23. Novembar 2014, 12:31:20 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 2 [3] 4   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Zaštita voća  (Pročitano 14608 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
NSM
Punopravni član
***


Ugled člana: 19
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 55
Lokacija: Valjevo
Poruke: 183

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.16


« Odgovor #30 Poslato: 14. April 2011, 20:10:20 »

Citat
Vi ste počeli ovaj razgovor sa mnom tvrdnjom da je svaki razgovor moguć ako se poštuje tuđi svetonazor i ja pomislio: "Vidi, fin neki gospodin."
Ne znam jesam li bas ja poceo ali neka bude tako, ne insistiram.
A da li sam fin? Pokusavam da budem i na vasu primedbu da je nekorektno koristiti termin crvljivo voce sam od njega odustao ali vi vidim insistirate na podeli hemisjko vs biolosko voce. To je valjda u cilju korektne rasprave. Voce sticeno od bolesti je valjda proizvedeno u hemmijskoj labaratoriji a ne u vocnjaku pa je zato hemijsko,
Na drugoj strani, niko ne moze poreci cinjenicu da je voce koje nije leceno a obolelo je-bolesno voce, dakle vi insistirate na proizvodnji i upotrebi zarazenog, bolesnog voca pa izvolite. Uzivajte u konzumiranju larvi insekata i patopgenim gljivama virusima i bakterijama.

Da bi razgovor bio korektan korektnost je potrebna sa obe strane pa cu evo jos jednom pokusati da to budem ja u nadi da ce i druga strana bez parola o hemijskom vocu pokusati da brani svoj stav.

Dakle, kao sto rekoh, nikakvi konkretni pokazatelji ne mogu dokazati tvrdnje za koje se trazi da se uzmu kao aksiomi da je nesticeno voce zdravije, ukusnije, bolje od sticenog.
Trazi se da se prihvati tvrdnja da je jedno ukusnije od drugog i da se na toj osnovi gradi teorija.
Ali zasto je onda u zemlji sa najvecim udelom u potrosni takvog voca njegov postotak samo 8%? Da li je to znak da je ostalih 92% siromasno da bi ga kupovalo ili glupo da bi shvatilo njegove prednosti ?
Ako je u pitanju nedostatak novca kod populacije koja konzumira konvencionalnim nacinom proizvedeno voce onda sigurno postoje podaci ekonomskom, socijalnom sloju onih koji ga ne konzumiraju pa bi valjalo navesti takve.
Sledece, valjalo bi, navesti razlike u npr zdravstvemnim podacima jedne i druge grupe jer se tvrdi da je to osnovni razlog za zastupanje teze o opasnosti od hemijskih sredstava u zastiti. Da li postoje ikakvi podaci o tome ili se sve sto se tvrdi zasniva na pausalnim ocenama?
Da pojednostavim,
Zagovornici upotrebe iskljucivo "tog" voca nista od svojih tvrdnji ne mogu potkrepiti cinjenicama iole ozbiljnijim od one "pa svi znaju da je ovo ukusnije"
Izvinite, koji svi? Evo ja ne znam, meni je ukusnija zdrava, jedra jabuka od one napadnute cadjavom krastavosti i smotavcem.
Cini mi se da i ogromna vecina onih koji biraju zdrave lepe plodove ne zna to sto vi tvrdite da znaju svi.

A sto se tice tog vocnjaka na- izvolte, posluzite se, uzmite, nosite, sve je ovo vase- pored prividne humanosti, altruizma, pelmenitosti ipak je prvi utisak koji se, makar meni, javlja o vlasniku, da se radi o ekscentriku. To nije proizvodnja voca i zalagati se za tako nesto je u nesaglasju sa elementarnom logikom.
Sačuvana
whisky
Mlađi član
**


Ugled člana: -4
Van mreže Van mreže

Poruke: 59

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #31 Poslato: 14. April 2011, 20:51:43 »

Nema ništa od razgovora na tu temu jer vi svaki put pitate isto. I ja vam objasnim a vi opet isto pitate.
Zato evo nešto sasvim drugo:

Vidite, kaldrma nema fugnu. Tu se kamen mora dobro upasovati. Inače kako ćeš preć džadu u nanulama!? Nemere a da noge ne polomiš!
Druga stvar je tucanik. Prospeš lomljeni kamen pa haj-haj! Tuc-tuc-tuc sve dok ga ne nabiješ.
Sačuvana
NSM
Punopravni član
***


Ugled člana: 19
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 55
Lokacija: Valjevo
Poruke: 183

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.16


« Odgovor #32 Poslato: 14. April 2011, 21:17:32 »

Nema ništa od razgovora na tu temu jer vi svaki put pitate isto. I ja vam objasnim a vi opet isto pitate.

Hajte, molim vas, meni glupom, pojednostavite da nekako dokucim te razloge koji su sa vas pametne tako ocigledni.
Samo vas molim da to ne budu razlizi koji lic ena onaj "svi to znaju' recite da svi cuju" , da sam se iznendaio onim cime nisam (8% potraznje je samo osam posto a 92% je cak 92%) i slicnim "argumentima.
Evo ja rekoh da svi cuju da ti plodovi nisu ukusniji i da tako misli mnogo mnogo ljudi i za njih se odlucuje.
Vi ni jednom ne rekoste zasto se odlucuju. Sirotinja ili glupi?

A na tu vasu temu evo i kakvi dlitanti slicno trvrde:



Sačuvana
sale
Urednik
*****


Ugled člana: 51
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 36
Lokacija: Beograd
Poruke: 1154

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #33 Poslato: 14. April 2011, 21:50:12 »

E stvarno ste smorili sa tim pricama.Zasto svaku temu gospodine wiski-Alambice moras da ugusis i do te mere upropastis da vise nikome ne bude interesantna?Kilometarski postovi sa koje kakvim praznim pricama.Dajte sazete informacije koje nekome mogu da koriste u proizvodnji a ne teoretisanja na siroko.Sta radi administrator?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh?Huh??
Sačuvana
whisky
Mlađi član
**


Ugled člana: -4
Van mreže Van mreže

Poruke: 59

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #34 Poslato: 14. April 2011, 22:19:53 »

E, sale, moda, moda!
Pratim i ja modu. Evo na meni sve moderno, ali ne radi se o tome. Nije važno da odeća nova, važno je da čista i okrpljena. Čisto i okrpljeno uvek lepo stoji a novo i ne mora.
Sačuvana
lozar
Urednik
*****


Ugled člana: 82
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 47
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 717

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #35 Poslato: 15. April 2011, 21:22:59 »

"A kako bi ste vi to nazvali?
Takav voćnjak je posađen ne sa ciljem da se u njega gleda, i da se miriše, nego da se bere. I braće se.
Zašto to nije proizvodnja"

Onda moramo prvo da definišemo termin poljoprivredna proizvodnja jer je očigledno da se oko toga ne slažemo.
Za mene je proizvodnja proces gde se ulaže u useve ili zasade kroz procese agrotehnike bilo ulaganjem ljudskog rada, đubrenjem, kroz sredstva zaštite, gorivo za mašine, amortizaciju istih itd.
Termin berba bi trebalo da se odnosi na proizvodne, zasnovane zasade a kod samoniklih biljaka radi se o sakupljanju plodova.
Razlika između zasada vašeg prijatelja i onog koji se može naći u prirodi je samo u tome što je ovaj drugi nastao spontano.
Osim "gledanja i mirisanja" nisam primetio iz onoga što ste naveli da se na bilo koji način utiče na biljku tokom perioda vegetacije.
Za mene to nije proizvodnja već ono što sam već rekao, filozofija života za koju imam simpatija ali ne bih želeo da ona postane preovlađujući način razmišljanja u poljoprivredi.
Uostalom, šta će nam posle toga poljoprivredni fakulteti i stručnjaci koji se obučavaju na njima ako priroda sve sama radi.
Sačuvana
Mladen81
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 33
Lokacija: Lazarevac
Poruke: 35

OS:
Windows XP
Browser:
Opera 9.80


« Odgovor #36 Poslato: 20. April 2011, 23:09:34 »

Danas sam izvrsio prskanje vocnjaka sljive, perfekthion i mankogal 80. Primetio sam da je u poslednja dva
dana monilija  napala cvetove, pogotovo na sljivama koje su prve cvetale( sve sljive su cac. lepotica ali u jednom delu vocnjaka sljive su ranije procvetale).

Da li postoji neki preparat za suzbijanje monilije koji bih u ovoj fazi (latice su tek pocele da opadaju) mogao da koristim?
Kod pojave belih balona koristio sam kubik +

Hvala unapred!
Sačuvana
NSM
Punopravni član
***


Ugled člana: 19
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 55
Lokacija: Valjevo
Poruke: 183

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.16


« Odgovor #37 Poslato: 20. April 2011, 23:18:02 »

Pa to je sad malo problem.
Za chorus kazu da deluje i na gljivu koja je vec inficirala cvet ali samo 48 sati od infekcije, Kod tebe je to duze iako ti tek sad vidis simptome.

Od monilije se inace stiti u punom cvatu, posebno u godinama kakva je bila ova kad u cvatanju ima dosta vlage, a ti si to ako dobro  vidim izostavio.

Mislim da ces to tesko sad izleciti. Ostaje ti da te zarazene grancice poskidas i da ih spalis, i da se nadamo da napad nije bio prejak.



Sačuvana
peca50
Urednik
*****


Ugled člana: 284
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 64
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1149

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #38 Poslato: 21. April 2011, 00:15:37 »

Mozda nije kasno, probaj sa Signum fungicidom(proizvodjac BASF). Signum je fungicid sa preventivnim i kurativnim delovanjem. Koristi se za suzbijanje bolesti koje se javljaju na starijem liscu, na cvetovima i plodovima. Doza je 0,75kg po hektaru.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
darko
Zaslužni član
****


Ugled člana: 32
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 41
Lokacija: jagodina
Poruke: 313

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #39 Poslato: 21. April 2011, 06:16:10 »

jedini preparat kojim se moze prskati u cvetu sljiva je CHORUS , mozes i drugim ali ces navuci nekog pcelara iz okoline na vrat i neces moci samo stetu da mu isplatis. bolest u biljku ulazi kroz tucak cveta tako da zastita mora da se usredsredi na taj kratak period od faze belih balono prvo prskanje i punog cveta drugo prskanje. ostalo je samo sanacija stete.
Sačuvana

dosljak
Mlađi član
**


Ugled člana: 3
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 36
Lokacija: zrenjanin
Poruke: 74

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #40 Poslato: 21. April 2011, 22:57:12 »

Moze i "mirage 45-ec",5ml/10l na 100m2
Sačuvana

ko ljudima sve veruje,prolazi rdjavo;ko nista ne veruje,jos gore.
ekolog
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 15

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #41 Poslato: 21. Maj 2011, 09:58:36 »

Malo se ovde udaljavamo od teme ali moram da napišem da je 1986 godine novinska agencija Zdravlje iz Ljubljane izdala četvrto izdanje knjige koju je napisala Marija Omahen pod nazivom " MOJ BIO VRT - gajenje voća i povrća bez hemijskih sredstava ". Ako je potrebno imam ovu knjigu u PDF formatu pa je mogu poslati putem elektronske pošte kome god je potrebno. Pozdrav.

Био бих ти стварно  захвалан на пошиљки,читам шта ми падне под руку о еколошкој пољопривреди.Мало има брошура/књига за стварно практичан рад.
Пошаљи на меил:

anabreia@megamail.pt
Sačuvana
ekolog
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 15

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #42 Poslato: 21. Maj 2011, 10:37:48 »

Zaista nemam nameru da vam kvarim divan, i ako treba preneću ovo pitanje na drugo mesto (samo ne znam na koje) ali me zanima može li se uzgajati kakvo voće bez prskanja i đubrenja?
Ja ništa ne prskam, niti đubrim, a orezujem samo nužno (nikad na rod nego samo ako je grana oštećena ili raste potpuno krivo), međutim, istina je, ja nemam puno voća. Raznorazno drveće, u vrh glave 50-ak stabala.
međutim moj prijatelj ima već ozbiljnije količine (to što imam ja puta jedno 10) ali ni on ništa niti prska niti đubri, i samo nužno orezuje. Šta više, skoro sam pio cider sa jako siromašnog krečnog zemljišta i to se u čaši zaista oseti!
Cider od, kako ja kažem nabildani jabuka, azotnih, nije mu ni sluga pa je onda pitanje ne bi li trebalo ići ipak na kvalitet na konto kvantiteta?

Нисам професионални пољопривредник,него само за кућу,фамилију,пријатеље уз то имам и пар кошница.
Употребљавам само стајњак,никакву хемију.
Мој комшија прска воће.Много лепше изгледа него у мом салашу ал мени је укус мог воћа природнији и бољи.
За заштиту сам посадио око воћки бели лук,а у у воћњаку ароматичне биљке-добро и за пчеле-тимијан,мајоран,менту,розмарин,лаванду итд.
Нешто "дивљег воћа"у другом делу салаша-оскоруше,одн.Sorbus-различитих сорти,трњине,дрењине,камчатику,гођи,мушмуле,hippophae  rhamnoides идр.
Стварно је тешко ,колко читам,узгајање воћа ,професионално,поготово у Србији,без хемије.
Сваком препуштено на савест.
Codigus alimentarius-је по мом мишљењу -Криминал против човечанства-ГМ-храна ће нас докрајчити.
Само да приметим,не прскам виноград а ни још један комшија.Немамо хиперпродукцију ал довољно -чак и у поређењу винограда који прскају хемијом.
Удаљени смо од било којих индустрија ,можда и то помаже,да немамо неких значајних проблема.

Sačuvana
armin1
Zaslužni član
****


Ugled člana: 33
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 39
Lokacija: Jarkovac kod Zrenjanina
Poruke: 364

JEDNOM CU BITI NAJBOLJI

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #43 Poslato: 07. Oktobar 2011, 01:09:43 »

postavljam ovu  temu iz raloga jer mi je hitno potrebno neko  resenje. sutra pocinjem berbu dunje a  ne znam u  koje sredstvo bi je mogla  umociti da bi  stajala sto duze u   inprovizovanom skladistu. nalazim samo  neku recepturu na hrvatskom gde se  pominje  kalcijev kliorid.  pretpostavljam da bi  u prvodu  to trebalo biti kalcijujm  hlorid stim sto ga  bukvalno nigde nisam  pronasao niti po poljoprivrednim apotekama humanim apotekama i  farbatrama imaju pretstavu sta je to i  cemu sluzi. ako ko zna gde se moze nabaviti ili mi moze reci  sta da koristim nek  napise ili mi posalje  poruku na pp.

unapred hvala
Sačuvana

IMA TU NECEGA
lozar
Urednik
*****


Ugled člana: 82
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 47
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 717

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #44 Poslato: 09. Decembar 2011, 18:47:02 »

možda je već kasno za armina ali nadam se da će pomoći nekom drugom.
jedno vreme sam radio M9 podlogu za jabuku ortački sa mojim kumom na njegovom matičnjaku.
pre nego što bi podloge utrapili u pesak potapali smo koren u rastvor "ultracida" i "cirama". ne sećam se tačnih doza jer je to bilo pre 15 godina ali mislim da smo koristili 3-4 puta jače nego one koje se preporučuju za prskanje.

I jedan zanimljiv tekst iz ovomesečnog broja "Domaćina" koga možete pročitati i na internet strani a u njemu je dat i jedan recept za spravljanje smese za krečenje stabala. Kako su još uvek lepi dani ovaj tekst je još uvek aktuelan:
http://domacin.co.rs/voce_i_povrce/368/%D0%9A%D0%A0%D0%95%D0%A7%D0%98%D0%A2%D0%95+%D0%A3+%D0%9D%D0%9E%D0%92%D0%95%D0%9C%D0%91%D0%A0%D0%A3+.html

КРЕЧИТЕ У НОВЕМБРУ

Зимски мразеви су нормалана појава и они су за воћке опасни само при наглом паду температуре испод нуле, после дужег топлијег периода, од чега су се сокови у стаблима загрејали и почели да крећу. У току ноћи, због пада температуре често и до 15° C, долази до смрзавања воћних сокова. Као последица тога настаје пуцање, а затим одлубљивање и сушење коре и лике, па чак и камбијума.
Ако се овако испуцала кора на деблу и гранама воћака одмах не прикуца ексерчићима за дрво и премаже калемвоском, убрзо ће се одлубити и потом осушити, због чега касније може настати и постепено сушење целе воћке. Међутим, ако су измрзлине слабије, онда ће доћи до спонтаног зарашћивања и регенерације измрзлих ткива. Ова оштећења на воћкама се најчешће јављају крајем јануара и у току фебруара, углавном са југозападне стране, јер са те стране у ноћ улазе најзагрејаније. Од ових оштећења страдају готово све врсте дрвенастих воћака, а посебно шљиве, трешње, кајсије и крушке, и то безмало сваке треће или четврте године. Ова оштећења се срећом, успешно могу спречити ако се воћке благовремено окрече. Окречена стабла се спорије и слабије загревају, јер бела боја одбија сунчеву светлост, па тако не долази до јачег загревања коре и каснијег кретања и измрзавања сокова. Најпогодније време за кречење воћака је почетак зиме, однсоно крај новембра или почетак децембра, тако да воћке буду окречене када наиђу ниже температуре и већа температурна колебања. Рано јесење се не препоручује, зато што би учестале кише могле да сперу кречну скраму са коре воћака, па ефекат кречења не би био задовољавајући. Такође се и пролећно кречење воћака не препоручује, јер се њиме не спречава њихово измрзавање, пошто тада престају велика температурна колебања. Да би се кречна скрама на кори воћака што дуже одржала, кречно млеко треба припремити на следећи начин: узети пет килограма негашеног креча, пола килограма кухињске соли и четврт килограма сумпора у праху, па све то саставити и водом угасити креч. Кухињска со и сумпор у праху се додају ради бољег лепљења кречне скраме за кору воћака. Пошто се креч угаси заједно са сољу и сумпором, онда ову масу треба оставити да одстоји недељу дана, па тек онда користити за кречење воћака. Да би кречење имало што већи ефекат, треба настојати да кречно млеко, а касније и скрама имају што је могуће светлију белу боју и да се спречи лако отпадање кречне скраме. Зато при справљању кречног млека не треба додавати иловачу или говеђу балегу ради повећања лепљивости, јер ће ове материје умањити белу боју. Добру лепљивост и одлично пријањање кречне скраме на кору воћке дају баш со и сумпор, који се због тога и додају у овом поступку гашења креча. Воћке треба кречити само по лепом, топлом и сувом времену, када је температура ваздуха изнад нуле. Ако се кречење обавља по мразу, кречно млеко, однсоно скрама, смрзла би се и убрзо одлубила од коре воћке, па кречење не би ни било ефикасно. Воћке се крече обичним четкама, као за кречење стана. Поред дебла ваља окречити и делове рамених грана у дужини од 30 до 40 центиметара .
Sačuvana
Stranice: 1 2 [3] 4   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.067 sekundi sa 22 upita.