U vinarstvu se hrana za kvasce nikada ne dodaje nakon što je šećer pao na 40-48°Oe jer odmicanjem fermentacije kvasac više nije u stanju tu hranu transportovati u svoju čeliju zbog zaštite od toksičnog djelovanja etanola. Hrana bi ostala neiskorištena za kvasac ali ne i za druge mikroorganizme nakon njega.
Trgovci i mešetari poput Enovitisa na žalost često nabadaju i lupetaju miješajući pojmove i postupke za rakiju i vino.
Kod pravljenja rakije se hrana dodaje isključivo u startu zbog smanjenja ukupnih viših alkohola, uticaja na njihovu pojedinačnu koncentraciju i uticaja na međusobnu proporciju.
Izoamilni alkoholi su tipičan predstavnik negativnih aromatskih uticaja kod destilata, koji ne zavise samo od njegove koncentracije nego i od proporcije drugih viših alkohola i sl.
Kljuk od voća sadrži dvostruko pa i višestruko više hrane nego što je to kvascima potrebno pa sa tog aspekta dodavanje hrane uopšte nije potrebno. Potrebno je dakle zbog smanjenja viših alkohola i istovremenog stvaranja njihovih estera koji imaju jako pozitivan aromatski uticaj. Viši alkoholi se u najvećoj mjeri stvaraju u prvih 50 sati, eventualno i do 70 sati fermentacije, pa svaka preporuka za dodavanje hrane u voćni kljuk namijenjen destilaciji nakon tog vremena samo govori o tome ko je taj neko ko ulazi u priču o kojoj ne zna ama baš ništa.
Kada se preradi 2/3 šećera u kljuku i kada se doda druga polovina hrane za kvasce može se prestati sa hlađenjem i pustiti da fermentacija spontano dođe do kraja.
Nakon 72 sati trajanja fermentacije voćnog kljuka treba se pustiti temperatura na neka 22°C, kako bi se omogućilo stvaranje više etilnih estera i ništa manje bitnog smanjenja nastanka acetaldehida. Na nižim temperaturama će se stvoriti više nižih estera i više acetaldehida što je manje aromatski poželjno za rakiju.
Tokom prve polovine fermentacije poželjno je svakodnevno provetravanje kljuka. Ovo se radi da bi se povećao sadržaj kiseonika u kljuku jer kvasci troše kiseonik pa ga u određenoj meri treba dodati da bi se ponovo uspostavila ravnoteža gasova."
Kiseonik se uopšte ne dodaje u voćni kljuk jer ga u njemu ima itekako dovoljno za razmnožavanje kvasaca. Unesen je mljevenjem voća, pasiranjem, prepumpavanjem ili usipanjem u posudu za vrenje, pa i miješanjem enoloških preparata. Potrebno je samo što prije dodati kvasac kako bi između ostalog uzeo kiseonik iz kljuka pri razmnožavanju, i tako što prije ograničio rad drugih mikroorganizama kojima je on neophodan. Isto tako nadjačao i spriječio rad ostalih mikroorganizama pa i umanjila aktivnost drugih rodova kvasaca, i time izbjegli negativni uticaji. Zbog kojih se uostalom i dodaju selekcionirani kvasci.
