16. Jul 2018, 06:49:33 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 2 [3]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Travarica  (Pročitano 57351 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
lovranski
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 221

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #30 Poslato: 10. Februar 2018, 09:26:31 »

Napravio sam to u različitim grupama za destilirane travarice kako ih ja zovem ili trave koje idu u kotao i tu sam uspio dobiti neke zaključke a to su da za čistu aromu trebam vršiti viši rez max. 60 na izlazu i da je bolje kada trave nisu u rakiji osim borovice i korijandra.
Za macerate sam napravio probu sa 20 pojedinačnih trava u 20 posuda otprilike u omijerima koje sam stavljao u travaricu ali to se nije pokazalo dobro jer su neke trave bile bezlične pa sam samo mogao zaključiti da ih stavljam bez veze u travaricu. Trebao bi napraviti jače koncentrate sa različitim postocima alkohola i onda miješati omjere u finalnoj travarici, kao što kažeš.
Sačuvana
happy star
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: CACAK
Poruke: 237

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 48.0


« Odgovor #31 Poslato: 10. Februar 2018, 09:43:32 »

Da li si probao da maceriranje izvodis pod uticajem Sunca ?
Sačuvana
lovranski
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 221

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #32 Poslato: 10. Februar 2018, 09:54:58 »

Ne to sam izbacio kao opciju. Sunce sam držao kao izvor topline pa sam to izbijegavao (da nebi napravio "čaj") dok zrake sunca držim da za rakiju nisu dobre.
Sačuvana
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 261

OS:
Linux
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #33 Poslato: 10. Februar 2018, 12:59:37 »

Trave moraš macerirati pojedinačno,jer tako ćeš dobiti najbolje rezultate.Svaka biljka ima svoje potrebe u pogledu duzine maceracije,jačine dest. i dr.

Prosto da bi imao dobre rezultate treba da ispoštuješ tri bitne stavke:
-sirovina:vreme berbe,način sušenja,fermentacije
-sadrzaj vlage u sirovini pa samim tim izbor trajanja maceracije i sadrzaj etanola u bazi
-temperatura macerata (što su visočije temp preko 20C lose ce se odraziti na maceraciju

Biću detaljnija čim budem u prilici,ovaj vikend mi nije na raspolaganju za širu priču. Smiley
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 261

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #34 Poslato: 12. Februar 2018, 08:14:29 »

Ovde ću navesti neke osnovne smjernice kod proizvodnje travarice,ti možeš videti gde se pronalaziš i šta je ono najviše sporno u tvojim postupcima za neku detaljniju priču.
Za aromatične biljke je dakle bitan momenat branja,kao i deo biljke koji sadrži najveću koncentraciju jedinjenja zaduženog za miris koji želimo izvući iz njih maceracijom.Bitna je i starost biljke najbolje je brati one mladje, biljke starije od dve godine nisu za rakiju.Dominantna biljka čiji miris želimo da istaknemo,i čiji naziv nosi rakija je u najvećoj koncentraciji ostale prave sklad u odnosu na to da li je nosilac biljka, gorka kao Pelin,Srčanik ili slatkasto blaga kao Nana.Možemo ih podeliti u tri kategorije uglavnom:gorke,neutralne i slatkaste.
Mišljenja sam da je najidealnije koristiti biljke svog podneblja,pa samim tim kao glavni pokazatelj za momenat berbe su kalendari branja vezani za njega.Ovde ću staviti jedan interesantan rad na tu temu,i sadrži takodje kalendar branja bilja.
http://docdro.id/4ptLFyf
Naveden je i momenat sušenje bilja-gde se jasno vidi da je najgora moguća varijanta izloženost sunčevoj svetlosti koja ima kod ove vrste biljaka često i degradirajući efekat,a dodatno izloženost na milost i nemilost uticajima spoljašnjih vremenskih uslova,vetar,vlaga itd.(izuzetak je sušenje kora,plodova,semena,korjena)Lično sam pristalica kontrolisanog sušenja,u sušarama da li tunelskim ili trakastim.Znam da je to za male proizvođače problem ali mislim da postoji i mogućnost uslužnog sušenja od nekih proizvođača čajeva,ili npr duvanskih proizvođača.Ukoliko je to problem,u zatvorenom prostoru uz kontrolu vlage povremenim provetravanjem.
Što se tiče načina dobijanja travarice postoje tri varijate: maceracija i destilacija,i kombinovano u zavisnosti od vrste biljke.
Kod destilacije najbolje je bilje staviti neposredno pre druge destilacije par dana u meku rakiju,s tim da to vreme zavisi od jačine arome biljke.Kod aromatičnijih je to vreme kraće,ne duže od 2 dana.Ovaj put dobijanja travarice je najbolji i zbog stabilnosti destilata,jedino što kod gorkih likera destilat treba obogatiti ekstraktom,maceratom gorke biljke pošto u toku destilacije gorke materije najmanje prelaze u srednju frakciju destilata.(kim,smilje,anis,žalfija,i sl.)
Maceracijom (srčanik,rogač,lincura,ivansko cveće i sl.) se u rakiji izdvajaju etarska ulja,ali i neisparljivi sastojci kao što su bojene materije,glikozidi,gorke materije itd.Kod vremena trajanja maceracije treba biti oprezan upravo zbog ovih neisparljivih sastojaka koji mogu negativno uticati na osobine rakije,kao i dobijanja neprijatne braonkaste boje rakije.Kod spravljanja lekovitih tinktura,i u te svrhe ide se na dužu maceraciju ALI kod rakije to nije slučaj.Kod rakije je daleko bitnije napraviti harmoniju mirisa i ukusa a to zahtjeva pravovremen prekid maceracije,taman do onog momenta kada smo uhvatili ciljano ono što smo prvobitno želeli.A da bi to postigli moramo svaka dva dana proveravati organoleptički macerate!
Ti kažeš da si išao 14 dana,još na temperaturi 25C,u destilatu jačine 68vol% e pa mislim da si tu napravio grešku.Meni je bilo dovoljno dve nedelje za veći deo biljaka koje sam stavila na maceraciju,gde je baza bila oko 45vol%,temperatura macerata nije prelazila 20C,uz prethodno ispoštovane momente berbe i sušenja.Definitivno manji postoci alkohola,dobro si zaključio za osušene trave!
Naravno kao što sam i prethodno napomenula jačina destilata,i sadržaj zaostale vlage u biljci se moraju uskladiti.(vlažnost dobro osušenog materijala ne bi trebala ići preko 15%).

I za kraj ove uopštene priče samo bih rekla da je bitna i baza.Ja koristim lozov destilat,onaj sa najmanje izraženim karakteristikama koje bi poremetile dobijanje travarice.

Neki proizvođači stavljaju radi dekoracije travu u gotovu travaricu,što je meni krajnja besmislica jer ona može narušiti sve ono što smo do tada radili.Isti stav imam prema voću u gotovoj rakiji.No nisu svi potrošači isti.Ako se to već radi "dekoraciju" treba konzervirati da ne bi uticala na rakiju.
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
lovranski
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 221

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #35 Poslato: 12. Februar 2018, 13:54:18 »

Super proučit ću materijale detaljno.
Nisam sve biljke držao pod tako jakim utjecajem alkohol temperatura svih 14 dana ali definitivno sam previše mučio trave.

Interesantna je priča Jegermaistera sa odležavanjem od jedne godine u drvenoj bačvi iskreno neznam koliko ta priča drži vodu ili imaju neki liker koji mješaju ili stvarno perfektno to rade da im je okus identičan uvijek.
Isto i sa našim Pelinkovcima, probao sam pelin macerirati u različitim varijantama ali niti jedna varijanta nije dala ni blizu rezultate kao kupljeni. Dobro za njega kažu da stavljaju i druge trave ali načelno su svi vrlo sličnog okusa tako da i to pokušavam razumijeti kako to rade ili koriste svi neku aromu.
Na drugu stranu Chartreuse mi je najprirodniji od svih njih i osobno mi se jako dopada.
Sačuvana
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 261

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #36 Poslato: 12. Februar 2018, 15:05:09 »

Da, što se tiče gorkih likera imam isti ukus.Kod prethodne priče sam se više dohvatila travarica,kod likera imaš i razliku kod dodavanja slasti i karamela,a i korišćenja rafinade.

Jeger se radi na velike količine,i koriste perkolatore velikih kapaciteta.Sve u cilju ekonomičnosti pre svega.

Perkolacija ti dodje ubrzana maceracija u strogo kontrolisanim uslovima.Ili u prevodu mlevene biljke se ekstrahuju etanolom.Kod njih je sve automatizovano!Kada dobiju te macerate od 56 biljaka (barem tvrde da ih ima toliko) spajaju sa destilatom i to odležava godinu dana u bačvama zapremine oko 500 lit.Ukratko: biljni materijal se stavlja u perkolator,pre čega se sirovina tretira rastvaračem radi sprečavanja njenog bubrenja,zatim se naliva etanolni rastvarač.Rastvarač ostaje u njemu par dana,četvrtog dana kreće proces perkolacije.Protok etanolnog rastvarača je takodje pod kontrolom.Dobija se na kraju ekstrakt koji sadrži iscrpljenje aromatične materije.

Inače,vlasnik je preuzeo fabriku od oca koja se bavila proizvodnjom sirćeta i potpuno prešao na proizvodnju ovog alkoholonog pića.Malo je teže naći valjan snimak kako rade,jer su uglavnom preplavljeni reklamom,ali mislim da je uglavnom to to.Videla sam da melju sirovinu koja je u džakovima,a zatim koriste ovaj način maceracije.

Što se tiče finalizacije,i dodavanja arome radi popravke profila i to je sasvim moguće kod nekih proizvođača.Karamel se svakako koristi kod podešavanja boje.

Meni se svidja varijanta madjarskog Unicuma,i tome bih težila.

S tim da perkolaciju zaboravi,osim ako nećeš da ideš na ozbiljniju priču kao veći proizvođači.

Kod likera kao Benediktin monasi rade maceraciju u etanolu,a zatim destilaciju kao na klasičnim kazanima.Starenje u buradima,slast i boja..(ta varijanta za male je zanimljivija)
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
Stranice: 1 2 [3]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.015 sekundi sa 21 upita.