Moja lokacija, moje fotofrafije, slike iz mog kraja

[sale]

Mislim da je na slici vinifikator

[Ivan]

Ivane,koje dimenzije su tvog podruma i koliko misliš da ubaciš ovih inox buradi u njega.Molim te reci mi dimenzije , zapreminu kao i cijenu ovog inox bureta koje stoji vertikalno na slici.

podrum je 4 m dubine, komplet pod zemljom ispod obje kuce, ima oko 125-130 m2. unutra vec jesu inox bacve, imam 4 od 4000 l, 3 od 3000 l i jedan vinifikator od 3100 l. to je samo jedan dio podruma gdje su inox bacve, sad u drugi dio idu drvene bacve koje kupujem. vertikalno stoji vinifikator, visina 2,8 m, 3100 l, cijena oko 3,500 eura.

[sale]

Svaka cast sve je vrlo lepo.Kako su ti se pokazale posude sa plivajucim poklopcem koje dihtujes gumom za fermentaciju,posto vidim na slikama da si sada uzeo zatvorene posude?

[Ivan]

Svaka cast sve je vrlo lepo.Kako su ti se pokazale posude sa plivajucim poklopcem koje dihtujes gumom za fermentaciju,posto vidim na slikama da si sada uzeo zatvorene posude?

te posude imam doslovce godinama, imam od 400, 620 i 900 l sa plivajucim poklopcem, ok je to ali nije ni do koljena ovima novima koje su cijele hermeticki zatvorene. evo bas sam danas pustao inertni plin u njih tako da nema sanse od oksidacije ili kvarenja. kod plivajuceg poklopca moras kontrolirati ulje i bolje je da nije previse zraka, tj. da nije bacva preprazna. cim je ispraznis oko pola najbolje je pretociti u manju bacvu tako da uvijek bude sto vise moguce punija.

[sale]

Gde si izbunario ovu sliku?Stvarno interesantno.

[peca50]

Više od dvadeset godina izvozili smo šljivovicu za firmu "KEDEM"-uSA, koja je morala da bude kosher, namenjena ortodoksnim Jevrejima u celom svetu. Prisustvo vlasnika u toku celog procesa destilacije i finalizacije se podrazumevalo. Drugi s'leva je pok. vlasnik Ernest Hercog. Od njega sam naučio da je najbolje oprati kazan sa sodom bikarbonom, ali prvenstveno sa kaustičnom sodom. Pionirski se počelo sa skromnim količinama da bi pred raspad Jugoslavije to bio impozantan izvoz. Flaširanu rakiju smo izvozili 5 i 8 godina staru, a dispozicije su bile po celom svetu: Australija, USA, Evropa....
Svi sudovi su bili pod pečatom Jevreja, mislim na bačve gde je odležavala rakija koju smo mi popularno zvali"Jevrejka".

[Maestro]

Bravo Peco majstore, to su bila neka druga vremena, a ti "mlad i lep češlj'o kosu na prirodno". Nadji još neku fotku tog vremena iz pogona, da vide ove mladje generacije!
Verovatno ni količine nisu bila zanemarljive?

 

[peca50]

Evo još nekih iz tog doba:

Jevrejka se pakovala u boce, čuturice zapremine 0,375 i 0,754, kao i u 0,5 klasične SAS, koje vidite na gornjoj fotografiji.

A ova je iz 1972 godine, i ona priča od oko 2500 buradi na otvorenom prostoru ređanih po dva u visinu. Na fotografiji je ing.Marić, jedan od najboljih tehnologa tadašnje Jugoslavije, koji vadi uzorke vinskog destilata za analizu. Pogon Krnjevo je pored zamašnog posla koji je obavljao u proizvodnji distribuciji alkoholnih pića, bio i najbolja škola za mlade tehnologe, jer je imao najnapredniji tehnološki postupak prerade, nege i čuvanja alkoholnih pića. Da je to tako pokazuje i sledeća fotografija u narednom postu.

[peca50]

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, Japanci su se zainteresovali za kupovinu vrhunskih belih vina iz Evrope. I prateći 45-tu paralelu, odlučili su se za kupovinu Jugolsovenskih vina. U okviru tadašnje Jugoslavije obilazeći sve tadašnje vinarije odlučuju se da su najbolji uslovi i najbolja vina proizvedena u Krnjevu u Navipovom pogonu. I tako dolaze kod nas.

Japanska kompanija Micubiši, koju sam poznavao samo preko nekih transistorskih prijemnika i ponekog automobila,, šalje svog stručnjaka gosp. Takeuči Kijošija da prisustvuje, oganizuje i prati preradu i fermentaciju grožđa i šire u vino. I tada saznajem da se Micubiši bavi , u to vreme, sa 80% ukupne delatnosti, poljoprivredom. Imao sam sreću da sam mu bio dodeljen da pomažem i pratim njegove instrukcije. Tada se prvi put srećem, i srećemo sa dirigovanom fermentacijom, sa bistrenjem šire itd...

Na četiri inoxna tanka zapremine po 50000 litara postavljamo kružno prskalice, rasprskivače sa vodom za hlađenje i krećemo u novu tehnologiju.
Od startnih 50 vagona prve godine, dolazimo do 250 vagona izvoza narednih godina, iz Krnjeva za Japan.
Pošto je Navip imao široku sirovinsku bazu (Kladovo, Salaš kod Zaječara, Žabarska kaseta, Leskovac, Krnjevo, Golobok i dobrim delom planteže PKB-a....), nismo imali problema sa nabavkom grožđa.

Na fotografiji su sleva na desno g. Takeuči Kijoši, dip. ing tehnologije M Marić i gospodin(čijeg se imena nesećam) tadašnji direktor Micubišija za Evropu.
Ovo može da bude i jedna vrsta vinskog vremeplova, tek da podseti, kako i koliko je pridavana važnost vinogradarstvu i vinarstvu u to vreme, i koliku je važnost imalo za privredu uopšte i izvoz.

Ps. g.Takeuči Kijoši, prema mojim prošlogodišnjim saznanjima je sada jedan od glavnih direktora u Micubišiju. Sve do početka raspada Jugoslavije su mi stizale čestitke za novu godinu od njega. A uspomena koja je ostala je sat seiko5 i znanje koje sam mu "pokrao"!
Od sorata (belih), najviše se izvozio sovinjo-semijon, muskat otonel, rizling i nešto malo tokaj.

Da dopunim: Od jela najomiljenije mu je bilo "spža" na moj način. Spremao sam upržavajući crni luka, kiselu papriku i ceđene čvarke.

[skabeta]

J.... ga tuzno. Ovo je dobro samo za peci rakiju. Nemamo mi srece. U francuskoj kad deka zakljuca podrum pa posle x godina unuk udje u njega uvek nadje neke stare raritetne flase koje proda na aukciji. Kod nas nista.

[jagnjilac]

Ovako je bilo prosle godine. Zar nije dobar spoj ove aktivnosti i one, u pozadini slike.
Sta mislite, da li bi mogli ovom prilikom da se okupimo?
http://www.jagnjijada.in.rs/
Moja malenkost je tamo, kad otvorite "KONTAKT", "koordinator projekta".

[mk]

Ne da nije dobar spoj ,nego je nerazdvojiv. Ako se slaze Jagnjilac
predlazem da se otvori nova tema -OKUPLJANJE U JAGNJILU      

[Don Julijan]

Ti nisi znao da imaš deku na selu ? (šalim se).
Zar nemože to nekako da se restaurira? Prava šteta ne iskoristiti to sve!

[cvele]

Duga je to prica Done...
Evo ovih dana pokusavam da afirmisem burazere da nesto ucinimo po tom pitanju.
Cim malo cvrkne vreme, idem sa dekom u vinograd, pa cu i tu da napravim neku fotku i video

[Milan73]

jao, kucao sam pola sata odgovor na temu, kako RESTRATOVATI PODRUM i nešto kliknem i nema više. UF, hajde ponovo..

dakle, Cvele, činjenica da imaš podrum je sasvim odlična, nemari što treba SVE DA IZBACIŠ NAPOLJE. ako ti nešto od toga i treba, tipa greda, polica i slično, to otavi. Ali ne burad, to čuvaj za dekoraciju....
Prvo, posle mehaničkog čišćenja, uradi fumigaciju, to je broj 1. ako nekoga interesuje kako se radi fumigacija može na PP, da netraćim forum.
Iza toga, kada dobro provetriš, kreč, kreč i kreč a pod istretiraj, jakom rastvorom ICON-a (insekticid produženog delovanja) ali još bolje je ako pronađeš KALIJUM DI HIDROGEN FOSFAT (piše se zajedno ali se lakše čita ovako)
Kalijum dihidrogenfosfat je carska stvar za pod, dobro nasoliš sve gde negaziš i nemaš da se brineš za insekte, budice i crve-neće ih biti pola veka.
Znate svi da i rakija i vino, dišu i ne treba se zajebavati sa hamijom, barem ja nevolim. A greh da uneseš novu burad i da se "razbole" za 2-3 godine ako nisi uništio gljivice, ima sve da ti pocrni, kao ovi dekini...

Evo, ako nekoga interesuje, postavićemo slike naših podrumčića, imam jedan prodrum EXTRA ali sam ga preuredio u degustacionu8 salu i tako za zezanje a u drugi idu barici, e taj tek treba da uradim, pa ćemo kao oni sa sisama, staviti slike PRO i POSLE.

Inače, da li zante? da je jedan od boljih italijanskih arhitekata, (zaboravih ime) koji samo radi vinarije i podrume, kada je došao u Srbiju, poslom, pre pet-šest godina, ovde i ostao. Eno, kupio stan preko puta hayat-a-, priženio našu lepoticu, Baš lepoticu-lepu, sedi crta u Beogradu, ode u italiju, uzme novce, pa se vrati i nastavi da crta...neće kući.
Od njega sam svašta naučio....


Jagnjilac, kad ćemo kod tebe?