Rezidba vinove loze

[blue_moon]

Na visinu prve žice.

[Etanol]

Na visinu prve žice.

A koliko pupova ostavite i kada ih skidate dali u stanju mirovanja ili skidate mlaz na početku vegetacije ?


Hvala  

[blue_moon]

A koliko pupova ostavite..

Tri.

kada ih skidate dali u stanju mirovanja ili skidate mlaz na početku vegetacije

Najbolje bi bilo zimi.

[verbatim]

Kako sada ovo da orezem za Gijo jednogubo? Pod 1 odrezem skroz dole a pod broj 2 odrezem u visini prve zice?  Ili ovaj drugi lastar orezem kod broja 3 pa savijem uz prvu zicu?


IMG_0614 by predrag11, on Flickr

[blue_moon]

Jedan ukloniš skroz. Dva skratiš na visinu 3će žice, i zavežeš na drugu žicu.

[verbatim]

hvala

[Satir]

Pozdrav članovima!
Već se neko vrijeme pitam nešto oko vezanja v. loze nakon rezidbe. Vidio sam da ljudi šparone (lucnjeve , dugo rodno drvo) vežu uglavnom na 3 načina :
  1) tako da su vrh i baza u istoj visini a lucanj čini manje ili više pravilan luk
  2) tako da je šparon savijen najviše u 2. i 3. internodiju i privezan za donju žicu
  3) tako da je šparon paralelan s donjom žicom ( manje-više vodoravan)
Zanima me koja logika stoji iza kojeg načina ,koje su im prednosti i mane...čuo sam više teorija o tome npr. da je kod vodoravnog šparona ravnomjerna rodnost mladica (osobno vežem na način br. 2 i primijetio sam da su kod nekih sorti mladice na najvišem položaju nerodne). Uglavnom ,zanima me da li postoje pravi i krivi načini i što na to kaže struka?

[Satir]

Ja lično bih išla na to da u tvom slučaju dajem sve više šanse sortama poput Cabernet F.ili S.
Sorta koja bi menjala odredjeni procenat Hamburga,što kod Rose vina što kod crvenih.Zahtjevan je u smislu fizičkog rada kod rezidbe,ali otporan na većinu bolesti i niske temp,a daje vina vrhunskog kvaliteta!

LP!
Znate li možda da li je izdvojen klon m. hamburga koji rodi na kratkom rodnom drvu? Moj otac je imao merlot i hamburg 50/50 i svi čokoti hamburga osim jednoga su imali nerodne reznike i prvih 4-5 pupova na šparonu tako da smo nakon par godina počeli razmišljati kako smo mogli posaditi trsove na manji razmak te vezati šparone unakrsno (ah da,bio je dvostruki gijo) jer je sredina bila prazna ili (što bi bilo najbolje) da je sve merlot. Jedan jedini trs m. hamburga je rodio na reznicima i prvim pupovima šparona pa mi se nametnulo ovo pitanje...taj vinograd je sađen '82. pa se možda nešto i promijenilo od tada.

[Душан]

Pozdrav članovima!
Već se neko vrijeme pitam nešto oko vezanja v. loze nakon rezidbe. Vidio sam da ljudi šparone (lucnjeve , dugo rodno drvo) vežu uglavnom na 3 načina :
  1) tako da su vrh i baza u istoj visini a lucanj čini manje ili više pravilan luk
  2) tako da je šparon savijen najviše u 2. i 3. internodiju i privezan za donju žicu
  3) tako da je šparon paralelan s donjom žicom ( manje-više vodoravan)
Zanima me koja logika stoji iza kojeg načina ,koje su im prednosti i mane...čuo sam više teorija o tome npr. da je kod vodoravnog šparona ravnomjerna rodnost mladica (osobno vežem na način br. 2 i primijetio sam da su kod nekih sorti mladice na najvišem položaju nerodne). Uglavnom ,zanima me da li postoje pravi i krivi načini i što na to kaže struka?

Које сорте треба да вежеш?