12. April 2024, 14:16:54 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 7 8 [9] 10   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Bure za rakiju  (Pročitano 121646 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.822

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #120 Poslato: 15. Maj 2021, 12:15:43 »

Citat
Znači ne radi se o mešanju rakije nego o korištenju jednog bureta jedne godine za lozu, druge godine za šljivu.
Pa to je i rečeno. Bilo bi to miješanje aromatskih uticaja različitih rakija. Loza je ostavila traga tako duboko u dužicama tog bureta, do nekih 8-10 mm, da ga ne možeš isprati. Za razliku od vina koje prodire tek nekoliko milimetara u dužicu bureta pa bi se agresivnim tretmanom mogao i ukloniti.

Dakle, ne radi se nikada, osim ako nisi u stanju primijetiti taj uticaj na kvalitet rakije, kao što uostalom mnogi nisu u stanju primijetiti razliku u kvalitetu rakije uhvaćene na 55-60 i na primjer na 68 stepeni.  Grin
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
RadomirV
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 2

OS:
Mac OS X
Browser:
Safari


« Odgovor #121 Poslato: 30. Maj 2021, 13:54:45 »

Citat
Znači ne radi se o mešanju rakije nego o korištenju jednog bureta jedne godine za lozu, druge godine za šljivu.
Pa to je i rečeno. Bilo bi to miješanje aromatskih uticaja različitih rakija. Loza je ostavila traga tako duboko u dužicama tog bureta, do nekih 8-10 mm, da ga ne možeš isprati. Za razliku od vina koje prodire tek nekoliko milimetara u dužicu bureta pa bi se agresivnim tretmanom mogao i ukloniti.

Dakle, ne radi se nikada, osim ako nisi u stanju primijetiti taj uticaj na kvalitet rakije, kao što uostalom mnogi nisu u stanju primijetiti razliku u kvalitetu rakije uhvaćene na 55-60 i na primjer na 68 stepeni.  Grin

Bistrice, hvala puno na odgovou. Pozdrav.
Sačuvana
singal
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 14

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #122 Poslato: 03. Decembar 2021, 14:24:48 »

https://www.krizevci.net/vinograd/htm/pod_ovinjavanje_bacava.html

Kad se ovinjava za rakiju postupak je drugačiji jer je poželjno da jedan dio boja ipak ostane u bačvi. Ta boja će kasnije prijeći u destilat.
Ovinjavanje za rakiju se radi sa krupnom kuhinjskom soli na način sa de se na bačvu od 100 litara stavi oko 1/2 kila soli i ulije se oko 20 litara vruće vode, sve se dobro promućka sa svih strana.
Oprez: Voda se izlijeva tek kad se ohladi. Zatim se sve opere hladnom vodom.
Ovaj postupak se ponovi 4 puta i to je dovoljno za prihvat rakije na odležavanje.

Tako ja radim

Odnosi li se ovaj naputak na nove bačve? Tj. da li nakon ovakvog tretmana nova bačva postaje pogodna za odležavanje destilata?
Sačuvana
tonini
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Zagreb
Poruke: 166

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #123 Poslato: 03. Decembar 2021, 14:53:03 »

To je moje iskustvo. U toj maloj bačvi destilat je bio 4 ciklusa i svake godine je duže trajao. Ove godine planiram iz nove bačve u ovu manju prebaciti dio na dozrijevanje od 1 godine. Destilat u novoj bačvi treba pratiti i reagirati kad se postigne zadovoljavajuća boja. Ja sam u novu bačvo od 55 l stavio komovisi i plan je držati 3 mjesec. nakon toga razblažiti i i držati još tri.
Sačuvana

Quale vinum, tale Latinum
singal
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 14

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #124 Poslato: 03. Decembar 2021, 23:25:54 »

Ovo sam pitao radi mogućnosti potpunog čišćenja bačve, tj. nešto kao 'pretvaranje' nove bačve u staru po pitanju dužeg čuvanja destilata. Postoji li način za tako nešto? Problem je s malim količinama jer gotovo nemoguće je naći staru bačvu od cca 30L a da je u njoj prije bio vinjak i da je zdravstveno ispravna.

1. Nedovoljno istraženo, ali generalno ne važi jer mu za razliku od hrasta i nekog sličnog drveta u ekstraktu nedostaje mnogo toga što kod njih čini glavne komponente za promjenu kod rakije. Što ne znači da ne treba povesti računa kod dozrijevanja u buretu od duda. Redovno kontrolisati njegov napredak, dopunjavati bure i sl.

Razmišljao sam i o ovoj varijanti, odležavanje u bačvi koja nema ekstrakciju kao hrast (konkretno me zanima jasen). Novu hrastovu bačvu za početni dio (koliko god kratak bio u startu) pa nakon nje u ovu s manjom ekstrakcijom. Ima li to smisla?
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.822

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #125 Poslato: 04. Decembar 2021, 09:00:45 »

Samo hrastovo bure ima smisla kod pravog i punog dozrijevanja u njemu. Djelimično, sa bitno drugačijim aromatskim profilom, to meže za voćne rakije uraditi i dudovo bure. Sve ostalo nema smisla. Na primjer kesten bi kod voćnih rakija još više naglasio sve one loše daskovača elemente koje inače naglašava hrast u nestručnoj upotrebi.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Igigi
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 4

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #126 Poslato: 05. Januar 2022, 23:05:36 »

Prvi put pisem na ovom forumu, iako ga aktivno pratim vec duze od dve godine.

Pre nego sto predjem na stvar, zeleo bih sve da vas pozdravim, a posebno one koji nesebicno dele svoje znanje i iskustvo. Zaista je sjajna ekipa na okupu ovde i od vas moze mnogo da se nauci.

Vec trecu godinu pravim rakiju od izuzetne sljive Savke (Pozegace, Bistrice ili Madzarke kako se gde vec zove), organski uzgajane na planinskom terenu u Zapadnoj Bosni, na 750 metara nadmorke visine, postujuci svu literaturu do koje sam mogao doci i preporuke koje sam nasao na ovom forumu: odvajanje kostica, podesavanje kiselosti, enzimi, kvasci, hrana za kvasce, kontrola temperature vrenja, anaerobno vrenje, dvostruka destilacija sa izdvajanjem prvenca, kontrolom refluksa i vadenjem destilata na 68-72 % jacine.

Ovu poruku pisem jer je sada dosao red na izbor hrastove buradi za odlezavanje rakije.
Koliko sam shvatio opcije su Slavonski hrast, hrast iz Madarske, sa nekoliko lokacija u Srbiji, ili uvoz iz Francuske ili Amerike. Koji hrast od najbrojanih preporucujete za odlezavanje dobre sljivovice? Pretpostavljam da bi trebalo uzeti MT, mada sam voljan da probam i sa netretiranim hrastom.

Vodeci se logikom da pokusam pronaci hrast iz pondeblja slicnog onome sa koga potice rakija, pre neki dan sam posetio okolinu Donjeg Vakufa, selo Prusac, u kome se nekoliko porodica tradicionalno bavi proizvodnjom buradi. Svi proizvodjaci tvrde da koriste hrast iz neposredne okoline (dolina Vrbasa), rastao na kamenu, tvrd, sa velikom gustinom godova (oko 10 godova po cm, ako sam dobro procenio).
Meni sve to deluje prilicno dobro.
Da li je neko od ucesnika foruma imao iskustva sa buradima iz Prusca, tj. hrastom iz doline Vrbasa, posebno za odlezavanje sljivovice?

Unapred hvala na pomoci!
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.822

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #127 Poslato: 08. Januar 2022, 17:07:38 »

Da, poznato je da u tom regionu srednje Bosne raste vrlo kvalitetan hrast za proizvodnju vinskih buradi. Koristi se i za odležavanje jednog od najkvalitetnijih BH vina, Brkićevog Mjesečara. Mislim da je i on upravo u Pruscu nabavljao burad. U tom regionu je locirana i specijalizovana proizvodnja kvalitetnih dužica hrasta koje se izvoze u vodeće vinske zemlje.
Naglasak je na vinu, i to sa razlogom. Ako te zanimaju detalji oko vrste drveta, njegovih karakteristika i ono što je najbolje za rakiju, pogledaj ovdje.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=153.msg71006#msg71006

Nije priroda uvijek baš tako blagonaklona pa da nam i pored najbolje šljive za rakiju, vrlo kvalitetnog hrasta za vino, nešto malo južnije i najkvalitetnijeg drveta javora na planeti za proizvodnju violina, pokloni pored ostalog i drvo za rakiju. Ono raste na nešto nižim nadmorskim visinama i ima duplo veće godove. Osim ako ne planiraš kraće dozrijavenje gdje bi se eventualno mogao napraviti kompromis i takve prirode. Uostalom pogledaj priču na linku obavezno.  
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Igigi
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 4

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #128 Poslato: 08. Januar 2022, 21:37:10 »

Hvala bistrice na konkretnom odgovoru!
Pogledacu link i detaljnije se uputiti u temu koja je veoma interesantna.
Sačuvana
divlji pecarosh
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Smederevo
Poruke: 65

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #129 Poslato: 22. Februar 2022, 02:03:05 »

Da li mi neko moze pomoci oko problema sa drvenim cepom za bure?
Originalni cep koji je dosao uz bure nije bio bas najbolji, elipsast i malo je ulazio unutra i nije dobro zatvarao bure... Napravio sam od suvog jasenovog drveta(susio se komad drveta oko 15 godina) cep na strugu, konus sam uradio od 2 stepena...
Kad sam zatvorio rupu sve je bilo u redu, mogao sam klacenjem da ga izvadim bez problema... medjutim sad kad se ovlazio od destilata ni  makac... cak sam i zabusio rupu, odozgo u cepu i uz pomoc srafa sam podigao celo bure od 250 kg preko cepa i on nece vani... dok tako visi probao sam i grip klestima da dok je nategnut da ga rotiram dok ne izadje i ni makac...
Ima li neko ideju kako da ga izvadim, ne smem da uljim i slicno...
Kad ga budem izvadio sa cim da ga zamenim, sta je najbolje za cep
Sačuvana
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 1.253

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #130 Poslato: 22. Februar 2022, 10:56:52 »

Zamjeni ga silikonskim čepom za barik bure.

Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
ibrik
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Lokacija: Jagodina
Poruke: 340

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #131 Poslato: 23. Februar 2022, 21:57:06 »

Citat
dok tako visi probao sam i grip klestima
Sto bi moji masinci rekli: smrt klesta  Cheesy
Plava je u pravu, silikonski cep je vrv najbolje resenje. Osim, ako ti bure nije lakirano. Onda zaboravi i na taj minimum mikro oksidacije koju bi imao preko cepa.
Sačuvana

Vinum bonum, pax in domum
DIYS
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: NL
Poruke: 23

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #132 Poslato: 24. Februar 2022, 03:03:57 »

Pokusaj sa leptir svrdlom od 20-25mm zabusiti cep, nakon toga mini brenerom ili fenom za skidanje boje dobro zagrijati cep i nakon toga papagaj klijestima izvaditi.
Sačuvana
divlji pecarosh
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Smederevo
Poruke: 65

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #133 Poslato: 24. Februar 2022, 19:46:11 »

Bure, naravno, nije lakirano...
Prekjuce sam uspeo da ga otvorim... nista nije pomagalo, jedino resenje je bilo da dok visi bure podignuto preko cepa da se udara gumenim cekicem po cepu... samo tako
Sačuvana
Igigi
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 4

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #134 Poslato: 26. Februar 2022, 13:28:50 »

Kad se vec povela prica u cepovima za burad, imam jedno pitanje.
Primetio sam na Youtube snimcima iz proizvodnje konjaka da neki proizvodjaci preko silikonskog cepa stavljaju grubo platno (meni lici na jutu ili grubo tkanu konoplju), pre nego sto ga utisnu u otvor na burtu.
Pretpostavljam da to rade kako bi omogucili protok vazduka, mikrooksodaciju kroz cep i izjednacavanje pritiska.
Kakva su vasa iskustva, da li neko tako radi? Koju vrstu platna preporucujete (juta, konoplja ili nesto drugo)? Pretpostavljam da je u slucaju koriscenja platna silikonski cep bolji od drvenog.
Sačuvana
Stranice: 1 ... 7 8 [9] 10   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.074 sekundi sa 21 upita.