17. Decembar 2017, 22:16:08 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 10 11 [12]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Komovica  (Pročitano 97976 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
nenad88
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Stara Pazova
Poruke: 336

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #165 Poslato: 27. Septembar 2014, 12:45:33 »

Hvala bistrice,

Da li posle presovanja sa tim ostacima treba nesto jos da uradim osim sto cu dodati kvasce?
Sačuvana

bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 2.976

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #166 Poslato: 27. Septembar 2014, 13:01:42 »

Ono već standardno. Što brže stavljanje na vrenje uz što manje izlaganja vazduhu i po mogućnosti što bolje sabijanje tropa zbog istiskivanja vazduha iz njega.   
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
tatkodvd
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Banjaluka
Poruke: 138

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 32.0


« Odgovor #167 Poslato: 29. Septembar 2014, 13:07:10 »

Evo ako nekom bude interesanto za uklanjanje SO2 iz destilata. bistrica@ će to detaljnije objasniti.



Preuzeto iz Jovićevog priručnika za proizvodnju rakije
Sačuvana

Budimo dobri domaćini
tatkodvd
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Banjaluka
Poruke: 138

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 40.0


« Odgovor #168 Poslato: 28. Septembar 2015, 10:25:32 »

Da li je neko destilirao vinski talog, na klasičnom kaznu? Interesuje me pošto prijatelj i ja ćemo imati dovoljnu količinu za prepek. Prvenstveno nas interesuje islatil se to raditi, zbog tretiranja vina vinobranom (5g u masulj pre fermentacije i nekih 8-10g po završenoj fermentaciji).

Da li je ova prva metoda iz Jovićove knjige uspješna (tretiranjem patoke CaCO3)?
Sačuvana

Budimo dobri domaćini
Rasic
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 8

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 49.0


« Odgovor #169 Poslato: 26. Oktobar 2016, 19:05:16 »

Da li je neko pravio komovicu od Merloa ili Frankovke?

U mom kraju (Niš) su najpopularnije sorte za komovicu smederevka i plovdina pa me zanima da li je neko imao isustva sa gore pomenutim sortama.  Huh?
Sačuvana
nenad88
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Stara Pazova
Poruke: 336

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 38.0


WWW
« Odgovor #170 Poslato: 27. Oktobar 2016, 07:15:24 »

Ja sam prosle godine pravio komovicu od Hamburga, I.Rizlinga i Merloa. Tim redosledom mi se i dopadaju.
Sačuvana

lovranski
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 195

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Mozilla compatible


« Odgovor #171 Poslato: 27. Oktobar 2016, 08:21:43 »

Merlot daje malo neutralniju rakije ali to daju I sve druge sorte. Zaključak, dobra sorta za komvicu od crnog grožđa.
Sačuvana
Black
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 54
Lokacija: Jagodina
Poruke: 342

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #172 Poslato: 27. Oktobar 2016, 08:57:25 »

Ja pecem komovicu od Merloa. Nemam zamerki na ukus i kvalitet rakije. Kada otacem vino ne presujem kominu vec idem na samootakanje pa je ,uz dodatak vode i secera komovica pitka i bez izrazene arome.
Sačuvana
lovranski
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 195

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #173 Poslato: 19. Jun 2017, 13:43:00 »

Pozdrav svima i ako rijetko pisem redovno pratim forum.
Pretpostavljam od koga bih mogao dobiti odgovor ali tko moze pomoci neka izvoli.
Proucavajuci literaturu ali i iz osobnog iskustva komovice su zesce alkoholno-organilepticki, zasto? Imaju veci postotak  visih alkohola a imaju i vise aldehida i drugih stvari ali ostanimo kod ovih. Sada si postavljam pitanje, zasto dolazi do toga? I dok aldehide donekle razumijem sumpor zrak u vecem postotku itd.. Visi alkoholi me zbunjuju. Ako radim lozu budu ok a kod komovice to nije slucaj. Ako je ista sirovina a preostali sok od grozđa u komu, nakon fermentacije  se destilira,
zasto budu vece koncentracije visih alkohola.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 2.976

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #174 Poslato: 19. Jun 2017, 19:59:39 »

U pitanju je količina čvrstih materija, različit hemijski sastav i ostali faktori koji utiču na proces alkoholne fermentacije. Po istom pravilu ih ima manje u bijelom nego u crnom vinu, i manje ih ima u fermentisanom soku od voća nego u njegovom kljuku.

To je bilo za različitu količinu čvrstih materija i različit hemijski sastav materijala za fermentaciju, a za isti materijal ostaje još nabrojati faktore fermentacije koji utiču na stvaranje viših alkohola.

Jedan od najvažnijih faktora stvaranja viših alkohola je nedostatak hrane za kvasce. Stvaraju se inače u najvećoj mjeri kod voćnih materijala i tropa za komovicu u prvih 30-ak sati alkoholne fermentacije, kod grožđa u nekih 40, pa je za njihovu regulaciju hranu potrebno dodati odmah u startu.  

Drugi jako bitan i ne manje važan faktor je temperatura, naročito u ovih 30 sati. Povećano stvaranje na temperaturama preko 18 stepeni.

Treći isto tako važan je količina dostupnog kiseonika ili aeracija, prozračivanje. Strogo zatvoreno vrenje sa što više otopljenog CO2 u materijalu za fermentaciju.

Četvtri pH sredine. Veći pH daje veće koncentracije viših alkohola.

Peti, gdje nimalo nije zanemariv uticaj viška aldehida u fermentisanom materijalu.
Kvasac se za neutralizaciju uticaja SO2 bori na način da stvara acetaldehida, a za neutralizaciju aldehida unutar svoje membrane prisilno cijepa aminokiseline pa kao krajnji produkt takvog nastojanja iz aldehida nastaju i viši alkoholi.  Dakle potpuno bez sumporenja i uz maksimalnu kontrolu svih ostalih faktora koji utiču na pojačanu koncentraciju aldehida.

Ima i onaj da kod komovice bakterije mliječne kiseline znaju biti jako neugodne naročito u pogledu stvaranja određenog višeg alkohola koga inače nema u značajnim koncentracijama u rakijama.  

Nije zanemariv ni uticaj kvasca. Znatno više ih stvaraju neki divlji kvasci nego oni iz roda Saharomices cerevisiae.

Destilacija ne može znatnije uticati na visoku koncentraciju ovih jedinjenja nastalih fermentacijom ali ih može u nekoj mjeri reducirati izdvajanjem prvenca, jačim refluksom i obavljanjem sporije destilacije.
Kada oni predstavljaju baš toliku smetnju da bi pravili manu onda može i hvatanje nešto slabije rakije nego inače.
U koncetraciji do nekih 4.000 mg po litri apsolutnog alkohola ne bi trebali predstavljati izvor problema nego su tada izvor  važnih aromatskih uticaja.
« Poslednja izmena: 19. Jun 2017, 21:30:09 Autor bistrica » Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
lovranski
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 195

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #175 Poslato: 20. Jun 2017, 09:28:41 »

Super. Dosta sam toga postocao alu zbog nedostatka vremena nesto bi i propustio. Od sada cu probat biti tocniji.
Sačuvana
lovranski
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 195

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #176 Poslato: 10. Decembar 2017, 10:03:31 »

Vezano za Grappu, Komovicu ili kako god......rekao bi svoja zapažanja.
Kako sam imao priliku kušati podosta  talijanskih grappa, od boljih njihovih proizvođača,  rađenih na klasičnom njihovom kazanu (kazani u nizu, grijanje na paru, destilacijska kolona koja nije ona ogromna nazovimo je "industrijska" sa puno podova već kako je gore u tekstu navedeno prilagođena za njihove potrebe) kao i par komada od onih koje su rađene na kazanu koji je pod tlakom od destilerije POLI mogu reći da su rakije rađene na njihovom "klasičnom" kazanu puno drukčije od mojih koje radim na našem standardnom kazanu.
Što mislim pod tome, uzimajući u obzir različite vrste grožđa sve njihove grappe imaju miris na lješnjak. Ja koju god vrstu grožđa da sam destilirao nikad nisam dobio taj profil aroma.
Kada je drop bio slabije prešan dobivao sam rakije puno skladnije sa aromama koje manje strše dok kada sam imao suhi drop pogotovo od crnog grožđa rakije su bile teže i nisu imale nikakve cvijetne arome. Meni su osobno rakije sa klasičnog kazana puno bolje skladnije ali uvijek muku mučim oko mišljenja dali je aroma ovih talijanskih nešto čemu treba težiti. Za sada sam od mišljenja da treba gajiti ovaj stil klasični samo je pitanje koliko se kvalitetnog dropa može nači jer iz godine u godinu je to grožđe sve više isprešano.
Možda je ovo poruka za komovicu ali otvorili ste temu koja me zanima čitaj muči već 8 godina ali kako sam viježbao i učio dvostruku destilaciju o kolonama znam jako malo ili ništa. Ove godine krećem u to, nadam se.
Sačuvana
Stranice: 1 ... 10 11 [12]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.021 sekundi sa 22 upita.