17. Jul 2024, 19:04:02 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1] 2 3   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Oblačinska višnja  (Pročitano 68066 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.373

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Poslato: 20. Jul 2011, 23:11:58 »

Nije baš "rakijaška" voćka ali ajde, možda neko ima iskustva sa gajenjem....

Drugar ima zemlju između Zrenjanina i Vršca, selo se zove Velika Greda i planira da podigne zasad. Potrebne su mu neke osnovne smernice vezano za sadni materijal, gustinu sadnje, uzgojni oblik, očekivani prinos, otkup...

Da li se neko ozbiljnije bavi(o) uzgojem višanja, ako jeste svaka informacija je dobrodošla Wink
Sačuvana
Profi
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Jagodina
Poruke: 238

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 3.6.18


« Odgovor #1 Poslato: 20. Jul 2011, 23:25:11 »

Sačuvana
Profi
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Jagodina
Poruke: 238

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 3.6.18


« Odgovor #2 Poslato: 20. Jul 2011, 23:28:50 »

Ovo sam slikao pre nedelju dana, bio dole u okolini Prokuplja. Inace tamo je visnja daleko najpopularnija vocka, uglavnom Oblacinska, jer je mesto Oblacina u blizini. Ovaj zasad je ogroman, covek pokupovao vazdan zemlju za bagatelu i posadio visnju, kap po kap postavio... Za detalje mogu da se raspitam.
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.373

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #3 Poslato: 20. Jul 2011, 23:30:35 »

 whistlefly

Je li ovo tvoj voćnjak? Imaju li redovi kraj? Grin

Ako je tvoj može li malo više detalja, vezano za pitanja iz uvodnog posta...
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.373

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #4 Poslato: 20. Jul 2011, 23:31:34 »

Ja te preduhitrio sa pitanjima. Ako nije problem raspitaj se pa napiši, svaka informacija je dobrodošla Wink
Sačuvana
Profi
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Jagodina
Poruke: 238

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 3.6.18


« Odgovor #5 Poslato: 20. Jul 2011, 23:33:07 »

 Smiley dohfly
nije moj zasad, eh da je...
To je sve podigao covek koji potize iz okoline Prokuplja, a u Beogradu se probio dobro, pare ulozio u visnje i...
Sačuvana
lozar
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 56
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 722

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #6 Poslato: 22. Jul 2011, 02:21:53 »

ako nekom može da koristi evo mog iskustva kad je u pitanju oblačinska višnja.
ono što je mene opredelilo za sadnju višnje je (u to vreme) dobra cena, kratak period do berbe (obereš i posle pičiš na more sa sve parama od nje dohfly), osim toga izbegavaš sušu, grad i sl. bere se u par dana(nema zezanja kao sa jagodom, malinom i kupinom) i nema puno prskanja(5-6 u toku godine). sve u svemu trebalo je da bude idealno ali...
ali da krenemo od početka
sadnice su vrlo bitna stvar a naići ćete na svakakve „tipove“ rasadnika pa i onih koji će vas ubeđivati da je bolje da su malo kržljave(„biće sitnije pa se lakše beru“).
oblačinka se ne kalemi i nema sorte ni tipove. ne dajte da vas zavlače, što bujnije to bolje jer što je sadnica bujnija obično joj je i koren razgranatiji pa će se lakše i brže ukoreniti.
sadnice sam kupio kod izvesnog gospodina Jovanovića iz Leskovca. ne sećam se da li je bio registrovani rasadnik ali svaka mu se primila i nek su mu u zdravlje pare (1 nemačka marka=1 sadnica). tu nemojte da štedite jer ko štedi na sadnicama plaća dugo svoj tvrdičluk.
rigolovao sam „Fiat“-om od 120 konja i dvobraznim plugom na sasvim zadovoljavajućih 40-tak cm dubine.
pre toga smo rasporedili 35 prikolica stajnjaka po hektaru, prvo razbacivanjem pa kad smo videli da će to poprilično da košta onda samo u trake u pravcu redova gde ćemo da sadimo.
plaćao sam kopanje rupa ručno i u svaku rupu ubacio još po lopatu stajnjaka pod sadnicu i po čašu od jogurta NPK 15:15:15 na nju prilikom sadnje.
„krajina“ je zalila sadnju sa po 10-20 litara iz creva(i Jasenice) po sadnom mestu (kad je sadnja u pitanju vode nikad dosta i zato nema gornjeg limita. ako pitate koliko je dovoljno za sadnju, odgovor je-koliko god imate).
sadnja je bila na razmak od  4 x 2,5m i mislim da je to standard koji ne bi trebalo mnogo menjati.
zaštita od bolesti i štetočina u prvih tri godine je ista kao i u toku eksploatacije. savetovaće vas da prištedite i da ne štitite protiv monilje jer nemate cvet u prvih par godina. videćete kad posadite da to nije tačno. javiće vam se cvetići od kojih će jedan deo da abortira nešto ćete i da okusite kroz neki sitan plod ali ako u tom trenutku pustite da vam „uđe“ monilija u zasad imaćete problema stalno. zasad višnje nije mala investicija tako da nemojte da štedite tamo gde ne sme da se štedi. ne zaboravite da vam je zasad u prvih par godina u tim fenofazama uglavnom samo polje sa pritkicama tako da tu ide mnogo manje vode i sredstava za zaštitu i neće vas skupo koštati pa je šteta ne oprskati ga.
ako vam je zasad blizu šume ili lovišta zaštitite svaku sadnicu mrežom protiv zečeva ili ako nekako dođete do „kreozana“ premažite ih njime
višnja je vrlo zahvalna za zaštitu jer nema mnogo bolesti i štetočina a treba obratiti pažnju na sledeće:
Sušenje cvetova i lastara(Monilinia laxa)
-najopasnija bolest višnje a kada jednom uđe u zasad teško izlazi.
suzbija se sa dva prskanja u fazi „belih balona“(10% cvetova otvoreno a ostali u fazi „belih kokica“ ili balona) i drugo u punom cvetu(80% cvetova otvoreno).
kod prvog se obično koriste preparati sa nešto dužim trajanjem(perzistentnošću) jer se može desiti da se cvetanje produži zbog nepovoljnih vremenskih prilika a kod drugog mogu da idu i sa nešto kraćom.(trenutno se najviše koriste Sygnum,Chorus,Kubik)
Trešnjina muva(Rhagoletis cerasi)
-suzbija se od kraja cvetanja ali najvažnije prskanje(Decis,Perfektion) je kad krene promena boje ploda i omekšavanje jer tek tada mogu da se ubuše u plod.
-prilikom otkupa vam često uzmu dve-tri šake višanja, izmeljaju, sipaju pola šake soli i, posle pauze od cigar duvana, ako ih ima crvići isplivaju na površinu „kljuka“ od višnje.
LJubičasta pegavost (Coccomices hiemalis)-prošle godine je „obrstila“ višnjare kod većine ljudi koji ne prskaju višnju tako da su u avgustu stabla gotovo ostala bez lista
-prskanje u pravom trenutku (od kraja cvetanja pa nadalje) u svakom prskanju mankogal ili slične formulacije(poliram,fitociram,ditan itd) i nema brige. slobodno odradite ovako kako sam vam rekao jer je jeftinije u kontinuitetu koristiti kontaktna sredstva nego bilo koji sistemik kada je bolest već uhvatila maha. ne zaboravite da zaštita ne prestaje sa berbom već da je još najmanje jedno prskanje važno za suzbijanje ove bolesti. ako ste na vreme zaštitili i posle uđete u leto imate mnogo manje brige.
sve ostalo je manje bitno i uglavnom je pokriveno osnovnom zaštitom koju sam naveo
zaštita od korova je problematična u prve dve-tri godine jer treba izbegavati totalne herbicide pogotovu oko mladih biljaka. u obzir dolaze oni koji idu na zelenu masu (gramoxon) ili oni koji su selektivni(fusilade forte) ali i to po sredini zasada. oko biljaka freziranje ručno a kroz sredinu freza ili tanjirača u kombinaciji sa herbicidima.

kod rezidbe višnje na vitko vreteno je bitno suzbiti pomeranje rodnosti ka periferiji:
- po sadnji skraćivanje na 50-60 cm visine
- druge godine skraćivanje na 50 cm iznad prvog preseka vođice uz odstranjivanje niskih grana(ispod prvog preseka) i proređivanje sa ostavljanjem dve-tri grane sa rasporedom u prostoru tako da jedna drugoj ne smetaju. osim vođice ne skraćujte ništa.
- u trećoj godini već ćete dobiti tzv.„spratove“.
najniže grane(I sprat) skraćujete na nižu granu neposredno ispod“metlice“(dve-tri vršne grančice) i to tako da odaberete grančicu koja će se u prostoru pravilno rasporediti i uskladiti sa ostalim granama istog sprata tj. tako da se ne ukršta sa drugim bočnim granama I sprata. bočne grane na najnižim granama rezati kao i osnovne.
nadalje vršite samo proređivanje na osnovnom stablu tako da na svakom „spratu“ ostavite 3-4 grane i vršite prekraćivanje vođice na 50 cm iznad prethodnog skraćivanja.
-u 4.godini vam je stablo oko 2 m visine i ne bi bilo loše da tu i ostane (oko 2-2,5m) zbog rezidbe i berbe.
na I spratu skraćujete sada već 3-godišnje grane na nižu grančicu ispod vrha s tim da ona bude raspoređena u suprotnom pravcu od one od prošle godine.
 na bočnim granama prvog sprata sve uradite kao na najnižim granama prvog sprata prošle godine
na II spratu ponavljate priču iz prošle godine sa I sprata.
a na III spratu ono što smo pričali za II itd.
znači, ukupno 3-4 sprata. (ako neko ukapira nek mi javi!)
-redovna rezidba se svodi na prekraćivanje grana na rodne čvorove i zamena istih
zamenu grana vršiti svake 4.-5. godine.
ono našta nećete imati uticaja su mrazevi, niske temperature i kiše u vreme oprašivanja i oplodnje i druge elementarne nepogode
zato morate da dobro da  se raspitate da li je mesto koje ste odabrali takvo da će višnja na njemu dobro da uspeva.
što se tiče Vojvodine, sećam se jedne firme koja je kupila zadrugu u sred Banata(Tomaševac kod Zrenjanina) i koji su koliko je meni poznato nagrabusili od mrazeva jer nijedne godine nisu imali berbu kako valja, mada se tu po mom mišljenju radilo o klasičnom pranju para te gazdama i nije mnogo bilo bitno šta će se desiti sa njihovim zasadima.
to ne znači da u Vojvodini ne može da se gaji višnja već da treba obratiti pažnju na mesto gde planirate podizanje zasada.
ako niste sigurni obiđite malo seoska dvorišta u komšiluku, popijte kafu kod nesuđenih komšija i ako ne vidite nijedno stablo višnje priupitajte zašto ga nema.
e sad, posadili smo je, orezali smo je, prskamo je a nemamo vajde.Zašto?
zato što se u poljoprivredi ne mere rezultati iz jedne  već iz najmanje 10 godina, tj. nije važno kakva je cena ove godine već kakva će biti ili je bila u nekom periodu iz koga se može izvući prosek.
cenu višnje određuje cena na svetskom tržištu i monopoli hladnjača. od kad sam posadio višnju hladnjačari ni jedne godine nisu uspeli da „prodaju svoje zalihe“ već im svake godine „stoji“ u hladnjačama, „čekaju cenu“, „nema interesovanja“(veoma čest izgovor kad hoće da ubiju cenu), „slab je kvalitet“, „rodilo u Čileu i Poljskoj pa se satrlo“ i sl.
sve dok konačno nisu stigli Rusi i raz(je)bili monopol. pare za kvalitet pa ko ima nek prodaje i to bez posrednika.
i odjednom hladnjače prazne! može i po 60 Evrocenti, „pa zar se ne sećate da je bio sneg u martu u Poljskoj“ i druge priče.
znači ima nade za višnjare.
ako je ovo predugačko brišite ili da prepravim.
pozdrav
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.373

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #7 Poslato: 22. Jul 2011, 10:39:03 »

Ma kakvi predugacko, hvala na trudu Wink

Mozes li mi reci, okvirno, kolika su ulaganja po hektaru? Pitanje je dosta uopsteno, krenucemo od opsteg ka pojedinacnom Grin
Sačuvana
Profi
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Jagodina
Poruke: 238

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 3.6.18


« Odgovor #8 Poslato: 22. Jul 2011, 13:11:53 »

@lozar E tako se to radi!
Inace ove godine visnja je imala extra cenu ove  (Prokuplje), ovo znam jer moj pashenog je iz tog kraja, ima mali zasad. Mislim da je u toku branja cena isla od 60-95 din, mozda i vise, ne secam se zavrsne cene. A Oblacinska visnja ima stvarno karakteristican ukus. Kazu da je od svih visanja bas ona najbogatija vitaminom C. Thumb
Sačuvana
NSM
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 64
Lokacija: Valjevo
Poruke: 183

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.18


« Odgovor #9 Poslato: 22. Jul 2011, 20:32:46 »

Citat
ne zaboravite da zaštita ne prestaje sa berbom već da je još najmanje jedno prskanje važno za suzbijanje ove bolesti. ako ste na vreme zaštitili i posle uđete u leto imate mnogo manje brige.

Evo mog ovogodisnjeg iskustva.
Visnja (oko 50 ari, ) uredbno sticena i do dan dva posle berbe izgledala fantasticno. Dva tri dana posle poslednjeg branja, (jos nije bilo simptoma bolesti) istretirano fungicidom Bravo, trebao je da spreci gljivu a onda skoro preko noci krene blumerela, neverovatan intenzitet.
U takvoj situaciji istretiram Agrodinom (dodin aktivna materija) i danas sam gledao visnju i utisak je da je agrodin uspesno zaustavio bolest. Nema vise zutog lista, nesto jeste spalo a u delu vocnjaka gde je napad bio slabiji biljke izgledaju odlicno.
Sačuvana
lozar
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 56
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 722

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 6.0


« Odgovor #10 Poslato: 27. Jul 2011, 00:07:48 »

Ma kakvi predugacko, hvala na trudu Wink

Mozes li mi reci, okvirno, kolika su ulaganja po hektaru? Pitanje je dosta uopsteno, krenucemo od opsteg ka pojedinacnom Grin
radi se o tome što sam zasad podigao pre 11 godina kada se sve računalo u markama, nešto sam beležio nešto roditelji ali nešto smo bogami i zaboravili
okvirno:
stajnjak,đubrivo,rigolovanje,oranje,tanjiranje,kopanje rupa,sadnice i sadnja sve oko 2.500 dem
kasnije u prvoj godini freziranje traktorskom frezom 3 puta u toku vegetacije i zaštita od bolesti(meni je trebalo u početku oko 20 leđnih prskalica za 1 ha). moje je bilo freziranje malom frezom unutar redova i okopavanje.= oko 500 dem.
u drugoj godini isto kao i u prvoj= 500 dem. rezidba i gore pomenuto ostaje meni.
u trećoj zimsko oranje plus znači oko 600 evra(tada već) plus 1 rezačka nadnica. prvi put herbicidi u redu i manje freziranja.
u 4-toj godini 4,5 tona višnje po 15 dinara ako se dobro sećam ali kad se odbije branje 5din/kg onda je to 35000 din što je iznosilo oko 550 evra znači nešto malo ispod ulaganja.
dakle, investicije do prve značajnije berbe su bile oko 4.000 dem(tj. evra) pretpostavljam da to može i jeftinije ali nisam siguran da može mnogo. ja sam imao i podsađivanje u drugoj godini zbog oštećenja od zečeva i srndaća pa sam morao i da ogradim bodljikavom žicom što su dodatni troškovi.
jedne godine mi je "uletela" monilija pa sam imao i letnju rezidbu doduše sa sopstvenom radnom snagom itd.
šta da vam kažem: ko proba kajaće se, ko ne proba kajaće se.
Sačuvana
crnitrn
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 407

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #11 Poslato: 04. Septembar 2011, 10:58:35 »

Ja bih se samo osvrnuo na to da Oblacinska visnja nije sorte vec biotip u njemu ima dosta raznolikosti pre svega u bujnosti i krupnoci plodova! Ja imam oko 15ari oblacinske visnje i u tom zasad imam bar 3-4 klona! kod kuce u dvoristu imam jedan klon visine 1.7m moze da se sadi na metar ali mu je problem slaba opronost na moniliju sto krzljaviji to osetljiviji na moniliju!
Sačuvana
batad
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Lokacija: okolica Osijeka
Poruke: 10

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 6.0.2


« Odgovor #12 Poslato: 20. Septembar 2011, 21:47:53 »

@lozar
Kako ide citat iz onog legendarnog filma " tako se to radi, kratko ali ........."
@crni trn
Ja imam 4,5 ha oblačinske , sađena u godinu dana razlike i sve sadnice iz Srbije. Prve su bile dosta ujednačene po izgledu, veličini , bujnosti korijena i sve su tu negdje isti klon a ove druge, naravno na većoj površini,  Sad Huh? Scratchhead dohfly
Sad iz ove perspektive mogu da garantiram da nisu iz rasadnika, iako su imale dekleraciju, negu skupljene zbrda-zdola, daj šta daš samo da prodemao a kod nas je bilo daj što daš samo da posadimo. I tu dolazimo do glavnog problema - kvalitetne sadnice. Agrotehnika može donekle da se popravi u toku narednih godina ali sadnica ne. Ja sam podrivao prije sadnje, podrivam i sada u četvrtoj godini jednom preko ljeta na 50 cm dubine (krtična drenaža) dodajem karbokalk NPK  i redovno štitim i to se vidi na OK sadnicama ali na onima drugima ne. Ostale su na debljini 1-2 cm i visini oko 1 m i ni da nestanu ni da se trgnu. Stoje u redu da popune broj dok si s ovog drugog voćnjaka ne proizvedem sadnice pa ih ne zamijenim.
Sad dolazimo do onog zbog čega sve to radimo, cijene i zarade.
Zaštita vam je 40-50% jeftinija od naše, gnojiva nešto manje ali nemate poticaj od države kao mi, cca 290 €/ha.
Postoje 3 ozbiljna otkupljivača, jedan od njih ima i negdje u Srbiji hladnjaču, Isvake godine ista priča , neznaju cijenu višnje iako je počela berba.
Priča im ide da je Srbija relevantna i ta koja odrđuje cijenu i do sada je bilo  oko 0,40 € "jer je tako u Srbiji". Ove godine 0,44 € a u Srbiji je dostigla 0,80 € i gle sada čuda Srbija nije više relevantna.

Nadam se da će biti još postova na ovu temu.
Sačuvana
ljilja 24
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 3

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 10.0


« Odgovor #13 Poslato: 09. Februar 2012, 16:12:34 »

Imam jednu molbu...
radim seminarski rad, i stvarno je jako zahtevan profesor... uglavnom, trebam da napravim kalkulacije o podizanju voćnjaka oblačinske višnje...
da li bi neko bio ljubazan da mi da savete, kao npr. koliko se sadnica seje na 1 ha, razmak sadnica, sta je sve potrebno za sadnju, koja kolicina djubriva, pa sta je sve potrebno za negu i slicno...

svaka pomoc mi je dobro dosla jer sam u totalnom haosu, ne mogu da slozim pravu sliku! hvala puno!!!!! pozz Smiley
Sačuvana
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 73
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.105

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 10.0


WWW
« Odgovor #14 Poslato: 09. Februar 2012, 20:11:51 »

Pošto sam imao sličan diplomski rad (podizanje zasada višnje i nega do 3 godine), mogu ti po sećanju napisati redosled radova i ako to pratiš imaćeš i kalkulacije za svaki utrošen sat rada kao i materijala, mada tu može dobro da me dopuni Lozar jer je on imao i praktično 1 ha zasadjene višnje, a ja ako nešto izostavim pa.. davno je bila 1969godina.
Evo redosleda:
-analiza zemljišta
-djubrenje i korekcija na hranjive elemente a na osnovu analize zemljišta
-eventualno ravnanje terena, pa obrada, priprema zemljišta za sadnju
-plan rasporeda redova, medjuredno rastojanje i rastojanje u redu(preporuka je 4x3)*
*na karo papiru nacrtaj parcelu, uzmi u obzir pomeranje redova od granice parcele zbog obrade(trebalo bi da prvi red bude udaljen najmanje 1,5m od ograde, a optimalno je 2metra zbog traktora). Na osnovu tako ucrtanih redova dobijaš njihov broj, pa pomnožiš sa brojem sadnica u redu i na taj način dobijaš potrebnu količinu sadnica za jedan hetar, što ti je i množenje sa cenom i novac potreban za sadnice.
-obeležavanje redova i markiranje mesta za sadnju
-kopanje rupa za sadnju
-sadnja i zalivanje
-zaštita u toku prve godine i eventualno zalivanje zbog moguće suše


Pa postupno evo i koje troškove treba da sadrži kalkulacija:
Kupovina parcele (eventualno, ako je nema)
analiza zemljišta
korekcija po osnovu analize(mislim na đubrivo ili kreč za popravku ph)
osnovno djubrenje pre sadnje (300kg veštačkog djubriva i 20 do 30 t stajnjaka po 1ha)
rasturanje djubriva i priprema zemljišta za sadnju (oranje 35 do 40cm dubine)
ravnanje, obeležavanje redova i mesta sadnje, kopanje jama za sadnju
kanap za postavljanje redova i markeri-kočići za obeležavanje mesta sadnje
kopanje jama za sadnju
sadnu materijal
sadnja sa zalivanjem i ubacivanjem djubriva(eventualno)
zaštita od glodara ili ogradjivanje parcele
zaštita od bolesti i štetočina u toku prve godine i zalivanje (eventualno)

....... eto toliko se ja setih, .....
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
Stranice: [1] 2 3   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.051 sekundi sa 22 upita.