I sam vise puta pitao slicno, i jedva (ako jesam) razumeo.
Dobio i pecke od Bistrice...
To podizanje temperature posle 72 sata fermentacije, se upravo
dozvoljava da ne bi doslo do otegnutosti fermentacije kod kljuka
koji sadrzi vece kolicine secera (citati grozdje).
Ako bi se takav kljuk drzao na 15-17 idealnih, doslo bi do otegnutosti,
i stvarali bi se nepozeljni alkoholi...
Sada cu bar proveriti, da li sam to dobro shvatio...
Hvala na odgovoru.
Imam takođe još jedno pitanje? Možda je mogao i u deo o destilaciji aromatskih komponenti.
Čitajući jednu doktorsku disertaciju nailazim na jedan podatak koji kao da se sećam da sam pročitao i ovde na forumu ali ga nikako ne mogu naći. Ovaj deo vezan je za proizvodnju konjaka.
,,Nefiltrirano vino čuva se na kvascu i talogu, a kasnije i
destiliše sa njima. Destilacija sa talogom, doprinosi da iz ćelije autolizovanog kvasca tokom destilacije, u destilat pređu i estri viših masnih kiselina, tzv. enantni estri ili vinsko ulje (aetheroleum vini vinipheri) koji izuzetno povoljno
deluju na senzorne kerakteristike destilata.
Da li ovo pravilo važi onda i za kljuk šljive konkretno?