18. Jul 2024, 17:16:38 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 17 18 [19] 20 21 ... 23   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kvasci, enzimi,... za voćni kom  (Pročitano 260050 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 1.246

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #270 Poslato: 07. April 2020, 08:20:00 »

Citat
Kako da ja experimentisem? Ako zamisljena kombinacija ne da rezultate ode sezona u destilaciju. I to losu.

Taj scenario se ne može desiti u ovom slučaju.Daleko gori scenario je jednoličnost u vinima na nekom podneblju.
Postoji i sam znaš deo u proizvodnji u kojem ne možeš da se "opružiš",ovdje već možeš.
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 1.246

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #271 Poslato: 07. April 2020, 13:05:55 »

ibrik,ja sam prošle godine na ugni blancu radila sa četiri soja kvasca.
D254,QA23,228 i 1118.Nisam imala dovoljnu količinu da vidim šta bih pojedinačno dobila u destilaciji samo u vinu.Od analiza mogla sam uraditi samo osnovne parametre i tu gotovo da nije bilo razlike ako kažem da je toliko mala da je zanemarljiva.
Vino je bilo izuzetno neutralno,i sasvim diskretno su se mogle osetiti na mirisu arome zelenih jabuka i citrusa.Iz ove perspektive mogu reći da mi je QA23 dao više izražajnosti na mirisu u odnosu na ostale.
Tek destilacijom i to na njenom samom početku kreće eksplozija mirisa od citrusa,egzotičnog voća da nisam mogla da vjerujem da je to ono isto vino.Hoću da ti kažem da sam sigurna da će te rizling u destilatu sigurno iznenaditi.Sa FC9 nećeš pogriješiti iako ja s njim nemam iskustva pored upornosti da ga prošle godine nabavim.
Postaviću ti kad ugrabim vremena jedan članak gdje su imali mogućnost da analitički isprate fermentaciju više kvasaca pai FC9 u destilaciji baš na konjaku.I sam ćeš videti da su nijanse posredi.

S druge strane,imala sam kasnije količinu koja jeste bila veća ali ne i sudove u kojima bih odvojila za posebnu fermentaciju.Tu mi se izbor sveo samo na jedan kvasac i odabrala sam QA23.
Razlika između prvog i drugog slučaja jeste što sam osim kombinacije više kvasaca imala prostor da destilišem vino odmah nakon fermentacije na finom talogu i tu razliku pripisujem i punijem tijelu kao i bogatijoj aromatici.
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
ibrik
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Lokacija: Jagodina
Poruke: 340

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #272 Poslato: 08. April 2020, 09:04:53 »

Citat
Postaviću ti kad ugrabim vremena jedan članak
Steta je sto nema onog emotikona sto se naklanja, zasluzila si. Podseticu te ja i za taj clanak, ne brini  Cheesy
Imam mogucnosti da nabavim nesto materijala iz inostranstva: Svajcarska, Italija, Austrija... Zato i ne razmisljam o mogucnosti da ostanem bez izabranog kvasca ili nekog drugog potrebnog aditiva. Sada su moja razmisljanja da podelim kolicinu, mislim da ce biti potrebno preko 2 tone grozdja, nisam racunao, i da uradim sa dva kvasca pa zatim da kupaziram dobijene destilate. Nisam bio siguran, ali mi na osnovu vasih postova izgleda da bi to bio ispravan postupak. Vidim da se ti slazes da bi FC9 bio odlican izbor za jedan, a drugi izabrati izmedju QA23 i D254.
Sačuvana

Vinum bonum, pax in domum
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 1.246

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #273 Poslato: 08. April 2020, 12:32:06 »

Članak je na francuskom pa nisam htjela samo da ga postavim bez dodatnog prevoda.
Zahvaljujući jamsiju ovaj dio sa prevodom sam riješila gdje je on usputno dobio inspiraciju za pitanja kad poseti regiju konjak. Smiley (vidiš što se koristi više sojeva  Grin)

Postaviću neku suštinu vezanu za samu fermentaciju o čemu i govorimo.Napisaću i više ako te nešto dodatno zanima.
Ovdje je korišćeno 15 sojeva kvasaca kako vidiš u tabeli.To su sojevi koje je institut za konjak izolovao u saradnji sa nekim proizvođačima poput lallemanda,Martin Vialatte,institut za šampanjac itd.
Od kvasaca meni su poznati samo FC9 i D254.U tabeli je navedena fermentacija sa njenom dinamikom i produktima u toku fermentacije bitnim za samu destilaciju.
Pojedinačno su navedeni od soja do soja: startnost kvasca i brzina fermentacije sa naglaskom na stvaranje acet aldehida,viših alkohola,isparljivih kiselina,sumpornih jedinjenja i primjedbom na kraju koja uključuje specifičnosti  soja  kod profila koji može biti neutralan ili sintezi  jedinjenja nosioca aromatike (acetali viših alkohola,estri viših masnih kiselina,..)Sojevi odreda imaju uglavnom startnu fermentaciju,smanjenu produkciju etilacetata (ovjde je courvoiser eliminisao u izboru soj SM102 iz razloga što je njegova produkcija nešto povišenija),smanjenu produkciju sumpornih jedinjenja.
Na sledećej stranici po preporukama vodećih proizvođača konjaka može se izvesti zaključak da je generalna preporuka korišćenje najmanje 2 do 3 razlilčita soja u podrumu.Plastično opisano to je kao timski rad gdje svaki pojedinac daje svoj doprinos konačnom zadatku pružajući maksimum u onome u čemu je talentovan .To možeš vidjeti i na ovom slikovitom prikazu gde su po koncetracijama navedeni viši alkoholi,fenil-2-etanol,estri viših masnih kiselina.
Takođe sve analize na kraju su nemoćne i nepotpune naspram ljudskog čula što se može primjetiti kod neizostavnih degustacija što u toku fermentacije što kod pojedinačnih destilacija.Tek degustacijom i njenim vježbanjem dobija se kompletna slika.
Iako insistiraju na kvascima izolovanim od strane BNIC-a daju šansu i drugim kvascima ogledno u poređenju sa referentnim sojevima.Stavljen je i naglasak na pravilnu aklimatizaciju i ishranu kvasca u toku fermentacije.
Drugi deo se odnosi na značaj malolaktičke fermentacije sa pitanjem da ili ne,u kakvim okolnostima što zavisi i od same berbe (ukupnog sadržaja kiselina) kao i čuvanju vina do destilacije.Ovdje se posmatra i kompetentnost kvasca sa određenim ML bakterijama kad sa ona odvija dirigovano.
Možeš primjetiti da su uglavnom saccharomyces cerevisiae ali ima i nekoliko sojeva bayanusa.
U tvom slučaju kad se već dvoumiš oko izbora svedenog na dvojicu ja bih se u nekoj dosadašnjoj praksi odlučila na kombinaciju bayanusa (QA23) sa FC9 s tim da razmisli da li bi mogao imati prostora da uključiš i D254.Što se tiče količine ja sam izvukla gotovo samotok gde sam imala svega  40%šire od ukupne količine što opet zavisi i od sorte i udjela pokožice.

Pored članka postaviću i tehnički list FC9.
https://docdro.id/HHVBnQl
https://docdro.id/fwYsHU3
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
ibrik
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Lokacija: Jagodina
Poruke: 340

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #274 Poslato: 08. April 2020, 15:36:53 »

Hvala!  Thumb
Trebace mi vremena da procitam i svarim sve ovo. Za sada vidim da je D254 veoma pozeljan kvasac u fermentaciji vina za detilaciju, pa cu svakako da nadjem prostora i za njega. A kako ti predvidjas da cu imati 40% trebace mi 3 tone grozdja da preradim pa eto, tri kvasca po tonu... Valjda ce to biti dobro.
Sačuvana

Vinum bonum, pax in domum
jamsy69
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 54
Lokacija: Ripanj
Poruke: 73

Увенуће шљива ранка, падај кишо без престанка

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #275 Poslato: 08. April 2020, 20:52:21 »

Članak je na francuskom pa nisam htjela samo da ga postavim bez dodatnog prevoda.
Zahvaljujući jamsiju ovaj dio sa prevodom sam riješila gdje je on usputno dobio inspiraciju za pitanja kad poseti regiju konjak. Smiley
Vrlo zanimljivo gradivo, vredno malo vremena i truda Smiley
Sačuvana

"Rakija ti je, ako počem nijesi znao da ti kažem, jedno najpoštenije, najčistije i Bogom milosnim najblagoslovenije piće!"
Petar Kočić - Rakijo, majko, Srpski Književni Glasnik 1904 godina
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.728

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #276 Poslato: 13. April 2020, 20:09:56 »

Započeste vi dosta toga pa očito da bi se ovdje moralo ponešto reći i o malolaktičkoj fermentaciji (MLF) kod vina, voćnog vina ili kljuka namijenjenog za destilaciju, proizvodnju rakije. Onoj koja u pravilu teče nakon alkoholne fermentacije i u kojoj se dešava pretvaranje jabučne kiseline u mliječnu.  Dešava se radom bakterija mliječne kiseline. Promjena koja je poželjno kod stolnih, posebno crnih vina kao mjera koja smanjuje kiselost takvih vina. Vino dobiva zaokruženiji i potpuniji okus pretvaranjem „oštre“ jabučne kiseline u mekšu mliječnu kiselinu. Ne zadržava se proces samo na smanjenju jabučne kiseline nego se dešava promjena i u aromatskom kompleksu vina ili fermentisanog materijala.

Kod fermentisanog materijala za destilaciju je ta promjena generalno nepoželjna. U uzorcima destilata gdje je došlo do malolaktičke fermentacije dolazi do gubitka aroma voćnosti, gubitka na ukupnom aromatskom intenzitetu, kao i pojave tipične mane oksidacije, na okusu. Preporuka je destilacija odmah nakon obavljene fermentacije, a ako to nije moguće onda skladištenje na temperaturama oko 10 stepeni kako bi se umanjili izgledi za rad bakterija, i izbjegla degradacija ili kvarenje fermentisanog materijala. Na drugoj strani kako bi se očuvala pH jer je poznato da bolji pH fermentisanog materijala u destilaciji doprinosi većem nastajanju aromatskih jedinjenja. Prvenstveno onih esterskog i terpenskog profila. Dakle voćnih i cvjetnih aroma.  

MLF bi najviše uticao na smanjenje koncentracije veoma važnih estera koji posjeduju izražena aromatska svojstva, poput izoamil acetata, heksil acetata, feniletil acetata, i enantnih estera poput etil kaproata, etil kaprilata, etil kaprata i etil laurata. Uz ovo smanjenje istovremeno i neželjeni porast etil acetata, etil laktata, dietil sukcinata, i sirćetne kiseline, kod sadržaja osnovnog vina za destilaciju.

Još gora situacija po kvalitet rakije od ove bi bila kada bi se alkoholna i malolaktička fermentacija preklapale. Preuranjeni rast bakterija u prisutnosti nefermentiranih šećera mogao bi još izraženije narušiti kvalitet rakije zbog stvaranja neželjenih aromatskih jedinjenja u još većoj mjeri. Naročito onih štetnih poput sirćetne kiseline, aromatski izrazito neugodnog akroleina koji nastaje bakterijskom degradacijom glicerola, biogenih amina, etilkarbamata iz uree i sl. Zbog toga je zastoj alkoholne fermentacije nešto što se ni po koju cijenu ne smije dogoditi. Čak je i njena jako usporena dinamika nešto što predstavlja veliku opasnost za konačni kvalitet rakije.

Time upotreba selekcioniranih kvasaca, kao biološkog mehanizma u pokušaju savršene kontrole alkoholne fermentacije, postaje presudni faktor uticaja. Čak i okorjeli tradicionalisti poput onih u regiji konjaka već više od 30-tak godina masovno odustaju od spontane fermentacije i okreću se onom što dokazano daje bolji kvalitet rakije. Priča o fermentaciji vina i priča o fermentaciji onog što je namijenjeno destilaciji pored velikih sličnosti ima i niz velikih i značajnih razlika. Ono što ne mora biti loše ili vidljivo kod vina, itekako postaje vidljivo i značajno kod rakije. Destilacija je postupak kojim se ne koncentriše  samo alkohol nego i sva i druga isparljiva aromatska jedinjenja. Kako ona u poželjnim tako i ona u nepoželjnim koncentracijama. U prosjeku to koncentrisanje znači uvećanje koncentracije hemijskih jedinjenja u rakiji od 5 do 10 puta. U odnosu na vino ili voćni kljuk. Zato se kod pravljenja rakije fermentacija provodi provjereno dobrim kvascima jer se tako neupitno dobiva njen najbolji kvalitet. Provodi se kvascima određenih karakteristika. Onim koji su u stanju zadovoljiti sve potrebe za proporcijama aromatskih jedinjenja, od bitnog i presudnog uticaja kod destilata, rakije. Naročito još paralelnom upotrebom par ili više sojeva u različitim posudama za vrenje kako bi se dobilo na kompleksnosti arome. I naročito još upotrebom kvasaca koji podnose tretman bez prethodne pripreme, rehidracije, pa se mogu dodavati grožđu ili ostalom voću u trenutku berbe. Nanošenjem direktno po voću u gajbicama, ili već kod transporta, ili prije muljanja pasiranja, čime se dodatno ograničava uticaj drugih mikroorganizama poput bakterija u nedostatku mogućnosti njihovog ograničavanja sumporenjem.  Takvi su na primjer već spominjani FC9, 7013 i SM102.

Postoje i situacije u kojima bi se vođena-kontrolisana MLF mogla i preporučiti. Situacije u kojima bi trebalo smanjiti izraženije prisutan viši nivo acetaldehida koji eventualno može biti proizveden u prevelikoj količini. Nerijetko se tako nešto dešava kod tradicionalnog postupka pravljenja rakije od jabučnog vina, kalvadosa.
Kao i zbog činjenice da MLF provedena na vrijeme i na pravi način povećava stabilnost vina dok se nekoliko mjeseci čeka na destilaciju. U pitanju je razlika između vođene i spontane MLF, nakon alkoholne fermentacije. Vino time postaje mikrobiološki stabilnije i lakše će podnijeti  takvo predugo čekanje.

To su normalno izuzetci od pravila kod kojih je potpuno jasan razlog za preporuku u konkretnoj i nimalo dobroj situaciji. Situaciji u kojoj se spašava djelimično propala stvar od još većeg propadanja, ali  kako sada nakon ovakve spoznaje provariti i drugačija, suprotna pisanja kojih normalno uvijek bude. Provariti neku napisanu kratku preporuku nastalu na lokalnoj balkanskoj sceni gdje se od strogo naznačenog izuzetka u specifičnim lošim situacijama stvara pravilo. Preporuke kojima se neargumentovano veliča, i bez ikakve ograde upućuje na spontanu fermentaciju bez dodavanja selekcioniranih kvasaca, ili daje preporuka za obavezno provođenje malolaktičke fermentacije. Naročito još i njeno odvijanje uporedo sa alkoholnom. Ili preporuka za hvatanje dijela patoke i njeno uvođenje u rakiju. Sve to pod formom povećane koncentracije etil laktata i ko zna čega još. U posljednjih par godina ne manjka ni takvih pokušaja pa čak i od novijih aktera koji traže svoje mjesto pod rakijskim nebom pa moram i o tome.  

Eve jedan takav tipičan primjer.
 

Ovaj put neću ja ništa pričati. Pustit ću neka o tome krajnje argumentovano pričaju najveći autoriteti iz svijeta konjaka i voćnih rakija uopšte. Priča je normalno izvučena u vidu citata, zaključaka, iz njihovih mnogobrojnih stručnih radova nakon obavljenih detaljnih hemijskih analiza i senzornih ocjenjivanja. Sve redom su citati pa da ih ne označavam pojedinačno.

Provođenjem MLF najviše su pogođeni esteri koji posjeduju izražena aromatska svojstva poput izoamil acetata, heksil acetata, feniletil acetata, etil kaproata, etil kaprilata, etil kaprata i etil laurata. Obično se istodobno opaža neželjeni porast etil acetata, etil laktata, dietil sukcinata, i sirćetne kiseline, kod sadržaja vina za destilaciju.
Cantagrel, Chemical composition and analysis of Cognac, in Encyclopedia of Food Science and Nutrition. Moram samo napomenuti kako je ovo jedno od najvećih imena u svijetu konjaka.

Smatra se da etil laktat stabilizira aromu destilata i omekšava oštre karakteristike na okusu, kad je prisutan u niskim koncentracijama. Mliječne bakterije povećavaju njegovu koncentraciju i negativno utiču na organoleptičku kvalitetu destilata (Versini, 1993).

Etil laktat se inače povezuje sa posljednjom, patočnom frakcijom destilata. Formira se  uglavnom kad je vino skladišteno na duže vrijeme, a izloženo je malolaktičkoj fermentaciji, što se smatra vinom kod kojeg su pokrenuti procesi kvarenja (Steger i Lambrechts 2000).

Njegova koncentracija u destilata varira, od nižih koncentracija od 154 mg/L što se smatra poželjnim koncentracijama, do onih povišenih pa i iznad 455 mg/L, što će krajnje negativno uticati na miris i okus destilata (Cantagrel et al. 1992).

Istraživanja provedena od strane Cantagrel (1988) pokazuju da postoje određene granice kojim to jedinjenje može biti zastupljeno u destilata prije nego što će se smatrati manom. Među ostalim tu je porast etil laktata, zbog rada bakterija i Botrytis cinerea (Cantagrel 1988). Zaraženo vino će uticati na destilat kroz gubitak aroma voćnosti i dati mu tipične mane oksidacije na okusu.

Među isparljivim esterima etil laktat, prisutan u niskim koncentracijama, doprinosi uravnoteženosti okusa i mekoći tijela destilata (Apostolopoulou i sur., 2005).

Esteri su odgovorni za voćne arome koje se nalaze u vinu i alkoholnim pićima (Nykänen, 1986.)
U uzorcima destilata gdje je došlo do malolaktičke fermentacije došlo je do gubitka "voćnosti" i intenziteta arome.

Također je utvrđeno da su veće količine etil laktata povezane s lošijim kvalitetom vina namijenjenim za destilaciju. PH vrijednosti takvih vina sa senzorskim rezultatom 1 bila su veća (Tablica 4.1) u usporedbi s osnovnim uzorcima vina koja su postigli senzorski rezultat 5. Vina s višom pH vrijednošću imaju povišeni nivo etil laktata kao i višu pH koja potiče rast bakterija mliječne kiseline ( Plessis et al., 2002).

Zbog negativnog utjecaja MLF na kvalitetu vina za destilaciju, vinari bi trebali kontrolirati rast LAB-a skladištenjem vina za destilaciju na niskim temperaturama (10°C) nakon završetka fermentacije ili dodavanjem lizocima u početku ili nakon alkoholne fermentacije. (Plessis, Dicks , Pretorius)

U uzorcima gdje se desio MLF došlo je do gubitka voćnosti i intenziteta arome.
U razdoblju između fermentacije i destilacije, koja može trajati i do 5 mjeseci, dolazi do nekoliko kemijskih reakcija i mijenja se sastav vina. Treba voditi računa da ovo razdoblje bude što kraće. Destilaciju treba provoditi odmah nakon završetka fermentacije. Količina viših alkohola ne zavisi od vremena koje protekne nakon završetka alkoholne fermentacije, za razliku od esterskog sadržaja koji se može značajno smanjiti. Najvažnije smanjenje je kod estera koji posjeduju poželjna aromatska svojstva kao što su isoamil acetat, heksil acetat, feniletil acetat, etil kaproat, etil kaprilat, etil kaprati i etil laurat. Neželjeno povećanje etil acetata, etil laktata, dietil sukcinata, i sirćetne kiseline u sadržaju vina za destilaciju se dešava istovremeno.

Povećana koncentracija etil laktata i dietil sukcinata dovodi do smanjenja voćnih aroma rakije (Christoph i Bauer-Christoph, 2007). Prisutnost ovih jedinjenja u destilatima u visokim koncentracijama ukazuje na moguće kvarenje fermentirane komine, u periodu od završetka alkoholne fermentacije do destilacije (López-Vázquez i sur., 2010) Iz dobivenih rezultata može se vidjeti da je etil laktat u većim koncentracijama u svim frakcija zastupljen kod destilata od spontano fermentiranih komina, što je rezultat bakterijske aktivnosti tokom fermentacije. Kod destilata dirigiranih fermentiranih komina ovo jedinjenje je detektirano u znatno manjoj koncentraciji, jer je zbog dodavanja selekcioniranog kvasca bakterijska aktivnost svedena na minimum. Izdvajanje etil laktata s prvim tokom destilata zabilježili su Apostilopoulou i sur. 2005. Poželjno je da se etil laktat izdvoji iz srednje, najkvalitetnije frakcije destilata, zbog negativnog utjecaja na aromu rakije, te da se njegova koncentracija u voćnim rakijama ograniči

Uz etil acetat, u visokim koncentracijama se pojavljuje i etil laktat, kako Louw i Lambrechts (2012) navode u svom istraživanju. Dok je etil acetat uglavnom prisutan u prvoj frakciji, etil laktat najviše destilira u zadnjoj, patoci. Etil laktat pripada grupi nepoželjnih jedinjenja u destilatu, a povećane koncentracije se mogu javiti ako je vino prošlo malolaktičnu fermentaciju. Prag osjetljivosti iznosi 250 mg/L, i zaslužan je za neugodan miris na užegli maslac. No, u koncentracijama do 154 mg/L može biti poželjan, jer umanjuje snažan karakter nekih drugih isparljivih jedinjenja od mogućeg negativnog uticaja.
Prema Léauté-u (1990) koncentracije etil laktata se kreću od 27,1 do 73,6 mg/L. Uz etil laktat se često javlja i dietil sukcinat, koji se također smatra štetnim aromatskim jedinjenjem i uklanja se iz destilata, odvajanjem zadnje frakcije.

Uz navedena jedinjenja, plinskom kromatografijom je utvrđena i koncentracija etil laktata. U koncentracijama do 220 mg/L a.a. može biti poželjan, jer umanjuje negativne arome određenih drugih isparljivih jedinjenja. U istraživanju Léauté-a (1990) koncentracije etil laktata ,destilata proizvedenih na alambic-u, dostigle su znatno niže koncentracije od granice nepoželjnih, od 69,25 do 184 mg/L a.a.. Kod 'Kraljevine' analize su pokazale srednju koncentraciju od 180,05 mg/L a.a., ali analize 'Ranfola' u oba ponavljanja su pokazale razmjerno visoke koncentracije, čija srednja vrijednost iznosi od 291,80 mg/L a.a., što je iznad praga poželjne koncentracije i može predstavljati problem u čistoći arome. S obzirom da su navedene sorte uzgajane, prerađene i destilirane u potpuno jednakim uvjetima, razvoj veće koncentracije etil laktata mogu biti uzrokovane radom mliječnih bakterija.

Tu je i druga preporuka, ovaj put iz Pule.


U prevodu: „Druga destilacija, Redestilacija sirove meke rakije
razdvajanje treće frakcije (patoke):
Vrijeme destilacije: min 4 h, dodavanje vode: 10-15%, temperatura destilata koji izlazi iz hladnjaka: 10-12˚C
Napomena: Proizvođači sa dugogodišnjim iskustvom dopuštaju malim količinama frakcije patoke da uđu u srednju frakciju srce destilata, zbog prisutnosti etil laktata i enantnih estera.“

Preporuka koja pored predimenzionaranog akcenta na koncentraciji eti laktata u priču uvodi i neka druga jedinjenja. Da apsurd bude veći ta jedinjenja uopšte ne postoje u kontekstu te priče. Enantni esteri u većim koncentracija nisu prisutni u patoci nego u prvencu.  
P.S. Ne mogu sebi dozvoliti luksuz da ne precrtam loše preporuke ako ih već neću ovdje komentarisati.

CITAT vezan za preporuku u napomeni: „U istraživanjima od Cantagrel-a o načinu prelaska aromatskih jedinjenja u destilat po frakcijama tokom destilacije, etil kaprilat i etil kaprat su klasificirani kao tip 8 jedinjenja, dok su u ovom istraživanju smatrani tipom 1. Međutim, tip 1 i tip 8 imaju slične profile, i ta se izmjena može objasniti malim promjenama u postupku destilacije.
U prošlosti (negdje do 90-tih godina) se talog kvasca, koji u većoj mjeri sadrži etil kaprilat i etil kaprat, ubacivao u kazan neposredno nakon završetka destilacije srca, dok se ovaj talog danas više ne unosi u kazan krajem druge destilacije nego se pomiješan sa vinom unosi u kazan za prvu destilaciju.“ Douady, Puentes, Awad, Decloux (2019) Université Paris, France.

Nastavak u slijedećoj poruci.  Smiley
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.728

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #277 Poslato: 13. April 2020, 20:31:06 »

Za lakše razumijevanje nešto poput definicije enantnih estera.


Evo ih ovdje obilježenih crveno...  


... i prikazani na dijagramima 1 i 8.


Dakle prazna i neutemeljena priča učenika resavske škole jer ovdje enantnih estera naprosto nema u povećanim koncentracijama pa ne mogu ni dati doprinos kojim bi se opravdavalo uvođenje dijela patoke u rakiju.



Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
chadjo
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 29

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #278 Poslato: 13. Jul 2020, 09:46:10 »

Pozdrav Svima,

da li mozda neko ima informaciju gde moze da se kupi kvasac Uvaferm CM, jer sam zvao sve oglase, enovitis i ostale, ali ga niko nema na stanju. U slucaju da ga ne pronadjem, koji biste mi kvasac preporucili kao alternativu iz Vaseg iskustva za sljivu, a nakon toga i krusku Viljamovku?

hvala unapred ...
Sačuvana
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 1.246

OS:
Linux
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #279 Poslato: 13. Jul 2020, 23:00:05 »

Jel zaista teško učiniti i mali napor pa vratiti stranicu unazad? I bistrica i ja smo pisali o tome. Na temi gde, kako nabaviti sam još pride servirala nešto što se može naći sa par klikova na guglu.

Nismo u kafani.
-Šta piješ?
-Uobičajeno.

Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
divlji pecarosh
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Smederevo
Poruke: 65

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #280 Poslato: 16. Jul 2020, 22:48:31 »

Pozdrav!
Mucim se da nadjem kvalitetan enzim(koji nije maceracioni)
 U Srbiji je slaba ponuda...
Radicu sljivu, cacansku lepoticu i grozdje muskat hamburg i smederevku. Pravim sljivovu prepecenicu i lozovacu...
http://www.caporale.rs/vinoferm-basic-bayanus/
http://www.caporale.rs/vinoferm-cerevisiae/
Sta kazete za kombinaciju ova dva kvasca?
Da li ovaj enzim valja za sljivu i grozdje koje ce se destilisati...
http://www.caporale.rs/essezym-color/
Sto se tice tehnologije sljiva se pasira, odvajaju se kostice, grozdje se mulja i odvajaju se peteljke, burad su od 250 litara, fermentacija ce se vrsiti u podrumu, sljiva dolazi u gajbama(potrudicu se da je prethodno rashladim...) kazan je nov i ima mešač koji non stop meša... ako sam nedovoljno objasnio tehnologiju vi recite...
Imam jos jednu nedoumicu, da li pri ostavljanju sljive u bure za fermentaciju, treba staviti i 10gr vinobrana...?
Unapred zahvalan na odgovoru
Sačuvana
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 1.246

OS:
Linux
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #281 Poslato: 16. Jul 2020, 22:56:51 »

Moram ići na njihovu stranicu, jer nisam koristila caporale što se tiče kvasaca. Koliko znam oni i nisu nešto ozbiljni proizvođači u tom reonu, više su se bazirali na gumi arabiku.
Citat
Imam jos jednu nedoumicu, da li pri ostavljanju sljive u bure za fermentaciju, treba staviti i 10gr vinobrana...?
Otkud ti takva ideja? Nikako vinobran u materijal za destilaciju.
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 1.246

OS:
Linux
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #282 Poslato: 17. Jul 2020, 09:12:58 »

Da ne ostanem dužna za caporale.
Sva enološka sredstva koja plasiraju su od proizvođača essedielle.
Njihova primarna proizvodnja se zasniva na aditivima, posebno gumi arabic kako sam gore napisala. Tu kvasci koji zahtevaju daleko više od usputnih proizvoda i ne bude u meni interesovanje za ozbiljnije razmatranje.

Podaci su im šturi i krajnje neozbiljni o stranici caporale da i ne govorim. Šta reći kad pri pomoći za izbor ide neozbiljna rečenica vina koja dobijaju nagrade.  Grin

Jedino što su im cijene niže. Ali, za fermentaciju i njenog glavnog aktera to ne bi trebalo biti kriterij.

Eto. Sumnjam da ne možeš naći ozbiljnijeg proizvođača kvasaca na našem tržištu.
Izbor je tvoj.
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
divlji pecarosh
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Smederevo
Poruke: 65

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #283 Poslato: 17. Jul 2020, 10:55:08 »

Hvala na trudu...
Kao sto sam napisao, problem je kvalitetan enzim... pa vec ako njihov enzim valja, zasto ne bih od njih narucio i kvasce(kad mi vec salju paket sa enzimom, neka posalju i kvasce i hranu za kvasce - pod uslovom da su odgovarajuci...)
Ova firma u Čurugu reklamira enzim Lallzyme HC ali ga nema na stanju kao i vecinu kvasaca koje reklamira kao da ih ima... U Topoli takodje nemaju odgovarajuci enzim...
Ako ne trazim previse, sta bi se desilo sa kominom da sam kojim slucajem stavio deset grama vinobrana na svakih 200kg voca...
Sačuvana
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 1.246

OS:
Linux
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #284 Poslato: 17. Jul 2020, 11:08:29 »

Citat
 Ako ne trazim previse, sta bi se desilo sa kominom da sam kojim slucajem stavio deset grama vinobrana na svakih 200kg voca...

Ne postavlja se pitanje šta bi se desilo sa kominom, nego destilatom. Zbog većeg nastanka acetaldehida i drugih neprijatnim mirisa u samom destilatu vinobran se zaobilazi. Za korekciju pH se iz tog razloga koristi sumporna kiselina.

Kad stigneš obiđi tu temu i biće ti jasnije.
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
Stranice: 1 ... 17 18 [19] 20 21 ... 23   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.069 sekundi sa 22 upita.