21. Januar 2019, 08:57:21 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Rakija od drenjina  (Pročitano 44458 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
e2e4
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 54

OS:
Windows XP
Browser:
Netscape 7.2


« Poslato: 28. Septembar 2008, 23:25:15 »

Posto ne vidim da je iko i spomenu drenju, da kazem da ja osim sto pecem rakiju od:

crne sljive
prskulje
krupne bjelice

pecem i rakiju od drenjka.

Sačuvana
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 68
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.140

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.3


WWW
« Odgovor #1 Poslato: 29. Septembar 2008, 19:23:47 »

Predpostavljam da je to rakija od drenjina (plodova drena). Imao sam prilike da je pijem, i sviđa mi se, specifičan ukus, ima jačinu, i fini pozadinski miris na drenjine. neznam dali je pojačavana sa šećerom, ali je utisak izvrstan, nešto slično kao rakija od divljih krušaka i oskoruša.
Mislim da se naš drug "šahista" neće naljutiti ako odem malo off-topic, što se tiče naslova: možda mnogi neznaju da se i od burjana može dobiti odlična rakija. Normalno podrazumeva se od ploda burjana, to su one crne zrele bobice koje se nalaze na vrhovima stabala, a fermentacijom i destilacijom se dobija rakija koja ima naziv afta. Afta je nezaobilazni dodatak pri proizvodnji, odnosno finalizaciji brendija. Koristi se u malim količinama kao začin, a koji daje lepu specifičnu aromu brendiju.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
Paun
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 10

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #2 Poslato: 19. Jul 2010, 22:16:46 »

Pozdravljam sve one koji su dali svoj doprinos pojašnjenju teme o rakiji od zove, sto je svakako od velike koristi za sve skrene ljubitelje rakije. Ja bih sada da pokrenem jednu novu temu - a to je rakija od drenjina, odnosno od drenje kako bi rekli u Bosn i u Crnoj Gori. Smatram da bi bilo od koristi da se više sazna o mogućnosti pravljenja rakije od ove neobične voćne vrste za koju se i ne može reći da je u potpunosti voćna vrsta. Poznato je da se od drenjina mogu praviti jako dobri džemovi i druge poslastice, ali i veoma lepa i nesvakidašnja rakija. Po pravljenju rakije poznat je Drvar u Bosni i Nikšić u Crnoj Gori.
Drenjine uspevaju širom sveta, pa ih ima i u Srbiji, pretežno u brdsko-planinskim krajevima. Znam da ih ima i u užičkom kraju odakle potičem.
Da se vratim mom osnovnom predlogu za diskusiju, a to je pravljenje rakije od drenjaka, kako bi rekli ljudi u užičkom kraju. Zanima me da li neko zna sam postupak, samu tehnologiju pravljenja rakije od drenjina, od prikupljanja drenjina, preko fermentacije, do samog pečenja rakije, šta je važno da se dobije dobra rakija od drenjina, koliko se rakije može dobiti od drenjina.
Još jednom pozdravljam sve članove Foruma i nadam se da sam dao zanimljiv predlog za diskusiju. P. S. Ove godine drenjine su u užičkom kraju jako dobro rodile i ja nameravam da od njih pravim rakiju. To radim iz hobija. Do sada sam pored rakije, naravno od šljive, pravio i rakiju od maline i kupine. Rakija od maline je očaravajuca, no posto su maline jako skupe, nije isplativo od nje praviti rakiju. Rakija od kupine se nije pokazala nesto narocitom, bez mirisa je i ukusa, no takve su i kupine - i one nemaju neki poseban miris i uku, za razliku od malina.
Sačuvana
Panta
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 52
Lokacija: Smed.Palanka
Poruke: 18

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #3 Poslato: 19. Avgust 2010, 22:38:29 »

Ja sam danas sakupio nekih 11 kg drena. Razmišaljao sam da li od te mase praviti rakiju ili vino, i ipak sam se odlučio za vino. Pokušao sam da na 1 kg voća tj drena dodam 1 litar vode, ali je ta masa bila i dalje previše gusta pa sam i dalje dodavao vodu dok masa nije postala dovoljno tečna. Na kraju je ispalo oko 40 litara komine. Dodao sam i 1,5 kg šećera. Može li mi neko reći da li treba još šećera i da li treba dodati kvasce i hranu za njega?
PS. Dodao sam i vinobran u razmeri 10 gr na 100 litara komine.
Molim za mišljenje drugih forumaša.
Pozdrav
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 701

OS:
Linux
Browser:
Firefox 3.6.8


« Odgovor #4 Poslato: 19. Avgust 2010, 23:04:14 »

1,5 kg secera je svakako premalo.
U tih 40 litara koliko cenite da imate ciste tecnosti, bez cvrstih delova?
Verovatno oko 35 litara.
Ako uzmemo da je to 35 litara onda vam, za stono vino od 12% alkohola, treba ukupno oko 7 kg secera.
Iyracunajte koliko secera ima 11 kg drenjine a ostalo morate dodati.
Sačuvana
Panta
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 52
Lokacija: Smed.Palanka
Poruke: 18

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #5 Poslato: 20. Avgust 2010, 00:18:54 »

Problem mi upravo i predstavlja nepoznavanje procenta šećera u drenu.
Ostaje otvoreno i pitanje kvasca.
Pozdrav
Sačuvana
dadoxxl
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 42

OS:
Windows Vista
Browser:
Firefox 3.6.8


« Odgovor #6 Poslato: 20. Avgust 2010, 07:43:43 »

Trazim,ako neko zna kako napraviti dobru rakiju od drijena.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.329

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.8


« Odgovor #7 Poslato: 29. Avgust 2010, 23:41:59 »

Drenjak, izuzetno zanimljivo voće, pa i za proizvodnju rakije. Ta rakija u startu nosi priču u skladu sa onom narodnom:“Zdrav ko dren“. Narodna nije slučajna, to je voće kojemu ne treba nikakva zaštita od bolesti i štetnika, izuzetno pogodno za ekološki uzgoj. Voće toliko bogato raznovrsnim aromama, a uz sve to originalne kompozicije elemenata za vrhunsku rakiju. U skladu sa hemijskim sastavom ploda rakija vrhunske kvalitete bi se mogla dobiti uz minimalno poštivanje dole navedenog.
Berba, isključivo u punoj zrelosti i prezrelosti, kada plodovi sami opadaju ili se biljka lagano protrese svaka tri dana, zbog količine hexanola.
Pasiranje i odvajanje košpice.
Prešanje i stavljanje soka na vrenje obaviti nakon što pasirano voće stavljeno u kace tako odleži u kontaktu sa vazduhom u trajanju od 24 sata, zbog oksidacije tanina.
Fermentacija je anaerobna, u zatvorenoj posudi (bez dodavanja šećera, ikakvih kvasaca, hrane i kiselina) na što nižoj mogućoj temperaturi. U toku fermentacije formirat će se kapa na vrhu. Nikako je ne miješati niti skidati u prvih sedam dana, dok traje nešto burnije vrenje. Kada kapa dobije tamniju boju ili postane kompaktnija, odnosno tvrđa, izvršiti pretakanje kako bi se nastavila fermentacija nešto slabijeg intenziteta. Fermentacija bi u potpunosti trebala završiti za 5 do 6 sedmica, ako je temperatura niža onda nešto i duže.
Pretakanje obaviti pažljivo u trenutku, nakon sedam do deset dana od stavljanja na vrenje, kada je ispod kape dosta bistriji mošt u odnosu na onaj što je stavljen na vrenje. Pretakanje uraditi tako da kapa (klobuk) i talog sa dna kace ostane nepretočen, uz što manji kontakt mošta sa vazduhom.
Destilacija, striktnim razdvajanjem prve i druge destilacije uz pojačano odvajanje prvenca zbog izražene količine acetaldehida koji nastaje fermentacijom drenjka. Konačno prikupljanje rakije prekinuti kada u prihvatnoj posudi bude minimalno 65% alkohola. Ova granica se pomjera u zavisnosti od kvaliteta drenjka, odnosno količini prisutnog šećera u voću. Na tvojim prostorima to bi lako moglo da bude između 9% i 10% pa i više.  
Preostali dio je standardan, kao i za ostale rakije.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
KizaHood
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 45
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 243

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.8


« Odgovor #8 Poslato: 01. Septembar 2010, 20:12:50 »


Fermentacija je anaerobna, u zatvorenoj posudi (bez dodavanja šećera, ikakvih kvasaca, hrane i kiselina) na što nižoj mogućoj temperaturi.

E sa ovim se nikako, ali bas nikako ne slazem! Kvasac jedno0stavno odbija saradnju na niskim temperaturama, ispod 15C jedva da radi, a ispod 10C skoro da uopste ne radi; a "sto niza moguca" temperatura podrazumeva temperature ispod 0 (bilo zima, bilo zamrzivac), na kojima ne da nece da dodje do vrenja, nego ni gram alkohola nece da se dobije.
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 701

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #9 Poslato: 01. Septembar 2010, 21:04:43 »

Вероватно бистрица није мислио на температуре испод нуле кад је рекао "што ниже" него на што нижу температуру на којој квасац још ради.
Квасаца има разних, наравно. Они за пилснер раде и на само 5 степени.
За винске квасце је то прениско али постоје сојеви који раде још и на 10 степени, па и чак нешто испод тога.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.329

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.8


« Odgovor #10 Poslato: 01. Septembar 2010, 21:37:47 »

@KizaHood, postoji još i niža temperatura i iznosi -273 stepena, ali ovdje ne pričamo ni o apsolutnom mirovanju ni o tački na kojoj se ledi voda, nego o fermentaciji. Pričamo o fermentaciji drenjka koji se stavlja na vrenje ovih dana, i teško da će po kacama u ovo doba godine padati snijeg.  
Ovo što si napisao za 15 stepeni je uobičajena preporuka za kvasce Saccharomyces cerevisiae. Temperatura je preporučena i u sebi ne sadrži rizik, iako i oni često ali ne uvijek mogu obaviti vrenje i na 12 do 13 stepeni. Međutim to nisu jedini kvasci koji uspješno vrše alkoholno vrenje a prisutni su kao prirodna mikloflora na voću. Pored ovog kvasca dakle postoje i drugi sojevi kvasaca, i za njih je karakteristično da im više odgovara niža temperatura iz razloga što onda neće biti nadvladani od Saccharomyces cerevisiae, i što su na nižim temperaturama otporniji na uticaj koncentracije etanola koji zaustavlja njihovo razmnožavanje i aktivnost. Za ove kvasce je karakteristično da mogu proizvesti raznovrsne arome, i pogotovo mogu uticati na veću količinu isparljivih terpena. Na nižim temperaturama fermentacije, a uz pomoć destilacije, ćemo dobiti i veću količinu etilnih estera od onih acetatnih. Ove dvoje je kod drenjka presudni faktor kvaliteta rakije. Zato i preporučujem što niže temperature, dakle sve one ispod 15, a donja granica bi bila negdje između 4 i 5.  
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Paun
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 10

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #11 Poslato: 06. Septembar 2010, 09:05:14 »

Postovani gospodine Bistrica, veliko hvala na pojasnjavanju i objasnjavanju postupka pravljenja rakije od drenjina. Moram reci, kao laik, da je sam postupak baš zahtevan i složen. Koliko je isplativ, to je posebno pitanje.
Hteo bih da vam postavim samo jos nekoliko potpitanja, dodatnog razjašnjenja radi.
Mora li neizostavno da se radi to pasiranje i odvajanje koštice? To je bas teško i traži dosta vremena.
Koliko se rakije jačine od 40 do 45 stepeni može dobiti, primera radi, od 100 kilograma, hoću pitati kolika je izdašnost drenjaka.
Da li se obavezno rade dve destilacije, prva i druga, osnovna i takozvani prepek kao u slučaju šljive. Pretpostavljam da da, ali samo još jednom da čujem od vas.
Unapred hvala, poštovani gospodine Bistrice.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.329

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.8


« Odgovor #12 Poslato: 06. Septembar 2010, 17:05:37 »

Hajde da pređemo na ti, imamo isto interesovanje, a tako je i lakše pričati.
Neko je na ovoj stranici tražio način za dobivanja dobre rakije od drenjka. Ja sam to bukvalno shvatio, i predložio ovo napisano. Možda sam postavio i prezahtjevan postupak, ali vjeruj mi ovo je jedini način za vrhunski kvalitet obzirom na karakteristike samog voća. Može se raditi i drugačije, ali onda zasigurno dobivamo rakiju za koju sumnjam da bi nam se do kraja svidjela ili bi bila na nivou prosječnog. Ovo pogotovo iz razloga što se od drenjka dobiva rakija koja je dosta različita od onih uobičajenih na našim prostorima, prebogata prirodnim voćnim aromama ali sa nešto izraženijom trpkošću koja može rezultirati izuzetno zanimljivim okusom, ako se ta trpkost što više smanji. Za drenjak je karakteristično prvo da ima veliko učešće košpice (od 15 do 20%) u masi ploda i da njegovih eventualnih 10% šećera (koji se računa kao procenat od mesa voća bez košpice) neće biti u stanju obezbijediti dovoljnu količinu alkohola kojim bi mogli uraditi kvalitetno razdvajanje frakcija u destilaciji i time osigurati dobar balans aromatskih materija. Isto tako bez pasiranja ne bi bilo moguće preradom i fermentacijom otkloniti uticaj onih „loših“ jedinjenja. Drenjak još sadrži jako veliku količinu tanina (to je ono što daje oporost i skuplja usta kao kod trnina) i pored pektina u višku ima i izuzetno visok nivo kiselina. Jednostavnije rečeno, rakija koja bi se dobila na drugačiji način sigurno bi bila trpka i opora. Sve je to izbjegnuto opisanim postupkom.
Orijentaciono, 10% šećera u voću daje 10 litara rakije, ali je to vezano za težinu mesa od ploda drenjka (100kg) i kvalitet njegove prerade i vrenja. Kod svakog voća pa i drenjka preporučuju se dvije destilacije, dobivanje meke rakije i prepek. Zbog mogućnosti nižeg sadržaja šećera ili lošije fermentacije gdje on neće biti do kraja pretvoren u alkohol u prvoj destilaciji se preporučuje prekid destilacije u trenutku kada u prihvatnoj posudi imamo minimalno 23 stepena alkohola.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
KizaHood
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 45
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 243

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.8


« Odgovor #13 Poslato: 08. Septembar 2010, 11:52:14 »

@KizaHood, postoji još i niža temperatura i iznosi -273 stepena, ali ovdje ne pričamo ni o apsolutnom mirovanju ni o tački na kojoj se ledi voda, nego o fermentaciji.


Ma JA te kapiram u potpunosti, nego napisah zbog toga sto si svoj recept dao ljudima koji su pitali KAKO DA naprave rakiju. Prinicipijalno, ako neko pita kako da uradi bilo sta, treba poci od pretpostavke da pitalac ne zna kako, jer da zna ne bi ni pitao. A ako neko ne zna kako, a ti mu kazes "sto niza temperatura", taj moze 'ladno da shvati kako kominu treba da gurne u zamrzivac, a posle ce tebe da psuje sto si ga zaheb'o Laugh
Sačuvana
Paun
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 10

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #14 Poslato: 09. Septembar 2010, 14:37:34 »

Veliko hvala gospodine Bistrica za pojašnjenje postupka dobijanja rakije od drenjaka. Tvoje pojašnjenje će svakako biti od koristi svakome ko se upusti u avanturu pravljenja rakije od drenjaka. Ja opet moram da ponovim da je sam postupak jako zahtevan i težak, a rezultat je neizvestan, odnosno malo se dobija rakije od drenjka. No svako će odlučiti da li mu je draži kvantitet ili kvalitet rakije.
Ne znam šta da ti kažem, verovatno ću odustati od namere da pravim rakiju od drenjaka. Držaću se ja ipak naše stare dobre šljive.
Ja imam kazan od 80 litara, pa ko će toliko da sakupi drenjaka, pa još da ih pasira. Da bi pekao rakiju od drenjaka, ja moram da ih sakupim bar za dva kazana, da bi imao šta da prepečem.
No svakako ti još jednom hvala za odgovore. Da te pitam još ovo, pošto vidim da izgleda dobro poznaješ problematiku rakije čim znaš kako se ona može dobiti od drenjaka, imaš li predlog za pravljenje još neke vrste egzotične rakije, tako da kažem? Ja sam čuo da se rakija može praviti i od kleke, znaš one šumske biljke sa sitnim plavim bobicama kao plodovima. U užičkom kraju kleku stavljaju u šljivovicu pa tako prave čuvenu rakiju klekovaču. No ja sam čuo, ponavljam, da se prava rakija klekovača može dobiti direktno od kleke, odnosno fermentacijom njenih plodova. Evo još jedne teme za razmatranje - može li se od kleke praviti rakija?
Sačuvana
Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.04 sekundi sa 21 upita.