02. Septembar 2014, 06:12:48 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1] 2 3 ... 9   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Mastika, klekovača...(STOTA tema)!  (Pročitano 52023 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
peca50
Urednik
*****


Ugled člana: 280
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 63
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1144

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.1


WWW
« Poslato: 21. Septembar 2008, 23:32:55 »

Kako proizvesti mastiku?
Osnova je lozovača klasična, stim što se u prevreli kljuk pri destilaciji dodaje u kazan Anis, u Makedoniji kažu anason, ili anison. Anis je začinska biljka čije se seme upotrebljava u kulinarstvu, u spravljanju smeša za primamljivanje ribe pri pecanju, najčešće za rod carasius (šaranske). Postoji i anisovo ulje visoke koncentracije ali za mastiku se upotrebljava seme. Oko 2kg je potrebno za kazan zapremine 150 litara, ubaci se sa kljukom a sve ostalo je kvalitena i pravilna destilacija kao i kod ostalih rakija. Mastika se neodlaže na čuvanje u drvenu burad već se skaldišti u staklene, inoxsne ili plastične sudove. I jedna  njena nezaobilazna karakteristika, u mešanju sa vodom pobeli, zato je konobari mrze, pa pri destilaciji treba obratiti pažnju da dobijete približno željenu jačinu. Mada mlečno belilo koje bi se javilo sa razblaživanjem, kasnije bi se izgubilo, ali je ipak bolje ovako na željenu jačinu.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 51
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1487

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.1


« Odgovor #1 Poslato: 21. Septembar 2008, 23:39:36 »

He he, stota tema  Thumb
Ocekujem sutra-prekosutra i stotog clana, napredujemo polako  whistlefly
A klekovaca?
Sačuvana
peca50
Urednik
*****


Ugled člana: 280
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 63
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1144

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.1


WWW
« Odgovor #2 Poslato: 22. Septembar 2008, 00:12:04 »

KLEKOVAČA!
-Ovaj je nemilosrdan, a klekovača? On odmah pita!
Evo: Osnova najčešće šljivovica, mada i lozovača ne škodi, mada se pročula sa šljivovicom.
Deo sasušenih bobica kleke se ubaci u prevrelu šljivu i vrši se destilacija, kao i normalno, pa se u dobijenu rakiju potope bobice kleke da još ekstraktiraju boju, miris i ukus. Koliko bobica? Dovoljno je pola kilograma u kazan, a 1kg na sto litara dobijene rakije da se potopi. E sad to je dovoljno, koliko i dokle se može ići to je ipak iskustveno, a i zavisi od želje kavu klekovaču želite; jače ekstraktnu ili slabije!
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
Tam
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Lokacija: Banat
Poruke: 11

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.1


« Odgovor #3 Poslato: 23. Septembar 2008, 02:32:01 »

Da li je Dzin po naski Klekovaca ili je to druga vrsta rakije ?
Sačuvana
peca50
Urednik
*****


Ugled člana: 280
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 63
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1144

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.1


WWW
« Odgovor #4 Poslato: 23. Septembar 2008, 15:06:18 »

Da li je Dzin po naski Klekovaca ili je to druga vrsta rakije ?
ĐŽin je proizveden od majke ĐŽina i tate ĐŽina, hej šalio sam se, da nebude sve prozbiljno, ali preporuke i sadržaji su stvarno ozbiljni.
Džin je žestoko piće proizvedeno od rafinisanog, razblaženog, alkohola (rafinade), sa dodatkom veštačkih aroma, a najviše korijandera!
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
Tam
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Lokacija: Banat
Poruke: 11

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.1


« Odgovor #5 Poslato: 29. Septembar 2008, 00:53:57 »

Hvala Peca50, sada znam sta je Dzin i kako se pravi u osnovi Thumb
Sačuvana
sablja
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Backa Toplola
Poruke: 23

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 2.0.0.14


« Odgovor #6 Poslato: 16. Oktobar 2008, 22:26:12 »

Jabi samo dodo da prilikom proizvodnje MASTIKE  u votku se dodaje smola mastiksa (jedna vrsta smole divlje tresnje koja raste na mediteranu ) kod nas se nazalost nemoza kupiti. Umesto anisa mozete koristiti komorac ( FOENICULUM VULGARE ) koja se i kod nas gaji a i jeftinija je od anisa. Daje istu aromu kao anis, zato je kod nas mnogi i mesaju sa anisom. Ko moze nek proba da napravi i nece zazaliti, pice je extra.
Sačuvana
Gofer
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 38
Lokacija: Kursumlija
Poruke: 65

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 2.0.0.17


« Odgovor #7 Poslato: 02. Novembar 2008, 01:30:00 »

Da li je Dzin po naski Klekovaca ili je to druga vrsta rakije ?
ĐŽin je proizveden od majke ĐŽina i tate ĐŽina, hej šalio sam se, da nebude sve prozbiljno, ali preporuke i sadržaji su stvarno ozbiljni.
Džin je žestoko piće proizvedeno od rafinisanog, razblaženog, alkohola (rafinade), sa dodatkom veštačkih aroma, a najviše korijandera!

ovako bi verovatno izgledao Dzin fabrickog porekla, ali pravi dzin je nastao destilacijom votke + kleka.
Sačuvana
alambik
Heroj foruma
*****


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 735

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #8 Poslato: 20. Decembar 2008, 02:28:10 »

Џин води порекло од холандског јеневера.
Мање је познато у свету да је још у 16. веку центар дестиловања пића у северозападној Европи била Холандија. Посебно у једном селу-градићу по имену Весп, источно од Амстердама (данас је то, практично, амстердамско рубно насеље).
Један дански путописац из тог времена описује стравичну слику коју је затекао на свом пропутовању кроз ниске земље, кад се обрео једног дана у Веспу. Село је бројало 30-ак кућа а од тога су 20 биле дестилерије. Све те дестилерије дестилисале су алкохол од житарица, у три пута, и онда га зачињавали клекиним плодовима. Након прве дестилације у казану је остајао житни дроп којим су хранили свиње. Дакле, свака та дестилерија имала је оборе за свиње и те оборе су чистили тако да су све испуштали и спирали у канале на којима је село лежало. Цело село је, по том путописцу, толико смрдило и на џибру и на свињске оборе, да у њега није улазио нико ко баш не мора.

У каснијим вековима, у време индустријализације, центар дестилације се преселио у Схидам, градић западно од Ротердама. И Схидам је имао неколико дестина дестилерија и све су биле прилично велике. Радиле су са казанима од 2000 л па до 5000 литара, и имали су обично 3-4 комада. Поступак је исти: житну комину су препицали 3 пута. Први дестилат су звали ruw nat, што буквално значи груба течност (нат значи мокро), то јест сирови дестилат, други пут звали су дестилат enkel nat, илити једноставна течност, а трећи пут fijn nat,   што је фина течност.
Пре треће дестилације сипали су, пре, бобиве клеке у казан. Касније су поступак поједноставили па су правили посебно клекин есенц и касније га, на крају, мешали са са "фином влагом".
У целом северозападном делу Европу постоји чак и данас појам "схидамска", као код нас, рецимо, каладонт, или раденска, и тај појам значи житни дестилат зачињен клеком.
Овај холандски "изум" прешао је давно на британска острва. Енглези су га мало профинили и тако је настао џин. Дакле, постоји директна историјска веза између холандског јеневера и енглеског џина. И једно и друго прави се од житног дестилата и код оба је главни зачин (код јеневера и једини) клека.
То се види и у називу. Клека се на латинском зове Juniperus communis а на холандском јеневер бес (јеневерова бобица), и из овог се види да је холандско име изведено директно из латинског. Шта више, по старом правопису се то писало genever, а читало џенефер, и ту се сад види и облик енглеског назива, џин.

И још интересантно: кад сам учио холандски ракија сам преводио са јеневер, и јеневер са ракија. Дакле, у то време по мени је то био једини могући и потпуно коректан превод (данас више не мислим тако).
И онда кад сам, у узнапшредовалом стадију учења, учио називе разног биља, дођем до имена јеневер бес. Наравно, ја то себи одмах преведем као ракијске бобице и потражим преко латинског како се то биље зове код нас. Немало сам се тада изненадио кад сам нашао да ми то кажемо клека!
Био сам убеђен да само Срби користе клеку да њоме крсте шљивовицу а испада да смо ми тај обичај увезли са севера континента.
Sačuvana
Paun
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 10

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #9 Poslato: 28. Septembar 2009, 15:57:36 »

Ja bi ponovo da se vratim rakiji klekovači. Tačno je da se klekovača pravi tako što se u šljivinu kominu dodaje izvesna količina suvih plodova kleke, ili se pak u sljivovicu naknadno dodaju bobice kleke kako bi joj promenile aromu i boju. No, rakija klekovača se može dobijati i fermentacijom samih plodova kleke, bez rakije šljivovice. O tome sam čitao u jednom priručniku o rakijama, no tekst je bio jako kratak i nije išao mnog u detalje same tehnologije pravljenja rakije od kleke. Sećam se da se plodovi kleke suše, pa se gnječe ili melju, pa im se dodaje osetno veća količina vode, zatim to ide na fermentaciju, koja kažu može da traje od sedam dana do mesec dana. U mogućnost pravljenja rakije od kleke nisam potpuno siguran, pa bih zamolio nekog da nešto više o tome kaže, naravno ako zna.
Veliki pozdrav svima, uskoro će zima, moramo da mislimo o grejanju, možda bi mogla da posluži i klekovača.
Paun!
Sačuvana
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 51
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1487

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.3


« Odgovor #10 Poslato: 28. Septembar 2009, 16:42:17 »

Jesi li siguran da u kleki ima dovoljno secera?
Nije mi poznat taj podatak ali sam prilicno siguran da nema ni priblizno dovoljno za fermentaciju....
Sačuvana
KizaHood
Punopravni član
***


Ugled člana: 3
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 41
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 243

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #11 Poslato: 28. Septembar 2009, 22:27:00 »

Pa verovatno se doda secer Scratchhead
Sačuvana
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 51
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1487

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.3


« Odgovor #12 Poslato: 29. Septembar 2009, 00:13:03 »

U tom slucaju je moguce ali onda treba dodati hranu za kvasce itd...
Zar nije jednostavnije napraviti macerat? Stavis kleku u gotovu rakiju i gotovo
Sačuvana
Paun
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 10

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #13 Poslato: 30. Septembar 2009, 22:58:44 »

 KLEKOVAČA: Jeste, jednostavnije je staviti kleku u rakiju i eto ti klekova;e, no treba probati, eksperimentisati,videti da li može ili ne može. Ni meni nije jasno da li može ili ne može od same kleke da se pravi klekovača.
 Evo ja sam se potrudio i našao taj priručnik u kome piše da se klekovača pravi od same kleke. Taj priručnik je izdao Internet portal www.mojafarma.com Mogao se kupiti na nedavno održanom RAKIJA FESTU u Beogradu, u Sava centru. Prekucaću Vam taj tekst, nije mnogo veliki, da vidite tačno o čemu se radi.
DAKLE OVAKO PIŠE: U poznatije specijalne rakije svakako spada klekovača. Zrele bobice kleke sakupljaju se od avgusta do kraja oktobra. Lako se tresu sa žbuna, zatim sakupljaju i prebiraju, suše se u hladu i na promajnom mestu. Suve bobice sadrže do 30% šećera, 0,5 do 2% etarskog ulja i gorke materije (glavni sastojak juniperin). U sklopu suve materije plodovi sadrže i do 30% pektina. Suvi plodovi se na muljači samelju ili dobro izgnječe. Samlevenoj masi doda se oko četiri puta veća količina zagrejane vode (40 do 50 stepeni Celzijusovih) i dobro izmeša. Smeša se ohladi do 30 stepeni, doda selekcionisani kvasac ili 100 do 300 grama pekarskog kvasca na svakih 100 litara komine, s tim što se prethodno pipremi matična kultura. Radi bolje ishrane kvasca, komini se dodaje oko 100 grama mineralnih materija u obliku amonijum-sulfata. Temperaturu komine tokom vrenja održavati na oko 20 stepeni Celzijusovih. Tokom vrenja, klobuk na površini se nekoliko puta potapa da bi se vrenje i ekstrakcija obavljali ravnomerno. U optimalnim uslovima, vrenje traje 5 do 6 dana, a u lošijim i do četiri nedelje. Po završetku vrenja, pristupa se odmah destilaciji, da se komina ne bi ukiselila. Destilat klekovače je bezbojan, a čuvanjem u hrastovim sudovima dobija na kvalitetu.
Eto dragi prijatelji ovo piše u ovom priručniku, pa mi sad vi recite da li od kleke može da se pravi rakija ili ne može, mene iskreno da Vam kažem ovo pisanije nije u to uverilo, i ja verujem da se od kleke ne može praviti rakija, ali ja ću možda da probam, ja sam iz užičkog kraja i kod nas u brdsko-planinskim selima ima dosta kleke. Pozdrav svima kleke.
Sačuvana
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 51
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1487

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.3


« Odgovor #14 Poslato: 01. Oktobar 2009, 10:08:51 »

Ako ima 30% secera onda mozes opusteno praviti rakiju, ni jedno voce od koga se pravi rakija nema toliko secera. Vecina ga ima cak i ispod 15 %.
Drugi problem je 30% pektina na s.m. sto znaci da ces u komini imati gomilu metanola pa moras izdvajati dosta prvenca.
Sačuvana
Stranice: [1] 2 3 ... 9   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.038 sekundi sa 21 upita.