Identifikacija sorte

[bistrica]

Drugi naziv joj je Slankamenka crvena i imaš je pored ostalih sorti na linku:

http://www.minpolj.sr.gov.yu/download/Istorija_i_geografija_srpskog_vina.pdf

[milan1207]

hvala

[lozar]

Plovdina joj je zvanicni naziv.Lisicina ili Slankamenka su joj sinonimi. Bugari je smatraju svojom sortom a i mi je svojatamo.Pripada grupi sorti basena Crnog Mora(prema Negrulju-Proles pontica) i smatra se najstarijom plemenitom sortom vinove loze na Balkanu.Postoji misljenje da su je doneli Tracani kad su se iz Male Azije doselili u Evropu pre nekoliko hiljada godina.

[pbabic]

...tko zna, zna...

[duje]

Slankamenku sam prošle godine kupažirao sa 15% hamburga i 15% vranca dobio sam predivno vino rubin boje,lagano, predivnih tonova i mirisa .Kao sorta bila je nekada dosta zastupljena u Sremu pa odatle valjda i vuče sinonim Slankamenka.Udruženje vinara i vinogradara Inđije po njoj nose i naziv.

[milan1207]

Pretpostavio sam da ima veze sa Bugarima zbog naziva, daleko ih bilo, da ne koristim teze reci.Drago mi je da je toliko zastupljena u Srbiji i vise mi se svidja naziv Slankamenka!!!

[peca50]

Krajem osamdesetih godina, prošlog veka, proveo sam mesec dana u Plovdivu i okolini, i pošto me je i tada držalo "ludilo" proizvodnje pića i podizanje zasada, pokušao sam da doznam dali plovdina ima neke veze sa Plovdivom. Te sorte tamo uopšte nema, ili je ja tih mesec dana nisam našao, a ni ljudi iz okoline Plovdiva nisu mogli da mi potvrde da postoji.

[milan1207]

Bugarsko nacionalno zensko ime je Plovdina, pa sam povezivao s tim, ali nebitno je.Bitno je da je zastupljena dosta u Srbiji, sto me priznajem, prijatno iznenadilo.Jako sam dosta saznao o toj sorti na forumu.Hvala

[lozar]

Peco, trebalo je da tražiš Pamid.Tako je Bugari zovu i pod tim imenom su je prijavili u međunarodni registar sorti.
Plovdina je zvaničan naziv za ovu sortu u Srbiji ali su ravnopravni i ostali sinonimi Lisičina i Slankamenka.
Međutim, ima puno varijeteta i gaji se na širem području Balkana tako da često dolazi do zabune.Postoji više desetina sinonima iz gotovo svih jezika koji se govore u regionu.

[peca50]

Sama okolina Plovdiva , bliža, je vrlo nepogodna za gajenje loze. Međutim Asenovgrad i ta okolina su tada imali vinograde, ali to je bilo(ono što sam ja video) uglavnom u okućnicama i više od pola nelegalno zasadjeno. Od sorata je bilo svega i svačega ali uglavnom grožđe koje nije zahtevalo veliku agrotehniku i koje je ponosilo vinjage, kao uzgojni oblik. Tada su Bugari imali limitiranih 5 ari zemlje na selu. Ja sam bio u zimskom periodu i eto sreće uključio sam se i u destilaciju, pošto mi je to bila prva ljubav i profesija. Svo grožđe koje su imali su muljali i dodavali vodu i šećer da bi povećali količinu, i od toga kljuka pekli lozovaču. Destilacija-peča se obavljala na zadružnom kazanu koji je bio u prostoriji za to namenjenoj, kapaciteta oko 250 litara i bio je u ozidanom ložištu, fiksiran. Limit je bio dva kazana po domaćinstvu i taksa se plaćala po pet leva po kazanu ( u to vreme kurs 1lev=1dolar). Naučio sam ih ako čoveku-nadzorniku daš 10 dm, možeš da pečeš koliko imaš! A oni su mene naučili da ako na kapak, pre nego što poklopiš naloženi kazan, namažeš 1-2 kg meda i na taj namazani med nabaciš oko 200-300grama smole od četinara (isto ili slično što i tamnjan), onda dobijena loza ima predivan miris muskata i četinara, sličan mirisu tamnjanike. Oni koji su koristili med sakupljen od četinara, dobijali su još bolji kvalitet lozovače, koji je imao i blagu nijansu mirisa mente, normalno sa vim ostalim  aromama!
Odoh u off topic, izvinite, ali nisam odoleo!

[žure]

Imam jedno pitanje u vezi prepoznavanja sorte vinove loze.Naime čuo sam da se loza može prepoznati i po dužini članaka (internodija) a ne samo po izgledu grozda.Da li ovo neko može potvrditi ili je ovo još jedna od onih laži priča.Ako je tačno može i malo objašnjenje cele stvari.

[lozar]

malo zakasneo odgovor ali zato poduži
Prema dužini internodija ne može da se utvrdi o kojoj se sorti radi jer nije dovoljna samo jedna osobina da bi se izvršila identifikacija sorte.Osim toga dužina internodije nije biološka osobina sorte koja je uslovljena samo genetskim faktorima već je reč o osobini na koju ima uticaj i spoljašnja sredina.Npr. đubrenjem azotom ili(i) kratkom rezidbom se inicira vegetativni porast lastara, lastari su bujniji a internodije duže.
Ali ovo je možda dobar trenutak da se objasni kako se po pravilu vrši identifikacija sorti.
OIV (Međunarodni biro za vinogradarstvo i vinarstvo) je sastavio jedan broj tzv. deskriptora odnosno najvažnijih osobina vinove loze tj. njihovih opisa, nekih 128 po kojima se sorte razlikuju.Osim ove organizacije postoje još i UPOV(Međunarodna unija za zaštitu novih sorti biljaka) i IPGRI(Međunarodni institut za biljne genetičke resurse) koje takođe imaju svoje liste deskriptora koje su usklađene sa OIV-ovom listom.
Obuhvaćeni su svi delovi v.loze počevši od vrha mladog lastara u proleće, preko lista i cvasti do grozda u jesen.Npr. kod zrelog lastara osobine koje se posmatraju su: poprečni presek lastara, izgled površine lastara, obojenost, prisustvo lenticela, prisustvo uspravnih dlačica na kolencu i prisustvo uspravnih dlačica na internodiji.Pa tako na osnovu poprečnog preseka lastara sorte ocenjujemo dajući im određeni atribut: okrugao, eliptičan ili ovalan poprečni presek.Za UPOV recimo, kod priznavanja novih sorti a kod posmatranja zrelog lastara bitna je samo osnovna boja.
Kada se vrši ispitivanje neke sorte uzima se prosečan uzorak sa što većeg broja biljaka.Svaki primerak se ocenjuje i izvodi se na kraju prosečna ocena za svaku osobinu.Najlakše je sa osobinama koje mogu da se izmere ali problem nastaje kada treba dati vizuelnu ocenu jer tada ocena umnogome zavisi od samog posmatrača.Za nekoga je nešto okruglasto, za drugog ovalno a za trećeg nešto između.Zato je dobro imati veći broj ocenjivača.Za većinu ocena ponuđene su i sorte standardi kod kojih je neka osobina izražena na odgovarajući način pa je moguće upoređivanje.Osim toga OIV dozvoljava da se pored šture ocene doda i detaljniji opis za svaku osobinu da bi slika bila što potpunija.
Cilj je bio da se formira baza podataka o sortimentu vinove loze u Evropi i svetu.Osim toga veliki broj sorti se gaji u više zemalja gde su stekli određene sinonime, poreklo se zaboravilo pa su ih smatrali autohtonim a na kraju se ispostavilo da se radi o jednoj te istoj sorti tako da je tu trebalo zavesti red.Takođe svaka novostvorena sorta mora da prođe kroz ovaj metod ocenjivanja, gde se ocene unose u formulare i šalju međunarodnoj komisiji za priznavanje sorti tj UPOV-u.Za priznavanje sorti nije potrebno vršiti ocenjivanje svh 128 osobina jer postoji skraćena lista.Podaci se upoređuju sa već postojećom bankom podataka i ukoliko nema poklapanja sa nekom drugom sortom, moguće je da ste pronašli novu sortu.
Međutim, ovakva identifikacija sorti je već prevaziđena jer se pojavila mogućnost prepoznavanja sorti i stvaranja genetske banke podataka o njima pomoću analize DNK.Ovom metodom sa velikom sigurnošću se utvrđuje srodnost i poreklo sorti.Recimo, tek nakon analize DNK utvrđeno je da su roditelji Kaberne sovinjona Kaberne frank i Sovinjon beli.Ali ni ova metoda nije svemoguća jer kako naći roditelje koji više ne postoje odnosno kako odrediti srodnost genotipova ako nemate sa kim da ih uporedite?
Koga interesuje, lista deskriptora(opisa osobina) se nalazi na internet strani:
http://news.reseau-concept.net/pls/news/p_entree?i_sid=&i_type_edition_id=20473&i_section_id=20486&i_lang=33
I naš pravilnik
http://www.minpolj.gov.rs/postavljen/75/metodikavinoveloze.pdf
izvinjavam se zbog dužine posta :'(

[grožđe]

zdravo!!!
Novi sam član na forumu i imam neke nedoumice. Ako neko od vas može da mi pomogne volio bih da znam da li su ove vrste koje je od ovih vrsta bijelo a koje crno grožđe. Nisam neki poznavalc a volio bih znati više o tome. Hvala
Viktorija
Prima
Cardinal
Michael Palieri
Afus Ali
Mušicat
Kraljica
Alphonse Lavalle

[pocetnik]

Pozdrav! Pominjao sam da imam nekoliko starih čokota i da ne znam koje su sorte u pitanju. Pronašao sam neke slike od jesenas i evo ih:

Sorta 1: Crno grožđe, zrno krupno i duguljasto, grozdovi veliki, boja vuče na tamno-ljubičastu. Sazreva kasnije, tek sredinom septembra.



Ovde se bolje vidi ta tamno-ljubičasta boja:



Na ovim lošim grozdovima se vidi duguljasti oblik zrna:





Sorta 2: Belo grožđe, zrno krupno, grozdovi veliki, takođe mi sazreva tek sredinom septembra. Afus ali?







Sorta 3: Crno grožđe, zrno sitnije, grozdovi srednje veličine i rastresiti, ukus vrlo sladak i prijatan, semenke hrskave i opna se lako žvaće. Muskat hamburg? Slika je lošeg kvaliteta...





Sorta 4: Belo grožđe, zrno sitnije i okruglo, grozdovi srednje veličine, gusti i "prljavog" izgleda kad sazri (pretpostavljam zbog šećera, izgleda kao prošarano ptičjim izmetom), sazri rano, krajem avgusta, vrlo slatko i ukusno. Slika je loša, ovo je jedina koju imam, slikano je nakon što sam ga već skoro svog obrao. Smederevka?

[peca50]

Sorta 1: Sam izgled podseća na neki varijetet drenka, koliko sam uspeo sa slike da vidim podnosi i rađa na kratkoj rezidbi (kondir), međutim ipak mislim da je neki vrijetet plovdine.

Sorta 2:Belo stono, kao i predhodno (stona sorta), moguće je da je neki oblik zimskog belog, ali nije isključena mogućnost ni afus-ali-ja, jer tu nisam mogao da vidim na kakvoj je rezidbi rodilo.

Sorta 3: Po izgledu muskat hamburg (nisi napomenuo dali ima muskatni miris)!?

Sorta 4: smederevka, najbolje ćeš je poznati sada pri rezidbi, njeni prošlogodišnji lastari su beličaste, svetlije boje i izuzetno meki za rezidbu. Još jedna osobina je karakteristična da rano kreću pupoljci. Pogledaj moju fotografiju na avataru, to je takođe smederevka koja čeka kasnu berbu.