Pozdrav svim forumašima. Da ne bude toliko lutanja u opisu starih sorti šljiva pogotovo u 21 veku (nažalost), evo nešto iz prve polovine 20 veka. Inž. Milutin j. Niketić "Pomološka razmatranja o šljivi požegači"-1931 god. i "Sortno voće šljiva"-1953 god. od istog autora koji je izgleda jedan od retkih naučnika koga je ova tema domaćih sorti voća zaista zanimala. Ovo stara literatura je primer kako treba nešto raditi i stručno i sa ljubavlju i nesebično deliti istinito znanje i iskustva ostavljajući budućim pokoljenjima da nastave tamo gde je autor stao(samo nisam baš primetio da je bilo ko iz "struke" krenuo dalje njegovim putem), nešto slično kao na ovom forumu
Pa da krenemo:
Požegača- madžarka, bistrica, čitlovka, jasenka, plavka, cepača, poznica, debelica, kriva šljiva itd. Osobine, istorijat i izgled ploda i stabla ću preskočiti jer smatram da je to opšte poznato ovde ću navesti samo autorov opis sorte vezano za rakiju: " Rakija od šljive požegače je prvoklasnog kvaliteta. Požegača, dok je bila u čistoj kulturi - monokulturi, ili pak dok je drugih sorti šljiva bilo vrlo malo, dala je tip rakije
šljivovice tako poznate u celom svetu. Šljivovica ima vanredno prijatnu aromu koja se retko sreće kod rakije drugih sorti i taj ukus, odnosno ugled je i do danas sačuvala. Ona i u mešavini s drugim sortama može da očuva kvalitet rakije šljivovice. Od 100 kg. sirove šljive dobije se oko 21 litar rakije od 25 stepeni jačine". Inače posebno o požegači ima napisano celo štivo gore navedeno.
Crvena ranka- šumadinka (zato što je ponikla u užoj Šumadiji),crvenjača,ranka ili ranošljiva, darosavka po selu Darosavi u Kolubari, drenovka (što je plod crvene boje sličan drenu) i još mnogo nazivakoji su usko lokalni vezani za mesta, osobe i drugo. Naziv crvena ranka dala joj je trgovina da bi je razlikovala od drugih sorti koje rano zru i koje se nazivaju ranka ili drugim sličnim imenima. Plod je srednje krupnoće, težine oko 15 gr., oblika je duguljastog s jače izraženim izduženjem dela prema peteljci,po čemu se od drugih sorata lako raspoznaje. Pokožica je otoreno plave boje s jačim prelazom u crveno. Meso se ne odvaja od koštica ali ne u tolikoj meri da smeta kod upotrebe u svežem stanju. Zri krajem jula i u prvoj polovini avgusta. Rakija može da bude isto toliko kvalitetna kao i od požegače. U krajevima gde se ova sorta gaji ne pravi se mnogo razlike u ukusu između ovih dveju rakija. Mnogi njen ukus čak i pretpostavljaju onom kod požegače. Oduvek su se ove dve rakije mešale bez ikakvog uticaja na smanjen kvalitet šljivovice koji daje požegača. " Vruća rakija " ( šumadijski čaj ) od ranke bolji je od požegače. Prinos rakije je oko 16% jačine 25° ( 10 gradi ). Prema požegači prinos podbacuje za oko 30% a prema pošarki još više. Ima krajeva gde su proizvođači s prinosom rakije još više zadovoljni ( 18-20% ).
Metlaš- metlara, pošarka, šećerlija, ranka, dragačica (dragačevka), okruglica itd. Posle sorte crvene ranke ovo je najraširenija sorta u šljivarskim krajevima Zapadne Srbije, njen uži prostor je prostor jabuke budimke, a periferija je dosta daleko, tako da se delimično nalazi i po ravnim delovima Šumadije, a tako isto i Bosni, Polimlju . Naziv metlaš ili metlara došao je usled toga što kruna po svom obliku potseća na retku brezovu metlu i to u mlađim godinama stabla, docnije kruna pod teretom roda izgubi ovaj metlasti izgled.Ovaj naziv najviše je uveden u bazenu reke Moravice a naročito u okolini Čačka. Naziv pošarka došao je otuda što plod s prvim počecima zrenja pa sve do pune zrelosti ima šarolik spoljni izgled. S prvim počecima zrenja deo ploda izložen suncu dobije plavu boju a ostali delovi su žute boje. Docnije, sa zrenjem, plava boja se širi a žuta smanjuje. Ova šarolikost je obeležavajuća i utoliko što je plavetnilo različite jačine, a kroz njega se s mesta na mesto prozire osnovna žuta boja. Naziv ranka došao je otuda što plod zri ranije od nekih drugih sorata i to posle crvene ranke. Naziv šećerlija je došao zbog slatkog ploda. Naziv dragačica dobila je po jednom selu i srezu Dragačevskom. Ima ih sa krupnim i sitnim plodom, kad je reč o metlašu podrazumeva se samo ona sa krupnim plodom. Kod stabala sa sitnim plodovima, plodovi zore neravnomerno, tako da jedni plodovi sami kao zreli otpadaju a drugi su tek u zrenju. Zbog toga ova stabla pojedinci nazivaju kapavac (što plodovi dugo "kaplju"). Ovaj naziv kapavac brka se s jednom drugom sortom koja se ovim imenom naziva, a koja u šljivarstvu pretstavlja vrlo malu vrednost. Plod srednje težine oko 16-17 gr., visina ploda 36mm. prečnik 28mm. Iako se jasno ispoljava razlika između dužine i širine ploda on ipak na prvi pogled izgleda okruglast. Meso je bledo žute boje, od koštice se ne odvaja. U doba pune zrelosti je medasto slatko. Zri u prvoj polovini avgusta, na 20 dana pre požegače. Ovo je izrazito rakijska sorta. Daje veliki randman u rakiji: od 100 kg. sirove šljive dobija se oko 30 litara rakije od 25%, što znači 30% više nego što daje požegača. Rakija nema onu pitkost koju ima požegača, jer se jače ispoljava oština alkohola. U mešavini sa požegačom ukus se znatno popravlja, a tako isto i starenjem i stvaranjem eteričnih ulja i kod nje same se ukus popravlja. Mnogi brkaju metlaš sa trnovačom, odnosno piskavcem. Razlika između ove dve sorte je u listu, kod trnovače liska je bledozelene boje, dok je kod metlaša ona modrozelena. Sazreva 15 dana pre trnovače, a 10 posle crvene ranke.
Trnovača ili piskavac- ima više naziva od kojih se ističu ovi: trnovača naziva se zbog toga što je stablo dok je još mlado unekoliko trnovito, piskavac zbog toga što je stablo dok je mlado štrkljastog porasta i takav porast se u narodu naziva piskav, a cerovački piskavac po imenu sela Cerova kod Arilja odakle je počelo njeno prvo kretanje. Još sad se s puno pojedinosti prenosi kako je prve koštice ove šljive preneo iz Vidina Blagoje Ciburović u selo Cerovu pre više od sto godina. Od dobijenih semenki odgajio je i odabrao najbolja stabla čiji ostaci još držećih zasada postoje i sad, gde su decenijama služila za ugled celom selu, a preko ovoga i dalje. U traganju za šljivom belicom u Fruškoj Gori bio sam iznenađen velikim prisustvom šljive trnovače i to iste one koja je u Zapadnoj Srbiji poznata pod imenom trnovača ili cerovački piskavac. Plod malo krupniji nego kod metlaša, meso se ne odvaja od koštice, pokožica malo zatvorenije boje od metlaša. Plod je malo izduženiji dok je kod metlaša okruglast, meso malo sočnije i kiselije nego kod metlaša. Sazreva 15 dana posle metlaša. U rakiji daje 5% veći prinos nego metlaš i rakija je nešto boljeg kvaliteta.
Malo se umorih,nastavak priče o starim sortama šljiva sledi...
