13. Jul 2024, 23:33:00 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 21 22 [23]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Старе сорте шљива  (Pročitano 285311 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
djuma
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Apatin
Poruke: 52

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #330 Poslato: 15. Januar 2021, 20:17:54 »

Trnošljiva (crnošljiva) - Drenovka- reč crnošljiva dolazi od modroplave boje pokožice ploda, koja na prvi pogled izgleda crna, zatim usled modrozelene boje lista, kruna u doba vegetacije, posmatrana sa strane, a naročito kad se uporedi sa drugim sortama ima taman izgled. Naziv trnošljiva ovde ne treba vezivati za pojam trnova (bodlji) po granama jer ovih nema.Nalazi se u istom prostoru u kome su metlaš i piskavac. Plod srednje krupnoće, oblika elipsastog, s nešto zaobljenijim gornjim delom nego onim kod ploda požegače. Srednja težina ploda 18 do 20 gr. Dosta liči na plod požegače s tom razlikom što plavetnilo (pokožice) prelazi u crnilo i što je oblina po dužini pravilnija, tj. nema onog laganog proširenja na jednu stranu koje ima požegača.Meso je zlatno žute boje, ne odvaja se od koštice. Ovo je čisto rakijska sorta.Prinos u rakiji može biti nešto veći od onog kod požegače, mada je njen kvalitet nešto lošiji, ali ipak dobrim delom podseća na ukus šljivovice uopšte.
Moravka- rasprostranjena je u severoistočnom delu Srbije, a kao centar njen je između V. Morave i Mlave u okolini Petrovca na Mlavi i Žabara. Na sever dostiže u malom broju u prostor Požarevca, na istok se širi između reka Resave i Mlave a po obroncima planina Ježevice, Biljanika i s desne strane Mlave po jugozapadnim obroncima Homoljskih planina. Jedino je počela da se širi u jačoj meri u oblasti Kopaonika u toku poslednje dve decenije gde su je poljoprivrednici donosili iz njenog šireg prostora. Odatle se širi na jug i ima je po ograncima koji se gube u Kosovo polje, a doprla je i u Metohiju.Ima ih dve odlike sa krupnim i sitnim plodom. Kod krupne plod se izjednačava s plodom požegače, čak ovaj unekoliko prevazilazi, a kod sitnije on je nešto sitniji od ovog. Usled slabe rodnosti odlika s krupnim plodom se brojno smanjuje i zamenjuje onom sa sitnim plodom. Prvi počeci ove sorte vezuju se za ime sveštenika Stanojevića koji je prva stabla preneo iz Bugarske u V. Popović (srez Mlavski) 1880-ih godina. Prvobitno se zvala bugarka ali se ovaj naziv zamenio sa moravka, poje4dini naginju nazivu mlavka. Plod je sitan oko 10 gr. Kod odlike krupnog ploda duplo veći. Oblika je jajastog s nešto većim suženjem kod peteljke, što podseća na plod crvene ranke, s tom razlikom što suženje počinje naglo. Meso je zlatno žute boje, sadržaj šećera sličan požegači, meso se odvaja od koštice. Pokožica je plavocrna, po boji se od požegače odlikuje time što je upadljivo crna. Plod zri petnaestak dana pre požegače.Ima jednostranu upotrebnu vrednost - za rakiju. Rakija po jačini odnosno po prinosu ili je jednaka ili je nešto slabija od požegače. S mešavinom u jednakim delovima ne može se primetiti razlika po ukusu od čiste požegače.
Papračanka- ime je dobila po selu Papratni, udaljenom oko 20 km. od Knjaževca. Smatra se da je ponikla u ovom selu, a ne zna se kad. U nekim krajevima zovu je debeljača. Plod je iste krupnoće kao i kod požegače. Oblika nešto malo ovalnog. Pokožica modroplave boje. Odvaja se od koštice. Ne odlikuje se većim sadržajem šećera, čak se pomalo oseća žica gorkog ukusa. Upotrebljava se isključivo za rakiju. Prinos u rakiji nije veliki, ali u svakom slučaju veći od onog kod dženerike.
Dobojska rana-naziva se po mestu Doboju u Bosni. Središte njene proizvodnje jeste grupa sela s najglavnijim selom Osječani u Srezu dobojskom te je nazivaju i osječanka. Ima je po ograncima Fruške Gore, a dospela je mestimično i u Zapadnu Srbiju. Njeno poreklo je neizvesno. Neki smatraju da je mutacija požegače, drugi pak da je proizvod prirodne hibridizacije požegače i turgunje koje u ovom kraju ima. Dalje se drži da ju je jedan maglajski beg doneo iz Male Azije  i zasadio u Kostajnici kod Doboja, kad je docnije ovaj šljivik propao seljaci su izdanke uzimali i odnosili za Osječane. Plod nešto sitniji i oblika zdepastijeg od onog kod požegače, uzdužna brazda je izrazita i na vrhu malo u stranu isturena tako da ga unekoliko čini nepravilnim. Pokožica tamnije boje nego kod požegače. Meso je žutozelene boje od koštice se nepotpuno odvaja, ali uvek toliko da se smatra cepačom. Zri za oko 10-15 dana pre požegače. Oduvek smatrana rakijskom sortom.
Dženerika-ime je dobila po turskoj reči Džan (duša) i Erigi (šljiva), pa se zato u nekim krajevima zove džanerika. U krajevima gde nije dopro uticaj turskog jezika zove se mirabolana. U narodu postoji dosta imena za ovu šljivu: purkača, purak, migoljac, pljuskavac itd. Ne treba govoriti o dženerici kao sorti već o mnoštvu raznih formi koje su nastale vekovnim razmnožavanjem kako semenom tako i vegetativnim putem. Prema tome reč je o dženerikama. Dženerike su plodovi prunus mirabolana svih tipova i boja mekog mesa u zrelom stanju i kisele pokožice i mesa oko koštice. Po plodu to su razne mešavine crne, crvene i žute boje. Rakiju daje slabu 10-15(češće 8-12) litara jačine 25%.
Rakija, pored malog prinosa ima i svoj osobeni ukus, koji nije neprijatan (tip rakije od šljive). U krajevima gde je džanerika više zastupljena njena rakija za razliku od one od drugih sorata zove se džana.
Trn ili crni trn. Botaničko ime prunus spinosa. Plod mu se zove trnjina. To je neka divlja forma šljive u obliku žbuna.    Da ne opisujem ovu divlju šljivu koje kod nas ima jako puno i koju svi uglavnom znamo kako izgleda (koga to zanima) bilo mi je   zanimljivo ovo iz knjige  autora Niketića: "upotrebljava se za pravljenje likera, jer ovaj ima karakterističan ukus, liker se spravlja kao i od višnje. U oskudnim godinama neki ga upotrebljavaju za spravljanje rakije prostog kvaliteta. U nekim zemljama nalaze da rakija od trnjina ima svoje specifičnosti i smatraju je specijalitetom. Liker od trnjina upoređuje se sa ratafijom (vrsta fine rakije - likera od voćnog soka, alkohola i šećera).

Žute šljive

Požegača bela- Ovo je šljiva francuskog porekla. Proizveo ju je rasadničar Jacquin polovinom 19 veka. U pomologiji je poznata pod imenom Monsieur jaune (žuti gospodin). Ima i drugih naziva kao Altesse blanche. Naziv altesse je sinonim za požegaču. Kod nas je ima samo kod amatera voćara i po varoškim baštama. Plod srednje krupan, oblika ovalno zaokrugljenog,katkad nešto izduženog što mu daje elipsast izgled sa širokom uzdužnom brazdom. Pokožica tanka boje žutozlatne a sa osunčane strane prošarana sitnim pramenovima i tačkama. Prevučena je jakim slojem belog pepeljka, odvaja se od mesa. Meso žuto dosta sočno ukusno i vrlo slatko i aromatično. Zri krajem jula, a ponekad početkom avgusta. Prekomerno rodna.     (Ovu sortu sam prepisao iz knjige da se vidi da iako je ima kod nas nije naša sorta)
Fruškogorska belica- ova sorta se nalazi u celom Sremu a najviše je ima u voćarskim krajevima Fruške Gore. Ima nekoliko naziva i to: ledinačka šljiva, ledinjkinja, (po selu Ledincima odakle je prvi put počela da se širi) krupna belica ili samo belica. Ima je dosta i u raznim krajevima Bosanske Posavine, ukoliko ta bosanska šljiva nije potpuno identična sa ovom onda je njoj veoma slična. Porekla je starog i nepoznatog. Zri oko 15 dana pre požegače. Plod je krupan oko 13 grama, oblika ovalnog s nešto malo ispoljenim suženjem prema peteljci. Pokožica slamasto žuta meso slatko, sočno, osvežavajuće kiselo, odvaja se od koštice. Koštica mala tanka i na svom gornjem delu dosta zašiiljena i izdužena. Rakija je pitka sa opštim osobinama šljivovice. Od 100 kg. šljive dobija se 16 litara rakije jačine 10 gradi - 25%. U Bosni je dosta raširena sorta belica  ali glođuša.
Saridža-Ime je dobila od bukvalnog prevoda turske reči saridža što znači žućkasta. Zove se još i žutka ili sitnica. Neki je neopravdano zovu saradža ili saradžet što je deformacija reči saridža. Nalazi se u srezovima nišavskom (Pirot), belopalanačkom, dimitrovgradskom, a delimično u srezu lužničkom.Smatra se da je ceo zasad ove šljive proizašao iz drvoreda posađenog između Bele Palanke - Babušnice, a koji se zasad pripisuje jednom paši koji je imao svoju kulu u selu Koritnici nedaleko od Bele Palanke. Ili se pak smatra da se u ovim krajevima nalazi od starina ili da su je Turci doneli iz Azije.Plod je krupnoće 12-15 gr. Oblika zdepastog a prema peteljci se malo sužava. Jasno se pokazuje plitka uzdužna brazda po kojoj bi trebalo da se odlikuje od fruškogorske belice. Pokožica je ćilibarno žute boje s posebnim tačkicama u vreme punog zrenja i sivim pepeljkom. Meso je čvrsto boje koja odgovara boji pokožice, odvaja se od koštice, ali ne potpuno. Koštica sitna rapava bez onog zašiljenja na gornjem delu koje se viđa kod fruškogorske belice. Zri pred kraj Jula, pojedini plodovi se drže na grani znatno duže i to obično oni koji su rezultat kasnijeg cvetanja. Ovo je čisto rakijska sorta. Prinos u rakiji je oko 18% jačine od 25° ili 10 gradi. Dakle daje rakiju nešto slabiju od požegače. Rakija je tip šljivovice na koju su se potrošači navikli, a u smeši s požegačom može dati kvalitet kome se za ove krajeve ne bi imalo šta prigovoriti.

Čini mi se da je autor živ jako brzo bi se uklopio u sadašnju tematiku voća i voćnih rakija sa jako mnogo ličnog iskustva i znanja.
Eto toliko zasad od mene da i ja dam neki doprinos i odam neke " male tajne velikih majstora rakije" na ovom forumu posle skoro 11 godina besplatnog"praćenja" Wink                                                                                                                          
Sačuvana

Kakva je korist od slanja čoveka na Mesec kad ni na Zemlji nismo naučili da živimo.
djuma
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Apatin
Poruke: 52

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #331 Poslato: 15. Januar 2021, 20:24:17 »

Knjige su jako stare nemam ih u elektronskom obliku, tako da moram polako čitati i prepisivati.
Sačuvana

Kakva je korist od slanja čoveka na Mesec kad ni na Zemlji nismo naučili da živimo.
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.727

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #332 Poslato: 17. Januar 2021, 13:00:05 »

Citat
Čini mi se da je autor živ jako brzo bi se uklopio u sadašnju tematiku voća i voćnih rakija sa jako mnogo ličnog iskustva i znanja.
Hajde da ne budem isključivo prestrog, prije svega zbog megalomanije i veličanja prošlosti koja nije ni blizu onom kako se nastoji prikazati. Na stranu voćarstvo koje mu je bilo struka, bude tu i drugih dobrih i kvalitetnih momenata koji itekako dobro dođu nekritičkom sudu novokomponovanih diletanata, njihovim namjerama i ciljevima. Kao na primjer ovako nešto od istog autora.

Inž. Milutin j. Niketić: „U početku destilacije izlazi prvenac. On sadrži dosta škodljivih sastojaka kao što su; cijanovodonična kiselina, aldehidi, eter i razni škodljivi alkoholi. Prvenac je vrlo jak i u ustima pali. Njega treba odvajati i ne mešati ga sa ostalom rakijom. Mnogobrojni poljoprivrednici, pa i oni koji su majstori za pečenje rakije, ovo ne znaju i prvenac naročito čuvaju jer smatraju da je on srž rakije.
Posle prvenca izlazi prava rakija koja najviše sadrži najboljeg alkohola — etilalkohola. Pred kraj destilacije izlazi patoka. Patoka je sastavljena od raznih škodljivih materija. Patoka sadrži pored ostalih škodljivih saktojaka još i metilalkohol koji je za zdravlje škodljiv. Nju treba, takođe, odvajati. Ona ima bljutav ukus. Poljoprivrednici nju, više manje, i odvajaju, ali ne zato što znaju njenu škodljivost, već zbog njene slabe vrednosti tj. zbog malog sadržaja alkohola.“
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
ibrik
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Lokacija: Jagodina
Poruke: 340

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #333 Poslato: 17. Januar 2021, 16:27:28 »

Citat
pa i oni koji su majstori za pečenje rakije, ovo ne znaju i prvenac naročito čuvaju jer smatraju da je on srž rakije.
Verovali ili ne i danas ih ima. Poznajem nekoliko njih koji se smatraju majstorima, poseduju kazane koje su nasledili, dakle tradicija je njihov adut koji ja nemam, cak su i savetodavci ljudima koji zele da imaju malo svoje rakije pa kupe voce. Cude se sto bacam pare na enoloska sredstva, prvenac je glupo bacati mnogo je bolje staviti teglu sa vodom da rakija tece preko vode, ne zele da sednemo i probamo nase rakije skupa, u drustvu. Kazu, nece da piju te moje vodice za brijanje (43-45vol%) jer ne zele da kvare ukus prave dobre jake rakije (50+). Dakle, proslosti oprosti, ali mi jos dobrim delom zivimo u tebi proslosti.
Sačuvana

Vinum bonum, pax in domum
djuma
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Apatin
Poruke: 52

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #334 Poslato: 18. Januar 2021, 21:40:43 »

Citat
Čini mi se da je autor živ jako brzo bi se uklopio u sadašnju tematiku voća i voćnih rakija sa jako mnogo ličnog iskustva i znanja.
Hajde da ne budem isključivo prestrog, prije svega zbog megalomanije i veličanja prošlosti koja nije ni blizu onom kako se nastoji prikazati. Na stranu voćarstvo koje mu je bilo struka, bude tu i drugih dobrih i kvalitetnih momenata koji itekako dobro dođu nekritičkom sudu novokomponovanih diletanata, njihovim namjerama i ciljevima.

Zbog tih dobrih i kvalitetnih momenata sam ovo i napisao, ne zbog veličanja prošlosti, već zbog toga što je u ipak velikoj vremenskoj distanci od skoro 3/4 veka bez savremene tehnologije, bez znanja i upotrebe savremenih enoloških sredstava (enzima, kvasaca, hrane za kvasce i dr.) ipak napisao osnovne postulate destilacije: odvajanje prvenca i patoke i hvatanje srca kao najkvalitetnijeg, ukazujući tadašnjem stanovništvu na sve greške koje čine iz neznanja ili nečeg drugog. A u detaljnom opisu domaćih sorti šljiva je izneo bar orijentacione randmane rakije za svaku sortu, čiju  destilaciju su pretpostavljam izvodili na gore opisan način, ali ipak bez nama već spomenutih dostupnih savremenih pomagala.
Sačuvana

Kakva je korist od slanja čoveka na Mesec kad ni na Zemlji nismo naučili da živimo.
djuma
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Apatin
Poruke: 52

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #335 Poslato: 29. Januar 2021, 21:18:52 »

Od istog autora M.J. Niketića:
Turgunja- to je stara sorta šljiva koja još od davnina prati naše šljivarstvo. U raznim krajevima se različito zove. Njeno poreklo se ne zna. Ima je samo pokoje stablo koje se negde u voćnjak unese slučajno, a negde namerno. Više je ima u okolini većih potrošačkih mesta nego u udaljenim krajevima. Stablo je dosta bujno i rodno. Plod je upadljiv utoliko što je jako izdužen, a naročito onaj deo prema peteljci, kod plodova bolje razvijenosti izduženi deo prema peteljci je malo povijen prema uzdužnoj brazdi. Osetno je krupniji od ploda požegače. Uzdužna brazda je jako izdužena. Pokožica je modroplava, slično požegači. Meso je čvrsto, ali je ipak sočno, slatko, osvežavajuće i prijatno aromatično, odvaja se od koštice. Preimućstvo ove sorte je samo za jelo u svežem stanju, jer zri za oko 20 dana pre požegače, odnosno nešto posle crvene ranke. Nije za sušenje niti za pekmez, niti pak za kakvu drugu preradu. Ranije zrenje je glavni razlog što se ova sorta održala. Na tržištu se koristi rano zrenje i postiže dobra cena, razume se u granicama vrednosti šljive. Sklona je bliznim plodovima. Po kvalitetu svog ploda zaslužuje pažnju. Ako i stablo zadovoljava rodnošću, onda treba da se gaji pokoje stablo oko kuće radi zadovoljenja domaćih potreba, a u blizini većih naselja može da se koristi i za prodaju.


Sačuvana

Kakva je korist od slanja čoveka na Mesec kad ni na Zemlji nismo naučili da živimo.
crnitrn
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 407

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #336 Poslato: 31. Januar 2021, 20:46:34 »

Ово са облицима плода је врх!!
Sačuvana
djuma
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Apatin
Poruke: 52

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #337 Poslato: 31. Januar 2021, 22:25:19 »

Na osnovu morfoloških opisa i tih slika nebi trebalo da bude lutanja u prepoznavanju starih sorti.
Sačuvana

Kakva je korist od slanja čoveka na Mesec kad ni na Zemlji nismo naučili da živimo.
Peps
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: BiH
Poruke: 23

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #338 Poslato: 01. Februar 2021, 00:31:26 »

Koja je šljiva na prvoj slici? Turgulja? Ne mogu da pročitam
Sačuvana
djuma
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Apatin
Poruke: 52

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #339 Poslato: 01. Februar 2021, 10:14:52 »

Turgunja.
Sačuvana

Kakva je korist od slanja čoveka na Mesec kad ni na Zemlji nismo naučili da živimo.
strongman
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 37
Lokacija: Sremska Kamenica
Poruke: 28

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #340 Poslato: 01. Februar 2021, 17:08:07 »

https://ibb.co/Q8TK6pB šarica
https://ibb.co/mbTS7tn madzarka
https://ibb.co/cyqhKr3 ranka
https://ibb.co/n0z4Qtp trnovaca
https://ibb.co/9t0Qd4m nepoznata
https://ibb.co/HK7hmQb madzarka
https://ibb.co/g7CNhGL fruskogorska
Sačuvana

боље умрети од литре него од капи Smiley
crnitrn
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 407

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #341 Poslato: 15. Mart 2021, 18:46:36 »

https://www.researchgate.net/publication/349428840_Crni_trn_Prunus_spinosa_kao_podloga_za_kosticave_vrste_vocaka
Sačuvana
ZS
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 1

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #342 Poslato: 21. Septembar 2022, 21:31:30 »

Nisam siguran o kojoj sorti sljive se radi, meni lici na ranku, ako neko moze da mi odgovori bio bih zahvalan. Sljiva nije cepaca i ima prijatan miris.





Sačuvana
Stranice: 1 ... 21 22 [23]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.052 sekundi sa 22 upita.