Podizanje novog vinograda

[Grof von temnic]

evropska unija ima vina to jest grozdja u izobilju tako da idu cak dotle da  subvencionisu unistavanje vinograda, u pojedinim regionima postoji zabrana za podizanje novih zasada vinograda osim ako mozes da im objasnis da ces uspeti to svoje vino da plasiras na lokalnom nivou u obliznjim hotelima, rest. i sl.(Registrovani proizvodjaci koji moraju da prijave promenu kulture). Srbija ,hrvatska itd imaju nameru da udju u eu   to jest trude se svim silama , kao objasniti stav nasih vlada koje pokusavaju da subvencionisu vinogradarstvo i to posebno u zadnjih dve -tri godine iako znaju da je trenutno vino nerentabilno. i gde sebe vide ljudi poput ivana kada ulazu stotine hiljada evra u vinograd. da me ne shvati neko pogresno i ja imam nameru da svoje vocnjake obogatim jednim vinogradom i mogu vam reci da se divim ivanu na hrabrosti jer podici 300 hiljada evra kredita da bi usao u posao sa proizvodnjom vina nije mala stvar . meni budzet nije ni blizu toga tago tako da mi se vise svidja pecin proracun ivane nisi nista uradio lose i ja bih tako i sve je OK i to veliko  (kad bih imao tolko na gomili)
sta ce biti kada dodje eu  dali cemo i mi dobiti subvencije da te iste unistavamo?  dobro mi to radimo tako od uvek 

[Peđa]

Svaka zemlja, pre ulaska, u EU pravi "popis" svoje imovine, pa tako i Srbija. Prema vinogradarskom katastru (iz pitaj Boga koje godine), Srbija ima oko 70 000 hektara pod zasadom vinove loze. U praksi, to je oko 45 000. (pitanje je šta je i sa tim, koliko ima odgovarajućeg sortimenta, i kako se obrađuje).
Zbog toga Ministarstvo Polj. subvencioniše podizanje vinograda, a na proleće 2009. se pristupa izradi novog vinogradarskog katastra.
Sve u cilju ispunjenja kvote od 70 000 hektara.

[Grof von temnic]

to verovatno nece ispuniti i recimo ima 50 000 sta ce biti posle?  znaci li to da ce biti ogranicenja recimo zbog pritiska od EU. da ce nas kontigent uvek iznositi tih 50 000 na primer. i oni koji budu zeleli da sade vinograd imace ogranicenja , kao u nekim zemljama EU sada.

[Peđa]

Cilj je da se, do ulaska u EU, što više približimo toj kvoti. Posle zvaničnog ulaska, primenjivaće se Zakoni EU, a to znači, da ćemo rađati mečku, svaki put kad budemo želeli da nešto posadimo.
To je realnost.

[Mtake]

Hristos se rodi!
Pre svega zelim da pohvalim Vas forum koji je odlican.
Na prolece zelim da posadim u vocnjaku neko stono grozdje, tacnije interspecijes stone sorte (Moldova, Ljana), zanima koliki razmak moram ostaviti od reda voca (u pitanju su jabuke na srednje bujnoj podlozi), kao i koliki razmak izmedju redova. Posto mi nije ostalo puno prostora u vocnjaku zelim da ga sto bolje iskoristim pa me zanima koje je minimalno rastojanje izmedju redova, kao i taj razmak od reda jabuka. Sto se tice mehanizacije za grozdje ne bih koristo traktor, mozda samo motornu kopacicu i naravno motiku  . Nebi bilo lose ako neko ima ove sorte (Moldova, Ljana) da napise nesto o njima, ili da preporuci jos neke  . Iako sam vec dosadio sa pitanjima postavilju jos jedno, koliko orijentaciono moze da se dobije grozdja od tih 280-300 cokota i kakva je cena tog grozdja. Hvala.

[peca50]

 
Zaista se rodi!
Pored dosta poznatih i već afirmisanih, kao i tradicionalnih stonih sorata, u zadnje vreme se preporučuje za okućnice sadnja novih sorata stonog grožđa nazvanih interspecijes, a koje zahtevaju minimalnu, ili nikakvu zaštitu, jer se išlo na selekcionisanu otpornost tako da su proizvedene i za ovu namenu su mnogo pogodnije interspecijes stone sorte, koje su otporne ili bar tolerantne prema važnijim gljivičnim bolestima. U poslednjih nekoliko decenija u svetu je stvoren veliki broj ovakvih sorti različitih epoha sazrevanja i agrobioloških osobina. Neke od njih introdukovane su kod nas i ispituju se u kolekcionim i oglednim zasadima. Pojedine pokazuju odlične proizvodne rezultate i mogle bi uspešno da se gaje uz smanjenu upotrebu pesticida ili primenom bioloških preparata u zaštiti. Takve su, na primer, sorte Lasta, Ljana, Moldova, Strašenski, Muscat de st. Vallier

LASTA - prva jugoslovenska stona sorta otporna na plamenjaču. Stvorena je u Sremskim Karlovcima, a priznata 1991. godine. Sazreva približno u isto vreme kad i Muskat Hamburg (II epoha). Dobre je rodnosti, otporna na peronosporu i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na oidium. Grozd je srednje krupan, lepe strukture, rastresit, bobice su krupne, ujednačene po veličini, izdužene, belo-žute boje, hrskave konzistencije. Ukus je prijatan, blago muskatan. Zrelo grožđe može da se čuva na čokotu do prvih mrazeva pri čemu zadržava svežinu, a lep je ukras na pergoli ili čardakliji.

LJANA - novostvorena moldavska stona sorta ranog sazrevanja (početak septembra), srednje rodnosti. Otporna je na peronosporu, oidium i sivu trulež grožđa. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, krupne, izdužene, belo-žute bobice finog ukusa. Takođe može dugo da se čuva na čokotu bez promene kvaliteta grožđa.

MOLDOVA vrlo uspešna moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivične bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamno-plave bobice, debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Grožđe se dobro transportuje i dugo čuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili čardaklija. Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv peronospore, oidiuma i sive plesni grožđa, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama.

STRAŠENSKI - moldovska sorta velike bujnosti i velike rodnosti. Interesantna je zbog vrlo krupnih, atraktivnih grozdova i veoma krupnih crnih bobica. Pogodna je za čardaklije i pergole. Sazreva rano (početak septembra). Oporna je na peronosporu, a osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.

MUSCAT DE ST. VALLIER - jedan od najpoznatijih hibrida stonog tipa stvoren u Francuskoj. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, žute ovalne bobice srednje veličine, muskatnog ukusa. Na Fruškoj gori sazreva sredinom septembra. Velike je rodnosti, ali bobice neravnomerno sazrevaju, a zrele lako otpadaju. Otporna je na peronosporu, a srednje otporna na oidium i sivu plesan.

Pored opisanih postoje i druge, vrlo interesantne novostvorene stone sorte, kao što su: Terez, Peleškei muskat, Veirul 59.

Ove sorte mogu uspešno da se gaje sa jednim do dva tretiranja hemijskim sredstvima, a u suvim i toplim godinama i bez tretiranja. Primena bioloških preparata u gajenju ovih sorti našla bi svoje pravo opravdanje.

 izvor: deo preuzet od poljoprivreda info autorke prof. dr. Nade Korać, polj. fakultet Novi Sad


- nije mi jasno dali misliš da lozu sadiš između redova jabuka, ili pored postojećeg jabukara?

[Mtake]

- nije mi jasno dali misliš da lozu sadiš između redova jabuka, ili pored postojećeg jabukara?

Ne izmedju redova jabuka vec u preostalom delu vocnjaka tj. pored jabuka.

[Ivan.J.]

     Imao sam a i dalje imam u planu da zasadim 1ha pod vinogradom naredne godine na prolece, ali me ova kriza malo pokolebala, vec je smanjena plata i meni i zeni a i plasim se da necu moci pored trenutnog posla (koji za sada ne bih nikako zapostavljao) da obradjujem 1ha vinograda? Jedno od mojih pitanja bi bilo ako na primer sadnja jednog hektara kosta oko 17 hiljada evra, koliko bih dobio od drzave i da li su to bespovratna sredstva ili ti drzava da pare pa si ti u obavezi da to vratis kroz par godina?
     Parcela na kojoj planiram da zasadim vinograd nalazi se na oko 380m nadmorske visine, koje bi tu vinske sorte najbolje uspevale, u pitanju je okolina Nisa. Mozda je to malo veca nadmorska visina, pa o crnim sortama mozda ne bih mogao ni da razmisljam?

   
     E sad, imam pitanje i za jednu manju parcelu, koju cu 99% da zasadim. Ta parcela je okruzena vinogradima, ali onim malim od 2-5 ara, neki se obradjuju neki ne, to je deo u kome svi u selu imaju po neki mali vinograd, ja bih tu mogao od familije da ukrupnim malo posed pa da dobijem nekih 13-16 ari za neke svoje potrebe i za svoju "dusu". Prvo bih trebao da iskrcim postojece cokote. Da li moram posle da cekam 2-3 godine da se zemlja "odmori" pa da tek onda sadim kvalitetan zasad? Kolika je tu opasnost od bolesti, tj. da iz nekog susednog manjeg vinograda koji se ne obradjuje predje bolest i zarazi moj vinograd? S obzirom da bi se kasnije taj vinograd vise obradjivao rucno, odnosno motokultivatorom koje bi rastojanje moglo da bude izmedju cokota i redova a da ne izgubim na kvalitetu grozdja? I ponovo pitanje na koje vinske sorte mogu da se oslonim, nadmorska visina je i ovde oko 370-380m. Licno bih voleo vise da proizvodim crno vino ali ne po svaku cenu, pre svega bih hteo da imam prvu klasu grozdja, da moze lepo da sazri... Covek iz ministarstva (za vnogradarstvo) u Nisu mi je preporucio crni burgundac i poneki cokot game (kao bojadiser), pricali smo vise informativno, a bele vinske sorte nismo pominjali.

    Sta ciniti? 

[Don Julijan]

Koliko novaca treba za zasad 1 ha vinograda pocev od pocetka i sa celokupnom procedurom? Koja firma to radi po sistemu kljuc u ruke? Koliko kosta odrzavanje 1ha vinograda godisnje? Koji su to troskovi? Koliko se moze dobiti grozdja druge, trece godine...? Moze li neko da napravi tu ekonomsku analizu? 

Što se tiče sadnje, može "besplatno" preko Bojoni-ja (ako si poljoprivredni osiguranik) koji daje sertifikovane kalemove a ministarstvo ove godine plaća čini mi se 200 din. po sadnici. Znači ti napraviš ugovor sa Bojoni-jem, oni ti posade vinograd, s tim što je tvoja obaveza da adekvatno pripremiš zemljište. Kad dobiješ pare od ministarstva isplatiš Bojoni-ju njegov deo i još ti ostane nešto za stubove, žicu...

[Peđa]

Ivane, pošto je sve to, o čemu pričaš, u okolini Niša, najbolje će biti da te posavetuju lokalni stručnjaci.
Obrati se Centru za vinogradarstvo u Nišu. Mladi su, dobri stručnjaci i hoće da pomognu.

Tel:   018 / 541 - 128
Mail:  centarvv@bankerinter.net

[Ivan.J.]

Pedja, razgovarao sam sa covekom iz Centra za vinogradarstvo i vinarstvo pre mesec dana, i on mi je reko da nije strasno to sto je nadmorska visina 380 metara, ali bih mozda bilo dobro da izbegnem sorte poput vranca, cabernea jer one kasnije stizu pa moze se desiti da ne dostignu punu zrelost ako jesen bude hladnija.
On mi je i preporucio crni burgundac, jer sam ja pre svega bio zainteresovan za obojene sorte. Mene plasi da "zagazim" sa hektarom, ne zbog posla i obaveza koje trazi vinograd, vec iz straha ako se promasi "teroir" ako se promasi sortiment... U tom kraju ja bih bio prvi koji je zasadio toliki vinograd.
A jel postoji neka mogucnost da se dovede neki bolji enolog, da osmotri teren, "omirise" zemlju, okolinu, naravno ja pre toga bih uradio analizu zemljista, pa da iznese svoj sud vredi li tu nesto saditi i sta?

[Don Julijan]

[Peđa]

Ivane, Vesna-direktorka Centra i (mislim da se zove) Dejan, su zaista dobri stručnjaci. Diplomirali su vinogradarstvo na Polj. fakultetu u Zemunu, u stalnom su kontaktu sa svojom katedrom i rade dosta vinogradarskih projekata za Ministarstvo poljoprivrede. Na proleće će voditi projekat vinogradarskog katastra na nivou Srbije.
Zaista mislim da su vrlo kompetentni, naročito za niški region.
Pokušaj da ih ponovo kontaktiraš, da odeš lično i da im sve detaljno objasniš. Pozovi se na mene. Peđa iz Vršca, menadžer projekta "Gudurički vinogradi".  Ili, ako želiš, mogu ja da ih nazovem, i da te najavim na razgovor.

[Ivan.J.]

Pedja, puno hvala, imena koja si naveo nisam kontaktirao, ja sam razgovarao sa Milosom Risticem, ali kontaktiracu i ove ljude, u svakom slucaju jos jednom puno hvala!!!

[Peđa]

Nema ne čemu Ivane, ovde smo da jedni drugima pomognemo koliko možemo. 
I Miloš je sasvim ok, slobodno ga kontaktiraj opet.