Sve o Vinu Forum

Pa evo,  ono sto je trebalo biti mnogo ranije, ipak dosta je bilo reci o ovoj temi u okviru Rakije, ali Šljivovica zasluzuje da se nadje na prvom mestu i da ponese epitet brenda, koji ce biti prepoznatljiv i kod nas i u svetu. Nadam se da ce se ova tema razvijati onako kako zasluzuje, zato ajmo dioda, ajmo peco, ajmo peđa, ajmo sablja...
Za pocetak evo par fotografija iz Rakije
 (http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_branjesljiva016.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_branjesljiva016.jpg)  Oj Srbijo međ šljivama  (http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_branjesljiva013.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_branjesljiva013.jpg) Oj Srbijo (http://img2.imagetitan.com/img2/small/15/15_branjesljiva004.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=15_branjesljiva004.jpg)

Pisace se jos o sljivovici to je sigurno, samo polako  :thumb: ipak je ona najpoznatije pice u Srbiji.
Auuu, odusevim se svaki put kad postavis slike, rakija iz rakije 100% organic!!!

evo danas sam ga i ja podlozio bice sljivovice
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/16/16_slika(1).jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=16_slika(1).jpg)

Dakle, veze nemam sa pecenjem rakije, nit sam kad peko,nit znam sta i kako.
E sad, posto sam sticajem slucaja kupio plac, na kome ima 40tak stabala shljive, mene interesuje je li se to moze iskorisiti, i koliko se rakije mozhe dobiti od njih ? :)

Inache, mislim da su shljive stare nekih 8 godina....

hvala unapred

Dobrodosao! Ja sam u pecenju rakije jos jako zelen ali evo ukratko najosnovnije da se iskusni ne smaraju po stoti put  :)

Koliko do sada znam, rakiju mozes da peces od bilo kog voca. Poenta je da svako voce sadrzi odredjeni procenat secera koji alkoholnim vrenjem prelazi u alkohol.

Znaci prvo treba da obezbedis mesto za vrenje - pretpostavljam neku burad. U burad stavljas sljive koje prethodno mozes, a i ne moras ocistiti od kostica, bitno je da ti se one ne raspadnu. Ostavis 10tak cm do vrha bureta, i onda sipas vode da prodje u medjuprostore - z bure od 200l otprilike ti treba 40-50l vode. Dalje ti je potrebno da bure zatvoris kako bi sto manje alkohola da li isparilo ili bilo pojedeno od strane vinskih musica koje se hrane alkoholom ako sam dobro shvatio. To je najlakse prekriti sa najlonom a ucvrstiti sa paukom za teret ili improvizovati nesto od gume.

Onda svakog dana gledas, proveravas, i za par dana pocne vrenje. Tada se stvara ugljendioksid koji potiskuje cvrstu masu gore, tako da je potrebno barem jednom dnevno promesati kom - ja to radim sa motikom pa potiskujem taj cvrsti sloj dole u vodu. I tako svaki dan dok ne stane da vri. Da vri mozes da cujes kad primaknes uho ili da vidis mehurice ugljendioksida na povrsini kad promesas.

Kad stane, onda je vreme da se pece, i to bi trebalo obaviti u sto kracem periodu, za sta ti je potreban kazan. Ali o tom potom.

Sto se tice kolicine, pretpostavimo da svaka sljiva rodi po 100kg - ti ces imati oko 4t koma sto bi moglo da izadje na 400l prave sljivovice, a mozda i vise ako kom u toku vrenja dobro ojacas sa secerom (licno preferiram 96%etanol).

I

Pozdrav Torrente

dr.strangelove ti je vec ukratko objasnio postupak, ja cu samo malo detaljnije oko kolicine rakije koju mozes dobiti...

Moras znati koliko kilograma sljiva mozes sakupiti sa tih 40 stabala. Onda krenes od cinjenice da plod sljive sadrzi 8 - 15 % secera i uzmes da ima 10 % secera. Onda pomnozis kolicinu sljiva sa 0,1 i dobijes koliko kilograma secera imas u X kilograma sljiva.
Npr. imas 3800 kg sljiva, u tih 3800 kg sljiva imas 380 kg secera (3800 x 0,1).
Od jednog kilograma secera u toku alkoholne fermentacije nastaje 0,59 litara alkohola sto znaci da ces ti imati 224 litra alkohola (380 x 0,59).
Tih 224 litra je cist alkohol, ako peces rakiju sa 50 % alkohola znaci da ces imati 448 litara rakije (224 x 2).

Eto, to bi bilo matematicki...

Hvala svima na opsirnim odgovorima,iskreno nisam to ocekivao :)

Dakle, od 40 stabala te starosti, mogu ocekivati oko 100kg po stablu ?

E, prava prica o rakiji iz rakije je prica o sljivovici i prepoznatljivom ukusu i aromi sljive pozegace. Za vikend sam pekao ovogodisni rod pozegace, koji nije bio veliki, ali je dobro prevreo i bio je vrlo ukusan. Ispekao sam 5 kazana koma i dobio oko 110l sljivovice od 25%vol. Kom je bio prilicno gust, pa sam ga razredjivo sa 10-15 litara vode.
Taj dan u Rakiji je bio posebno
veseo(http://img2.imagetitan.com/img2/small/18/18_pecenjerakije001.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=18_pecenjerakije001.jpg)
Novi kazan se pokazo fantasticno ( trosi malo drva, vatra iz furune je usmerena direktno na dance kazana, kom brzo prevri i sljivka krene bas onako kako treba itd. ). Resetku sam koristio u par navrata, ali nije bilo potrebno.
Nakon 5-og kazana koma sledio je prepek, gde sam koristio frakcionu destilaciju. Oko 1,5 l prvenca (http://img2.imagetitan.com/img2/small/18/18_pecenjerakije012.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=18_pecenjerakije012.jpg)
30-32 l srednje frakcije ili srce rakije bistre kao Rakijski potok (http://img2.imagetitan.com/img2/small/18/18_pecenjerakije013.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=18_pecenjerakije013.jpg)
i na kraju oko 15 l patoke. Srce rakije sam razblazio sa oko 10 l destilovane vode i dobio rakiju jacine 48 % vol. izuzetnog kvaliteta prepoznatljive arome i mirisa , nesto sto ni ja nisam ocekivao, nesto toliko dobro da ce se pricati o tome. Naravno ponovio sam uspeh od prosle godine, a oni koji je probaju dace konacan sud o njoj. Odmah sam je stavio u hrastovo bure na odlezavanje. Frakcionu destilaciju sam radio vrlo pazljivo i svaki prelazak sa jedne na drugu fazu bio je posebno obradjen sa 3-5 case od 2 dl. Pored boje i mirisa degustirao sam i pokusao organolepticki da odredim zavrsetak jedne i prelazak na drugu fazu. Mislim da sam u tome i uspeo. Mogu da se pohvalim da sam postao dobar pecaros na zaprepascenje prisutnih kibicera, kojima nije bilo jasno sta to radim.
Ima tu jos nekih caka, pa ako zelite da diskutujemo, tu sam.

Pozdrav svima,

U mom kraju (Topola) ljudi neretko stave meku rakiju da odlezi 6 meseci, da se "ukrutila meka rakija" kako kazu. A i da bi imali da posluze goste tkz. sumadijskim cajem (vruca meka rakija sa secerom) :) . Pa onda tek onda rade prepek. Navodno, rakija je jos boljeg kvaliteta. Da li je to istina ili ne, ja to ne znam.

Ziveli

Pivo, pozdrav tebi i dobrodosao na forum.
To je slucaj i u Rakiji i s. Gldec. Cak i ja imam meku rakiju staru  2-3 godine, koju cu prepecati do kraja godine. Misljenja sam da ona mora biti malo kvalitetnija od one koja se odmah prepeca, ali kazu da je rakija cim se prepece postaje nova  i da odlezavanje meke nije preporucljivo zbog gubitaka. Procunjaj malo po forumu i nacices tekstova koji to bolje od mene objasnjavaju ( tu je i peca stari vuk, tu je dioda i drugi )
Sto se tice "sumadijskog caja" on se kod mene pravi od ljute-prpecenice kaljene vodom.

Deki kazi mi kolika ke razlika u ukusu/mirisu izmedju ovih 3-5 casa koje si hvatao? Zanima me da li moras imati istancana i istrenirana cula ili ...
Bez kibicera nema posla :D a svaki ima neku svoju teoriju, uh sto ih volim :)

Uh, kibiceri su mislilili da cu se napiti, samo su se domundjavali i smeskali gledajucu me kako uzivam u pecanju.
Pa sta da ti kazem dioda, milsim da je tesko odrediti prelazak sa prvenca na srce rakije,  ( kod mene je bio 76%vol. prvi llitar koji je izasao iz tabarke ) prvenac je vrlo jak i tu mislim da trebas biti pravi majstor, cak je i bio bistar. Ipak moze se osetiti da rakija postaje sladja i ne para previse nepca, neki mirisi se gube i rakija je pitkija iako je i dalje dosta jaka. Princip je da sigurno odvajas 1 l a onda sipas u case i polako probas ( ja nisam razblazivao sa vodom ). Odredjivanje prelaska na trecu frakciju-patoku je dosta lakse i tu je prilicno lako osetiti patocni ukus i miris koji paratvoja cula . Princip je slican, posle 30 l srca rakije ( srce sam hvatao do 60 % vol ) pocinjem da hvatam rakiju u case i probam dok ne naidjem na taj ukus. Naravno i u toku hvatanja druge frakcije povremeno je probam i cenim njen ukus ( mozes zamisliti  kako sat vremena cucim na tabarkom i pecam ). To bi bilo to otprilike i nemislim da sam bas sve pogodio u gram, ali je srednja frakcija izuzetnog kvaliteta, bistre boje i bez patocnog ukusa i mirisa.

Prvenstveno me zanima odvajanje patoke...
Ako je vec lako utvrditi prelazak na patoku organolepticki (po mirisu i ukusu) onda je bolje raditi tako...

Ја и првенац одвајам по мирису и укусу.
Истина, увек претходно прерачунам колико очекујем првенца али онда кад потече, ставим посуду са скалом испод да видим колико је исцурило, и како се приближавам претпостављеној количини, миришем стално шта излази на лулицу.
У првенцу је доста алдехида и он је резак на мирису. Ако га пробате баш пече у устима.
Како му се количина смањује мења се нагло мирис ракије а на укусу постаје слаткаста.
Треба мало искуства за ове дегустације али може свако да научи. И при томе не мора ни да разређује дестилат. И ја га пробам неразређено, истина само на врх језика, али је довољно да се процени квалитет.

Sto se tice prvenca i patoke ja ih odvajam u zaseban sud, ne vracam ih u sledeci kazan niti u kom. Nakon 3-4 prepeka nakupim dovoljno za novi kazan i to ponovo prepecem, naravno opet izdvajam prvenac i patoku i razblazujem destilovanom vodom do zeljene jacine  . Tako dobijenu rakiju stavljam u zasebno bure i koristim je kao rakiju 2. kvaliteta. Doduse ponekad mi se ucini da je i ona odlicna  ( tu bas nisam siguran koliko je ona losija od one prve, ipak je imala dva prepeka ).
Misljenja sam da ponovno prepeceni prvenac i patoka mogu uci u rakiju koju smo na pocetku dobili i koju racunamo da je najbolja
( mozda u nekim manjim kolicinama ).
Sta o tome misli alambik i ostali?

Ја се апсолутно слажем са вама.
Већ сам рекао да се то може препећи и тако добијамо другоразредну ракију.
Она би могла онда да се помеша са остатком и толико колико је лошија од прве ракије, и у зависности од омера прве и друге ракије (прве је увек више!), покварићете квалитет целе ракије.
Ја то понекад радим, кад оценим да је друге ракије довољно мало и да јој квалитет није толико лошији од прве.
Међутим, не слажем се да је могуће да квалитет те ракије није лошији. Било би право чудо да није.

Ипак, мислим да је најбоље да ову другу ракију сачувате до следеће године и кад стигну нове шљиве да изаберете најлепше примерке, ставите их у теглу, и залијете овом ракијом. Можете експериментисати па додати у сваку теглицу по два мања штапића цимета, који клинчић, можда мало мускатног орашчића итд. итд. (то морате сами истражити). На овај начин добијате од другоразредне ракије изузетно занимљим и квалитетан продукт који мора да може да нађе своје место на тржишту занатски прављеног алкохолног пића (у овом случају алкохолног десерта).

eto ja sakupio par nacina kako ko pece rakiju jos fali par nacina napr. alambik itd, mozda ne treba da se ponavlja ali ovako je sve na jednom mestu. a mod neka obrise ako nije u redu

DESTILACIJA PREVRELOG KLJUKA,KOMA  


Nacin 1  (by Sablja )

(Prirucnik za spravljanje rakije   Dr. Slobodan Jovic)
                            


Prilikom destilacije sirovine radi dobijanja sirove meke rakije ,kaza se puni 65-75% od njegove zapremine.prazan proctor oko 30% je potreban kako nebi doslo do kipljenja kada sirovina pocne da kljuca.Ukoliko se destilisu sirovine sklone penusanju (visnje,grozdja..)kljukovi(gusti) jabuke, kruske… treba razblaziti sa 15-20% vode kako nebi zagoreli.            
U pocetku destilacije vatra treba da bude jaca , a 5-10 minuta pre nego sto prokljuca sirovina treba smanjiti kako nebi doslo do kipljenja .Kada treba smanjiti vatru oseticete po temperaturi kapka koji raste zbog pare koja se skuplja u njmu, pred samo kljucanje ruka se nemoze drzati na kapku.Destilaciju treba odvijati polako 2-3 sata.Voda u hladnjaku(protok vode) treba da bude u gornjem delu topla u srednjm jedva mlaka  u doljnjem hladna, ukoliko zelite dobiti rakiju jako izrazenog ukusa i mirisa. Destilat koji potekne na pocetku trebalo bi da bude oko 45-55.60 vol%.             
Destilacijom prevrelog kljuka, iscrpljuje se sav akohol koji prelazi u destlat.Kad rakija (destilat ) padne na 3vol% alkohola dalja se destilacija ne isplati.




Nacin 2  (by Sablja )

(Prirucnik za spravljanje rakije   Dr. Slobodan Jovic)



Ukoliko Zelimo da spravljamo odmah meku rakiju za pice,treba vrsiti takozvanu frakcionu destilaciju. Sobzirom
na to da se prepek nece vrsiti, jer ne zelimo prepecenicu moramo odmah pri destilaciji kljuka izdvajati frakcije, i to:
prvenac (glava), srednju.frakciju (srce) i patoku. Odvajanje ovih frakcija je neophodno. Celokupna priprema aparata I sam tok destilacije tece n avec opisan nacin.Kada potekne destilat prvenac njega treba odvojiti na samom pocetku I to u klicini od 0,3-0,6 litara po kolicini od 100lit. kljuka.Potom se prihvata srednja frakcija tj.srce koja se koristi kao meka rakija za pice.Ona se skuplja sve dok destilat na IZLAZU IZ HLANJAKA tabarke na padne na 10vol% alkohola.Ovako dobijena rakija sadrzi 30-45vol%,tada se u sud sa prvencem prihvata patoka sve dok na izlazu iz hladnjaka ne padne na 3vol%.Patoka I prvenac se dodaju sldecem pecenju uz ponovno odvajanje prvenca I patoke.Ovako dobijena rakij je slabije kvalitita nego kao kod prepeke.

Destilacija nacin 3   (By pedja)

U kazan sipaš vodu i kominu. Prvenac (prva rakija koja poteče) nije jača od 45-47 vol. a ima je jako malo. Najveća količina izađe na oko 25-35 vol.  Zato se prva destilacija radi do kraja patoke, sve se skupi



 druga destilacija tj. prepeka koja se odvaja po frakcijama. (u ovom delu se ne slažem sa Pecom. Ja prepeku ostavim na 65 vol, pa je posle razblažujem destilovanom vodom).
To je komovica!

(ovde je pedja mogao malo opsirnije napr. Sta radi sa patokom)



Destilacija nacin 4  (by deki)

Kom je bio prilicno gust, pa sam ga razredjivo sa 10-15 litara vode.
Prekidao sa destilacijom kod jacine  destilata  od 25%vol..
prepek, gde sam koristio frakcionu destilaciju. Oko 1,5 l prvenca
30-32 l srednje frakcije ili srce rakije bistre kao Rakijski potok
i na kraju oko 15 l patoke. Srce rakije sam razblazio sa oko 10 l destilovane vode i dobio rakiju jacine 48 % vol.

Prvenac= 1,5 L
Srce     = 30 – 32 L
Patoka  = 15L

Patoka I prvenac u zaebnu posudu pa kada se nakupi dovoljno prepuce u  destilat 2 kval. 

Destilacija koma sljive  Nacin 5 ( by grof )

Napuni se kazan sa prevrelim kljukom uz dodatak  10 L vode  (sa resetkom) sakuplja se dok u posudu u koju se hvata destilat  vrednost ne padne na 30-32 vol%
Sledeci dan  na hladnu tabarku prvi kazan se vrsi prepek a ostali  kljuk
 Pri prepeku ovoji se prvenac 1,2-1,5 L  a srce sakuplja dok u posudu u koju se sakuplja destilat vrednost sakupljenog destilata ne padne na 55-56 vol%
Patoka se sakuplja jos 10-ak litara I to je kraj destilacije
 
 U kazan sa stavim 50-60 L meke rakije pa dodam jos 30 L kljuka sljive onda dopunim kazan do vrha sa mekom rakiom , odbacim prvenac  oko1,2 L  a ostalo kao u predhodnom slucaju
Prvenac nikada ne koristim ponovo a patoku sakupljam posebno ali ne koristim (komsija to sakupi pa mesa sa  kljukom od grozdja I pece sve zajjedno) 

Destilacija nacin   6      (by peca50)

Posredni prepek



 Pvi kazan peći sve dok na luli gde izlazi destilat(rakija), nepokaže proverom da više nema alkohola. Posle razlaganja prvog kazana, oprati ga i sipati kompletnu količinu dobijene rakije iz prvog kazana i dopuniti sa prevrelom masom. Iz drugog kazana izdvojiti prvu količinu destilata (prvenca), maksimalno pola litra, i ostaviti po strani. Sledeću količinu destilata prihvatati u određeni sud, pri tom pratiti jačinu  do željene(npr.55 stepeni). Kada destilat,rakija, pokaže željenu jačinu u prihvatnom sudu, sud skloniti i postaviti drugi u koga prihvatati svu rakiju do nule kao i kod prvog kazana. Destilat, rakiju koju smo dobili posle izdvajanja prvenca odložiti u sud za skladištenje, starenje, i sa tim je gotov prepek, bez velike potrebe za razblaživanjem a sa maksimalnim kvalitetom. svaki naredni kazan peći kao i drugi, stim što se prvenac vraća na ponovni prepek u naredni kazan sve do petog, posle čega se bezbedno uništava jer je to čist otrov.


Prvenac= 0,5 L
Srce-srednja frakcija= ? L  izdvajanje dok destilat ne dostigne npr.55 vol%
Patoka =?L dok god izlazi alkohol iz lule(hladnjaka)

+  Manji gubitak alkohola ispod pet procenata.
+  Kod pečenja rakije od kajsije, kruške, jabuke i dunje posrednim prepekom intezitet arome             voća je i do 50 procenata jači nego kod prepeka "gole" rakije.

- previse patoke i prvenca 

Мени је, Деки, сумњиво оно што ракију хватате у поцинчану кофу. Истина, ја нисам никад никад у такву кофу хватао ракију али сам једном, има томе већ доста година, користио исту да претачем вино и докле сам сипао вино отишао цинк! Остало голо гвожђе!
Знам, вино је кисело а ракија није, но свеједно отада нећу поцинковано посуђе да видим у близини моје радионице.
Ја бих рађе, ако већ немате инокс за прихват дестилата, користио пластични суд.

Nisam primetio promene na kofi, a nisam ni znao da je to moguce :scr: Mislio sam da je bolja ta kofa od plasticne posude.
Grofe, zbog pojasnjenja par opaski:  Radi se  o kolicini od 100 litara i ove vedenosti su promenjive. Npr. nekada jacina prvog desilata ( meke rakije ) ide i do 30%vol. i onda se dobija veca kolicina prepeka, pa se i prikazane vrednosti menjaju. ako je kazana napunjen do vrha - 120 litara, onda su naravno i ove druge vrednosti drugacije.
Za razblazivanje rakije destilovanom vodom koristim tabelu ( iz knjige pomenutog autora )

Sad sam guglao i nabasam na ovo....

(http://img227.imageshack.us/img227/6677/56075sliwovitstl2.gif)

Ovo je etiketa a pored pise ovo



Prevod podebljanog dela teksta iz citata glasi:

"Popularna rakija od sljiva, cesto destilisana u domacinstvu, uobicajena u Rumuniji, Madjarskoj, Nemackoj i mnogim srednje i istocnoevropskim drzavama."

Ni "S" od Srbije :whistle:
Istina, spadamo u "srednje i istocnoevropske zemlje" ali opet... Sljivovicu svojatamo i smatramo je autenticnim srpskim proizvodom ali je drugi izgleda ne dozivljavaju tako ::)

BTW pogledajte sta se sve prodaje pod "Prestige" etiketom - LINK (http://www.hambletonbard.com/English/Homebrew_Products/Essences/Prestige_vodka.htm)

Ako dodamo i to, da su Česi prvi pokrenuki međunarodni zahtev za brendiranje i zaštitu imena "Šljivovica", onda znam gde smo.
Do duše, naše Ministarstvo poljoprivrede je pokrenulo protiv zahtev i sada na nekom međunarodnom sudu dokazuju istorijsko pravo na to ime. Ishod je još vrlo neizvestan.

sudjenje je zavrseno i mi smo delimicno pobedili  u pitanju je bila nemacka oni su  patentirali sve sto se da patentirati i sto vec postoji a nije patentirano . Ljudi na vreme shvatili u cemu je stvar i tako da mi nismo jedini koji su tada ostali kratkih rukava time su bili pogodjeni i drugi proizvodjaci koji nisu zastitili ime svog proizvoda  verovatno tada nikog ni nije bilo briga sto su nemci to uradili ali kada smo hteli da to uradimo nije moglo jer su nemci vec zastitili kao svoj proizvod. Smesno kod njih se ni ne zove sljiva  sljiva  ali su je zastitili kao sljivovica bez obzira sto se ta ista rakija kod njih zove Zwetschgenschnaps  i nije im neko ime zar ne ? ne zvuci kao nasa sljivovica . nasi su prosle godine uspeli da dokazu da je sljivovica nas proizvod a sud je doneo odluku da svako moze da koristi ime sljivovica pa i mi to do sada nije moglo ali u buduce ce da stoji i zemlja porekla ispred tako da se nasa sljivovica od sad u svetu prodaje kao SRPSKA SLIVOVICA  a ime sljivovica moze da nosi rakija od sljive koja se pece na tradicionalan nacin  kao u selu sljivovica ( valjda je negde na zlatiboru)  eto ko treba recept moze na zlatibor ;D

DIODA CITAT:Ovo je etiketa a pored pise ovo
Odgovor: Pa ovo bas i ne lici na sljivu. Ko zna od cega oni ovo prave??

pozdrav ljudi
imam par pitanja koje mi je peca prosle godine pojasnio ali sad mislim da je pravo vreme za za postavljanje pitanja
1) rakija od divljih sljiva (kako, koliko secera na 100kg, i dali treba da se izbacuje koska ili ne, i jos sto nisam napomenuo...)
2) ambalaza gde i kako i koliko kao i plutani zatvaraci gde kako koliko

ja se izvinjavam Peci ali bih voleo da mi sve ovo polako i detaljno objasni jer je literatura jedno a iskustvo je nesto drugo.
Voleo bih da odgovori i neko ko se prepoznao u ovome
pozdrav

moze li neko da mi objasni kako da pecem rakiju od djanarike,prvi pu sam skupljao ove godine,inace se bavim vinogradarstvom.skupio sam negde oko 500kg sljive,koliko moze da izadje od toga rakije i kakvog kvaliteta je ta rakija?a cuo sam da se radi poboljsanaja ukusa i mirisa u prepek stavlja suva sljiva. pomoc

500 kila dzenerike?!?!?!? Svaka cas'! :)

Ljudi pljuju po toj vocci, medjutim, od nje odlicna rakija ispada. Nije zastupljena jer je problem sto se tesko skuplja (mada si ti isti uspesno resio :thumb:), a i sto je manje izdasna od pitomih srodnica.

Treba jedno 15 kila za litar ljute. Posto je to malo, dodaj bar 50 kila meda u tih 500 kila dzibre. Moze i secer, ali bolje med, a ako ti se ne daje kinta za med, ne guraj preko 25 kila secera (tj. max 5%).

I ja sam prosle godine prvi put pekao ovu vrsu rakije i izuzetno sam zadovoljan rezultatom 8:)

sta je sa suvom sljivom u prepek,postoji li ta mogucnost?

Izvinjavam se ako je ovo samo za sljive (rakiju od sljiva).Mene zanima,ako mi mozete reci koliko dugo da drzim narandze u vrenju.Namjeravam praviti rakiju od narandzi,stavio sam ih ima vec mjesec dana,svaki dan sam mjesao,pojavile su se musice,ali ne tako puno.Obzirom da je ovdje hladno receno mi je da trebaju duse vremena za vrenje.Sad trenutno se pojavilo malo pljesna na vrhu i osjeca se zestok miris.Zamolio bih vas ako mi netko moze pomoci sta da radim,dali da pecem ili da jos cekam.Unapred hvala.

Sta si, crni ti, mesao svaki dan :doh: 'oces da kazes da si svaki dan mesec dana otvarao sudove i izlagao dzibru atmosferskom kiseoniku?!?!? Pa jos i mesao da ta izlozenost bude sto potpunija?!?!?

Peci odma'. Probaj dzibru na ukus, ako je mnogo kisela pri pecenju dodaj malo vise pepela u kazan (u dzibru posto je ubacis u kazan), a ako je manje kisela dodaj manje pepela. Mozda i izvuces koji litar rakije. Mozda... :'(

Sta tacno pitas: da li da dodas suvu sljivu prilikom pecenja, ili na pocetku vrenja?

Ovo prvo ne znam, a ovo drugo mi je trenutno u buricima, pa cu znati sredinom avgusta. Posto mi je grad opustosio dzenerike, imao sam vrlo malo, pa sam pomesao dzenerike i suve sljive (bez koske), uz dodatak suncokretovog meda. Trenutno je u fazi vrenja, pecem pocetkom avgusta. Pitaj me za jedno mesec dana kako je ispalo.

Hvala na brzom odgovoru;Tako sam shvatio sa foruma,mjesao sam da se nestvori kora i da izgubim dio posto se radi o manjim kolicinama.Posto su temperature sve vrijeme bile oko 14-16 stepeni receno mi je da treba nekoliko nedelja.Niko nije rekao koliko.Danas cu je poceti peci pa cu vidjeti sta ce da ispadne. :doh:

Ne da niko nece da Ti odgovori  vec svi koji znaju nesto o fermentaciji a pogotovo o spontanoj fermentaciji znaju i to da je nemoguce u napred tacno odrediti kada ce sav secer prevriti u alkohol. Nego Ti ako nemas refraktometar da izmeris kolicinu neprevrelog secera u komini slobodno promesaj kominu i umoci prst u kominu pa u usta, i probaj da odredis da li komina sladi Pa ako se siguran da nema ni u tragovima slasti Ti kominu u kazan pa peci. Drugi nacin je da kada otvoris posudu  sa kominom (posle burne fermentacije) iz dana u dan pratis rupice na povrsini komine. Ove rupice su posledica izdvajanja CO2 koji nastaje previranjem secera u alkohol, kada se one prorede onda mozes reci da je komina spremna za pecenje. Vinske musice (kebe) koje si spomenuo su stetne, pretvaraju alkohol dobijen previranjem  u sircetnu kiselinu.  Bela skrama (vinski cvet) je dobar znak da u posudi iznad komine imas kiseonika, sto ukazuje na to da je vec duze vreme komina spremna za pecenje. Ovu belu skramu obavezni pokupi sa povrsine zajedno sa tankim slojem komine pa baci.
Kada ustanovis da se vise ne izdvaja CO2 onda se posuda zatvori i nema otvaranja sve do pecenja kako bi se CO2 zadrzao iznad komine i sprecio stvaranje vinskog cveta.

Hvala vam na brzom odgovoru;Dosta mi je sad jasnije kako cu sljedeci put da radim.Evo upravo sam zavrsio pecenje pa da vas obavjestim kako je bilo.Odmah na pocetku da vam kazem da sam izgleda promasio.Kao sto sam reko ,drzo sam na vrenju mjesec dana,skoro svaki dan mjesao :doh:.Prije 3 dana se pojavila gljivica na vrhu,mada su se jos uvjek pravilimjehurici.Iscjedio sam i uzeo za prvi kazan samo rjetko 20 L.Stavio sam ga u 4:48 nakon 55 minuta je procurila.Isao sam da odvojim prvih 2,5dcl ,(koje je izgledalo kao patoka,slabo).Nakon toga sam uhvatio 1,5L (koje je malo jace od patoke)(samo malo jace).Unutra u kazan sam ugradio cjediljku u koju sam stavio susene kore od narandze,da bi da rakiji miris,ali nemogu ga osjetiti.Nastavio sam peci sve do 6:48 tako da sve traje 2 sata.Naravno hvatajuci patoku bljutavu i gorku. >:D Posto smatram da u srednjoj ipak ima nesto malo alkohola,zanima me dali to mogu sutra nasuti u ono gusto i peci ponovo sa time.Da jos moram napomenuti da  sam to sve radio sa punim plamenom jer kad sam bijo iskljucio veliki ispalo je preslabo.Mad moram priznati dani sa punim plamenom nije nesto zestoko,mislim prilicno je mirno. :doh:Nadam se da cu do slijedeci put da se bolje pripremim.Iskren pozdrav i hvala.

Kako ispeći rakiju od šljive stenli?
Koja je tehnologija?

Sa kazanom

Kratkoglavi,pitam ozbiljno.Našao sam na internetu da se rakija od šljive stenly peče  posebnom tehnologijom.
Napomena ne kaže se sa kazanom nego u kazanu ili kazanom.

Ja nisam cuo to, mozda ti neko drugi moze reci nesto vise...

Било у читанци из српког језика, у основној школи, дечај седи у купеу воза и испод пише "путујем возом" а поред тога друга илустрација, исти дечак на истом месту, само сад са малим возићем у крилу и потпис "путујем са возом".

Зашто би стенли шљива морала да се пече са посебним протоколом?

Nije mi bas jasno,trebalo bi da se priprema i pecenje vrsi na isti nacin kao i sa drugim vrstama sljiva.Ne vidim zasto bi trebao neki poseban nacin.A sta konkretno pise u tome kada kaze da je treba peci na poseban nacin i ko je to napisao?

Naime radi se o starom srbskom mitu po kome se rakija od Stenlija (čitaj Sterlejke) peče tačno 21 dan od kupljenja, odnosno stavljanja na vrenje. Tako se dobija dobra rakija od 21 grad.

Živeli!

Hvala svima koji su pokušali da mi pomognu.Prvi put ove godine pečem rakiju od šlive stenly. ZaSaleta-pisalo
je,parafraziram, šljiva stenly može se koristiti i za pečenje rakije ali po posebnoj tehnologiji.Mješanjem rakije
od sljive stenly sa rakijom od požegaće u odredjenom odnosu dobija se kvalitetna šljivovica.
Za krivoglavog-i ja sam čuo da rakiju od šljive stenly treba peči 21.dan,navodno radi pucanja košpe.Košpe sam
povadio.Vrenje je bilo brzo iveć se smirilo (10 dana).Temperature su bile visoke (preko 30 stepeni).Šta preporučujete? Još jednom svima hvala.

Izvinjavam se Kratkoglavom radi pogrešnog oslovljavanja (krivoglavi).

Nemoj se previše opterećivati proćitanim u ovom trenutku jer se rećenica toliko i ne odnosi na sam naćin destilacije nego na posebnu tehnologiju vođenja fermentacije u kojoj si već uradio jednu od važnijih stvari (izvadio si košpice) a za ostale je već kasno (jedino nemoj dozvoliti da ti prevrela komina ćeka na destilaciju), nego se pokušaj naoružati znanjem pa se pripremi za slijedeću godinu.

Bistrice mnogo hvala. Da li je rano da počnem peči rakiju nakon 10 dana od stavljanja šljive u kace?
Kace su poklopljene a pošto nemam vranj ili kako se već zove kroz izbušene poklopce stavio sam crijeva i
izveo ih u posude napunjene vodom.

Pogledaj ovdje:
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,164.msg1592.html#msg1592
A inaće po naćinu na koji postavljaš pitanja vidljivo je da ni tekstove koji su objavljeni na ovom forumu nisi isćitao do kraja, a što je pomalo neprilićno ako oćekuješ da ti neko na njih odgovori.

Bistrice,hvala na savjetu.Na ovaj forum sam naišao prije nekoliko dana.Pročitao sam sve tekstove iz kojih se
vidi da Vi i ostali članovi imate mnogo iskustva i odlično poznajete ono o čemu pišete.Prije dvije godine nabavio
sam knjigu Dr.Slobodana Jovića i radim po njoj.Ekselov širomjer nisam uspio nabaviti.Rakiju pečem za svoje potrebe u manjim količinama.Nikad nisam prodao ni jedan jedini litar,ali sam dosta poklonio prijateljima.Satisfakcija za sav uloženi trud i ostalo mi je kad mi kažu da sam ispekao dobru rakiju.Pitam jer
vidim da imate dosta iskustva a "ko pita ne skita".Još jednom se zahvaljujem na savjetima Vama i ostalim koji
su se javili.

SaMO tako Mimi care

Pozdrav svima. Kao nov forumas zelim da kazem da pecem rakiju samo od dzenarike i to od proslogodisnje meke rakije. Veliki rad i broj stabala daju relativno pristojnu kolicinu rakije. A javio sam se, jer sam bio pod velikim pritiskom "strucnjaka" da ta sljiva ne moze dati kvalitetnu rakiju. Naravno, komentarisu tek kada kazem od cega je!

Eh kad bismo "strucnjake" mogli da izvozimo, bili bismo bogatiji od Norveske i Emirata zajedno :lol:

Da li je neko pekao rakiju od cacanske lepotice? Procitao sam na forumu da neki od clanova nisu zadovoljni
kakvu rakiju daje ali nije napisano sta je u pitanju. U knjigama koje sam procitao pise da se od ove sorte
moze ispeci rakija odlicnog kvaliteta :scr:

Takodje sam u literaturi nasao sve u superlativu za Cacansku lepoticu, cak joj neki predvidjaju da ce biti naslednica Pozegace!

Svako dobro

Voleo bih da članovi foruma iznesu svoja iskustva u vezi sa sprtama šljive od koje su, ili smatraju da mogu, dobili najkvalitetnije destilate.

Naime, smatram da je pitanje sortimenta kod šljive najvažnije pitanje u proizvodnji šljivovice. Takođe želim da vas pitam, onako kao uzgred, ali u stvari veoma iskreno oko podloga na kojima se rakijska šljiva gaji?
 Po oba pitanja imam jasno izgrađen stav, koji je sastavni deo celog koncepta dobijanja autentične šljivovice, koja bi svaka bila vrhunska, ali bi poput vina nosila osobeni pečat područja sa koga potiče.

Pitanju kvaliteta sirovine od koje se dobija šljivovica (plod šljive) posvetili smo veoma malo prostora na ovom forumu, dok smo postupak prerade rasčlanili u "sitna creva".

Molio bih društvo sa foruma da odgovori.

 Hvala!!

Kako izgleda niko drugi to neće da uradi, a vjerujem da je tema svima zanimljiva, mogao bi ti za početak da izneseš svoje mišljenje o sortama šljive od kojih se dobijaju najkvalitetniji destilati. Ja to ne mogu uraditi iz razloga što šljivovicu radim isključivo od sorte mađarica (bistrica ili požegača). Probao sam rakije i od nekih drugih sorti šljive, ali ne mogu na osnovu toga objektivno da sudim ili eventualno da određujem prihvatljivost neke sorte za dobijanje kvalitetnog ili kvalitetnijeg destilata u odnosu na neku drugu sortu. Mislim da bi se na ovaj način priča pokrenula, a iskreno i mene zanimaju neke čačanske ili druge sorte kao buduća alternativa, jer svi znamo šta se dešava sa mađaricom.   

Ja ću da iznesem moja saznanja u vezi šljivovice ali isključivo iz mog iskustva. prvo što se tiče sorata šljiva i dobijenog kvaliteta. U Šumadiji gde sam živeo jedan period, vodeća sorta je bila ranka a druga je bila požegača. Dobijeni kvalitet šljivovice od čiste sorte i pomešano je bio uvek super kvaliteta, jer je ranka imala onaj prefinjeni lep miris letnje kruške a požegača je davala jačinu i naglasqak na aromu prave šljivovice. Podrazumevalo se da su plodovi bili lepo sazreli i da nije se pravio veliki period od berbe, fermentacije, pa do destilacije. Pošto ranka stiže ranije od požegače, kraj njene berbe se poklapao sa početkom berbe požegače, pa je taj kontinuitet trajao. Blagovremena destilacija je podrazumevala da se počne sa pečenjem odmah po završetku fermentacije požegače.
Kad se tiče dobijene rakije od novijih sorata iskustva imam sa sortama stenlej, čačanska rodna i čačanska lepotica i delimično sa valjevkom. Ubedljivo najbolji kvalitet šljivovice, čak duplo bolji od stenleja ili stenlija, daje čačanska rodna.

Peco, hvala na odgovoru. Ovo za Crvenu ranku mi je poznato, doduše „teoretski“ ali mi je ta sorta najblaže rečeno nedostupna. Za Stenli mi je jasno šta može dati. Na mnogim mjestima, kojima baš ne treba vjerovati previše, sam naišao na različite podatke za manje zastupljene čačanske sorte. Drago mi je da si iznijeo svoja iskustvena saznanja i tako me poštedio nepotrebnog lutanja. U stvari moja prava dilema je bila kod uporedbe čačanskih sorti, a pogotovo su mi nepoznanica Valjevka i Čačanska lepotica kao i ove još novije.

Zadovoljstvo je citati ove tople tekstove dva vrsna poznavaoca proizvodnje slivovice, pece i bistrice. U mom kraju ove dve pomenute sorte za koje kazu da su naj sljive za rakiju zvali su crvenjaca i madzarka. Namerno kazem u proslosti jer ove dve sorte kod nas u Sumadiji, nazalost izumiru.

Ima ih jos u Rakiji
Sto se tice čačanskih sorti tu je na prvom mestu čačanska lepotica, valjevka mi je nepoznanica ali za nju kažu da zamenjuje požegaču (čisto sumljam ), inače
1.crvena ranka-šumadinka
2.požegača
3.
4.
5.
??

Valjevka i jeste po svojim osobinama najbliža požegači, ali njen problem je što je izuzetno periodična u rađanju, ali se i to eliminiše sa stalnom i kvalitetnom rezidbom.
U prošlom postu nenapisah o jednom problemu kod dosta zastupljenog stenlija-stenleja, a kad se tiče proizvodnje šljivovice od nje. Ako nemate , a mnigi nemaju, odvajač koščica i fermentacija sa njima povlači intezivan miris na koščicu. To posebno može biti baš problem ako se destilacija neuradi odmah posle završetka fermentacije. Ali ostale osobine stenlija nisu za podcenjivanje: prilično krupan plod, procenat šećera zadovoljavajući, ujednačenost zrenja takođe zadovoljavajuća i na kraju dobar radman. Kombinacija čačanske rodne i stenlija u odnosu60:40 u korist čačanske daje vrlo kvalitetnu šljivovicu, ali opet pod uslovom da se destilacija obavi odmah posle završetka fermentacije stenlija.

Valjevka = Aženka x Stenly ; čudo jedno da je dobra od takvih roditelja. Aženka je divna šljiva, ali za konzum i sušenje, dok za rakiju nije nešto.

Najbolja, bolje reći najkompletnija sorta za rakiju jeste i biće uvek Požegača (Bistrica, Madžarka). Ali ni kod mje nije sve isto. Ubi je šarka, opada nesazrela. Ali šarka nije tema mada njeno gajenje čini nemogućim. U mom selu Dučiću kod Mionice seljaci smatraju da su Požegača i Madžarka različite sorte. Ja imam obe i znam šta je u pitanju. To je podloga, jer Požegače sve su kalemljene na Džanariku, a Madžarke su izdanačke. Pa tako prve porastoše kao grmovi uspravnih grana i rodiše prvi put u 8 godini, a druge duplo manje, krive i razvedene rađaju redovno od treće godine. Plod prvih redak, sitan i slađi, a drugih krupniji sočniji i harmoničniji ranije stiže 7 dana.
A svi izdanci povađeni iz starog pradedinog voćnjaka, sve same Madžarke. A još je njegov otac proizvodio i prodavo rakiju u Beogradu.

Čačani radiše program oplemenjivanja šljiva i sem što raširiše Stenly i šarku stvoriše i marketinški vešto nametnuvši Čačansku rodnu (Stenly x Požegača). Pravi srbski san. Rodna, otporna na šarku, sve ko Stenly, a u stvari Požegača. Ali ne leži vraže, izlagaše napaćeni srbski narod ponovo. Alternativno rađa, kad prerodi sitna i crvena, teška za rezidbu - poseban tip obrazovanja rodnih pupoljaka, raste kao metla, lako ogoljeva i kao najvažnije "Osetljiva na šarku", a osetljivost proporcionalno raste kako stablo stari. Ruku na srce osetljivost manja nego u Madžarke, tako da opadne 30%, a ne 80%, ali opada. Prisustvo virusa menja metabolizam ugljenih hidrata tako da po kvalitetu plod sa obolelog stabla je bleda kopija ploda. Sve Rodne su kalemljene na Džanariku. Moj Otac ih posadio dublje nego što treba pa se neke prevele na sopstveni koren i počele da stvaraju izdanke. Da nisu obolele od šarke lako bih ja, povadio bih izdanke, iškolovao ih i eto novog zasada. Proveriću ih ovako u voćnjaku, da vidim razliku, a iskreno očekujem da se priča od požegače ponovi.
Daje meni ova sorta jako lepu rakiju, čak neke godine sadrži blagu aromu kajsije, ali je nekako svojeglava - nedorečena, nije zaokružena.

Stenly = Aženka x Džinovka, kad je Amerikanac bio dobar. krupna i lepa, za jelo prazna, za džem odlična, za pekmez nije. Sušili je i dobili krupnu suvu šljivu i dodatno potisnuli već obolelu Požegaču. A kvalitet suve šljive je bio takav da smo izgubili sva izvozna tržišta. A izgubili smo Požegaču, šljivu Aleksandra Velikog, lepoticu sa Kavkaza, po Slavonskoj Požegi nazvanu Požegača ( nije po Užičkoj Požegi). Pekao sam i nju. Nekad je dobra, obično prosečna, ali nikad vrhunska. Karakteristično za nju, po mome iskustvu je da može biti veoma prinosna u rakiji. Veći randman ima od rodne i drugih kulturnih šljiva. Ja bih nju izbegavao uvek kad mogu, a pošto pečem rakiju isključivo od svoje šljive izbegavam je.

Moje srce osvoji jedna primitivna šljiva, od Prunus insititia - trnošljive, lepa gospođica uvek slomljenih grana i smolasta na povredama. List sjajan, kožast, nežan, sa crvenkastim peteljkinim nervom. Rano stiže, alternativno rađa ako se ne održava, a ne održava se nego sama prkosi ćudi vremena. Malo je jalova u polen, te neoprašuje druge, nego je dama koja čeka svojega jarana. Darosavka, Crvenjača, Ranovača, Moravka, Ranka su njena imena. Glođusa je i malo trpka kad se zelenija jede, a ukus divan. U rakiji runa, slatka, ne znam šta sve, meliorator za lošiju rakiju. Kažu da je kupaža Ranke i Požegače u odnosu 80:20 najbolja rakija na svetu. I njih smo gajili, ali oko kuće - znali su mnogo i naši stari.

Sledi: Č. lepotica, Valjevka, Metlaš, Šarica, Gorčivka, Okruglica, Mudara, Piskavci crveni, beli i Cerovački, Trnovača, Volujača, Belošljiva ......... ako znate dodajte

A ja isao 70:30  :whistle: stvarno je najbolja, ali mi sve popise i navukose se a ja ispreznio sve rezerve ( koje nisu bile bas male ) pa kud sad mili brate.
Svi u gradu postali eksperti za rakiju,kazu nije  kao Rakija iz Rakije probajte nju da vidite sta je rakija.
A ja udario flajer VELIKI POVRATAK SUMADIJSKE SLJIVOVICE

Koja ti je to Mudara, stvarno a???

Da dam i ja doprinos ovoj temi. Po mom mišljenju, ne može biti da je od neke sorte šljiva rakija loša, može samo da se desi da se loše ispeče. Na primer, u nekim moravskom selima blizu Niša, ostavljaju kominu da prevri otvorenu, kažu, mora da diše.

Dodao bih jednu stvar koja je sitnica, ama mnogo znači kod pečenja šljivovice, a dobro je i za ostale voćne rakije (za groždje nije potrebno). Dobro je da se rakija kupa, tj. da iz lule teče u flašu sa vodom. Ja stavim levak u flašu u kojoj ima oko dve trećine vode, i rakija ide u flašu, pa se preleva iz flaše u džban. Naravno, levak se malo nakrivi da može rakija da izlazi iz flaše. Sve teške primese koje štete ukusu rakije ostaju u flaši, a rakija ističe. Naravno, ovo se radi sa frakcijom za piće, prvenac i patoku normalno odvajam.

Još nešto, može da se pusti i da rakija teče u flašu i bez kupanja, tada je u flaši rakija najmenje jačine, jer je teža od one jače, pa tako mereći tu rakiju iz flaše, uvek znate koja vam je jačina rakije na luli. To je važno jer kod šljivovice, dok se okreneš da založiš, oće da krene neželjena frakcija, a na ovaj način čuvaš rakiju u džbanu.

ovako je meni moj deda pričao za ukomljavanje i destilaciju-totalno krivo :doh: :'(

Deki u svom voćnjaku - onom starom ima isključivo izdanačku Ranku i Madžarku, na odg. nadmorskoj visini i dr. i ima ekstra rakiju. Kako znam? Pa video na sajtu.

Još postoji razlika u destilatima u starim - potpuno adaptiranim voćnjacima i novim novoformiranim u istim agroekološkim uslovima i od iste sorte. Isto je i sa vinima. Uvek stari voćnjaci daju bolju rakiju.

Pre pojave filoksere vinova loza se nije kalemila nego se razmnožavala reznicama, nagrtanjem i sl. Tako je svako mogao da proširi vinograd i da proizvede sadnice loze. Uvozom filoksere dolazi do naglog propadanja najvećeg broja vinograda u Evropi. Rešenje je nađeno u kalemljenju Vinove loze na podloge nastale od Američkih vrsta iz roda vitis i njihovih hibrida. Poenta priče je da nakon obnove vinograda stare vinopije nisu "tele" da piju vino iz takvih vinograda i smatrali su ga za smeće. Neverovatna je bila, kažu, razlika u kvalitetu takvih vina. Prave vinopije su tražili vinograde koji nisu kalemljeni, te je u tom periodu povećan izvoz srbskih vina posebno iz Negotinske krajine(kod nas se filoksera dosta kasnije javila).

Eto nešto slično se dešava i sa Požegačom. 30 - tih godina prošlog veka uđe šarka iz Bugarske u Srbiju. I ponovi se priča sa podlogama, ovog puta kod šljive. E pa vreme je da se krug zatvori.

Hvala!

Neverovatno kakvi vocnjaci propadaju
Mene naucili da idem po  napustenim sljivicima idem i  vadim mlade izdanke sto madzarke sto ranke i da sa njima obnavljam stare vocnjake koji polako navrsavaju 40-50 god. A ja kao malo pametniji pa mlade izdanke presadim u rastilo i priprem ih za sadnju sledece godine ili na jesen. Jednostavno provalim da je celo selo prebogato izdancima ( napustenih sljivka na pretek ) i da je to prava priroda bez kalema, kalem voska ili neke druge hemije.
Bio sam slep kod ociju, bice ranke koliko god budete hteli dragi forumasi

O tome da su negotinska vina bila cenjena u nekim krugovima ostao je i jedan dokumnet, to jest jedno pismo koje je izvesni Vasiljević, prijatelj Vuka Karadžića, piše Vuku.
Vuk ga je, naime, jednim pismom zamolio da mu "jasno opiše kako se ova jela  gotove: džomlek ćevap, kapama, čorba od štuke i posni ren" (biće da je Vuk imao nameru da i recepte "turi" u svoje knjiga).
Vasiljević mu odgovora da mu je drago što se Vuk "i sada ovih jela opominje" i da bi najrađe voleo kad bi sa Vukom zajedno ova jela mogao kušati. Svoje pismo zaključuje sledećom rečenicom: "E, sad kad budu ova jela gotova, onda daj Bože dobar stomak i lepo društvo, i dobra negotinska vina, pa onda načast engleske pudinge i francuske torte."

Ne stoji datum kad je ovo pismo pisano. Ja ne znam kad se pojavila filoksera (znam da je u 19. veku, ali ne znam tačno kad). Međutim, čini mi se da je ovo pismo moralo biti pisano do sredine 19. veka a čini mi se da je filoksera došla kasnije, pa će biti da su negotinska vina bila cenjena i pre kalemljenih loza.

Jedini problem kod izdanaka je što se lako prenosi šarka i  Kalifornijska štitasta vaš, koja je pomalo zaboravljena ali je takođe desetkovala naše šljivarstvo u prošlom veku.

Veliki nedostatak srskog šljivarstva je i nedovoljno poznavanje lokalnih populacija šljive, namerno izbegavam reč sorta, jer je ovo pravilnije.

Dodajem okruglica, ranica, belošljiva, vrbača, piskavac, šarošljiva, rana pepeljuša, vildan, šarka, pepeljuša, turgonja, semeteški piskavac, kisela turgonja, trnovača, ranovača, petrovača , jajara (Mudara), volujača, beli piskavac, metlaš,  crnošljiva, gorčivka i crvena ranka

Ovo je naše nacionalno blago u kome se krije tajna najbolje rakije u univerzumu

Ja sam već pisao da u mom kraju uspeva jedino bela šljiva. Probali su mnogi da sade i razne sorte plave šljive ali sa promenjivim uspehom. Uglavnom lošim.
U nekim drugim krajevima belu šljivu smatraju korovom, i krče je, međutim ja mislim da nije reč o istj šljivi. ovakvu kao što je kod nas nisam nigde video (osim u široj regiji mog zavičaja). To je šljiva izduženog ploda i srednje veličine. kad zri boja ploda iz zelene boje prelazi u žutu i na kraju dobije, tu i zamo, kad prezri, ljubičastu šaru.
Rezistentna je na sve bolesti šljiva.
Rakija od nje ima intenzivan miris na šljivu. Mnogi rakijaši iz mog kraja neće da piju nikakvu drugu šljivovicu osim od ovih belh šljiva.
Takođe se kuva i pekmez od njih i puno je lepši, kad se ukuva do karameliziranja, od bilo kog drugog.
osim ovoga stavljali smo ih i u rakiju. Rakija od patoke, koje se još jednom prepeče, koristila se za ovo. U zimskim mesecima ovo je prava poslastica.

deki ja ne bih da te razocaram, ali iz mog licnog iskustva mislim da ces lose proci sa tim izdancima .jer sam i ja na taj nacin podmadio dedino voce koje je radjalo pitaj boga koliko god ( ovi sto pamte i preko sto ).bilo je tu mesane sljive i madzarke i ranke i malo belosljive i sve je lepo islo dok nije pocelo da se susi jedno po jedno stablo , a moj ujak uzme i posadi izdanke i tako smo cekali punih 15 god a od sljive ni traga, bude po par kg i sve opadne pred berbu.isto sam tako prosao sa sadnicama iz rasadnika radmilovac .cekao sam 15 god da mi pola hektara da rod i svake godine ista prica, rode i prerode dok ne dodje do berbe i onda ,,sta,, za noc sve opadnu i osuse se kao da ih je zahvatilas neka saharska vrucina , da bih im dosao kraj prosle jeseni ,2009 sve sam povadio .cekajuci kad ce da daju rezultat meni prodje zivot.e poenta price je samo ,,po meni ,, cacak,, i nista vise. imam nove zasade i prezadovoljan sam i lepoticom i rodnom.hocu da kazem da nije skupo platiti sadnicu kolko kosta da kosta ali ne gubiti vreme jer danas sve mozes da kupis i bubreg i jetru i lepu devojku ali vreme ,,ne,, nisam mislio da ti ne zelis da kupis sadnice ali ti kazem kako sam ja prosao,  mislim  da i ti ne izgubis silne godine.mozda je kod tebe drugacije ali cisto sumnjam.pozzzzzz

Drugacije je shuco, totalno drugacije. Madzarka i ranka prorodile za tri, cetiri godine, doduse samo za jelo, ali vec kasnije je bilo ozbiljnog roda i to sve bez hemije. Pa brate moj kad je izujedaju svi paraziti i zakace je sve bolesti, one rode i znaju da prerode. Eto to je najednostavniji ORGANIC.(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_zaseokrakija.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_zaseokrakija.jpg)
Da se stabla suse, suse se ali posle 60-70 godina, neka i pre. One bi neki eliksir mladosti pa da zive vecno, tesko ce to ici.
A sto ce tice čačka, moja iskustva su losa da ne mogu biti losija. I ja sam mislio, naivan, da je to institut, da je to pod budnim okom strucnjaka, da je sto je skuplje bolje itd. Kad ono cvrc. Posadio sam novi vocnjak 600 sadnica ( pisao sam negde na pocetku ) i vrlo sam nezadovoljan sadnim materijalom. Problemi u prvoj godini, pa sada problemi u drugoj, a ceka me formiranje krune i jos puno cega.(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_zabrinti.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_zabrinti.jpg)
Nikada vise u Čačak.

ne znam sta da ti kazem ,,nisam pametan ,,jednom prilikom mi je jedan rodjak rekao sto po meni ima logike :sadnice se sade samo iz svog kraja,, sta meni vredi kada kod mene u okolini nema pravog rasadnika tako da ljudi dosta mesetare.ja sam imao rakije dok je bio taj dedin vocnjak posle toga samo neko lutanje.imam sada novi zasad od pola he cacanske rodne i za sada sam zadovoljan mada imam kolegu u susednom selu i on ima 4ha sljive i to sve iz cacka i to vrh vrhova.ne znam videcemo prenecu ti iskustvo ali ovo je kod nas sve lutanje i mesetarenje.pozzzzzz

To sto oni kazu da je iz Čačka ne znaci da i je tacno. Oni imaju koperante i rasadnike verujem i u tvom kraju, pa ti vidi. Mozda je ranije bilo drugacije   e to je tacno

Očigledno je da ne mogu da vas zainteresujem, uvek se uključi neko da promaši temu.

Kvalitet sadnog materijala je jedna stvar.

Problem šarke druga.

Problem sortimenta treća

Agrotehnika i pomotehnika je četvrta

Mislim da je Deki najbliži da pokrenemo priču oko treće, četvrte i delimično druge i prve priče, a sve u cilju našem zajedničkom - Srbske šljivovice.

P:S: Kad je u okolini Šapca uspevala Madžarka i Ranka? Možda prema vladimircu i u Pocerini - prema Rađevini, Azbukovici i Jadru, ali oko Šabca i u Mačvi nikada.

Stenli i Čačanske sorte sasvim solidno uspevaju. Ali ipak su to šljive za drugi vid upotrebe.

ne znam kakvim ti to podacima raspolazes kratkoglavi ali kod mene ima vise sljive nego trave pa ako hoces dodji kod mene na prolece kad malo popusti ova zima pa da se uveris.selo Provo opstina Vladimirci ti je lokacija mislim to mi je dedovina i ocevina a ja sam rodjeni beogradjanin ali se ne odricem porekla.mene je visegodisnje iskustvo naucilo da rakija iz krajeva gde ima previse sljive i nije bas dobra jer se preme njoj ophode bas ne domacinski ,skupljaju sa sve travom trule i nezrele plodove itditd.to su ti uzicki i valjevski region.dok mi se dole blace i okolina ne svidja rakija jer je peku od stenleja .dobru rakiju sam pio u pirotskom kraju i okolina kragujevca.to su moja zapazanja  ali to su sve individualni utisci tako da nije to globalna ocena da se ne bi kolege iz pomenutih regiona nasle uvredjenim jer ima i kod nas ljudi koji prave rakiju niodcega da kazem daskovacu .ja sam moje sadnice ako smem da pomenem zbog reklame kupio u resadniku ruza topalovic a sve su imale sertifikat instituta u cacku i za sada sam zadovoljan ove god sadim jos oko 1h ali moram dobro da razmislim STA.dal viljamovku dal sljivu .prelomicu do jeseni.pozzzzzzzzzz

Vilijamovka na BA 29 deluje interesantno. Jesi li kupio šljivu od Ace ili Milana Topalovića?

79% si u pravu što se tiče ophođenja prema šljivi u Valjevskom i Užičkom kraju. U Provu prave najbolje čamce na Savi, a bio sam na Kamičku. Ne sumnjam u kvalitet, ali poenta moje priče je nešto drugo....

Pogledaj dekija njegova priča obećava.

Pozdrav

sve je to relativno?ne mogu vise da experimentisem, mnogo sam vremena izgubio do sada tako da sada trazim samo nesto na sigurno.sve je deki u pravu apsolutno se slazem.ja sam vam rekao da sam nasledio dedin vocnajk star oko 80 a mozda i vise ,dok je bilo tog vocnjaka bilo je i rakije.jedne godine prerodi pa sledece malo odmara pa opet.sve je tako teklo dok nisu dosli neki strucnjaci i celo selo isprskali u akciji protiv sarke(nisi smeo da kazes nee TITINO vreme)e posle toga CVRC.u roku od par godina jedna po jedna odose.posadim ja te izdanke alis slaba vajda sporo se razvijaju ,nikako da pocnu da radjaju a kada rode sve opadne za noc i tako ja def odlucim da sve to povadim i sada na toj parceli podizem vinograd.rakiju pecem ali sam veci ljubitelj vina tako da kompletiram proizvodnju.sto se tice viljamovke na b29 to cu i da sadim ako krenem na krusku a99 posto hocu.ima je u mom kraju i uspeva sve osim kajsije.toliko o nekim nasim zeljama ali sta vredi kada nam sarka ubi pozegacu inace bez nje i ranke nema rakije.PS ostavio sam tu jednu jedinu ranku kao uspomenu na taj vocnjak sva je suplja a i dalje se bori i radja.pozzzzzz

Ja imam 500 stabala čačanske rodne i pečem rakiju 5 godina u nazad, a imam i 70 stabala lepotice po meni je čačanka rodna bolja za rakiju jer je sladja ( ima više šećera) a lepotica je za jelo jer je manje sladja i ima više vode, odličnu rakiju dobijam i prodajem e sad iskustva su različita

 SVE MEDALJE ZA "SVE O VINU"!!! Prosle godine ispekao dunju-dobio 5,5l;pre par nedelja ispekao kajsiju-dobio 11,12l;......a imam 60 stabala cacanske lepotice,starih 7god hehehe,i bice preko tone :P :lol: ;D ::) :'(  Ovo nece na dobro izaci ???......skuplja li se sljiva?!

Ispekao sam danas šljivu.
Imam jedno stablo Reine Claude a jedan prijatelj ima još jedno. Dakle sa dva stabla, s tim što sam ja masu sa svog stabla potrošio na pekmez, slatko, knedle sa šljivama za zamrzivač i liker po Pecinom receptu.
Svejedno ostatak je bio dovoljan za nekih 120-130 litara komine.
Nisam vadio koštice jer se Reine Claude ne kala (mi kažemo za cepi se) baš dobro. Tek svakoj desetoj se, kad se otvori, koštica sama ispadne, sledećih, recimo 7, koštica je samo delomično slobodna, a preostale do 10 imaju košticu sraslu u meso.
Dakle, šljivu sam svaki put pri sipanju u bure rukama izgnječio. Ruke su mi tek sada malo čistije inače imalu su lepu braon boju od šljiva kao da sam ih kvarcao svaki dan po par sati.
Na početku sam zasejao bordo kvasac i ništa drugo nisam radio na komini (dakle nisam dodavao ni hranu niti sam popravljao kiselost).
Posle poslednje kofe šljiva mešao sam još dan-dva a onda sam prestao sa mešanjem i pustio da se formira krovina.
Danas sam prvo izmerio šećer u komini i bio je skoro  na nuli a i probao sam šljivovo vino i na jeziku je bilo potpuno suvo.
Krovina je malo mirisala na sirće. ne preterano ali sam je svejedno u debelom sloju odstranio sa koma.
Potom sam stavio nekih 70-ak litara komine u kazan i hvatao sve dok nije curilo ispod 5%.
Bilo je 15-ak litara 22% sirove rakije.
Onda nas nastavio kazan sa preostalom kominom u koji sam sipao i ovu sirovu rakiju.
Prvenac od 4 dl sam odvojio a potom sam hvatao srce sve dok rakija na lulici nije spala na gotovo 30%.
patoku nisam dalje hvatao nego sam jednostavno prekinuo destilaciju i džibru isoustio iz kazana.

Uhvatio sam bezmalo 9 litara 44% šljivovice koja na prvu degustaciju ima odličnu aromu i uopšte dobar kvalitet. naime, obećava da će biti dobra rakija.
Stavio sam sve to u balon od 15 litara (namerno malo komotniji!) i ubacio sam u nju dve daščice dudovog drveta.

Juče ispečena 3 kazana šljive. :lol:

Peklo se 13 sati ali kvalitetno. :thumb:

Prepek verovatno sledeće nedelje.

Evo jednog zanimljivog istrazivanja ako se nekom ucini korisnim.

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1820-5054/2008/1820-50540864111P.pdf (http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1820-5054/2008/1820-50540864111P.pdf)
(kliknite levo na "pun tekst" da biste otvorili clanak)
Za aromatske karakteristike ne znam - to bbi trebalo neko ko je pekao da opise, ali ovde je lepo prikazan prinos, stepen iskoriscenja, efikasnost...

Nikada do sada nisam sakupljao , muljao i pekao rakiju od šljiva. Razlog je jednostavan , imam vinograd a i nešto jabuka i krušaka u mom voćnjaku. Međutim , ove godine nema roda jabuka ( krušaka ima al' kakvim tempom ih jedu moji ukućani , sumnjam da će mi ostati za rakiju) pa sam se okrenuo šljivama. Baš prekoputa mene ima 2 stabla , 1 je madžarka ( tamnoplavi plodovi) a drugo ne znam šta je - trenutno su žuto-crveni , dosta krupni plodovi( 2-3 cm) i mislim da nisu još zreli.
Ja sam počeo sa sakupljanjem madžarke , i otresao sam skoro ceo rod na postavljeni najlon ispod drveta( jer je već bilo dosta pootpadalo ispod). Mislim da ih ostavim par dana tako , na najlonu , da bih poboljšao % šećera. Da li sam u pravu?

Ta plava šljiva nije mađarica, jer ona ne dozrijeva ovako rano. Jače izraženo opadanje plodova ukazuje na neki nedostatak ili bolest, a pri opadanju još dolazi i do oštećenja. To oštećenje pokreće enzimske reakcije kojima se ubrzava kvarenje, jer nakon branja voće gubi sposobnost odbrane od mikroorganizama. Sve to ubrzano ovakvom visokom temperaturom. Prema tome, ostavljanjem na najlonu će isparavati voda i dobit ćeš manju zapreminu sa apsolutno istim a relativno većim učešćem šećera, ali ta činjenica ne znači ništa jer ćeš tako imati i brži gubitak kvaliteta smanjenjem aromatskih materija i povećanjem štetnog uticaja plijesni i bakterija, do te mjere da rakija mora biti gorka a najčešće i kisela.

 :thumb:

Počeo sdam da sakupljam i susednu šljivu , a čuo sam da je zovu ,, morska'' , krupni , crveni okrugli plodovi. Staviću u kominu 3 kg šećera , pa tamo u septembru u kazan. Kol'ko ispadne , vajdica.  :)

da nije ona krupna "kalifornijska". ja imam par stabala čisto da zezam komšiluk ("vidi šta je šljiva!")

Šljivu sam (2 dana posle kajsije) tj. pre 5 dana stavio u kace i čvrsto preko zategao najlon i jakom gumom, tako da vazduh ne ulazi, a CO2 može kroz crevo napolje u kofu sa vodom.

Pošto je bilo toplo lepo su omekšale, pa su ih devojčice lepo ugazile i izmuljale, (nije odvajana koštica, koja je sad već uglavnom na dnu) tako da je lepo vrenje krenulo.

Brine me prognoza vremena, kažu sad će par dana da bude mnogo hladnije, pa da mi se ne desi ko sa kajsijom da se sve umiri za koji dan, valjda neće.

Ne treba da te brine prognoza vremena, nego da te veseli. Ne boj se vrenje i treba da bude mirnije u ovoj fazi.
Koju si šljivu stavio na vrenje?

Čačanska rodna

Šteta što skrati ovaj Avatar u presudnom trenutku - kad napon krene ka stomaku.

Lepotica
a kad ugreje u stomaku polako nazad ka gore ili lepse "aperitiv iz blagoutrobija dugoročno vraća prijatne ukuse i mirise, osvežavajući usnu duplju"

Upravo tako, nju niko i ne doživljava više. Kao da ne postoji. Kad se pogledaju pisanja u zadnjih par godina, neupućeni bi rekli da se na balkanu isključivo prave rakije od: piva, zove, lubenica, mrkve, limuna, banana, guave, kakija… Oni malo ozbiljniji se šaltaju na kajsiju i dunju. Šta je u pitanju? Bježanje u mirnije i sigurnije vode. U redu, za nju je potreban angažman i vještina, jer se ne može napraviti sama od sebe kao raznorazne rakije… ali nije ni to nešto nedostižno.

Ove godine su sljive bas ono prave!
Probacu ove godine napraviti rakije od sljive Cacanke najbolje,Cacanke rodne,ruske dzanerike i od Stenlija.
Na kraju cu isprobati na manjim kolicinama da kupaziram te rakije ,pa da vidimo hoce li ispasti neka dobra... :)

Evo par slika od cega cemo praviti "eine guten Schliwowitzen....ja,ja" ove godine ....

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_26072013315.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_26072013315.jpg)

Ruska dzanarika
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_26072013316.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_26072013316.jpg)
Ruska dzanarika
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_26072013317.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_26072013317.jpg)
Ruska dzanarika
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_26072013319.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_26072013319.jpg)
Ruska dzanarika
 (http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_26072013311.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_26072013311.jpg)
Cacanka rodna
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_26072013312.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_26072013312.jpg)
Cacanka rodna
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_26072013313.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_26072013313.jpg)
Cacanka rodna
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_26072013314.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_26072013314.jpg)
Cacanka rodna

Previse je toga napisano na forumu, deo sam citao, a deo ne stizem jer imam jako puno obaveza.
Nisam nasao ono sto mene zanima, a to je, kako da napravim rakiju od sljiva koje postepeno dozrevaju, znaci moje sljive nisu sve zrele, nego svaki dan po malo opadne. Znam da ima neki omer vode i secera u startu sto se stavi, pa bi mi to bilo najvaznije. Imacu ukupno oko 100 kg sljiva.Ako je vec bilo na forumu i slicno, pa neko ne zeli da ponavlja, neka mi napise na pm.
Hvala unapred.

..e sad prijatelju @Vank, nismo ni mi ostali sa foruma "dzabelebarosi" ili kako se kod nas u Makedoniji kaze "badavaldzije",ali ipak cu naci malo vremena da ti odgovorim na pitanje... :)
 
Ako za svoju rakiju od sljiva skupljas i stavljas "smece" iz svog vocnjaka u kominu,racunaj slobodno na to da ce ti i rakija biti takva.Dozvoljeno je neka granica od 24 sata za dopunjavanje bure za fermentaciju,ostalo ne biduje.

Ima.Najbolje staviti na 100kg sljive, 100kg secera i 100l vode.Kvasce odbavezno dodati i Ph vrednost namjestiti.
Tako ces dobiti oko 300 kila koma I imaces posle destilacije 3 kazana meke rakije, jedan kazan  za prepek.
Izacice ti negde oko 110-115l rakije - 100% garantovano!
E sad dali ce to biti za "ljudsku upotrebu"(kako sto kaze @dadoxxl) to je vec nesto drugo.
A ako hoces da napravis kvalitetnu rakiju onda ces se pridrzati pravila destilacije koje ima na forumu i previse i predobro napisano.
Tada ces shvatiti (isto kako sto sam to i ja a i ostali shvatili i naucili) i neces dodavati ni vode ni secera u kominu.
Moraces malo odvojiti od svog vremena da procitas zasto je sve to tako, pa ako ti se tad projavi neka nedoumica - slobodno pitaj.

Molio bih vas da mi odgovorite na sledeća pitanja (koga mrzi da čita neka preskoči donji pasus):

Ćale sa prijateljima je ove godine ispekao dudovaču, kruškovaču, mešanu voćnu, a sad je došao red i na šljivu. Ja, kao intelektualac, sam se tek prošle godine malo više zainteresovao za ovu tematiku, pa sam, normalno počeo od raznih sajtova i foruma. Treba li da kažem, na kom sajtu sam se najviše zadržao? Naoružan znanjem sa ovog foruma, pokušavao sam argumentovano ćaletu da ukažem na greške koje čini (dodavanje šećera, krljanje celih šljiva, sve sa lišćem i zemljom, nepravilno odvajanje prvenca i patoke...) Zato sam odlučio da probam da ispečem šljivu sam, nekih 300kg, pa da uporedim sa alhemičarima kako ih zovem. Međutim neke dileme nisam razrešio

1. Da li šljive, ako su prljave, mogu oprati, ili se na taj način, kako ćale tvrdi gube neke, ne znam šta, koje utiču na vrenje.
2. Imam kacu od 300kg zatvaram je gore debljim najlonom i zategnem gumom od bicikla. Promešam kom svaki dan ujutru i uveče. Da li negde grešim?
3. Da li krovina koja potone na kraju vrenja pri gore navedenom postupku kvari kom?
4. Koliko se tačno prvenca odvaja ukoliko se pravi prepeka?  Ili još konkretnije, imaću dva kazana + prepeku. Kad i koliko da odvajam za prvenac, a do koliko gradi idem do patoke u sve tri destilacije?

Ako su stvarno prljave od zemlje ili prašine ne samo da mogu nego i moraju. Pranjem se uklanjaju i prirodno prisutni kvasci sa šljive, tako da ih se onda treba dodati.  
Ne miješaj nikako. To je ono što je pogrešno.
Pri bilo kakvim iole naormalnim rokovima destilacije ne može ništa da potone, ni kod tvoje ni kod njihove fermentacije. A ono što bi potonulo iz propisno zatvorene fermentacije ne bi pokvarilo kom ni blizu na način kako bi to uradilo kod otvorenog vrenja. Kako i na vrhu tvoje posude za vrenje dođe do blage oksidacije kljuka na površini i blage promjene boje, skini par centimetara i baci a ostalo u kazan za rakiju.
Osjetljiv zahvat u kojem zbog solidno obavljene fermentacije skidaš negdje između 0,6-1% zapremine ukupne meke rakije stavljene u kazan za prepek. Preciznije probavanjem, kada izgubi agresivnost i paleči ton a dobije na mekoći, to je to. Prva destilacija kada ti u prihvatnoj posudi bude jačina rakije od 25-28 stepeni, a druga-prepek, od 68-70.

 Slusao sam "onomad na dnevniku" da smo,po najnovijim istrazivanjima,mi (Srbi) najtuznija nacija u Evropi! A ne znaju jadni istrazivaci da je i meni i nekim drugarima sljiva rooodiiilaaaaa,burad puna ukomljene sljive,jaaaoooooj kuuukuuu  :D: :lol: ;D :D: :lol: Ako budu pravili istrazivanje narednih meseci,ustanovice da smo najsrecnija nacija NA SVETU  8:)

Bistrice, jako mi je drago što si mi odmah odgovorio, tvoje komentare uvažavam jer su potkovani argumentima i znanjem.  Ipak nije mi baš sve najjasnije:

Svestan sam da su moji uslovi daleko od idealnih, ipak cilj mi je da izvučem maksimum iz ovog čime raspolažem. Ja šljive skupljam svakodnevno i ubacujem ih u kom, što znači da moram da otvaram kacu. Znači ni u toj situcaciji da ne mešam?

Što se tiče krovine, izgleda da sam bio u zabludi da je vrenje gotovo tek kad ona potone, ovi moji tako rade. Postoji li neki način da prepoznam kraj vrenja bez širomera? Vidim da po forumu piše da može i probanjem, međutim, ja sad kad probam više mi je kiselo, nego slatko, a počeo sam da skupljam pre nekih  5-6 dana.

Hvala puno na pomoći, i ako imate još neku sugestiju, blagodarim unapred....

U toj situaciji, naročiti nakon ovih 6 dana miješanja, moraš miješati. Miješanje uz svakodnevno dodavanje šljive je loš postupak, pa za ubuduće probaj nabaviti posude veličine koju možeš napuniti u toku dana. Kada bih birao između ovog postupka i postupka sa potpuno otvorenom fermentacijom bez miješanja i dodavanja šljive, izabrao bih ovaj drugi.
Pri završetku otvorenog vrenja krovina se vidljivo spusti uslijed promjene zapremine u cijeloj posudi, ali ništa tu ne potone. Ovo podrazumijeva otvorenu fermentaciju rađenu na klasični način, bez miješanja. Miješanje je inače „novokomponovana“ aktivnost kada je fermentacija šljive u pitanju.
Kod miješanja fermentacija traje dosta kraće, a postoji način. Kada se radi intenzivno miješanje kljuka onda je fermentacija završena kada na površini ostane samo mirna tečnost. Kada posumnjaš da je fermentacija završena uzmi tečni dio kljuka i uspi ga u neku plastičnu flašu. Napuni je do pola. Dobro protresi par puta da se oslobode plinovi iz tečnosti. Nakon toga uspi malu kesicu pekarskog kvasca u prahu (5-7 g). Nakon 24-36 sati ako primijetiš da je boca jako tvrda i da pri otvaranju čepa šišti, kao kod otvaranja flaše mineralne vode, fermentacija nije završena. U suprotnom je završena.

Prateći forum pročitao sam da neki predlažu da se komina meša svaki dan odnosno da se gornji sloj potapa  kao kod fermentacije vina odnosno da se ne dozvoli odvajanje krovine. Uz pomoć ovog foruma uspešno već 5 godina cedim vino. Otac ima kazan i peče rakiju po starom metodu, ostavi da se odvoji krovina ( kolač kako kod nas kažu) . Ja sam sad uzeo da spremam šljivu i počeo sam sa mešanjem odnosno potapanjem komine svaki dan ne dozvoljavajući da se stvori kolač. Da li je to pogrešno ?

Jeste.

Miješanje kod crnog grožđa se radi prije svega zbog bolje maceracije, i stvaranja optimalnih uslova za rad kvasaca po cijeloj zapremini posude. Ovo drugo zbog povišene koncentracije fenola i šećera ispod same krovine i to kod grožđa koje ga ima duplo više nego ostalo voće. Sve to najčešće neće ostaviti negativne posljedice po buduće vino jer zbog ovih fenola procesi oksidacije crnog grožđa i budućeg vina su nešto drugo u odnosu na oksidaciju bijelog vina i mnogog drugog voća u koje spada i šljiva. Pored toga ovi fenoli bitno otežavaju rast i razvoj svih mikroorganizama.
 
Kod fermentacije šljive za sve ovo gore napisano nema potrebe jer maceracija je nepotrebna zato što se neće raditi odvajanje soka od kljuka. Šljiva nema ni toliko fenola a ni šećera da bi postojao ovaj drugi razlog za miješanje, a ni mogućnost da tako bude zaštićena od negativnih uticaja oksidacije. Na drugoj strani takav postupak je štetan jer tako dolazi do oksidacije. Štetno je jer se tako unosi dodatni kiseonik za nepotreban razvoj mikroorganizama bez koga oni ne mogu. Štetno je jer se tako u kljuk dodatno unose mikroorganizmi koji sa višestruko umnožavaju na površini između dva miješanja. U svemu tome komplikuje stvar i to što se ne smije i ne radi sumporenje koje bi imalo ulogu zaštite u takvim situacijama. Štetno je jer se tako više gube primarne voćne i fermentativne arome i dešava se gubitak etanola, kao i ostale posljedice uslijed dodatno povišene temperature vrenja koja nastaje na ovaj način.

Znači jel treba onda zatvoriti kacu da dodatni kiseonik ne dolazi u dodir sa kominom, npr. najlonom i gumom a da može da izlazi CO2, ili samo blago zatvoriti. Ili napuniti kace , ne dirati ništa i samo slušati dok se vrenje ne završi a onda peći rakiju Šta je bolje? Hvala na objašnjenju.

Treba potpuno zatvoriti i samo napraviti mogućnost da izlazi CO2, u vidu tankog crijeva uronjenog u flašu sa vodom.

Znači zatvorena fermentacija, staviti vranj.Šta raditi u slučaju da krene da kipi jer mi je danas komina baš burno radila?

Odvadiš višak u drugu kacu, pa ispočetka.

Dakle, danas sam konačno napunio kacu od nekih 300-ak litara, da podsetim, uz svakodnevno dodavanje šljiva i mešanje. Prošlo je 10-ak dana od prvog sipanja.
Da li da sada što bolje zatvorim, bez  potapanja krovine, ili da nastavim kako sam počeo?
Šljiva je prethodno izmuljana, kom je na nekih 20-ak stepeni, koliko otprilike treba da očekujem da traje vrenje?

U principu se kace pune u toku 24h.to kada se pune 10 dana nije dobro,pogotovu sto je stajala otvorena i uz svakodnevno mesanje.Znaci najbolje je napuniti odjednom i zatvoriti,ostaviti samo odusak za CO2 i kraj.

To smo sve apsolvirali par postova pre ovog, dakle svestan sam da je tako najbolje, ali nisam kupovao šljive, nego ih skupljao sam. Inače, kaca je otvarana samo prilikom ubacivanja novih šljiva, ako to išta znači. Mene interesuje šta je najbolje da uradim sad u ovoj mojoj konkretnoj situaciji. Malo mi je nejasno pošto je bistrica par postova pre savetovao da, kad već ne mogu odmah da napunim, a počeo sam da mešam i da tako i nastavim.
Dakle još jednom, sada kada sam završio punjenje, da li da nastavim sa mešanjem do kraja vrenja?

Da nastavi, jer si to radio cijelo vrijeme pa ćeš na isti način fermentaciju brže privesti kraju, što je bolje u situacijama kada je u kljuk uneseno ono što može značajno da utiče na kvalitet rakije, da je pokvari. Kraj vrenja će se desiti u narednih nekoliko dana, možda i samo par dana, znači jako brzo, pa idi na destilaciju čim se to desi.

P.S. Dobar primjer kako izuzetak samo još više potvrđuje osnovno pravilo, ne dodavati naknadno i ne miješati.

Sadržaj šećera u komini mi je bio skoro 16 % nisam dodavao ništa šećera da pojačam  da li sam pogrešio, šta mogu da očekujem

Evo da se i ja aktiviram. Ove godine sam prvi put pekao kajsiju i zadovoljan sam kvalitetom mada je još na odležavanju. Nisam dodavao šećera i gledao sam da se držim saveta od ovde već iskusnih majstora, mada nisam dodavao kvasac jer ovde u Somboru nisam uspeo naći, a i malo sam se bojao da prvi put eksperimentišem.
Sad sam napunio i jedno bure  sa 130kg šljive, od čega je pola Čačanska rodna. Nažalost bio sam prinuđen da dodajem naknadno moje šljive koje sam sakupljao da ne propadnu, ali sam usepo to da odradim za 3 dana. 

Kom sad prilično dobro radi, kako vam se čini?
(http://img51.imageshack.us/img51/6646/itj9.jpg)

Po Bistricinim savetima mešao sam ga jednom dnevno i držao pokopljenog , ali ne i zadihtovanog. Da li ću ga trebati mešati do kraja vrenja, i da li je jednom dnevno dovoljno?

Sadržaj šećera ti u ovakvoj godini nije mogao biti 16%. Na šta konkretno misliš sa ovim pitanjem:"da li sam pogrešio"?

Eto ti ga sad! ??? Kada sam ja to davao takve savjete? Oni su upravo suprotni od ovog.

Širometar mi je pokazao između 15 i 16 sad da li je tačan neznam ni ja.Probao sam širu i na ukus je dosta slatka i lepi prste. Mislim da li sam trebao dodavati šećera, zato što oko mene svi pričaju da sam trebao dodati šećera do 5 % na količinu šljive da bi bila bolja rakija a ja hoću čistu šljivu bez dodataka šećera. Koliku količinu mogu da očekujem rakije na 3 tone šljive bez ikakvog dodavanja šećera?

Na ovakve stvari sam toliko puta davao detaljnije odgovare na ovom forumu da nemam više volje da se ponavljam, pa ću probati nešto manje upotrebljavano. Oni koji to pričaju, pričaju gluposti jer ne samo da nisu nikada pokušali uporediti ta dva destilata nego nikada nisu ni imali priliku probati pravu šljivovicu, bez šećera.
Zavisi od stvarne količine šećera u šljivi. Od 300 do 350 litara rakije jačine 50 stepeni

Hvala puno  na savetima i ja delim isto mišljenje.

Eto ti ga sad! ??? Kada sam ja to davao takve savjete? Oni su upravo suprotni od ovog.
[/quote]

Ne mislim na tvoje uopštene stavove o spremanju koma, već na konkretan savet korisniku bambulic da nastavi sa mešanjem koma, jer je isto kao i ja pogrešno dodavao naknadno voće u kom. Shvatio sam naravno da ne treba dodavati voće naknadno i da treba držati zatvoren kom sa oduškom za CO2, i ne mešati ga.

Pre tacno mesec dana stavio sam u kacu 300 kg.sljive ,,ranke,, + 10 kg. secera. Juce i danas ispeko sam 31 l. rakije prepecenice od 66 stepena. Sutra cu dodati 15 l. destilovane vode iz apoteke , da bi jacinu sveo na 45 stepeni.
Ceka me jos 100 kg. sljive cacanke , ali tu nisam dodavao secer, pa se nadam da dobijem oko 12/13.l prepecenice.

Danas sam završio pećenje rakije. Od oko 3300 litara komine bez trunke dodavanja šećera dobio sam nešto više od 300 litara rakije od 23 grada ili 57,5 stepeni. Pekao sam je od Stenleya koji je bio izuzetno sladak. Nisam hteo da stavljam šećer jer smatram da postoji velika razlika u kvalitetu i imao sam velike duele sa prijateljima koji to rade i kažu da tako treba i da je bolje.

Pusti praznu priču samo radi po svom.  :thumb:

Ispekoh ja svoju prvu šljivu.  :)
Od 140kg voća dobio sam 12L rakije. Jačina je samo 22 grada iako smo prekinuli prepek na 16 gradi na luli. Da li je to zbog, nažalost, dodavanja vode pri pečenju na kom je insistirao čovek kod koga sam je pekao zbog navodno zagorevanja kazana? I kod prepeka je u mekanu rakiju dodao nekih 5-6 litara na 35 litara meke, da bi dopunio kazan.  :-\

Jednim dijelom jeste, mada je u svemu tome najvažniji prirodni šećer sadržan u šljivi.

Bila je poprilično slatka, meka mi je krenula na 17,5 gradi.  Pola koma je čačanka a pola ne tako omiljena stenlejka, i naravno nisam dodavao šećer. Čini mi se da će biti dobra, samo još treba dočekati da odleži  ::)

 Nece zagoreti ako ne sipas vode u prepek jer sam i ja neki dan pekao pa sam imao tu dilemu,ali....ukljucim komp,nadjem bistricu i pitam ga,on kaze ne brini i ja na kraju pogledam u kazan i vidim.....kazan od 150l,ja nasuo meke rakije 125l i prekinuo patoku na 20% a u kazanu ostalo jos 1\4 nasute tecnosti.......

Da nisi možda hteo reći da si prekinuo na 20 gradi a ne stepeni? Jer je to samo 8 gradi što je uveliko patoka zar ne?

Juče sam probao rakiju od "bele šljive", čovek ima vinograd u baranji, i mogu reći da mi se baš dopala. Ne znam kakva je to sorta. Ima li neko iskustva sa njom?

Ne razumem ovo,  šljive u vinogradu, da nisi možda mislo "voćnjak u baranji". Ako su sitne i ne odvaja se košpica od mesa, to su domaće šljive poznate u naraodu kao šljive bjelice.

Ja juče zvarših sa pečenjem koma od šljiva, slijedi faza prepek koja će malo morati da sačeka zbog drugih poslova. Iznenadio me stenli ove godine i po kvalitetu i po količini odnosno dobio sam više nego što sam očekivao i jednog i drugog. Da li je upotreba kvasaca i enzima uradila svoje, a sigurno i jeste plus naravno savjeti koje je preporučio ćlan @bistrica. Tako da sam više nego zadovoljan 8:).

Hajde, bar neka korist i od mene.  :thumb:  :D:

pozdrav interesuje me dali mogu sipati flasiranu vodu akva vivu u rakiju umesto destilovane vode. :D:

Nemoj jer će se verovatno zamutiti, koristi se isključivo destilovana ili malo lošija opcija demineralizovana voda.

Ja tek sad video poruku...ma prekinuo sam srednju frakciju na 40% a nastavio da skupljam patoku do 20%

potrebna mi je pomoc,
skupio sam oko 240 litara sljive za prepek, jacina rakije je 40% ,
razlog za ovako jaku prvu destilaciju je taj sto placam kazan i uvek sam prekidao na 30%-25% nisam bio u mogucnosti da prekidam na manjim %..
potreban mi je savet kako da iz ovoga sto imam izvucem sto kvalitetniju rakiju.. konkretno nisam hteo da dodam vodu u prepek,ali nisam iskusan sta je bolje u ovom mom slucaju?
da li da razblazim vodom i do koje jacine ,pa onda u kazan?
kazan u kom pecem je 200l , kako je najbolje da podelim ovu moju kolicinu , oko 120l pa da pecem dva kazana ?
ijos nesto moram da pitam (procitao sam dosta tema,mozda sam i naisao na ovaj podatak,ali se ne secam ne zamerite..) da li patoku iz prvog kazana prepeka da sipam u drugi kazan prepeka ili ne ?
hvala

moras je svesti na bar 34 i to sa vodom za 240 litara na 40 potrebno ti je 42 litre vode tako da  ce ti ukupna kolicina biti 282 litre,  sto se tice patoke ja je ne bih  dodavao jer se ona  sakuplja  zajedno sa prvencom i posebno  prepeca u rakiju losijeg  kvaliteta uz znacajnije secenje i na glavi i  na repu.
i jos jedan  detalj, bez obzira  dali placaj to jest iznjamljujes kazan ili ne,  kad si  vec uozio trud, kad spremas meku rakiju koju ces kasnije prepecati uvek  gledaj da ti  prihvatnom sudu bude   rakija jacine izmedju  35 i 25 % ni  iznad a ni ispod. mala je  to  razlika u ceni spram razlike u kvalitetu koju dobijas   

 http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1132.0.html

sacekaj  za svaki slucaj da  ti neko  kompetentniji  od mene da komentar da ne bude da sam  ja negde pogresio

 hvala Armine,
hteo sam ja da skupim rakiju od 25% ali nije bilo moguce,  da ne ulazim u detalje..
nadam se da cu za sledecu sezonu kupiti svoj kazan .. a sad da uz pomoc vas napravim nesto od ovoga sto sam skupio

Moj ti je savet da prepek sakupljaš do jačine od 45 % jačine na luli. Tako ćeš zadržati srce rakije a odbaciti patoku koja kvari kvalitet. Pošto ti je meka rakija dosta jaka , u zbirnom sudu ćeš imati prepek od bar 68  % - Posle razblaži rakiju na željenu jačinu destilovanom ili demineralizovanom vodom.

huh Black, mislim da sam ovdje na forumu čitao da se može pustiti do 40% posto na luli a da ispod toga treba odvojiti. Ja sam tako radio, nadam se da se nisam zaj.... ;) :(

Dobro ti je armin rekao, trebaš u prvi kazan sipati dio rakije i dodati vode da je spustiš na 35 stepeni. Poželjno je da u uobičajenoj drugoj destilaciji ta jačina bude manja, ali je ne smiješ suviše razblaživati vodom pa je ovih 35 neki kompromis. Patoka se inače ne miješa sa mekom rakijom ali ovdje to treba uraditi jer si ovakvim hvatanjem meke rakije izgubio jedan dio određenih aromatskih jedinjenja i njihovih proporcija koje treba bar pokušati nadoknaditi miješanjem patoke u drugi kazan. Hvataj je do 3-5 stepeni na luli i sipaj u drugi kazan. Nakon toga rakiju u kazanu isto vodom svedi na 35 stepeni i destiliši.

ne brini dugi,  nisi  zaj... cifra od 45 je ukoliko ne  znas  pepoznati patocne  alkohole ni po mirisu ni po ukusu, u tom slucaju njih  ce  sigurno biti jako malo (postoji negde i  tabela o  odnosima metila etila i  visih alkohola). sad ako  ih umes prepoznati mozes ici i na nize . neka prelomna tacka je 37 % od te tacke pa na dalje ces sigurno imati vise patoka nego etila. postavlja se pitanje koliko je litara od 45 do 40 nacurilo (obicno  je to malo) tako da nije opasno, pogotovao ako je  komina bila kvalitetna u tom slucaju  moze biti da si cak i dobro uradio sto si je sakupio.

ono sto se javlja kao sekundarni problem pri takvom prihvatu je sto  ce patoka koju sakupljas i jos jednom prepcas kao rakuju losijeeg kvaliteta - ispasce rakija jos losijeg kvaliteta tako da je  pitanje dal ces je   moci  iskoristiti i u koje svrhe. najjednostavnije je od nje praviti likere

Dobar si  :thumb: ali polako sa savjetima za rezanje na luli. Sve to zavisi od dobivene jačine meke rakije, pa od oblika kazana i brzine destilacije.... Kod šljivovice na kvalitetnom kazanu i rezanjem na luli na većim stepenima se udaljavaš od maksimalnog kvaliteta, a kamoli na 45, 40 i 37. Od 65-70 u prihvatnoj posudi je sasvim zadovoljavajući odgovor, pa neka se svako traži tamo gdje želi, u konkretnim uslovima.  ;)

hvala  bistrice, ti  si   taj koji ce da aminuje ono sto  cu  ispisati i to je ono  pravo, ja i kazem  da sam tek  dobar  pocetnik  i da ono  sto ispisem ocekujem recenziju i  dodatak ako je potrebno. i naravno  ne  da se neljutim  vec smtram neohodnim da ti   potvrdis ili izmenis gde je potrebno  menjati, na  ovaj nacin  samo  proveraam dal  je dobro to sto  sam dosad naucio

Nema potrebe ni za kakvim aminovanjem, nego samo naglašavam relativnost pojma rezanja na luli u zavisnosti od faktora. Ni ono hvatanje u prihvatnoj posudi isto tako nije potpuni nego generalni okvir za voćne rakije, ali je realniji jer više uvažava različitost elemenata. Kod šljivovice taj okvir nije bliže donjoj nego gornjoj granici. Najčešće bi se na određenom tipu kazana uz standardne uslove fermentacije mogao malte ne i fiksirati, ali je to nepopularna rabota pa je i ja izbjegavam. Treba uzeti u obzir degustaciju bez obzira što pod istim uslovima gotovo uvijek potvrđuje jedno te isto. Nikada to nije bilo na 37, 40 i 45, nego više od toga.

P.S. Kada su me raznorazni „fenomeni“ „maltretirali“ pričom o filozofiranju na forumu, napisao sam jednu od važnijih stvari kod degustacije i rezanja frakcija...

Pozdrav dobri ljudi, prvi put u zivotu pecem rakiju, od 5t pozegace dobio sam oko 1300l meke rakije, jacina oko 12gradi, pecenje meke rakije sam zavrsio pre 3 nedelje i zbog manjka vremena nisam stigao da je prepecem, rakija mi stoji u kaci od 1000l i par balona i jednom buretu, Interesuje me koliko ovakva rakija moze da stoji i da li to utice na kvalitet prepeka i na kolicinu koju cu dobiti na prepeku. Prepek planiram da odradim za 10 dana.

Za prvi put, odradio si bas malu kolicinu.... :).....1300 litara meke rakije...bravo!  :thumb:
Ako ti meka rakija stoji u dobro zatvorenim i cistim posudama, nema gubitaka ni u kvalitetu ni u kolicini.

 ;D a sta cu kad je ove godine bila dzabe, cak sam je i skupo platio 15din/kg u okolini Osecine, dobro je zatvorena znaci da ne brinem ;D. Koliko prepeka da ocekujem? Planiram nekih 19-20 gradi da je pustim...

Po meni, dobices prepecenice cca 650 litara jacine 50%vol. (20 gradi).

Evo samo da iznesem jednu ličnu konstataciju:

Pošto je prošle godine bilo šljiva ko u priči nisam šljivu prodavao za konzum sva je išla u rakiju (razlog niska cijena), pekao sam od više različitih sorti koje sam naravno razdvajao i pustio na odležavanje. Prije par dana sam nešto razblaživao. Ono šta me je posebno iznenadlo je rakija pačena od sorte Čačanska Ljepotica. Rakija od nje ima neku jako specifičnu aromu i punoću, za razliku od ostalih sorti. Po mom mišljnju bolja mi je i od Čačanske Rodne.

Ovako po kvlitetu ću ih poredati.

1. Čačanska Ljepotica
2. Čačanska Rodna
3. Stenli
4. Čačnska Njabolja
i naravno Požegača nju nisam navodio je je ona van konkurncije. Govrim o komercianalno održivim soratama, a velika je šteta što je Požegača obolila i ne daje prinose i rezultate kakve bi trebala.

S tim da je za nijansa dobija bolja kombinacija mješanjem rakija od sorti Čačanska Ljepotica 75-80% i Čačanska Rodna do 20-25%. Ovo je neko moje lično mišljenje i ukus.

Dobar dan dobri ljudi(mada je jedino Bog dobar sto nas drzi sve ovakve  :lol: )
Ukomio sam oko 450-500kg sljive,cacanska lepotica,pozegaca i stenlejka u 3 bureta,ubacio enzime,posle 3 sata kvasce i stavio najlon,oblepio izolir trakom okolo i probusio rupicu i ubacio crevo precnika 6mm i u flasu sa vodom.Prvo bure 12.8,drugo 14. i zadnje juce.Burad su mi u radionici koja je obrasla brsljenom i kada je napolju 35 stepeni unutra je 10 stepeni hladnije.Nisam merio temperaturu ali danas gledam i cini mi se da je prvo bure pri kraju sa vrenjem a to mi nesto brzo.Pitanje je:da li steti da otvorim bure za 2-3dana da izmerim secer ili da ne diram jos 10tak dana?Kada sam ukomljavao to prvo bure bilo je napolju oko 35c ali je zadnjih 5-6 dana temp oko 25c.Ostala dva bureta nisu imala burno vrenje ali to prvo bure je samo "krckalo i klokotalo" tj radilo je ko ludo i culo se na metar od njega kako radi.Jel moguce da je vrenje u njemu gotovo?

Izrazito visoka temperatura fermentacije koja je u posudi bila veća nego u prostoriji, zato se i preporučuje da se berba voća obavlja u ranim jutarnjim satima, a ne da se dozvoli da ono direktno izloženo suncu bude zagrijano i znatno više nego što je vanjska temperatura vazduha pa da se takvo odmah stavlja na vrenje. Zato ti se i desila ova „eksplozija“ od vrenja. Fermentaciju inače ubrzava pasiranje, dodavanje enzima, kvasaca...pa je lako moguće da je gotova. U svakom slučaju kod ove prve posude uradi provjeru u ovih par dana.

Ok,hvala

Cao svima,

pre oko 10 dana ukomljena je Cacanska lepotica, po sledecem postupku:

1. Branje i ciscenje peteljki i lisca
2. Muljanje
3. U toku muljanja masa je prskana  LALLZYME CUVEE BLANC enzimom (oko 2,5g na 100kg)
4. Sutradan je dodat kvasac Uvaferm (oko 25g na 100kg)
5. Posude su zatvorene i postavljene su vrenjace.
6. U prostoriji gde se nalazi komina temperatura je konstantno oko 20c

Posle 8 dana otvorene su posude da bi ubacili hranu za kvasce i konstatovano je sledece. Vrenje je vrlo blago krenulo (nema pene, nije bilo burnog vrenja i sl.), nije se stvorila kapa na komini, sok komine pomalo kisi... Procedjeno je oko 0,5l soka u koji je sipana jedna kesica suvog pekarskog kvasca, i posle 1dana vlasa je sistala prilikom otvaranja...

Situacija mi je malo sumnjiva, jer jos uvek nema burnog vrenja, sa druge strane sok komine blago kisi, pa se plasim da komina ne propada (ili je vec propala).

Sta vi mislite, i da li je potrebno preduzeti neke akcije?

Da, upotrijebiti moštomjer... :)

P.S. Mislio sam odšutjeti ali naprosto ne mogu. Nema nikakve veze sa tobom nego sa načinom dodavanja hrane u kljuk od šljive. Za alkoholnu fermentaciju šljive, njeno dovođenje do kraja, nesmetani rad i razmnožavanje kvasaca, potencijalnu opasnost da zbog nedostatka hrane kvasci koristite aminokiseline koje inače ne bi koristili i tako proizvedu neugodna sumporna jedinjenja, nema ama baš nikakve pa ni potencijalne opasnosti kao što je to slučaj kod vina. Sa tog aspekta hrana ovdje uopšte nije potrebna. Hrana za kvasce se prije svega dodaje zbog regulacije viših alkohola, njihove ukupne količine i ono još važnije količine jednog od njih, i njihove međusobne proporcije, jer to onda određuje aromu rakije, a pogotovo njenu mekoću i pitkost. Viši alkoholi kod nečega što se pravi destilacijom su jako važni i mnogo važniji nego u uobičajenim situacijama kod vina. U ovoj situaciji se hrana dodaje isključivo u startu iz najprostijeg razloga jer se viši alkoholi najviše stvaraju u prvih 30-40 sati fermentacije. Dodavanje nakon 8 dana nema smisla kod bilo kojeg voćnog kljuka. Uputstva na kesicama, kao i ona od raznoraznih „prodavača magle“ se odnose na mošt, odnosno izbistreni sok od grožđa. Kljuk od voća, namijenjen destilaciji, je potpuno druga stvar.

Bistrice,

ja pratio upustvo za hranu, dobro je sto ucim pa neka je i na greskama. Problem je sto siromer (mislim da je to mostomer :)) nemam na lokaciji gde se nalazi kljuk (ovo je ukomio cale na 200 km od BG),a ne mmoze da ga nadje i kupi odmah...  Da li je ok ova metoda (koju si objasnio na nekim drugim temama) sa flasom, i da li je OK to sto ocigledno uz suvi pekarski kvasac vri i zaduje flasu....

Samo mi je namjera bila, kao i uvijek, prikazati ono što je ispravno zbog bitne razlike.
Za ovo drugo, može i to pouzdano. Jedino nakon sipanja u flašu dobro protresi nekoliko puta da oslobodiš zaostali CO2, pa stavi kvasac.

Upravo sam zavrsio prepek sljive.
Od 850 kila sljive(uglavnom pozegace) dobio sam 76 litara rakije od 68%.
Nova kaca sve hermeticki zatvoreno i tacna je konstatacija da se tako dobije 10% više rakije.
Dodao sam vodu u kom jer mi je sljiva izgeldala suva tako da ni voda nije nista pokvraila.
U svakom slucaju sam prezadovoljan. :whistle:

Da, nije otporna na šarku pa ako je zahvati plod bude nekako sparušen. Takva se inače izbjegava u kupovini.

Pitao sam na poljoinfu, ali nisam dobio odgovor. Ajde da ponovim i ovde :
U poslednje vreme sam imao prilike da probam nekoliko baš starih sljivovica, medju njima najzanimljivije dve, jedna od ranke crvene, druga od požegače. Obe stare preko 15 godina, jedna iz mojih krajeva, druga okolina Čacka, sve vreme provele u burićima. Imaju neku crtu likera, jako su pitke, gotovo da ne moze da se oseti ona oštrina alkohola dok ih degustirate, ali ono što me je jako razoačaralo dominatnan kiseo ukus i kod jedne i kod druge, koji se čak oseća i u mirisu. Gde su tu pogrešilo, pretpostavljam u samom odležavanju da su navukle tu kiselinu?

Ne znam šta da ti kažem, ne bi trebalo biti od solidnog starenja u buretu. Bez obzira što se višegodišnjim dozrijevanjem povećava sadržaj ukupnih kiselina u rakiji, neisparljivih i isparljivih, sve skupa je samo oplemenjuje a nikako ne bi trebalo imati takav uticaj. Na dominantno kiselo koje se još i osjeti na mirisu. Može pretjerana oksidacija u otpražnjenom buretu dovesti do stvaranja sirćetne kiseline u većoj mjeri ali presudno jači uticaj ipak leži u radnjama ili stanju prije nego je rakija stavljena na dozrijevanje u bure. Fermentacija, destilacija, jačina uhvaćene rakije...

Bilo mi je čudno zato što se gotovo isti šmek i kod jedne i kod druge oseća, bio bih razočaran kada bi ostavio rakiju da stoji deceniju pa onda otkrio da se ukiselila. U svakom slučaju ne znamo kakve su bile kad su tek ispečene, ali opet razmišljam,probao sam svakojake rakije i kod tih loših nisam osetio takvu vrstu kiselosti. Tu od crvenjače sam dobio, najbolje bi znali kada bi  neko od iskusnih rakijaša je okusio, sa komšijom Jagnjilecem sam pričao da ćemo se videti pa ga možda i ubedim da proba tu rakiju ali ne ide baš prvi put da se vidim sa nekim pa da mu podmetnem svašta. :D: Hvala na odgovoru svakako!

Nemaš razloga za brigu da će ti rakija izgubiti na kvalitetu zbog stavljanja na dozrijevanje u bure ako poštuješ one minimalne standarde. Kvalitetna rakija, zdravo bure, redovno praćenje dozrijevanja i dopunjavanje bureta uz relativno stabilne uslove bez naročito velikih oscilacija u prostoriji za čuvanje. Kvalitet je zagarantovan, a o kiselosti nemoj ni razmišljati.

Kiselinu nije navukla odležavanjem vec verovatno dužim procesom vrenja . Sipaš u bure dobru bude još bolja sipaš lošu bude još lošija

Ove godine bi probao sa šljivom - plan za vrenje mi je slijedeći:
- pektinaze Lallzyme hc - 1.5g / 100 kg
- pH 3.0 - 3.2
- kvasci Uvaferm CM - 20g / 100 kg
- hrana Fermaid E - 30g / 100 kg
- temp. 15 - 20 C

Zanima me jesu li količine ok?


Hvala puno

Vadiš košpicu, grubo nagnječenje ili pasirnje-usitnjavanje? Nije baš presudno ali koja šljiva i koja količina u jednoj posudi za vrenje? Podrazumijeva se da nije nedozrela. Kako misliš kontrolisati temperaturu? Namjeravam biti konkretan i precizan u preporuci, jer tako tražiš, što nije najzahvalnije zbog različitih okolnosti i sklonosti mnogih za receptima, pa se „ograđujem“ na ovaj način. Inače najviše zbog temperaturne „eksplozije“ u prvih par dana što je presudno za aromatski profil pa ćemo smanjiti neke doze kako bi ograničili taj uticaj.

Odlično :)

Vadim košticu i meljem u mlincu za jabuke tako da će biti sitno mljeveno. Oko 80L kljuka po bačvi.
Temperaturu - prvi dan mislim staviti 2X1.5L zaleđene boce vode po bačvi, a kasnije klimom rashlađivati da izbjegnem otvaranje bačvi...

Sortu neznam, jer sam jučer čuo da su "moje" šljive propale... moram tražiti dalje!

Hvala Bistrice

Jako nezgodna zapremina posude. U njima vrenje kljuka zna često i „omanuti“. U ovakvoj posudi voće pogotovo mora biti idealno. Ništa sa zemlje nego brano u punoj zrelosti.
Mislio sam ići nižim vrijednostima, ovako ne smijem reći drugačije nego:
- pektinaze Lallzyme hc - 1.5g / 100 kg, i odmah ga rastvorenog ravnomjerno  rasprskati po šljivama kod stavljanja u mlin.
- pH 3.0  
- kvasci Uvaferm CM – 15g / 100 kg
- hrana Fermaid E - 10g / 100 kg
- temp. 14 -17 C

Šljive prihvati i prerađuj u prostoriji u kojoj već radi klima, i drži je do kraja.  Pokušaj ubaciti još jednu flašu sa ledom ako može stati i to u gornju zonu, par centimetara ispod vrha. Nakon toga zatvori posudu i ostavi flaše u njoj dok ne kreneš sa destilacijom. Prvih 3-4 dana vrenja pokušaj držati donju granicu temperature a nakon toga je pusti na gornju.

Postovani forumasi
Ove godine planiram da se prvi put okusam u pravljenju rakije od sljive pa bih postavio neka pitanja:

od prosle sezone mi je ostalo nesto enzima Lallzyme fruit koji sam cuvao u frizideru. Kakav je taj enzim za sljivu i nije li izgubio na dejstvu zbog stajanja?
Da li je potrebno da prvih nekoliko sati ukomljavanja t. koma bude nesto visa (oko 30*C) zbog delovanja enzima a zatim je skinuti na optimalniih 15-18*C ?
Koliki je uticaj pasiranja? Racunali smo sa prijateljima da mozemo napraviti malu pasirku koja odvaja kostice za 300 eura.  Vredi li truda i ulaganja?
Koja od cacanskih sorata se pokazala najboljom za rakiju:rodna ili lepotica? Kakav je Stenlej?
Ako imate neki savet i van ovih pitanja, dobrodosao je.

Srdacan pozdrav i hvala unapred.

Ne bi trebalo ako je čuvan onako kako piše na deklaraciji. Nešto više o enzimu imaš ovdje... http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1213.msg27077.html#msg27077
Nema potrebe za 30 jer odvlači te gdje ne treba, trebalo bi da je dovoljno i 20.
Znatan je uticaj, i vrijedi.
Sve je to tu negdje, srednja žalost. Stenlejka može biti u rangu pa ponekad i iznad njih u potpunoj zrelosti, inače je lošija.
Ima ih preko stotinu, sve zavisi šta te konkretno zanima i koliko to ozbiljno imaš namjeru raditi.
Ako si mislio na konkretan savjet za enzim, za njega važi deviza: „Ako omane u onom za šta je namijenjen, a dešava mu se itekako, uradit će većim dijelom ono što treba da uradi kod šljive“.

Hvala na odgovorima
Sto se tice enzima mislim da sam razumeo.
Koju sortu mozes da preporucis a da to nije pozegaca jer je tesko mogu nabaviti?
Planiram da maksimalno ispostujem sve preporuke sa foruma: pasirana sljiva bez kostice, enzim,kiselost, temp. vrenja 15-18*C (ugradio sam klimu),anaerobno vrenje; destilacija odmah po zavrsetku vrenja,meka rekija na25-28% alk. a zatim prepek na laganoj vatri(jacina u prih. sudu min.65% alk. i td. Plasim se da li cu uspeti da nadjem dovoljno dobro i zrelo voce jer bez toga sve ostalo nece mnogo pomoci.
Inace, kolicina je mala(250-300 kg. sljive) za sebe i prijatelje.
Pozdrav

Imaš na ovoj temi dosta o autohtonim, domaćim i odomaćenim, starim sortama šljiva, koje nerijetko mogu dati mnogo bolju rakiju od onih „novijih“ i masovno gajenih.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1187.msg15155.html#msg15155

Pogledaj detaljnije i na ovom linku, i ako biraš pod oznakom EQ ocjene 9, 7 i 5, nećeš pogriješiti.
https://drive.google.com/file/d/0BwerfQW7yai2dnFMYlprbE5oeUk/view?usp=sharing

Pogledaj i ovdje iz ugla uživaoca u kvalitetu i nepretencioznih degustatora...  
http://rakija-uglavnom.blogspot.com/2015/02/rakijske-sorte-sljiva.html
http://rakija-uglavnom.blogspot.com/2015/03/mlavska-zora.html

Neka tako manja količina se pogotovo može naći na nešto izolovanijim područjima i nadmorskim visinama tvog regiona.

ok. U mom kraju moze se naci sorta koju su neki pominjali pod nazivom Trogonja(trogonjka). Kazu da se od nje moze dobiti solidna rakija.
Hvala na pomoci.
Pozdrav

Pozdrav,

pronasao sam gdje cu nabaviti sljive za isprobati s njima ove godine. Imam dvije opcije: Cacanka rodna ili Stenli? U identicnim uvjetima - sto daje bolju rakiju (ne mislim na veci prinos  ;D )?

hvala!

Generalno je bolja čačanska rodna ali nisu velike razlike. Ni blizu onoj razlici koju dobiješ od njakvalitetnijih rakijskih sorti. Voziće na neutralno sa ipak nekim ali ne previše izraženim osobinama sorte. Pišem a znam da nije cijela istina. Postoje područja na kojima čačanska rodna jako varira po svim elementima kvaliteta koji su bitni za rakiju. Odnosno postoje ona koja joj daju puni kvalitet. Bitno je područje, klima ili godina, posebno važno izloženost virusu šarke, pa način gajenja i sl. Očito nisam naišao na takvu ali nisam je ni posebno tražio. Prije dvije godine sam naišao na neku za koju sam pomislio da je dobra i uzeo manju količinu da se poigram. Čak sam se jagnjilcu hvalio kako sam prijatno iznaneđen i da sam od nje dobio neočekivano dobru rakiju, normalno u odnosu na stenlejku.  Nakon nepunu godinu dana rakija je izgubila onu nijansu koja me je iznenadila i ostala prosječna i neizražajna. Prošle godine sam se poigrao stenlejkom jer nisam mogao odoljeti jednoj količini prikupljenoj kod hladnjačara koji ih izvozi za upotrebu u svježem stanju. Prirodno je izdvajao sve što je prezrelo i ostavio meni za rakiju. Još uvijek ima tog štiha sorte i bolja mi je od one čačanske kada ih uporedim. Inače su mi sve prošle rakije od stenlejke bile lošije i nisu bile takve. Što bi jednostavno i kratko rečeno značilo, može i stenlejka ako je samo potpuno zrela i kvalitetna i ako čačanska rodna nije ista takva.  Nadam se da će i drugi podijeliti svoja zapažanja ili mišljenja.

Meni se lično više sviđa Čačanska Ljepotica u odnosu na Stenli i Rodnu. Tako da bi i nju predložio.

Potpuno se slažem sa Bistricom (ovu rečenicu prečesto koristim), jako je bitan sastav zemljišta, nadmorska visina i kvalitet sadnica. Tokom godina upoređivanja rakija od Čačanske rodne primetio sam ogromne razlike između Zapadne Srbije (Gornji Milanovac, Bajina Bašta, Osečina) i, recimo, Vojvodine ili Mačve. Tokom vikenda sam bio u poseti destileriji u selu Velereč, Gornji Milanovac, njihova Rodna je na 600 metara nadmorske visine i arome koje su dobili od nje su me prijatno iznenadile. Međutim, videćemo šta će vreme da donese. Generalno, utisak mi je da ćemo uskoro da odbacimo onu staru maksimu, što je rakija starija, to je bolja. Za nove sorte to ne važi.

Pozdrav
uskoro ce poceti sezona sljive pa u vezi s tim imam pitanje:
da li je dobro posle berbe ostaviti sljivu da dozreva jos neki dan (kao kruska), ili je treba odmah ukomljavati?
I jos jedno: kada ubaciti hrastov cips u rakiju, odmah posle zavrsetka prepeka ili posle 2-3 meseca odlezavanja a pre razblazivanja? Ili mozda tek posle zavrsenog razblazivanja?

Hvala

Nije je dobro ostaviti da dozrijeva, iako je šljiva klimakterično voće, ono koje nastavlja da dozrijeva i nakon branja. Najbolje je brati dozrelu. Za naknadno dozrijevanje bi trebali postojati specijalni uslovi koje nije jednostavno kontrolisati. Vrijeme duže od 48 sati može biti pogubeljno zbog razvoja plijesni i mikroorganizama koji će ostaviti trag kroz uticaj na kvalitet rakije. Prije svega akrolein. Moglo bi ali samo kontrolom temperature, prozračivanja, vlažnosti i ostalih bitnih elemenata.

Rakija u bure, ili čips u rakiju idu uvijek na njenoj punoj jačini uhvaćenoj u destilaciji. Odmah nakon destilacije. Razblaživanje je postupak koji ide nakon dozrijevanja. Što kasnije ili onda kada već mora ići.

bistrice, veliko hvala na odgovorima.
Cekamo sljivu.

Pozdrav

Molim iskusnije za savet. Naime imam oko 40 litara sljivove rakije raznih jacina, godista, proizvodjaca...pa me interesuje da li bih mogao da sve te rakije ponovo prepecem i na koji nacin to uraditi? Hvala za svaki savet.

Pitam se, zašto bi ih prepecao? Evidentiraj i probaj svaku (ako ih je više, uradi to u nekoliko dana), i ako baš želiš da ih objediniš kupažom, onda ih jednostavno pomešaj. Nakon toga izmeri alkohol i po potrebi podesi jačinu destilovanom vodom.
Međutim, tako ćeš dobru rakiju pokvariti a lošiju nešto poboljšati.
p.s. vidi moj post od pre neki dan http://www.sveovinu.com/index.php/topic,195.90.html
Nemoj da prođeš slično kao ja sa kajsijevačom. Pamet u glavu, jer nekada je bolje ništa ne raditi.

Posto su rakije koje imam od razlicitih proizvodjaca i ko zna kako su pecene, i razlicitih jacina, hteo sam da prepekom dobijem istu rakiju koju bih cuvao i imao isti kvalitet. Da li ce imati i dalje miris sljive? I pitanje kako sada to izvesti recimu u kazanu od 100 litara?

Rakija odležala u buretu se ne stavlja na destilaciju jer tako sigurno gubi na kvalitetu.

Rakija nije u buretu nego u staklenim flasama...Znaci verovatno cu vise izgubiti nego dobiti?

Samo sam govorio o onoj rakiji koja je bila u kontaktu sa buretom. U drugačijoj situaciji možeš i dobiti a možeš i izgubiti. Ako rakija nema neku manu i ako je dobila na kvalitetu dozrijevanjem u staklu onda je šteta narušavati nešto što se dešavalo duži niz godina. Samo ona sa manom ide na ponovnu destilaciju, ako je kvalitetna onda je besmisleno. Već si dobio savjet da je takve rakije najbolje pomiješati, i postigao si sve što želiš.

hvala na odgovoru  :thumb:

Pozdrav sirokim narodnim masama na forumu  ;D
Ispekao sam rakiju od sljive za ovu godinu i odradio malu analizu, te bih najlepse molio da mi se ukaze ako sam negde zglajzao  :whistle:

- Kljuk od stenleja, 220 litara.
- Odvajao sam prvenac od meke rakije od svakog kazana od 0,5%. Prvenci od meke rakije su kretali na prosecno 73% alkohola. (mozda nisam trebao da ih odvajam...  :scr:)
- Prosecna snaga meke rakije je iznosila 31%.
- Vreme pecenja meke rakije je prosecnih 4 litre po satu, a kolicina 41 litra.

- Prvenac od ljute rakije je krenuo sa 82%, a odvojio sam 1% prvenca.
- Prva litra je krenula sa 78%, a skupljanje sam prekinuo na 68%.
- Dobio sam 13 litara ljute rakije jacine od 73%, plus sam prepekao patoku i dobio 2,5 litre drugorazredne od 74% alkohola.
- Vreme pecenja ljute rakije je prosecnih 3,8 litara po satu.

Rakija stoji u spajzu u staklenim balonima, na temperaturi od 17 stepeni i kulirace tamo jos 2 meseca.
Interesuje me misljenje forumasa: da li je ovakav proces dobijanja rakije ok, a ako nije, sta treba da se izmeni?

Ovom prilikom se zahvaljujem svima koji nesebicno dele svoje znanje i iskustvo i uskacu da pomognu nama pocetnicima, da ne kazem noobovima... VELIKO HVALA  :thumb:

Prvenac u mekoj rakiji ti je prejak a u prepeku slab.
Da se kretao oko 61 i kasnije oko 81 bilo bi u redu ali to nije baš previše značajna stvar. Iz nekih drugih bitnijih razloga zamjeni vrijeme destilacije. Nemoj raditi destilaciju meke rakije danju a prepeka noću, nego obrnuto. Govorim o uticaju vanjske temperature na jačinu rakije. Ako ti je na dobroj šljivi prvenac išao na 73 onda si se uplašio koliko sporo ide i kako ne možeš tek tako da mu podigneš mlaz zbog hladnog vremena.

Prvenac se u prvoj destilaciji ne odvaja osim ako ga ponovno ne ubacuješ u slijedeći kazan prve destilacije.

Malo samo previsoko ovo 31% za jačinu meke rakije, iako bi moglo da prođe. Pod uslovom da tu nisi prekidao destilaciju nego hvatao u drugu posudi ostali destilat i ubacivao u slijedeći kazan sa mekom rakijom.

U drugoj destilaciji-prepeku se ne prekida hvatanje rakije na oko 68 stepeni na luli nego u prihvatnoj posudi. Tako da u ovih 73% uhvaćenih u prihvatnoj posudi imaš manjak aromatskih materija koje si propustio preranim skidanjem.

Brzina 3,8 litara na sat ne govori ništa o destilaciji ako ne znamo koja je količina kljuka ili meke rakije usuta u kazan.  

Hvala na brzom odgovoru.

Apsolutno ste u pravu za vreme. Zapravo, ovde su se temperature drastricno smanjile u prethodnih dve nedelje; sa 22-25, bukvalno su "preko noci" pale na 7-10 uz jake vetrove i kisu.

Priznajem da sam se malo ucvikao i prekinuo destilaciju na 68% jer sam se, po svaku cenu, hteo pridrzavati iz procitanog da snaga druge destilacije treba da se krece 72-75%. U ovoj situaciji, kada sam po Vama trebao da napravim rez?

Kazan je od 100 litara bez mesalice, pa sam ga, po Jovicu, punio na 70% tj. 70 litara jer sam bojao od zagorevanja. Imao sam dva kazana od 70 i jedan od 80 litara kljuka, sve proslo ok. Procitao sam da ste rekli da je pravilo od 70% kljuka u kazanu netacno, pa me zanima koliko bi ste Vi preporucili?

Vreme od 3,8 litara po casu se odnosi prepek 41 litre meke rakija. Dakle, destilacija te 41 litre je trajala 3,42 sati, tj. 3h 25 min i time sam dobio 13 litara ljute rakije.

Nije samo po meni nego je to gotovo pa jednoglasno usvojeno pravilo u širim i ne samo stručnim krugovima. Jedino još poneki skorojević, željan slave preko noći,  pokušava "okolokere" postaviti stvar drugačije i time dokazati nedokazivo.
Pravilo za voćne rakije je od minimalnih 65 do maksimalnih 70. Za šljivu često ne preko 68 ali ni daleko ispod toga. Ne približavati se donjoj granici. Normalno da zavisi i od kazana.
Za ozbiljniju preporuku jedino da ga slikaš i pokažeš nivo zapremine od 100 litara. Ja svoj punim količinom kojom ga i nazivam. Dakle 100%, ali znam da je onima koji prave kazane lakše postići nerealnu cijenu ako kazanu daju veću nominalnu zapreminsku vrijednost. Ako bi kazan posmatrao kao posudu u koju sipaš vodu dok ne prelije, pa onda to nazvao zapreminom kazana, onda bi to bilo od 80 do nekih 86%.
Brzina curenja rakije u optimalnim uslovima treba da bude 5 litara na sat, na svakih sto litara meke rakije u kazanu. Jedino prvenac ide duplo sporije a patoka za nekih 20% brže. Na 40 litara bi to bilo 2 litra na sat, ili 6 sati i 30 minuta za 13 litara rakije. Zagrijavanje kazana prije kretanja prvenca, curenje prvenca i patoke ne računam u ovo vrijeme.  

Sad je sve mnogo jasnije. Hvala bistrice na odgovorima i strpljenju  :thumb:

Evo linka za kazan, postavio sam sliku:
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,16.msg31691.html#new

Dali to važi i za destilaciju kljuka ili je tamo dopuštena nešto veća brzina??

Razlozi su drugačiji ali je brzina ista. Potrebno vrijeme za odvijanje hemijskih reakcija za stvaranja novih aromatskih materija, i reakcije bakra sa "nepoželjnim" jedinjenjima iz kljuka.

Pozdrav
Evo već šestu godinu pečem rakiju,kvalitet rakije podižem iz godine u godinu zahvaljujući i svima vama kao
 i još nekim pametnim ljudima.Primetio sam da kako god pekao rakiju uvek će neko imati neku manju ili malo veću sugestiju da bi možda nešto trebalo drugačije i to je valjda tako.U Srbiji postoje nekoliko podela većina pravi rakiju prepek u užoj Srbiji glavna i ne prikosnovena rakija je rakija od šljiva u Vojvodini se više traži dunja,kajsija i td.U užoj Srbiji gde i ja pravim rakiju (Šumadija) uglavnom prave rakiju na starinski način.Starinski kazan ,stavlja se svaka šljiva da se nebaci sve ide u burad.Fermentacija traje dok gazda nađe vremena za pečenje,šećer se stavlja 5% obavezno i to se hvale,pečenje je posebna priča goto ništa ili jako malo se baci i prvenca i prepeka,kad se spomene destilovana voda to izaziva salve smeha.Rakija se stavlja u burad na 20-22 grada oko 50-55 stepeni pa će kažu da ukrti i da bude 49-51 stepen i to je ono pravo.Odležavanjem u buretu ako pretekne dve tri godine rakija bude malo podnošljivija ali daleko od vrhunske rakije.Kada pijetu tu starinsku rakiju ona je jaka ,opora ,pali u ustima i „ako se ne streseš rakija je loša“.
Sve ovo je pogrešno ali navike i ne znati za bolje su čudo.
Zašto sve ovo pišem ...pa kad sam počinjao mnogo sam grešio i teškom mukom sam došao do sadašnjeg znanja a mislim da sad znam malo više ,što je najgore što više naučim znam i da malo znam.Želim da podelim svoje mišljenje sa mladim ljudima početnicima i da im na što jednostavniji način pomognem da dobiju svoju prvu rakiju ako ništa drugo zadovoljavajućeg kvaliteta.Znam da se bistrica ne slaže sa idejom sve servirati na tacni već da ceni znanje koje je teškom mukom stečeno ,ja sam tim putem išao i još uvek učim i idem.S druge strane naučiti mladog čoveka da uradi nešto kako treba je za mene imperativ pa makar bilo i na tacni.
Elem kompletan proces rakije od šljive na moj način
Skupljati samo i isključivo samo zdravu i zrelu šljivu.Po mogućnosti istu vrstu po mogućnosti madžarku ili ranku nužno ako nema dovoljno može se i pomešati.
Šlivu bez košpica (nužno može i sa košpicama) staviti u bure puniti 2/3 bureta.Ja sipam nekolko kanti vode i do sada sam stavljao 15 šećera u mlakoj vodi i prelio šljive ovo zaista nemorate i verujem da neću to više raditi ili kvasci ili ništa a mislim da je ništa bolja opcija a to pre svega zavisiod količine šećera u šljivi.Bure dobro prekriti najlonom i uvezati sprečiti vinske mušice otvarati na svaki drugi dan promešati odozdo na gore i ponovo zatvoriti.
Kad prestane žuborenje u buretu vreme za pečenje rakije je blizu.Najbolje sa exelovim širom. Proveriti procenat i po tablici za šljivu  krenuti tog dana u proces pečenja eventualno dan kasnije ovo je možda preterano ali tako misli prof Nikićević
Pečenje rakije kazan prevrtač rešetka na dnu sipam 10 -15 litara vode sipam kljuk .Kad krene prva rakija puštam da teče skoro do kraja recimo kad je na luli 8-10 stepeni ja prekinem i ostatak bacim.Moete da idete i na nulu ali veliki je utrošak i drva i vremena za ono što se dobije.Kad se sve ispeče i dobije se meka rakija krećem u prepek.Vadim rešetku iz kazana (nema bojazni da će zagoreti) opet sipam 10-15 litara i nalije meku rakiju.Ka krene rakija ja u nedostatku iskustva bacim 1,5 l prvenca na kazan od 100 litara .To se nemora baciti već možete da skupljate i prvenac i patoku pa kad se skupi dovoljno može se ponovo prepeći,kažu da je to rakija II kvaliteta a čuo sam vrlo ozbiljne ljude da takva rakija može da ispadne veoma dovbra al o tome drugi put.
Vatra je ni prejaka i ne preslaba sinonim dobre vatre ja mlaz na luli ako je taj mlaz kao slamka onda je vatra dobra.Trenutak sečenja rakije ,ja to radim mereći na luli ,kad je nalulu 18 gradi ili 45 stepeni ja prekinem.Taj ostatak ili bacim ili sačuvam za novi prepek.Ja sam naučio da merim na luli jer stalno odlažem iscurelu rakiju u kanistere jer mi je tako i higijenskije i bezbednije.Neko meri u čantri (kanti)prepek ne bi trebalo da traje manje od 3 sata.Kad sam uradio sav prepek on je tada na otprilike 65-70 stepeni.Ako imate mogućnost rakiju stavite u kvalitetna ovinjena burad u pustite je da ćuti jedno 8-9 meseci sa povremenim produvavanje i vetrenjem.Ako nemate takvu mogućnost onda stakleni baloni pletare nigde ne punite do vrha.U pletaru stavite 4-5 grama barik čipsa tako što čips stavite u žensku ne korišćenu čarapu  i na pecaroški najlon stavite u balon.Moje iskustvu sa barik čipsom je neverovatno pozitivno.Nakon 7-9 meseci ili kasnije razblažite rakiju isključivo sa destilovanom vodom po formuli
H2o= V x (A-B) / B    V količina rakije   A jačina rakije    B željena jačina
Oborite šljivu na 48 stepeni pa posle nekoliko nedelja ponovite postupak i oborite šljivu na 45 stepeni.Kad rakija sklopi godinu dana ili više možete da je flaširate i konzumirate.
Ako ovako sve uradite dobićete rakiju vrlo pristojnog kvaliteta koja sigurno daleko prelazi ocenu 14,01 (ispod 14,01 smatra se na takmičenju, rakijom lošeg kvaliteta) da biste postigli ocene od 17,5 ili 18,5 da ne govorim o ajkuli i oceni 20 potrebno je mnogo više od ovoga.
Pozdrav i sve najbolje.


 

Када је кљук добар као и ферментација истог патока се при препеку појављује тек на 14-13 гради испод луле. Дакле, не мора се слепо држати правила... 18 гради испод луле и одмах прекинути средњу фракцију.

Што се тиче избора сорти шљива.... свака аутохтона сорта је добра и свака од њих има нешто своје.
Тврдим да скоро све аутохтоне сорте шљива могу дати квалитетнију ракију од свих новостворених хибрида.
Чак Џенарика може дати квалитетнију ракију барем од Стенлија.

Што се тиче разблаживања сирових дестилата симпатизер сам разблаживања у етапама са дужим временским периодима, нпр. сваких 6 месеци, или годину или две "скидати" по два града јачине....дестилованом или деминерализованом водом.

И на крају... на старим лампецима треба водити рачуна о температури воде у табарци, барем 30 см. горњи део да буде врућа.

Уздравље!

Nije bitan kvalitet kljuka nego činjenica da kada se osjete patočni tonovi već smo debelo zakasnili sa uklanjanjem posude sa rakijom. Intenzivni patočni tonovi su posebna priča i ne govorim ovdje o tome nego isto tako o činjenici da se ovako dugim hvatanjem ne moraju ni osjetiti patočni tonovi i opet će rakija debelo gubiti na kvalitetu. Hvata se maltene bezlični i neutralni destilat kojim se samo razblažuju arome u rakiji. To je osnovni i prvi razlog hvatanja jače rakije i na tom se zasniva ona neoboriva da ispod 60 stepeni nema zadovoljavajućeg kvaliteta rakije, a vrhunskog ispod 65.  
Nije pravilo na 45 stepeni, ili 18 gradi, nego fino iznad toga, i nije dato naslijepo nego kao plod profesionalnih senzorskih ocjenjivanja ili uporednih degustacija, i još preciznijih mjerenja. Neću ovdje o tom „buljuku“ svjetskih doktora i vrhunskih stručnjaka nego o svom skromnom iskustvu i ocjeni kvaliteta sa nekoliko stotina kazana. Ne samo da se meni ama baš ni jednom nije desila situacija da je rakija skinuta na 45 stepeni na luli bila ravna kvalitetu onoj uhvaćenoj na većoj stepenaži, nego se to nije desilo ni bilo kom drugom kome sam ponudio te dvije rakije da proba. Ni ostavljanje uzorka i degustacija nakon par godina mi nije strana. Govorim o 45 stepeni na luli, a 32-35 je već nešto što se može ozbiljnije probati samo prvi put i dovoljno za sva vremena. Nas nekolicina skupa sa onih svjetskim "buljukom" imamo i argumente i obrazloženje za takvu pojavu. Imaš li ti nešto slično? Kada se već spominje tako slikovit pojam kao što je sljepoća onda bi ga trebalo makar malo i argumentirati. Bar sam ja tako navikao. Bez činjenica i ozbiljnog pristupa nema ni ozbiljnijih zaključaka, pa ni uvjerljive priče.
Sa ovim se uglavnom slažem mada postoje i polurazvikane stare sorte koje to na žalost ne mogu.
Ipak "malo sutra“ za đanariku, a ciljano pljuvanje po stenliju traje već 30-ak godina i nikako da urodi plodom. Šta misliš zašto se on održava uprkos tako ofanzivnom kontra marketingu. Stenli itekako ide uz bok pa nerijetko i preko njega sa svim onim, kako ih nazivaš, novostvorenim hibridima.    
O ovom smo već pričali pa neću nadugačko ili pokušavati nametati drugačije iako sam apsolutno uvjeren da višestoljetno iskustvo onih koji su sve to budno pratili i analizirali, i usput zaradili respektabilna svjetska priznanja ili milijarde eura, nije za potcijeniti. Zanimljivo je da apsolutno isto stajalište imaju sve svjetske škole i da se jedini izuzetak pravi kod ponekih viskija koji dozrijeva u američkom hrastu, ali i to je više priča o vrsti hrasta i bureta nego o vrsti rakije, iako može i o njoj. I u toj situaciji se izuzetak pravi samo u startnoj jačini rakije koja se stavlja na dozrijevanje. Kod svih pa i kod ovih rijetkih koji malo spuštaju u startu je pravilo da se svođenje na pitku jačinu radi nakon dozrijevanja a prije flaširanja. Normalno uz obavezan period stabilizacije koji nema potrebe da traje duže od par mjeseci. Dozrijevanje ili starenje rakije je jako kompleksan fizički i hemijski proces sa svim svojim aromatskim i kvalitativnim posljedicama, a stabilizacija je samo stabilizacija. Povratak u ravnotežno stanje i ništa više od toga.  
Drago mi je da oko nečeg imamo i identično mišljenje, znam da nije ni jedino, uz malu dopunu da se to odnosi na sve klasične kazane za dvostruku destilaciju, i stare i nove.
Živjeli!
I na kraju... ponekad mi se javi potreba i za malo detaljniju priču o rakiji sa onima koji imaju drugačije mišljenje i stavove ali na žalost rijetki su oni koji to hoće raditi temeljito i sa stvarnom željom za sučeljavanjem argumenata.  

Које су то полуразвикане старе сорте шљива које то нажалост не могу?

Што се тиче Стенлија нисте у праву! Ем даје најлошију ракију, ем за конзумацију у свежем стању је јако лош. Једино за сушење је добар. Џенерика је та која је потцењена.

За све остало сте у праву и за похвалу је.

Још да додам... пред саму дестилацију преврелог кљука и дестилацију меке ракије, тј. у кљук и у меку се додаје око 10% воде у казан.
Пожељно је да пред препек мека буде 12 гради јачине.

Za stare sorte šljiva sam već postavljao stručni rad i analizu od Doktora Miloševića pa pogledaj na istoj temi rad, i one sorte koje imaju indeks ocjene organoleptičkih kvaliteta ispod 5. Sa indeksom 1 i 3 kao izrazito siromašan i loš u odnosu na maksimalnih 9 kao izvrstan kvalitet.
Ne znam da li je đanarika podcijenjena ali daje drugačiju rakiju koja u prvi mah može biti zanimljiva zato što je bitno drugačija ali samo u prvi mah i samo zbog toga a inače nije to taj profil rakije i nivo aromatske kompleksnosti kao kod šljive.

Radio sam i prošle godine nešto malo jako kvalitetnog i dozrelog stenlija. Radio sam na kraju kampanje i prijatelju prepek meke rakije od čačanske rodne. U startu nakon destilacije rodna je bila za koplje bolja. Prije nekih mjesec dana sam ih uporedno probao i ne samo da je rodna dosta toga izgubila nego ju je stenli za koplje prešišao.
Ne kažem da je to njihov generalni odnos ali nisu ni rijetke takve situacije zbog niza okolnosti a naročito uticaja šarke šljive. Od stenlija dakle mogu biti bolje rodna i ljepotica ali ne znači i da uvijek hoće, a gdje su sve ostale sorte.
Pretpostavljam da sve ove novije sorte nadmašuje sorta top taste ali ću morati sačekati na njen prvi rod.
Radi kako hoćeš to je tvoj stvar ali ne razumijem zašto kmplikovati i raditi nešto što nema teorije da može dati bolji kvalitet nego isključivo vuče u lošiji. Nema te rakije od šljive koja se na izuzetno kvalitetnom kazanu u propisnoj i kvalitetno obavljenoj destilaciji može uhvatiti na jačinu gdje bi je spuštanje sa 10% vode dovelo na 30 stepeni (12 gradi), a inače nije poželjno da meka rakija bude 30 nego 27-28.

И Никићевић саветује да треба додавати воду пред саму дестилацију и у кљук и у меку.

Но, где је тај стручни рад од Др. Милошевића, не могу да нађем?

Pogrešno si razumio Nikićevića, a ako je to negdje i rekao onda je to sigurno bio besplatan savjet. Takvi se kod njega ne uzimaju za ozbiljno.
U prići za ozbiljno ne bi priličilo da lupa takve gluposti jer ipak je to njegova oblast. U ozbiljnim radovima koji moraju na javnu međunarodnu scenu je striktno bez vode i sa optimalnih 27 kad god to može postići na svojim laboratorijskim kazanima.

Link je negdje na temi o starim sortama šljive ali nije problem da ga ponovim
http://www.agriculturejournals.cz/publicFiles/57887.pdf

Ево поставићу, па би ваљало прокоментарисати.  ::)
https://youtu.be/qG4_aBtb67U

Среди ово Бистрице, али сам успео поставити где Никићевић говори о додавању воде и о много чему.

Evo pogledao sam.
U mnogo čemu je korektan u ovom prilogu ali ima i onog gdje prešućuje puni istinu jer se obraća ciljanoj publici i sa aspekta čestih problemima koji im se javljaju.  

Samo prirodno prisutni kvasac može imati probleme ispod 16 stepeni ali jako rijetko je to na temperaturama iznad 15 stepeni, nego tek ispod, i opet je to više pravilo za grožđe i vino a ne za voćne fermentacije. Za slekcionirane kvasce pogotovo važe drugačija pravila, ali je u svakom slučaju korisno one koji ostavljaju fermentaciju da im se odvija preko zime upozoriti na suštinu problema.

Tačno je da voda u kljuku sa maksimalnih 10% učešća neće narušiti pH tog kljuka i tako bitnije uticati na stvaranje novih aroma u prvoj destilaciji, ali hoće narušiti procenat alkohola u alkoholno vodenoj smjesi što je i važniji faktor njihovog stvaranja, a naročito njihove isparljivosti i količinskog prelaska u meku rakiju. Na taj se način arome guraju u đibru umjesto u meku rakiju.

Sa 20% vode je već narušavanje uslova destilacije u svakom pogledu i tako se eventualno dobiva rakija zadovoljavajućeg kvaliteta, pa ne samo po tome nego i hvatanju na 60 stepeni ispada da se profesor isključivo obraća proizvodžačima takve rakije.  Doduše manja je šteta i tako ako je alternativa da kazan zagori. Publika kojoj se obraća je vidljiva i sa onih 1-2% prvenca jer to se samo radi nakon loše fermentacije u kombinaciji sa manje kvalitetnim voćem. U takvoj fermentaciji ima još jedna česta posljedica, sirćetna kiselina koju profesor umanjuje u prvoj destilaciji prekidanjem meke rakije na 30 stepeni, i 8 na luli.

Sada zbog onih manje poželjnih 30 dodaje vodu i spušta na 27 kako bi išao ka optimalnoj raspodjeli aromatskih jedinjenja po frakcijama. E sada ima još nešto, izgubio je sa ovih 30 i 8 dosta toga, a kako i sam kaže naročito kod kajsije i kruške, pa pokušava makar malo popraviti usipanjem kofe fermentisanog materijala u drugu destilaciju.  Na žalost ne naglašava da ta kofa sadrži manje takvih aromatskih jedinjenja nego kofa meke rakije, pa i one patoke sa 8 stepeni jer ih dodavanjem vode u kljuk nije gurnuo samo u đibru nego i u ovaj dio patoke ispod 8 stepeni, a plus što još njome spušta alkoholnu jačinu smjese pa i njome dodatno umanjuje njihov potpuniji prelazak u rakiju.

Uglavnom kako god okreneš nema formule za znatan popravak loše fermentisanog materijala pa ovakve savjete ne bi trebalo ni dijeliti nego se isključivo obraćati onima koji pucaju na više od zadovoljavajućeg kvaliteta.

Таман је Никићевић хтео образложити у вези додавања воде и у кљук и у меку, али га водитељ прекину, тако да остасмо без његовог одговора...

Ви сте Бистрице детаљно образложили о штетности додавања воде и остављања меке на 12 гради. Хвала на одговору!

Можете ли објаснити о штетности разређивања ракије дест. водом одмах после дестилације, тј. какве последице ће имати таква ракија?

Ma već sam ti objasnio sve njegove razloge, ali ako hoćeš baš njegove riječi za razlog dodavanje vode u kljuk imaš ih na 7:47 „ ...da ne zagori, zato se doda ....dodaje voda“.

Za drugu destilaciju je prekinut u namjeri da kaže da u prisustvu vode dolazi do većeg koncentrisanja aromatski štetnih materija u prvencu, ili ako bi htio biti precizniji u opisu mogao je reći da se dodavanjem vode ide „...ka optimalnoj raspodjeli aromatskih jedinjenja po frakcijama“.  

Za vodu u prepeku moram naglasiti da se ovdje u stvari ne radi o dodavanju vode kao takvom nego je voda samo sredstvo za namještanje alkoholne jakosti meke rakije na 27. To se inače ne radi ako se ne mora, nego se prirodno hvata meka rakija na 27. On je to ovdje radio zato što ju je neprirodno skinuo na 30, a skinuo je na 30 vjerovatno sa istom namjerom sa kojom pojačava i prvenac. Ograničavanje štetnog uticaja loše fermentisanog materijala, ili možda nekog potpuno trivijalnog razloga o kome ću kasnije i detaljnije.
Nakon destilacije se rakija u pravilu ostavi da miruje neka 2-3 mjeseca, kako bi se uspostavila ravnoteža između jedinjenja koja su u rakiji koncentrovana destilacijom. Nepoštivanje ima za posljedicu gubitak aromatskih materija kako onih koji su već u destilatu tako i onih koji bi nastali dozrijevanjem jer im je osiromašena baza ili su joj poremećeni uslovi za nastanak ili brzinu nastajanja.
Detaljnije imaš ovdje
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=153.msg19274;topicseen#msg19274

Pozdrav ljudi... Da li znate da li postoji i kolika je ako je ima, razlika u kvaliteti rakije napravljene od sljiva iz kojih je izvadjena kostica prije ukomljavanja, od one kojoj nije?
Postoje na trzistu i neke "Premium" sljivovice koje su napravljene od sljive bez kostice i mnogo su skuplje od ovih drugih.

Nastup na tržištu i cijena su prije svega stvar pozicije i marketinga pa nužno ne moraju biti i mjerilo kvaliteta.

Rakija od šljive bez koštica u pravilu daje bolji kvalitet, izuzetak može biti šljiva mađarica, ali to nije jedini razlog preporuci uklanjanja koštica prije fermentacije. Razlog je prije svega zdravstvena ispravnost onoga što se proizvodi koja je regulisana i zakonskim odredbama. Na taj način se minimizira stvaranje kancerogenog etil karbamata, uz još neke preporučene postupke o kojima smo već pisali na temama o fermentaciji i destilaciji, pa i čuvanju rakije.

Nakon vrhunski odrađene fermentacije i selekcije plodova i dobivena meka rakija bez frakcije, hvatana do 4% na luli, odlezana 3 mjeseca - danas cu da radim prepek, prvenac 1% i jačine u prikupnom sudu od 72% pa zanima me dali dobivenu rakiju, oko 22 litara, da stari i sazdreva u staklenom sudu i da ostane "bela" i kao takva da se konzumira ili da ide u jako nagoreno hrastovo bure od 20l i da postane barikirana?

Koji je pravi nacin za dobivanje vrhunska sljivovica kao krajni produkt?

Suviše je ovih 72% za voćne rakije na klasičnom kazanu. Približno tako visokim jačinama se hvata samo prava loza i rakija od vina.
Za šljivovicu se traži negdje između 67 i 69 u zavisnosti od svega što si radio ili što ćeš raditi u destilaciji, organoleptičkom kontrolom utvrđeno.

Cijenjena aroma starenja, buke, se dobiva isključivo u hrastovom buretu kroz dugo višegodišnje odležavanje ali ne bi trebalo biti jako paljeno, nego srednje paljeno, i rakija bi se morala prebaciti u neko starije bure. Idealne su zapremine bureta oko 500 litara. U ostalm varijantama neće izostati buke ali će se dobiti nešto što lako može nositi manu iz negativnog uticaja starenja u takvim okolnostima. Vrhunske šljivovice, pod uslovom posjedovanja i vrhunske sirovine, se mogu dobiti i odležavanjem u staklu ili dudovom buretu. Sve je stvar afiniteta naročito ako nije u pitanju ona idealna varijanta starenja rakije.    

Bistrice, sta mislis o ovom savremenom starenju rakije od par dana ?

Za par dana je nemoguće bilo šta postići osim ubaciti i pomiješati ekstrakt hrasta, kao što bi se ubacio i bilo koji drugi bonifikator. Za jako kratak period se koriste različite metode ubrzanog starenja sa različitim ali približno sličnim stepenom uspjeha. Međutim ni jedna metoda koliko god bila kombinovana ili savremena, sofisticirana, ne može dobaciti blizu dugogodišnjem starenju u adekvatnim uslovima. Za mene je to samo vrsta bonifikatora. 

Koje su to razlicite metode ? Ako ti je nesto poznato od njih prokomenatarisi.

Pozz

??? :thumb:

Ubrzane metode su različiti načini zagrijavanja na izrazito više temperature, uvođenje različitih oblika kiseonika, tretman ultrazvukom i sl., Sve u okolnostima čips ili ekstrakt hrasta u destilatu kao metoda koja sama za sebe nije ni blizu dovoljne pa se stvar pokušava kondicionirati faktorima dodatnog doprinosa.

Da iskoristim priliku i pokušam preciznije opisati svoj stav i stvoriti neku jasniju sliku presudnih razlika, i to ukratko i samo preko najvažnijih faktora podizanja kvaliteta dozrijevanjem rakije u hrastovom buretu.
Dozrijevanjem rakije se podiže njen kvalitet prije svega kroz paralelno dešavanje dvije presudne i međusobno zavisne stvari. Stvaranje bukea, aroma starenja i koncentrovanje svih aroma, postojećih i novonastalih, kroz gubitak na zapremini i jačini destilata.

Drugi razlog je jako bitan ali i jednostavan. Dešava se na način da se u buretu odležavanjem arome ne gube nego se koncentruju tako što se u stvari gubi na anđeoskom udjelu, odnosno količini i jačini destilata. Od litre destilata, recimo zaokruženo na 70 stepeni, sa koncentracijom od nekih prosječnih 6 grama aromatskih jedinjenja, višegodišnjim odležavanjem se dobije litra rakije od 40 stepeni koja ima 10,5 grama aromatskih jedinjenja. Ako se na to doda i onih nekoliko grama ekstrahovanih materija iz hrasata, i doda onaj gubitak na zapremini, sada nam ta litra rakije već nosi dobrano iznad 15-18 grama aromatskih jedinjenja. Dakle, slobodnije rečeno trostruko koncentrovanje aroma

Prvi razlog je buke, koji nastaje u uslovima odvijanja čitavog lanca međusobno zavisnih hemijskih reakcija iniciran laganom oksidacijom na mjestu kontakta drveta i destilata. Najsavremenijim istraživanjima je utvrđeno da se u stvari radi o mnogo manjoj količini kiseonika nego što se to godinama mislilo. Količina kiseonika koja prodire u vino ili destilat koji se nalaze na dozrijevanju u buretu je jedna od presudnih stvari tempa reakcija kroz koji se utiče na kvalitet vina i rakije.
Za njega važe određene činjenice. Za novo bure od hrasta kitnjaka zapremine 225 litara je to 8-10 mg/l godišnje. Za američki hrast je to više. Za staro bure je to manje nego za novo. Za veće bure je to manje kiseonika po litri nego što je to za manje bure. Za bure koje je malte ne hermetički zatvoreno čepom je to i do 3-4 puta više kiseonika nego što je to u situaciji kada taj čep ne dihtuje u potpunosti. Temperatura i vlažnost isto tako nije zanemariva kao faktor uticaja prodiranja kiseonika u bure. Rad mikroorganizama na površini bureta je isto tako jedan od faktora uticaja.

Treći razlog bi bio da smo pored onih postojećih isparljivih aromatskih jedinjenja iz destilata dobili i neisparljiva aromatska jedinjenja iz hrasta što dodatno rakiji daje tijelo, punoću i sl.

Kod ubrzanog starenja se dobiva ovo treće i dio ovog prvog. Oboje u manje modifikovanom obliku zbog intenziteta, ritma, uslovljenosti lančanih reakcija i vremena potrebnog za njihovo odvijanje, jer koliko god procesi bili ubrzani ne mogu nadomjestiti prirodni ritam i redoslijed odvijanja.
Normalno ne mogu nadomjestiti ni onaj drugi ključni razlog pomaka kvaliteta. Modifikacija je djelimična pa već tu imamo gubitak ali je izostanak onog umnoška koncentrovanja od približno tri puta već nešto što je debelo nenadoknadivo.

Bistri,
zahvaljujem se na izcrpnom odgovoru. Ovo sam namerno inicirao zbog mnogih koji misle da mogu nesto dobiti iz nicega, a sdruge strane znao sam da ces ti to najbolje i najdobronamernije objasniti.

Veliki pozzz

 :thumb: Ma jasno je.

Pozdrav forumasi. Pitao bih vas koje su po vasem misljenju najbolje sorte za proizvodnju rakije prvenstveno iz cacanske selekcije? Ima li dovoljno dobrih koji mogu da pariraju pozegaci, crvenoj ranki ili nekim autohtonim starim sortama? Koliko dobru rakiju je moguce proizvesti od sorte stenly koja je definitivno najzastupljenija? Moze li ona ikada da postane vrhunska?

Njoj niko ne može parirati, normalno kada je potpuno zdrava.
Čačanska rodna, kada nije izložena uticaju virusa šarke i kada je potpuno zrela.
Rastezljiv pojam podložan promjenama raznorazne prirode i porijekla kao i ostale istorijske kategorije, naročiti kako nema mađarice, ali je ipak to potpuno druga kategorija kvaliteta. Kao i sve masovno gajene šljive na našim prostorima, iako i među njima postoje manje ili veće razlike.

Pio sam rakiju od cacanske najbolje. Ima jako interesantan i zanimljiv ukus, a treba nekoliko puta probati prije nego sa sigurnoscu kazes da je rakija od sljive :) nekako mi malo vuce na kajsiju... ??? vjerovatno subjektivni osjecaj. Cacanska ljepotica je za mene izuzetna rakijska sorta, a od rodne iskreno nisam probao, ali je jako teska za uzgoj zbog relativno lakog prelaska u alternativnu rodnost i osjetljivosti na sarku kao sto si vec naveo.
Od stenleya najcesce pijem rakiju, jer je kod nas najzastupljenija. Po mom skromnom misljenju moze biti dobra ako se sakupljaju samo zdravi i potpuno zreli plodovi. Kada se trese odjednom sve sa stabla (kako to neki imaju obicaj) onda nije bas nesto. Sta vi mislite o svemu ovome?  :)

Bistri,
 ovde u Cacanskom kraju za rakiju vrednuju Cacansku rodnu (mislim na ove sto su stvorene u ovom nasem propalom institutu)  bas kao sto si rekao, medjutim mnogi u zadnje vreme dizu zasade Nemacke sorte JoJo.Da li ti je ona poznata?

Ne osim onog što se da pročitati na ozbiljnijim mjestima.
Po tome ispada da nije pogodna za rakiju ili je to znatno manje gledajući te nove sorte kao grupu. Neke od njih su zbog kvaliteta ploda uzimane u takva razmatranja ali ona nije ulazila ni u širi izbor. Prva je u nizu novostvorenih njemačkih sorti šljiva stvarno otpornih na šarku, pa je to uz visoku rodnost, vrijeme dozrijevanja  i vizuelnu atraktivnost ploda čini popularnom. Svima skupa je to bio primarni cilj i ipak su to sve redom stolne sorte. Teško da mogu u tom segmentu parirati najboljim čačanskim sortama u pogledu arome koja podsjeća na mađaricu pa time ići i na preradu za rakiju. Ima tu križanaca i sa njima pa možda toptaste ili još poneka, ali za sada ostaje samo možda.

Ono sto znam je da ima veci procenat secera u poredjenju sa cacanskim sortama, ali neznam kakav joj je aromatski karakter. Imam jednoga poznanika koji ima svoj vocnjak i pece rakiju od nje. On je bas hvali. Ovih dana cu ici da je probam, pa javljam utiske.
Takodjer mi je pricao, da u taj vocnjak dolazi neki kalemar iz V.Drenove, i uzima kalemske grancice od kojih proizvodi kalemove za prodaju.
 pozz

happy, koliko sam ja imao prilike vidjeti usput imaju je već mnogi rasadnici. Neki je nazivaju i poboljšanom ili novom stenlejkom jer je ona jedan od roditelja ove sorte.

Dva pitanja
Dali nemačka sorta šljive zasađena u Srbiji može da postigne isti,bolji ili lošiji kvalitet
Drugo dali treba negovati srpsku rakiju kao prepoznatljivog ukusa od prepoznatljivuh sorti ili možda praviti izlete sa drugim sortama,sa stenlej šljivom nije dao rezultate.
I uopšte gledano dali se može postići jasan i prepoznatljiv brend

Može sve troje i ne bi bilo prvi put. Na kraju krajeva mnoge sorte koje nazivamo starima nisu uopšte autohtone nego tek odomaćene jer su stigle odnekud, doduše jako davno.
Nije dalo rezultat ni sa mađaricom kao daleko najkvalitetnijom sortom šljive na planeti, ali ni to isto nije bila tema. Nije neka budućnost ni sa čačanskim nego bi se trebalo vratiti na stare ali o njima ovdje nismo pričali jer nisu bile tema. A možda i tragamo za nekim otpornim na šarku, lakšim za gajenje, jer mnoge stare to nisu ili imaju drugi problem. Da ga nemaju ne bi ni bile zanemarene do ovolike mjere.

Jel nam to ne bi dao pričati na tu temu pa ulijećeš nepotrebno i bez veze tamo gdje nije ni mjesto ni vrijeme.   
 

Nema glupi pitanja kao ni uletanja

Glupih pitanja stvarno nema ali ulijetanja ima, što i sam znaš.

Гос'н Бистрице, да се вратимо теми "о додавању воде" у кљук и у меку приликом дестилације.

Ево из књиге проф. Никићевића:

(https://s7.postimg.org/40nkrf2q3/IMG_6005.png)

Коментар?

Kako mislis da to procitamo, pomocu mikroskopa ?
Koji ti je to format ili sta si vec okacio ?

Daj neki link ili napisi sta vec pise u tom plavom prozorcetu !

promaja upravu si hahh
ovo je najbolje što može
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_untitled-1.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_untitled-1.jpg)

Лепо се види шта пише, треба само увеличати.

Иначе ко год има ту књигу од проф. Никићевића видеће да у њој пише количина воде коју треба додати у кљук и у меку приликом дестилације истих.

Зашто то препоручује није ми јасно. Ваљда ће гос'н Бистрица рећи више поводом тога.  ;)

Sumljam da je savetovao da se voda dodaje u kljuk meni lično je rekao da se voda u kljuk ne dodaje osim kod dunje.Za meku rakiju da kaže da treba.

Odgovorio sam već nekoliko puta iz nekoliko različitih uglova pa ih neću ponavljati. Kome nije dovoljno ne mora ni znati. Bože moj neće biti jedini takav. Neću biti ni bezobrazan iako je ovo trenutak kada bi možda i trebalo. Da li mlatio praznu slamu Kule ili Nino meni je potpuno svejedno, ali je ovdje neko dobrano mlati.
Upalit ću samo jedan reflektor za ovo što je napisano, a ostale će morati paliti svako za sebe.

Kada se destilacijom meke rakije od 27 stepeni hvata rakija od 55 stepeni kako je ovdje preporučeno, šta mislite koji sve otpad uđe u nju? Ili drugačije rečeno, kada vam u prihvatnoj posudi bude 55 stepeni šta mislite koliko je na luli, i jeste li kada probali na šta to liči, i na šta liči takva rakija za razliku od neke koja je uhvačena mnogo više od toga? Ima li tu patoke uopšte i gdje i kako je nestala?

Ovo je tablica množenja u destilaciji. Ko nju nije savlado taj i zaslužuje da ga levate razni diletanti.  :D:  

Dozvolite mi da i ja iznesem svoje mišljenje.Možda sam i najpozvanije da napišem nešto o odnosu profesor  vs  sve o vinu
Ako neko misli da sve što izgovori profesor je apsolutna istina onda taj neko treba da kupi veliku knjigu od profesora ,ode na njegov kurs i potom da pravi rakiju.Verujem da taj neko će živeti srećno u pravljenju rakije i da će biti siguran da pravi najbolju rakiju na svetu.Dali je to baš tako?
Pa ne nije naravno to je najobičnija dogma od koje treba bežati.
Ako neko želi da na ovom forumu postavi kratko i jednostavno pitanje i da reši neki trenutni problem tako što će dobiti precizan odgovor sistematizovan i personalizovan
pa.. možda ovaj forum nije baš najbolje mesto za njega.
Ako neko želi da uči temeljno, da isključi improvizaciju da sazna više, mislim da je ovo to mesto.Samo to više i bolje nije servirano na tacni.Morate uneti svu energiju i kad postavljate pitanje i kad čitate odgovor,komplikovano,katkad teško,frustrirajuće ali se dođe do odličnih rezultata.
Mnogo sam dobrih i loših saveta pročitao na ovom forumu ali jedan se posebno dobar savet izdvaja
Samo ga morate svatiti na ispravan način iskreno i otvorenog uma.
Kad napravite svoju rakiju idite i kupite dve najskuplje rakije.Sipajte rakije i počnite da analizirate.
Ako primetite da je vaša lošija imate sve šanse da postanete dobar proizvođač
Nemojte praviti lomaču i spaljivati knjige profesora nemojte ni ovaj forum smatrati nepogrešivim uključite sebe celog i probajte igrajte se eksperimentišite razmenjujte iskustva primenjujte znanje i nauku ne postoji šansa da ne uspete.
Nije mesto baš da se hvalim sa svojom kajsijom ali to je vrhunska kajsija i ona je produkt ovog foruma.Kruška probana petog dana pa petnaestog pa tridesetog ,,,,,neverovatni napredci u kvalitetu
Naučite da prepoznajete kvalitet i pobediliste.

Sve sam nesto konto da je prof. mislio na dodavanje vode za hladjenje u tabarku (jer mi ne ide u glavu dodavanje vode u u kljuk a pogotovo u meku rakiju) pa tek onda vidim i ovih nesretnih 55% vol. koje savjetuje za drugu destilaciju... ???!!! Zbog navedenog mi je tesko drzati um otvoren (kako kolega @Goja rece) jer postoji realna opasnost od kontaminacije istog !

P.S. Veceras odoh da prepecem onih 200-tinjak litara meke jabukovace !

Pozdrav za ekipu, BP

(https://s7.postimg.org/tlhvs7nsb/IMG_6015.png)

(https://s7.postimg.org/v0jggx1q3/IMG_6017.jpg)


Поред овога наведеног у књизи (додавање воде), постоји још неке нелогичности у вези нивоа квалитета ракија одређених сорти шљива.

Evo da se i ja malo ukljucim. Mislim da nije moguce drugom destilacijom dobiti rakiju jacine 55% alkohola a da u nju ne udje, kako bistrica rece, otpad. Ja sljivovicu skidam kada organolepticki utvrdim da na luli izlazi "otpad" a takva prepecenica obavezno bude jacine 62-65% alkohola. Medjutim, bistrica mi je rekao da viljamovka nakon druge destilacije ne treba da bude tako jaka, a kod mene je bila (65%alkohola). Vjerovatno sam hvatao jaku meku rakiju, nisam pustio da izadje sve sto bi trebalo prilikom prve destilacije. Sto se tice vode, radio sam i sa dodavanjem (jer nisam znao da ne treba) a onda i bez toga, razlika je evidentna. Bolje je ne dodavati ako je citav proces uradjen kako treba. Bistrica je to u nekoliko postova na ovoj, a mozda i na nekoj drugoj temi veoma opsirno opisao.
Oprosti bistri sto te ovoliko izprozivah  :(  :whistle:  ;D

U zadnje vreme na dva različita mesta čuh da su pravili rakiju od oljuštenih šljiva?Preciznije skidana je kožica sa svake šljive???Dali je to moguće i dali to ima ikakvog smisla.
Jel čuo neko za tako nešto.

Svašta je moguće i to do apsurda. Nije to jedino čime se ljudi hvale da rade a da daje dokazano lošiji rezulat.
Šljiva kao i ostalo voće sadrži u svojoj pokožici mnoge aromatske materije u večim koncentracijama.

Tako sam nešto i razmišljao
hvala

Skoro sam pročitao reklamu za pasirku za šljivu, gde kaže: odvaja koštice i pokožicu?!
Precrtao sam je odmah.

Moj drug Stop i ja krenusmo zajedickim snagama u realizaciju jednog malog projekta, koji se zove proizvodnja rakije od sljive crvene ranke.
Nabasao on sa svojom ekipom na jednu kolicinu od 500kg i doneo kod mene da je odradimo sto je moguce korektnije i pokusamo da dobijemo sto kvalitetniju rakiju od ove autohtone stare sorte.

Ocitano je 17,5 Brixa
Prilikom njene prerade, dodali smo Vitamin C i koristili smo enzim Cuvee blanc

pH=3,22 gotovo idealan, ali je ulozen trud da bude jos idealniji, podesen je na 3,12 :)

Upotrebljen je kvasac Uvaferm CM, hrana Fermaid E

U kacu smo spustili spiralu, kroz koju cirkulise voda odredjene temperature, sa ciljem da iskontrolisemo tok fermentacije.

Kaca je zatvorena hermeticki, naravno ima vrenjacu i to posle nekih 72 sata ide odlicno. Temperatura kljuka ne prelazi 17,5^oC.

Nastavice se! :)

Sa srecom da bude projekat.
Brate Jagnjilac, volim te sto imas dobar srk i sto me kad pijes, gleadas pravo u oci .  :thumb:

  Pozz

Jagnjilac vidise doslednost znanje i bez kompromisa do kvaliteta svaka čast.Jedina zamerka koju bi ja uradio je količina
Pa vas dvojica pravite rakiju za dve slave i ništa više  ;D
Srećno

Kratko ce ona da traje, ali ce prica o njoj douuuugo ziveti. :D:

Pozdrav svima i hvala na prijemu. Zamolio bih za ispravku ili savet u vezi spravljanja svljivovice. Pre par godina sam posadio sljivu Stenlej,ove godine nesto rodilo,pa resim da ispecem rakiju.Jedno bure sam napunio pre par dana po savetima komsija koji su u suprotnosti za vecim izlaganjem na forumu.Hteo bih da preostale svljive stavim kako treba.
Imam veliku volju,nemam iskustva,koga god pitam u okolini ,svako ima neku svoju verziju.nemam nikakve pasirke,pa sam mislio ovako. Sljive stavim u bure,malo rucno izgnjecim,dodam malo vode,zatvorim najlonom,povezem crevo i flasu.Da li treba dodati enzime ,kvasac(gde se nabaljvljaju i kako se koriste i kada)ili da nesto skroz promenim?
Izvinite na duzini i hvala unapred.

Da,počev od sorte.Takvim tokom spravljanja rakije kojim si zamislio, bolje od šljive napraviti pekmez,u suprotnom samo ćeš se izmaltretirati a nećeš dobiti ništa.

Sad je kasno da promenim sortu. Dajte mi neke smernice kako sa ovom sortom dobijem iole kvalitenu rakiju.Gde gresim ,sta da ispravim...

Ma može solidna rakija i od nje. Uostalom kao i od drugih najćešće gajenih sorti na našim prostorima.

Prerada šljive bez pasirke zahtijeva i nešto drugačiji tretman. Tada enzimi ne bi bili od neke veće koristi pa se i ne dodaju. Nemoguće ih je izmiješati i dovesti u pravovremeni kontakt sa masom. Radit će ionako u većoj mjeri oni prirodno prisutni.
Stenlej mora biti maksimalno zdrav i zreo. Nagnječi ga koliko više možeš i stavi na vrenje. Posebno dobro nagnječi onaj dio bliže površini. Dodaj kvasce ako imaš i nešto hrane za njih, bar u onaj tečniji dio. Zatvori odmah posudu tako što ćeš jako oblijepiti najlon uz rubove posude. Stavi šljivu na što nižu temperaturu i kreni sa destilacijom odmah po njenom završetku. Prva destilacija na 26-27 jačine meke rakije. Druga minimalno sa 65 u prihvatnoj posudi. Stenlej je lošiji sa aromama, u odnosu na mađaricu-poćegaču, daleko najkvalitetnije šljivu za rakiju, pa u drugoj destilaciji rakiju trebaš hvatati nešto niže nego što to prava šljiva zahtijeva. Negdje do 45 na luli, kada još uvijek ima onaj uljasti efekat diacetila, sa ugodnim primjesama heksanola. Uljasto, opojno slatkasto sa efektno blagim nakiselim tonovima. Jako gubi intenzitet upravo na 45 na luli. Sve to normalno na pravom kazanu, sa dobrim refluksom i uz dobru brzinu destilacije.

Stenlej nije za rakiju al ajde da pokušam da ti dam shvatljiv savet šta bi trebao da uradiš.
Kad prikupiš šljivu stavi je u plastične džakove dan ili dva da pusti sok,zatim je preruči u kacu poveži dobro i stavi crevo.Kad prestane vrenje premeri kljuk i kreni sa destilacijom.Vrlo je važno da destilaciju uradiš što pravilnije.

Stenlej nije za rakiju a čačanska rodna, valjevka i čačanska rana jesu. Manite se papagajskog ponavljanja gluposti.
Normalno da su sve skupa daleko ispod mađarice i još ponekih starih i autohtonih sorti šljiva, a razlika između pretežno gajenih je u stvari jako mala uz kvalitetnu preradu, fermentaciju i destilaciju.

Štetno je držati šljivu u plastičnim vrećama jer utiče na aromu rakije. Prerada u pravilu ide iz gajbica, od voća koje je doživjelo najmanje nagnječenja.
 

Hvala,kad se tacno stavljaju kvasci i hrana,koji preporucujete?
Da li je bolje odmah u bure ili ovako sa dzakovima,pretpostavljam da ne treba stavljati secer,ali da li bi trebalo malo vode?
Samo se stavljaju celi plodovi,malo nagnjeceni se izbacuju?
Kod mene stavljaju do 5 % secera i vodu naliju do gornjih sljiva.

Šećer i voda su za diletante i posebnu temu. U ozbiljnoj priči o rakiji za njih nema mjesta.

Kvasac i hrana se stavljaju isključivo u startu, prije kretanja fermentacije.

Problem je što nemaš pasirku zato ti preporučujem džakove na dan dva da omekne time ćeš postići pravilniju fermentaciju i ravnomerniju samim tim i veću količinu rakije.Voda ne šećer ne a nebi stavljao ni kvasce.

Goja na osnovu kojeg to znanja i iskustva preporučuješ, i furaš zaključak o pravilnijoj fermentaciji pa i većoj količini rakije?
Normalno i na osnovu koje pameti ne bi stavljao kvasce, naročito u ovako kišnoj godini.  

Resili ste da me zbunite :scr:,sa dzakovima ili bez?
Nije mi tesko nista da odradim u cilju dobijanja kvaliteta.

Ako si zbunjen nisi sigurno jedini pa ti ne preostaje ništa drugo nego detaljnije čitanje i učenje o pravljenju rakije.  

Na osnovu ličnog iskustva i iskustva jednog ozbiljnog destilera.
Bez pasirke stenlej teško počinje da vri ,to valjda nije sporno.Džakovi na dan dva nemaju nikakav štetan uticaj bar ja nisam čuo.Što se kvasaca tiče kao što si spomenuo za enzime u takvom kljuku pitanje je kakav bi efekat imali
Uostalom nek uradi kako želi ja bi ovako uradio da sam na njegovom mestu.

Koje kvasce preporucujete i hranu,cini mi se da treba 25 grama na 100 kg.I u kojoj kolicini vode bi ih trebalo razmutitii?

Za hranu je manje više svejedno a kvasce zavisi koje možeš nabaviti. Za početak uzmi ono što imaš lako dostupno ako već ne želiš čitati detaljnije preporuke sa foruma. Priprema kvasca ti je već napisana na pakovanju a za detaljnije imaš isto tako priču i na forumu. Deset puta veća količina vode.

Hvala,da li ne sipanje vode utice na kvantitet? Nece li biti komine mozda suve?

Nema nikakvog mesanja...samo se zatvori i ne otvara do kraja procesa.

Ne nesipaj vodu
Zatvori i čekaj da prevri.Koristi širometar kad ti tri dana pokaže istu vrednost bez odlaganja kreći sa pečenjem.
Još nešto uloži dodatni napor i premeri ph vrednost kljuka i ako treba svedi ga na 3,2

Ne može se takav destiler nazvati ozbiljnim. Sva svjetska iskustva, pa i manje važna ona moja, tvrde apsolutno suprotno. Ako te zanima neka ti reper bude kvalitet ručno i mašinski branog grožđa i zahtjev za što bržu preradu. Ne samo kod grožđa nego i svog ostalog voća. Razlog je nepoželjna enzimska aktivnost, oksidacija, temperatura koja tako nastaje i aktivnost mikroflore na plodovima.  
Ne stenlej nego bilo koja zelena i prijevremeno ubrana šljiva. Dodatno još brana nakon kiše a ove godine je ima svaki tren. Kod onih branih u optimalnom roku nema nikakve razlike u odnosu na bilo koju šljivu i bilo koje voće.
Eto sad čuješ da je takav način krajnje štetan po konačan kvalitet rakije, a prije toga i kvalitet fermentisanog materijala. Normalno ako hoćeš da čuješ i sagledaš objektivno, i ako te to imalo zanima.
Imali bi u konačnici. Pod teretom u posudi veće zapremine brzo bi preuzeli dominaciju i osigurali čistije vrenje. Dominacijom, a naročito vrenjem u vlažnijoj sredini za svu šljivu brže bi osujetili rad drugih mikroorganizama. Vreča je nepogodno mjesto za tako nešto nego potencira sve suprotno od onog što nam je potrebno kao kvalitet uslova za obavljanje fermentacije.  

Kako kada nije radio pasiranje? Kako da izmješa i ujednači na 3,2?
To se može raditi samo na soku i pasiranoj masi a ne na nagnječenim plodovima voća.

Kad bi trebalo odrediti vrednost kljuka?
Dobio sam sugestiju da bi trtebalo da kupim prehrambene burice,sta mislite?

Onda ok ja radio sa pasirkom a nisam pretpostavio da nemože da se meri ph vrednost
Ako se ne pasira???

Opet brzo čitaš, pa me nepotrebno masiraš. :D: Ne da ne može da se mjeri nego ne može da se namjesti pH.  ;D
Izmjeri ti slobodno pH pa i zapiši, ali ako nisi radio pasiranje ne radi više ništa oko pH jer napravit ćeš gore nego što imaš.

Ok nisam to znao

Zavisi koju količinu voća prerađuješ. Mogu da posluže ali se bolji kvalitet rakije dobiva u posudama veće zapremine. Još izraženije u tvom slučaju. Kada voće nije pasirano.

Ja sam hteo da kupim kacu od 500 L,mislim da bi zavrsila posao.
 Nadam se da ce mi sledece godine biti potrbno vise komada  :)

Kupi odma mnogo su zgodne za rad plus jeftine su oko 3000 din

Hocu,malo veci najlon,i vezati rafijom.
Moracu i deci nagovoriti da ih malo nogama zgnjece :)

Ja vezujem rafijom jer sam lenj da nabavim gumu al ako možeš nabavi u utrašnju gumu pa iseci i napasuj da legne kao gumica na teglu to je baš dobro a ako ne to onda što bistrica reče široka traka pa zalepi

Mislis na gumu od automobila ,zbog precnika, ili od bicikle pa po duzini?
U vocnjaku imam prostora posaditi jos neku vrstu sljiva,sta bi po vama bilo dobro posaditi za eventualni mix sa stenlejom?

Unutrašnja guma koja odgovara po veličini
Sadi ranku ako nađeš

Hvala,mislim da sam video sadnice  Crvene ranke u prodaji.

Da nju jer ti je mađarica vjerovatno nepogodna zbog šarke, a neke druge pogodne vjerovatno manje dostupne.
I sa njom još možeš dobaciti do vrhunskih rezultata. Pravilnom obradom, u svakom slučaju pasiranjem bez košpice, i dugogodišnjim odležavanjem rakije.  Normalno bez miješanja sa stenlijem i sličnim šljivama.

Sigurno bolje nego posude manje zapremine, ali ipak lošije od onih od na primjer 1000 litara. Probaj tražiti posude koje su uže a više. Proporcija 1:2 , prečnika i visine, bi bila dobra.

Odes kod Kineza i kupis rastegljive gumene trake, koje se inace koriste za utezanje tereta na galeriji automobila, i sa tim utegnes. Ako je kratka spojis dve. Jednostavno, jeftino, a i sluzi dugi niz godina.
Pozz

Pre 2 dana napunio jedno bure,nisam nasao kvasac,skoro svaku sljivu rucno zgnjecio,stavio najlon i crevo za flasom vode. Najlon se malo naduo,ali jos ne vidim neku reakciju u flasi. Da nisam nesto omanuo?

Jesi isto ko i ja.Nedihtuje dobro izlaze gasovi sa strane.Nemoj da se sekiraš vazduh neće previše ulaziti.U buduće jače dihtovanje deblje folije , najloni i biće ok.Prati nivo šećera i kad bude vreme kreni odma sa pečenjem.

Kako pratis secer,pomeras najlon?

[img(http://)[/img]

Da moram sa jedne kace da pomerim najlon na kratko da uzmem uzorak.Rezultat će biti svuda isti.

Da li se moze na osnovu izgleda utvrditi kad je vreme za pecenje,ili samo kad tri dana bude isti nivo secera?

Ima raznih načina da se utvrdi vreme završetka vrenja al gledanjem ne može.Najsigurniji način je zavučeš lonče na dno kace uzmeš kljuk procediš dva puta kroz gazu i premeriš.Ima još načina al tu gledanje ne pomaže.

Tako se uzima uzorak,i kad pokaze tri puta isti nivo secera ,pecem.Ok.

Samo da znate da to nije generalno pravilo.

Sta bi trebalo?
Kako najsigurnije utvrditi?

Kad te zanima koliko je sati , ima vise nacina da to saznas
mozes da pogledas na sat ili ako nemas sat da pogledas u mobilni ili pozoves 95 ili pozoves prijatelja i td e sad mi reci koji je nacin najsigurniji?
Bitnoje da saznas da je vrenje stalo
ja sam ti predlozio jedan nacin za koji mislim da je najednostavniji
kad happy kaze da to nije generalno pravilo nemisli da ovaj nacin nije tacan vec da postoje i drugi nacini a ja sam ti vec pisao da postoje i drugi nacini.
Vaznoje uzeti uzorak sa dna kace dali ces loncetom ili ugradjenom cevkom koja je rupicasta ili crevom ili sipati uzorak u plasticnu flasu i staviti kvasac ili ...... da te ne zamaram

Ma jeste generalno ali u očekivanoj zoni u kojoj se dešava kraj fermentacije. Kod mađarice je to 2–5 mjereno na Babo moštomjeru,  5–8 brixa mjereno na refraktometru, ili 12–20 na Oechsle moštomjeru.

Kod ostalih šljiva je to 2-3 mjereno na Babo moštomjeru,  ili 8–12 na Oechsle moštomjeru. Brix mjeren na refraktometru je jako zavistan od stvorenog alkohola pa je najčešće mjeren u intervalu od 4-8.

Može fermentacije da stane i daleko iznad svega toga zbog nepovoljnih okolnosti koje će nasilno prekinuti fermentaciju iako nije dovedena dio kraja, pa tek tada to može da bude situacija u kojoj ovo generalno pravilo ne znači i njen kraj. Ali su to izuzetne i ekstremne situacije koje se dešavaju samo velikim nemarom i nebrigom. Veoma rijetko kod voćnog kljuka, pa i kljuka od šljive

Ako ne znate koja je to očekivana zona za vaše konkretno voće u toj konkretnoj godini onda zajedno sa stavljanjem voća na vrenje odvojite manju količinu. Za jednu plastičnu flašu ili neku drugu manju prikladnu posudu.  Ubacite kvasac u nju i ostavite na sobnoj temperaturi. Tu je znatno veća temperatura od poželjne za kvalitet obavljene fermentacije pa će se sve to i završiti prije. Tako unaprijed možete odrediti u kojoj zoni mjerenja da očekujete kraj vrenja.

Da, Bistri je sve objasnio !    :thumb:

Nisam znao da se kod nje tako nisko reze, 45 na luli. Zar ne postoji opasnost da tako i nesto patoke dodamo srednjoj frakciji i jos nesto me interesuje, da ne bude rakija niza u tom slucaju od 65 u posudi, ako se tako nisko reze.

Ma ne boj se, neće. Na tvom kazanu, kada je na luli 45, u prihvatnoj posudi će biti iznad 66-67, u zavisnosti od brzine destilacije i jačine meke rakije stavljene u kazan. U pitanju je manja količina od 3 litre destilata na kazanima do 150 litara. U odnosu na onu optimalno uhvaćenu.

Da se razumijemo nije ovo univerzalno pravilo ni za stenlej ali ipak počesto može važiti za njega. Kao što sam naglasio, onda kada se ide bez pasiranja, hrane za kvasce i sličnih stvari pa se treba nečim nadomjestiti ono aromatsko što je nepovratno izgubljeno ili što u stvari nedostaje od starta. Pored naoko dobre zrelosti zna sadržavati i dobru količinu nedovoljno zrelih plodova. Ovim dijelom uhvaćene patoke generalno se u rakiji smanjuje ukupna količina viših alkohola, čime se sputava njena reskost i oštrina a dobiva na mekoći i zaokruženosti. Pojačava se količina diacetila koji će dati malo i tijela i zaokruženosti osjećajem uljastosti i punoće, u smislu viskoznosti. Daje pomalo kiselakastog tona koji doprinose svježini, a isparljive kiseline dobrano posluže kao nosioci mirisnih materija inače prisutnih u rakiji.  

U pravilu je degustacija uzorka destilata ona koja određuje mjesto reza u ovako malim rasponima, i u nekim specifičnim situacijama, ali se nikada ne smije zaboraviti da ispod 65 stepeni nema odistinskog kvaliteta. Normalno na lošijim kazanima i sa ostalim lošijim postavkama se priča usložnjava do te mjere da pravo rješenje postaje iluzija. Na onim poput tvog, i uz tvoje postavke, 50 na luli i 67 u prihvatnoj posudi je nešto ispod čega se nikada ne ide sa šljivom, pa ni sa mnogočim drugim.  Iako mi iskreno rečeno ne može ni pasti na pamet sa čim bi se to moglo ići ispod tih vrijednosti.  

Možda eventualno sa rakijom od maslačka.  :D:

Pocela sezona pecenja sljivovice rakije i kod nas u Sremu... danas ispecena prva 2 kazana...od kupljene da ne racunamo onu pecenu od potkupljene!

Pitanje za znalce: radi li neko naknadnu namernu kupazu razlicitih rakija (pecenih samo od po jedne sorte sljive) zarad boljeg ukusa i arome ili je isti efekat ako se taj odnos primeni pri ukomljavanju? Naprimer 40% pozegaca,40% cacanka rodna i 20 stenlej ? Hvala

Imam oko 800 kg sljive u komini. Sada sam u 4. nedelji od stavljanja u kace (2 po 500 l.). Zbog posla cu moci tek za 10-ak dana da pecem rakiju; nadam se da komini nece nista faliti da me saceka. Gustina je pala na dno , vrenje je zavrseno.

Bolje bi bilo odmah ali sta je tu je. Ako je dobro radjena i uz solidno skladistenje ne bi trebalo da fasuje poneku manu.

Postoji li nacin da zastitim kominu ? Pola dana su kace na suncu. Da ih pokrijem necim?

Da pokusaj ih bar zasjeniti, ali i ostaviti prostora vjetru i noci. Vece su sanse, za manju stetu.

Postoji jedno pravilo koje vazi uvijek. Kvalitetnu madjaricu ne mijesaj nikada ni sa cim. Pokvarit ces je.
Postoji i ono konkretno za ovu godinu i kod ove dvije druge sljive. Svejedno je kako ces to sa njima uraditi.

Ja sam preprosle godine sacuvao izfermentiranu kominu od dunje godinu dana. Pritegao sam kominu tako da mi je tecnost bila na povrsini, a na tecnost sam spustio posudu od stiropora, koja je plutala na tecmosti. U posudu sam sipao kesicu vinobrana i nakapao par kapi vina. Sve sam to dobro zatvorio. Pekao sam tek sledece sezone i nisam primetio nikakve kontraindikacije. Otvarao sam na svaka dva tri meseca i menjao vinobran.

Mozda ovo i nije pametno, pa se nadam da ce Bistri izkomentarisati.

   Pozz

Happy, nemoj pogrešno shvatiti ali na ovako nešto nemam komentara.
Osim nekog u stilu da sam i ja kupio auto staro deset godina i da koliko primijetim u vožnji mi i nema neke razlike u odnosu na novo.  :)

 :thumb:

Imam pitanje:
Radim prepečenicu od šljivovice koju već nisam imao puno godina jer šljive nisu davale dovoljno ploda (imam jako malen nasad i slabo je održavan).
E sad, komina je prevrela i spremna i spremam se za pečenje. Zanima me trebam li odmah odvajati prvenac i patoku kod prvog kazana meke rakije i ne stavljati ga na prepek? Ili je bolje da ne radim frakcionu destilaciju na prvom kotlu meke rakije, nego samo na prepeku, dakle, da cijelu meku rakiju (skupa s prvencem i patokom) stavim na prepek?

Hvala unaprijed na odgovoru!

Kod prve destilacije ne odvajaš prvjenac, a patoku spajaš sa kljukom u narednom kazanu.

Kod prepeka stavljaš samo meke rakije na destilaciju.

 I odvajas prvenac, i prekidas pecenje pre nastanka patoke   :)

A onda je pustiš da odležava takva do sledeće destilacije voćnog kljuka. ;D :)

Da, da to mi je sve jasno. Procitao sam Jovićevu knjigu pa mi je to ostalo malo nejasno.
Hvala puno ekipa! :)

Pozdrav svima,opet mi je potrebna pomoc. Danas sam ispekao 65-70 litra meke rakije,ali neiskustvom ja i moj drug smo je napravili na nekih 32,33 stepeni.sutra nam je ostalo joj jedno bure,nekih 80,90 kg komine,pa nakon toga prepek. Uz savete sa foruma sam sljivu stavio,bez secera,vode,zatvoreno vrenje. Hteo sam da bude na 26,27 stepeni kako je savetovao Bistrica.
Sta raditi sutra,da li maxsimalno izvlaciti meku i tako pokusati da smanjim ukupan procenat,da li je ostaviti na ovih 32,33,ili dodati malo vode?

Spusti je mekom rakijom koju uhvatiš sutra, na 30 ako možeš i destiluj takvu. Morat ćeš je vjerovatno hvatati iznad 68. Ovo vjerovatno zbog kazana i brzine destilacije.

Hvala na odgovoru,prvi put pecemo rakiju,nemamo iskustva,i eto greske.Znaci da pustamo  meku sto duze da izlazi.Za prepek sam mislio po tvojoj ranijoj preporuci 45 na luli.
Od 7 ujutru,do 22h,zavrsili smo 4 kazana.....

Nikada nisam davao preporuku za 45 na luli.  :) Inače to iz istih razloga kao u prethodnoj poruci preinačim na hvatanje u prihvatnoj posudi.

Ok,mislim da je bilo do 45 na luli ,minimalno 65 u prihvatnoj posudi. :thumb:
Nadam se da cu uspeti spustiti meku  na 30 stepeni.

Ispalo mi je 31% meka,da li da pocnem sa prepekom,ili malo da je vodom razblazim?

Zabarovi na vodu u fermentaciji i destilaciji jednom za sva vremena. Osim ako je jača od 32 i još po njoj plivaju neke uljaste i masne fleke.
Hvataj je iznad 68-69 u prihvatnoj posudi, i iznad 50 na luli.

..osim u tabarci. :D:

Ja sam meku rakiju šljive uhvatio na 25%.
Koliko da hvatam u prepeku u prihvatnoj posudi i na luli ?

Kakav ti je kazan i brzina destilacije?

klasični 100 lit praktik od Des subotica, brzina destilacije mi je bila 5 lit na sat

Na ili malo iznad 68 i 52. Normano nikada brojkama nego se degustacijom određuje trenutak reza. Brojke su samo okvir ispod kojeg najčešće ne treba ni tražiti mjesto za rez.

Pri destilaciji kljuka viljamovke, u prihvatnoj posudi su plivale tamno zeleno - plavkaste uljaste i masne fleke (kao skrama), u vrlo maloj količini. Nisam do sada imao ovakvu pojavu pri pečenju, i kopka me šta bi to moglo biti?
Destilat je bio bistar, snaga 26% vol. Kruška je bila odlična i lepo dozrela, kljuk dobro odnegovan, blagovremeno destilisan, kazan u odličnom stanju i temeljno očišćen. Temperatura vode u tabarci je nažalost bila viša od poželjne, iz vodovodne mreže sam je dobijao na 19 stepeni celzijusa.
Druga destilacija je dala kristalno bistru rakiju, bez ikakvih primesa, snage 65% vol. Na gazi preko koje je rakija curila nije bilo nikakvih tragova nekih primesa, i to na sva četiri kazana prepeke. Obzirom na kišnu godinu i manjak šećera, očekivani randman od 8,5 - 9% je pristojan, a štih proba rakije budi nadu da će posle stabilizacije biti razloga za uživanje u ukusu i mirisu.
 

Kako je stabilises ?

Zbog temperature na izlazu.Ako ti je voda na ulazu bila 19,onda temperatura izlaznog destilata na luli je premašila 20.

Meni se ove godine desilo u jednoj destilaciji breskve,da je preko dana bunarska voda znala biti visočije temp.I bistrica mi je tada dao jedan praktičan savjet,meka rakija noću jer joj treba oko 14C na izlazu,a prepek danju gde treba više,17-19C.

A za to postoji jednostavno resenje. Kontrola temperature u tabarci dodatnim hladjenjem. Pa lepo podesis zeljenu temperaturu izlaznog destilata. A dotok vode u tabarku gotovo nepotreban.  
Ako me pitate otkud znam, moram priznati da me je deda naucio !   :D:

  Pozz

Da znam da zato postoji rešenje,ali u trenutku u kojem nemaš dodatno hladjenje bude ovo jedan od načina. :)
Trenutak,gde u planu nije ni bila ta destilacija dovoljno dugo da bi se ostvarilo tako nešto jer zavisi od druge partije. :)
Kad pomenu dedu,moram priznati da je bio ispred svog vremena jer meni je tih dana jedan dobacio krilaticu njegovog: nisu zaludu naši stari pekli rakiju zimi. ;D

Na njemu sad i radim,nakon što sam sklonila mandarićeve "defelgmatore".

Samo se ti šali, ja nisam odustao od planiranog čilera za kontrolu temperature kljuka na fermentaciji i kontrolu temperature vode u tabarci, koji ti treba da mi napraviš.
Pozdrav.

 :D: :)

 :doh:

Dobro vece svima  :)
Jos jednom sve pohvale za forum prepun vrhunskim informacijama i malim tajnama velikih majstora  :thumb:

Imala bih pitanje ili bolje receno par njih

Moji momci poneseni entuzijazmom pecenja lozove rakije, kupili oko 150kg sljive. Nemam pojma koja sorta, znam samo da je sitnija i slatka, uz to dobro zrela. Predpostavljam da je negde iz okoline Berana jer tamo sad dozrevaju sljive

Elem, danas smo odkostili sljive, promuljali u muljaci za grozdje i sve stavili u kacu. Kaca je od 170l a sad puna recimo 20% od vrha
Po Babovom sirometru secer je 12
Da li je to ok za sljivu?
Da li treba dodavati secer? Ja ne bih ako se ne mora
Da li treba dodavati kvasac?
Ako treba da li je to pekarski kvasac ili se mogu koristit kvasci za vino (preostalo nam od grozdja)  ;D

Kaca ima poklopac pa je plan da provucemo crevo u flasu sa vodom i ne diramo kom naredne 3 do 4 sedmice. Nekako cemo kombinacijom poklopca i najlona spreciti ulazak vazduha
Samo da napomenem da se javljam iz Podgorice i da su temperature i dalje visoke, danas recimo bilo 30C. Najavljuje se zahladjenje ali nece ici ispod 20C
Kaca sa komom je u zatvorenom prostoru

Da li smo neki korak propustili?
Imate li neki dobar savet?

Hvala  :)

Nije baš najbolje ali kakva je godina nije uopšte loše.  
Ne samo da se ne mora nego je i štetno bez obzira da je šećer i niži.
Ne treba ali je poželjno jer se tako u pravilu postiže viši nivo kvaliteta kod rakije
Mogao bi u nuždi i pekarski, u zavisnosnosti od ostalih okolnosti, ali je neuporedivo  bolji vinski. Ako imaš za bijela vina, ako ne poslužit će i taj što imaš.
Ne samo jedan nego neizrecivo mnogo, a nikuda ne idemo bez njih, pa slobodno zatražite poneki ako zatreba.  ;D

Hvala na odgovorima  :)

Upravo gledam kvasac koji imamo. U pitanju je univerzalni kvasac za vino i vocne rakije, proizvodjac Enovitis, pqkovanje od 50g
Doziranje na kesici je dato za belo i crno grozdje. Nista ne pise za rakiju
S obzirom da imamo oko 150l koma, koliko kvasca da stavimo?
Kad se dodaje hrana za kvasac?

Hrana se dodaje odmah u startu, prije fermentacije.
A o kvascima ćemo kad shvatiš da samo loš trgovac može prepakovati kvasac i nazvati ga još i univerzalnim. Jedino što je univerzalno u takvim situacijama je da se radi o fuš kvalitetu, vjerovatno sa isteklim rokom trajanja i mješavini svega onog što mu se manje upotrebljivo našlo na lageru. U takvim situacijama bi bilo bar donekle korektno pokušati umanjiti štetu za sve one koji ga kupuju pa na poleđini navesti i nešto više doze od uobičajenih.  ;D Jer je u kesici prisutan i veći broj uginulih i neupotrebljivih kvasaca.
Ista je doza i za vino i za rakije a priču ćemo ovdje prekinuti i nastaviti možda neki drugi put na nekoj drugoj temi.

Dragi ljubitelji rakije, ponovno ja s pitanjem da nešto naučim iz vlastitih grešaka!

Ranije sam pisao da sam ove godine imao 160 kg šljiva bistrica/požegača (otkoštenih) i vrlo vrlo dobro izmuljanih, praktički do sastava guste tekućine. E sada, odmah sam dodao enzim u omjeru 5 g / 100 l i to Lallzyme HC pri punjenju plastične kante sa šljivama. Potom sam prije zatvaranja prema propisu dodao i kvasac Uvaferm bayanus i Uvafermovu hranu za kvasce. Čvrsta plastična kanta je bila napunjena na cca 70%, a 30% je bilo otpražnjeno. Sve sam precizno zatvorio stretch folijom prozirnom da nema pristupa kisika (u više slojeva) i zalijepio rubove širokim selotejpom. Na kraju sam izbušio rupu u foliji i stavio crijevo i uronio ga s druge strane u vodu da CO2 lijepo izlazi van.
Naglašavam: nisam dodavao šećer. Šljive su bile lijepo zrele.

Primio sam se pečenja rakije nakon malo više od 22 dana, obzirom da sam imao obaveze i da nisam mogao ranije.

Na moju veliku žalost, kad sam otvorio posudu u kojoj se odvijalo vrenje šire, na vrhu sam vidio bijelu plijesan... To sam odstranio u dubini od 3-5 cm. E sad, ispod plijesni na vrhu su se skupile sve pokožice od šljive, praktički u klobuk, a ispod je bila tekućina šire. Taj klobuk od pokožica nisam baci, nego sam ga stavio zajedno s ostalom širom na pečenje.

Odmah sam primijetio da ima bijelih dijelova koji plivaju po širi dok sam je stavljao u kotao (80 l)... očito plijesan. Rakiju sam ispekao, ukupno 2 kazana meke rakije od 80l (pekao sam po 60 l). Kod pečenja drugog kazana meke rakije, dodao sam patoku iz prvog kotla, prema uputstvima koje ste mi dali prije 10ak dana.
Zadnji, 3. kotao sam ispekao metodom kazan na kazan prepek (preostala šira cca 35 l + sva meka rakija iz prva dva kotla bez patoke - oko 15 litara, dakle prvijenac i srce + 10 l vode).

Dobio sam cca 11 litara rakije (srca) nakon prepeka prije rijeđenja demineraliziranom vodom. Dakle, oko 13-14 l će biti vjerojatno nakon rijeđenja na 45% vol. i cca 20 l patoke i prvijenca pomiješanih. Prekidao sam hvatanje srca kad je rakija na luli bila oko 40%, jer se na ukusu počela osjećati kiselost patočnih ulja.

Rezultat:
1) Dobio sam daleko manje rakije nego što sam trebao po mojoj procjeni.
2) Šira se kod prelijevanja u kotao dosta pjenila i imala je bijele točkice plijesni (prije pečenja).
3) Svaki kotao je davao malo rakije, odnosno, vrlo malo rakijskog srca, a prerano je počela ići patoka, tako mi se barem činilo kod kušanja.
4) Rakija nije intenzivnog mirisa šljive, već laganijeg, ali ipak osjetnog voćnog i nije očekivane kvalitete...

Pitanja:
1. Gdje sam promašio i šta se može bolje kako bih idući put ispravio greške?

2. Preostali prvijenac i patoka od prepeka su mi višak, što mogu s njima? Pričekati drugu godinu i prepeči zajedno s preostalim prvijencem i patokom od prepeka i dobiti rakiju niže kvalitete?


Hvala unaprijed na odgovoru vjernim forumašima i kolegama rakijašima i voćarima. :)

Nema gdje nisi pogriješio pa polako preko zime se baci na čitanje tema na forumu koje te zanimaju.

Bistrice, čitat ću svakako, već i jesam prije nekoliko godina pa sad ponovno. Čitao sam i knjige od dr. Jovića, Banića i Emila Kerešeka, ali teško mi je shvatiti gdje griješim jer postoji nekoliko teorija pečenja, tj. ispada da svatko priča svoje... Vama više vjerujem pa zato pitam konkretno gdje je greška...

Pretpostavljam da je bilo sljedećih grešaka:
1) Predugo sam ostavio širu da stoji nakon dovršetka vrenja.  Trebao sam peći nakon 14 dana, čim je sav šećer prešao u alkohol. Vrenje je do tada sigurno bilo gotovo pošto je bilo kvasaca i hrane.

2) Kod vrenja je trebalo napraviti da na vrhu plastične kace bude maksimalno 15-20% otpražnjeno, a ne 30% koliko je meni bilo. Obzirom da nisam mogao peči odmah nakon 14 dana, trebao sam izvaditi crijevo i hermetički zatvoriti da nema pristupa zraka dok čeka idućih 7 dana na pečenje.

3) Kad se već napravio klobuk od pokožica šljive na vrhu, trebao sam ga baciti prije pečenja...

 Kako znas da je vrenje zavrseno ?

Da li se može prepek meke rakije od šljive, količine 35 lit, 27% alk. ispeći na kazanu od 100 lit

Može.

Vjerujem, i raduje me, da hoćeš.  :)

Dali bure sa vodenim dihtungom ( na poklopcu stavljen vran) zadovoljava u potpunosti fermentaciju bez vazduha.

Šljiva lagerovana u gajbe ( bez rupica) dok se ne završi kompletno branje ( oko 7 dana) - šljive koje su same pale uveće su oprane i stavljene u gajbu. — dali ovih 7 dana smeta buducem kvalitetu rakije.

Plastično bure od 500 l napunjeno sa 300l koma od šljive ( mašinski odvojena špica i ispasirano - Delta 0 -) — dali prazan prostor od 200 l šteti a ako šteti koliko je dozvoljeno da bude.

Uzorak za mjerenje završetka vrenja sa sredine ili dna bureta.

Hvala

1. Da. Kvalitet dihtovanja se podrazumijeva.
2. Ne, ali pod uslovom da ne krene kvarenje. Sedam dana na uobičajenim temperaturama je previše za šljivu. Na nižim, u hladnjači, bi mogla, i opet bi trebalo uraditi prebiranje i odvajanje trulih i pljesnivih.
3. Bolje da je punije, a puni se sa nekih 80%. Ostali prostor amortizuje povećanje zapremine zbog povećanja temperature i eventualno intenzivnije stvaranje pjene.
4. Ne doslovno sa dna jer će se tako povući talog sa kvascima. Može sa svih ostalih mjesta do kojih dopire šira.

Ne znam zasigurno, to je fakt. Nemam aparat za mjerenje razine šećera.
Vjerovao sam da će sve teći po planu obzirom da su propisno dodani kvasci Uvaferm i hrana za kvasce te da je šljiva bila zrela, zdrava i izmuljana te da nije bilo nikakvih trulih šljiva. Podrum ima dosta stabilnu temperaturu koja ne prelazi 22 stupnja ni u sredini ljeta kad je najvrućije.
Je li točno da u tim uvjetima šljivi treba cca 3 tjedna?

Uostalom, kad sam vidio da se po vrhu stvorio pokrov od bijele plijesni, smatrao sam da moram požuriti s pečenjem. To je bilo nakon 22 dana od zatvaranja posude za vrenje...

Nije sve samo do voća i posude ima toga vjerovatno i do prostorije. Ovakva kvarenja posredstvom mikroflore lako mogu da potiču i iz podruma, ako ga prethodno nisi propisno dezinfikovao.
Može pasirana šljiva sa dodatcima završiti vrenje i za cca. 10 dana.
Nije ti bijela skrama jedini problem, jer da jeste imao bi rakiju sa manom. Osjetilo bi se značajno na ukusu i mirisu.
Katastrofalno si radio i destilaciju. Između ostalog.

Da, istina je za podrum, moguće da ima dosta negativnih spora u njemu...


Što se tiče destilacije: kotao je bio čist, vatra je stabilno gorjela (na drva radim), a mlaz na luli je bio polagan, tanak i sporo sam pekao.
Unaprijed sam tu na temi prije pečenja pitao kako da pečem pa mi je rečeno da u drugi kotao dodajem patoku iz prvog, a da prvijenac i srce (meku rakiju) odvajam i kasnije prepečem, kako sam i napravio.

Na kraju, kad sam ispekao 2 kazana i došao do 3., nisam imao dosta meke rakije, samo oko 25 l, pa sam dodao preostale šire. U suprotnom, da sam ispekao i 3. kazan šire za meku rakiju i išao onda na prepek čiste meke rakije, bilo bi i dalje max 30l meke rakije, što je po mojem iskustvu premalo za prepek u kazanu od 80 l...
Gdje je onda promašaj?

Nepoštivanje osnovnih postulata je uvijek promašaj. Na drugu destilaciju ide samo ono što je prošlo prvu i sastoji se isključivo od isparljivih materija. 

Sumnjam da kazan od 80 litara ima veći prečnik dna od 60 cm. Iznad njega će na kraju destilacije sa 30 litara meke rakije ostati tečnost sa minimalno 5 cm dubine, kada ti na luli curi nekih 3-5 stepeni alkohola. Sasvim dovoljnih 5 cm da mu se ništa ne može dogoditi čak ni sa mnogo jačim zagrijavanjem nego što je to potrebno.

Имам несигурност једну.
На овом линку

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=6yAQRt4bWGw

после 19:45 минута
човјек каже да се шљивовица пече до 30% а у препеку оставља на 60%?
У реду али са чиме је разблажује до 45%? Дестилованом?
Хвала.
И супер му је метода за одвајање првјенца.

Ne znam scime je on razblazuje, ali znam da se jedino moze dovesti na pitku jacinu destilovanom vodom.

Bistrice, imao sam očito pogrešno vjerovanje da je potrebno da je kazan uvijek napunjen najmanje do pola svojeg volumena... Znači da minimum (posebno što se tiče prepeka) može biti i niži ili manji od 1/2 popunjenosti kazana?

Uhvatiš jednom prilikom na luli to što neki čovjek kaže. Pomirišeš i probaš.
Nakon toga konstatuješ da je tako nešto bljutavo, bezlično, tupo, prazno, masno, na ukuhano, na užeglo, metalno, kiselo, gorko... sa mirisom koji je toliko neugodan da ga se jedino može opisati kao patočni. Mogla bi se neugodnost te arome i mirisa opisati i kao smrad čarapa skinutih sa oznojenih nogu nakon tri dana. Kuhinjske krpe intenzivno upotrebljavane sedam dana, pa još nakon toga i naparene ili zagrijane. Pokisle kokoši i sl.
Postaviš sebi pitanje ima li smisla takvo govno pustiti da ti uđe u rakiju. Ako uspiješ pronaći odgovor onda si napokon prestao vjerovati diletantima koji te samo obmanjuju u ime nekih svojih ličnih, ili ko zna kakvih ciljeva. Prestao si biti podanik i sluga a postao čovjek koji ima svoje mišljenje i svoj stav, jer vjeruje u sebe i svoja čula.  ;)

Јасно @bistrice и @happy star, на 60% онда, па спуштати на жељену јачину. Хвала.

niko od nas nije izneo taj podatak od 60%

Pa nije ni on napisao da mu ne odgovara ovaj profil destilata koji je opisao bistrica.Sve je stvar ukusa.   ;D :D:

Па собзиром да што се дуже држи срце све је више касније оног што не желимо. Тако да мени прича др. Нинослава Никићевића сасвим у реду. Највише ме је бунило разблаживање.

И наравно @bistricin одговор је заправо најбоља метода, под условом да стварно знамо да процјењујемо укусе добро. Обично код мене не броје ракију ако не сасијеца...

Ja ne bih isao vise od 65 %.   :)

Kako misliš kod tebe?

Pogrešno si protumačio niko nije rekao da se sa srcem ide duže nego naprotiv. Da si na 60vol% već zakasnio.
To ćeš videti i kad vratiš stranice unazad i malo detaljnije pročitaš.

Kako misliš, ne bi hvatao rakiju na jačinu ispod ili iznad toga?
Pretpostavljam ispod, ali da bude razumljivije.  ;)

Ође пеку ракију са препијецањем и без. Ова без ме не занима. Али кад препијецају нико не разблажује са водом него пеку до отприлике 50%. Али неко оствља и јачу јер "не ваља" блага. И ниједна није разблаживана, пију је тако. Па колико сам ја ође скапирао то су лошије ракије? Да је боље препијецати 60%+ па разблаживати?

Da, jasno mi je sad o čemu pričaš, i na koji krug ljudi se odnosi. Zato sam i pitala da otklonim sve sumnje.  :)

Većina takvih mi je poznata, i nego šta, nego su lošije. Ne mogu se čak i nazvati rakijama u odnosu na ispravan postupak.Traže savet, a kad im se pomene šta da promene dodju opet sa istim greškama. Nekad to zovu tradicijom, a nekad drugačije ali teško se mjenjaju, tek poneki.I obavezan komentar im je za razliku od drugih ja ne dodajem vodu u rakiju. Onako sav ponosan. :)

Nego, da ukratko odgovorim na tvoje pitanje što jasnije.U zavisnosti od vrste voća ide se do meke rakije do 32 najviše, koja se potom opet destiliše, ne ispod 65vol%.I sama sam menjala neka shvatanja, menjajući način destilacije pa i iz tog ugla govorim.

I da dodam,dodavanju demi-vodu se pristupa tek nakon odležavanja dobijenog destilata koje traje minimalno 6 meseci.I tu neki koji i razblažuju griješe jer bi odmah da imaju gotovu rakiju,a treba čekati da se prvo harmonizuje.

Bistri, Blue_moon  je rekla sve.


 ;D

Šteta što nema lajk, za oboje.  ;D

Dame imaju prednost, naravno   :)

dr Ninčević u videu kaže da se kruška viljamovka hvata na 55 do 58 %. Što kažete o tome ?

Ође мислиш на стаклени суд (инокс, креамика и тд) или буре?

Odlezavanje ne postoji u inoksu niti u staklu !

Procitaj imas temu  http://www.sveovinu.com/index.php?topic=153.0   ;D

Odležavanje baš postoji u inertnim sudovima kao što su oni od inoksa ili stakla, a sazrevanje odnosno starenje se odigrava u drvenim sudovima. Mada nije ni bitno, razumećemo se.  :thumb:

 :thumb: Tako je !

Некад се скроз погубим ође на форуму око неких термина који се константно укрштају и користе за исту ствар а нијесу исти.

Значи може да одлежи у стаклу па да се разблажује. Додуше на том линку горе се видно да знакључити да је буре ипак буре...

Bez obzira u koji sud stavljas rakiju, moras sacekati tih par meseci, pa tek onda pristupas razblazivanju.

Taj period je neophodan zbog stabilizacije sirovog destilata.Bistrica je u vise navrata objasnio kakvi se procesi odvijaju u destilatu i u sudu koji je potpuno inertan.

Јасније ми је сада све. Мада ћу опет нешто питати :D Хвaла вам на овим појашњењима.

Ma to ti se čini,meni sasvim lepo legne u inox sud i nastavi da odležava. :D:

Šalu na stranu,evo kako su to definisali po novom zakonu koji je uglavnom isti u svim republikama.
odležavanje ili dozrijevanje ili starenje-provođenje prirodnog procesa oplemenjivanja u destilatu odnosno jakom alkoholnom ili alkoholnom piću u odgovarajućim posudama, kako bi se poboljšala organoleptička svojstva gotovog proizvoda

Ako destilacija treba da traje oko 3 h dali je ovo vrijeme isto za kazan od 100 l i za kazan od 300 litara.
Kazani  Mandarić - savjet
Bistrica — svaka čast za nesebično dijeljenje znanja i iskustva (rjetkost u današnje vrijeme). Destilacija obavljena po vašem iskustvu - rakija nova priča—
Hvala

Zapravo protok destilata je 5l za svakih 100l stavljenih u kazan.Znaci na 300 brzina bi bila 15l na sat

Da, stop ti je već odgovorio da nije tri sata, nego 5 litara na sat na svakih 100 litara stavljenih u kazan. Dakle, dosta više od toga. Ukupno vrijeme destilacije zavisi od koncentracije alkohola u smjesi koja je stavljana u kazan. Ako je to na istoj alkoholnoj jačini smjese na kazanu od 100 litara, na primjer 10 sati, onda je isto toliko sati i na kazanu od 10.000 litara.  

Da li to znači da je protok destilata  4 lit na sat, na stavljenih  80 lit koma i 3 lit na sat na stavljenih 60 li koma ?

Da, normalno.

Pozdrav svima na forumu. Dosta toga korisnog sam naučio ovde. Sad zanima me pošto su mi šljive uglavnom rodna, stenli i mali dio pozegace, sa naglaskom na mali  :) Do sada sam to uglavnom skupljao u kacu zajedno. E sad zanima me kako bi bilo da pozegacu skupljam odvojeno, imao bih je do 200 kg max. Pa onda da meku rakiju ispecem od stenli i rodne, a da prilikom prepeka u tu meku rakiju dodam po kantu dvije kljuka od pozegace? Da li je to neko radio nekada? Hoće li rakija da dobije na ukusu i mirisu aroma od pozege? Hvala unaprijed

Ne kljuk u meku,nikako.

Ako već hoćeš da radiš kupaže,to se radi sa destilatom.Ovo bi bilo besmisleno i samo bi izgubio na kvalitetu konačnog destilata.

Kupaza nema smisla, jer raspolažem sa malom količinom pozegace. Ako ima neko na forumu da je pokušao nešto slično volio bih da čujem njegovo iskustvo.

Ako već hoćeš iskustvo, i još malo više od toga.  ;D
:thumb: Pravilo koje se nikada ne dovodi u pitanje.
Ako nećeš da praviš rakiju kako treba radije je nemoj ni praviti.

Ok slažem se da je kvalitetnije raditi čist prepek. Ali čitajući ovaj forum vidio sam da dosta članova mjesa kljuk i meku rakiju, pa sam zato i postavio pitanje, jer ako će konačni destilat povući makar dio arome i mirisa pozegace spreman sam i za nešto lošiji kvalitet

Inače je šteta kvariti rakiju od mađarice ali ako hoćeš i to da radiš onda jednostavno kupažiraš rakije. Tako nemaš gubitaka na kvalitetu kakve bi imao nepropisnom destilacijom.
Kupažirat se može i sa manje od litre, a ti imaš više od toga.  ;D
Pa na šta bi to ličilo kada bi brisao sve gluposti napisane na ovom forumu.  ;D

Evo i mozda ti pomogne, probao sam jednom da radim to sto hoces a to bi bilo nesto sto zovu kazan na kazan i mogu ti reci da samo gubitaka ima i na kolicini i na kvalitetu. Nemogu ce je frekcionisati kad u kazanu ima suve materije dok kod cistog prepeka to mozes da biras dokle da ides, definitivno samo cist prepek.

Ok, znači loša ideja. Hvala u svakom slučaju

Da, nešto kao dokaz uz tri svjedoka.  ;D Ako već ne možeš drugačije.

У теорији овдје изнешеној у више наврата препек се оставља на 60% 65% и више. Мене занима да ли има неко друго превило на основу укуса? Као што се првјенац може издвојити на основу укуса тачно гдје треба да ли имају неки симптоми и код прекидања препека?

Za tako jednostavnu stvar kao što je rez kojim se postiže kvalitet rakije, teorija je više nego prekrupna riječ. Pravilo da uhvaćena rakija ispod 60 stepeni nema zadovoljavajućeg kvaliteta, a ni vrhunskih dostignuća ispod 65, nije teorija nego čista empirija. Nastala kao plod uobličene viševjekovne tradicije tamo gdje je ljudska čulnost i senzibilnost oduvijek imala pravo glasa, pa je i ostavila traga na sveopštu kulturu. Nije slučajno što takve zemlje imaju fascinantnu i neponovljivu kuhinju, pa i nevjerovatno visok nivo kvaliteta vina i rakija.

Inače za odvajanje frakcija kod reza srce rakije – patoka, važi pravilo koje sam u jednoj situaciji na forumu imenovao i „filozofijom kvaliteta“ kod rakija. Ne treba raditi rezanje frakcija tako što bi tražili ono loše da bi ga odbacili, nego treba tražiti ono dobro da bi ga ostavili.
Kad degustacijom osjetimo to što ne valja već smo debelo zakasnili sa rezom.
Patoka je nešto što je bljutavo, bezlično, tupo, prazno, masno, na ukuhano, na užeglo, metalno, kiselo, gorko... sa mirisom toliko neugodnim da ga se jedino može opisati kao patočni.

Dakle rez se provodi prije nego se osjeti sve ovo gore opisano kao patoka, a u trenutku kada nam destilat koji izlazi na luli počne gubiti sve one opojne arome i punoću ukusa koji rakiji daju puni kvalitet. Kao osjećaj koji se gasi do potpunog nestanka. Destilat postaje sve više neutralan, vodnjikav i anemičan.
Za dodatnu kontrolu destilat pomiješan u proporciji sa izdvojenim srcem rakije pada na usporednom testu kvaliteta. Čašica na čašicu.  

Што би на крају испало да у неким теориским условима може се и резати на 50%.
Односно све се своди на укус и мирис па онда на гради.
Јасно.

Da, sve se svodi na ukus i miris ali tek pošto se 65% u prihvatnoj posudi, ili ovih 50% na luli, ispoštuju  na alkoholmetru, i dožive kao teoretski moguća donja granica u kvalitetno obavljenoj destilaciji.
Praktično ih je uvijek korisno imati za uporednu degustaciju jer nam je onda uočljivije šta to u stvari nećemo u rakiji.

Zanima me vezano oko arome, dok sam pekao prvu destilaciju rakija je mirisala na šljivu također i za vrijeme druge destilacije, a sad je u staklu cca mjesec dana i kao da se povukla u sebe, ili joj visoki alkohol ne da da se osjete arome? Jačina je 69% i meka rakija je bila 30% jačine. Fermentacija je rađena i destilacija sve po P.S.

Na koliko je spustiš prilikom probanja?

nisam je spuštao samo sam ovako pomirisao iz čaše sa tom jačinom od 69%

Tako sam i mislila.  :)

Spusti je na 40vol% prilikom probe, ako misliš još nešto osetiti sem etanola. :)

Naravno samo tu količinu koju probaš, mislim to ne treba ni naglasiti ali eto.  ;D

ok  :)

Slažeš se da kolega @Red " prvo treba da promeni sortu od koje peče rakiju?

Od koje sorte šljive to radi? Nisam pratio. Vidim da je bilo spominjanja konteksta, a nije baš pametno u njega ulaziti i razglabati ga iz ove situacije.
Pa bih radije o tome od koje sorte ti želiš praviti rakiju, i šta očekuješ da ćeš baš njome dobiti?

Do sada već znaš sigurno i koji post i koja sorta je u pitanju  :whistle:
Pitanja na forumu mogu da sadrže pogrešan sadržaj ali odgor( posebnourednika ukoliko je lična predrasuda onda naglasiti postoje stvari koje svi mi ne volimo bez pisebnog razloga) ne bi trebalo sa ovim završavam svoj osvrt na pomenuti post.
A ja imam na rodu Timočanku zbog katastrofalnog stanja u prodaji za konzum od iduće godine planiram kompletan rod u rakiju ( 15 tona) daje rakiju pristojnog kvaliteta kao i sve ostale stone sorte( ne vrhunskog) naravno ako se tehnologija ispoštuje. Randman je nizak ali za nekoga ko ne živi od toga to je manje važno inače imam u pripremi Top taste zato što ima najbolji odnos šećera,suve materije,veličine koštice u odnosu na plod od svih sorti do čijih sam rezultata mogao da dođem. Imam i sortu Wengenhem od koje planiram prizvodnju podloga za svoje zasade.

Ako sam dobro uočio mislim da je stenlejka bila u pitanju. Da može normalno i od nje itekako pristojna, priličnoo solidna, pa i dosta dobra rakija, kao i od drugih najčešće gajenih sorti uostalom. Normalno u svemu tome da će njena košpica ako se ne izdvoji ostaviti većeg ili manjeg traga i uticaja na kvalitet rakije. Normalno je to toliko da postaje čak i pravilo za preradu uz rjeđe izuzetke. Normalno je da ni sama jadna košpica nije jedini krivac za mnogo toga što joj se pripisuje. Greške su najčešće u tehnologiji i postupku, na šta često mnogi od nas ukazuju, a ne u nekoj uobičajenoj sorti i sličnim stvarima. Ako već znamo šta da od svih njih očekujemo. Kontekst je... uradi ja sve kako kažete, (a znamo obojica da nije) pa dobih rakiju sa manom... uz to i pitanje za košpicu kao neko prvo u nizu ostade bez odgovora... Pa ću i ja prekinuti sa pričom na ovu epizodu. 

Priča oko Top taste mi je naročito interesantna jer je smatram možda i najaromatičnijom sortom, iz cijele grupe sorti dobivenih u zadnjih nekoliko decenija, sa oba njemačka instituta. Nisam je imao priliku probati u rakiji. Normalno da mi je interesantna i priča oko kvalitetnije podloge za šljivu...

Inače kada sam prvi put bio u poseti rasadniku https://www.schreiber-baum.at i kada su mi rekli da u idealnim uslovima u Šumadiji ( poznato im je bili su u Čačku ) očekuju oko 25 brixa nisam im verovao a i više sam otišao zbog stonih sorti  ali kada sam video da su u Osijeku napravili skoro 24 (na istoj parceli je požegača imala nešto preko 20) shvatio sam neke stvari. Inače ljudi naprave finu rakiju od Lepotice a bio sam kod komšije letos kada su brali za (veoma jaku) domaću destileriju u dzakove znači dva sata posle par sati do preko pola dzaka je pustila vodu( sorta i loša godina) a ponavljam i rakiju sam probao nisam imao zamerke( nisam bas stručan ali znam kada je nešto ukusno a kada smrdi)tako da što bi rekao Albert " sve je relativno"

Ma normalno da znaju sve o uslovima klimatskih i geografskih regija, ljudi se profesionalno bave time.  :)
Inače je za nju karakteristično da može sadržavati i do 6 brix-a, 6% sorbitola. Neprevirućeg šećera. Što joj normalno ne umanjuje vrijednost nego samo opisujem dio razloga za tako visoku RSM.
Jel ovo tvoje zadnje znači da je rakija dobra ali da si više očekivao od nje?   

Bila je jako dobra osim što je bila bela iz inoxa( ja to baš i ne volim ) i što je pečena na kazanu sa rektifikacionim kolonama  znaš bolje od mene šta znači to. Bila je pokazna rezidba šljive i kajsije toga dana pa je tu bila gomila starijih austrijanaca voćara oni su bili iskreno oduševljeni sa rakijom realno ono se ne može odglumiti tako da mi je to bilo važnije od samog ukusa jer ponavljam, nisam merodavan.

Bitan mi je taj opis. Znači i dalje mi ostaje visoko u fokusu kao potencijalno jako dobra šljiva za rakiju.  :)

Evo da se i ja molo uključim u priču oko Top Tate. Imam u rodu 15 stabala Top Tste (6 godina), ove godine je trebao biti dobar urod oko 50-tak Kg po stablu, međutim dva puta me je tukao led. Tako da sam skupio, nisam tačno mejrio, oko 100-105 litara koma je ušlo u kotao. Od toga sam dobio 25l meke rakije od 30 stepeni (ostale su davale do 20 litara). Što je oko 16,5 l rakije 45 stepeni. Ukus same šljive je poseban, meke rakije takođe, nema sličnosti sa npr č. rodnom, stenliom i dr.. Miris koliko se mogao osjetiti neka vrsta vanili-čokolada-fina karamela (kada je proticalo i u priuhvatnoj posudi). Bar da je bilo više sljive pa da je samu prepeknem. Mene je prije svega iznenadila količna same rakije. Kom je pasiran, odvojena košpica, kvasac Siha Destarome+enzim.

Stablo je dosta otporno, nema problema sa pucanjem kore. Veoma je bujno (to joj je po meni jedina mana), plodovi mogu ostati jako dugo na grani, ne opadaju, a kad prezri onda se počne mrežati, ali ne opada. Što je jako bitna osobina tako da se može u dva navrata otresti. Nema potkupljanja, zanemarivo je. Otporna je na šarku 100%, mraz isto kao npr rodna, stenli. Ne iziskuje neku posebnu hemisku zaštitu. Zri jedno 7 dana pre stenlija. Plod je dosta tvrd i sočan. Mora se pasirati (ili neki sličan postupak), neće da se razmekani npr kao rodna kad uzri.

Sve u svemu šljivi Top Taste treba dati šansu.

Bujnost je više do podloge mada ako hoćemo, neku količinu i kvalitet mora da bude bujno za 50-60 kg na srednje gustoj sadnji moze samo Džana ili eventualno St. Julijen koju smo među prvima počeli da koristimo u Evropi i vrlo brzo odbacili Austrijanci i Mađari je koriste i dan danas kažu da samo ona osim Džanarike pije vode za suvo voćarenje a stabla su od 25-35% manja.Rakija od Top Taste  ima prepoznatljivu aromu to je tačno, upravo zato mi je interesantna, probao bih eventualno ovde da je prodajem( mada ima još dotle)
 Mada bi trebalo probati novu sortu Petra iz Čačka mislim da je puno bolja za rakiju od rodne. Plodovi 24-26 grama i na ovu lošu godinu imala je skoro 22% suve materije i 11.7 ukupno šećera apsolutno dobre predispozicije jer malo je bezveze da brendiraš Spsku šljivovicu sa nemačkom šljivom, meni ne smeta ali možda bolje zvuči od srpske šljive. Inače znam da je ministarstvo poljoprivrede Srbije pre par godina bilo na korak da zvanično preporuči Top Taste kao najpoželjniju rakijsku sortu( ako to nešto znači nekome) i odustali su kada su im sa instituta u Cacku predočili analize sorte Petra.

Да подијелим искуство мог првог самосталног печења шљивовице (а написаћу и за јабуку са дуњом у другој теми) са стварима које сам покупио ође. Али ида вас питам нека питања око неких нејаснића.

Морам да се захвалим на свим корисним информацијама које сам ође нашао. А посебно члану @bistrica.
Дефинитивно ракију треба пећи по укусу и мирису а гради тек да се човјек орјентише докле је.
Тачно оно што су неки чланови трвдили везано кад прекинути, колико је то отрпилике у процентима алкохола, шта тражити, ми се у пракси потврдили и намјестили тачно тако како је описано.

Имао сам два пластична суда за кљук. Један од 1Т а други од 500кг.
На укус оба кљука нијесу имали никакву слаткоћу, једино неко благо пецкање (једва осјетно) и исто једва осјетан неки укус шљиве/пекмеза, мирис мало интезиван за нос. Ништа проблематично није било, типа да нешто има неприајтан мирис, неки страни мирис или укус који нема везе са темом.

Пекао сам око 80 литара по казану и добијао неких 15-20л (одокативно) меке ракије око 35% алкохола.
Прва четири казана које сам препекао били су око 30% алкохола (у мекој ракији) јер сам пуштао да ракија дође око 10% алкохола на капку. Али пошто ми је препек био благо млијечно замућен онда сам одлучио да режем на 20% на капку али опет је ракија после препека имала ту млијечну ноту. Чак и када сам одвајао првјенац (по један литар) имао је исто замућење али се након 5мин разбитрио тај првјенац. Док ракија није. Затим сам пробао један узорак од 20 литара да разблажим на 47/48 и замућење је остало исто, можда мало блаже. Није оно видно у боци од 1 литра, скоро га и нема, али у дебљи или дубљи суд се благо види. Мека ракија је исто била замућена али доста више. Док препек је имао ту благу ноту замућености цијело вријеме сем док је био изузетно висок ниво алкохола. Који су узроци овог млијечног замућење? Капирам да патока од 45% и мање има те проблеме али ње није много ушло и плус јавило се на јачем лакохолу...

Препек ми је испадао од 60-67 али најчешће 65% (ишло је чеитири казана меке ракије у један препек) око 30 литара дестиалта (одокативно). Некако нисам смио да пуштим више патоке иако је имала више укуса на пекмез од шљива него паточни укус (причам на јачине од 30 до 40%, мада до 30 сам само први препек ишао, односи се на јачину на капку). После првјенца јачина је била преко 75% на капку (имама мале гради које мјере до 70%) и изузетно дуго се јачина изнад 70% задржала, нешто краће изнад 60 и онда почиње рапидније да пада. Чак сам се једном двоумио да прекинем јер нисам сигуран који ми укус домира на капку али кад сам измјерио у посуди била је 70% а на капку 40% и доминирао је укус пекмеза... Па сам на крају завршио на 67%. Ово ме мало буни, гради кажу једно а уста и нос друго а доста разлике (сад бих је оставио на 70 или је то много?). Замућење те ракије је исто било благо као и остали препеци. Једино тај први препек је имао нешто више замућења (гдје сам кидао меку ракију на око 10% испод капка).

Дефинитивно је ова ракија за цијелу класи и више боља од свих које су други људи (које смо раније звали) пекли код нас. Нисам скроз задовољан, мора још боље доста. Има ту још проблема. Али сам се ријешио катастрофалне оштрије која је заправо долазима од не одвајања првјенца, неких страних укуса (ваљда до патоке), тако да сада имам ракију која мирише љепше, лако склизне низ грло, оставља касније арому и мирис који јесте близак шљиви, пецка по задњем дијелу непца од етанола, има неки сладуњав мирис када се приближи нос из далека (али никако да провалим на шта мирише, поготову када је више ракије присутно тада се осјећа) а не по цијелим устима и не стресем се кад је пробам...

Имам још недумица и незадовољства... Брзина на којој сам ође нашао некако никако ми се није уклапала... Ако сам добро то разумио од 100 литара кљука треба да изађе 5 литара за један сат од када проточи на капку? Што би значило да мојих 15 литара (од 80 литара кљука) треба да траје скоро 4 сата плус загријавање или на 20 литара 5 сати плус загријавање? То је далеко од овог што сам ја добио. Мени је казан трајао од 2,5 до 3 сата и то баш благо ложење да се не угаси. Да бих добио ту брзину буквално треба у казану да ми буде само жар и по које дрво да убацим да се то не изгаси и на капку тада једва цури. Такво стање нисам могао да одржим јер просто ако тако мало ложим ватра оће да се изгаси а пошто не желим да се угаси морам да ложим и цурење се одмах повећа. Једино сам то остварио када ме је једну ноћ уватила јака киша. Тада сам ложио јаче него обично али печење тог казана је трајало дуго, скоро 5 сати. Просто је хладна киша кондезовала прије пару и враћала је назад (нагео сам лулу у користи ложишта). Додуше нисам се сјетио да пепечем тај казан посебно да видим шта бих добио... И да ли ова брзина важи и за препек? Предпсотављам да да. Што би значило да препек треба да траје минимум 8 сати? Размишљао сам да је можда до казана тај несклад са брзином (мада нисам сигуран у ту тврдњу готово нимало). Казан је од произвођача из Србије, Ненад Љ Попарић, 2013 годиште и од 100 литара запремине. Ја га изнајмљујем по класчној методи један казан један литар ракије (сем препека). Тако да је овај казан испекао тоне и тоне ракије до сада. Ово ме исто буни, брзина...

Друга ствар која ме буни је то што арома меке ракије је много изразитија на пекмез него препек каније. Да ли ово има везе са брзином печења? Знам да свако пепијецање губи ароме али ово је за мој појам много. Има укус и мирис на шљиве али није ни приближно мекој ракији. Који још фактори ово могу да испеглају? У овом нисам задовољан како ми је испало. Јес боље него прије али мислим да то може још доста боље. И да ли глицерин (ако се не варам) долази до изражаја током дуге дестиалције?

Написам се ја ође подоста... Још једном морам да вам се захвалим на свим савјетима и инструкцијама, стварно су ми открили љепоту ракије за коју реално не могу наићи у мојим крајевима, јако ријетко. Хвала вам!

Dušane
ajde da ti ja odgovorim na neke delove tvog pisma
Prvo oko dužine pečenja rakije ,pravilo koje ćeš ovde često pronaći je 5 x veličina kazana recimo kazan od 120 l je optimum 5 x 1,2 pa je to 6 sati i td.Medjutim ja recimo to nikad nisam uspeo i ja sam pekao gotovo na žaru i td vrlo slično kao ti a to je do kazana odnosno do debljine dna kazana kod mene je ako se više dobro sećam 3,5 mm što je po svim merilima malo sad je malo i 5 mm nego se ide na 8 mm i td Brz prenos toplote kod tanjeg dna kazana dovodi do toga da ne možeš da postigneš tu željenu brzinu.E sad potpuno odgovorno i iz ličnog iskustva tvrdim da i pored takakvog kazana možeš dobiti rakiju odličnog pa i izuzetnog kvaliteta ako sve drugo ili bar veći deo ispoštuješ.
Meka rakija treba da bude na oko 26-28 stepeni jer svi viši rezovi na 35 i td značajno gube na aromama
prepek na oko 67-68 pa i do 70 stepeni sve ispod 65 stepeni može da bude problem
Normalno je da je aroma jača kod meke rakije međutim pusti tvoju jaku rakiju da odleži makar nekoliko meseci po mogućstvu u buretu ili bar sa čipsom pa uzmi manju količinu i za probu je razredi iz bar tri puta sa raznacima od bar nedelju dana i svedi je na 45 stepeni ili neki stepen manje pa je probaj
verujem da ćeš se iznenaditi.
Verujem da mnogo toga nisi ispoštovao u fazi ostavljanja kljuka i određivanja trenutka pečenja ali ne gubi veru polako
sad uradi ono što možeš i budi strpljiv.
Ostale kolege će ti sigurno dati još dobrih saveta
sve najbolje i živeli.

Lažu te goja, ne vjeruj svima koji nešto ispričaju o rakiji.
Kvalitet rakije po onoj čuvenoj iz vinarstva potiče sa 90% iz vinograda, pa po mnogima sa još 90% iz podruma, a za destilate po meni i onim najvećim iz te oblasti sa još 90% iz destilacije. Nije smisao procenata njihovo sabiranje, nego potencijalno oduzimanje od kvaliteta. Ne može se obaviti brza destilacija pa ne izgubiti na kvalitetu, i ne može se raditi sporo na lošem kazanu uz lošu destilaciju i ne fasovati niži kvalitet ili manu rakije.  
Normalno da nije jača aroma, nego je jači smrad kod meke rakije. To dvoje samo treba razlikovati.
Zašto bi se onda i radila duga destilacija da nije tako. Kud više nego duplo brže kud isto toliko jeftinije. Smrdi i kvari aromu sve ono što će se tek drugom destilacijom izdvoji odbacivanjem prvenca iz patoke. A to nema odakle poticati osim iz meke rakije. Da sad ponovno ne pričam detaljnije o tome kako ni kromatograf ne može u dovoljnoj mjeri detektovati važna aromatska jedinjenja iznad 27% alkohola. Kako se kod prepoznavanja i identifikacije aromatskih uticaja onim ne baš vičnim senzorici, a potrebana je upravo njihova ocjena, rakija svodi na 20-25 stepeni. Iz istog razloga se i voda i led nerijetko sipaju u destilovana alkoholna pića. Da ne pričamo ponovno o fiksativima, jedinjenjima koja čine nosioce aromatskih materija u rakiji i sl.

Da pokušamo još jednom da sagledamo poimanje kvaliteta rakije u Srbiji.Svaka rakija koja osvoji bilo koju medalju smatram dobrom rakijom i obično je bolja od većine koje svakodnevno po Srbiji možete probati.Dakle 16,01 bronza pa 16,5 velika bronza i td.To nisu vrhunske rakije ali su rakije koje zavređuju određenu pažnju u moru veoma loših oporih i prejakih rakija.Prošle godine sam na pomenutom kazanu ispekao kajsiju i krušku kaluđerku.Poštovao sam sve što sam tehnički mogao da ispoštujem i dobio rakiju koja mi se jako dopala i koja je iz dana u dan pokazivala zrelost i sav raskoš ta ista rakija se veoma dopala i mojim prijateljima.Ali zbog subjektivnosti i moje i mojih prijatelja reših da posle 5-6 meseci proverim to kod prof.Nikićevića o čemu sam već pričao i dobih ocene za kajsiju 17,4 srebro i za krušku 17,7 veliko srebro .Uz napomenu da te iste rakije nakon godine dana bi dobile po ocenu više dakle veliko srebro i zlato.Dobro ajde neka laže neka me laže radi za novac šta ga briga .Sačuvah ja 6 boca od prošle godine i posebno u malom balonu 3 litara jake kruške.Prošle nedelje probam ja tu jednu bocu kruške i zaista neopisivo lep ukus i miris, nakon toga razredim pola litre one jake probam i sad meni je teško to da opišem neverovatna gustina miris ukus pleni u ustima bez peckanja bez ikakvih mana .Sve sam to postigao zahvaljujući savetima sa ovog foruma i sa kazanom kojim imam.Zadnjih godinu dana u kafani naručujem kajsiju i krušku radi poređenja ,kunem se da nisam našao bolju od moje
Sasvim sigurno da postoji bolja kruška i da sa kazanom kojim imam nemogu ostvariti velika zlata i ajkule ali da se može napraviti rakija odličnog i izuzetnog kvaliteta da može,naravno poštujući sve ostalo .Na kraju krajeva svako doživljava rakiju na svoj način, ja spravljam daleko bolju rakiju nego svi meštani koji tradicionalno prave na starinski način.Zadovoljan sam kao i svi moji kupci koji do sada nisu našli manu za krušku a i to je valjda važno.
Što se tiče mirisa meke rakije ,svaka moja meka rakija miriše snažno ja neznam kako bi to moga nazvati smradom a to isto mogu potvrditi i pojedini članovi ovog foruma koji su mirisali moju meku rakiju al dobro nebih o tome za mene je to snažan i jak miris nikako smrad.
Cilj ovog mog pisanija nije da dokazujem kvalitet moje rakije već da ohrabrim sve one koji nemaju vrhunski kazan da i pored toga mogu praviti odlične rakije i da pokušaju da ispoštuju što više saveta sa ovog foruma tako će napredovati i učiti.

Normalno da niko ne osporava ono što si dobio, ali Goja o ovom smo već pričali pa nećemo valjda opet i ponovno. Samo ću ti još jednom podvući ono na čemu je akcenat moje priče iako mi je jasno da ga naprosto ne želiš razumjeti. A sve ti je pred nosom.

Ocjene ispod 18 nisu ono čim se treba zadovoljiti. Kao neki početak su možda u redu ali nikako se ne smije stati na tome.
Ovaj forum ne bi imao smisla kada bi to bilo tako. To može postići svako bez prevelikog napora.
Nisi jedini koji si nosio rakije Nikićeviću i tu nema ništa sporno. Nisi ni jedini koji je razmišljao kako će iduće godine za tu istu rakiju dobiti i ocjenu više. Za razliku od tebe neki su to uradili pa dobili manje. Što ne znači da bi se i tebi isto to desilo nego kažem kako je sve ostalo priča o očekivanjima.
Za postizanje kvaliteta pored ostalih bitnih stvari je bitan i kazan i način vođenja destilacije na njemu, kao što je uostalom bitna i posuda za fermentaciju i način vođenja fermentacije u njoj.
Zato što se ne može obaviti brza destilacija pa ne izgubiti na kvalitetu, a ne može se raditi sporo na lošem kazanu uz lošu destilaciju i ne fasovati niži kvalitet ili manu rakije.
Uostalom to pokazuju i ocjene koje si dobio. Bez obzira ako su realno trebale biti i nešto veće.

Druga destilacija na klasičnom kazanu alambiku je postupak kojim se pročišćava meka rakija i kojim se koncentrišu aromatske materije. Ne postoji bolji način za to. Ne bi se ni pročišćavalo odvajanjem frakcija u drugoj destilaciji da nije neugodno i da ne smrdi, kao ni da ne ostavlja loš trag na ukusu. To što smrdi potiče jedino iz meke rakije nema odakle drugo. Pa kad neko već smatra da mu je druga destilacija kriva za gubitak aroma iz meke rakije, onda ne postoji drugo objašnjenje nego da ne razlikuje u dovoljnoj mjeri aromu od smrada. Ne postoji meka rakija koja ne nosi patočni ton i koja nema u sebi ono što sadrži prvenac iz druge destilacije.

Kako se te materije drugom destilacijom koncentrišu u prvencu i patoci tako se i materije od pozitivnog aromatskog uticaja koncentrišu u srcu rakije. Sve to u većoj mjeri što je kazan bolji i što je destilacija obavljena na kvalitetniji način. Pravom brzinom i sa pravim odvajanjem frakcija.    

Potpuno te razumem i saglasan sam i svestan da bez dobrog kazana nemože se dobiti vrhunska rakija samo ja nigde nisam pisao da se može dobiti vrhunska rakija nego rakija odličnog kvaliteta i rakija izuzetnog kvaliteta .Razumem ja tebe bistrice u potpunosti i verovao ili ne .Težim naravno da spravljam rakiju iznad 18. i verovao ili ne uspeću  ;D
Pre svega zbog krutosti članova ovog foruma.

Nije to krutost nego jedini put ka pravom i odistinskom kvalitetu.  :)
Raduje me ako si to nepristajanje na obmanu i lažne kompromise doživio upravo kao podstrek.  ;D
Uostalom zbog toga i ostavljamo traga na rakijskoj sceni.  :D: Osvrni se malo oko sebe pa ćeš ga i vidjeti.

Na koliko prekidaš meku rakiju, u proseku?  :)

Da, bude oko 26-28 to je zavisi na luli oko 12-15

I ne odvajaš baš ništa, tom prilikom?  :)

Ne

I ne osećaš baš ništa neprijatno na mirisu svih tih mekih rakija od 26-28 vol%?
Za članove koje si pomenuo neću ni da pitam,jer bi bilo neumjesno sad pozivati i druge.Ali,evo tebe pitam,baš ništa neprijatno?

Rakiju takvu nisam pio,a kad otvorim bure u koju je smeštam zapahnu mirisi koji obećavaju da će biti lepa rakija.Ništa što bi nazvao smradom ili je to nešto što je uobičajeno pa ga više i ne tretiram da smrdi
Pa negde piju celu šolju takve rakije i nazdravljaju
Ajde mudraci što ste pričali da mi šljiva miriše ,javite se....

Hajde da vidimo i te što im prvenac i patoka mirišu.  :D: Potpuno druga stvar je potencijal meke rakije koji se može ocijeniti ako se zanemare njihovi uticaji.  
Smrdi i udara prije svega na patoku i ona na 40 stepeni i to bez prvenca a da neće smrditi ova na 27 sa njim. Nemojmo se lagati.  :) Obavezno odvojim jedan takav uzorak na svakom prvom kazanu u ciklusu. Čisto da bi procijenio aromatski potencijal i bio spremniji za njenu drugu destilaciju.

Jedno si u pravu-da je uobičajeno.Ne samo uobičajeno, nego i neprikosnoveno pravilo, da se patočni tonovi nalaze u ovakvoj rakiji.To što se tebi ne  da ih prepoznaš i zašto je tako neću ulaziti u detalje ali svako ko je destilisao i jedan litar rakije bi trebalo da kod meke prepozna takve tonove. :)
I onda nema potrebe da sve shvataš toliko lično,i uputno tvojoj rakiji.Ovdje se govori o opštem pravilu,gde nema izuzetka.


Bojim se da će prije biti, svi junaci nikom ponikoše.. :)

 Meni je neverovatno da prva destilacija u prihvatnom sudu bude 26-28 a na luli 12-15 mislim da je na luli značajno manje kada je u sudu 26 mada nisam stručnjak  a mislim da ubeljivo patoka šljive najgore smrdi ako to može da se poredi.

Toliko je ,merio više puta uzimao u obzir temperaturu
e sad što se smrada tiče neznam šta da ti kažem kad otvorim hermetički zatvoreno bure sa meko pokulja miris otvore se zenice a niz usta krene vode  haha
smrad ili nešto drugo nek oceni ko kako oće
ali možda je ipak bistrica to dobro ocenio i formulisao

author=bistrica

pa velike oči pa biće dobra pa sam zadovoljan, pa kome onda to da smrdi  ;D

Nisam živ, može da bude, ja sam lično protiv ( pročitao sam na forumu da dosta njih to radi) ovinjavanja novih buradi mekom rakijom upravo zbog patočnih "mirisa"
Za kazan sam takođe mišljenja da i mašinski kazani mogu da izbace rakiju dovoljno dobru da se ne postidiš da izneseš na sto, takmičarski kvalitet svakako ne ali su i oni sve bolji od 2mm dna su došli do 5mm dno i 2mm plašt što je već mnogo velika razlika.

Ja bih ovinjavao sa jakom rakijom ili sa rakijom na meru.Problem je što na svakih sedam dana treba da promeniš rakiju da nebi bila crna pa ti treba dosta rakije ili da alališ neku količinu pa nek stoji.Što se kazana tiče
Što deblje dno dugačka lula i motor za mešalicu.
I nećeš se postidiš rakije.

По мојој процјени мени се ти укуси назиру и изнад 40% процената (стим што нису диминантни), на 30% су већ доминантни скроз. Е сад кад сагледам како сам то радио дефинитивно треба резати прије, само сам био збуњен је ли у реду да је препек око 70%...
Није да ми је то неки страшан смрад кад се помирише али дефинитино није за попити јер је катастрофалан доживљај.
А што се тиче првјенца, не мирише лоше из даљине, све док се нос не принесе ближе а укус не личи сигурно на ракију.

Normalno da se patočni tonovi osjete i iznad 40 na luli. Zato se hvatanje rakije prekida znatno ranije. Prije nego se uopšte počne nazirati ikakav patočni ton.
Hvatanje rakije u prihvatnoj posudi i rez na luli zavise prije svega od jačine meke rakije, pa onda i performansi kazana i brzine destilacije. U kvalitetnim uslovima je to najčešće 68-69. Bilo bi previše 70, u smislu armatski slabije, naročito na svim mekim rakijama ispod 28 stepeni.   

Valjda je palo metar snega, bar meni tako izgleda. Pravo vreme da vas pitam jer u avgustu od silnog posla necete ni da pomislite da se bakcete sa ovim sitnicama. Dakle: iz sljivara naberem 7-8oo kg ranke i po stotinak kg bugarke i crnice. Uvek sam to mesao odmah, u fazi fermentacije. Da li bi se dobilo na kvalitetu ako bih odvajao i pekao posebno pa zatim kupazirao?

Destilišeš do meke rakije, a onda meke rakije kupažiraš i takvu kupažu na drugu destilaciju.

Hvala. Ja sam uvek punu paznje posvecivao vinu. Rakija je bila-tek onako. Nije mi padalo na pamet da je tako komleksna i zahtevna... Pa, nauka reklo bi se. Istina, nisam bas mnogo gresio, fermentacija je uvek bila bez dodavanja secera, ponekad malo vode, prepek obavezno i sve sam skidao na 65 stepeni. E sad cu to da ispravim i priblizim pravom i finom destilatu koliko god mogu. Trudim se da vas ne smaram puno, citam sve postove redom i pitacu samo za nesto sto nisam procitao ili mi nije jasno. Ove godine cu da pokusam da pripremim i ispecem vise vrsta voca, ali sljiva je valjda znak raspoznavanja u Srbiji :D:

Napravio sam plan, kako cu peći svoju prvu rakiju, ali mi je ostalo par nedoumica.

1. Pečem meku rakiju. Stavim kljuk i krenem. Kada rakija u masi (posudi) dostigne 26-28 stepeni, postavljam novi sud. U taj drugi sud nastavljam da destilišem, dok rakija na luli ne bude oko 2,3 stepena.
Moja nedoumica je sledeća.
Neko kaže da bi trebalo tu rakiju iz drugog suda da ubacim u sledeći kazan i da u njega dodam kljuk, i da ponavljam tako od kazana do kazana..
Neko drugi kaže da bi bilo bolje da bacim taj drugi deo i da zadržavam od svakog kazana samo onu dobru rakiju 26-28 stepeni.
Naravno, posle ide prepek, ali tu još nemam problema..

Sakupljaj u drugu posudu i stavi je u naredni kazan sa kljukom.U zavisnosti od kazana i pocetne alkoholne jacine u kljuku kolicina tog dela ce biti vrlo mala, cesto se desava da cak neces imati nista da sakupljas posle ovih 26-28 u masi. Ovo drugo sa bacanjem nema logike(zasto bi nesto sakupljao pa ga posle bacio). Nemoj da te mrzi da sakupis ovaj deo jer i u njemu ima jos aroma koje nisu uhvacene u ovih 28 u masi.

Hvala  :thumb:

Veceras u sljivaru izmereno: bugarka 20 brixa, ranka 11 brixa. Svakako je bugarka nesto ranija ali zar nije prevelika razlika? Nisam merio ranijih godina.
Nameravam da bugarku sutra oberem. Po zavrsenoj fermentaciji ispeci cu meku rakiju pa ce onda da saceka prepek zajedno sa rankom.

Hm imam I ja u vocnjaku neka stabla,Moji kazu da se zove bugarka. El mozes opisati ili Jos bolje uslikati plod I list ako nije problem? I ako znas neki sinonim kako je Jos bugarka poznatija u narodu.. inace one kod mene uvek lepo rodi,valja onda I ja da obidjem ako je uopste  ista sorta...

Nesto sitnija od ranke stize desetak dana pre. Bar je tako bilo ovih godina. Moji su je zasadili kao oprasivaca. Mislim da je drugo ime Moravka.

Ибрик, сликај Бугарку, тј. Моравку и постави на "Старе сорте шљива"!

Hocu, sutra ili prekosutra kad budem brao.

Sta mislite, koliku stetu cu da napravim ako prebacim kljuk iz jedne posude u drugu za vreme fermentacije?
Procurela kaca  :'(

Svakako manju nego da je ne prebaciš.  ;D

Rakija od šljve Prezident, da ili ne? Vredi li eksperimentisati?

Zavisi od dostignutog stadija, i cilja eksperimenta. Ako je to nešto što makar koketira sa stvarnim kvalitetom onda ne.

Hvala, odustao sam.

Polako krece Stenley, ja samo tu sljivu imam. Nemam mogucnosti pasiranja,ne mogu namestiti ph.
Da li da probam da je malo na muljaci za grozde smuljam,pa da pokusam da rucno odvojim kostice. Postoji li neki bolji nacin?Prosle godine nisam odvajao ,pa mi rakija malo imala gorak ukus.
Ima li smisla koristiti enzime ,hranu i kvasce na ovako spremljenom komu?

Koštice odvojiti obavezno.
Probaj na muljači, ne znam koliko će biti uspješno ali svakako bolje nego ništa. Enzim da, ali nikako preko 1.5gr/100kg,i jedino onaj koji se sastoji samo iz  poligalakturonaza, i to na samom početku. Bitno je da ti enzim u takvim uslovima oslobodi što više soka.

Kvasac i hrana da, ali namještanje kiselosti u takvim uslovima nikako.
Prvo, teško ćeš i odrediti tačan ph, a drugo pitanje koliko će kiselina biti ravnomjerno rasporedjena.

Red, kako je prošlo?

Rucno otkostavamo,ide sporo ali nema odustajanja.Danas smo napunili jedno bure,ali imam problem .nisu mi stigli enzimi i kvasci. Stizu sutra.
Da li ce biti kasno da ih stavim sutra,ili da stavljam na sledecim buricima,a ovo da preskocim?
Komsije mi se smeju ,sto odvajam kostice,kod mene se sve stavlja u burad.

Neka se smeju. Za enzim i kvasce će se najverovatnije smejati još više.

A ti možeš da se utoliko više smeješ njihovim rakijama potom, kada svoju napraviš trudeći se ovako kako se trudiš.

 :thumb:

Meni su se za svr smejali do pre par gooina
Te ko vido da se stavlja voda u rakiju te ko vadi košpice te pa kakav ti je mlaz ko slamčica pa kad ćeš da završiš
Ali više se niko ne smeje i za početak stavljaju destilovanu vodu i mlaz je ne baš tanak al slabiji
Samo ti radi tako i pusti druge

Koja temperatura ti je u kljuku?Bojim se dok ti ne stignu kvasci da će krenuti spontana fermentacija.
Ja ne znam ni ko su mi komšije, toliko im dajem prostora.  ;D

Ma nek se smeju,nego odgovaraju majku i zenu od posla. Ne mogu da se odbranim....
Imam alkohometar bez termometra,ne mogu izmeriti temperaturu.

Reci komšijama prema najnovijim istraživanjima, prekomjeran unos cijanovodonične kiseline izdvojen u rakijama zbog ne odvajanja koštica, izmedju ostalog, dugogodišnjim unosima dovodi do devijacija u ponašanju. Kao što je smejanje bez razloga i uplitanje u tudj stil života.  ;D

Nego, moraš zatvoriti sud. Taj jedan odradi bez kvasaca i enzima. Kako nemaš predstavu o temp, mislim da nemaš ni hladjenje. Zaledi dva balona od 5lit,i ubaci u kljuk. Dobro zatvori folijom, ubaci crevo za odušak i drugo za uzorkovanje da pratiš fermentaciju.

Uzmi termometar i širomjer. Prvi će ti trebati i kod destilacije.

Nisi mi rekao kakva je konzistencija kljuka nakon muljače, jer treba dobro umješati enzim posebno što se dodaje u maloj količini.

Ne koristim muljacu,samo rucno odvajamo kostice i tad gledamo da sto vise izgnjecimo rukama.
Voce sakupljamo sa zemlje,dosta je zrelo.
 Cuo sam da neko stavlja i pekarski kvasac,da li bi vredelo da stavim malo sada?

Ili ,moram cekati do sutra,da se voda zamrzne,pa ako stignu kvasci do 12h,da ih stavim. Da li moze tako?

Nemoj ni slučajno, zato se i zove pekarski jer se koristi u industriji peciva gde odgovara zahtjevima te industrije, što tebi u ovom slučaju ne treba.

Hvala,sutra narucujem termometar,a da li se moze sutra do nekog vremena staviti kvasci?
Nocas da zamrznem vodu,i ako stignu kvasci da ih ubacim sutra sa vodom.

Pod takvim uslovima već će ti krenuti fermentacija.Ostavi jedno bure bez kvasca,bitno je da mu obezbediš koliko toliko normalne uslove.
Barem si odvojio koštice,pripremi sve za sutra za ostale sudove.

Danas stigli enzim i kvasci,e sad,sutra planiramo spremiti 100 l kljuka.To se sigurno trajati oko 4,5 sati.Da li na pocetku spremiti enzim,i kako ubacijemo kljuk u kacu,tako prskati i mesati. Po zavrsetku ubaciti hranu i kvasce, dobro izmesati,ubaciti zaledjenu vodu i  dobro zatvoriti sa oduskom.

Da,enzim dodaješ na početku.Za 100kg voća ti treba samo 1.5gr rastvoren u 10 puta većoj količini tople vode.
Jedino je nezgodno što nemaš idealnije uslove što se tiče pasiranja,pa gledaj da to dovedeš koliko toliko do konzistencije da liči na kašu.
Onda dobro izmješaj.Isto važi i za hranu i kvasac s tim da ih nemoj samo dodavati u istom trenutku.

Sa hranom isto idi u manjoj količini,nekih 15gr biće dovoljno.

Hvala,samo me mucilo to sto ce se priprema oduziti,da nema problema sa enzimom.

Ne zaboravi da staviš crijevo za uzorak.S obzirom na konzistenciju kljuka možeš na kraju izvesti jednu pvc cev sa rupicama od oko 3mm  kako bi samo sok uspeo izvući.
Ovako nekako..
(https://www.dodaj.rs/images/cetr.th.jpg) (https://www.dodaj.rs/image/L4C9rE)

U redu,onda je bolje sa stavim najlon umesto poklopca. Samo da pitam ,vezano za zaledjenu vodu,u kojoj meri ona pomaze,kad mislim da se u roku od par sati otopi led.

Nisam siguran pogotovo što to zahteva često otvaranje kace.Dok nebudeš imao klimatizovanu prodtoriju za kljuk sve drugo je pitanje kolko je pametno.Meni je hlađenje tabarke i kljuka veliki problem.Tabarku ću da rešim a kljuk...
Proceni sam al ja verovatno mebi zbog čestog otvaranja kace.Stavi kacu gde je najladnije

Fermentacija je egzotermni proces gde se oslobadja dobra količina toplote, a najviše u početku. Zato je bitno da u startu ti ne krene visoka temp. Kako vrijeme odmiče manja količina toplote se oslobadja.

Ako na poklopcu nemaš vrenjaču, da.

Ne otvaraš ništa, samo na kraju povadiš balone sa vodom.
Objasnila sam već zašto je bitno staviti ih ako nema hladjenja.

Meni kljuk stoji u podrumu gdje se po ljeti temp. zraka digne do 25 stupnjeva.
Za hlađenje koristim plastične bidone od 5-6 L koji se otope nakon 24 sata! 24 sata održe temp kljuka dobrano ispod 20 stupnjeva.

Nakon 24 h zamijenim bidone novima. Samo lagano i bez puno mrdanja - pokušavaš spriječiti miješanje, tj ulazak zraka. Ionako si u fazi burnog vrenja gdje se stvara najviše CO2 koji "leži" na kljuku jer je teži od zraka... pa ne radiš neku veliku štetu.

U mirnoj fazi vrenja bidone mijenjam cca svaka 3 dana. Na ovaj način kontroliram temp. kljuka bez problema...
Na temp. vrenja iznad 20 stupnjeva kreću veliki gubitci lako hlapljivih spojeva koji doprinose mirisu i okusu. Radjie biram otvarati kljuk i hladiti ga ledom, nego da dozvolim da mi se kljuk kuha...

Sto kazu,cilj opravdava sredstva,ne znam ,ali mi se cuni da je to puno otvaranja.

Nije li to malo vode?To je 15 ml.Kako cu to da rasporedim na 100kg voca.

Ja mislim da ima rezona ovo što kaže blue moon
Staviti zaleđeene bidone u kacu,pokriti i da ćuti
Nemože da škodi,ne otvarati a suzbio si udar burnog vrenja

Tako cu i uraditi,Goja kako po tebi ovo resiti u buducnosti sa malim troskovima?

Neznam ,samo prostorija i klima uređaj
Za sad to je meni mašti u susret

Prvo,enzim se rastvara kako sam ti rekla a tako stoji i na samom uputstvu proizvođača.
Izgleda ti kao mala količina,ali to su pektinaze visokog stepena razgradnje pektinskih lanaca,posebno izolovani iz roda gljivica aspergillus niger.
Bilo bi najbolje da imaš potpuno ispasirani kljuk,baš zbog dobre raspodele,ali gledaj da raspodeliš najbolje što možeš.
Postoje one ručne mješalice za gradjevinu,i one donekle umeju biti od koristi. https://www.bauhaus.hr/herkules-mjesalica-za-boju-zy-hm-120c.html

Red,ti radiš improvizaciju.Jasno mi je da se trudiš,trudim se i sama da ti u tvojim uslovima dam odgovore za rešenja koja će biti improvizacija a da dodješ do uslova koji će ti obezbjediti što manje gubitaka u kvalitetu.
U takvim okolnostima nekad iskačeš iz postulata do one mjere gdje vagaš šta je veća korist nego šteta.

Ako si u stanju da izvedeš ovo o čemu rnovak govori,onda pozdravljam.Ja bih se složila sa njim i visokim temperaturama u toku fermentacije.
24h niske temperature nije malo,jer je tada fermentacija najburnija.Kasnije ako možeš kao on da što manje maltretiraš kljuk i dobro zatvoriš nakon ubacivanja druge ture,da.

U budućnosti ili klimatizovana prostorija ili rješenje kao što ima na jednoj temi sa izmjenjivačem toplote i spoljnom jedinicom klime.
Ali,sad gledaj kako ovo da završiš. :)

To se vrlo lako može izvesti. Mjehurići CO2 bidon ionako drže na površini, a kruti dio kljuka ga dodatno učvrsti sastrane, formira se kao kalup za bidon  ;D
...samo u par sekundi izvučeš s površine jedan i staviš drugi, kao da stavljaš jaje u ono kartonsko pakiranje... 

Eto.  :) Da, svakako bolje od visoke temp u fermentaciji.

Jednostavno. Povećaš zapreminu smjese dodavanjem soka od tog voća.

Hvala na pomoci i razumevanju. Izvinite ako sam dosadan,zelim sto vise na forumu da naucim,i par puta sam sve procitao ,ali kad mi nesto treba blokiram.
Nabavio sam mikser ,i sljive kao da su pasirane,stavio enzim ,hranu,kvasac,do veceras menjao bidon sa vodom,sad sam izvadio bidon i dobro zatvorio bure.
Sutra idemo opet ....pun sam optimizma ....videceo sta ce biti na kraju.

Da, taj mikser zna biti koristan za mješanje, i kad budeš pasirao inače. :)
Koliko imaš kljuka ukupno?

Trenutno 200l,mislim da ce biti ukupno oko 600-700

Samo opušteno. Kada je čovjek u grču onda mu i najjednostavnija rješenja izmiču iz vidokruga.  :)

Jedno pitanje.
Da li je neko pekao rakiju od vrste sljive "Petra"?
Interesuju me iskustva oko rakije kao i oko same vrste kakvi su prinosi i ostala iskustva.
Unapred hvala

Prosto kada naiđem na ovakve tvrdnje koje se kose sa mojim elementarnim znanjem o spravljanju rakije(koje dolaze od ljudi koji se "ozbiljno bave rakijom", objavljuju knjige, drže kurseve, oblikuju proizvođače, potrošače, ne mogu da ostanem miran i prvo se zapitam da li oni znaju nešto što ja ne znam, a što ipak nije zgodno empirijski proveriti (mislim da napravim ovakvu rakiju i čekam 10 godina). Sa druge strane, upozoravalo se ovde na neke strelce i ciljne grupe, ali se pitam iznova da li je moguće da je opet ta ista trula priča u pitanju. E tada moram da čujem mišljenja sa ovog foruma, šta drugo?

http://rakija-uglavnom.blogspot.com/
"Već smo pisali da je omiljeni tip šljivovice tima bloga Rakija, uglavnom rakija od šljive požegače ili crvene ranke, koja je ležala u hrastovom buretu barem deset godina, kod koje nisu strogo odvajane frakcije i koja je starila u provetrenoj kačari sa puno prostora za disanje rakije. Iskustvo nam je objasnilo da se početne sitne mane prilikom pečenja, prisustvo prvenca, blagi patočni tonovi, kod rakija od autohtonih šljiva kroz vreme i prilikom kvalitetnog starenja, pretvaraju u sjajne note ukusa i mirisa. Da bi se to desilo potrebne su decenije, što starenja u buretu na početku, što odležavanja u staklu posle."

U kojem tačno tekstu, ogarski?

Eto istine koju još niko na planeti nije uspio dokučiti jer svi ostali to rade upravo na suprotan način. Ne samo da rade nego već par stotina godina prodaju u količinama i vrijednosti koja se danas mjeri u milijardama EUR-a.
Mi svo to vrijeme pravimo rakiju upravo na opisani način, i sva ta dešavanja iz svijeta najkvalitetnijih rakija gledamo kao nijemi i potpuno anonimni posmatrači. Jedino što ne prestajemo je uporna priča kako imamo najkvalitetnije rakije na planeti. Ne samo to nego imamo najljepšu prirodu, najveća rudna i sva ostala bogatstva. Normalno najpametniji i najstručniji smo upravo mi pa onda normalno da imamo najpametnije i najstručnije pojedince koji nam vode sve od države do biznisa. Da i ne spominjemo svu onu plejadu stručnjaka za rakiju. Kako onih po pitanju senzorskog ocjenjivanja tako u dijelu tehnologije, njene proizvodnje.

E sad nam još samo preostaje izbor između dvije moguće opcije. Ili smo idioti i kreteni koji sva ta bogatstva i sve te mogućnosti neće namjerno da iskoriste, ili nešto u cijeloj toj priči debelo smrdi.  ;D

Svoje utiske o rakiji koju pominje ogarski sam već preneo na temi rakije koje smo probali: http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1134.60

Želeo bih da ponovim da se radi o izvanrednoj rakiji. U samom vrhu liste šljivovica koje sam probao.
Da li su frakcije odvajane u "stepen ili decimalu" nije mi poznato. Poznato mi je ono što sam probao, jednom kod Zorana u Krupnju, a jednom na nedavnom takmičenju. I oba puta utisak je bio isti: ni prvenac ni patoka se nisu osetili. Ili moja čula ukusa i mirisa nisu dovoljno istančana da oseti te finese. Šta god da je u pitanju, meni kao konzumentu je nevažno. Ja sam u ovoj rakiji iskreno uživao. Smatram je pravom predstavnicom šljivovice od Požegače vrhunskog mirisa i ukusa.

Što se tiče priče o načinu dobijanja vrhunskih rakija, kada bih ja pravio rakiju znam tačno kako bih radio jer bih pošao od za mene jedine moguće polazne osnove koja bi me mogla dovesti do onoga čemu bih težio: vrhunskoj rakiji. U tome bih insistirao do najsitnijih detalja. Bez trunke kompromisa. Ili tako ili nikako. Profesionalna deformacija? Verovatno. Utopija? Moguće. Ludilo mozga? Sasvim izvesno :'( :scr:. Ali moje je duboko uverenje da kod priče o rakiji kompromisu nema mesta ako želimo da nam priča bude ozbiljna. Da li bih u tome uspeo, ne znam. Videćemo...možda.
Ovde to nije ni bitno jer sam ja nebitan. Nebitan u toj ozbiljnoj priči u kojoj glavni protagonosti moraju biti oni koji se rakijom ozbiljno bave, koji je proizvode a neki i od nje žive. Bitno je kakva im se poruka upućuje. Šta im se savetuje, koje smernice im se daju, u kom pravcu da idu.....
Ako je Nada zaista napravljena bez preciznog odvajanja prvenca i patoke, sa ciljem da se mane koje to nosi sa sobom u finalnom proizodu eliminišu starenjem u hrastivom buretu, onda je po meni operacija uspela. Dobijena je odlična rakija.
Međutim, poenta nije u tome. Ja i pored toga nikada ne bih mogao savetovati nekoga da ne mora biti precizan kada odlučuje koju će količinu prvenca odvojiti ili sa koliko stepeni u prihvatnom sudu će stati, jer ima destilat dobijen od vrhunske sirovine kome će hrast starenjem "ispeglati" sve mane....Govorio bih protiv sebe i svojih uverenja zato što sam ja ubeđen da je to jedini ispravan put koji može dovesti do boljitka. Stalna bezkompromisna borba i težnja ka vrhuskim destilatima. Bez lažnih kompromisa, preskakanja koraka i trulih priča koje ne služe ničemu drugom sem da se zamagle oči i prikrije istina.

Njihovi članci su populistički i samo kad se onako predju u cjelini,pa još uporedi par njih sve bude jasno.

Sitne mane?Bolje rečeno greške kod destilacije,fermentacija se ne pominje mada ima i toga u nekom snimku gdje se fermentacija obavlja nepravilno.I hajde što su greške nego se te greške pretvaraju u sjajne note ukusa i mirisa.


Ovo se često provlači kao idealna zapremina ali definitivno nije.Kod te zapremine jako je teško postići brzinu destilacije.Posebno se to odražava kod onog glavnog momenta gde se odvaja patoka od glavne frakcije.

Neka paralela važi i za kvalitetno starenje u malim buradima od 100ak litara.


A i ovo je rečenica za koju bih rekla da se ovakvi tekstovi ne uzimaju za ozbiljno.Čist populizam.
Umjesto činjenica i argumenata posebna retorika za šire mase koja ih održava u demagogiji.

A ispod je tekst o šljivovici pobednici iz Pančeva-Cakijeva šljivovica. O njoj je Jamsy69 takodje pričao. Ipak treba pročitati. A ako se ne varam flaše su plastične. To govori mnogo o odnosu proizvođača prema svom proizvodu, prema konzumentima, poštovanju (ljubav ne pominjem).

A meni je poenta baš u tome što i Jamsy69 veruje da je to moguće. Hoću da kažem šta ko ljudima da objasni da nije tako, jer da nema ovog foruma ko bi i meni mogao objasniti isto. Da ne kažem da ni sada ne mogu potpuno tvrditi da nije tako. Tačnije poenta je u tome da neodgovorni ljudi bez ikakvih problema kvare pravu priču, olako prljaju ruke, samo što su te ruke naše (oni nose rukavice).

Ma samo se nerviram. Ovo je tek delić celokupnog sranja...

Ima jedno udruženje koje vjeruje da je zemlja ravna ploča.Nikako da se jedan od njih uputi brodom na put oko svijeta. :D:
Eto,ako se sumnja da ne treba odvajati prvjenac i patoku može u cilju ogleda napraviti jedno sa,drugo bez.Ostavi se 10 godina.
Nema veze što je to već dokazano.

Sama ideja da neko pravi rakiju bez odvajanja prvenca i patoke a da će sve pokriti snegovi i šaš u vidu hrastovog bureta nakon što mu dete krene u školu ili malo više je toliko besmisleno da ja prosto nemogu da poverujem u tako nešto.Zašto bi to neko radio ?Da dobije koji litar više ne razumem.Čak i da to fercera što sam sigura da ne može sam osećaj da si u rakiju svukao toliko metil alkohola i ostalih štetnih materija je tako loš osećaj.Ogarski samo ti možeš sebi da uprljaš ruke i niko više nemoj da se nerviraš svakakvih ima a to nema veze sa tobom ili samnom nego samo sa njima.
Ja verujem jemsu da je ta rakija dobra al kako i sam kaže dal su odvajali ili nisu .....
Samo opušteno i radi kao i do sad

Digne se sidro pa krene u neponovljivu avanturu jer niko to prije nas nije radio na ovoj planeti. Niti je išta pisano o tome.

Ni putovao oko svijeta, ni pratio starenje rakije u buretu.  :D:

Kao što je u dobranoj mjeri prokoračana planeta tako je uzduž i poprijeko prokoračana i problematika dozrijevanja rakije u buretu. Usput rečeno to je jedina oblast od svih onih paralelnih sa vinarstvom u kojoj je rakijski svijet imao vodeću ulogu, i u kojoj je upravo on otkrivao mnoge nove horizonte. Nešto na šta svakako može biti ponosan.
Treba pogledati samo malo dalje od nosa, lične ili kolektivne sujete, već viđenih i otrcanih namjera, pa ponešto i naučiti, a ne površno posmatrati stvari pa još i potrčati pisati o njima.

Na žalost jeste, ali ponekim „kontrolisanim nerviranjem“ čovjek bar pokazuje da je živ, da još uvijek misli svojom glavom i diše punim plućima.
S vremena na vrijeme ima smisla, ali se u principu treba kloniti svega onog što muti vodu, pravi kaljugu i zagađuje atmosferu.  :)

Ako mogu i ja da prokomentarišem ... nije ta ideja o (ne)preciznom odvajanju patoke nova:

https://en.wikipedia.org/wiki/Armagnac

Ne odvajati prvijenac je budalaština ... to bre smrdi.

Armanjak o kojem se ovdje piše je nešto što se ne radi na klasičnom kazanu, i nešto što se ne radi dvostrukom destilacijom, a frakcije se normalno i tu razdvajaju.
U priči o kvalitetu rakije starenjem na duge staze, manje hvatanje prvenca je i manji problem od većeg hvatanja patoke u rakiji.

Da li je neko od vas pokušao trostruku destilaciju i koje je vaše mišljenje - ako se teži vrhunskoj rakiji koja će odležati u buretu duži period, da li trostruka destilacija ima smisla? Ili je to zanemarivo u odnosu na dobijenu količinu.

Edit: vidjeo sam da postoji već zasebna tema o trostrukoj destilaciji. Ali ako imate nešto novo da podijelite, cijenio bih. Pozdrav!

Nisam pokusao da tako napravim rakiju, ali sam probao tako napravljenu. Vise mi se svidela rakija dvostruke destilacije.

Trostruka destilacija kod klasičnog kazana, u normalnom toku stvari a ne ispravljanjem grubih nedostataka rakije nastalih propustima iz prethodne destilacije, je nešto što u sebi nosi neizbježan uticaj na smanjenje kvaliteta rakije činom razdvajanja frakcija. Kroz smanjenje aromatskih materija zaostalih u prvencu i patoci i na drugoj strani nakupljanje nekih jedinjenja od mogućeg izraženijeg negativnog uticaja u srednjoj frakciji-srcu rakije. Poput viših alkohola. Kao što je to uostalom slučaj i kod rektifikacionih kolona zbog postojanja većeg broja podova za destilaciju.

Ne bi bio problem u dijeljenju nečeg novog, jer uvijek ima prostora za nadogradnju spoznaja, kad bi se moglo vidjeti šta je sa svim onim starim. Prethodno usvojenim znanjima. Nešto poput level-a u video igricama. Tek kroz dijalog postaju vidljive takve stvari i eventualno nude priliku za priču o nečem „novom“. Ni priča o „novoj“ trećoj destilacija ne može samostalno bez kvalitetne „stare“ priče o one prethodne dvije.

Mislim da se u ovoj priči ispravan postupak, u svakom segmentu, podrazumjeva. Da ne kažem perfekcionizam.

Ako smo sve ispoštovali, od samog starta pa do prepeka, zaključak je da je treća destilacija suvišna, čak i nepoželjna?

Da, prvenstveno je nepoželjna nakon kvalitetno obavljene druge destilacije.

Pozdrav svima,dok cekam da Stenley se dotera za destilaciju,slucajno sam  nabavio malu kolicinu sljive Moravke. Hteo bih da pitam iskusne,kazu da se kostica tesko odvaja od mesa,da li je staviti sa kosticom,i samo mikserom izmuljati ili je odkostiti. I zanima me neka preporuka za enzim i kvasac.

Eto ,covek kad zuri, nigde ne stigne, logicno je da ako nema pasiranja i otkostavanja,nema ni koriscenja enzima...

Koja je to količina moravke?

U ponedeljak idem po 500 kg. To cu odraditi bez enoloskih sredstva,nemam vremena da narucim. Uzimam jos 1000kg iz dva puta za nekoliko dana. Tu mi treba pomoc. Idem 40 km od mog mesta,tamo ih skupljamo,i tek sam uvece kuci.
Ostalo mi ie nesto kvasca i hrane od prosle godine ,da li bi mogao to da iskoristim za prvu turu.

Hoćemo li Red ovako razgovarati iz godine u godinu?
Još pamtim svaki delić od prošle godine. Ne znam jel ti misliš da je s druge strane nekakav robot, automat pa ti izbacuje upute na tvoje inpute?

Još pamtim kad sam ti postavljala sliku ručne mječalice, pratila tvoje probleme sa temperaturama, i komentarisala muke sa komšilukom.

Poštedi me samo ne ove, nego svake sledeće godine istog šablona.
Povrh svega ni traga od tebe kad je bilo ključno.

Odvoji koštice, ako ne možeš odvojiti koštice mani se enzima.
Ako ne možeš napraviti da ti kljuk ima odgovarajuću konzistenciju mani se kiseline.
Pokušaj ili da se sabereš kad ulaziš u ovu priču, ili da se sabereš barem pred sagovornikom kojeg opet uvodiš u isti šablon.

U pravu si ,izvini sto se nisam javio. Prosle godine samo rucno otkostali,mikserom ispasirali,koristio sam enoloska sredstva koja su mi bila najdostupnija i najeftinija ,iskreno tako za i planirao i ove godine za Stnley,jer mi svi kazu da nema potencijala i da ne bacam novac za skupa sredstva. Uzimao sam univerzalan kvasac  i enzim i hranu od jedne firme ,koji su mi oni preporucili.
U medjuvremenu sam kupio polovan kazan sarantskog tipa i neke sitnije vezane za destilaciju.
Moravka mi je upala slucajno i ne bih hteo da napravim neki kiks. Probao sam rakiju od coveka koji mi prodaje sljivu i koja je radjena po starinski i mnogo mi se svidjila.
Milsim da ne mogu sad da pogresim sa Stenleyom ,ali malo mi je frka oko Mortavke i mislim da uz pravilnu pripremu i fermentaciju i destilaciju  i naravno vasu pomoc,mogu napraviti odlinu rakiju.
Veliko hvala i tebi i Bistrici na vremenu i znanju koje delite

Upravo zbog tebe i govorim da se sabereš, jer se sjećam kad si pisao kako blokiraš u ovim situacijama.
Nevezano za sortu kontrolisana fermentacija je uvek značajna.

Napiši redom kakve uslove imaš, i šta možeš obezbediti.
Svaki kompromis naravno vuče i neki minus u konačnom kvalitetu.
Ali, šta je tu je.

Oko 500,600 kg sljive cemo sakupljati dnevno.Fermentacija ce biti u zatvorenoj prostoriji temperarura je oko 24,nemam mogucnosti hladjenja klimom,tako da planiram par dana kontrolisati temperaturu zaledjenim bidonima. Kupio sam digitalne termometre da pratim.
Destilacija na kazan od 200l, sarantski tip,voda iz gradskog vodovoda 23,24 temperature.

Ok, malo nezgodno što nećeš imati kontrolu nad temperaturom izlaznog destilata. Kod fermentacije pripremi bidone posebno u prvih 72h.

Sa fermentacijom ne bi trebalo da ima problema u većoj mjeri. Zaista bi bilo dobro da odvojiš koštice.

Pričate već pa ću ja samo ponešto o onom suštinskom razilaženju, kada je rakija od šljive u pitanju i preporuke za njeno pravljenje.

Uvijek je kod bilo koje šljive bolje bez košpice u kvalitetnoj fermentaciji. Druga je stvar što to šljiva mađarica (požegača) mnogo bolje podnosi pa može sebi priuštiti i takav luksuz. Ne zaboravimo nikada da je to kraljica među voćem za rakiju. Ne mogu to baš tako lako podnijeti neke druge pa ni stare sorte šljiva. Dokazano to ne može na takav način podnijeti ni crvena ranka pa ni moravka (bugarka), koja od nje vuče porijeklo. Nije samo zbog nastanka kancerogenih jedinjenja poput etil karbamata i benzaldehida, HCN i sl. nego i zbog aromatskog uticaja i aromatskog profila rakije.

Priča o rakiji i priča o vinu su dvije slične ali ipak različite priče. Svaka od njih ima svoje specifične zahtjeve. Košpica u vinu od šljive ili višnje može doprinijeti kvaliteti voćnog vina ali ne zaboravimo da je voćno vino inače svjetlosnim godinama daleko od kvaliteta pravog vina. Onog od kvalitetnog grožđa. Kad i povuče na bademasto, pa dijelom na oporo i gorkasto i to je pozitivan uticaj u odnosu na praznjikavo i pomalo bezlično voćno vino.

Košpica prisutna u fermentaciji će rakiji dati više kanceregonih jedinjenja a neće imati nikakav uticaj u smislu aromatskog doprinosa. Čak suprotno, uticat će negativno prije svega na okus rakije. Gorko i oporo ne potiču samo od furfurala progorijevanjem nego itekako i od košpice na fermentaciji i destilaciji takvog materijala. Pogledaj samo ovaj zaključak iz rada Paunoviča još iz davne 1989. godine i normalnijeg pa i objektivnijeg pristupa rakiji. Neopterećenog namjerama i višim ciljevima mnogih koji od tih godina pa i danas pričaju o njoj. Bitna je bila samo rakija bez bolesnih ambicija pa i onih političke, nacionalne i druge prirode „Ispitivano je porijeklo HCN, benzaldehida i etil karbamata u voćnoj rakiji. Među svim alkoholnim pićima, količine ovih komponenti najveće su u rakijama od voća. U tim pićima etil-karbamat potiče uglavnom iz HCN-a. HCN i benzaldehid nastaju hidrolizom amigdalina iz jezgre voćnih koštica i sjemenki, kao i hidrolizom prunazina iz pokožice i voćne pulpe plodova koštičavog voća. Sadržaj amigdalina i prunazina u voću, kao i sadržaj HCN i benzaldehida u rakiji, zavise od vrste i sorte voća. Sadržaj ovih komponenti je najveći u rakiji od višnje (Prunus cerasifera), a potom u rakiji šljive (Prunus domestica) sorti Trnovača i Crvena ranka.“

Dakle totalna zabluda a uz to i svjesna obmana novokomponovanih rakijaša. Sto puta izgovorena laž mnogima na žalost postaje istina. Njima je očito bitnija neutemeljena promocija ideja nego puna istina pa pričaju priču za lakovjerne. Ovaj put o tradicionalnom pravljenju rakije od autohtonih sorti bez odvajanja košpice. Kao što to nisu ni blizu dokazano autohtone sorte nije im ni drugi dio priče nimalo uvjerljiv i dokazan, nego čak suprotno. Pričao ju je i Nikićević pa radio analizu rakija različitih sorti višnje sa naglaskom na benzaldehid, a onda i diskretno prešutio da mu je najbolja rakija ona koja nije imala najveću količinu tog jedinjenja u rakiji. Pričao je on i o nekim drugim aromatskim jedinjenjima poput etl laktata, dietil sukcinata, fenil etanola, enantnih estera... glicerola... pa se još više nalupetao gluposti i obrukao. Priča je u posljednje vrijeme i Popović sa Čačanskog instituta za šljivu. Kad mu pogledaš pobude i namjere sve ti postane jasno jer to je onaj što organizuje takmičenje za najbolju šljivovicu iz svih srpskih zemalja. Ako ćemo dati za pravo njegovoj bolesnoj i kancerogenoj ambiciji da se srpska zemlja pruža na zapad do linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica obuhvatajući gotovo cijelu Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Na jugu do Albanije obuhvatajući Crnu Goru i još mnogo što šta onda mu slobodno možemo dati za pravo kako će košpica u fermentaciji dati bolji kvalitet rakije.

Doduše ovo što pišem je univerzalna i svjetska priča o rakiji bez nacionalnih perverzija u ambicijama pa ne znam kako bi to uticalo na neko tradicionalno lokalno pravljenje rakije. Ono kod kojeg se ne radi druga destilacija, ili se radi a ne odvaja patoka hvatajući rakiju na jačinu od 50-55 stepeni. Što mu dođe na isto. Vjerovatno kao i kod voćnog vina. Kad i povuče na oporo i gorko i to je pozitivan uticaj koji će možda i ublažiti sve one bezlične i sve one odvratne, smrdljive patočne tonove, poput onih ultranacionalističkih iliti klerofašističkih. Pored uticaja svjetlosnim godinama zaostale svijesti, tako obojene spoznaje pa i o onom kancerogenom se tu više nema šta reći objektivno ni o rakiji. Na žalost.  :)

Pedantnotačno.  8:)

Uvek sam destilat sljive ostavljao da sazri u drvenom sudu od hrasta, klasicnom, ne paljenom. Razmisljao sam koje bure da pripremim za ovogodisnju sljivu i setim se jednog za mene zbunjujuceg detalja. Pre par godina sam citajuci neki prirucnik koji je napisao dr Nikicevic naisao na termin "stakleni buke". Staklo je inertni materijal, koliko ja znam ne utice ni na koji nacin na sazrevanje destilata. Kakve veze ima sa bukeom, moze li neko da to malo pojasni? Vredi li deo rakije ostaviti tako ili je to ipak jos jedna novokomponovana krilatica da bi se dalo na znacaju licnosti i delu.

Destilat iste starosti treba ostaviti i bezbojan što radi dolivanja bureta, što praćenja starenja u inertnom sudu.
Ako podrobnije kreneš u odaje teme sazrevanja destilata videćeš da je starenje u buretu nešto što zahtjeva ne samo jedno bure, nego i njegov prebačaj u ono od osmog ciklusa.

A što se tiče Nikićevića zamorno je komentarisati i ličnost i djela.
Koji šljivu planiraš ove godine?  :)

Naravno da uvek imam malo destilata sa strane za dolivanje. Ali nikad nisam ostavio sljivu u nekoj kolicini u staklu. Nekako mi je prirodno da sljiva sazri u drvenom sudu. Rakiju dolivam jednu godinu odprilike, posle toga zaboravim na to bure. Dok ne odlucimo da ga pijemo, tad ide u staklo.
Ove godine samo ranka nekih 700kg+pedesetak kg crnice ili crnosljive. Uradicu jos 350kg kruske i to ce biti sve za ovu godinu.
Sve je podredjeno vinskom destilatu, zelim da to uspe.

Ok, ja sam ti pisala o ozbiljnom dozrijevanju u buretu, o kojem je bistrica pisao toliko detaljno da me sramota da sad ovdje ćaskamo zaludno.

Probala sam i bezbojnu šljivovicu iz inertnog suda staru 15 godina.
Ako bih rekla da je ista kao ona od godinu dana bila bih ili žestok lažov, ili imala najgore namjere u takvom iskazu.
Svakako je veća šteta loše starenje u drvetu nego ono ispravno u inertnom sudu.

Razumem.
Ja se tek od pre dve godine ozbiljnije bavim detilatima. Tako da nemam neku rakiju koja je dugo i ispravno sazrevala, a ni sve radnje prethodno nisu bile na nekom zadovoljavajucem nivou. Zahvaljujuci vinu fermentacija je uvek uradjena ispravno, u destilaciji je bilo: skini prvi litar i prekini  kad je u sudu 65vol%. Tek prosle godine sam uradio bure ranke po savetima Bistrice i na to bure pazim. Za pet godina vide'emo koliko sam to dobro odradio.

Ma ok.Samo ne podcenjuj destilat iz stakla ili inoxa. :)

Pre 7 dana ukomljena Moravka ,bez otkostavanja,bez enzima i kvasca. Izmereno 18 brixa na refraktometru.
Juce stavljeno jos 500 kg oko podneva enzim Lallzyme Hc odmah sa otkostavanjem,kvasac Uvaferim i hrana stavljeni tek uvece,fermentacija je bila krenula,nadam se da nisam zakasnio.
 Bilo je i prezrelih i prljavih plodova, na zalost ne mogu mnogo da uticem na temperaturu fermentacije. Jeste da su u zatvorenoj prostoriji,pokusavam za zaledjenim bidonima,ali nisam zadvoljan.
Krenuo sam i sa  sakupljanjem Stenleya,trudicu se da dam svoj maksimum,naravno svima vama hvala na pomoci.

Fermentacija je tebi krenula i ranije.
Nemaš ti što kome zahvalit, no sebi povremeno "lupiti šamar" umjesto što očekuješ da drugi nalaze razumevanja u tome što radiš pored svega što si na ovom mjestu pročitao.

Nemoj samo da mi pričaš kako je teško, i neizvodljivo. Imao si dovoljno vremena da izgleda iole pristojno.

Je li zadovoljava prečnik 80cm i visina 150cm? To dođe nekih 750l i još će unutra biti spirala koja će uzeti nešto zapremine. Ove posude bih koristio u kombinaciji sa kaznom od 220l tako da bih je praznio na 3 kazna, a i izrada posuda bi bila jednostavna od jedne inox table bi se mogle motati ne bih imao puno varenja.
Koje su posljedice korištenja posuda recimo 500l sa proporcijom prečnika i visine priblibližno 1:1,odnosno koje su  prednosti većih posuda i da li je omjer 1:1 najbolja opcija ?Hvala

Nije najbolja nego je najgora proporcija posude za vrenje 1:1. Odnos prečnika i visine posude. To su posude koje nikako ne bi trebalo koristiti za vrenje nego za neku potpuno drugu namjenu. Zbog veće oksidacije nastajanje više etil acetata, sirćetne kiseline, acetaldehida... Zbog veće površine veći je i gubitak aromatskih materija i etanola. Taj neki omjer 1:2, i više od toga bi bio u redu. Pogotovo kod solidno pasiranog materijala.

Greška u kucanju, mislio sam 1:2 najbolja. Hvala na objašnjenju

Поздрав свима! Имам молбу за вас..
Недавно сам добио ћеркицу па сам хтео да направим шљивовицу коју би Боже здравља служио за њен 18ти рођендан и свадбу...
Уз помоћ пријатеља сам набавио количину  Чачанске Родне  испекао меку ракију а затим и препек. Дестилат који сам оставио за старење је само срце јачине 65 степени.  Таквог деситилата имам 50л. Набавио сам и храстово буре од 50 Л.
Занима ме прво код кога би у Београду могао да однесем буре да ми га провери?  Буре држи воду.. Већ други дан је пуно и чинимо се да се добро понаша... Али просто желим да будем сигуран. Плус ме је забринуло то што ксд сам купио буре од човека вода кија је била у њему није имала шмек ракије него напротив неку киселину сам осетио, можда чак као јако благ кисели купус. Он ми је објаснио како је то нормално како је то вода устајао се хлор или шта већ. Немам никаквог искуства први пут печем ракију и буре купујем па желим да се посаветујем са неким. (унапред хвала)

Затим најбитније што  ме занима је како да извучем највећи квалитет у овој причи...? Колико да старим ракију? Како да пратим процес старења?  Уопште сваки савет ми је добродошао и значио би ми пуно...

Da li si kupio polovno bure? Iz bureta nesme da izlaze strani mirisi i ukusi, moguce je malo boja da se promeni.

Да половно храстово буре... Вода се мало осећала на нешто кисело... Јел знаш некоу особу у БГД којој могу показати буре па да ми каже дал је ок?

Pozdrav svim članovima i moderatorima,
pratim forum zadnjih par meseci aktivno i mogu reći da sam isčitao većinu tema.
Moram da pohvalim vođenje foruma, nivo kulture i kvaliteta informacija koji su na zavidnom nivou :).

Ušao sam u ovaj svet pre svega par meseci, godinama se spremam da ispečem prvu rakiju od šljive, i budem prvi u porodici koji je to uradio, nemam dedove koji su pekli, oca nikad nije zanimalo a ja sam imao neverovatnu želju koja se ostvarila ove godine.

Prvo ću opisati kako sam sve izveo, a onda ću napisati par pitanja i nedoumica na koje nisam našao konkretan odgovor.

Pekli smo u kazanu 100l Des proizvođača, sa ventilom i mešalicom, sa modernom protočnom tabarkom.

Kako smo se setili u poslednji čas i s obzirom da smo iz Niša, jako je bilo teško naći šljivu a da nije Stenlej, posebno krajem avgusta na kraju smo kupili šljivu u Čačku, očišćena od koske, i pasirana. Gospodin koji je prodavao je ulivao poverenje, i rešili smo da se upustimo u tu kupovinu. U suštini kupili smo gotovu sirovinu koja je već prevela bez šećera. Znam da nije idealno što nismo imali kontrolu nad ovim delom procesa ali nismo imali vremena, sledeće godine sve sami spremamo, planiram da koristim enološka sredstva tj. kvasce. Komina koju smo kupili pretočena je pumpom na naše oči. dobili smo potpuno tečan kom, tek posle sam ukapirao da bez samog mesa šljive gubi dosta na aromama, ali na sreću nisam primetio nedostatke u krajnjem destilatu.

Gospodin je prodavao više sorti i odličili smo da uzmemo nekih 750L komine od 3 sorte: Čačanska Lepotica, Rodna i Rana. Oduvek sam voleo da pijem Monkey shoulder viski koji je mešavina 3 single malta pa mi se ova priča dopala. Znam da je totalno drugačija stvar u pitanju ali mi se dopala ideja o mešanju tri sorte :). Verujem da sam izbor šljive nije ni malo loš.

Ispekli smo 8 kazana, gde smo dobili možda malo manje od 150L meke rakije jako intenzivnog mirisa i arome šljive.
Ceo proces sam pažljivo pratio i merio gradomerom. Meka rakija je bila nekih 29%.
Otprilike je trebalo neka 3.5-4h po kazanu.

Prepek smo uradili u jednom danu u dva kazana, u trajanju oko 5h po kazanu. Dodao sam 10l vode u meku rakiju pre prepeka jer sam se uplašio da nije prejaka. Potrudili smo se da kazan bude čist pre prepeka i destilat je izašao bistro čist. Prvenac sam bacio prvih 720ml, koji je imao intenzivan miris na oho lepak, nakon nje napunio sam tri čaše od 200ml. Organoleptički procenio sam i odbacio sam prvi čašu dok su ostale imale odličan miris i aromu i one su sačuvane.

U prihvatnom sudu je bilo oko 65% alkohola kada sam prekidao destilaciju, patoku nismo skupljali.
Na kraju je dobijeno oko 45L rakije jačine 65%. Konstantno sam degustirao destilat na luli u trenucima kada je u prihvatnom sudu bilo već oko 70% kako bih osetio početak patoke, kako sam početnik držao sam se recepta ali sam mogao da potvrdim da je dobar trenutak da prekinem na oko 65%.

Aroma destilata je jako intenzivna i slatka, aromatična, bez kiselosti ili neprijatnih patočnih mirisa i ukusa.

Sve je urađeno za 4 dana tj. 2 vikenda. Ovo iskustvo je bilo jedno od najlepših koje sam imao u životu. Neopisivo zadovoljstvo koje nameravam da pretvorim u tradiciju.  ::)

Nemam uslova za čuvanje bureta, pa je sve skladišteno u balon od 54L.
Posle puno istraživanja, rešio sam da se poigram čipsom i kockama francuskog hrasta, kupio sam Pronectar medium i u teglama od po 2l destilata pune jačine stavio po 100gr čipsa i kocki, u svaku posebno naravno. Dobio sam ovakav savet direktno od tehnologa same firme koji mi je uredno odgovorio na mail koji sam im poslao.

Jako mi se sviđaju i boja i aroma.  Imam utisak da kocke ostavljaju mekši šmek i manje gorkih aroma. Čips sam držao samo 7 dana kako ne bih izvukao previše tanina i gorčine. Kocke sam stavio kasnije ali ću verovatno i njih 7 dana da držim. Ideja je da probam i vidim šta mi više leži pre mešanja.

-Planirao sam da pomešam deo rakije sa ostatkom dok aroma i ukus ne budu zadovoljavajući. To će biti nekih mesec dana nakon što je rakija ostavljena da se stabilizuje. Sačuvao bih deo destilata koji je neobojen za korekciju.
Da li neko ima savet kako da najbolje procenim koju količinu ove tretirane rakije da stavim? Da li da recimo uzmem pola litra čiste rakije i u nju stavim određenu preciznu količinu špricom i nju razblažim na pitku jačinu i probam? pa da u istom odnosu tretiram ostatak rakije?

-Planirao sam da u decembru nakon 3 meseca odležavanja destilat razblažim u 3 ciklusa destilovanom vodom, izbegao bih demi jer mi sve ukazuje da je nižeg kvalieta mada vidim da ovde niko ne zagovara jednu u odnosu na drugu.
Od oka planiram da je spuštam do 40-42% jer ne volim jake rakije.

-Da li da razblažim celu količinu, ili da npr. ostavim pola na punoj jačini i nju razblažim tek nakon recimo godinu dana odležavanja? Da li će taj deo rakije koji je odležavao u inertnom sudu imati veći kvalitet? Znam da se Nikićević poziva na stakleni buke . Načelno mi ne treba sva rakija odmah, pravim je za sebe i za merak. Recimo da bih mogao pola da razblažim a pola da ostavim. Ili ovo neće da napravi nikakvu razliku?

-Pošto je rakija na vikendici, u decembru će biti niža temperatura, ne bi me čudili da rakija bude svega 15c. Vidim da se ne preporučuje razblažavanje rakije na nižim temperaturama?  

-Ukoliko mi kocke i čips ne daju zadovoljavajuću boju, da li je uredu koristiti kupovni karamel? Voleo bih da dobijam tamno zlatnu boju rakije na kraju :).

-Planiram da kupim flaše koje imaju čep, tako mi se više sviđa. Da li je ovo dobar izbor? Ne pitam za estetiku već tip zatvaranja :).
https://www.staklena-ambalaza.rs/sr/boceod0,7l/nocturno-0,7l-471
https://www.staklena-ambalaza.rs/sr/sintetskicepovi/sint.cep-tapi-22-mm-532

bilo bi idealno staviti neku pvc kapicu na flašu kada poklanjam flašu.
da li bi ovako nešto pasovalo?
https://www.staklena-ambalaza.rs/sr/25x35/25x35-bezbojna-147

rekli su mi da je moguće ključalom vodom stegnuti kapicu?

Izvinjavam se na jako dugom postu, verujem da mi neće zameriti, znam da ovde svi uživaju u informacijama i razmeni iskustava, voleo bih da čujem ako ko ima savet a ja se možda dosetim nečega, nadam se da nije neprimereno mesto za ovu temu :).

Srdačan pozdrav  

Ja i nisam baš, uživala.
I namučila sam se tražeći šta u stvari hoćeš reći.
Napravio si par grešaka u samoj destilaciji.
Dodavanje vode, i prekid na 65vol%.
Ovo sa segmentima, čipsem šta već, ne ide.

Ta gorka impresija je dovoljna.

Koliko je bilo na luli kad si prekinuo na patoku?

Ne znam sta nisam lepo objasnio.
Mislim da sam prekinuo oko 25-30% na luli u prepeku.

Bilo je par konkretnih pitanja pa bih zamolio da dobijem odgovor na njih. Hvala

Ja iskreno ne znam šta si ti druže radio pa si imao 25vol% na luli a u prihvatnoj posudi 65vol%.

I da si pri tom rekao, e ovo mi je potaman.

Ali, bitno je eto kako ćeš što da upakuješ. Kao što si priču spakovao i otvorio temu kao da si jedini na forumu pa vodiš dnevnik.
Imaš temu šljivovice, kao što vidiš.
Meni kad smrdi nečija priča umijem da prokrčim se između gomile balvana.

Iskreno verovatno sam pogresno zapamtio za procenat na luli. Trudio sam se da pratim kvalitet onoga sto izlazi, i da proveravam ukupnu jacinu u prihvatnom sudu. Zasto sam prerano prekinuo? Ne vidim po cemu se ovo kosi sa savetima.
A za ovakav ton i komunikacikju zaista nemam komentar, toliki ton frustracije i cinizma sigurno nije izazvan mojom porukom i pitanjima.
A ponajvise ne znam sta smrdi u mojoj prici.

 :scr:Zelim Vam svako dobro :).

Zamaraš glupostima.
Nema tu ni frustracije ni cinizma.

Naravno da treba da pratiš jačinu izlaznog destilata.
Kažeš otprilike 25vol%, i onda se pitaš otkud meni ova reakcija.
Dođeš na forum otvoriš, "svoju temu", kao da ovaj forum nije pregazio toliko prije tebe šljivovica.
Niti si opisao uslove fermentacije, niti destilacije.
Ali, bitno da si opisao odakle si i što si od koga uzeo.
Ili se restartuj sa podacima, ili se pusti palanačke priče. :)

Inače, meka rakija ti jeste bila jaka ali da joj nalivaš vodu, neispravno.
To se radi u prvoj destilaciji prekidom na luli. Ispravnim.

Opisao sam sve sto sam mislio da je bitno, sam sam napisao da sam pocetnik.
ako ima nekih pitanja tu sam da odgovorim, nemam nikakvu zamerku sto ste poruku prebacili u temu, zbog toga je i forum jako uredan i pregledan, tako da ne zamerite sto sam otvorio temu, nisam bio siguran gde da postavim pitanja.

Od dodatnih stvari koje nisam napisao,
fermentacija je radjena bez secera i enoloskih dodataka, anaerobno, i bez prisustva vazduha. Ostalo sto znam sam napisao.
Znam da je nedovoljno podataka ali sve sto imam ja iznosim.
Sta od uslova destilacije vas jos zanima da se dopunim?

Gledao sam po fotografijama kod prijatelja, na luli je bilo oko 50% kada smo u prihvatnom sudu imali tih 65%.

Što se tile dodavanja vode, jbg slušao emisije sa Nikicevicem i dodao 10L na 75L meke.
Sledeće godine idemo bez dodavanja vode.

U svakom slučaju, mislim da je moja poruka maksimalno kulturna i da ne zasluzujem nista manje u odgovoru :).
Srdačan pozdrav

Može. :)
Zašto si izbegavao enološka sredstva?
Kolika je bila temperatura fermentacije?
Brzina destilacije? Temperatura izlaznog destilata u prvoj i drugoj destilaciji?

Vidiš to 50 ima više smisla.
I da, pusti Nikićevića. :) Mislim da je na forumu toliko pisano za to dodavanje vode,upravo zbog njegovih loših savjeta. Ako te više zanima na tu temu potražiću linkove da ne ponavljam.

Bukiš ..... iključio bi se mada me nitko ništa nije pitao..
I ja sam svojedobno na forumu dobio "po nosu" više puta i vjerojatno ču opet dobiti.
Neminovno je jer neznam dali si svijestan ogromnog truda i nesebične količine podijeljenog znanja ovdje. I onda jednostavno iritira da je teško to pročitati i poslušati "stručnjake" i prijatelje.
E sad ljudi nemaju vremena a imaju želju probati i nadam se učiti ali kada se dobro ne spremiš i onda još i radiš kardinalne greške malo iritira.
Možeš to shvatit osobno i ljutit se ili se potrudit to ispraviti. Jer, provaj razumit pričaš o kapicama na boci a grešaka u postupku imaš "100". Razumijem tvoju dobru namjeru jer sam i ja svojedobno to napravio pa se zaboravim pa ponovim ali ovdje sam uvijek naišao na ravnanje i konačno nakon 10 godina sam relativno zadovoljan rakijom.
Sačuvaj ovaj tvoj post kreni čitat forum i prekriži što je krivo (ako vjeruješ forumu) vidjet češ puno crvenoga. I nakon sljedeće destilacije koju nečeš prekidati na 25 i ostalog probaj te dvije rakije iz dvije godine.........bit češ jako sretan a imat češ i neki solidan liker uvijeren sam. Ovo je u dobroj namijeri......

Nisam izbegavao. Kupili smo gotovu kominu. Nismo imali vremena sami da to odradimo iz par razloga ali ce to biti ispravljeno sledeci put. Fermentacija je vrsena u kacama od 1000l. Sve je u zatvorenom prostoru pa je temperatura bila relativno kontrolisana ali ne mogu da garantujem za tacnu temperaturu.

Brzinu destilacije sam napisao :).
Brzina destilacije meke je bila 5l na sat. To smo izgurali po onome sto sam citao i time sam zadovoljan. Sto se tice prepeka to je islo nesto sporije oko 4.5l na sat. Temperaturu destilata na zalost nisam merio jer je sve mereno orjentacionim gradom. Znam za greske koje su napravljene. Nacelno sam u jako kratkom vremenu sve ovo sto je radjeno naucio pa sam zadovoljan s obzirom na prvi put.

Greska koja je uradjena je sto smo prvi san probali na plin iz boce i to je islo 30% sporije nego na drva i jako puno plina je otislo posebno u vecernjim satima je bilo nemoguce gde je destilat izlazio jos sporije. Za jedan kazan 6h. Pa smo presli na drva sutradan i to je pesma.

Neverovatno mi je kako su misljenja ovde u odnosu na Nikiceviceva potpuno suprostavljena. Doduse procitao sam da je Bistrica pisao da je bolje dodati malo vode ako je meka rakija jaca kako bi bila na nekih 26-27% pa sam sa tim razlogom dodao malo vode za svaki slucaj. :))

Tabarka je konstantno hladjena na ispod 50c i verujem da temperatura izlaznog destilata bila adekvatna. Sam uredjaj je bio na prosecnih 85-90c temperature. Mlaz je bio isprekidan na ispod tih 85 pa sam se trudio da ide kontinuirano i u umerenoj brziji.

Sto se tice mog komentara za opor ukus cipsa. Nasuprot njemu kocke daju fenomenalnu aromu i miris. Jako mi se svidja to sto dobijam.

Verovatno cu decembra spustiti na pitku jaciju 15l od 45. A ostalih 30 ce ostati da odlezava u punoj jacini bar jos 6 meseci. Ili do pecenja sledece rakije to cu videti. Taman cu proceniti kako mi se vremenkm svidja uticaj hrasta.

Nigde na forumu ne nalazim koji tip karamela kupovnog koristiti za popravljanje boje. Vidim da ima razlicitih. A ne bih pravio svoj.

Hvala na pomoci. Zaista je znacajna :)

Nije prekidana na 25 vec na 50.
Ne vidim koja je kardinalna greska napravljena zaista. Jer su praceni glavni saveti a par sitnica i ja prepoznajem da nisu izvedene dobro. To ne negiram. Proveo sam sigurno preko 150h citajuci zadnja 2 meseca na forumu pa ne prihvatam kritiku da se nisam udubio samo jecnemoguce da se sve stvari ukapiraju na prvu. :)

Sumnjam da je to bistrica napisao, eventualno za meku rakiju kod vina koje ima visok sadržaj etanola pa meka rakija bude preko 32vol%.

Batali čips, kocke i letve. Batali i karamel u ovom slučaju.
Ne radi se to destilatima.  :)

Ako nemaš varijantu starenja u buretu sve ostalo je jeftina kopija na uštrb kvaliteta.
Nije sve suprotno od onoga što jedan profesor jakih pića piše, ali neki njegovi lični interesi, ugurali su ga da i samom sebi često bude kontraš.  :)

Malo sam istrazivao i ova studija mi je izgledala zanimljivo. Ne negiraju pozitivan uticaj cipsa na sljivin destilat u hemijskom sastavu.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5654431/

Nisam ga nasao na forumu pa ga postavljam.

A što bi negirali kad su plaćeni.  :)

Očito jako malo poznaješ ceo taj svet.  :)
Ja ne prodajem ništa, i oduzimam od svog vremena da nešto objasnim.
Iz dobre namjere. Iz sopstvenog iskustva.
Ali, jasno mi je kad se ljudi pecaju na kravate, naučne radove, i ukrašen Priču. Dajući im nadu da može i lakše.
To je ta kultura, kad te neko kulturno zajebava zbog ličnih interesa i dobro plaćenog sakaćenja istine.

Kažu da je neđe u nevaljaloj staroj Crnoj Gori pop pokušavao da „valorizuje“ vjeru i tražio pare od vjernika i da se to oteglo, pa mu je jedan od njih rekao: „Ne avetaj pope, života ti, no čitaj Jevanđelje da idemo doma“.

Tako i ti čitaj ono što na forumu piše i ne avetaj o drugom nego onom što o tome bez izuzetka piše cijela rakijska planeta. Normalno ona ozbiljnija i temeljitija.
Tretman čipsom uz sve moguće od 1000 patentiranih načina može dati maksimalno kvalitet trogodišnje rakije. To je onaj najjeftiniji kvalitet rakije koja je odležala u buretu. Ni najjači na planeti takvom rakijom ne mogu dobaciti do njenog poželjnog kvaliteta. Uostalom probaj neku od njih, imaš ih u svakom iole boljem marketu.

Ako ne prepoznaš ono što je ovdje napisano o takvim rakijama okani se priče o njenom kvalitetu.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=2555.msg32086#msg32086

Takve odgovore sam i ocekivao. Vezano za placene studije.
No, kvalitet trogodisnje rakije nije nesto cime bih bio nezadovoljan.
Razumem da tezite perfektnim rezultatima. Takodje sam uveren da ne umem da prepoznam ni te razlike jer sam skoro usao u ovak svet.
Npr. Rakija koja se radi u Nisu iz destilerije Ilic je po meni odlicna.
Jako uzivam u njenom ukusu, ne znam da li ste je pili nekad.
Odlezavala 15meseci pre flasiranja. Bio bih zadovoljan da nalikuje na to :).

Ehh, šta bi bilo s te rakije da je puštena na miru da bezbojna odležava.  :)

odlezavala 15 meseci u barik buricima :). Kucam sa telefona pa imam po neku slovnu gresku i propustim tu i tamo neku informaciju. ne zamerite :D.

Vidim da te sve to zabavlja.  :)

Nisam probala. Samo sam govorila o alternativnom odležavanju i onom drugom, odnosno jedino ispravnom.  :)

Pe evo onda malo prave zabave.  ;D
Ako neko poput „Zlatnog toka“ sa rakijama koje su od 4-5 godina dozrijevale u buretu na ozbiljnijim međunarodnim ocjenjivanjima dobaci tek do bronce ili srebra šta onda očekivati od rakija koje su u buretu bile tek 15 mjeseci.
Mitologija je jedno, a stvarne činjenice i prava istina nešto potpuno drugo.  :)

Upravo radim prepek Požegače
Jačina meke rakije 28 vol%alk. I  kazan napunjen sa 160l destilata
U 10 sati upaljen plamenik i prvenac protekao za 90 minuta.
Odvojeno 1.4l te uhvaćeno 52l srednje frakcije jačine 68.5-69 vol.%alk.
Prekid destilacije u 18:00 bez hvatanja patoke jer nemam količinu za eventualnu ponovno destilaciju. U trenutku prekida na luli negdje oko 48 vol%alk
Drugi kazan će da poteče za nekih pola sata i opet lagano isti postupak :D
Pokušavam se pridržavati savjeta sa foruma i nadam se dobrim rezultatima :D
Hvala članovima na nesebičnom djeljenju znanja i iskustava
 

http://img4.imagetitan.com/img.php?image=25_1d78159c-920a-4fad-8057-4b7bde68d78e.jpeg

Čudo prirode sa rakijom ima veze koliko i zločinačka agresija Rusije na Ukrajinu sa moralom i pravdom.
„Čudo prirode“ je oplodnja šljive a rakija je plod čovječijeg djelovanja.
Ljudsko djelovanje, isto kao i čovječije nedjelovanje, kako je to već vidljivo iz poređenja a i kod mnogijh nazovi rakija, može biti i za debelo se postidjeti.

P.S. Ako si me bar donekle čitao između redova, a vjerujem da jesi, onda znaš da ovo nema nikakve veze s tobom, osim što mi je tvoja poruka izvukla asocijaciju na ljudsko djelo i nedjelo.  ;D

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/25/25_0b82f766-b6be-44d1-a04d-a13b46c6c9ca.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=25_0b82f766-b6be-44d1-a04d-a13b46c6c9ca.png)

Ukomio sam Čačansku rodnu pre 22 dana, šljiva je pasirana i otkoštena, enzim je lallyzime HC a kvasac uvaferm CM.Šljiva je sva ukomljena u burad od 500L sa vodenim dihtovanjem i nalazi se u zatvorenoj prostoriji.Pošto mi je nedostajalo nešto šljive posle nedelju dana sam dokupio 1300kg čačanske najbolje koja je bila zaista ravnomerno zrela i zrela onako kako to treba da bude za rakiju a rodna je bila šarena pa je bilo šljive u svim fazama zrelosti jer je brana tresačem pa tako i nije bilo selekcije.Merio sam rodnu pre sedam dana i moštomer je pokazao 35 stepeni po ekslu, merio sam juče tj 21 dan i pokazuje 30 stepeni po ekslu ali sam merio i čačanski najbolju kod nje moštomer pokazuje 15 stepeni po ekslu.Pitanje je da li je problem da ovako dugo vri komina od šljive jer su temperature povoljne a to spuštanje podeoka na skali moštomera ide 5 stepeni nedeljno što znači da bi palo na 20 steni treba još dve nedelje pa bi to bilo preko mesec dana.Šta činiti i šta usporava fermentaciju?

Evo i ja ove godine po prvi put pečem šljivivicu. Kupio sam 500 kg mađarice . Samljeo sam sve na muljači za grožđe  i stavio u kace na fermentaciju. Dodao sam uveferm bm kvasac. Sve fermentira u u zatvorenim posudama sa vrenjačama. Veselim se dobroj šljivovici uz napomenu da ništa nije dodavano. Dupla destilacija a hrastova bačva je naručena.

PS
Nema komovice ove godine jer me je lik prevario i poslao mi pljesnavo grožđe.

Verujem da je kasno za moj odgovor, ali možda bude značilo Vama ubuduće ili nekome drugom ko ima ovu dilemu, pa eto pišem.

Niste napisali da li ste dodavali hranu za kvasce, ako niste dodajte polovinu od preporučene količine pa i manje jer je fermentacija već u odmakoj fazi. Pitanje je i kako ste pripremili starter za kvasce i jeste li ga nečime zaštitili pre zasejavanja u kominu(Go ferm protect, i slično). Optimalan PH na pocetku vrenja valja da se podesi ako to niste, uglavnom nije potrebno, ali ako zelimo da kontrolisemo sto vise parametara kako bi kvascima stvorili zdravu sredinu za razvijanje, metabolicke procese i razmnožavanje, potrebno je obratiti pažnju i na njega. Povećanje temperature za koji stepen takođe može katalizovati fermentaciju.

Neko moje mišljenje je da vaša fermentacija je za koju nijansu sporija od idealne jer svakako ne želimo brzu fermentaciju jer se dokazalo bezbroj puta da sporijom fermentacijom dobijamo bolji aromatski profil, s druge strane prati češće kako fermentacija napreduje da ako dođe do zastoja, da to uhvatiš na vreme i primenes metode ponovnog pokretanja fermentacije(restart-a. Možeš preventivno dodati hranu za kvasce i malo "jaknuti temperaturu(za nekoliko stepeni, cca. 5C).

Hrana za kvasce kod proizvodnje voćne rakije se dodaje isključivo na početku i tu se stavlja tačka.

Hvala na odgovoru.

Ne želim tačku pretvoriti u zarez, ali moram da pitam.
Prednosti dodavanja ukupne hrane na početku i mane paricjalnog dodavanja u proizvodnji voćnih rakija po Vašem mišljenju bistrice?

T.j. iz kog razloga ne dodajemo hranu za kvasce 2/3 ukupne doze na početku i 1/3 doze pri usporenju/kraju burnog vrenja?

Pisano je već o tome pa da se ne ponavljam. Pri kraju vrenja dodavanje hrane za kvasce ne samo da je besmisleno nego i poprilično štetno.

Šljiva je sada već uveliko destilovana u meku rakiju ali ipak da napomenem da sam dodao hranu za kvasce i to sam dodao kompleksnu hranu fermaid E, radim to svake godine pa se to sve navedeno oko enologije već podrazumeva.Inače se fermentacija zaista malo razvukla ali sam dobio od 150l komine 48l  meke rakije jačine 27,88°.Nisam dodavao ništa u kominu sem voća i enoloških sredstava.

Evo ne nov član a i neiskusan u vezi pečenja rakije.
Upravo sam u procesu pečenja rakije druga godina , prve godine sam uništio sve neznanjem o posudama u kojima sam držao kominu.
Ove godine sam kupio novu burad ali sam nešto drugo zeznuo.
Na prvih 5 litara isprcene rakije jako loš procent alkohola 35.
Sumnjam da mi fermentacija nije uspjela do kraja, kad sam stavio šljivu šećer je bio 16 a sad kad pecem nakon 30 dana šećer je 8.
Svaki savjet je dobro došao .
Hvala

Od prošlog petka mi je ukomljena šljiva. Odmah sam stavio kvasce i enzime i sve zatvorio. Danas sam išao pogledati. Sve to miriše na vrhu se stvorio klobuh malo sam ga otvorio i dodao hranu za kvasce. Mjerio sam šećere i RM je pokazao 10 po baboo. Sve sam hermetički zatvorio i stavio vrenjače. Nemam nikakva iskustva sa šljivovicom. Nadam se da će se fermentacija završiti kako treba. Uvjeti su dobri sve je u podrumu sa konstantnom temperaturom

Pitanje 1 - koliki je kazan, odnosno koliko si koma ubacio u njega pa si dobio 5l na 35%? Mislio si na I destilaciju, kontam...To ne mora biti loš rezultat ako ti je kazan npr. 50l, ti ubacio 40l koma...to bi bilo tu negde...samo si trebao terati još.
Pitanje 2 - čime si ovo merio, Oe sirometrom? Sta znace podaci 16 i 8? Procenti šećera ili očitavanje na širometru? Oba broja su neobična šta god da si radio, a ako su % šećera - fermentacija je došla do pola negde...Trebao si meriti pre nego si založio, za šljivu bi trebao dobiti negde oko 15 Oe kada je fermentacija završena.
Iz mog dosadašnjeg iskustva - destilacijom takvog kluka, sa velikim ne-prevrelim sadržajem šećera - dobija se, realno, loš destilat...bledog ukusa, vodnjikavog i pomalo gorkastog. Sad ukusi su različiti...
Ako nisi sve ister'o - bolje da vratiš kljuk u neku topliju prostoriju i da pratiš da li vrenje ide i dalje, čak i da poteraš vrenje ponovo, da bi kljuk provreo do kraja

Stavio sam šljive 30.10. izmuljne na fermentciju. Imam jedno pitanje. Na vrhu kace se napravio klobuh ili pogača debljine otprilike 10tak centimetara. Mjerio sam šećere koji su sad oko 6 po baboo.  Planiram peći krajem mjeseca pa me zanima kako se postupa sa pogačom na vrhu. Moram napomenuti da je zatvorena fermentacija sa vrenjačama na kacama i sve to dobro izgleda i lijepo miriše. Kako vi to stavljate u vaše kotlove. Ovo mi je prvagodkna sa šljivom pa sam oprezan

Skinuti par cm sa vrha do zdravijeg dela. Gušći deo onda pomešati sa tečnim, i tako sipati u kazan.

Danas krenuo sa pečenjem šljivovice. Moj prvi kotao sravio sam oko 85 l koma i dobio sam 17 litara meke rakije jačine 30 % vol.
Mjerio sam hidrometrom šećere koji su bili 3 brix. Sami kom je dista tečan i nisam dodavao vodu u kazan.
Ovih 17 l jel to OK

Poštovane kolege rakijaši,

Interesuje me da li neko od vas ima iskustva sa šljivom Moravka. Niko nije pisao o njoj. Kakva je rakija od Moravke. Koliko je prosečan procenat šećera u njoj. Planiram da postojeći šljivik Stenlija osvežim šljivom Moravkom. Biću zahvalan za svaku informaciju...

Srdačan pozdrav

Што се тиче "Моравке" постоји проблем: Јужни део Србије Црвену Ранку Шумадинку називају Моравка. А постоји и права Моравка или Бугарка која је заступљена у Великом Поморављу и Источној Србији. Више о томе имаш у "Старе сорте шљива".

Поздрав!

Baš sada čitam o Starim sortama šljiva. Pominju Moravku u tragovima. Niko ništa konkretno nije napisao o njoj.

Pozdrav

Ne znam sta te konkretno zanima. Podataka ima tu i tamo.
Najrodnija od autohtonih sorti, radja obilno i redovno. Rakija specificnog ukusa kao mlada i ne bas toliko dobra kao ranka i trnovaca, odleyavanjem se kvalitet popravlja rapidno.

E ovo su podaci koji su me zanimali . Kakva je rakija od Moravke i kakva je sorta po rodnosti.

Hvala na odgovoru

I mene zanima moravka, slabo se pominje u literaturi, a i tamo gde je pominju podaci se razlikuju, negde piše da je samooplodna a negde da joj treba oprašivač.

Поздрав свима!

Пре скоро две године читао сам форум дааанима и испекао лепу виљамовку поштујући све што сам могао да испоштујем, а могао сам велики део препорука.

Сада су ми родиле шљиве, стари дедин воћњак Црвене Ранке у Поморављу. Није то нека количина, 10-12 стабала, али греота је да пропадне. И ево, читам данима али овог пута не успевам да похватам шта ми је и како најбоље, пре свега јер овог пута не могу да испоштујем неке стрвари које се, видим, сматрају скоро обавезним (пре свега вађење кошпица).

Укратко:
- не могу да подбирам шљиве, могу да одем ових дана, када буду потпуно зреле, и да оберем све што није опало.
- не могу да извадим кошпице, могу да нагњечим или можда измуљам шљиве, или да их ставим целе
- не могу да обезбедим посебно ниску температуру, рецимо 18-20 степени у плитком подруму

Ако сам добро разумео, у оваквој ситуацији не стављам ензиме и не петљам ништа са РН, стављам квасце и храну (одмах). Кад се затворено врење заврши (имам мерач у Ое) печем што пре (за печење ми је јасно све).

Има ли нешто што треба другачије ипак, нешто због ове високе температуре, кошпица... Нека промена у количини квасаца и хране, било какав користан савет?

Upravo tako kako si napisao, usitni šljivu koliko možeš.

Хвалаа!  :)

Претражио сам форум уздуж и попреко али једну информацију не могу да нађем - који је распон Еклових степени за завршетак врења црвене ранке?

Има за пожегачу, али за ранку не нађох. Потражио сам и шире, само на једном сајту налетех на податак да је код осталих сорти шљиве, а поготово ранијих, то 8-12.

Да се надовежем на своје питање, ипак пронађох један коментар у коме Бистрица каже да је за остале сорте шљива (осим пожегаче) завршетак врења на 8-12 Ое.

Šljiva (po rečima prodavca mix rodne i stenleja) je ukomljena 08.septembra, i pasiranje je išlo dosta sporo jer je šljiva bila dosta suva i teško se odvajala koštica od mesa pa je bilo potrebno provući nekoliko puta kroz pasirku. Od naručenih 1100kg, dobijeno oko 800L kljuka. Lallzyme HC prskan tokom pasiranja a nakon 5h dodat Uvaferm CM i hrana za kvasce u dozi od 25gr/100L kljuka. Ekslovim širomerom izmereno oko 104 jedinice, a refraktometrom oko 25 Brixa.

Danas, 29.septembra je započeta destilacija i to "na osećaj" da je fermentacija završena jer je u prostoriji gde je fermentisala ova šljiva je uporedo rađena destilacija kruške pa je od kazana bilo dosta toplo u prostoriji pa sam smatrao da je to ubrzalo fermentaciju i pretpostavio da je gotova. Od jednog bureta, u dve destilacije, od oko 220-230L kljuka, dobijeno je 56L meke rakije na 35%. Destilacija je prekidana kad je na luli bilo oko 3-5% alkohola.

Prvo pitanje je - kako je moguće da je u prihvatnoj posudi tako visok procenat a na luli tako nizak? Nikad mi se to nije dešavalo u prethodnim godinama.

Onda sam otvorio drugo bure i uzeo sok, profiltirao kroz gazu i izmerio širomerom oko 34 Oe jedinice. Na probu, taj sok nije toliko kiseo koliko bih očekivao na kraju fermentacije što me navodi na pomisao da nije sav šećer pretvoren u alkohol.

Tu dolazimo do drugog pitanja - kako i da li je moguće da nije obavljena kompletno fermentacija za 20 dana u toploj prostoriji?

Treće pitanje - ako je obavljena, kako onda očitavanje OE nije u nekom očekivanom rasponu 10-16Oe i zašto sok nije izrazito kiseo?

Hvala unapred svima!

Pozdrav Darko,

Jačina meke rakije na tom rezu na luli mi je neobjašnjiva, kada su u pitanju standardne i na ovom forumu prikazane karakteristike kazana i preporučene izvedbe destilacija, za koje vjerujem da si ih poštovao. Poštovao sam ih normalno i ja ove godine. Radio sam isto tako mješavinu stenlejke i rodne pa dobio meku rakiju na 28,5% alokohola. Uz jako sličan prinos onom koji si tio prikazao, na 100 kg. šljive.

Ako si dobio tu količinu i jačinu meke rakije onda je očigledno da si u kazan za destilaciju stavio kljuk sa sadržajem alkohola od cca. 9%. To je izuzetno visoka vrijednost za šljivu bez obzira što se radi o ovakvoj, prije svega sušnoj, godini u kojoj je šljiva nakupila puno previrućeg šećera. Sigurno da je onaj previrući sav prevrio jer inače ne bi dobio ovako nešto.

Odavno sam prestao koristiti širometar za praćenje fermentacije, koristim refraktometar koji je isto tako ove godine prikazao odstupanja od standardnih vrijednosti. Pored devijacije zbog količine alkohola koji na refraktometru prikazuje veću vrijednost isto tako je prikazao i prije i nakon fermentacije veće vrijednosti zbog uticaja ovakve sušne godine, tzemperature, veličine ploda i sl. Karakteristika ove sušne godine je da šljiva sadrži mnogo više nepreviručih šećera, prije svega sorbitola, i da sadrži mnogo više pektinskih ovojnica oko celulozne materije na koje enzim nije mogao adekvatno djelovati. Ni onaj prirodno prisutan u voću pa ni onaj koji je dodan. Uočio si da je šljiva bila nekako suha, žilava, bez lakšeg otpuštanja soka, bez tećljivosti… Sama količina sorbitola koja se u ovoj godini mogla naći u šljivi, u zavisnosti od sorte, je prosječnih 3-6%. Sorbitol ima slatkoću 60% od slatkoće saharoze pa je taj osjećaj slatkoće kao da u kljuku imaš 2-3,5% zostalog neprvrelog šećera. A nemaš ga u stvari nikako. Kada se tome doda i ona mala količina fruktoze koja inače ne prevrije ni u idealnoj fermentaciji, a njen indeks slatkoće je 1,2 puta veći do slatkoće saharoze onda je neminovno da taj kljuk ima okus slatkoće kao kod polusuhih i suhih vina. Sve to još okusno pojačano činjenicom da je taj kljuk prebogat celuloznim vlaknima zbog kojih se šljiva inače preporučuje u ishrani kod problema sa varenjem i sl.

Pozdrav Bistrice!

Hvala na komentarima, sad sve ima mnogo više smisla osim ovog dela sa jačinom meke rakije na luli. Kazan je valjevac, prevrtač, 120L, sa klasičnim šerpa poklopcem i naknadno ugrađenim mešačem. Pad je ka kazanu a brzina je preporučena - 5 do 6L/h. tj. evo kako je to išlo:

28.09.
1.kaz, pust 10:50, pot 11:45, kraj 16:45, 29L 35%
2.kaz, pust 17:00, pot 17:45, kraj 23:00, 27L 38%

Ovo iznad su vremena kad je startovan kazan, kad je potekla rakija, kad je bio kraj i koliko je prikupljeno i na kom procentu. Kod oba kazana je destilacija prekinuta na 4-5% na luli.

Inače sam i kod kruške imao malo čudnu situaciju ali nju ću opisati na toj temi.

Samo još da pitam  - da li isti refraktometar koji sam koristio za merenje šećera na početku mogu koristiti i da izmerim kraj fermentacije i kolika je ta devijacija zbog prisustva alkohola?

Napiši i ovdje jačinu prve litre u destilaciji ako imaš podatak.

Nemam za ceo litar ali prvih 500ml je bilo na 73%

Očito da si položajem parovodne cijevi dobio sličan koeficijent isparavanja etanola kao na kazanu sa kapom u obliku lopte, obrnute kruške i sl. Govorim za situaciji druge destilacije gdje taj koeficijent, odnosno umnožak koncentracije etanola koji izlazi na luli u odnosu na koncentraciju etanola koji se trenutno nalazi u kazanu na destilaciji, nije zavisan od drugih materija u smjesi jer njih ovdje više nema. Eliminisane su prvom destilacijom. U toj situaciji, uz nepromijenjenu brzinu destilacije, je moguće za očekivati 70 u prihvatnoj posudi i cca. 40 na luli ako je na destilaciju stavljena meka rakija sa 30% etanola. Promjena brzine destilacije u tom trenutku može izazvati promjenu jačine na luli i za više stepeni. Da si tu destilaciju na kazanu u koji je stavljeno 115 litara meke rakije prekinuo na primjer prije na 3 litre imao bi 72 u prihvatnoj posudi i 50 na luli. Da je meka rakija bila 27 stepeni onda bi relacija bila cca. 70-50 a ne tvojih 70-40. Pored brzine destilacije u trenutku mjerenja na luli moguća su odstupanja od ovog još pod uticajem okolne tempereture, vjetra, kiše pa i vlažnosti u vazduhu.

Kod prve destilacije postoji i drugi faktori koji pojačavaju taj umnožak-koeficijent. Etanol brže isparava što je u smjesi za destilaciju više suhe-nerastvorljive materije i što je u njoj više rastvorljive nefermentirajuće materije poput spominjanog sorbitola i sl. Mada mislim da je ovih više od 70 stepeni u prvoj litri meke rakije, a pogotovo 35 u posudi kada je 5 na luli, nemoguće dobiti bez zmatnog uticaja većine pobrojanih faktora, a prvenstveno brzine destilacije u trenutku mjerenja.

Zaboravio sam na pitanje o refraktometru.

Ne može se njime mjeriti ostatak neprvrelog šećera ali se može iskustveno pratiti fermentacija i određivati orjentaciono njen završetak. Kod šljive je kraj fermentacije na 6-9 Brix-a. Kao i kod drugih mjernih instrumenata nepreviruča rastvorljiva suha materija i etanol utiču na iskazano očitanje. Uzmeš za probu 9%-tnu alkoholno vodenu smjesu i očitat ćeš 3° dok će sa 18%-tnim imati očitanje 6°Bx.

Evo po završetku destilacije kljuka, da kažem samo šta je dobijeno. Od 1100kg nabavljene šljive, dobijeno oko 850L kljuka, a laganom destilacijom u 8 kazana, dobijeno je ukupno 238L meke rakije na 35%.

Ako se ne varam da su bile neke preporuke da je bolje svesti meku rakiju na nekih 30% pa onda uraditi prepek, ili grešim?

Kad već nisi ispoštovao zahtjev za optimalnom koncentracijom meke rakije, koji nije nimalo slučajan jer utiće na kvalitet druge destilacije kroz optimalnu raspodjelu aromatskih materija po frakcijama, sad se moraš natezati sa njenom gornjom granicom koja se ne bi smjela prekoračiti zbog štetnih posljedica. Ona je 32 stepena uz poštovanje drugog važnog pravila od maksimalnih 10% vode za svođenje meke rakije na željenu jačinu.  

Nije natezanje samo u startu, prije destilacije, nego je to naročito na njenom kraju. Rezu za hvatanje rakije i odvajanje patočne frakcije. Izoštri čula i gledaj do kad ćeš je hvatati. Bilo bi to jako visoko i uz kvalitetnu destilaciju a mogu samo zamisliti kako će to biti na kazanu na kojem si hvatao meku rakiju od šljive na 35 stepeni.

Pa dobro, ako je dovedem onda na tu gornju granicu od 32%, onda ću biti i u tih max 10%

Jbg, biće bolje kad budem dobio priključak na zemni gas, tada ću moći da teram destilacije dok ne izgori sav kljuk ako treba :)

Dokle god punim boce na plinari, ipak moram malo da povedem računa o odnosu uloženo dobijeno a nisam iskreno smatrao toliko bitnim tih poslednjih par posto naspram potrošenog plina.

Ma ne zamjeram ništa nego pričam o onom ćemu bi trebalo težiti.
Nije 32 idealno za šljivu nego je to zona oko 27-28 na kojoj se može uraditi najkvalitetnije razdvajanje frakcija.

Znam da ne zamerate, nisam to ni pomislio. Znam i da nije idealno ali šta da se radi, imam to što imam i nauk za ubuduće pa će naredni put biti bolje :)

Hvala u svakom slučaju na pomoći, svako novostečeno znanje je dobrodošlo  :)