17. Jul 2024, 19:22:48 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 20 21 [22] 23   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Старе сорте шљива  (Pročitano 285408 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
crnitrn
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 407

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #315 Poslato: 28. Septembar 2019, 22:45:08 »

Crna ranka?
Sačuvana
zicanin
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 187

OS:
Mac OS X
Browser:
Safari 0.8.2


« Odgovor #316 Poslato: 29. Septembar 2019, 15:58:18 »

Да. Код мене је нпр. зову Црна Шумадинка.
Sačuvana
zicanin
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 187

OS:
Mac OS X
Browser:
Safari 0.8.2


« Odgovor #317 Poslato: 16. Oktobar 2019, 12:41:19 »

Црна и Црвене Ранке ...



Sačuvana
zicanin
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 187

OS:
Mac OS X
Browser:
Safari 0.8.2


« Odgovor #318 Poslato: 16. Oktobar 2019, 14:30:09 »

МОРАВКА ....

 

пж


Sačuvana
zicanin
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 187

OS:
Mac OS X
Browser:
Safari 0.8.2


« Odgovor #319 Poslato: 16. Oktobar 2019, 14:50:38 »

Црбена Ранка Шумадинка и Морабка ...



Sačuvana
crnitrn
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 407

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #320 Poslato: 22. Oktobar 2019, 17:21:07 »

Au kolko posla treba da se sve to razaputi....
Sačuvana
Petar83
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 5

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #321 Poslato: 03. Septembar 2020, 11:35:43 »

Pozdrav svima sa foruma...
Hteo bih ove godine da sadim šljivu, malu neku količinu i voleo bih da to bude požegača pa me zanima da li neko zna gde se mogu kupiti kvalitetne sadnice ove šljive.. i da li se uopšte isplati saditi je u Vojvodini, tačnije Dolovo i okolina.
Sačuvana
crnitrn
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 407

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #322 Poslato: 30. Novembar 2020, 21:26:36 »

Pozdrav svima sa foruma...
Hteo bih ove godine da sadim šljivu, malu neku količinu i voleo bih da to bude požegača pa me zanima da li neko zna gde se mogu kupiti kvalitetne sadnice ove šljive.. i da li se uopšte isplati saditi je u Vojvodini, tačnije Dolovo i okolina.
Исплати се само нема без шарке. Ја имам неку форму која релативно добро подноси шарку. Могу ти накалемити али за идућу јесен (2021).
Sačuvana
crnitrn
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 407

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #323 Poslato: 30. Novembar 2020, 21:28:01 »

А мене занима пар садница црношљиве ако хоће неко да поклони или прода, или калем гранчице ...
Sačuvana
debeljaca
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 4

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #324 Poslato: 30. Novembar 2020, 21:38:19 »

Дебељача, камо слике те Дебељаче да видимо! Roll Eyes
Ja lepo reko ako neko ima neka postavi fott.
Ja sam zasadio nadam se na proleće da ću imati par ‚‚ zrna ‚‚ da slikam i postavim
Sačuvana
ded
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 3

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 83.0


« Odgovor #325 Poslato: 14. Decembar 2020, 23:45:38 »

Molio bih iskusnije članove da mi kažu kako se u njihovom kraju zove sitna žuta šljiva sa crvenim mrljama i tačkicama, pri dnu zaobljena a pri peteljci se sužava. U mom kraju je zovu žutka. Našao sam da je Hrvati zovu cerićanka i miholjčanka. Nemam fotografije te šljive pa moram opisno da se izrazim. Rakija od nje je izuzetnog kvaliteta u rangu crvene ranke i dragačevke. Nadam se da je neko pekao rakiju od nje pa molim za mišljenje jer bih nju sadio. Inače, u svojoj kolekciji rakija imam rakije od dragačevke, c.ranke, ranice, madžarke, belošljive, brdaklije kao i rodne i lepotice. Rakija od ove sitne žute je u rangu sa najboljim od pobrojanih.
Sačuvana
djuma
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Apatin
Poruke: 52

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #326 Poslato: 15. Januar 2021, 15:49:25 »

Pozdrav svim forumašima. Da ne bude toliko lutanja u opisu starih sorti šljiva pogotovo u 21 veku (nažalost), evo nešto iz prve polovine 20 veka. Inž. Milutin j. Niketić "Pomološka razmatranja o šljivi požegači"-1931 god. i "Sortno voće šljiva"-1953 god. od istog autora koji je izgleda jedan od retkih naučnika koga je ova tema domaćih sorti voća zaista zanimala. Ovo stara literatura je primer kako treba nešto raditi i stručno i sa ljubavlju i nesebično deliti istinito znanje i iskustva ostavljajući budućim pokoljenjima da nastave tamo gde je autor stao(samo nisam baš primetio da je bilo ko iz "struke" krenuo dalje njegovim putem), nešto slično kao na ovom forumu Thumb  Pa da krenemo:
Požegača- madžarka, bistrica, čitlovka, jasenka, plavka, cepača, poznica, debelica, kriva šljiva itd. Osobine, istorijat i izgled ploda i stabla ću preskočiti jer smatram da je to opšte poznato ovde ću navesti samo autorov opis sorte vezano za rakiju: " Rakija od šljive požegače je prvoklasnog kvaliteta. Požegača, dok je bila u čistoj kulturi - monokulturi, ili pak dok je drugih sorti šljiva bilo vrlo malo, dala je tip rakije šljivovice tako poznate u celom svetu. Šljivovica ima vanredno prijatnu aromu koja se retko sreće kod rakije drugih sorti i taj ukus, odnosno ugled je i do danas sačuvala. Ona i u mešavini s drugim sortama može da očuva kvalitet rakije šljivovice. Od 100 kg. sirove šljive dobije se oko 21 litar rakije od 25 stepeni jačine". Inače posebno o požegači ima napisano celo štivo gore navedeno.
Crvena ranka- šumadinka (zato što je ponikla u užoj Šumadiji),crvenjača,ranka ili ranošljiva, darosavka po selu Darosavi u Kolubari, drenovka (što je plod crvene boje sličan drenu) i još mnogo nazivakoji su usko lokalni vezani za mesta, osobe i drugo. Naziv crvena ranka dala joj je trgovina da bi je razlikovala od drugih sorti koje rano zru i koje se nazivaju ranka ili drugim sličnim imenima. Plod je srednje krupnoće, težine oko 15 gr., oblika je duguljastog s jače izraženim izduženjem dela prema peteljci,po čemu se od drugih sorata lako raspoznaje. Pokožica je otoreno plave boje s jačim prelazom u crveno. Meso se ne odvaja od koštica ali ne u tolikoj meri da smeta kod upotrebe u svežem stanju. Zri krajem jula i u prvoj polovini avgusta. Rakija može da bude isto toliko kvalitetna kao i od požegače. U krajevima gde se ova sorta gaji ne pravi se mnogo razlike u ukusu između ovih dveju rakija. Mnogi njen ukus čak i pretpostavljaju onom kod požegače. Oduvek su se ove dve rakije mešale bez ikakvog uticaja na smanjen kvalitet šljivovice koji daje požegača. " Vruća rakija " ( šumadijski čaj ) od ranke bolji je od požegače. Prinos rakije je oko 16% jačine 25° ( 10 gradi ). Prema požegači prinos podbacuje za oko 30% a prema pošarki još više. Ima krajeva gde su proizvođači s prinosom rakije još više zadovoljni ( 18-20% ).
Metlaš- metlara, pošarka, šećerlija, ranka, dragačica (dragačevka), okruglica itd. Posle sorte crvene ranke ovo je najraširenija sorta u šljivarskim krajevima Zapadne Srbije, njen uži prostor je prostor jabuke budimke, a periferija je dosta daleko, tako da se delimično nalazi i po ravnim delovima Šumadije, a tako isto i Bosni, Polimlju . Naziv metlaš ili metlara došao je usled toga što kruna po svom obliku potseća na retku brezovu metlu i to u mlađim godinama stabla, docnije kruna pod teretom roda izgubi ovaj metlasti izgled.Ovaj naziv najviše je uveden u bazenu reke Moravice a naročito u okolini Čačka. Naziv pošarka došao je otuda što plod s prvim počecima zrenja pa sve do pune zrelosti ima šarolik spoljni izgled. S prvim počecima zrenja deo ploda izložen suncu dobije plavu boju a ostali delovi su žute boje. Docnije, sa zrenjem, plava boja se širi a žuta smanjuje. Ova šarolikost je obeležavajuća i utoliko što je plavetnilo različite jačine, a kroz njega se s mesta na mesto prozire osnovna žuta boja. Naziv ranka došao je otuda što plod zri ranije od nekih drugih sorata i to posle crvene ranke. Naziv šećerlija je došao zbog slatkog ploda. Naziv dragačica dobila je po jednom selu  i srezu Dragačevskom. Ima ih sa krupnim i sitnim plodom, kad je reč o metlašu podrazumeva se samo ona sa krupnim plodom. Kod stabala sa sitnim plodovima, plodovi zore neravnomerno, tako da jedni plodovi sami kao zreli otpadaju a drugi su tek u zrenju. Zbog toga ova stabla pojedinci nazivaju kapavac (što plodovi dugo "kaplju"). Ovaj naziv kapavac brka se s jednom drugom sortom koja se ovim imenom naziva, a koja u šljivarstvu pretstavlja vrlo malu vrednost. Plod srednje težine oko 16-17 gr., visina ploda 36mm. prečnik 28mm. Iako se jasno ispoljava razlika između dužine i širine ploda on ipak na prvi pogled izgleda okruglast. Meso je bledo žute boje, od koštice se ne odvaja. U doba pune zrelosti je medasto slatko. Zri u prvoj polovini avgusta, na 20 dana pre požegače. Ovo je izrazito rakijska sorta. Daje veliki randman u rakiji: od 100 kg. sirove šljive dobija se oko 30 litara rakije od 25%, što znači 30% više nego što daje požegača. Rakija nema onu pitkost koju ima požegača, jer se jače ispoljava oština alkohola. U mešavini sa požegačom ukus se znatno popravlja, a tako isto i starenjem i stvaranjem eteričnih ulja i kod nje same se ukus popravlja. Mnogi brkaju metlaš sa trnovačom, odnosno piskavcem. Razlika između ove dve sorte je u listu, kod trnovače liska je bledozelene boje, dok je kod metlaša ona modrozelena. Sazreva 15 dana pre trnovače, a 10 posle crvene ranke.
Trnovača ili piskavac- ima više naziva od kojih se ističu ovi: trnovača naziva se zbog toga što je stablo dok je još mlado unekoliko trnovito, piskavac zbog toga što je stablo dok je mlado štrkljastog porasta i takav porast se u narodu naziva piskav, a cerovački piskavac po imenu sela Cerova kod Arilja odakle je počelo njeno prvo kretanje. Još sad se s puno pojedinosti prenosi kako je prve koštice ove šljive preneo iz Vidina Blagoje Ciburović u selo Cerovu pre više od sto godina. Od dobijenih semenki odgajio je i odabrao najbolja stabla čiji ostaci još držećih zasada postoje i sad, gde su decenijama služila za ugled celom selu, a preko ovoga i dalje. U traganju za šljivom belicom u Fruškoj Gori bio sam iznenađen velikim prisustvom šljive trnovače i to iste one koja je u Zapadnoj Srbiji poznata pod imenom trnovača ili cerovački piskavac. Plod malo krupniji nego kod metlaša, meso se ne odvaja od koštice, pokožica malo zatvorenije boje od metlaša. Plod je malo izduženiji dok je kod metlaša okruglast, meso malo sočnije i kiselije nego kod metlaša. Sazreva 15 dana posle metlaša. U rakiji daje 5% veći prinos nego metlaš i rakija je nešto boljeg kvaliteta.

Malo se umorih,nastavak priče o starim sortama šljiva sledi...
Sačuvana

Kakva je korist od slanja čoveka na Mesec kad ni na Zemlji nismo naučili da živimo.
crnitrn
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 407

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #327 Poslato: 15. Januar 2021, 18:12:24 »

Imasli ti tu litaraturu u elektronskom obliku?
Sačuvana
crnitrn
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 407

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #328 Poslato: 15. Januar 2021, 18:19:09 »

Molio bih iskusnije članove da mi kažu kako se u njihovom kraju zove sitna žuta šljiva sa crvenim mrljama i tačkicama, pri dnu zaobljena a pri peteljci se sužava. U mom kraju je zovu žutka. Našao sam da je Hrvati zovu cerićanka i miholjčanka. Nemam fotografije te šljive pa moram opisno da se izrazim. Rakija od nje je izuzetnog kvaliteta u rangu crvene ranke i dragačevke. Nadam se da je neko pekao rakiju od nje pa molim za mišljenje jer bih nju sadio. Inače, u svojoj kolekciji rakija imam rakije od dragačevke, c.ranke, ranice, madžarke, belošljive, brdaklije kao i rodne i lepotice. Rakija od ove sitne žute je u rangu sa najboljim od pobrojanih.
По свему судећи то је нека форма белошљиве!
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.727

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #329 Poslato: 15. Januar 2021, 19:19:30 »

Citat
Ovo stara literatura je primer kako treba nešto raditi i stručno i sa ljubavlju i nesebično deliti istinito znanje i iskustva ostavljajući budućim pokoljenjima da nastave tamo gde je autor stao
Nakon ovog dole bilo bi jako teško nastaviti.

Citat
" Vruća rakija " (šumadijski čaj) od ranke bolji je od požegače.
Kraj, the end, fine, hasta la vista baby, game over, tilt, nema dalje.  Cheesy
Normalno za one koji vide, ostalima ni Domanović ne pomaže.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Stranice: 1 ... 20 21 [22] 23   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.037 sekundi sa 22 upita.