Roze od muskat hamubrga nije za hrastovo bure, treba da bude svež sa dobrim odnosom alkohola i kiselina, a to se menja u buretu.
Po meni glavna prednost drvenih buradi je mikrooksidacija, odnosno spora oksidacija zbog poroznosti hrasta. Kontrolisanom sporom oksidacijom vino može da se oblikuje u poželjnom smislu. Tanini postaju mekši, a dobija se na strukturi i kompleksnosti. Vino poprima miris i ukus tipično za vino koje je odležalo u hrastovim buradima, vanila, hrast i "smoke" ako je i koliko bure nagorelo. Boja se menja iz crvene ka bordo crvenoj. Vino se drži u hrastovim buradima uglavnom od 3 do 18 meseci, a u zavisnosti od želje vinara i prethodne eksploatacije bureta. Potpuno novi burići više ekstrahuju tanina nego ranije upotrebljeni, pa najčešće vinari kratko drže vino u novim buradima pa ih prebacuju u stara da ne bi "preterali" sa hrastom.
Smernice za barikiranje crvenih vina se odnose na dobar redox potencijal, nižu/kiseliju Ph vrednost, dovoljan nivo ukupnih kiselina i povoljan sadržaj fenolnih materija kao i dovoljno alkohola. Smernice za bela se odnose na dovoljno alkohola i ukupnih kiselina.
Danas se koriste zamene za bure u vidu hrastovih dasaka unutar inox posuda, hrastovih kocki ili čipsa. Kod dodavanja hrasta unutar inoxa izuzima se proces mikrooksidacije samim tim i njegovi pozitivni efekti.
Tri najviše korišćena hrasta za buriće su francuski, američki i balkanski hrast imaju različito dejstvo na vino i mogu se kombinovati.
U cemu je prednost drvenih buradi? Da li imaju uticaj na aromu, boju?
Ovde ne mislim samo na roze vina.