Aronija

[pedjamilano]

Dragi prijatelji,

mislim da ARONIJI treba da posvetimo malo vecu paznju jer mislim da ima perspektivu gajenja posmatrajuci njen znacaj u svetu. Voleo bih da se ukljuci u ovu temu i neko ko ima neko iskustvo sa  gajenjem aronije i prenese nam neka iskustva. Mesecima tragam po internetu da saznam sto vise o aroniji i sve mi se vise cini da ce mi ona biti jedan od sledecih izbora pri sadnji.

Lep pozdrav,

Pedja

[dosljak]

 Odlicno! Sibirska borovnica.Pre koji dan sam se raspitivao posto su i prodavac kaze 500 dinara a ona u casi od pavlake,jogurta i nema ni 20cm pa mi to bilo malo sumnjivo   Inace je to zbun koji raste 2 metra u vis. A lekovita iz sve snage

[lozar]

proletos su sadnice bile u "Superioru" iz Velike Plane po ceni od 250 din.
http://superior-seeds.co.rs/kontakt.html
moji su posadili 6 komada čisto da vidimo o čemu se radi.
inače litar soka od aronije se kreće od 20-25 Evra/lit. u prodavnicama zdrave hrane

[pedjamilano]

Evo malo informacija izvadjenih iz testa dr. Ive Djinovića.

Sadi se u jesen, kada na sadnicama opadne list, najčešće u novembru. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene, ljubičaste ili braon boje. Ovo lišće je zrelo i opada na najblaži dodir. Najčešće se sade  jednogodišnje ili dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta, osim slanim. Aronija može da se koristi i za formiranje živih ograda. Dovoljno je posaditi jedan red sa rastojanjem između biljaka od 80 do 100 cm. Živa ograda koja cveta, blista od zelenila mladog lišća, koje liči na ukrasnu biljku lovorvišnju, u avgustu okićena crnim bobicama koje mogu da se jedu, u oktobru i novembru “gori” od plamenih boja lišća…
Najbolja gustina sadnje u klasičnim voćnjacima je 3 x 1,5 m, kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4,5 m2 vegetacionog prostora. Sadi se do dubine na kojoj je sadnica bila u rasadniku. Dovoljno je iskopati jame dubine 20 i prečnika 30 cm. Sadnicu pažljivo nagrnuti sitnom i vlažnom zemljom i nagaziti oko nje kako bi se uspostavio dobar kontakt između korena i čestica zemlje, a vazduh istisnuo. Oko biljaka treba rasturiti sloj slame, minimum pola metra u prečniku, kako bi se sprečila pojava korova oko samih biljaka. Ovaj malč treba obnavljati svakog proleća.
Prve berbe su moguće u trećoj godini života. Dobro razvijene biljke iz kulture tkiva prorode i u drugoj godini. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci, sa oko 35 – 40 plodova, ili oko 50 -100 grama prinosa. Uz redovne mere nege, u prvom redu uništavanju korova, u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10  kg po žbunu, ili  11 do 22 t/ha.Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka, pa i aronije. Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. Drvo sporo raste, tvrdo je kao dren, i dostiže visinu od 1,5 – 2,5 metra, tako da se lako bere sa zemlje. Otporna je na bolesti i štetočine, pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite. Kao takva, aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji, koja je jedan nivo iznad organske. Kada biljke, za 4-5 godina, odrastu u visinu preko jednog metra, onda one same suzbijaju korov u redu, a međuredno rastojanje se kosi.
Postoji veći broj sorti i klonova, od kojih su najpoznatije finska  Viking i češka Nero. U Superioru Velika Plana  kulturom tkiva “in vitro” razmnožava se “klon 23”. Godine 2010. aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji, sa jednim predstavnikom – sortom Nero. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka.

[crnitrn]

Moze da se razmozava i klasicno vegetativno ne mora kultura tkiva! sto znaci samo da je vidis  i eto ti sadnice!

[lozar]

danas sam kod "starca Zarije" tj. u emisiji "Znanje na poklon" na B92 kod Zaharija Trnavčevića čuo jedan ne baš ohrabrujući podatak da se cena kilograma Aronije na svetskom tržištu kreće od 25-30 euro centi.
na pitanje Zaharija kako to da je kod nas ona skoro deset puta skuplja sagovornik je rekao da je to zbog "toga što je ima malo na tržištu" što nisam baš razumeo jer vam niko ne brani da je uvezete a ne da je plaćate po 2-3 Evra.
tako da moram da priznam kako mi to pomalo smrdi na neku prevaru da se narod navuče na sadnju a onda da se snize otkupne cene i zaradi ekstra profit.
u svakom slučaju vredi se raspitati dobro pre sadnje ko vrši otkup, po kojim cenama i postoji li neki drugi način zarade na njoj recimo preko ceđenja soka.

[dioda]

Vlada opsta pomama za sadnicama. Na manifestaciji Novosadska jesen su svi kupili po par komada a ovi iz rasadnika kazu da nicu i zasadi po okolini grada...
I dalje ne kontam ko danas u Srbiji placa dvadesetak eura za litar soka?

[bistrica]

Ovdje ispada da nije bitno što niko ne kupuje taj sok, bitno je da na njemu stoji ova cijena. Ista stvar je prije nekoliko godina bila sa nojevima i puževima. Očito da trik plasiran na isti način ponovno pali. Na kraju se vidjelo da otkup i tržište ne postoje, bar ne na način na koji je to prezentirano. Onaj ko ostvaruje trenutnu korist i prodaje tu priču. Druga je stvar što to voće ili sok mogu biti kvalitetni, pa bi sve to u stvari trebalo posmatrati samo iz tog ugla. Vjerovatno, fino i zanimljivo voće za par komada u dvorištu.

[darko]

ja imam jednu sadnicu posadjenu vec 4-5 godina , nista narocito ukus neutralan da farba ruke kada se bere farba i netrazi nikakvu hemisku zastitu. ove godine po ovakvoj susi plodove si mogao da presujes a iz njih nije imalo sta da kapne tako da sam ih obrao i zavrsili su u mesanom dzemu od sljiva smokava i aronije

[lozar]

preneto sa internet strane PSSS Srbije.

http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?6609.post
Aronija se može gajiti kao stablašica i po sistemu žbunova. U proizvodnoj praksi najčešći uzgojni oblik aronije je žbun. Uspešno formiranje ovog uzgojnog oblika postižemo sadnjom dvogodišnjih sadnica sa 3 – 5 izbojka – izdanaka i dobro razvijenim korenovim sistemom. Formiranje žbunova traje 3 – 4 godine.Svake godine ostavljamo 3 – 5 bujnih izbojaka. Time se formira struktura žbuna od 12 – 20 izbojaka, na kojima su prisutne bočne grane i brojne rodne grančice. Rezidba za rod je jednostavna.Uklanjaju se svi stariji izbojci od 6 godina, kao i oni slabije bujnosti. Zamenjuju se bujnim jednogodišnjim u cilju obnove i održavanja veličine žbuna.

http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?6608.post
Sortiment aronije je veoma skroman, a u proizvodnji se nalazi mali broj sorti koje su selekcionisane u zemljama istočne I severne Evrope. Najpoznatije su tri sorte: Viking, Nero i Moravska slatkoplodna.
VikingFinska sorta,najviše se gaji u nordiskim oblastima u Poljskoj.Veoma je bujna, žbun raste uspravno.Za deset godina žbun dostigne visinu oko 2 m, a posle 15 – 20 godina i do 3 m. Veoma je otporna na hladnoću, koja je uporediva sa nordiskim sortama crne ribizle. Rano ulazi u period rodnosti i daje visoke prinose.Već u trećoj godini daje 3 – 4 kg plodova po žbunu, a u dvanaestoj godini prinos se povećava na 8 – 10 kg po žbunu. Sazreva ujednačeno, plodovi su krupni i nisu skloni osipanju, imaju čvrstu pokožicu čime se olakšava mehanizovana berba.
NeroČeska sorta. Najviše se gaji u Nemačkoj, Rusiji, Litvaniji i Estoniji, a sve više se gaji i u Poljskoj. Žbun je uspravan i lako se razmnožava.Rodnos je visoka. Plod je bogat antocijanima i vitaminom C. I ova sorta je pogodna za mehanizovanu berbu.Moravska slatkoplodna. Vodi poreklo iz Češke, slična je sorti Nero. Žbun je uspravan, ali manje bujan od predhodnih. Veoma je rodna sorta, u punoj rodnosti daje do 12 kg plodova po žbunu.

Autor teksta:Živomir Nikolić
PSSS Kruševac

[pedjaperlez]

Evo da kazem da sam i ja posadi jedno 10-tak komada cisto za svoju dusu pa videcemo kako ce da se primi mozda bude jos kasnije.

[lozar]

zasada najkompletnije informacije o aroniji na jednom mestu.

http://www.aronia.co.rs/

[eko]

Mislim da aronija ima dobru perspektivu kod nas.Neki pametan covek vec plasira po apotekama koncentrisani sok od aronije i mislim da mu ok ide.

[dadoxxl]

Jedan plasira sok,a hiljade cekaju,sta sa preradjevinama?Ja sam ove godine radio preradjevine od aronije,kad ponudis vecina pojma nema kakva je to biljcica.Pojavilo se sada puno proizvodjaca i kad to sve stigne na trziste za par godina,cijene ce pasti.

[crnitrn]

cena u poljskoj je od 9-80din a najesce 20-30din!