29. Avgust 2014, 03:21:44 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1] 2 3   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Saditi novi cokot ili kalemiti staru lozu ?  (Pročitano 23046 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Djole3
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 11

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.1


« Poslato: 10. Oktobar 2008, 23:37:28 »

Imam par cokota u vinogradu koji su ocajni,
grozdje je jako sitno, nema sladora, kiselo je.....
Da li mogu da nekako kalemim neku bolju sortu
na taj stari panj nekako ili moram da vadim taj panj,
pa da sadim novu lozu ?
Sačuvana
peca50
Urednik
*****


Ugled člana: 280
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 63
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1144

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.3


WWW
« Odgovor #1 Poslato: 19. Oktobar 2008, 01:02:58 »

Pekalemljavanje je često nefikasan način da poboljšate sortimentnu strukturu u vinogradu ili da otklonite neke negativnosti u smislu kiselosti grožđa, neodgovarajuče sorte itd... zato je uvek bolje zameniti neodgovarajući čokot novo posađenim. Mera koju treba primeniti posle vađenja starog čokota je da se zemljište "očisti", od eventualnih bolesti i štetočina. Zato je najjednostavnija mera da se čokot izvadi  i na mesto gde je bio baci 1 do 2 šake kreča u prahu da tako prezimi, pa u proleće iskopati jamić, nađubriti prevrelim stajnjakom i posaditi novu lozu!
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
Djordje Teofilovic
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 14

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.4


« Odgovor #2 Poslato: 18. Novembar 2008, 19:43:13 »

ako vadis lozu vise paznje obrati kad je izvadis,mozda neki fungicid,baktericid zbog truleznica.mozda i ne treba da vadis, ako je ista sorta ka na nokom drugom mestu u vinogradu i tamo dobro radja onda treba izvaditi,ako ne probajte drugaciju rezidbu,kracu ako su sitni grozdovi.bolje nadjubrite vinograd,pravilna zastita,zelena rezidba je jako bitna(zaperci,pinciranje,redukcija lisca u zoni grozdova).za kalemljenje se slazem sa pecom
Sačuvana
eksvitivini
Prolaznik
*


Ugled člana: -1
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Melbourne, Australia
Poruke: 2

OS:
Windows Vista
Browser:
Firefox 3.0.4


« Odgovor #3 Poslato: 21. Novembar 2008, 11:47:56 »

Slao sam ovo pre par godina na drugom forumu, pa da ponovim, ako nekog zanima (obzirom da je izvor australijanski, tj. ja):


---
Za prekalemljivanje "ochenjem", osoba koja je tek obucena radi oko 300 dnevno, iskusan kalemar 700-1000 cokota dnevno. Uspeh je 80-90%, sto zavisi od stanja postojeceg vinograda.






Procedura: U zimu se presece stablo cokota pri osnovi i postave uzice koje vode od patrljka do prve zice na spaliru. U rano prolece se odgaji jedan dobar lastar koji izbije iz osnove (jalovak), a sav drugi porast se uklanja. Kasnije u prolece se uklone svi pupoljci sa tog lastara i svo lisce, osim gornja dva lista koja su u visini prve zice, a tu se umetne i pupoljak od sorte na koju se prekalemljuje (ispod te zice, vidi sliku). Posle se uklanja svaki drugi porast osim toga iz nakalemljenog okca, prska protiv bolesti, itd.

Prekalemljeni vinograd se tretira kao mladi vinograd, dakle mora da bude cist od korova, djubren, itd, idealno i zalivan (mada znam da to nije uobicajeno u Srbiji). U uslovima Australije (dakle zalivanje, djubrenje + dugacka topla sezona), spalir je popunjen vec iduce godine, sa komercijalno upotrebljivim prinosom (neku manju kolicinu grozdja je moguce dobiti cak i u samoj godini kalemljenja, ali to bi trebalo uklanjati kao nezeljenu kompeticiju lastarima za formiranje uzgojnog oblika, tj. kordunice). Dakle, gubi se svega jedna godina (ta u kojoj se kalemi), plus sto naravno mora da se ulozi u samu operaciju. (Ovo sve se odnosi na kalemljenje "ochenjem", druge metode prekalemljivanja, npr. kalemljenje u procep, su daleko sporije i slabije uspevaju).
Sačuvana
swan
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 53
Lokacija: Podgorica
Poruke: 12

OS:
Windows Vista
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #4 Poslato: 29. Januar 2009, 10:27:00 »

Vinograd je podigao moj otac jos 1968 god po tadasnjim najsavremenijim agrotehnickim mjerama uz pomoc agronoma iz Plantaza koji su bili na specijalizacijama u Francuskoj.Obzirom na starost i relativnu zapustenost vinograda,kao i bolesti koje su pjavile (homopsis , fitoplazma i.t.d)Povrsina vinograda 3300 m2,oko800 cokota na krevetima bilo je oko 3000 kg grozdja.
Pkojni otac nije imao zivaca da se bavi vinom nego je uglavnom pekao rakiju i forsirao lozu do maksimuma (15000 kg grozda rod ‚1983 god.)126 kazana od 120 lit.ili ti oko 2000 lit.rakije
Obzirom na starost loze (40 god.) namjeravam da kalemim postojece autohtone sorte koje su u vinogradu na divlju podlogu, progustim zasad na 1200 cokta i vremenom iskrcim stare loze.
Postojeci sortimenti su 60% Stari Vranac i 40%Kratosija sve na divljim podlogama po pricama pokojnog oca,ali ja mislim  da su njemu agronomi iz Plantaza davali sadnice koje su donosili iz Francuske jer  je grozdje kada rodi  bolje i ukusnije nego u susjednim vinogradima mozda cak nema vecu kolicinu secera ali je puno ukusnije vino kada se izvuce sa tropa.
Prijatelj mi je nabavio masinicu za kalemljenje uskoro treba da pocnem rezanje loza ,ali ne znam gde da nabavim divlje podloge za kalemljenje i koje da uptrebim.
 Specificnosti terena gde je podignut vinograd (imam vode koliko hocu i izveo sam sistem kap-po-kap) zemljiste je pogodno za uzgoj  vinograda ima malo vise fosfora i nalazi se u okolini Podgorice(Zetska kotlina)
Ukoloko neko ima iskustva sa podlogama za kalemova neka mi da neku informaciju.

Ne znam kako se postavljaju slike na forumima ,hteo bih da vidite kao izgleda vinograd
« Poslednja izmena: 29. Januar 2009, 11:44:23 Autor dioda » Sačuvana

njnja11
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 51
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1487

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.5


« Odgovor #5 Poslato: 29. Januar 2009, 10:38:32 »

Pozdrav swan, pogledaj ovu temu, detaljno je objasnjeno kako se postavljaju slike...

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=13.0
Sačuvana
swan
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 53
Lokacija: Podgorica
Poruke: 12

OS:
Windows Vista
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #6 Poslato: 29. Januar 2009, 11:05:43 »


Evo slike vinograda veceg dijela iz jula mjeseca 2008 god. slikat cu ga i 30.1.2009 kad budem isao u podgoricu ja inace zivim u Beogradu ali to ne znaci da treba pustiti da sve propadne i dignem ruke odn pravljenja vina
Sačuvana

njnja11
peca50
Urednik
*****


Ugled člana: 280
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 63
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1144

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.1


WWW
« Odgovor #7 Poslato: 29. Januar 2009, 18:11:29 »

Prema ovoj fotografiji utisak je sledeći: da ti je vinograd u dobroj kondiciji, olistalost i debljina osnovnog stabla čokota, rod se nevidi dobro, ali rezidbom ćeš to lako rešiti i malim dodatkom komplekson đubrenja. I moja preporuka: nemoj da dozvoliš da ti ovo "blago" propadne.
Evo šta kažu knjige za sorte Kratošija i Vranac:

Kratošija
-Autohtona sorta Crne Gore. Dobre rodnosti. Grozd srednje krupan, valjkasto-kupast, srednje zbijen. Bobica srednje veličine, okrugla, crno plava. Sazreva krajem treće epohe, pozna sorta. Osetljiva na Botritis i niske temperature. Redovno daje dobar kvalitet grožđa. Grožđe se koristi za spravljanje vrhunskih vina. Ređe se sreću čisto sortna vina, već se uglavnom kupažira sa Vrancem. Od Kratošije se u Crnoj Gori pravi i vrlo kvalitetna lozovača. Koeficijent rodnosti je 1,2-1,6, prosečna težina grozda je od 150-250 grama. Opterećenje kondira i lukova okcima, pri rezidbi za rod je za kondire 2, a za lukove 6-8 okca.


Vranac
Vranac crnogorski je autohtona sorta Crne Gore, izrazito rodna sorta. Grozd srednje krupan, valkasto-kupast, srednje zbijen. Bobica srednje krupna, okrugla, tamnoplave boje pokožice. Sazreva na kraju treće epohe, pozna sorta. Osetljiva je na Botritis i niske temperature. Kvalitet grožđa redovno dobar. vina su vrhunska, lepo obojena, harmonična, puna. Koeficijent rodnosti je 1,3-1,6, prosečna težina grozdova je od 150 do 300grama. Opterećenje kondira i lukova pri rezidbi za rod je za kondire 3-5 okca a za lukove6-8.

I za jednu i za drugu sortu najbolje ti odgovara mešovita rezidba(kondir-luk), pošto ti je uzgojni oblik idealan za takva način rezidbe, a i sorte koje imaš baš to traže.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
Dovla
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Beograd
Poruke: 2

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #8 Poslato: 30. Januar 2009, 14:04:57 »

Da iskoristim priliku da pitam upućene: da li su i u 2009. godini predviđena podsticajna sredstva za nove zasade vinove loze? Ovo pitam jer se odgovarajuća Uredba (Sl. glasnik RS, br. 23/2008 i 90/2008) odnosi samo za zasade iz jeseni 2007. i proleca 2008. godine, a nova Uredba za podsticaje u 2009. godini nije (jos) doneta!!! Sad

Razmišljam o podaizanju vinograda pa mi je vrlo bitno zbog finansijskih kalkulacija.
Sačuvana
peca50
Urednik
*****


Ugled člana: 280
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 63
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1144

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.5


WWW
« Odgovor #9 Poslato: 30. Januar 2009, 15:51:51 »

Pozdrav Vlado,
što se tiče pitanja oko podsticajnih sredstava za podizanje novih zasada vinograda ili voća, najbolje je da se informišeš kod dobavljača sadnog materijala. Oni obično daju sadni materijal na osnovu zaključenog ugovora, i naplaćuju  ti kada odovarajuća komisija izađe na teren, i kada ti sredstva legnu na novootvoreni račun predviđen za to. Znači ako oni prihvate da te kreditiraju do momenta dok ti ne legnu pare za podsticaj, znači da su i dalje važeće uredbe o podsticaju!
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
Dovla
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Beograd
Poruke: 2

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #10 Poslato: 30. Januar 2009, 16:07:37 »

Hvala Peco,  Thumb

To mi je i bio krajnji plan. Mislio sam da se neko vec oslanja na ove podsticaje za ovogodisnje zasade, pa bi mogao da mi kaze iz prve ruke.
Sačuvana
swan
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 53
Lokacija: Podgorica
Poruke: 12

OS:
Windows Vista
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #11 Poslato: 01. Februar 2009, 09:55:55 »

Peco Hvala ti na detaljnim informacijama o sortama Vranac i Kratosija. Posebno me raduje sto se moze praviti kvalitetno i vrhunsko vino jos ako se upakuje u pricu o konrtolisanom geografskom porijeklu mislim da cu postici ekonomski balans da odrzim i unaprijedim vinograd i ne dopustim da propadne.Ogranicen sam na maxium oko 1200 cokota ili manje na ustrb kvaliteta .
Botritis je izgleda za obje sorte veliki neprijatelj ,ako se ne varam tu bolest zovu siva trulez i sa njom se borim relativno uspjesno koristeci Teldor vecu glavobolju prosle godine mi je napravila Plamenjaca i Phomopsis ,ali to kod nas zavisi od godine do godine.
Svakako cu rezati loze po tvom upustvu i detaljnije se upznati sa mesovitim nacinom rezidbe s obzirom da je vinograd na krevetima.
Sa kalemljenjem odmah krecem samo ne znam gde da nabavim adekvatne podloge za kaleme .Prijatelj mi je nabavio neku masinicu za kalemljenje i sad mi prica kako je cuo da se sadnice koje se naprave moraju cuvati 30 dana u malim plastenicima pod temp. oko 20 stepeni sto mi je malo neverovatna prica ,ali ispitat cu ja o cemu se tu radi.
Od tvog opisa sorti malo mi odstupa velicina grozdova cini mi se da kod mene radjaju veci grozdivi imam jedni sliku u mob.tel. velikog grozda u fazi prije sarka pa kad je nadjem poslacu ti da je vidis , a napravit cu fotke vinograda sada prije rezidbe.
Sačuvana

njnja11
peca50
Urednik
*****


Ugled člana: 280
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 63
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1144

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.5


WWW
« Odgovor #12 Poslato: 01. Februar 2009, 23:19:28 »

Kalemljenje na zrelo zahteva posebne uslove za prijem i negu kalemova. Posle  odabira podloga i kalemova vrši  se kalemljenje na neki od načina, najčešće je to spajanjem na jezičak. Kalemovi se slažu u specijalno za to napravljene sanduke. Kalemovi se kompletno prekrivaju nakvašenom piljevinom pomešanom sa peskom , ili sa šumskom mahovinom, naizmenično red kalemova red pokrivnog materijala nakvašenog. Temperatura se u prostoriji podiže do maksimalno 24 stepena celzijusa, sa stalnim vlaženjem, sve dok se na spojnim mestima ne formira kalus, posle toga se temperatura postepeno snižava, da bi kalus odrveneo. Za to vreme iz pupoljka na kalem grančici postepeno kreće mladi lastar, snižavanjem temperature i čestim provetravanjem se kalemovi kale, sve do momenta dok potpuno neojačaju i odrveni vršni lastar, posle toga se kalemovi iznose napolje u prirodne uslove gde nastavljaju svoje jačanje i kaljenje, razvijajući pritom i korenov sistem.  Ovo je nabrzinu objašnjen postupak kalemljenja na zrelo spajanjem.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
bozure
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 48
Lokacija: trstenik
Poruke: 46

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.6


« Odgovor #13 Poslato: 19. Februar 2009, 11:23:38 »

peco ... uz duzno postovanje mislim da swan tu meru tesko moze da savlada...bolje mu je da dodje kod nas i kupi gotov kalem ili neko da mu iskalemi nego da se covek muci ...swan sto se tice podloge kod mene ima kober 5 bb a mozda se nadje i so4 ja sam imao ferkal sto bi u tvojim uslovima blo ideakna podloga ali ne znam dali moze dase nadje ... moj savet ti je da kupis gotov kalem kod nas je oko pola evra
Sačuvana

in vino veritas
swan
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 53
Lokacija: Podgorica
Poruke: 12

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #14 Poslato: 22. Februar 2009, 00:30:58 »

Bozure daj mi kontakte (tel i adresu) intaresuje me tvoja ponuda za podloge i koliko bi kostalo da mi se uradi kalemljenje i odlezavanje sadnica u nephodnim uslovima do presadjivanja, kao i dodavanje nekih hormona koji ti omogućavaju da ih posle mesc dnana direktno sadis na predvidjeno mjesto.
Vioke sam doneo sa sobom u Beograd pre odprilike 10 dana ima oko cca 300 pupoljaka,posalji mi tel.da se cujemo 
Sačuvana

njnja11
Stranice: [1] 2 3   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.039 sekundi sa 21 upita.