 1-2 velika mehura, vreme je toplo, ne znam koliko je u podrumu ali u sobi iznad podruma (podrum je nadzeman) imam momentalno 21 stepen (ne grejem jos) tako da je u podrumu sigurno 17-18. Tako da ono malo vinobrana sto sam razmazao po cepu nije delovalo (negativno) na fermentaciju.
Veoma uzbudjen jer prvi put u zivotu pravim vino. Nadam se da ce sve ispasti OK, e sada koliko me pamcenje sluzi (od citanja tekstova ovde) trebam da sacekam da zavrsi fermentacija (da prestane da izlazi CO2, mozda da sacekam jos neko vreme pa da pretocim vino (polagano sa crevcetom da ne uznemirim talog) u drugi balon. To valjda treba uraditi za hladnijih dana (ili nema veze) pa ako jos bude mutno uradicu bistrenje zelatinom. Nadam se da je to ispravan postupak.

Kada se zavrsi fermentacija,vino pretoci u drugi sud.Ostavi ga da odstoji i da se izbistri.Zbog cega odmah bistrenje i zelatin?Izbistrice se samo,sredstva za bistrenje skidaju  deo boje i arome.Pri proizvodnji vina moras biti strpljiv,nemoze nista na brzinu.

Covek svaki dan nesto nauci, ja sam mislio da kad zavrsi fermentacija, balon ostavim da stoji jos 2-3 nedelje pa da vidim dali ce se izbistriti. Znaci posle zavrsetka fermentacije (kad CO2 prestane da izlazi) trebam pretociti u drugi sud polako crevom da ne povucem talog i ostaviti nekih 3-4 nedelje ??? da se stalozi i ako bude mutno i posle toga ondak ga bistriti.

Kada se zavrsi fermentacija,pretoci ga da bi se oslobodio mirisa na sumpor.Prvi put kada budes pretakao pusti da vino iz creva prska u kantu da bi se aerisalo,prozracilo.Onda ga stavis u drugi sud dobro zatvoren.Neka stoji na hladnom,za dve nedelje ce se izbistriti bez dodavanja icega.

Imam oko 50l vranca proizvedenog ove godine. Na ukusu mi je kiselkast. Da li će ta kiselost da nestane vremenom ili je potrebno nešto uraditi sa vinom.
S obzirom da planiram da u ovaj vranac ubacim čips, interesuje me u kom periodu treba to uraditi?

Svako mlado crveno vino je kiselkasto.Pusti ga da malo odstoji i kiseline ce se kristalizovati u vidu tartarata,vinskog kamenca.Mislim da nije bitno kada ces ubaciti cips,ako gresim neka me neko ispravi.

Ja takođe nisam bistrio prošlogodišnje vino. Pretakao sam ga dva puta i flaširao sam ga tek u septembru. Vino je bilo kristalno bistro i pretpostavljam da se u flašama neće javiti talog ili će ga biti vrlo malo.
Što se tiče sredstava, čuo sam da postoji sredstvo "Senzovin" koje je kako kažu bolje po karakteristikama od ovih koje mi pominjemo i koristimo (manje skida boju obojenim vinima...). Ako je neko koristio ovaj preparat, može da napiše gde se nabavlja i karakteristike.

postovana gospodo,evo me sa jos jednim pitanjem ali nekim konstatacijama.kao prvo: od muljanja do danas je proslo 11 dana( zajedno sa peteljkom i to me strasno nervira jer je nisam odvojio).Sve sto se tice vinobrana sve sam ispostovao kako treba ( vec sam opisao u predhodnim komentarima).Pitanje je: Prostorija u kojoj drzim kljuk je izlozena ovim niskim temperaturama pa sam mereci termometrom saznao da je poslednjih 7 dana temperatura u prostoriji oko 8 C . Komina vri ali dosta sporije.S obzirom da metereolozi najvljuju toplije vreme od srede ja ga nebih otakao od kljuka vec bi sacekao do nedelje.Sta vi mislite s obzirom na sve ove okolnosti.Probao sam siru i ima sladak ukus,divan miris i vrlo sam zadovoljan sa kvalitetom boje koja je recimo boje kao sok od maline.Sta raditi?????  :scr:  :'(

Jos jedno pitanje: kupio sam siromer ( hrvatski ) kada sam pokusao da izmerim sipao sam u casu siru i stavio siromer u unutra.Desilo se sledece,potonuo mi je siromer.Prosto nemogu da verujem da je neispravan instrument.Ja neznam da radim sa siromerom jer se prvi put susrecem sa njim.Kako da merim i sta da radim.

Rajo, s obzirom da si ostavio peteljke, ja ne bi držao širu na kljuku više. Jedanaest dana je sasvim dovoljno, a fermentacije će se nastaviti i u buretu u koje otočiš, još ako bude u zatvorenoj prostoriji biće prava stvar. Širi se od vrenja podiže temperatura, tako da ove temperature ne bi trebalo da predstavljaju problem, posebno ako si stavljao kvasce.
Što se širomera tiče, on u toj fazi i treba da tone, jer je manje šećera a više alkohola :thumb: tako da na njemu imaš dve skale: za alkohol (ide negde do 15 vol) i za šećer (ide mislim do 25%)

Kljuk koji polako fermentiše, nemoj da otačeš za sada, vrlo lako se može desiti da se fermentacija prekine zbog niskih temperatura a i zbog odvajanja sa glavne mase kvasaca koji su u komini. Potopi kominu da ti nebude stalno jedan te isti sloj na površini, i obrati pažnju da ti se nepočnu stvarati uslovi za sirćetne bakterije. To ćeš najlakše prepoznati kad skineš povez i pomirišeš, ako nema mirisa na sirće dobro je, preventiva je malo vinobrana po površini pre nego što ćeš da povežeš, ili poklopiš.

Širomer koji si kupio, možeš da ispitaš na sledeći način: u dovoljno duboki sud sipaj običnu vodu i stavi širomer, ako pokazuje nulu, ispravan je. Sud u kome meriš sa širomerom mora da ima dubinu isto toliku koliko ti je dugačak širomer, u čaši se nemože meriti. Iseci jednu pvc bocu od 2 litra i probaj u njoj da meriš.

Saborci ( u stilu 20.oktobra) hvala za savete.Samo da vam kazem da kljuk ima prelep miris ( nema miris kiseline ) prosto receno , mirise na sok od grozdja.Sto se tice siromera probacu ove varijante pa cu vam javiti.Planiram da idem za vikend u selo pa cu vam tako i poslati obavestenje sta se desava i dali sam odlucio da ga otocim od kljuka ( najavljuju od sutra toplije vreme).Hvala vam jos jednom.smrt fasizmu,sloboda narodu ;)

Darko,posto vidim da si na mrezi imam jedno pitanje za tebe.Pominjes cips.Kazi mi iz kojih razloga stavljati cips i dali je to cips ( od krompira) ili nesto drugo.Molim te objasni mi

Nije cips od krompira.To je hrastov cips.Sluzi da vino poprimi odredjene arome iz hrastovog drveta.Moze se koristiti ako cuvas vino u inoxu dodas hrastov cips i licice na vino iz drvenog bureta.

Baš kao što Sale reče.

Hvala na obavestenju.Sada znam i to.Usput,narucio sam bure od prohroma 100 L sa plivajucim poklopcem.cena 15000 din.dali je to ok cena? Kupujem prohrom jer nemogu da nadjem plasticno sa plivajucim poklopcem.I jos nesto,gde da kupim ulje ( nasao sam kod migrosa kragujevac ) da li ima negde jos da se kupi,da li imate saznanja

Imas u Revinu na B.brdu.Odmah iznad pijace na uglu.Mislim da je to skupo.Ja sam platio od 620l,proizvodjac letina 350e.

Bilo je i u Merkuru.

Sale,mislis iznad pijace na b.b. tu je i neki podrum pica.
U mercatoru je prohrom bure 100L oko 21000 din
U svakom slucaju hvala vam saborci
 

izmuljao sam grozdje ostojalo je na komini 9 dana i onda sam izpresovao i vino stavio u drveno bure
ali vrenje je stalo
u podrumu mi je temperatura 18 stepeni
pa me interesuje sta treba dalje raaditi
unapred hvala

Jeste taj podrum pica je Revin, rade samo do 15-16h.  Mislio sam na merkur a ne merkator, tamo ima i ulja.

dux hvala ti na pomoci.

Mislim da rade do 19h.Bio sam juce.Stavicu tel.ako nadjem pa nazovi pa se raspitaj.

Mozda se zavrsilo,probaj da li sira sladi, ako nemas mogucnosti da izmeris secer.

Hvala Sale.Idem sutra do njih.Obavestavam te sta sam uradio

malilovac ako vino rezi nije zavrsilo, grej ga.

jos uvek ima slast
pocelo sa vrenjem ali je stalo i mutno je

Informacija za Saleta i Duxa.Danas sam porucio iz temerina bure sa plivajucim poklopcem( bez slavine ) od 100 lit.( 40 eur) i 1.5 lit ulja ( 450 din).plus 400 din. brzaposta.Bas sam srecan :lol:.obisao am im "revin"na b.brdu ali tamo imaju samo prohrom pa sam zbog cene odustao jer mi je plastika mnogo jeftinija a i ja nisam jos na tom nivou da bih bas morao da u prvoj godini imam sve u fulu.hvala drugari :lol: tatatatira

Sto bez slavine?Kako ces da tocis vino,vino ti je odozgo poklopljeno.A prohrom je najjeftiniji iako je najskuplji.Zvuci sasavo ali tako je.

U metrou  pre 20 dana kad sam ja zvao je bilo inox od 100l 8000din , 
 a plastično bure od 200l sa dva poklopca je bilo 65e + 450 din slavina veća  , a manja je 400din  to je ns plastik neka firma iz petrovaradina ili novog sada
 a u merkuru  je bilo  200l inox na akciji   18000din

Rajo bolje da si uzeo dva staklena balona po 50L.

Eto ga sad, Raja se obradovao a vi ga pokopaste komentarima :)
Za probu je dobro i ovo a dogodine ce nabaviti nesto ozbiljnije 8:)

Hvala svima koji su me zdusno podrzali :P.Ja sam vas sve lepo pitao i zapomagao e onda kada sam napravio odluku da kupim bure vi me braco napuniste.izgleda da sam ja ove nedelje u "buretu" k`o muja. :'(
Kao sto rece dioda a to mi je i bila vodilja,sledece godine kada se malo okurazim kupicu sve u fulu.milsim da sam jos uvek veliki amater i da ne zasluzujem da radim sa tako ozboljnim priborom i sudovima.mada ako nastavite da me tako "kurazite" ima da kupim 10 buradi od prohroma.
Bez obzira na sve,hvala svima jer da nije vas ni ja ne bih imao hrabrosti da se upustim sve ovo sto nas je spojilo a to je pravljenje vina.pozdrav  :thumb:


Pitanje za diodu:za vikend planiram da otacem siru od kljuka ( ocekujem oko 70 lit.) stoji od 10.okt.sa sve peteljkama ( to sam ti vec rekao da sam to zeznuo pa zato i zurim da ga otocim).jos nesto , nisam sipao kvasac samo vinobran.Da li da kada otocim siru u ovo moje famozno bure treba da stavim vinobran i da li sada da stavim kvasac ili sam tu priliku propustio na pocetku.Kada ga poklopim da li da probusim rupu na gornjem poklopcu i stavim vranje ( kupio sam plasticno ).Molim te daj mi malo saveta jer sada sam vec u panici da jos nesto ne zeznem pa da pokvarim ovo malo muke u koje sam veruj mi ulozio toliko ljubavi i entuzijazma da sam vec poceo da se pitam dokle ce me ovo odvesti s` obzirom da vec razmisljam o sledecoj godini i prosirenju vinograda.Jednom recju malo sam se vise primio na ovo pa sada vec prelazi granice.Podsetilo me ovo na mladost i prve dane zaljubljenosti. :(

Kvasac nemoj dodavati, nema smisla da ga dodajes na kraju...
Ako ti je temperatura u podrumu niska ostavi ga na komini do kraja, kada prevri onda ga otoci a visak tanina (gorcina od peteljkovine) se moze skinuti zelatinom ;)
Ako ipak otocis stavi vranj i neka polako dovire. Ja ne dodajem vinobran kada otacem sa komine a neko dodaje, ti odluci sam kako ces...

"Usput,narucio sam bure od prohroma 100 L sa plivajucim poklopcem.cena 15000 din.dali je to ok cena? "
Da si rekao da uzimas plasticno rekli bi ti odmah.

Pozdrav peci legendi i diodi na svim iscrpnim odgovorima i svim ostalim forumasima.Imao sam oko 2000kg prokupca,od toga sam otocio 200l sire (samotok) odmah nakon muljanja a ostalo sam ostavio u kaci da se fermentacija zavrsi do kraja i sve to sam radio po pecinom receptu.Vino je dobrog ukusa i mirisa ali ima malo opor ukus u ustima,ali taj problem resicu zelatinom.Posto se fermentacija zavrsila, u subotu planiram da otocim oko 50 litara vina iz komine u stakleni balon.Interesuje me da li da 2.5g vinobrana sipam na dno balona a zatim da otocim vino u taj balon?Drugo moje pitanje je:stavicu zelatin u vino i ono ce stajati 20 dana pa cu ga onda pretociti.Interesuje me da li i tada treba dodavati vinobran?

jedina greska je to sto si narucio bure bez slavine jer cemu plivajuci poklopac ako svaki put skidas oba poklopca. za burad od polipropilena iz temerina samo reci hvale funkcija je ista kao prohrom burad a razlika u ceni da ne pricamo uz to su laka za manipulaciju stres za zidova se lako skida jedina mana je to da nisu za fermentaciju belih vina jer plastika slabo provodi toplotu pa kada bi hteli orosavanjem zidova posude da snizite temperaturu prilikom vrenja slab bi bio ucinak. ja imam dva od 500 litara i prezadovoljan sam

Ima rupu sa navojem 1/2 "ali  nema slavinu.Nisam bio precizan.Izvinjavam se.ali bez obzira na sve mislim da nisam lose prosao.Pa u ostalom moja odluka da kupim plastiku je potekla sa ovog foruma i od svih vas po malo.Znaci drugri: "kolektivnaja kakaljinka" ;D
Bez obzira na sve hvala na savetima

ok,necu stavljati kvasac.a ako stavim vranje da li unjega kada naspem vode do pola da sipam i 1g vinobrana u tu vodu u vranju.
Hvala ti na savetima

Rajo, kad bi ti znao kolikom ja razmisljam o vinu... Dodje mi da sidjem u podrum i tu prespavam, sve me stra da ne propustim nesto. Otac mi je barem 3 puta rekao do sada da nisam normalan. Ko je razuman, shvatice me

A jos moram da putujem od Beograda do sela 70 km ili ti 1 sat voznje.Hvala Bogu pa sada vidim da nas ima jos

Ja sam ozidao pomocni objekat od 24m2 da bi mogao u drugom objektu da drzim samo vino. :lol:

1) Rastvori vinobran u manjoj kolicini vina pa ga onda sipaj u balon a na sve to sipaj ostatak vina.
2) Dosumporisi sa manjom kolicinom vinobrana. Prilikom pretakanja vina gubi se jedan deo slobodnog SO₂ pa se obicno pre pretakanja vino dosumporise da bi nakon pretakanja vrednost SO₂ ostala na istom nivou kao pre pretakanja. Da budem precizniji, slobodni sumpor ostaje na istom nivou ali se povecava ukupni...



Ako ne sipas vodu u vranj nisi nista uradio, vazduh ulazi nesmetano...  Voda u vranju je barijera koja ne pusta vazduh unutra a dozvoljava izlazak CO₂ iz suda.

zdravo svima
Imam jednu dilemu sad.Grozdje Vranac sam stavio u bure 26 .09 sumpurisao sam ga pre muljanje i izvadio peteljke.Onda sam ga odlio posle 7 dana u drugo bure.Sad je fermentacija zavrsena i vino je pocelo da se bistri a nista drugo nisam dodavao.Mislim da je kvalitet vina zasad solidan.Kako da postupim sad dali da izvrsim sad  pretakanje od taloga koji se stvorio i dali opet da dodam malo vinobran kad ga prebacim u drugo bure (plasticno).Ovo pitanje se odnosi posebno na  dioda i peca50 a i svima ostali koji mogu da mi pomognu.
pozdrav

Posle tihog vrenja, nekih 17 dana, (mada ne verujem da je bilo sta da jos prevri), pretocio sam vino i odvoio od taloga. Medjutim, kao i posle burnog vrenja, osecaju se gasovi. Trudio sam se da sto burnije otvoreno pretacem, i ne znam sta dalje. Sipao sam inox do vrha, poklopio potapajucim bez ulja, poklopio poklopcem i koliko toliko zadihtao selotejpom. Ne znam da li da nalijem ulje za par dana (3 dana) ili da cekam da to jos ispari. Nije gadno za pice, oseca se samo iznad, ne i kad se pije. Ne, ljudi, ozbilno, popio sam litar i nista se ne oseca dok pijem.  :thumb: Elem, dal ce to da dise ako zalijem uljem, dal da sipam gram plavog kamena za sta sam licno protiv (imam plavi kamen u kristalu). Interesuje me razlog za nastanak, da li se to bas svima desava i sta rade to drugacije oni kojima se ne desava :'(

Taj miris bi trebao da nestane,nemoj da brines.

Cao Drugari,
U subotu istocih 55 lit.vine sa kljuka.Radio sam po sistemu otverenog istakanja.U buretu sa kljukom mi je bila pvc odvodna cev ( nova) sa krivinom tj.kao lula.na donji kraj smo pricvrstili pvc mrezu za komarce kako bi glumila sito ( izum moga Ujaka).U cev sam gurnuo crevo i izvukao skoro svo vino tj 55 lit.Svo vino sam istakao u plast.sudove a onda sam sipao u bure ( ono famozno za koje ste me zezali) nisam stavio plivajuci poklopac vec sam ga zatvorio na sledeci nacin.Odozgo sam stavio pamucnu pelenu,zavezao je i zategao.Preko pelene sam posolio sa malo vinobrana ( oko 2.5g).I zaboravih:u vino sam dodao 2.5 g. vinobrana po savetu Diode.E na kraju sam preko pelene spustio onaj plivajuci poklopac tako da je izmedju ivice bureta i ivice poklopca ostalo oko 1 cm za vazduh. Pitate se zasto ovo:" Pa bilo mi je zao da busim poklopac i da stavljam vranje.Dali sam tu pogerio ili mogu i ovako da prodjem.Planiram da u sredu izvrsim prvo pretakanje tj.da vino skinem sa grubog taloga.Ajde sada mi recite sta mislite jer mi vase misljenje mnogo znaci.p.s.probao sam vino i ima mnogo lepu aromu,osecam da malo rezi a i imam utisak da vise ne sladi ( mozda malo ) . boja je rubin crvena ( ipak je bilo tu svakakvog grozdja) Kao covek koji zna sta je dobro mislim da sam na putu da dobijem prelepo "domace vino"

Parafinsko ulje imaš u poljoprivrednim apotekama u Kameničkoj kod Ekonomskog fakulteta.

Zasto ti je zao da busis poklopac? Kada zavrsi vrenje izvadis vranj i postavis cep koji ces dobiti sa vranjem...

Rajo, bušni taj poklopac i stavi vranj ako hoceš ljudski da napraviš vino

Danas je 30-ti dan od kada sam otocio siru sa komine(samotok).U siru sam stavljao bentonit,vinobran i kvasac.Vino se nije izbistrilo do kraja.Da li da ga pretocim jer je danas  30-ti dan od kada sam ga otocio sa komine?Da li je dobro pretakati vino po ovako toplom vremenu?
Pozdrav!

Drugare, ja sam juče sa ocem odvojio frankovku od taloga koja nije bila idealno bistra a onih 6,7 litara što je ostalo na dnu je pravi mulj! Zato slobodno pretači da ga ne zezne talog. Da ne zaboravim, 2 dana pre pretakanja sam sipao 2 kesice vinobrana na 200l. To sam naučio sa ovog foruma i matori je priznao da smo po prvi put odradili pravu stvar u pravo vreme

Pa onda da krenemo na posao.

Ako koristiš bentonit a na vreme ne odradiš pretakanje velike su šanse da se vino počne osećati kao pokvarena jaja taj miris izaziva sunpor vodonik.Mislim da se nakon upotrebe bentonita pretakanje vrši nakon 15 dana ako nisam u pravu neka me neko ispravi.Ja sam prošle godine napravio tu grešku ,pri bistrenju belog vina ,pa talog koji je stvorio bentonit ostavio u vinu do kraja novembra.Kada sam izvršio pretakanje vino je bilo besprekorno bistro ali se osećalo na pokvarena jaja.Uz Pecinu pomoć sam ga malo popravio ali nisam ni na kraju bio najzadovoljni.Smrad se izgubio ali samo vino mi se nije svidelo pa je na kraju završilo u rakiji.

Nisam siguran da je bentonit mogao da izazove miris na sumpor vodonik. Talog moze da izazove miris bas na talog i bljutavost pogotovo sto je bebtonit glina. Pre ce da bude da je od sumporisanja kljuka o cemu je vec pisano (mislim  Ivan i jos neki)

Ako je vino dugo bilo na talogu moze se javiti miris na sumporvodonik.A da li moze neko da mi objasni kakve veze ima vreme sa pretakanjem vina?Neki kazu ne valja kada je oblacno,neki kada pada kisa...Stvarno ne vidim nikakvu vezu ???

Ni ja, ali neki kazu da kad je veca vlaga da se gasovi lakse oslobadjaju pa se zato iz bara i kanalizacije oseca jace miris.
Mada to moze da bude sto je vazduh vlazan i zasicen pa teze isparava. Mislim da je nebitno vreme i onako se ne radi napolju.
Koliko je to "dugo" na talogu, pogotovo sto se uglavnom javlja posle vrenja. Ako je na talogu od bistrenja za drugo ili trece pretakanje da li se javlja i onda?

Belančevine u vinu koje vezuje bentonit, ili želatin, i ostale "nečistoće" čine talog koji pada na dno suda u kome je vino. Ako se na vreme ne otoči vino sa taloga onda te iste belančevine se razlažu, raspadaju, i hemičari će to sigurno bolje znati da objasne, dolazi pritom do vezivanja sa sumporom koji je odradio svoj posao, koristeći pritom i vodonik, i eto mirisa na pokvarena jaja. E ovo je malo laički, nisam siguran da je baš sve tako što se tiče hemiskog procesa, ali mislim da sam logički objasnio. Talog je taj koji izaziva neželjene posledice u vinu, pa i ovu. Mnogi, valjda iz nekog samo njima znanog saznanja, plasiraju priču da je talog matica vina, pa ga netreba odvajati, već pustiti da vino na njemu "sazri", i da se hrani. I to im uspe jednom u 10 godina, a onih preostalih devet godina "sazrelo" vino najčešće se ukiseli, prelomi, ili usmrdi i završi sa prvim prolećnim danima u kazanu, pa šta bude od njega, to je to. Vino treba na vreme pretočiti posle završene burne fermentacije, da bi se CO2 oaslobodio, drugo pretakanje ide posle delimičnog bistrenja,(spontanog, ili sa sredstvima). Ako se to poštuje uz mere dosumporisavanja, glavna glavobolja je rešena, sve posle ide lako.
Nešto ću da vam ponovim, što sam već napisao, a u vezi lepog-lošeg vremena za pretakanje: osamdesetih godina smo u Krnjevu prerađivali i do 900 vagona grožđa (1 vagon=10.000kg), sa radmanom oko 65% dobijali smo oko 6000 000 litara vina, kada bi primenjivali onu priču; pretakati po lepom vremenu, EEE koliko bi nam bilo potrebno lepih dana da bi to jednom pretočili, ako jedna pumpa , u to vreme, je pretakala oko 20 000 litara na sat???!!!

Raspadanje kvasaca i pojava mirisa na sumpor-vodonik se javlja posle 15ak dana od završetka fermentacije, tako da bi trebalo do tada završiti skidanje sa taloga. Što znači da treba redovno pratiti dokle je stigla fermentacija.

naravno prvi put pravim vino i imam par pitanja  :'(
ukratko :
obrao sam nekih 200 kg grozdja i nakon odvajanja od peteljke stavio sam svo grozdje u kace ,izmjerio secer u siri i po nekom mom proracunu je kolicina secera bila ok da kad se pretvori u alkohol vino ima oko 12 % akc ,   prekrio  kace pvc folijom i svezao da se sto manje vjetri (da i dodao sam malo vinobrana )
nakon 7 dana sam procijedio vino nisam se puno patio ,izcijedio sam nekih 120 l soka od grozdja

 nakon cega sam taj sok stavio u vakumirane boce uz prisustvo veoma male kolicine vazduha da vri (na vrh boce sam zaljepio providno crijevo puno vode nakon cega sam to crijevo spustio u kantu s vodom i tako valjda to treba :) '? :scr:
prosle su dvije nedelje od toga  :scr: jos uvijek mjehurici sa vazduhom izlaze iz vina ? sta da radim ? da ga pretocim? ocistim talog ? vinobran? ili  :-[

To sto  izlazi je ugljendioksid a ne vazduh, sto nije narocito bitno ali cisto da se zna...
Dok god izlazi znaci da fermentacija nije zavrsena, sacekaj da prestane izdvajanje CO₂, onda ga pusti desetak dana da se talozi pa onda dolij vino sa taloga....

Vino ti još radi, ne sekiraj. Pošto vino vri sa svojim kvascima, to će malo duže da traje... Prelistaj ceo forum, dobićeš odgovore na sva pitanja

Svaki dan nesto novo naucim na ovom forumu !
Eto kod mene je danas prestalo da "klokoce" iz creva ali se povrsina vina u staklenom balonu jos pomalo krece i stvaraju se po malo  jos sitni mali beli mehurici na povrsini ali izglda da je fermentacija pri kraju. Sira je bila u buretu sa kljukokm 7 dana pa je ottocena u stakleni balon sa (crevom do posude sa vodom) i tako je vrilo (klokotalo nekih 12 dana. Ja sam mislio da CIM prestane da izlazi CO2 trebam ga odtociti u drugi prazan balon i ostaviti da se bistri, ali sad vidim da bi ga trebao ostaviti jos barem nedelju dana u istom balonu gde je i vrilo. Pa da pitam, ja sam citao isto ovde na forumu da ostavljanje vina sa talogom nakon fermentacije moze dovesti do neugodnog mirisa na sulfur ili pokvarena jaja, pa moze li malo pojasnjenje oko toga. Dali tih recimo 7 dana sto ce vino stajati u istom sudu u kome je fermentisalo moze uticati na miris (ili ukus i boju) samoga vina. Dali cu pogresiti ako ga odmah pretocim ili je pravilnije (i pametnije) da ga ostavim da se prvo stalozi?

Pravilnije ga je ostaviti da se smiri i istalozi. Ako nisi sumporisao kljuk sigurno neces imati problema sa mirisom na barena jaja.

Danas sam naručio 100g drvenog čipsa, srednje sagorelog. Planiram da ga ubacim u 50-ak litara vranca, nakon prvog pretakanja. Ukoliko neko ima iskustva sa ovim, molio bih da mi ukažete na probleme koje bih mogao imati.

A evo i broja telefona na koji se može naručiti čips 021/430070. cena je 2000 din/kg. Šalju brzom poštom. MOgu se naručiti i manje količine, do 100g. Firma je VVM

Dražane, nije uopšte pravilo da vino koje ostaje duže sa talogom mora dobiti miris na pokvarena jaja.Ja imam komšiju koji tvrdoglavo godinama već ne otače vino ,talog mu padne ispod nivoa česme dole se smiri tako da na česmi dobija bistro vino koje i popije do proleća tako da čovjeka mrzi da ga otače.Nikada mu vino nije smrdilo na pokvarena jaja.Ovo ipak nemoj praktikovati drži se uputstava tehnologije spravljanja vina koja su na ovom forumu više puta jako lepo prezentovana.Ovo sa komšijom sam ti napomenuo da znaš da vino baš tako lako ne poprima miris na pokvarena jaja.

Postoji li neka smetnja da proslogodisnje vino koje sam flasirao sada sastavim u inoxu sa vinom od ove godine. U pitanju je vranc, a razlog je boja. Proslogodisnji vranac mi je mnogo intezivnije boje a ovogodisnji je bledunjav.
Pozdrav

Ne postoji...     vranac je i bojadiser cudi me da je bled.

I ja sam mislio da u vranac od ove godine dodam prošlogodišnje vino, ali sam odustao. Razlog je taj to vino koje se dodaje mora biti 100% ispravno, kako se ne bi ukiselilo ovogodišnje.

Zato sam ja ove godine uzeo 70%frankovke i 30% vranca.Inace svake godine uzimam vise vranca a manje frankovke.

'DE VAS NISAM RANIJE "SREO"
EVO JA CU DA TAKSATIVNO PITAM A VI MI RECITE DAL IMA SANSE DA PORAVIM STVARI
   - IZMULJAO SAM GROZDJE ( 1000 KG ) I NISAM MESAO KLJUK 21 DAN
   - OTOCIO U PROHROMSKU BURAD I ODMAH STAVIO PLUTAJUCI POKLOPAC I ZALIO PARAFINSKIM ULJEM
   - TAKO STOJI VEC 15-20 DANA
   - STA SAD DA RADIM / DA BOGDO NISAM NAISAO NA OVAJ FORUM LAKSE BI MI BILO NE BIH UVIDEO DA SAM U SVEMU POGRESIO/

IMA LI POMOCI?!? ???

VEZANO ZA OVO GORE NEZNAM DA LI JE BITNO ALI RADI SA O PROKUPCU KUPLJENOM U GRAD STALACU I BILO JE JAKO SLATKO OKO 24 PO BABO SKALI

Probaj vino kakvo je... ako je sve u redu sa njim, samo ga pretočiš i dodaš vinobran.

btw: nemoj koristiti velika sva velika slova. To se na forumu smatra za vikanje... ;)

Proslogodisnje vino ako ima neku manu moze da se mesa sa kljukom pre vrenja.

Ce se popije, sto ono kazu  ;)

Rezi jos malo, prilicno je bistro, ne preterano slatko...
kako da ga pretocim onosno sta da radim sa onim parafinskim uljem?
Sto se tice velikih slova naucih nesto sto nisam znao...  :thumb:

Poranio si sa parafinskim uljem. Citaj malo postove.   Vrenje ti nije zavrsilo, treba da mu pomognes da zavrsi dokraja.
Pretoci na slavinu. Parafinko ulje baci ili ga sipaj u neku usku flasu i crevom ga odvoj od ostatka vina. Koristi crevo od 3-4mm.

Mislim da je don julijan u pravu.
Ako sam dobro razumeo, tebi je 21 dan stojalo vino pod kominom u kaci pa si ga otočio.To bi trebalo da je tamo završilo i vrenje i doviranje pa u suštini nema razloga da sad išta diraš.Možda je sada vreme da staviš sredstva za bistrenje pa da za jedno nedelju dana dosumporišeš i pretočiš vino.Pretpostavljam da ti je vino dosta oporo s obzirom na broj dana koje je provelo pod kominom i na količinu tanina.Zato nije loše da staviš malo više želatina.Sad nezahvalno je licitirati ovako na neviđeno ali nekih 6-7 grama/100 lit ne bi škodilo.

Don Julijan je rekao ako je sve u redu.   Po onome sto je drinski posle napidao da rezi jos malo i da je delimicno slatko ne bih bas rekao.

17og Oktobra sam istocio vino sa kjluka  (bilo sa kljukom nedelju dana i svaki dan sam ga bar 2 puta mesao), nisam presovao, koliko je islo, islo je i napunio stakleni balon od 50 litara skoro do vrha. (Grozdje je bilo hamburg sa prokupcem (u odnosu 2 (hamburg 1 prokupac). 20 dana je stajalo u staklenom balonu kroz cep sam provuko crevo i u posudu sa vodom, prvih nedelju dana je radilo kao motorcic, klokotalo neprestano, posle se smanjilo pa evo vec 5-6 dana nema vise vrenja. Sutra cu da ga ottocim (otvoreno pretakanje) u drugi cisti stakleni balon od 50 litara.
Planiram da crevom otacem pa preko plasticnog sita u poveci lonac od prohroma, pa onda sa vece visine kroz plasticni levak u balon. Danas sam probo malo vino, mutno je (tek treba da odlezi koju nedelju da se izbistri) ima rubin crvenu boju i veoma je jako ali ima CO2 koji se oseti kao rezanje, malo sam promeso vino u casi i izgubio se. Ne oseca se ukus na slatko.
E sada kad ga pretocim dali je dobro da opet stavim cep sa crevom pa u posudu sa vodom (ako jos nije skroz dovrelo) i dali sad treba da stavljam vinobran?
Koliko trebam da sacekam da se stalozi? mislim koliko vremena da mu dam pa ako se ne izbistri da ga bistrim zelatinom. Ja sam mislio da je dosta nekih 3 nedelje.

Cime da operem stakleni balon (nije se koristio duze vreme, ja sam ga drzao potopljenog sa vodom nekih 10 setak dana danas sam ga cistio dugackom savitljivom cetkom i sad sam sipao vrelu vodu (oko 10 litara) promuckao i sostavio. Dali trebam sipati neko seredstvo ili je dovoljna saqmo voda? veceras cu izbaciti svu vodu i ostaviti ga da se izluftira i osusi.
Imate li jos koji savet sta da uradim ili sta da ne uradim ??
Hvala svima

Samo zbog razjasnjenja termina da kazem da ovo nije prvo pretakanje nego zavrsetak vrenja i skidanje vina sa taloga posle cega se vino sumporise i sudovi pune do vrha.
Ne znam koja je temperatura vina bila pri vrenju ali mesec dana bi trebalo da je dovoljno za zavrsetak vrenja.
Ako mislis da ga otaces nema potrebe da ostavljas vranj. Eventualno razmisli o prolongiranju za nedelju dana ako je rezak ukus jak i ako kad pomirises grlo balona ima dosta CO2.
Mislim da si balon dobro oprao. Ako ima taloga po zidovima mozes da ubacis sljunak sa malo vode. Takodje 2% sode bikarbone za ispiranje. Ima detaljnije kod pranja flasa.
Za tvoje vino prvo pretakanje  bih radio posle mesec dana.

Da li je protrebno vino preseći sa vinobranom kad se pretoči sa taloga. Ja to nisam uradio, kad sam završio sa fermentaciojom sa vranjom i kad sam se uverio da je prestalo vrenje pretočio sam ga u balon i napunio do vrha.Čuvam ga u podrumu gde je max temperatura 15C. Veoma se lepo izbistrilo i ima lepu Rubin boju a suvo je i malo jače. Vinobran sam dodao samo u kljuk i to 10 gr na 100 kg grožđa.

Ako ces da ga koristis odmah nije ni potrebno ni pozeljno. Ako planiras da ga cuvas bar do pretakanja potrebno je.

Već je popijeno 20 tak litara. Planiram da ostavim bar jedno 10 tak flaša a ostalo će se popiti na zimu. Čitao sam o flaširanju i treba da kupim čepove.

Kako da ubacim sliku na forum?

Vino sam pravio do domaćeg grožđa, a za dogodine ću da kupin neko vinsko, Vranac ili prokupac. Imam na umu i da posadim nešto vinskog grožđa. Vino sam pravio u improvizovanim sudovima i buretiu od poliestera. Gledao sam da sudove od rostfraja i to ću verovatno da kupim. Imam sud od hroma zapremine oko stotinak litara koji planiram da preuredim za vino, samo moram da vidim kako da uradim plivaći poklopac za njega.

 U principu vina mladja od sest meseci se ne flasiraju. Ako flasiras idi na krunice,a ne na plutu jer se litarske flase lakse otvaraju,ako dodjes u situaciju vino preflasiras zbog taloga.

Hoce li vinobran u ovom stadijumu (prvo pretakanje) imati bilo kakav uticaj na ukus ili miris vina. Ja planiram da ga pretocim ali balon je od 50 litara i nema dovoljno da se napuni do vrha (fali mozda 5-6 litara. Dali dodati (i koliko) vinobrana jer planiram da ga pocnem piti za nekih 3-4 nedelje ili je dovoljno a samo razmazem nesto vinobrana na dno cepa?

Imace uticaj (i miris i ukus... i glavobolja)  
Bolje da razlijes u manje sudove koji ce biti puni i da ih trosis jedan po jedan.
Nemam iskustva sa razmazivanjem vinobrana na cep, ali mislim da to nece spreciti vazduh u boci da utice na vino.

Ovako izgleda moj prvenac u čaši

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/30/30_1773.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_1773.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/30/30_dsc01216.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_dsc01216.jpg)

Vlajko, priznaj da se sada osećaš kao da si dobio premiju na lotou

:-) Vlajko samo se ti hvali imas i zasta!Moze li mi neko pojasniti,posle muljanja kad sira ostoji 7-8dana se odvoji od kulja taj sok se ostavi, neko kaze 8-9dana pa se skine sa taloga da ne bi povuklo mirise na "pokvarena jaja",neko kaze da stoji 15dana ,i treba da bude potpuno zatvoreno bez dotoka vazduha po mogucstvu saviti vranj,a neko kaze da mora imati vazduha da bi se aktivirale i neaktivne "dobre" bakterije?Sta je ispravno?

Ja sam amater i ove godine sam prvi put pravio vino i sve sto sam naucio i upotrebio, naucio sam ovde na forumu. Ono sto sam shvatio je da proces proizvodnje vina ima tacno odredjene postupke kojih se moras pridrzavati ali i nacine ili metode koje su individualne i zavise od iskustva ili zelje ili znanja samog proizvodjaca.
Znaci MORAS za vino da imas grozdje. Kakvo je grozdje najbolje - svako ima svoje misljenje oko sorte ili kolko od koje sorte. (Ja sam licno stavio 100 kg hamburga sa 50 kg prokupca)
MORAS grozdje izmuljati. Neko ga mulja sa sve peteljkama, neko uklonii samo one vece neko (ja na primer) uklonit bas sve i ostaviti samo zrna grozja
MORAS kljuk (izmuljano grozdje) staviti u posudu za vrenje. U kljuk neko stavlja vinobran neko ne, onaj ko stavlja obicno stavlja 10 grama na 100 kg (kao ja na primer) ali neko i manje neko i vise Neko stavlja u plasticne, neko u drvene a neko mozda i u metalne. neko kjluk ne dira, neko ga mesa 1-2 dnevno (kao ja n aprimer) neko i vise od 3 puta dnevno a neko i otace siru sa cepa pa je preliva nazat.
Neko odma otoci siru u posude da vri, neko drzi siru sa kljukom dan, neko 3 neko 5 neko 15 a neko i ne tace vec pije iz komine. (Ja sam drzao 7 dana) koliko sam naucio na forumu to je da bi se iz kozice zrna izvukle odredjene stvari koje vinu daju boju i ukus.
Kad se otace sira neko otoci koliko samo ide (kao ja na primer) a neko presuje kominu da bi iscedio jos vise sire.
Siru otocis u sud stakleni (kao ja) ili drveni ili metalni (inoks) i tu ona polagano vri. Tu sam ja provukao crevo kroz cep i uronio u sud sa vodom da izlazi CO2 a ne ulazi vazduh. Neko i tu ubaci malo vinobrana neko ne.
Kad zavrsi tiha fermentacija, kad prestane da susti sira i da izlazi co2 pretace se vec mlado vino u drugi sud. Neko pretoci odma neko ostavi da se malo stalozi mozda neki dan (kao sto sam uradio ja) ili nedelju ili dve. Pretace se otvoreno, znaci sa vece visine i usz sto vise prskanja (ne po podu nego po sudu) ja sam na primer crevom prvo sa visine otakao u bokale pa bokal sa nekih pola metra visine sipao u vece lonce od prohroma kroz sito pa onda iz lonaca opet kroz levak sa visine u stakleni balon od 50 l 
Mlado vino onda stoji u tom novom sudu dobr ozatvorenom da se izbistri. Ja sam momentalno u toj fazi vino je od pre 2 dana na bistrenju a izvuko sam pri pretakanju jedan bokal koji sam ostavio kuci da se malo smiri i stalozi i zakljucio da je do sada sve funkcionisalo dobro. Imam lepo vino, veoma intezivne arome, prijatne rubin (tamnije) boje i odlicnog ukusa a posto je jos veoma mlado bogami i dobro udara u glavu. planiram da ga drzim nekih 3 nedelje u balonu pa da vidim kako i dali se izbistrilo a sudeci po tome da se za 2 dana u bokalu vec poprilicno izbistrilo, dosta sam optimista

To što rezi je verovatno ugljen dioksid što je i normalno u ovoj fazi i izgubiće se sledećim pretakanjem.To što se bistri je znak da je fermentacija završena a to što je"ne preterano slatko"(???) moguće je da je zbog zaostalog nefermentisanog šećera.Ako je Prokupac zaista imao 24% šećera(mašala!) onda je moguće da nije u potpunosti fermentisala celokupna količina šećera.
Međutim, vina se prema pravilniku o vinu, po slatkoći(količini šećera) dele na suva,polusuva,poluslatka i slatka(sa preko 50 gr. šećera po litru vina).
Zato moram da priznam da ne vidim šta nije u redu ako je drinski dobio recimo polusuvi ili poluslatki Prokupac.
Bitno je da vino nema neku izraženu manu na ukus ili miris(što drinski nije prijavio) i da ga zaštiti vinobranom.

Lozare pitanje da li drinski hoce poluslatko vino. Uz to pogledaj temu o proizvodnji poluslatkih vina,  ne moze se tek tako konstatovati da je vino poluslatko i tako ga ostaviti.

Poenta moje priče je da bi ponovljena fermentacija bila komplikovana iz praktičnih razloga(otakanje,zasejavanje kvascima,ponovno bistrenje).Stekao sam utisak da je čovek spreman i na takvo nešto.Ne zaboravite da, ako mu je količina šećera u grožđu zaista bila oko 24% onda ni količina alkohola koju trenutno ima u vinu nije mala što bi dodatno otežalo rad kvasaca(to je verovatno i prekinulo fermentaciju).Osim toga i fermentacija može da krene u neželjenom pravcu i da bude štetnija po vino nego da ga ostavi takvo kakvo je.
Pošto ni mi ni on ne znamo koliko je ostalo šećera a svaka organoleptička procena je subjektivna, neka sam proceni da li mu se sviđa dobijeni proizvod ili ne.
Ukoliko mu je suviše slatko, neka popravi ukus dodavanjem «limuntusa»(limunske kiseline), što će mu ujedno i stabilizovati vino(ona je antioksidans) i neka drži slobodan SO2 iznad 30 mg/litru(što je ekvivalent dodavanju 12gr vinobrana na 100 litara vina).Do proleća će mu ta količina verovatno pasti na 15-20 mg/l u zavisnosti od broja pretakanja pa će morati da doda još nekih 5-7grama/100 litara negde u proleće pre nego krenu visoke temperature.
Iako bi bilo dobro da se pasterizuje ili da se doda još neki konzervans(vidim da se spominje sorbat na forumu), u nedostatku toga može da proba da održi vino tako što će ga čuvati na nižim temperaturama(što niže to bolje),bez dodira sa vazduhom i sa već pomenutom dozom slobodnog SO2 od 30-35gr/l.
Što se tiče kategorizacije vina po količini šećera nju sam naveo da bih pokazao da zaostatak neprevrelog šećera u vinu nije mana već dozvoljena kategorija.

Priznajem da nisam očekivao da će ispasti dobro, zato nisam svo grožđe cedio, iscedio sam nekih 100kg a preko 200 sam stavio u rakiju iz straha da mi ne propadne jer mi se to desilo prošle godine. Ove godine sam pratio uputstva sa ovog foruma i zahvaljujući vašim savetima sam uspeo da dobijem vino koje mi se baš sviđa.Iskreno sam se oduševio i baš sam se primio na proizvodnju tako da dao Bog zdravlja za dogodine ću da se spremim. Sad mi je žao što nisam napravio više. Zanima me da li bih mogao kojim slučajem u ovom periodu da nađem grožđa da kupim pa da npravim još malo.  Želeo bih da se zahvalim tvorcima ovog foruma i naravno svim korisnicaima i ljudima koji svojm savetima pomažu ostalim da urade dobro posao.

Vlajko nemoj da zalis, to je lepa kolicina vina...
Grozdja ima u prodaji, ali stono iz hladnjaca, vinskog mislim da nema.

Mislim da je kasno za vinsko grozdje.I ako ga ima nije dobrog kvaliteta posle ovolikih kisa.

kad se   zavrsi vrenje( fermetacija)   i  vino odlezi na komini.   posle odredjenog perioda  izvrsis e otaknaje  , pa me zanima  koliko  vino  treba da se ozraci. prvi put , koliko treba da dodje u dodir sa kiseonikom .
koliko sam  ja upoznat  a  pijem  samo vino  iz celog sveta,  vina iz italije francuske,  spanije     su  prilicno oksidirana vina( govorim o starijim vinima koja su odlezala  u hrastovim buradima)  dok  mladja vina koja su za  brzu upotrebu  su bistra  i    kod njih nema oksidacije.

Kako mislis oksidirana?Kako izgledaju,mislim na boju?

mislim   nesto slicno mutno crveneo... poneka boje cigle. nisu bistra   providno crvena kad ih pogledas prema svetlu. ali to sam primetio  iskljucivo  za vina koja su starija i
 koja su odlezala ,

Hoces li malo da pojasnis... koje su godine berbe vina o kojima pricas?

dux neradi se o godini berbe ,, najmanje to bitno!!!
mogu da ti navedem region , vrstu  grozdja,drzavu  , region. isto nece nista da ti znaci ka dnisi probao!!!!
ja sam samo pitao koliko treba da se ozraci  vino  . pri prvom otakanju, odnosno  pri jedinom otakanju od komine?
so se tice degustacije moze da  otvorimo drugu temu , da pricamo o  godini berbe. ( recimo da je neko mladji, i imao je samo  10 godina  kada smo mi stavili dobar   MERLOT   da  sazri? a njemu je potrebno 10 godina da  odlezi da bude  idealan  za pice.) AKO SMEM DA  PRIMETIM  . VI SE VISE OVDE KONCETRISETE NA  POPRAVLJANJE VINA, DODAVANJE KISELINE, , DODAVANJU ZELATINA,  za bistrenje vina ( a moze  i belance od jajeta)  nego na  proizvodnju  dobrog vina.oprostice te mi ako smem da primetim da    ovde nisam procitao nista   dugorocno ?

Ja od svake godine ostavim po 10-15flasa da stoji.Otvoricu ih jednog dana.Ali vino za odlezavanje mora da bude zdravo i sa visokim procentom alkohola,inace od toga nece biti nista.A i sama tema kaze tehnologija proizvodnje i alk.fermentacija.Odlezavanje se ne pominje.Za to treba obezbediti dosta prostora,sudova i adekvatnih uslova.

Hajde, malo duboko udahni par puta, saberi misli i postavi pitanje, po mogućnosti reci i koje dileme imaš jer ponekad kratka pitanja zahtijevaju jako duge odgovore, pogotovo u situaciji kada se onaj ko postavlja pitanje prestavi kao totalni amater. Pri tom ne mislim na napisano:

nego na dio:

i još kad si na normalne i dobronamjerne upite onih koji su htjeli ipak da ti pomognu poćeo da dijeliš lekcije:

Pa "pola pije.." ne znam da li tvoje pitanje zasluzuje odgovor...kao sto kaze bistrica.
Prvo si postavio banalno pitanje o ozracivanju  na sta si mogao da nadjes odgovor na forumu, a onda si poceo da pricas nesto drugo sto smo sale i ja hteli da razjasnimo da li znas  o cemu pricas ili pijes pokvareno vino.
 Zasto nisi otvorio novu temu ne znam, nisam ja pricu zapoceo nego ti.
Drudo odakle ti znas sta je meni bitno , a sta ne.... odgovor dosta govori ne sam za sebe nego i o osobi koja ga daje.

takvu boju jedino porto treba da ima a sto se tice vina sa takvom bojom  braco to ti se zove mrki prelom i to mozes da das tvom sarcu

Darko ja sam hteo jos neke podatke da bih mu to isto rekao...

Ja koliko sam primetio ova tema je "AMATERSKA PROIZVODNJA VINA U KUĆNIM USLOVIMA" i o tome se priča i ljudi koji imaju iskustva pomažu drugima i svi pričamo o problemima koji nastaju prilikom proizvodnje, i uz pomoć svega toga učimo kako se radi. Onda se neko pojavi i priča o Španiji i Francuskoj. Ja mislim da je promašena tema totalno ili je provokacija u pitanju.  Hvala dobronamernim ljudima da pravim savetima, mislim da treba da obratimo pažnju na temu.

Koliko koštaju ta vina iz Francuske i Španije?I kakav im je čep?Granulat ili komad plute?Da li je proba bila iz flaše(koja košta recimo 5-10 Evra sa carinom,prevozom, pakovanjem itd.itd) što opet znači da je vino «ekstra vrhunskog kvaliteta»?Ne bi bilo loše da se malo pojasni.

izvinjavam se  ako sam nekog uvredio  ,i ja bih voleo da znam lepo da      sastavim clanak  kao dioda , darko    i jos poneki ovde.oprostite sto sam  pitao koliko  bi trebalo da se ozraci   crvrno vino ..
pricam o vinima  koje poznajem    , ja nemogu da pricma  o nasim vinima   kad njih nepijem , a  smatram  da bas amateri imaju  priliku d anaprave najbolja vina ,     zato sto   je to mala kolicina i moze da  se   izvrsi odabir   grozdja ,..
LOZAR..  vina su   sva skuplja   od 20  chf i   tacno je porto vina i  bordo vina su izrazito takve boje.   cepovi su original stancovana kora specijalnog hrasta   jedan  cep kosta 1,80 chf,nije mlevena  pluta..   makar odve   u ch    90% vina    bez obzir ana zemlju  odakle dolaze su  zacepljena plasticnim cepovima . a bela vina vecinom   aluminijumskim  zatvaracem.
jos jednom  se iskreno ivinjavam  ... necu  vam smetati u razgovorima. :(

Nadam se «šarac» da ne ideš sa foruma zbog mene!
Hteo sam samo da kažem da na našem tržištu ima mnogo «divči» koje se uvoze bez razloga a u isto vreme imamo mnogo bolja vina koja stižu iz naših vinarija samo što nikad nismo čuli za njih.
 :thumb:

Zaista ne znam čemu tolika "buka" (mada se mogla očekivati i to je jedan od razloga razloga što sam svojevremeno predložio temu -tehnologija i filozofija-) oko ovoga. Pola a pola šarcu... je delimično u pravu jer je zaista za očekivati da merlot star 20-tak godina ima ozbiljne tragove oksidacije i verujte da ja lično ne bih imao posebnu želju da ga konzumiram bez obzira na uslove čuvanja (osim možda da ga probam da vidim "na šta sada to liči") nezavisno od toga kolika mu je "novčana vrednost" (kažem novčana jer "kvalitativna" svakako nije prevelika). Ako se slažemo sa činjenicom da vino od "kvalitetnih sirovina" i u  "dobrim uslovima", svoju punu tehnološku zrelost dostiže za otprilike dve godine, kada se otprilike potpuno stabilizuje i kada verovatno ne bi bilo potrebno vršiti dodatna bistrenja ili dodavanja "koje čega", onda se bistrenja (organskim i neorganskim sredstvima) i "ostale korekcije" koje se primenjuju pre toga ne mogu smatrati postupkom "otklanjanja mana vina" već tehnološkim postupkom koji omogućava da vino bude dobro i pre postizanja prirodne tehnološke zrelosti.

Niko se nije uvredio niti ima razloga za to. Samo o necemu si poceo da pricas , a posle si odustao od toga sa izgovorima.
Yeri nije poenta u tome sto je pola pije u pravu oko oksidacije vina starih 15-20 godina nego sto on to hvali kao kvalitet.
Ono sto je mene interesovalo je da li je to vino izaslo iz vinarije posle 10 godina ili ga je on kupio posle 2-3 godine  pa ga cuvao deset i vise godina u kucnoj atmosferi. To je velika razlika.

Sale koliko dugo cuvas takva vina  i da li ih povremeno koristis?

dux  , iskreno tvoji  bezvredni komentari mi nisu potrebni. potrazicu odgovor kod nekog drugog ko zna.
koliko  treba da se ozraci vino, pri   otakanju od komine'?..   znam da vino i sirce  nije isto , ponekad moze da bude i isto ako se ukiseli,,  secam se bio sam mali  kad smo pravili jabukovo sirce, prilikom otakanja  deda je peo bure na terasu,  ispod creva smo stavljali  cistu novu brezovu metlu,  preko nje smo  crevom pustali sirce da se razlije  kroz grancice metle   i ponovo ga  hvatali u drugo bure.   dali  mozda    pri otakanju vina sa komine moze ili treba da se ucini isto' da bis e dobio bolji kvalitet vina, odnosno  oslobodilo neprijatnih  mirisa.

Dovoljno ga je pri pretakanju,sipati u kofu a zatim tu kofu presuti u bure onako sa visine pri cemu ce se pojaviti dosta pene.Vino ce se lepo prozraciti i osloboditi neprijatnih mirisa.Vino koje sam ostavljao staro je najvise 4 god.Nisam ga jos koristio.Videcemo da li ce vredeti necemu kada ga budem otvorio.

hvala sale.inace   perfektan  merlo   ili   sto nazivaju   GRAND  RESERVE.  je  dobar za konzumirenje  tek  posle 10  godina, vino so je jace  sve duze moze da se  cuva,,
 ako ostavlajs vina    u manjim kolicinama ond aje bolje da ostavljas , u takozvanim magnum flasama one su od 1,5 litara( sve sto je  veca kolicina bolji je  ukus) A mozes i  u flasama od 3 litra.
ako ti je vino slabije recimo 12%  volumena onda  posel 3 godine je  za koriscenje,  on o doduse nece da  se pokvari ali nece ni da bude bolje    ako duze stoji. ( samo ti zauzima mesto)

Sale, od kog grožđa si ove godine pravio crveno vino; posle koliko dana si ga odvojio počev od dana muljanja?

Pravio sam od 70%frankovke i 30%vranca.Nisam brojao koliko dana je proslo, ja to radim po osecaju i nekoj mojoj proceni.Svaki dan promesam i gledam,kada mi izgleda da se vrenje zavrsilo ja ga otocim.

E da nebih citao ponovo sve molio bih... da neko kaže... ali kratko u par redova
Koliko puta, kada, i u kojoj količini se stavlja vinobran u crno vino

Ako je bilo zdravo grozdje 10gr na 100l,opet zavisi i koliko je bilo sumporisano pri muljanju.

Stavlja se pre muljanja 10g na 100kg, i pre svakog pretakanja vina oko 10g na 100l vina

Darkok nisam bas siguran da li se vino sumporise pre ili posle pretakanja. Kod zatvorenog to nema veze ali kod otvorenog mi je logicnije posle. Ako je cilj da se vino oslobodi raznih mirisa cini mi se da se ono sumporisanjem konzervira i teze oslobadja istih. Zato mislim da je pravilnije posle.

zar se otvoreno pretakanje i ne vrsi da bi se oslobodili nepozeljni mirisi?I zar se nece ponovo stvoriti neki mirisi od ponovnog sumporisanja a kako se njega osloboditi kad prestoji zatvoreno pretakanje :scr:

Da radi se da bi se oslobodili nepozeljni mirisi od zaostalog vrenja, taloga, sumporisanja i jos kojecega. Podrazumeva se da je vino oslobodjeno tih mirisa i da nema ponovo potrebe za otvorenim pretakanjem.  Sam vinobran se vremenom gubi pa ne utice na ukus vina. Moje misljenje je da kada se udruze dva - tri faktora nastaju problemi.
 
Ja sam prosle godine imao problem sa mirisom vina na pokvarena jaja koji se nije izgubio ni posle prvog pretakanja, tako da sam isao sa dva otvorena.

Pa Dux sta se desilo posle tog drugog otvorenog pretakanja jesu li se mirisi izgubili i posle koliko vremena si ga uradio u odnosu na prvo otvoreno pretakanje?

Pretakao sam ga posle pet nedelja(redovno) stim sto sam ga nekoliko puta presipao iz kofe u kofu  ne bi li se miris izgubio.

Citat;
Pretakao sam ga posle pet nedelja(redovno) stim sto sam ga nekoliko puta presipao iz kofe u kofu  ne bi li se miris izgubio


dux, u kom smislu redovno?

Vwrovatno je dux pod redovno mislio da posle pet nedelja treba izvršiti prvo pretakanje. I ja sam koristio istu metodu pri prvom pretakanju, presipanja vina iz suda u sud par puta, pa nakon toga u bure. Ovim načinom se oslobodi velika količina CO2 i odstrane strani mirisi ukoliko ih ima.

Ne, nego bas kako sam rekao.   Redovno drugo pretakanje samo ne zatvoreno nego otvoreno.
Inace sam i prvo pretakanje radio sa presipanjem ali se nisam oslobodio mirisa do kraja.

Miris je verovatno nestao,nego je vino jos malo fermentiralo u tom buretu pa se ponovo pojavio miris kvasca.

Ne miris se samo smanjio kod prvog otvorenog pretakanja, ali nije nestao. Taj nivo mirisa mi je ostao do drugog pretakanja.

Jedan od čestih i karakterističnih problema koji se javlja kod obojenih vina koja su fermentirala na kljuku, ili delimično fermentirala na kljuku, je miris na "pokvarena jaja". Jednim dobrim otvorenim pretakanjem posle završene fermentacije se taj problem otkloni. Međutim ako se to nedesi posle prvog otvorenog pretanja-tumbanja, onda treba uraditi još jedno otvoreno pretanje preko bakarne ploče, ili dodavanjem plavog kamena. Pošto neko ima, neko nema bakarnu ploču, vrlo praktično se koristi bakarni kapak od kazana za pečenje rakije, mislim na kazane koji imaju niski kapak i koji se skida. Dobo se opere sodom bikarbonom iznutra i okrene se naopako, tako da dobijemo jedan veliki bakarni levak, u njega pod mlazom ili kofom sipamo vino i ono odlazi preko priključka za lulu u prihvati sud ili neku kacu. Posle par dana miris se potpuno izgubi. Obavezno je preventivno sumporisanje vina pre pretakanja sa 10gr vinobrana na 100 litara vina.

Pa resilo se i bez bakra.

(http://img692.imageshack.us/img692/3631/img5060k.jpg)
(http://img502.imageshack.us/img502/9370/img5059.jpg)

Evo mog prvenca, 100kila hamburga, 50 kila prokupca, drzano na kljuku 7 dana posle otoceno u staklen balon gde je tiho fermentisalo, pa pre 2 nedelje izvrseno otvoreno pretakanje.
Mislim da se dobro isbistrilo, mozda sledece nedelje da mu ucinim jos jedno (zatvoreno) pretakanje.
Aroma bogata, ukus odlican veoma pitko, sveze ali i jako. Veoma veoma zadovoljan rezultatom!
Prvi put u zivotu pravim vino i sve sto znam o tome, naucio sam ovde na forumu.
Jedino zalim sto nisam napravio vise, ovako malo zaplacem posle svakog ispijenog bokala.

Alal ti majstore za boju!

Pozdrav svima.Pre neki dan sam se vratio sa sl.puta po Kini.Jedva docekah da se vratim i da vidim kakvo mi je vino ( crveno).Prezadovoljan sam sa ukusom i bojom ali koliko vidim nema jacinu.da li je razlog sto na pocetku sve price nisam stavio vinski kvasac u kljuk ( kominu).jos jedan problem koji vidim da je moguc je to sto mi je prostorija u kojoj mi stoji vino dosta hladna ( oko 5 C ).Po mom ukusu vino ima slast a kiseline su minimalne.Da li postoji mogucnost da mi vino zbog temperature nemoze da zavrsi potpunu fermentaciju.Sve sam uradio po propisima tj. onako kako ste me savetovali.Probusio sam poklopac na mom cuvenom polipropilenskom buretu i stavio vranje.Ono jos uvek stoji ali nema mehurica.Sta vi mislite.Podsecam da su ukus,miris i boja fantasticni s` obzirom da sam pravio vino od raznih sorti pa sam tako dobio prelepo "domace vino" koje nema jacunu tj.neradi ljudi.Popio sam 4 case i nista. :scr:

Popij 8 i ne sekiraj se ;D

Koliko si secera imao u siri? Ako to znas onda orjentaciono znas i koliko alkohola mozes ocekivati u vinu...

Ako se oseca slast,verovatno da ti zbog temperature nije sav secer prevreo u alkohol.

Nisam imao sa cime da izmerim kolicinu secera tako da nemam taj podatak.Naravno da cu se za sledecu godinu mnogo bolje pripremiti i kupiti sve merne instrumente.Nego da Vas jos nesto pitam:" da li je pametno da bure preselim u topliju prostoriju pa da vidim sta ce se onda desiti.Verujte mi da ima ukus bozulea a i boja mu rubin crvena.Samo sto ne radi ( a sto onda da ga pijem kada nemogu da se opijem) ::)
Bilo kako bilo ja Vam se zahvaljujem svima Vama koji ste mi pomogli da napravim svoj prvenac.Toliko sam se primio na svu ovu pricu da nemogu da sacekam sledecu berbu i novo pravljenje Vina.
Hvala Vam

rajo, ja ga sada ne bih pomerao u drugu prostoriju, sa drugacijim uslovima (temperatura, vlaznost).duzim odlezavanjem u kvalitetnoj posudi (npr staklo) dobice jos jacine. mozda neces imati jacinu preko 11,5, ali odlezavanjem ce biti za nijansu jace.

Tako sam i misli Dzingis kan.Mislim da sam ga dovoljno dobro zastitio ( vinobranom ) da moze bez problema da odlezi do proleca u buretu ( polipropilen ).Jedino neznam da li da mu ostavim vranje ili da stavim plivajuci poklopac i da ga zalijem uljem.Po meni vino je zasticeno jer vazduh nemoze da ulazi a i ako jos nije zavrsilo previranje onda ce preko vranja moci da odise.Jedino sto bih uradio to je sledece.Oblozio bih bure sa stiroporom da slucajno preko zime ne zmrzne.Prostorija u kojoj drzim vino je stara kuca od cerpica pa vrata ni prozori ne dihtuju bas kako treba.Kuca je stara preko 80 god.Planiram na prolece da je malo restauriram.
Eto,tako ja razmisljam :scr:

rajo, ja bih uradio ovako:skinuo bih vranj,a stavio plivajuci poklopac i parafinsko ulje.na vrh bureta poklopac (ako je zbog vranja napravljen otvor, taj otvor bi s necim zatvorio).ne bih oblagao bure sa stiroporom, hladnoca vinu nece skoditi, vec naprotiv, i  nemoj da se radujes nekom novom "disanju" i vrenju. to sto si napravio napravio si, popij ga sa tim kvalitetom koji si dobio. svaki naknadni novi kvalitet je diskutabilan.

rajo, sacekaj jos neki savet, pa onda medju dva tri saveta osmisli resenje za svoj problem

Za Raju pitanje:
Dali ti vino na ukusu sladni, nisam pročitao, ili nisam video taj podatak, ovaj drugi da "nevata", to sam pročitao. Ako je vino slatkasto na ukusu, znači da nije prevrelo do kraja, pa zato i nema veliku količinu alkohola. Ali ako vino ima krakterističan ukus vina bez doze slatkoće, onda nema šta da se čeka, više alkohola se nemože stvoriti.

Braco moja,po mom ukusu ono jos uvek malo sladi,to je minimalno ali mi daje nadu da jos nije zavrsilo sa fermentacijom.Zasto? evo objasnjenja:kada sam otocio vino od kljukja pre odprilike 40 dana,tada sam u jednu flasu od vode sipao oko 1L i odneo kuci u BG,kako bi pokazao prijateljima sta sam dobio.To Vino u flasi sam svaki dan otvarao i zatvarao kako bi oslobodio CO2.Cak i dok sam bio u Kini moja zena je imala zadatak da to isto radi u mom odsustvu.Kada sam se vratio prosle nedelje otisao sam u selo i tamo pio na slavi moga Ujaka nase vino.Tada smo konstatatovali da je sve vrlo korektno sem toga sto nehvata.Setih se flase kod kuce i probah to Vino,kad ono razlika,ono je imalo lepsi ukus i naglasenije kiseline kao i jacinu.Nije to neznam kolika razlika ali je taj 1L vina ipak imao vecu snagu od onog iz bureta.Tako sam dosao do zakljucka da je problem u temperaturi.Bilo kako bilo za pocetak sam veoma zadovoljan.Ja cu za moju slavu Sv.Nikola savakako posluziti goste sa mojim prvencem pa oni neka odluce sta ce piti.Naravno da mi je kucna vinoteka puna sto italijanskih tako i spanskih vina.Ja licno obozavam Vina sa severa Italije i to onog kraja oko Trsta i Venecije.Eto to je to sto se tice mojeg crvenog domaceg vina.Ja cu vas i sada poslusati jer ja nemam nikog drugog po tom pita

(http://img96.imageshack.us/img96/4494/ghfhjgfjhg.jpg)

Zao mi je sto ne mogu internetom poslati i ukus i aromu vina, mogu samo da kazem da je odlicno.
I dogodine cu po istom "receptu" i na isti nacin ponoviti sa nadom da cu opet dobiti ovakjo dobro vino. Jedino cu povecati kolicinu.
Hvala svima na savetima i korisnim informacijama!

Ove godine sam u vranac ubacio drveni čips, srednje nagoreli. Išao sam na promer na 50l vina 100g čipsa. Čips je bio u vinu 4 nedelje i mogu reći da su rezultati više nego dobri. Oseti se, pored mirisa grožđa i aroma nagorelog rasta. Kao procorde. Ovo je bio eksperiment, tako da ću sledeće godine ići na veće količine.

Dragi moji Vinari!
Imam jednu veliku dilemu, da li neko zna da mi objasni šta se dešava sa metil alkoholom prilikom proizvodnje vina?

Pa tu je, nedešava se ništa, prisutan je, ima ga. Ali se mora shvatiti i još jedna dimenzija toga, kada se to isto vino destiliše, koncentracija se povećava u jednom litru destilata i do sedam puta više, ako se neizdvaja.

Nov sam na forumu (upravo sma se registrovao) izuzetno me zanimaju iskustva iskusnijih vinara i price su sjajne. Interesuje me kako izvesti radnju tretirati grozdje vinobranom pre muljanja. Recimo posto nemem svoj vinograd vec grozdje kupujem kod coveka koji se bavi vinogradarsvom iz knjazevca i on meni lepo u plasticne dzakove spakuje grozdje ja ga odnesem i kako to onda ide tretiranje sa vinobranom?

Jednostavno, pri muljanju grozdja dodas vinobran. Ako ne radis sa  selekcionisanim kvascima ne bih ti preporucio dodavanje vinobrana.

Zamoli ga da ti grozdje pakuje u gajbice jer je mnogo bolje,ne ostecuje se zrno do trenutka muljanja.Kada izmuljas grozdje na 100 kg.grozdja sipas 10gr.vinobrana. i to je to.

Poslusaj saleta, grozdje se gnjeci u vrecama i fermentacija pocne jos u transportu sto je lose, posenbo ako proizvodis belo vino. Insistiraj na tome da ti grozdje isporucuje u gajbicama, ako ih on nema ti ih nabavi i odnesi mu da bere u njih...
Dux, zasto da ne dodaje vinobran ako ne koristi seklekcionisane kvasce?
Vinobran se mora dodavati u svakom slucaju a narocito ako fermentacija ide sa divljom mikroflorom odnosno bez dodatka selekcionisane kulture. Sumporisanje je jedini nacin da iz procesa iskljucis "lose" sojeve kvasaca koji fermenraciju vode u nepozeljnom smeru...

Doduse Branislav nije rekao o kom se grozdju radi.  O tome smo pricali i ranije. Misljenja sam da za crno vino nije potrbno dodavati vinobran u kljuk.  

        Po ovome sto kazes selekcionisani kvasci nisu ni potrebni.

Dodavanje vinobrana bez selekcionisanih kvasaca moze da napravi vise stete nego koristi.

Bolje reci nisu neophodni ali su pozeljni jer je ishod fermentacije izvesniji...
I ako dodas selekcionisane kvasce ne znaci da su divlji, nepozeljni kvasci, sa grozdja eliminisani iz procesa. Nisu, ali je zato tu SO₂ koji ih zakoci u startu! Kada u siri koja fermentise nastane vise od 4% alkohola onda ih taj nastali alkohol definitivno iskljucuje iz procesa.. Konkretno, pricam o kvascu Kloeckera apiculata koji je nepozeljan i srecom mnogo osetljiviji na SO₂ i alkohol od pozeljnog kvasca Saccharomyces cerevisiae


Ovo uopste necu komentarisati...

izvesniji ishod u kom smislu?

U smislu boljeg iskoriscenja secera, smanjenja mogucnosti obrazovanja nepozeljnih materija u toku fermentacije, pravilnijeg toka fermentacije itd.
Sa druge strane upotreba selekcionisanih kvasaca dovodi do uniformisanosti senzornih karakteristika vina odnosno sva vina pocinu medjusobno da lice - tako bar kazu strucnjaci.
U svakom slucaju nije tacno da ne treba dodavati vinobran kada se ne koriste selekcionisani kvasci. Bez SO₂ je tesko napraviti dobro vino a njegovo cuvanje je jos teze. Oksidacija, mrki prelom, ciknulost i da ne nabrajam dalje...

Bas se kod dodavanja samo vinobrana cesce javljaju nepozeljne materije u toku vrenja- miris pokvarena jaja.
Pravilan tok fermentacije- ona je usporena cak zna i da ne krene ili da krene sa zakasnjenjem i to sporo.

Valjda si pio kupovna vina, sva lice ko jaje jajetu.

Trece  necu da komentarisem. Pricao si o cuvanju i nezi vina a ne o pravljenju, o tome nije ni bila rec ili si mislio malo da "pojacas" argumente.

Duxe, vec pet-sest postova me prosto primoravas da ti kazem da pricas gluposti a ja se sve suzdrzavam 8:)
Pokvarena jaja - taj miris nastaje (izmedju ostalog) kada u vino dospe elementarni sumpor! Sumpor u vinobranu nije u elementarnom stanju vec je vezan, kao kalijum metabislulfit i apsolutno nikakve veze nema pojavom tog mirisa koji pominjes.
Usporena fermentacija - to je tacno ali ta faza traje vrlo kratko i nakon nje fermentacija tece bez problema. Ako je i dalje usporena onda to nema veze sa dodatim vinobranom vec necim drugim...
Nisam "pojacavao argumente" vec samo rekao cinjenicu - bez vinobrana je tesko proizvesti vino a jos ga je teze ocuvati.

Administratore svaka cast na kulturi.

Ja ovo pricam iz iskustva, a i neki drugi su o tome pesali ali su pobegli sa sajta posto se svako drugcije misljenje "cascava" na ovakav nacin.

Neka predavanja mogu da se procitaju na sajtu podrum.

Miris na pokvarena jaja se javlja i kada se vino dugo drzi na grubom talogu,nastaje i od talozenja uginulih kvasaca.Pretakanjem na vreme se to izbegava.Vinobran je obavezan u proizvodnji kako crvenog,tako i belog vina.Selekcionisanih kvasaca ima puno vrsta pa malo obratite paznju pri kupovini,nemojte uvek kupovati jedne iste.Kretanje fermentacije u mnogome zavisi od temperature a ne od kvasaca.Divlji kvasci takodje ucestvuju u fermentaciji ali koriscenjem vinobrana oni se "sokiraju" i time selekcionisani dobijaju na vremenu da se razviju.

Dodao sam 10gr vinobrana u kljuk
Dodao sam 10gr vinobrana 4 dana pre odvajanja od grubog taloga
Dodao sam 10gr vinobrana par dana pre prvog pretakanja
Sada pijem to vino i voleo bih da ga posaljem nekom brzom postom da kaze sta stvarno iskreno misli o njemu
Nikad vino koje je pravio moj otac a sada i ja nije smrdelo na pokvarena jaja niti ce se to ikada desiti
Inace od kad znam za sebe pijem vino, prvo pijanstvo mi je bilo od spricera
I jos nesto, imam tu privilegiju da spavam na burici jer  mi je podrum ukopan ispod kuce
Hvala ovom forumu za sve sto sam dodao saznanja uz veliko iskustvo mog oca koji je zavrsio vocarsko-vinogradarski smer u Aleksandrovcu
I sledece godine uzimam frankovku a probacu i merlo da vidim kako ce i ono da me radi
Muka mi je vise od filozofa i filozofiranja

Merlo je jos bolji,neces se pokajati,samo mu dodaj malo nekog grozdja koje ima vise kiselina posto ih merlo nema bas mnogo.

Eto ga sad ::)

Koga sam ja to "pocastio", u ovih hiljadu i nesto postova koje sam napisao, zato sto misli drugacije od mene? Ako jesam neka se javi i citara taj post!
Jednom prilikom sam, u diskusiji sa bistricom, branio pogresan stav jer sam u startu krenuo od pogresne pretpostvake. Bistrica me demantovao cinjenicama i ja mu se javno izvinio!
Ako i ti to uradis i dokazes mi da je SO₂ stetan za vino ako se ne koriste selekcionisani kvasci i tebi cu se javno izviniti, nije nikakav problem...

Ziva istina i nepokolebljiva cinjenica.


Takodje ziva istina i nepokolebljiva cinjenica.

Nisam do sada cedio vino u skorijoj  buducnosti iman nameru da krenem ali bez ambicija za nekom velikom produkcijon nego samo za licnu upotrebu i zato pratim forum. Do sada sam pravio samo rakije i mislim  veoma uspesno (znam da to nije tema) kazem samo se inormisem za neko dogledno vreme kada krenem da ga cedim. Sto se tice vinobrana nemem iskustva ali bar po pricama na forumu mislim da je neophodan bez obzira da li se koriste "pitomi" selekcionisani kvasci ili se pusti da to "divlji" odrade.

Konkretno me je zanimalo upotreba inoxa u proizvodnji dosta o tome je pisano sve mi je jasno tako da o tome nemam neko konkretno pitanje mozda samo omaterijalu od koga se prave inox posude negde sam procitao da neke mislim uvezene iz italije su rekao bih sumnjivog kvaliteta.

Bilo je reci o plasticnim posudama iz italije.Inox je dobar ali ga treba pravilno koristiti,tj.ne stavljati vinobran na plivajuci poklopac jer moze doci do korozije.

Nemam nameru nasiroko da pisem. U svakom slucaju vredjanje je nedopustivo pogotovu za nesto sto i nije obavezno u tehnoloskom procesu, pogotovo od admina.

Cvele ako mogu jos malo da "filozofiram" o onome sto si napisao, pijes vino koje je puno sumpora tj. ne oseca se nista drugo.   Odvoj neku kolicinu koju ces da koristis i preskoci sumporisanje.

Dobro onda, da ne tupimo dalje, ne moras mi nista dokazivati i usput ti se izvinjavam za uvredu...

Ok....   

Od količine vinobrana koji se dodaje vinu 1/4 odlazi na slobodan SO2 a 1/4 na vezani SO2(od ovog drugog nas boli glava ako ga ima u višku).Ovaj odnos 1:1 se uzima u praksi mada nije idealan.
To znači da ako dodate oko 30-40gr.vinobrana na 100 litara vina (ukupno u toku sazrevanja i čuvanja) imaćete približno 75-100mg vezanog SO2/litru vina(to je sigurno jer se on ne gubi) i trebalo bi u svakom trenutku vino da ima još 30-35gr.slobodnog SO2 što zajedno čini između 100-135 mg.ukupnog SO2/litru vina što se kreće u nekim dozvoljenim okvirima.Ovo je idealna situacija.Ako vam grožđe ima botritisa onda je gubitak slobodnog SO2(vezivanjem u vinu) veći pa ćete dodati i veće količine vinobrana.
Vinobran nije „hemija“ već konzervans a ko misli da će isključivanjem vinobrana iz proizvodnje vina manje da se „truje“ nek ide u porodicu „Bistrih potoka“ pa nek živi od onoga što sam proizvede jer praktično da nema namirnice koja u sebi ne sadrži konzervans.

Potpuno tacno uz male korekcije.
Slobodni SO2 cini 1/4, a vezani 3/4, tj. nisu u odnosu 1:1
Vezani se javlja u obliku sumporaste kiseline H2SO3 jer reaguje sa vodom i vezuje se za mnoge elemente u vinu.

Ako slobodnog ima vise od 40mg/L u trenutku konzumiranja to vec nevalja.

Red je da se javim posle duzeg vremena.Kako sam sa Vama podelio sva moja osecanja i iskustva tako i sada osecam da treba da vam saopstim konacni rezultat kvaliteta crvenog vina koje sam sam ( uz boziju pomoc ) napravio ove godine.Sada je to pravo domace vino koje ima tako dobru aromu da sam ja jednom recju odusevljen.Nije sto je moje ali je fenomenalno.Zelim da vam se zahvalim na neizmernoj pomoci i pre svega da vas pohvalim da jos nisam sreo ljude kao sto ste vi ( svi sa foruma),jednom recju , ljudi bez sujete sto se malo ko danas moze podiciti sa tom osobinom.Hvala Vam

kasnim sa pojašnjenjem ali kraj je godine,popisi i ostalo...
malo da citiram sebe:
"Od količine vinobrana koji se dodaje vinu 1/4 odlazi na slobodan SO2 a 1/4 na vezani SO2(od ovog drugog nas boli glava ako ga ima u višku).Ovaj odnos 1:1 se uzima u praksi mada nije idealan."
Na ovaj način se prave norme sumporisanja vina u praksi i mogu da potpišem da je tako jer je milion puta provereno.Znači ako dodate 100mg vinobrana/litru vina(ekvivalent 10gr/100lit.), samo 50-55mg vam predstavlja aktivni deo(SO2) a od toga polovina se veže a druga polovina ostaje slobodna i štiti vino(2 x 25mg/litru).
U toku odležavanja vina deo slobodnog SO2 se gubi, nešto malo prilikom pretakanja ali najveći deo vezivanjem.Vezani ostaje u vinu i njegova količina se postepeno povećava.Da bismo održali količinu slobodnog SO2 u vinu na željenom nivou ponovo dodajemo vinobran i ponovo se jedan deo vezuje a jedan deo ostaje slobodan i postepeno se gubi itd.
Ako se pogleda računica dalje u tekstu:
"... imaćete približno 75-100mg vezanog SO2/litru vina(to je sigurno jer se on ne gubi) i trebalo bi u svakom trenutku vino da ima još 30-35gr.slobodnog SO2 što zajedno čini između 100-135 mg.ukupnog SO2/litru vina..."
vidi se da pomenute količine vezanog i slobodnog SO2 stoje u približnom odnosu 3:1.
Međutim količina vezanog SO2 je često i veća pogotovu kod vina od trulog grožđa pa je odnos još više na štetu slobodnog SO2 ( 5-6:1 pa i više), pogotovu ako dođe do presumporisanja u početnoj fazi.

Sada si bio konkretniji jer si u postu od 20.dec posle prve recenice koju si citirao tumacio ono drugo sa :" To znaci da ako dodate" itd. sto nije bilo tumacenje prve jer se matematicki gubio veliki deo.  Sada je ok.  
Koliko sam kod Jovica procitao po jugoslovenskim propisima je bilo dozvoljeno 400mg ukupno od cega 40 mg slobodnog SO2.
Ne znam koliko je sada kod nas ali sam na jednom hrvatskom sajtu video da je kod njih dozvoljeno 200 ukupno od cega 20 slobodno.

Susretao sam ljude koji su nakon muljanja dodavali male kolicine secera, rastopljene u mlakoj vodi, u siru nakon muljanja. Secer se kretao oko 4% od kolicine grozdja a voda oko 8-10%.
Zanima me da li je neko od vas radio nesto slicno i vase misljenje o ovim potezima?
Za secer mi je do nekle i jasno(popravka sadrzaja secera za jaca vina) al za vodu nemam predstavu cemu sluzi :scr:

Brže se rastvara šećer u vodi nego u širi.Ko nema živce da muti šećer dok se ne rastvori u širi razmuti ga u malo vode i sune u kacu.

A kako to utice na kvalitet vina???
Da li ce voda da razblazi vino pa da poslije bude rijetko??

Naravno da razblažuje i da ne utiče dobro.Šećer se meša sa širom ne sa vodom.Mada mnogi praktikuju da umešaju šećer i vodu računajući da neće mnogo poremetiti odnos.Ali 4-5kg šećera u 8-10lit. vode predstavlja dodatnih 12-15 %(količinski gledano) na 100 litara šire ili još gore kljuka.(1 kg. šećera zauzima približno 0,6 litara)

Jel moze neko da mi detaljnije objasni postupak bistrenja vina zelatinom(koji zelatin, koliko, kad, postupak rastvaranja)?

Prelistaj teme u forumu "Nega vina", tamo imas objasnjeno sve sto ti treba...
Ako nude nekih nejasnoca pitaj ;)

Koji vremenki period je preporuceno drzati crveno vino/vranac u inoxu sa plivajucim poklopcem i parafinom prije flasiranja.
Inox se nalazi u podrumu koji nije podrum, ali je prilicno dobro izolovan, a jedna strana je ukopana.

Mozes ga drzati u inoxu sve do flasiranja uz redovna pretakanja. Ne bi trebalo da flasiras pre aprila.

Hvala Dux, a sta je bolje za vino. flasa ili inox

Nije u pitanju staklo ili inox, nego velicina, zbog zrenja. Bolje je da sazreva u vecim sudovima. Ja vino flasiram posle godinu dana, mnoge vinarije jos kasnije.

Imao bih nekoliko pitanja za sad . Imam manju kolicinu crnog grozdja , mislim da je upitanju prokupac i tamljanika pa me sada interesuje da li je obavezno stavljati vinobran pred muljanje grozdja i zasto se to radi .

Obavezno je stavljanje vinobrana, jer on sprečava kvarenje vina (da se ne ukiseli, oksidira,...). To je samo prva tura vinobrana, ima ih još i o tome je ranije dosta pisano.

a kada se stavlja sledeci put vinobran 

pre pretakanja vina...

 :(g

nov sam drugi put radim sve ovo, ali izgleda nemam pojma. Pomagajte. Izmuljao sam groždje, ostavio u bure i nakon tri dana procedio, zatim sam dodao vinobran 10g/100l i šećer 3kg/100l. To sam nakon dva dana procedio ponovo i sad ga pretačem svaki dan dok ne dobijem bistro vino. Gde sam sve pogrešio?

brate mili... kreni od prvog posta i videces gde si pogresio,sto se mene tice sve si pogresio

:doh:
Nevjerojatno mi je da ljudi koji nemaju iskustva krenu praviti vino, a da se PRIJE malo ne raspitaju ili prouce. U 99% slucajeva pitaju nakon sto se zajebu  ::)

Kao sto su neki vec rekli imas dosta gresaka u postupku ::)
Za pocetak prestani da ga pretaces svaki dan jer se tako nece nikada izbistriti. Pusti ga da prefermentise do kraja a u medjuvremenu procitaj ovu temu od pocetka i pitaj ako nesto nije jasno pa ce neko pojasniti ;)

nisam mnogo toga dobio par litara, tek da probam i to neko neznam ni koje groždje. Samo radi probe. Moje groždje još nije počelo radjati, pa bih da naučim bar nešto do prvog roda. Inače ta način sam pročitao prošle godine na nekom forumu. Pokušavao sam i prošle godine ali drugačije. Registrovao sam se tek pošto sam čitao ovu temu, ali ima dosta nekih termina koje uopšte nerazumem. Ali dobro, pomalo i kapiram.

Koje termine ne razumes?
Ajde kazi pa da razjasnimo 8:)

 e prokislo mi onih nekoliko litara. Shvatio sam onaj prvi deo dok se ne odvoji kljuk, zatim se fermentacija nastavlja. Kako da znam kad je kraj fermentacije?

Pozdrav iz Podgorice  :)

Uz pomoc ljudi sa ovog foruma proslogodisnje vino mi je bilo vrhunsko i nisam previse subjektivan jer su mi to rekli i svi oni koji su ga probali, pa se ovom prilikom zahvaljujem na pomoci  :thumb:
Moram napomenuti za one koji su kao i ja pocetnici u  ovom da se neobeshrabruju ukoliko nemaju svu potrebnu opremu i i sredstva jer prosle godine ni ja nijesam ispostovao bas svu proceduru a vino je bilo super , ali bilo je super najvise iz razloga sto je grozdje bilo zdravo , sa velikim procentom secera i odabrano . Tako da smatram da je osnovni preduslov za vrhunsko vino , dobro i zdravo grozdje.

Kako je Peca negdje rekao ljudi se prego godine zarade sa nekim drugim stvarima pa zaborave sto su radili prosle godine sa vinom. Ja nije da sam zaboravio nego sam se pojacao sa opremom, kvalitetna muljaca, Inox posude... i sad mi treba mala pomoc .

Vinobran se nije stavljao prilikom muljanja , vino je bilo na tropu 7 dana i nakon toga se slilo u Inox posudu skoro punu do vrha , na istu je postavljen poklopac ali ne padajuci nego obican , znam da je trebalo staviti i "VRANJ" ali da budem iskren ja sam prvi put za tu spravu cuo na ovom forumu i ne znam ni  kako izgleda ni sto je to ni ima li toga da se kupi kod nas. Interesuje me koliko da cekam da se zavrsi tiha fermentacija ( od branja proslo 15 dana)  i  kada da prelijem vino ?

Unaprijed Hvala .

O kom vinu se radi? Pretpostavljam o nekom crnom cim je bilo 7 dana na tropu.
Treba se dodati barem 5g/100l vinobrana, al nema veze sad je kasno.
Tiho vrenje traje dok god osjetis pod jezikom da te pecka CO₂.
Vranj - vrenjača -->google.com ;)
To je must have za kipnju tak da ne znam kak si imao vrhunsko vino prosle godine. Ocito ipak subjektivno jer vrhunsko vino podrazumijeva mnoge stvari koje se ne spominju na ovom forumu, a konacna je ocjena nadleznog tijela.
Svakom je njegovo vino vrhunsko..

Radi se o grozdju vrste VRANAC. Mene je interesovalo koliko tiha fermentacija traje vremenski okvirno od do dana.
Sto se tice vranja ovdje koliko ja znam niko to ne koristi ili barem nije u proslosti a svi znamo kakva su crna vina sa ovog podrucja , vjerovatno da se sa koriscenjem istog unaprijedi sam postupak pravljenja vina i ja cu pristupiti istom , samo sto idemo postupno tek sam od prosle godine poceo da se bavim sa ovim, prosle godine nisam imao ni pola opreme koju sad imam i idem korak po korak .

A vjeruj da je vino bilo vrhunsko a kad kazem vrhunsko mislim u domenu domacih -amaterskih vina i jedini sud koji je tu uzet u obzir su komentari ljudi koji su to vino probali , a svakako da ukoliko bi neko nadlezno tijelo vrsilo provjeru vina da ono vjerovattno nebi dobilo takvu ocjenu.


 

Ma vrenjaca ti je u principu jednosmjerni ventil koji propusta izlaz CO₂ tijekom vrenja, a ne propusta ulaz zraka u bacvu. Zato se u nju stavlja voda. A time takodjer kontroliras do kad ti traje vrenje.
Ne mozes sa sigurnoscu reci koliko dugo traje tiho vrenje jer je za svaku bacvu to drugacije. Probavaj, slusaj. ;)

OK . Hvala  na pomoci!  :thumb:

Tinjak ja ga drzim oko cetiri nedelje ali je meni prevreo kompletan secer na komini iliti tropu kako ti kazes.Ja ga skidam sa komine posle 12 -14 dana.

evo imam jeno pitanje

htio bim istaložiti mošt prije fermentacije ali nemam nikakve tehnologije osim leda enzima za bistrenje bentonita i sumpora dali mi možete podrobnije proces obijasniti

Sira ili most se talozi pre fermentacije kod proizvodnje belih vina tako da si promasio temu ali nema veze...


Ne postoji nista vise od ovoga sto si nabrojao. Sumporisanje je obavezno i mozes dodati jos 70-80 grama bentonita na 100 l sire, pustis 24h da se istalozi pa odlijes siru sa taloga i dodas kvasce.

zdravo svima samo da vas pozdravim ja sam novi clan moram da vas pohvalim izvrsan forum
ovo mi je druga godina kako pravim amaterski crveno vino sorte vranac ali za razliku od prosle godine sad ostavicu da fermentira pomocu vranj
evo odkad sam izmuljao grozdje sutra ce biti peti dan i planiram da odvojim smesu od kominje u plasticno bure i stavim kapak vranj i ostavim tako da fermentira dok ne prestane da kljokoti (nadam se da tako ce biti) samo sam pogresio sto nisam stavio vinobran kad sam muljao pa sad pitam jel da stavim kad prekine fermentirati nadam se nakon 21 dan ili da ne stavim uopce
pozdrav svima

Stavi kad prekine fermentirati. U suprotnom ce ti oksidirati.

ok hvala ali reci mi jos samo kad trebam da pretocim kad prestane fermentirati stavim vinobran sacekam koji dan i mogu da pretocim ili....

Kad prestane fermentirati, dodas vinobran. Nakon 7-14 dana pretaces

veliki pozdrav za koshpu svakome izadje u susret sa odgovorima.kada bi se ovde ocenjivalo na trudu vec bi dobio veliku nagradu i ocenu

Hvala. Ali izadjem svakome ko postavi pitanje na ciji odgovor ja nisam naisao na ovom forumu i prenosim iskustva koja sam stekao kod sebe u podrumu. Vecini je to dosta..

hvala puno juce sam odelio i stavio vranj sad samo cekam da prevri cujemo se.....

Imam i ja jedno pitanje. U vinogradu imam cca 350-400 kg grozdja sorti prokupac, frankovka i vranac. Pri tome je vranca veoma malo.
Imam dvije solucije i ne znam za koju da se odlucim.
Volio bih da imam vino malo tamnije boje (znam da sa ovim sortama ne mogu dobiti crno). Zanima me da li ce pomoci ako kupim jos 100 kg vranca...
I, ako to uradim, poslije koliko dana da vrsim cijedjenje???
smijem li ove sorte drzati 5-8 dana kao sto se preporucuje za crna vina ili se moram drzati recepture za ruzicasta vina (12-48 sati)...
Hoce li prokupac i frankovka (ako drzim 5-8 dana) da mi vino naprave oporim i neharmonicnim???

Vranac bi definitivno popravio boju. Maceriraj 7 dana i onda spresaj. Nece bit oporo..

Postovanje,

I pozdrav iz Boke Kotorske  :)

Odnedavno citam ovaj forum u cilju pripreme pravljenja vina ,prvenstveno crvenog. Prethodnih godina sam pravio manje kolicine uglavnom bijelog vina , mahom kombinacija smederevke, i domacih svakakvih sorti.

Da se predstavim:
Kupio sam 1350 kg vranca, makedonskog, secera je imao na muljanju jednim mostomjerom blizu 20 , drugim nesto preko 20% .
Izmuljano , dodat vinobran odmah u nesto manjoj kolicini je je grozdje bilo izuzetno zdravo a ja jos uvijek imam rezerve prema hemiji pa makar to bio i vinobran. Danas je peti dan kako vri, uz povremena mijesanja, tj, sabijanje povrsinskog dijela prema dolje, za sad ide sasvim dobro, vri, cujem kako susti, kad otkrijem trop(kljuk) ono sasvim lijepo ispusta  baloncice , da tako kažem. Danas sam odlio pola litre da ga probam, crno je, gusto i dosta slatko jos. Povjerio sam mostomjerom prema preporukama sa foruma, ima oko 16,5 %. 

S obzirom da je komsija odlio nakon pet dana vino isto od vranca, (mada ranije kupljenog) koje bilo puno manje slatko
trebam li sto da se brinem ili da prepustim da to ide kako ide?

Drugo,

Svaka cast za forum , posebno za diodu i pecu :thumb:

 I nakon toliko procitanog, prostudiranog, izdvajam ovdje rijeci amatera, koje su  mi najbolje legle i koje cu sa zadovoljstovom dalje da prenosim:

 

Pozdrav svim clanovima foruma. Vec sam dugo vremena proveo na forumu i nadam se da sam nesto naucio sto cemo uskoro i videti posto sam odlucio da ove godine napravim svoj prvenac. Spremio sam podrum kupio sudove i ostala je dilema koje grozdje uzeti. Preferiramo jaca suva crna vina za sta bi dobar bio vranac, e sada vidim da su ga mnogi mesali (kupirali) sa nekim drugim sortama (prokupac, frankovka). Voleo bi da mi neko da savet sta s cime ide i u kom procentu. Unapred hvala!

E moj Djenka to po meni ne moze da ti se kaze vec se to radi po svom ukusu.Ja licno radim kupazu sa frankovkom i meni se svidja.Pokusaj samostalno da odredis stil svog vina i nacices odgovarajucu kupazu bez problema.

Jasno mi je da je to individualno, svako ima svoj ukus, nego sam hteo cisto da prodiskutujem o tome sta daje koja sorta grozdja(boju, jacinu, suvocu). Ps u kom procentu si mesao vranac i frankovku. Hvala!

"Suvoca" ne dolazi od vrste grozdja.Suvo vino je ono koje prevri do kraja.Znaci sav secer fermentacijom prelazi u alkohol.Vranac ima dobru obojenost.

Borrise nemoj dabrines nista mozes da ostavis da ti prevri komplet na komini ili da posle sedam osam dana otaces i skidas sa komine i da ti ostatak vrenja izvrsi u buretu.Biraj.

Moja kupaza vranca i frankovke je otprilike 80-20%.Meni licno frankovka daje svezinu vrncu i pitkost dok je za  boju  i strukturu vina zaduzen vranac.Od ostalih sorti koje su po meni interesantne za kupazu je merlo koji ima vocne arome.Licno ne bi isao na kupazu vranac -prokupac.Ti verovatno znas da plantazin vranac ide u kupazu sa kratosijom.Dosta kupaza koje sam probao bio je vranac-hamburg,ali za mene je to nemoguca misija.

zdravo svima. ja sam iz Makedonije i sam novi u vino proizvodnji. Danas sam kupio 230 kg Hamburg 200kg Vranac i oko 150 kg Smedervka, hocu da dobijem tamno rubin boju. Grozdze je dosta blago ali neki ljudi mi kazu da stavim oko 4kg slatko od sipke ili od neko drugo voce da bi vino dobilo bolji miris i vkus. Sta vi mislite o dodavanjem vocnih slatka  med ili nesto drugo u vina. Bio bih veoma zahvalan ako neko sa vise iskustva od meni (a to je svaki clan na ovoj strani) odgovori na moje pitanje kako bi me sprecio da uradim katastrofu od vina ili ako je tako bolje stavljao bih svake godine. Hvala puno

Ano, hvala na odgovoru cujemo se kad pocne da bucka!

zdravo svima jedno malo pitanje do vas znaci stavio sam vranj i zanima me kad mogu da primetim kad je fermentacija zavrsena kad prestane izlaziti mehure ili.... inace proslo je 12 dana otkad sam izmuljo a 7 dana otkad sam odvoi kominje
juce sam malo degustirao i vino ima lepu rubin boju ali jos je zamuceno... i mislim da nema vise blazine ali jos cuje se malo pucketanje mislim da jos tiho fermentira...

Ukoliko se na vranju pojavljuju mehurići znak je da fermentacija traje, a drugi znak je bistro vino. To su moja iskustva.

Pozdrav svima! Prekjučer sam naišao na ovaj forum, prelistaomalo teme, koliko sam imao vremena i danas se sam upustio u proizvdnju vina. , relativno mlad i naiskusan (bar u pravljenju vina) al nema veze  ;D
Kupio sam 80 kg blatine, i 20 kila neke vrste kojoj se ne mogu sjetiti imena, preporučili su mi je radi boje, navodno daje dobru boju vinu. Vino nije baš neke kvalitete, jer je dosta kasno otrgano(danas) i mlado je, ovo mu je druga godina. Prilikom trganja primjetio sam da ima trulih boba grožđa.
Kupio sam plastični badanj od 230 l, u njega iskrenuo vreće, izgazao dobro, rukama ignječio, povadio nešto grančica, uso 2 kg šećera(jer je slader navodno 17, 18) 10 g vinobrana, promiješao, prekrio čašafom kojeg sam namočio i posuo po čašafu 10 g vinorbana. Žao mi je što lupam rečenice,bze točaka užasno mi se žuri, moram u svatove  :(
Zanima, me da li sam postupak dobro odradio te šta mi je činiti sutra i sljedećih dana.
Valjda po grožđu, prepoznajete da se radi o crnom vinu  :P
Jošjedna me stvar zanima. Nemam bačvu, pa sam kupio inksnu bačvu od pive 30l , na koju je montirana česma. S čim bih ju mogao oprati, tako da ne ostanu tragovi pokvarene pive, i da li je uopće praktično iskoristiti tu bačvu.
Totalni sam početnik u vinskom svijetu, pa bih molio da me razumijete, ako ima glupih pitanja.

ne ne danas sam malo probao jos tiho fermentuje i na jezik ima kao neki mali gazirani ukus nego mozete mi reci kad bude zavrsila fermentacija dali da sklonim vranj i dodam vinobran i opet stavim kapak sacekam jedno 5-7 dana i izvrsim otvoreni pretek ili.....

tiishaa dobro je kad nije bolje samo stavi kvasce i cekaj.Bure operi sa toplom vodom i sodom bikarbonom pa ako posle pranja ne mirise teraj, stavljas vino unutra na tihu fermentaciju i posle sve redom.Bice sve ok.

Ano je malo pogresio oko naziva. Za pranje se ne koristi soda bikarbona vec kristalna soda. Tako pise na pakovanju, trazi u poljoprivrednim apotekama pa ce ti dati to sto ti treba. Na kantici je nacrtano bure pa neces pogresiti...

Jel svaki dan ide mješanje? Ne živim u kući u kojoj je podrum, pa moram otići tamo, s tim da to mogu obaviti samo jednom dnevno. Nisam kupio kvasce, mislio sam samo u slučaju da vrenje no počne, jer su mi rekli da kvasci koji se mogu kupiti kod nas u Mostaru i nisu baš ok, i zanima me kako ću vidjeti kada je vrijeme za sipanje u bačvu.

Još jedna stvar, vezano za miješanje. Nemam nikakvo drvo predviđeno za to, pa sam mislio otkinuti od breskve koja ne daje plodova, pa me zanima dal da ogulim koru ili može biti drvo s korom?

Ako je vrenje sa uzdignutom kominom onda moras mesati svaki dan.
Sta fali tim kvascima? Imas pakovanja od 10 grama, mislim da se kvasac zove "Vrelko" i odradice ti posao.
Kora od breskve je ispucala i hrapava, idealna da se u nju zavuku raznorazne necistoce...
Bolje nadji neku letvu pa je operi i sa njom mesaj.

Ne znam šta je komina :D al imam čašaf po kojem sam posuo vinorban.
Idem sada na selo da promješam, pa ću pokušati naći neku letvu.
Vezano za kvasac. Jel kasno sutra staviti kvasac, ako sam jučer odradio gdnječenje (gazanje) grožđa s dodavanjem vinobrana?

Nije kasno za kvasce a komina je drop ili ti cvrsti delovi grozda - bobice i peteljke. U toku fermentacije CO₂ ih izdize pa ih moras potapati. Bolja varijanta je da napravis drveni poklopac koji opteretis i on ne dozvoljava komini da ispliva...

Danas sam uzeo 100kg prokupca,skinuo peteljke, izmuljao i stavio u plasticno bure.Na osnovu siromera sam dodao 3kg secera da mi pokaze 11% alkohola.
Bure sam zatvorio plasticnim najlonom da ne bi ulazile musice.Najlon sam probio crevom ciji sam drugi kraj uronio u balonce vode kako bi izlazio CO2.

Interesuje me da li je ovo dobar sistem zastite od musica i da li ce biti problema sa vrenjem s obzirom da nema kiseonika?

Ako si nekako zaptio to mesto gde crevo prolazi kroz najlon onda je dobro. Ako vazduh moze tu da prodje onda si zdaba postavljao crevo..

Nece biti problema sa vrenjem. Alkoholna fermentacija je anaeroban proces sto znaci da se odvija bez prisustva kiseonika, evo ti link za detalje vezane za metabolizam celije kvasca.

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,19.0.html

Danas sam išao na mješanje. Osjeti se intezivan miris, te dok sam miješao osjetio sam pucketanje. S tim da nema nekog posebnog vrenja, tipa da se okom vide neki balončići i to. Nema pjene, sve što je bilo kad sam digao čašaf, jeste mošt koji se lagano osušio na vrhu šire.
Valjda sam upotrijebio prave termine  ;D

tiishaa sve je ok. ako imas siromer mozes i da premeris kolicinu neprevrelog secera ako ne ostavi ga tako i bice sve u redu.Slobodno potapaj kominu.

Gledat ću sutra kupiti širometar, tako da mogu upratiti pad šećera. Također moram nešto smisliti da pritisnem kominu u širu  :thumb:

Pozdrav svima :)

kupio sam vinometar jer su mi rekli da sa njim mogu izmjeriti alkohol u vinu , medjutim u toj kutijici u kojoj dodje nema nikakvog uputstva pa ne znam kako da to odradim , mada mi je nesto sumnjivo jer je to jedna mala staklena "pinjalica"  pa nisam siguran da sa tim uopste moze da se izmjeri alkohol . Zna li neko kako se mjeri alkohol u vinu?

Hvala.

pitanje za iskusne.sesti dan je od kada mi vri crni burgundac svaki dan sam potapao klobuk.i sada kako secer prelazi u alkohol buduce vino dobija neku gorcinu.dali je to normalno.ako nije da sprecavam na vreme.grozdje je odradjeno na muljaci sa odvajanjem peteljki.molim ako moze brz odgovor.danas bih vec otakao.hvala

Dobija gorcinu jer se secer pretvara u alkohol. Nista se ti ne brini jer je crni pinot jedno fino ugodno lako crno vino.

sad mi je lakse.hvala najlepse.samo jos jedno kratko pitanje posto on nema izrazito tamnu boju dali da ga skidam sa komine posle ovih 6 ,7 dana ili da ga ostavim duze

Evo mene opet :D
Danas je 6 dan od kad sam stavio blatinu na vrenje. Sinoć sam mješao drop, i pri probanju osjetio sam da još uvijek ima slatkast okus. Podrum miriše na vino, dok mješam drop, osjeti se pucketanje co2. Ne znam koliko dana bih držao drop u plastičnom badnju. Već sam navodio da imam bačvu od pive, koja ima čep koji ju hermetički zatvori i nema nikakav otvor na sebi na koji bi izašao co2 u slučaju nastavka vrenja u bačvi.
Kupio sam širometar, pa me zanima jel se s njim može izmjeriti preostala koncentracija šećera. Uz taj širometar mi nije došla nikakva posudica, jel se može iskoristiti neka proizvoljna posudica ili mora biti određenog volumena? Na širometru piše da se šira mora filtrirati, jel dovoljno kroz neku krpu ili postoji neki postupak?

Evo link pa pogledaj

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,329.0.html


tiishaa, mozes odliti vino da dovire u drugom sudu. U svakom slucaju ga nemoj hermeticki zatvarati dok dovire jer CO₂ mora nekuda izaci. Ne znam bas koliko ti je prakticno to pivsko bure ali ako nemas nista drugo snalazi se ;D
Siromer ti ne treba sada, pusti ga da prevri do kraja i cao. Bitniji je kod muljanja, da vidis koliko secera imas u siri i koliko alkohola mozes ocekivati u buducem vinu. Inace mozes koristiti bilo koji sud koji je uzak i viskok. Ako nemas menzuru uzmi neku plasticnu flasu pa improvizuj, odrezi joj vrh i eto ga...

Izmuljao sam grodzje u nedelju, dodao 3 kg secera (prokupac, sirometar je pokazao 16 stepeni), zatvorio bure, crevo provukao kroz vodu ali do danas uopste nije krenulo vrenje. Od nedelje sud nisam otvarao uopste. Da li sam negde pogresio i da li treba dodati jos secera? Moguce je da je hladnoca usporila vrenje. Da li mogu dodati i neki kvasac eventualno?

Sigurno da je trebalo da staviš kvasce radi pravilnije i sigurnije fermentacije. Sad ne znaš ni da li je fermentacija krenula, a i ako je krenula ne znaš dokle je stigla. Postoje jakikvasci koji mogu pokrenuti zastalu fermentaciju,ali se za to moraš raspitati kod prodavaca. Vidi u Revinu, ja sam tamo nešto nabavljao i imaju dobre proizvode

Evo link pa pogledaj

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,329.0.html

 Hvala puno!

Mozes ga ostaviti duze ali neces dobiti bolju boju vec ce ti se izluciti vise tanina. 7 dana je ok

sutra prolazi 21 dan kako je vino fermentiralo mislim da je zavrsilo ....
hocu da ga pretocim pa zanima me dali da ga otvoreno pretocim i stavim jedno 7g vinobran posto imam 70 litara ili treba prvo da stavim vinobran sacekam dva sata i posle pretocim hvala puno...

Stavi vinobran ovako kako si rekao ali pretoci nakon par dana od dodavanja vinobrana.

ok hvala posto prvi put pravim vino pomocu vranja samo me interesuje dali kad budem stavljao vinobran opet postavim vranj i cekam 4-5 dana pa tada pretocim ili vise nema potrebe od vranj
izvinite ako sam dosadio

Ma kad stavis vinobran ne moras stavljat vrenjacu a mozes. Uopce nije bitno.

U nedjelju je bilo 8 dana od kad sam stavio grožđe na vrenje. Otočio sam vino u jednu inoksnu improviziranu bačvu, i u jedno stakleno bure koje se zatvara plutanim čepom. Bačve nisu zatvorene, i planirao sam ih danas zatvoriti. Ne znam je li prerano a bojim se da ne bude prekasno. Višak vina sam otočio u dvije staklene boce od 1l i sinoć (bio je utorak  ;D )kad sam gledao ne bih rekao da vrenje još uvijek traje.Vidno sam čak i probao, rekao bih da je ok, nije slatko, jedino što ostavlja malo čudan okus u ustima nakon pijenja, nešto kao bljutavo ne znam kako bih opisao. Da li je potrebno staviti vinobran, jer sam stavio 10 grama na 100kg kad sam muljao grožđe.

Nikako ne zatvaraj skroz sudove. Stavi vranjeve, ili crevo, sta vec imas, vinu treba jos vremena da bi se smirilo...

Ima li neko pravilo, koliko vremena treba proći do zatvaranja.
Ako uspijem staviti vranjeve, jel tada moram sudove napuniti do vrha i ako ih ne stavim dal da ih naspem do vrha, jer ne bih rekao da će se podizati nivo vina

Ostavi prazan prostor 2-3%, snadji se za vranj ili crevo u flasu sa vodom i ne diraj nista. Taj stakleni balon prati sta se desava sa vinom. Kada pocne da se bistri, vreme je za odvajanje sa taloga. Ja sam se prosle godind zeznuo bas sa tim ranim zatvaranjem suda. Evo, vranac sam smuljao 22.09., sada je 13.10. i on jos uvek lagano vrije a na sudovima su vranjevi. Prisloni uvo na sud sa vinom, ako cujes sustanje, vino jos radi 

Hvala ti, probat ću naći neke vranjeve jer ne znam jel se prave po nekoj standardnoj širini ili su prilagodljivi. Nije mi ista širina otvora na staklenki i bačvi od pive  :doh:

ja sam uradio vranj na taj nacin sto sam stavio crevo u jednu flasu sa vode i ptanje do cvele kolika ti je temperatura u podrumu ili gde vec cuvas vino sta kazes da ti jos fermetuje evo kod mene ja sam izmuljao vranac 20.9 i bas sam danas dodao 7g vinobran vratio opet vranj i u petak hocu da izvrsim otvoreni pretok  vino ima odlican ukus valjda ce i tako ostati :) znaci nema nikakav sladak ukus i od pre jedno nedelju dana mislim da je izbistreno
i jos jedno pitanje kad zavrsim sa pretakanje vranj vise mi ne treba jel tako samo cu da zatvorim bure da ne dogje vazduh ili mozda gresim...

Pozdrav Peci50, Diodi, Dux-u, Ivanu i ostalima

Za vikend sam brao tamnjaniku crnu koju ne prskam. Zasadio sam je oko kuce i ovo je cetvrta godina kako pravim vino od nje. U ponedeljak sam miljao i napunio bure od 120 l. U utorak sam kupio novo bure od 160 l. i sinoc sam muljao ostalih 50 l. Све се дешава у подруму у једној просторији у којој сам заложио шпорет и одржавам температуту око 24 степени.
Zbog toga sto je grozdje stajalo dva dana u posudama "rizikovao" sam i u novo bure ubacio 4-5 gr. vinobrana.
Danas ujutro sam video da peni mnogo vise u buretu gde sam ubacio vinobran а да се комина од понедељка мучи i popodne sam odlucio da pomesam obe komine u bure od 160 l.  Taman i da kominu i kvasce okupam kiseonikom.
И био сам у праву. Буре је било пуно до врха, кисеоник је одрадио своје и после 2 сата почело је да кипи тако да сам морао да преполовим комину у оба бурета. Поново сам квасце окупао кисеоником и ставио провидну фолију преко отвора са гумицом. Супруга је управо дошла из подрума убацила дрво у ватру и каже да су ми "бебице" добро.

Цела ова прича да би се ЗАХВАЛИО именованим на саветима писаним у ранијим постовима 2008 и 2009.године. Ово све као прилог доказима да:

1. температура 7 дана код бурног врења мора да буде 24 степени
2. винобран се мора ставити приликом муљања
3. комина се мора окупати кисеоником пребацивањем из бурета у буре другог дана

ХВАЛА ВАМ, БИЛИ СТЕ УПРАВУ

Mnogo prosto-procitas i ne mislis

 :)  Bravo shaykash, treba malo citati, a ne samo pitati i pitati stalno iste stvari.

Како да решим проблем са тамњаником јер нећу одустати од ње. Лепо мирише а вино које добијам од ње прија целој породици. Расад сам купио у Врњачкој Бањи на пијаци 2000 године и кажу да је из В.Дренове.  Проблем је у приносу и следећи:

1. Тек сам на овом форуму прочитао да има женске цветове и да јој треба помоћна сорта као опрашивач.
    Које сорте могу да помогну око опрашивања???

2.  Рехуљави гроздови   Како то да решим и чиме???

3. Неуједначено сазревање гроздова и бобица. Како то да решим и чиме???

4. Где да нађем жуту тамњанику

Prošla su dva tjedna od kada sam izmuljao grožđe. Prošle nedjelje (8 dan) sam otočio crno vino te sam u srijedu postavio vrenjaču na bačvu. U toku 10minuta provedenih uz bačvu nisam primjetio balončiće, pa me zanima jel to znak da je fermentacija okončana. Također vino ima malo slatkast okus ne tolko slatkast okus kolko ne osjetim alkohol u njemu. Zanima me vaše mišljenje, dal će se tiha fermentacija nastaviti do kraja mjeseca i dal je moguće da na kraju dobijem vino koje ima dovoljan postotak alkohola u sebi.

Поштовање tiishaa,

Видим да не читаш постове из 2008 и 2009 године на ову тему. Искуснији од мене су писали да не чачкаш
буре и да ЧЕКАШ.  Ферментација тиха ће ти трајати.
Погледај постове око првог, другог претакања, бистрења и флаширања. Немој да си лењ.
Намерно ти нећу цитирати и рећи ста да радиш.
Крени од ПРВИХ постова и свих тема из ове области и много тога ћеш научити.
Ја већ три године правим вина самоук и испадају ОК али тек ове године на овом форуму сам увидео много својих грешака јер није имао нико раније да ми каже и покаже.
А овде на форуму имаш прилике да научиш од мајстора не само из Србије.
Па кад доже пролеће донеси коју бутилку да пробамо. Живели!

j*** ga lukav si covek sto ne kazes
ko ima vremena da cita sve ovo

darko!za odvajanja peteljki od zrna meni je jedan drug dao!kao sto je sito za pesak samo bez rucke i za mrezom pletenomkao za zeceve kafeze sto je!prst da prodje@i umes dva tri grozda protrljas i odma padaju zrna u jedno korito kao za kupanje beba!a peteljke bacas!ja i drug za 2 sata smo odvojili vise od 450 kila grozdja!pa sam izmuljao i sledeci dan odvojio siru od komine u zasebna burad!komina za rakiju!a uz muljanje sam sipao i vinobran!5grama na 100 kila!sada je osamnaesti dan i vec zavrsava vrenje!pozdrav
vlade makedonija!

Sutra presujem kominu pa ako nekome treba 70 kg. komine za rakiju neka se javi. Ja sam u Beogradu 069/1245-002

Ako je presujes od nje ne moze da se pece rakija. Moze da se iskoristi samo kao djubrivo

Eee, Dux, "posteni majstori" sipaju secer i vodu i gle cuda-ide rakija na lulu kao dete kad piski ;-)

imam jedno pitanje izvrsio sam otvoreni pretok pre sedam dana sad me interesuje dali da izvrsim jos jedan pretok za jedno otprilike mjesec dana i dali da opet dodam vinobran pre pretakanje ili vise nema potrebe hvala puno i uzdravlje idu dani kad se pocinje vino degustirati i pomalo pijuckati ziveli  :)

Prvo pretakanje mora biti otvoreno da izluftas zaostatke fermentacije. Svako slijedece treba biti zatvoreno.
Ne vidim svrhe da pretaces opet tako skoro, pretoci tamo negdje u prvom, drugom mjesecu, a do tad prati sto cesce kako se vino razvija.

После издвајања од комине, вино у бурету штитим тако што сам као чамац по површини
текућине положио тањир од стиропора тј већу тацну и по њој просуо кесицу видобрана.
Отворе бурета сам прекрио кухињском провидном фолијом и затегао гумицом.
Чамчић плови јер га понеки мехур који излази из вина помера, винобртан тј. сумпор полако испарава
и једе кисеоник.  Ја се повремено спостим у подрум и нагињем да кроз фолију пратим кретање
"беле лађе".  И у наше име наздравим са чашицом прошлогодишњег вина. Живели!

Za pocetnike interesantni filmovi i knjige o proizvodnji vina


http://rs-catalog.com/e-books/195843-wine-books-collection.html
http://rs-catalog.com/e-books/112798-wineworks-a-complete-video-guide-to-wine.html

http://www.ebookee.com/Making-Table-Wine-at-Home_214919.html

http://rs-catalog.com/download/home+wine+making+dvd.html

http://www.youtube.com/watch?v=n94uiigUqLc&NR=1
http://www.youtube.com/watch?v=ENRiW5UR1_Y&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=W1TEfwj5UPM&NR=1
.......
......

Pozdrav svima ,

probao sam danas vino , radi se o tome da vino ima lijep miris i boju i ukus je dobar ako se zanemari  ''gaziran'' osjecaj koji se osjeti na jeziku prilikom pica.
Vino stoji u inox posudi koja nije puna do vrha i na njemu je obican poklopac a ne plutajuci, vranj nisam stavljao... Moje je misljenje da ima  ugljen dioksida u njemu ,  ukoliko ne grijesim molim za objasnjenje na koji nacin da oslobodim ugljen dioksid iz vina ili ukoliko neko zna sto moze biti u pitanju , volio bih da mi pomogne .

Hvala unaprijed.

Pozdrav.

Ako jos pecka onda znaci da definitivno imas CO₂ i da ti se jos odvija tiho vrenje. E sad to bi bilo cudno ako si vino pretocio otvoreno i propisno ga zasumporio. Ako nisi onda je to normalno za mlado vino koje jos tiho "radi"

koshpa polako se bistri rajski rizling spadaju  mu kiseline ali ima malo gorcine. dali je ta gorcina normalna ili da nesto preduzimam na vreme.

Pusti ga neka se stabilizira prirodno. Nemojte forsirat vina ako za to nema potrebe.
Gorcinu ces kasnije skinuti prilikom bistrenja.

  Ja sam vino otvoreno pretocio jedan put i tada je vino bilo malo sladunjavo pa nijesam htio da sipam vinobran da mu nebih prekinuo tihu fermentaciju... namjeravao sam sad za vikend da napraim pravi  pretok takođe otvoreni i da sumporisem vino  nakon cega sam htio da stavim plutajuci poklopac i sipap parafinsko ulje , medjtim sinoc kada sam ga probao imao sam taj osjecaj kao da je blago gazirano , kako da taj ukus suzbijem , molim za pomoc .

Hvala .

Pozdrav.

Ocito da ti vino jos kipi. Ako si zadovoljan okusom sumpori ga i pretaci za par dana.
Iako mislim da je nepotrebno dvaput zracit vino bez veze jer osim sto ces iz vina izbaciti nepozeljne spojeve (CO₂) izbacit ces i aromate koji su takodjer lakohlapljivi spojevi.

decki vino je super ispalo ima odlican ukus radio sam po vasim preporukama  :thumb: samo me sad zanima kako da vino sacuvam strah me je da ne oksidise dobro sam zatvorio plasticno bure samo imam problem sto nije puno do vrh pola je prazno a znam da mi je rano da stavim u flase zasad nista ne radim juce sam malo probao bilo je odlicno ako bude sve u redu tamo negde u decembru izvrsicu jos jedan pretok i u januar -februar u flase
pozdrav svima a kospa video sam tvoje etikete na drugi forum bravo za tebe i tvoji porodicni biznis svaka cast bas su dobre potrudicu se ove godine kad budem flasirao i neku etiketu da uradim ok cujemo se

Ja bi zasumporio i dodao enolosko ulje gore.
Hm, mozda je sad kasno, ali bilo bi dobro da si podigao posudu u kojoj ti je vino da kasnije mozes s crijevom istociti, ako na dnu nemas pipu.
Etiketama ce baza ostati ista samo cu napraviti lagane kozmeticke dorade. ;)

ne ne znas bure mi je na dve palete i imam cep tako da mogu da pustim bez da otvorim poklopac razumes samo plasi me tamo u decembru kad budem vrsio pretok da ne zajebem nesto posto hocu jos jedan put da pretocim pa onda da flasiram

Onda nemas brige. Ulje gore, a prije toga prekontroliraj slobodni sumpor i po potrebi dosumpori.

Pozdrav štovani forumaši, ja sam jedan mladi i totalno neupućen lik po pitanju proizvodnje vina, pa me zanima da li bi ste mi mogli malo pomoći i uputiti kako bi mogao dobiti što kvalitetnije vino.

Ja i moj stari već treću četvrtu godinu se okušavamo u amaterskoj proizvodnji vina ali je jako teško naći nekoga tko će ti udijeliti koji dobar savjet. Imamo dosta crnog grožđa sorte Hamburg i ove godine smo dobili jako malo mošta od njega. E sad ja ću vam napisati kako smo i to dosad napravili pa ako je negdje greška recite da znamo sljedeće godine da ispravimo.

Mi smo negdej oko 20. 9. obrali grožđe i pustilo da stoji oko 2 dana u plastičnom buretu, zatim smo odvojili bobice grožđa od peteljki, izgnječili i stavili u drugu plastičnu bačvu. Tako je stajala 7 dana, nakon čega smo mošt ocijedili sa slavine i sipali u posebnu plastičnu posudukako bi ostavili da šira dalje radi, tu smo uočili prvu grešku, a to je da smo trebali dodavati šećer odmah nakon što smo izgnječili. sada nakon jedno 4 tjedna vršili bi smo pretakanje i dodali bi smo vinobran i tu smo zapeli, vino nam nema baš neki ukus i malo je kiselkasto. Mene sad zanima dali da se ostavi da još raditjedan dana, i kad se pretače u novu posudu, kako je najbolje pretakati.

Pozdrav Koshpa,

imam pitanje , sjutra pretacem vino i stavljam parafinsko ulje , da li je dovoljno litar ulja za posudu od 150 litara , 40 cm precnika? Takodje me interesuje kako se odvaja ulje kod sledeceg pretoka ?

Unaprijed Hvala.

Litra ulja na 150l je sigurno dovoljno. Ulje se odvoja na taj nacin da kroz povrsinu ulja gurnete crijevo i zatim povucete (usisete, na vakum) i odtocite u posudu. Bilo bi pozeljno da je visina posude iz koje pretacete visa od one u U koju pretacete...

Gozdje se mulja odmah nakon berbe, ta pauza od dva dana je nepotrebna i nepozeljna. Korekcija secera se takodje radi nakon muljanna ili na samom pocetku fermentacije.
Ako fermentacija nije zavrsena onda ga ostavi da jos radi, kako si napisao. Ako je zavrsena onda nece biti vise nikakvih promena u hemijskom smislu. Ako je fermentacija zavrsena vino ce se bistriti a pre pretakanja ga trebas sumporisati. Pisano je vise puta kako...

Zahvaljujem na odgovoru.

Evo moj vranac koji sam muljao 20g septembra jos radi. Naime, juce sam otocio casu tek da vidim sta se desava. Pun je ugljen dioksida, ima vrlo malo slatku zicu (moj tata je osetio, ja ne), nema nikakav los ili strani ukus tako da zelim da ga ne diram dokle god budem video da pravi mehurice u vranju. Dal' da ga ipak smirim vinobranom i kasnije pretocim?

Pusti ga neka jos radi, pogotovo ako jos ima ostatka secera.

2.10 sam izmuljao grožđe (platin, kambuša), nisam mjerio postotak šećera, po riječima vlasnika vinograda postotak je iznosio 18. Dodao sam 2 kg šećere, ostavio kominu 8 dana, te otočio vino. 2.11 sam probao vino, ja i sva prijatelja smo popili oko 2 ipo litra. Reakcije nisu neke bile, nije bilo omamljenosti. Jel moguće da će vino u sljedećem periodu dobiti na količini alkohola u sebi. Inače vino, je finog okusa i mirisa (u prvoj čaši :D ), ne bih rekao da je nešto posebno slatkasto. Ili sam prevaren da je bilo 18 šećera, ili nije odradilo do kraja. Nije samo to što nas nije nimalo opilo, već i pri pijenju vina ne osjeti se alkohol.
Hvala!

Nije moguce, ako sam dobro ispratio pricu proslo je 30 dana od pocetka fermentacije sto znaci da vise nema (ili ima jako malo) secera a samim tim se ni sadrzaj alkohola nece povecavati.
Sada makar znas sta ces dogodine prvo uraditi kada izmuljas grozdje. Kupis siromer pa proveris secer i vidis koliko ces alkohola dobiti u vinu. Kada to znas onda nije problem da se naprave korekcije...

Jedne godine na slavi kod prijatelja smo toliko vina popili da smo na kraju ukapirali da smo pili siru.

Moguce je da vrenje krenulo tek cetvrti-peti dan, a ti si ga vec otocio i zatvorio.
Oktobar je bio hladan, koja je bila temperatura  kljuka, i kakav je ukus imalo vino pri odvajanju od njega?


Cvele dugo stoji na talogu, da ne povuce ukus na njega.

Ja u srijedu presam cabernet. Maceracija ce trajati 9 dana, tj 10. dan od muljanja cu presati.

Hvala dioda.
Dux:
Nisam otočio četvrti peti dav, već 8 dan. Iz straha da ne izgubi boju. Istina mala je bila količina kljuka. Do 100 kg, i plastična posuda je bila spuštena direktno na pod od podruma. Moguće je da se kljuk nije mogao dovoljno zagrijati.

Vjerujem da sam dobio krivu informaciju od prodavca grožđa. Rekao mi je da je slader 17 18, pa sam stavio 2 kg šećera. A moguće da je šećer bio  14, sad to nitko ne zna. Vinograd iz kojeg sam dobio grožđe je vrlo mlad, i jako je dobro rodio, što aludira da grožđe nije moglo imati velik procenat sladeri.

Prije 7 dana sam usuo oko 3 grama vinobrana na 30 litara vina, jer sam odvajanje od taloga planirao uraditi u subotu( 6.11.2010 ), pošto nisam stigao, planiram odvajanje za sljedeću subotu (13.11.2010). Jel potrebno ponovno sumporiti, ili je to dovoljna koncentracija da bi se napravilo otvoreno pretakanje.

Mislio sam da si me razumeo. 
Vrenje cetvrti-peti dan i do osmog dana vrenje je onda trajalo samo 3 dana.
Sira sto duze stoji u kljuku dobija na boji , a ne gubi je. 
Valjda si probao grozdje kada si ga kupovao, secer moze da se proceni i na osnovu ukusa.

Nikad u životu nisam pravio vino. Ovo mi je prvi put, i sve uz pomoć ovog foruma. Usput se zahvaljujem svima na pomoći.
Grožđe sam probao bilo mi je ok, nije bilo kiselo bilo, bilo je slatko, koliko ne mogu procijeniti.

Koliko onda po tebi treba širu držati na kljuku, odnosno koliko dana od početka fermentacije,da znam za sljedeće godine. Jer negdje sam pričitao (na ovom forumu) da se meceracija odvija 7 do 8 dana, te da nakon tog perioda šira polako gubi na boji.

kod meni maceracija se odvijala 5 dana i onda sam odvoijo i ostavio da tece fermentacija jedno mjesec dana pa sam uradio otvoreni pretok sad imam vrlo dobar suvi vranac mislim da je otprilike 14 i po % alkohol sto je mislim odlicno boja je rubin crvena i ima aromu na kapine bar ja tako mislim hehehe
samo hocu da pitam dali je dobro da izvrsim jos zatvoreni pretok u decembru posto hocu u januar (ako ne se popije  ;D ) da ovo stavim u flase

Tiishaa otprilike 7-11 dana od pocetka vrenja, a ne od muljanja. Brzina vrenja zavisi od temperature kljuka.
Trebalo bi da se otoci tek kad zavrsi burno vrenje , tj. kad vise ne dize klobuk ili kapu.
Sira boju dobija iz pokozice, sto je duze u dodiru sa njom, boja je jaca.

Danas stigla analiza vina koju je radila Enoloska stanica u Vrscu.Stvarni alkohol 14,2%,ukupni sumpor 54.2,zaostao secer 2,95, isparljive kiseline 0,31,tit.kiseline 6,3,ekstrakt 31,4, i cini mi se da mi je rekao da su radili spec.gustinu koju ja nisam trazio koja je 0,9943 nadam se da nisam pogresio sto se ovoga poslednjeg tice.Podatke sam dobio preko telefona a u utorak stize analiza na kucnu adresu pa ako sam negde pogresio ispravicemo.

Koliko košta analiza?

Ovih sest parametara kosta 2830 din.Mozes da im posaljes uzorak vina i postom ako ti je daleko.

Neko crno vino je u igri? Malo povelik sumpor, ali odlicni ekstrakti i alkoholi. Vino je ziher killer. :)

Da u pitanju je vranac, a sto se tice sumpora to su ukupni sumpori a vezani su oko 35g/l

Svestan sam da sam od starta pogresio ali sta je tu je pa moram da priupitam:
Amater sam u ovome, 3 puta dosad pokusavao ali ove godine vino je ispalo uzas. Naime, okasnio sam debelo sa kupovinom grozdja i imajuci u vidu da sam jedino nasao neko plesnivo i bas odstojalo (na srecu bilo je uzasno hladno) resio sam da probam sa tim krsom i vidim da li i u takvom slucaju moze nesto kvalitetno da se izvuce ili ne, cisto radi nekog iskustva kasnije.
Mesao sam frankovku i smederevku pola-pola, dodao kvasce medjutim sumnjam da zbog izuzetno niske temperature kljuka nisu ni bili aktivirani u kaci iako sam ih postepeno mesao sa kljukom u manjim kolicinama i davao vremena da se naviknu na nisku temperaturu. To vidim po kolicini taloga i mirisa iako sam otvoreno pretocio pre nedelju dana a prethodno sumporisao.
Vino je ocigledno jako kiselo(nije ciknulo) ali jos uvek rezni, poprilicno se osecaju kvasci i talog na dnu je mesavina ostaka ljuski i neceg belog (pretpostavljam neaktiviranih kvasaca). Morao sam da ga otocim 8 dana nakon muljanja jer sam se uplasio zbog kiselosti.
E sad, mene brine jer mi je svake godine vino poprilicno kiselo sem kad ga bas ohladim. Jel moguce da je to do loseg grozdja ili moj postupci ne valjaju uopste. Poprilicno sam se ove godine interesovao preko ovog foruma i sslicnih ali iskreno kad 3 godine dobijate sranje a ne iole pristojno vino malo moral opadne...

ta kombinacija smederevka i frankovka ti bas i nije neka kombinacija a sve te kiseline koje ti se ne svidaju poticu od smederevke kvasci na dno padnu posle zavrsenog posla, fermentacije, te ljuspice koje ti se nalaze u talogu je kristalisan sres koji otpada sa zidova bacve tako da ce ovom kristalizacijom malo da se smanje kiseline koje ti smetaju. ti jesi dobio vino koje se dobije iz te kombinacije sorti to jest kiselo vino e sad sto se tebi ne svidja znaci da si pogresio kombinaciju a ne da ti je lose vino po svemu sudeci iz navedenog ti volis crna nina sa manjim kiselinama

E pa Darko vidis, sad si mi puno pomogao. Jesi u pravu za smederevku jer sve 3 god kombinujem nju sa jos jednom do dve sorte, najcesce crnim. Moja ideja je da dobijem neko crveno vino koje nema toliku tezinu i oporost kao vranac recimo i zato ga muljam u kombinaciji sa belim sortama.Ovde mozes mnogo da naucis o samoj tehnologiji i proizvodnji ali sam odabir sorti je jako nezgodan zadatak za amatere. Da li imas neki savet koji bi mogao da ukljuci hamburg ili frankovku ili neku slicnu sortu sa belim i da li mi je to uopste potrebno da mesam ili da pravim 100% od jedne sorte, a da ipak dobijem vino koje ''lako ide kad se pije''...ako sam bio jasan sada?

Probaj sa hamburgom ili prokupcem.Neka ti maceracija traje 2-3dana i dobices malo jaci roze.Nemoj stavljati smederevku u crveno vino.

nepravedno su zapostavljena roze vina ona su bas ta vina koja LAKO IDU KADA SE PIJU ne postoje samo bela i crna vina. ona se prave od crnih sorti koje su ovek sa manjim kiselinam od belih sorti sa prisutnim taninima koja ga meksaju i daju punocu a nisu opora kao crna vina koja su dugo macerirala. mozes da probas sa frankovkom ako cesa da radis suva vina bez zaostalog secera a ako ipak preferiras i malo muskatni miris dodaces hamburga i prekinuces fermentaciju pre nego sto izvre svi seceri i dobices lepi roze sa muskatnim mirisom i slatkastim ukusom koji ce da ti se zalepi za dusu

Ej, pa upravo to imam na umu tako je   :lol: ...ali buduci da nemam prvu ruku u nabavci na kraju zavrsim sa cim god nadjem na pijaci. Citao sam negde da je idealno grozdje sumporisati jos u prikolici odmah nakon branja a muljati najkasnije nekoliko sati. Imajuci u vidu da sam iz Bg-a prema Smederevu ima li neko ideju nekog vinograda u okolini u koji bih licno mogao da kupim grozdje a ne sa pijace odstojalo?
prokupac, vranac, frankovka i muskat hamburg...
Ako sam off topic sorry  :scr:

Sednes u auto i pravac Grocka.To ti je najblize a ima puno vinograda.

O ovome razmisljam. Naime, imam mnogo vise hamburga od onog sto meni treba realno. Hamburg nesto prodam, a ostalo pecem rakiju. Odustao sam od pravljenja roze-a (polusuvog, ili poluslatkog) jer nisam bio siguran sta i kako?! Zato sam od prokupca napravio suvo vino i kakva je godina bila, ja sam prezadovoljan.

koliko si drzao u komini prokupac posto je meni oporiji.meni je odstojao oko 10 dana.koji je najoptimalniji nacin fermentacije za njega.poz.

Ja sam prokupac otocio posle 11 dana. Ne mogu da zakljucim da li je to pogodjeno, jer zbog kvaliteta grozdja ove godine i uz cinjenicu da sam ga brao 12. oktobra (mozda je moglo jos da se ceka, ali ...) Zadovoljan sam bojom, mada moze mnogo bolje.Na pocetku, mlado vino je bilo, onako nesazrelo. Ukusi se mesaju, visak kiselina, blaga oporost ili kako se vec zove, ali vremenom znatno je poboljsalo ukus.
Evo npr 4 balona od po 6l stojala su na mrazu nekoliko dana i to je uticalo da se smanje kiseline u velikoj meri. Uzgred, ljudi su se vrlo pohvalno izrazili o vinu i sad kad dodju uglavnom piju vino (i ako preferiraju pivo). Inace, mislim da prokupac daje vinu bas tu osobinu, oporost

slicno je i kod mene.dobio sam divan miris ali sa ukusom jos nisam zadovoljan .videcemo posle ovih mrazeva.poz.

Frankovka vs. cabernet
(http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash1/hs776.ash1/166599_10150097728279932_838809931_5855237_2609210_n.jpg)

(http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc6/hs246.snc6/179399_10150097727919932_838809931_5855223_2369181_n.jpg)

(http://a1.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc6/hs048.snc6/167815_10150097728664932_838809931_5855253_2162733_n.jpg)

Lepe slike Koshpa  :thumb:
Nego kazi ti nama, koji je tvoj favorit od ova dva?

Ma cabernet i to daleko. Iako prosle godine u ovo vrijeme je frankovka bila bolja od caberneta, no radilo se o prvoj berbi (trogodisnji nasad) caberneta. ;)
Frankovka je OK, ali je tanka, cabernet je puniji i aromaticniji. No za ovu godinu zadovoljan sam sa svim vinima. :)

Jesi li probao da ih kupaziras u nekim malim kolicinama,cisto da vidis sta ce ispasti?

Imam jednu akacijinu bacvu od 330l kupaze 40:60 u korist frankovke. Odlicno vino. :) I prosle godine mi je slicna kupaza bila jako dobro i u principu kao takva prve moze ici van na trziste dok sortama treba da malo sazriju.

gde se to moze kupiti i probati jel si razvio pazar ovde u makedoniji

Ne bih trebao da žuriš sa flaširanjem, pretoči vino još jednom u februaru, pa ga onda flaširaj. Imaće tu još dosta finog taloga, pa je bolje da se lepo stabilizuje i izbistri. I naravno, sumporisanje pre pretakanja.

Samo kod mene u podrumu i u par lokala tu kod mene.  :scr:

Jeli ljudi, sad sam nesto gledao na wikipediji i provalim ovo:

''Grožđani šećer (glukoza, dekstroza): monosaharid, osnova za mnoge složene šećere. U ljudskom organizmu prisutan kao šećer u krvi, a sa voćnim šećerom, jedan od osnovnih sastojaka meda (22 do 41 %)''

..i sad mi pade na pamet ''glupava ideja''
Jel bi mogli da merimo secer u grozdju pred berbu sa meracem za secer u krvi? Mislim, neko kaze ovde da je isti secer u pitanju...

Pozdrav svim članovima,pa i slučajnim "prolaznicima" sajta.Imam jedno brzinsko pitanje za sve:Kako je moguće izmjeriti procenat alkohola u vinu.Vino je ovogodišnje-mlado.Savjet bi mi odgovarao za kućnu varijantu,ako može bez instituta.
Unaprijed zahvalan!

Moze pomocu ovakvih spravica koje sluze za orjentaciono odredjivanje procenta alkohola...

(http://www.sd-duvancic.hr/slike/vinomjer-1.jpg)

Gdije bi se mogle tražiti ovakve sprave, mislim na vrstu prodavnice ?

Migros, Kragujevac

Zahvaljujem na informaciji !

Peco, Zasto ste protiv metalnih stubova. Danas je trend u sveto sa metalnim stubovima. Da li je to samo tesko prihvatanje novina ili ima neki jaci razlog za to. Metalni stubovi se prze postavljaju sto je veoma vazno.

danas sam konacno pronasao zatvarac za plutane tape i flasirao moj vranac  ;D

Nameravam najesen da po prvi put proizvedem vlastito crveno vino.
Sorta grožđa će biti vranac preklom iz Makedonije region Đevđelija u količini od 100 kg.
U plastičnim buretu koje je moguce hermetički zatvoriti spaliču jednu sumpornu traku. U tu atmosveru izmuljaču grožđe. Proveriču količinu šečera i eventualno korigovati.Nameravam da kljuk odleži sedam dana uz  svakodnevno mešanje. Pretočiću u stakleni balon od 50l i dodati slekcionisani kvasac.
Molio bi iskusne da me upozore na eventualne greške i odgovore na par pitanja.
1. da li će početi  vrenje u plastičnom buretu.
2. ukoliko počne vrenje dali po pretakanju u stakleni balon dodavati kvasac.
Zahvaljujem i pozdravljam stare članove novajlija             

prva greska u plasticnom buretu se ne pale sumporne trake na tih 100 kg dodaces kesicu vinobrana 10 gr
druga greska inokulacija kljuka selekcionisanim kvascima treba da se obav odmah prilikom muljanja da bi se
sprecio razvoj divljih kvasaca
i nikako hermeticki zatvoriti bure jer mora da ima odisak za vrenje
vranac? nije sve u seceru !

Ne samo da ce poceti nego ce za tih sedam dana prevreti veci deo secera.


Kao sto je darko rekao kvasce dodaj odmah na pocetku, nakon muljanja, i niposto ne zatvaraj hermeticki jer ces imati vina po plafonu i zidovima ;D

I naravno, pročitaj ovu temu od prvog posta. Sve nedoumice će ti biti razjašnjene.

Zahvaljujem Vam se Darko i Vama Dioda na savetima i ekspeditivnosti. :thumb:
Jesam li Vas darko dobro razumeo da u vranac možda i ne treba dodavat šećer.                     

Nakon muljanja grožđa potrebno je odrediti procenat šećera u širi (postoji i posebna tema o ovom) i nakon merenja izvrštit korekciju šećera, ukoliko je potrebno.

Molim Vas pojasnite mi zašto je upitnik iza reči vranac :scr:

evo iz moje iskustva ove godine vtori put pravim crveno vino sorti vranac 200 kg u plasticno bure znaci nema potrebe da spalujes trake samo dobro operi bure ja sam ga oprao sa detergent i vise puta plaknio sa vodom a na kraj sam sipao u bure vruca voda i tako jedno dva tri puta
inace mozes da zatvoris nakon sedam dana ali obavezno stavi vranj

Prilikom pranja sudova koja se koriste za proizvodnju vina, treba izbegavati korišćenje deterdženata.
Mislim da vruća voda može dosta da odradi.

to da nije sve u seceru znaci da dodavanjem secera u nedozrelom grozdju nista necete resiti sto se tice kvaliteta vina vec samo ce te povecati sadrzaj alkohola u finalnom proizvodu
vranac? zasto bas vranac? ja licno nisam poklonik vranca?

Vranac je najzastupljeniji na beogradskom kvantašu, ima i nešto kratošije. Kako dolazi iz đevđelije za očekivati je da je procenat šećere veći. Prilikom muljanja da li je dovoljno zrno samo zgnjećiti ili je potrebno i pokožicu malo nagnećiti radi dobijanja tamnije boje.

Kupi muljacu oko 90Eur i nebrini. Mozes kod muljanja i peteljke da odvajas.

Kupovinom muljače sigurno bi rešio probleme, ali za 90 eura i da još odvaja peteljke .... hm.... :scr:

Eda je u poruci od 09.marta naumio da izmulja 100 kg grozdja.

Za muljanje mnogo vece kolicine grozdja imas muljace od 90-100 eura.   :)

 Podrazumeva se da ce peteljke prsticima da odvaja  i sortira   ;D

Uh prstićima, to mi je nešto poznato. :(
Mislim da je bolje kupiti ili bar pozajmiti muljaču. :thumb:

Moja muljača mulja  odvaja peteljke i ne košta ništa, da li da je programiram da nagnječi opnu ili ne. >:D

Dovoljno je da pukne zrno, nema potrebe da pravis kasu od grozdja ;)

Bure  je od bele plastike i ima samo dva otvora, svaki od dva cola kao kod bureta za naftu. Zapremnine je 270 l. i kada budem izmiljao 100kg grožđa biće isponjeno do1/5 . Manipulacija sa kljukom nije problem. Dali su ta dva otvora dovoljni za priliv kiseonika ili da ga otvorim pa da bude kao kaca.

Mislim da su dovoljna. Ono o čemu treba da razmišljaš jeste kako da kljuk zaštitiš od vinskih mušica.

Za fermentaciju kiseonik nije potreban i treba je sprovesti u anaerobnim uslovima.

Nisam baš siguran u ovu tvrdnju.
C6H12O6 + 6O2 = 6CO2 + 6H2O + 673 cal

ovo je formula aerobne fermentacije, naravno postoji i anaerobna.
U temi "Mehanizmi alkoholne fermentacije", sve je lepoo objašnjeno.

kiseonik je samo potreban u startu dok se kvasci ne razmnoze u dovoljnom broju da otpocne burna fermentacija posle toga je kiseonik stetan za fermentaciju jer aerobnom fermentacijom kvasci uzimaju kiseonik rastvoren u siri i secere razgradjuju u ugljen dioksid i vodu a u anareobnim uslovima taj atom kiseonika za zivot kvasaca moraju da uznu od secera i pri takvim uslovima se dobija alkohol i ugljen dioksid sto nam je za cilj u proizvodnji vina. kvascu je uvek lakse da uzne rastvoren kiseonik u siri ako ga ima i da nam gricka nasa secer za koga smo se mucili u vinogradu i oslobadja velike kolicine energije nego da se malo pomuci i da dise malo na "skrge" jer smo mu zatvorili nos najlonom preko bacve i dobijemo taj nus proizvod njegobe borbe za zivotom-alkohol i mnogo manje oslobodjene energije

Pa lepo si napisao u formuli da se aerobnom fermentacijom dobija co2+h2o+cal, alkohola nigde!Zato se sprovodi anaerobna fermentacija.

Jel može ovako. Posle muljana prvih 48 časova kroz otvore prisilno ventilirati prostor iznad kljuka  a zatim uvrnuti čepove ali tako da co2 može izlaziti usled natpritiska stvorenog u buretu. ???

Nema potrebe da "prisilno ventiliras".
Kiseonik koji je rastvoren u siri je obicno dovoljan da se kvasci razmnoze u dovoljnom broju. Mozes eventualno drugi dan pretociti kruzno petinu suda da aerises siru i to je to. Kada kvasci utrose rastvoreni kiseonik onda prelaze na aneorobni metabolizam i stvaranje alkohola, sto je i cilj >:D

dioda kad ste vec pomenuli ovu temu dali mozete u kratkim crtama da nam objasnite primenu aeorobnog i aneorobnog u vreme fermentacije.sta se dobija sa jednim a sta sa drugim nacinom ili mora i jedno i drugo primenjivati u toku fermentacije.poz.

Aerobni uslovi su potrebni samo na pocetku fermentacije,da bi se kvasci razmnozili,a onda se prelazi na anaerobne uslove.Pri aerobnim uslovima kvasci secer preradjuju u co2 i vodu,a pri anaerobnim u co2 i alkohol sto nama i jeste cilj.

Da i ja pokušam, možda bude razumljivo.
Termin aeroban i anaeroban je vezan za mikroorganizme i predstavlja njihovu podjelu na one koje rastu i razmnožavaju se u prisustvu kiseonika ili bez njegovog prisustva. Pa se tako za bakterije koje stvaraju sirćetnu kiselinu kaže da su aerobne, a za bakterije maslačne-buterne fermentacije da su anaerobne. Kvasci su fakultativno anaerobni, što znači da mogu živjeti sa i bez prisustva kiseonika. U uslovima bez prisustva kiseonika vrše fermentaciju, a mogu rasti i razmnožavati se, samo što im je ovo drugo znatno otežano. U uslovima sa prisustvom kiseonika njihov rast i razmnožavanje su višestruko brži i lakši, ali tada praktično i ne vrše alkoholnu fermentaciju.
Kao što je dioda rekao za fermentaciju odmah u startu treba obezbijediti uslove bez dotoka vazduha u posudu za vrenje, jer je prešanjem u širu uneseno dovoljno kiseonika koje će kvasci iskoristiti za svoj brži razvoj i razmnožavanje. Kada njihov broj bude dovoljno velik i kada su kroz stvaranje CO2 praktično obezbijedili anaerobne uslove, sad oni moraju razgraditi puno veće količine šećera i započet će sa alkoholnom fermentacijom, da bi sebi osigurali dovoljno energije za život.
Ne prave kvasci alkohol zato što to vole nego zato što su ih okolnosti natjerale na to, da bi došli do energije moraju razgraditi puno veće količine šećera, a u anaerobnim uslovima njegovom razgradnjom nastaje alkohol. Kada bi im omogućili dotok kiseonika u izobilju onda bi se oni više „seksali“ nego što bi radili za nas i pravili alkohol. Na koga te ovo podsjeća? To se u pravilu dešava nakon 12 do 24 sata. U različitim okolnostima ponekad to potraje i malo duže. U zavisnosti od temperature, nedovoljne količine svega onoga čime se kvasci „hrane“, velike količine šećera, koncentracije alkohola, organskih kiselina i sl., kvasci mogu da budu izloženi stresu koji izaziva umanjenje njihove aktivnosti, pa čak može da dođe do zastoja fermentacije, a onda nam vrenje neće biti završeno uz druge negativne posljedice na kvalitet vina. U takvim okolnostima preporučuje se prozračivanje mošta pretakanjem kako bi „osnažili“ svoje kvasce i doveli ih u poziciju da započnu ili završe započeti posao. Ako sad ne bi ulazili u neke finese i varijacije, pravilo je da fermentaciju treba raditi u uslovima u kojima se sprječava dotok vazduha u posudu za vrenje. Tako ne samo da tjeramo svoje kvasce da prave alkohol nego i ne dozvoljavamo bakterijama da se razmnožavaju i da nam od istog onog šećera kao krajnji proizvod naprave nešto drugo.
Zbog svega ovoga u toku trajanja fermentacije potrebno je obezbijediti njeno praćenje koje se ogleda u svakodnevnom posmatranju promjena temperature, izlaska CO2 i u kasnijoj fazi praćenje preostale količine naprevrelog šećera.

Evo i od mene link (http://www.sveovinu.com/index.php/topic,19.0.html) do teme o zivotnom ciklucu kvasca...

pošto je bure od bele plastike a prostorija gde odležava kljuk svetla i sunce u popodnevnim satima pada na bure da li je potrebno zatamniti ga da se spreči prodor svetla

Ako mozes, da.

Terra vita (frankovka+cabernet sauvignon)

(http://i34.photobucket.com/albums/d141/Koshpa83/DSC00655_2.jpg)

kako otkloniti miris kvsca iz vina vranac