Kazan za rakiju

[peca50]

Pa evo i ostalih detalja: Kazan je zapremine 250 litara, debljina bakra na dnu je oko 4mm, zidovi 3mm, kapak 2mm. Dužina lule 2,5metra, prečnika 6/4. Tabarka ukupne zapremine oko 320 litara, ali neračunajući prostor koji zauzima kondenzator-aparat. Videli ste da ima mešalicu ručnu, ložište je od klasičnog crnog lima, rešetka na ložištu je uža ali zahvata skoro celu dubinu dna ložišta. Izlaz za čunak sa leptirom-klapnom za eventualno smirivanje vatre, ili čuvanje toplote da neodlazi nepotrebno u čunak. Spoljan cev na hladnjaku služi za hlađenje.  Završava metalnim levkom i ide sa spoljne strane a ulazi u dno tabarke. levak je postavljen zato ako je hlađenje ručno sa kofama, da bi se lakše sipala voda. Utrošak vode u odnosu na količinu dobijenog destilata je minimalan, što omogućava niže postavljeni kondenzator (35cm), ispod gornjeg nivoa tabarke, tako da je većina tople vode iznad tela kondenzatora-aparata. Spoljni omotač tabarke je od visoko kvalitetnog pocinkovanog lima.
Kazan je po mojim željama i nacrtima uradio kazanđžija Bata Stefanović iz Vlasotinca, i za to mu puno hvala jer je ispoštovao sve ono što sam ja hteo. Kazan sam danas isprobao i evo utisaka: jednom rečju  izvrsno. Ekonomičan po utrošku goriva, ekonomičan po utrošku vode, separatan kad se tiče izdvajanja aroma, i vrlo nisko se javlja miris i prepoznatljivost patoke(kod prepeka tek na 20% alkohola), što omogućava cilindrični gornji deo kapka. Bakar je visoke čistoće i nema ga u tragovima u dobijenom proizvodu. I još jedna dobra osobina: vrlo brzo kreće i trenutno reaguje na manju ili veću vatru, tako da je vrlo malo potrebno ogreva. Cena je 2900 eura, toliko sam ja platio, a nisam imao nikakvu privilegiju, sem što sam imao posebne zahteve u pogledu izrade.

[lovranski]

Redovno čitam forum pa da nešto i napišem,

bio sam u posjeti jednoj destileriji u Italiji, pretežito peču komovicu i destilate od vina i lozovače. Njihovi kotlovi za rakiju su napravljeni tako da imaju više kotlova od 400l iz kojih pare idu u destilacijsku kolonu(svi kotlovi vode u jednu). kolona je sa 7 podova i pomoću nje izdvajaju prvenac i patoku. drop ili kominu zagrijavaju na način da u kotlove puštaju paru koja kupi alkohol i zagrijava kom te tako počinje proces. u kotlovima je kom posložen na 4 poda koji su postavljeni jedan na drugog i na svakog ide 100 kg koma (radi lakšeg pražnjenja kotlova). Cijeli proces je zatvoren i sve cijevi su baždarene od carinske uprave kao i prihvatna posuda samo prvenac i patoku smiju izdvajati, kontrole su stroge. Nemam šta reč rakija im je dobra. istim principom destiliraju i kom od voća ali mislim da tu nisu baš uspiješni ali nisam stigao probati baš sve rakije...........

imaju još jedan kazan za koji tvrde da su ga razvili sa tamošnjim tehničkim fakultetom (podrška razvojnog sektora i marketinga im je jaka)
kazan bez podova u destilacijskoj koloni oni ga zovu "soto vuoto" kolona iznad kazana je viša od običnog kapka i tvrde da time smanjuju temperaturu komine i da se dobiva puno mekša rakija sa manje negativnih primjesa. Nisam puno toga uspio razumiti oko tog kotla jer su to brzo prošli, za posjetitelje če tek naknadno biti dostupan.

Nevjerujem da če ovaj tekst puno pomoči oko pravljenja rakije ali bilo mi je zgodno napisati nešto da se vide i drugi načini pravljenja rakije iako sam ja pobornik klasičnijih načina sa poštivanjem pravila i procesa koji iz njih izvlače najbolje. Primjetio sam da tokom pečenja je to jako bitno. Uvjek se može dodati vlastitog štiha ali u tome treba biti jako oprezan.

[sale]

Bravo prijatelju,lepo si se ponovio.Da te sa srecom sluzi dugo godina!

[armin1]

imam jedno pitanje vezano za  sam proces pecenja rakije, nije  vezan za zagorevanje kazana al milim da je pitanje ipak  prikladno za ovu temu.  da bih dobio  adekvatan  odogovor napisacu prvo malo o svom kazanu.
zimus sam kupio kazan  od 300 litara (ispostavilo se da je od 250  )kapak je zapremine 50ak litara. parovaodna ceve je od kerivine do krivine oko 2.5 metra i ima precnik 56mm. kondenzator je pravljen po sistemu aparate  (nije bakarna zmija) i ukupne visine je 1.8 metara (tabarka je  te visine a aprat cenim da je  dole 25cm  pre dna i jedno  15 cm  pre vrha)znaci aparat je oko 140cm visine i spoljnog je precnika oko 35 cm.

sad kad sam opisao  kazan mogu da napisem  sta sam primecivao  tokom pecenja dunjevace.

na nekih 15estak do dvadesetak minuta na lulici pocinje da se javlja intenzivan miris dunje koji poputnekog gasa polako izlazi   i pada ka prihvatnoj posudi . uu pocetku je to neprimetno vec se samo miris oseti  a kako vreme odmice postaje sve  intenzivnije i primetnije. toliko se na poslednjih 5 minuta vidi pred polazak prvenca da izlazi  bukvalno kao magla. ono sto je jos interesantnije, posle, par sekundi pred polazak prvenca iz lule bukvalno pokulja para i onda potekne i prva kap pa onda i stidljivi prvi tanki mlaz. ovo nije jedino sto sam uocio. kad pokusam da smanjim vatru  toliko da mi mlaz  u  toku pecenja  bude jako tanak krene po malo i pare. otprilike na  svak 3 minuta mi istece po litar  rakije ako samnjim ispod toga pocinje da se javlja para .  NARAVNO VODA U TABARCI JE SVO ALI SVO VREME SKROZ HLADNA.

SAD STA SAM JA URADIO

na lulu sam naglavio jednu bakarnu cevku koju sam redukova  na jenom kraju i  spustio tanku bakarnu cevcicu do jedne casice od jednog decilitra u koju sam do polovine nasuo do pola rakije. i na taj nacin   zacepio lulu da ti mirisi ne  isticu. sacekam da krene prvenac i kad se  ta casica napuni do vrha  sklonim je i skinem  taj naglavak. rastvor koji sam dobio je neprijatnog ukusa al ali extremno jakog mirisa dunje. to sto sam dobio sacuvao sam i nasuo kasnije u prepek.

moze li mi  ko reci jesam li pogresio ovim postupkom i zbog cega mi se  gore navedeno javlja.

[bane30]

Mozda ti je hladionik pun kamenca a on je jako dobar izolator pa izmedju ostalog i toplote, o struji da ne pricam!

[bistrica]

Nečastive sile.   Mala šala zbog dramatike u opisu.  
Prvo provjeri ispravnost dobrog dihtanja svih spojnih mjesta. Nakon toga obrati pažnju i na sva lemljena mjesta, pogotovo na kondenzatoru. To se radi destilacijom vode, na praznu tabarku. Provjeri još i položaj parovodne cijevi. Ona mira biti postavljena na način da joj je jedna strana niža od druge za debljinu cijevi uvećano za par centimetara.  
Šta ti znači ovo?

NARAVNO VODA U TABARCI JE SVO ALI SVO VREME SKROZ HLADNA.

Je li ti tako hoćeš, pa to postižeš stalnim dodavanjem nove vode?

Za ovo zadnje nema greške. Sav destilat, ili sve što izađe na lulu u prvoj destilaciji se stavlja u kazan za prepek.

Normalno treba provjeriti i ovo što je bane rekao.

P.S. Izgleda da su i na mene uticala ova čudna dešavanja kod tvog kazana. Umjesto lemljena mjesta sam napisao kalemljena, pa sam kasnije ispravio. 

[bane30]

A ja se ponovio http://www.kupujemprodajem.com/oglasi.php?action=photo&oglas_id=1969221&data[photo_num]=1

[bistrica]

Čestitam, nećeš se pokajati.
Uskoro bi na forumu mogli osnovati i sekciju kazana iz ove radnje. 
Ja za sada znam četvoricu.

[bane30]

Tvoja je preporuka bila presudna, ovaj je od 120 litara, trazio sam veci ali kad je ovo naletelo nisam se mnogo razmisljao. Doduse kako stoje stvari sa vocem bojim se da ga necu skoro paliti.

[peca50]

Hajd ja da se osvrnem na muke armin1. I odmah jedno pitanje, dali imas mesalicu na kazanu. I evo zasto te ja ovo pitam. To se meni dogadja kada nemesam intezivno masu koju destilisem, u prvoj destilaciji. Ja to mogu objasniti ovako, neujednacena zagrejanost kompletne mase omogucava i neujednaceno isparavanje alkohola, pa se zato i muci dok nepodje ujednaceno, onda para nestaje sa lule. Kada smanjis intezitet lozenja  onda ti se ponovo javi isto, po meni, sam kazan zahteva jacu vatru i ujednaceno lozenje. Ima jos jedan momenat, mozda ce to Bistrica bolje objasniti, jednu kolicinu alkohola nemozes nikako uhvatiti pa ma koliko imao dobar odnos kazan kondenzator, a to je etar. Ja pod tim podrazumevam onaj alkohol koji je preko 96,6 jacine i on ce prvi otici bas u etar. Sto je masa za destilaciju vece gustine to teze polazi rakija.I samo jos ovo, kada je komina nakisela tada se mnogo vise javlja para nego kad je normalno zavrsena fermentacija.

[bistrica]

Za onaj stvarni pojam etera sam već jednom ozbiljno govorio, pa ne bih da me nisi pozvao da kažem. Samo ću kratko, oni ne mogu nastajati u ovakvoj destilaciji i pod ovakvim uslovima.
Ova brojka koju navodiš je samo jedna obična koncentracija nečega,  koja se inače često spominje jer pokazuje kada se nešto dešava. Isto kao koncentracija soli u jelu kada ono postane preslano. Ni u takvoj soli kao ni u alkoholu nema nekih drugih hemijskih jedinjenja da bi se drugačije ponašali, nego samo njih ima više ili manje. Ova koncentracija kod etanola pokazuje kada se on više destilacijom ne može odvojiti od vode, a to je kada ga ima po težini u procentu od cca. 95,6% ili isto to iskazano po zapremini 97,2%. Dakle kada bi „rakiju“ jačine 97,2 stepena stavili na destilaciju ne bi dobili ništa jaču koncentraciju takvom destilacijom i ništa drugo nema u toj brojki i toj koncentraciji etanola.
Isto sam već spominjao da u destilaciji nema gubitaka većih od cca. 1%, osim ako ih ne gubiš zbog neispravnosti kazana za destilaciju ili nekih loših postavki u njegovom radu, a to se kod armina dešava ovim isparenjima na luli..    
Imao sam priliku gledati propuhivanje na luli, ne ovako dramatično kao kod armina, ali vidljivo na početku destilacije u trajanju od nekih desetak minuta. Ovdje govorim o vidljivom isparenju u obliku magle a ne o normalnom isparavanju lakše isparljivih jedinjenja koje ne vidiš ali ih po mirisu možeš osjetiti na luli i prije kretanja destilacije (aldehidi, acetoin i sl.)
Poznanik koji inače ima jedan stari ali kvalitetno napravljeni kazan od 300 litara sa mješalicom i koji isto kao ti „voli“ raditi ubrzanu destilaciju, u stvari tačnije rečeno kazan je za iznajmljivanje pa se bržom destilacijom u istom danu dobiva više ušura, a sezona pečenja je ograničena pa bi trebalo stići na više mjesta. Da bi mogao raditi ekspresno brzu destilaciju u kojoj se ne bi dešavalo „povraćanje“ kazana i izostanak kondenzacije, izvršio je neke preinake na parovodnoj cijevi i kondenzatoru. Povećao ih je i time napravio niz grešaka. Neprimjereno veliki kondenzator koji ne bi bio problematičan da je po visini nego je njegovu veću zapreminu dobio proširenjem razmaka između unutrašnjeg i vanjskog cilindra. Napravio je parovodnu cijev od cca. 80 mm i nije poštovao zahtjev za nagibom te cijevi nego mu je ona postavljena skroz horizontalno. Na kraju je još bilo vidljivo, što je i normalno za kazan koji ide iz ruke u ruku da je imao i pucanje na lemljenim mjestima i to na onom mjestu spojeva sa parovodnom cijevi, i sa lulom na kondenzatoru. Kazan je kažem stari pa se spoj kape sa kazanom oblaže tijestom od mekinja, što isto zna da bude problematično ako se ne obraća pažnja na popuštanje takvog spoja pod uticajem vrele pare. Šta se u ovoj situaciji dešavalo, ili još bolje redoslijed grešaka po nekim mojim, a po mnogim stručnim preporukama rekao bih ispravnim zaključcima.

Ravnomjerno i najsporije kretanje fluida (ovdje isparenja iz kazana) se dešava kroz parovodnu cijev koja ima oblik labuđeg vrata, zato ga francuzi i koriste na svom kazanu. Kod nas se taj oblik postiže postavkom parovodne cijevi koja na jednom kraju mora biti niža za više od njenog prečnika. Ako je ta cijev vodoravna onda fluid preljeva i curi samo po njenom dnu a ne ispunjava njen cijeli prečnik i time neminovno imamo njegovo brže, slobodno i neravnomjerno kretanje.
Rastojanje između unutrašnjeg i vanjskog cilindara kondenzatora je mnogo veće nego što treba i pare prolaze a da nisu prisiljene dodirnuti njegove stjenke koje ih kondenzuju pogotovo u situaciji kada još imamo i neko drugo brže strujanje kroz njega koje će ta isparenja nekondenzovana dovesti do lule.
Zbog toga a i zbog popuštanja nekih spojeva na kazanu ovim kanalima pored isparenja sada kola i vazduh što sigurno utiče na kretanje isparenja koja se vide kao magla na luli.  
U tako lošoj situaciji je normalno da tek kada se pojača vatra, količina isparenja će biti dovoljna da popuni prečnik cijevi i zapreminu kondenzatora i tako ostvari „zatvoreni“ sistem u kome postoji ravnomjerno kretanje isparenja u jednom pravcu, od lonca kazana do izlaza na luli kondenzatora.        

P.S. Slažem se da gustina kljuka i nedostatak mješalice imaju dodatni uticaj na sve ovo, što se najčešće može primijetiti kao neravnomjerno damfanje na luli (ono puf, puf,..)

[atomac]

Pojava mage ( pare ) na početku destilacije i prilikom oduzimanja ''gasa'' je posledica nedovoljnog kontakta fluida koji struji kroz cev sa zidovima cevi usled pojave turbulencija. U prvom slučaju je posledica postojanja fronta nailazeće parne faze te se on kreće turbulentno do uspostavljanja ravnotežne brzine. Sam front  može biti bogatiji vodenom parom u odnosu na ostatak parne faze zbog efekta koncentrisanja u gornjrn delu kapka usled kontakta sa još uvek hladnim zidovima te otuda i takav efekat.  Povećanjem temperature raste i pritisak, a samim tim i udeo teže isparljive komponente u parnoj fazi ( vode ). Naglim smanjenjem temperature dolazi do pada pritiska što opet narušava ravnotežu protoka i dovodi do nove pojave turbulencije i istog efekta pojave pare do ponovog uspostavljanja ravnoteže.

[bistrica]

Sam front  može biti bogatiji vodenom parom u odnosu na ostatak parne faze zbog efekta koncentrisanja u gornjrn delu kapka usled kontakta sa još uvek hladnim zidovima te otuda i takav efekat.

Svaka turbulencija isparenja znači veći kontakt sa svim bakarnim površinama pa i stjenkama kape kazana. One su hladnije od isparenja zato se tu i dešava kondenzacija, inače ne bi bilo refluksa. Kada se alkoholno vodena para susreće sa hladnijom površinom onda se dešava povećanje koncentracije lakše isparljive komponente (etanol) zato što ona teže isparljiva (voda) biva kondenzovana i pretvorena u tečnost. Dakle ovaj front, kako ga nazivaš, ne može biti bogatiji vodenom parom, nego samo jednakog sastava ili siromašniji od isparenja koje tek izlaze iz kljuka, a što zavisi od toga ima li refluksa ili ne.

Naglim smanjenjem temperature dolazi do pada pritiska što opet narušava ravnotežu protoka i dovodi do nove pojave turbulencije i istog efekta pojave pare do ponovog uspostavljanja ravnoteže.

Inače princip termodinamike je da se vrelište javlja u situaciji u kojoj je izjednačen pritisak pare tečnosti i onog iznad nje. Nakon postignutog vrelišta trenutnim povećanjem loženja ili snage plamena nema promjene pritiska i temperature, nego samo dolazi do povećanja brzine isparavanja. Ista stvar se dešava i sa smanjenjem. Tako da naglim smanjenjem loženja nema promjene koje navodiš, takva promjena se može desiti samo ako totalno ugasiš vatru i opet destilacija ili isparenja ne bi stala trenutno nego bi bilo potrebno neko vrijeme. Jedino tada dolazi do pada pritiska i temperature ali i zaustavljanja destilacije.

[atomac]

No, sve je to Ok.  Temperatura koju pominjem odnosi se upravo na plamen.  Međutim i dalje nije objašnjena pojava pare (koju sam i ja primetio) kod ispravnih kazana pri uslovima konstantnog hlađenja, a usled smanjenja intenziteta vatre?

[bistrica]

Pretpostavio sam da si pod pojmom temperature upravo i mislio na plamen, pa sam tako i posmatrao ono što si napisao.

Kod ispravnih kazana vjeruj da nisam primijetio ovu pojavu (neprekidni izlazak pare na luli u trajanju od nekoliko minuta), a do sada sam radio veće količine na pet različitih kazana od kojih su tri bila moja. Isto tako budi siguran da sam se „igrao“ sa snagom plinskog plamenika i da jedan značajan dio destilacije obavezno regulišem protok destilata povremenim, trenutnim i  stalnim smanjenjem, jer se drugačije to i ne može dobiti. Čak sam znao i totalno ugasiti plamen. Kod ispravnih kazana se može primjetiti samo ono damfanje, koje sam pominjao, i to u situaciji gustog kljuka ako ga prati promjena brzine rada mješalice ili ako nje nema nikako. I ovu situaciju bi ublažila dužina i položaj parovodne cijevi, koja ne treba da bude kratka i vodoravna. Ovo sve govorim sa aspekta adekvatne brzine destilacije, ne znam da li se to može dešavati ako ona previše odstupa.

P.S. Kakav ti je kondenzator, spirala ili cilindar. Ako je spirala, prečnik i dužina cijevi, i prečnik parovodne cijevi. Ako je cilindar, visina i rastojanje između njegovih stijenki, ili bar zapremina i visina sa vanjskim prečnikom. Možda tu leži problem, pa da probamo odgonetnuti. I još samo brzina destilacije, ako ti se da pisati?