20. Septembar 2018, 08:34:26 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 16 17 [18] 19   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Viski  (Pročitano 168386 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
stevan4
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 31
Lokacija: Makedonija
Poruke: 22

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #255 Poslato: 08. Jun 2016, 23:31:15 »

Doktore (bistrica) ovakva je situacija nakon trece destilacije:

- prvia 4 litara ne valja
- narednih 24 litata jacine 80% je, koliko ja mogu da kazem, vrhunskog kvaliteta
- narednih 30 litara jacine ~55% (i nadalje) sadrzi velika koncentracija onog oporoh mirisa i to se baca,

dakle:

Od 50 i nesto sitno litara ~75% kontamiranoh destila sam dobio 24 litara vrhunskog destilata jacine 80%vol

Hlava punu za sve, i tebe licno i svima, i citamo se Thumb
Sačuvana
zhizhak
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 32
Poruke: 24

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #256 Poslato: 09. Novembar 2016, 22:03:59 »

Ova tema je malo zamrla, pa rek'o da vidimo ima li kakvih aktivnosti po pitanju zitnih rakija?
Ja sam uradio neku probu, a znalce molim da me koriguju, jer sam radio sa kolicinom od 100gr kukuruzne prekrupe, sto bi se reklo, in vitro pa ako sve protekne kako treba, samo bih jedinice mera promenio... postupak je bio sledeci, uzeo sam 80gr kukuruzne prekrupe, 400gr vode koju sam sa 7,6ph, sveo na 5,1 limuntusom, zatim sam vodu stavio na ringlu i prekrupu odmah ubacio... isao sam do kljucanja. Masa se zelatinizirala i ostavio sam je da se hladi do nekih 60 stepeni kada sam ubacio 20gr jecmenog slada, baznog iz maltinexa koji mi doduse stoji kuci od leta, pa ga je i zizak malo naceo. Odrzavao sam temperaturu u opsegu 58-63 sat vremena. Za svo to vreme sam jodom proveravao modifikacije, od izrazito plave na pocetku do potpune modifikacije posle sat vremena, mozda je nesto zaostalo u tragovima plave boje. Ocedio malo tecnosti kroz gazu i stavio na refraktometar, pokazuje tacno 15% brix. Pustio da se ohladi do 34 stepena kada sam  ubacio kvasac. Trenutno na raspolaganju imam samo Saccharomyces cerevisiae iliti pekarski sto se kaze. Sve to stoji u tegli na sobnoj temperaturi od nekih cca 22 stepena. Ph na kraju nisam korigovao. Primecujem da se odvajaju frakcije, tecne i guste. Da li to normalna pojava? Da li ovaj postupak ispravan da se izvuce maksimum iz skrobnih sirovina? Da li treba da se ocedi kad se pusta na fermentaciju? Gubi li slad diastaticnu moc od stajanja? Jedino sto bih menjao je koriscenje zelenog slada.
Sačuvana
zhizhak
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 32
Poruke: 24

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #257 Poslato: 10. Novembar 2016, 17:49:40 »

Moze li mala pomoc, da li je na ovoj slici izvrsena potpuna konverzija skroba?



Sutra bi trebao da kuvam 100l pa bi mi znacilo mnogo da znam sta mi je ciniti za konverziju skroba. Mozda je glupo pitanje, da li refraktometar meri i slozene secere u otopini ili samo proste?
Sačuvana
Vladimirl
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Starost: 46
Lokacija: Beška
Poruke: 186

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #258 Poslato: 10. Novembar 2016, 19:26:45 »

Jeste po slici.
Sačuvana
zhizhak
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 32
Poruke: 24

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #259 Poslato: 12. Novembar 2016, 11:32:53 »

Hvala Vladimire na odgovoru.

Sinoc sam kuvao malo vecu dozu, naime, ovako stoji stvar:
2,4kg tog starog slada kojeg sam imao, 13,6kg prekrupe kukuruzne, 64kg vode na 14 stepeni, ph namesten na 5,2. Kazan mi je bio problem, naime samo 2kw je grejac i nije mogao vecu temperaturu od 84 stepena da razvije. Kada sam ubacio kukuruz, temperatura je pala na nekih 74 stepena, sud sam dobro izolovao pa sa 74 stepena do 65 mu je trebalo dobrih 3,5 sata. Na 65 stepeni sam ubacio slad. Za 10sati temperatura je pala na 50 stepeni. Uradjena proba jodom, i mislim da konverzija nije skroz izvrsena, evo slika:

Secer izmeren refraktometrom, pokazuje 12% brixa.
Planiram da odrzavam temperaturu na nekih 30 stepeni kada je zasejem kvascima. Pitanje glasi, koliko vremena bi trajala fermentacija na 30 stepeni, koliko alkohola na 45% mogu da ocekujem od ovog? Fermentacija ce biti otvorena, jer trenutno imam samo takve uslove.
Sačuvana
zhizhak
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 32
Poruke: 24

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #260 Poslato: 12. Novembar 2016, 21:11:50 »

Htedoh jos da pitam koliko kvasca suvog je optimalno za ovu kolicinu koma, bez hrane, ali nema nikakvih aktivnosti...
Sačuvana
zhizhak
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 32
Poruke: 24

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #261 Poslato: 13. Novembar 2016, 21:52:32 »

Da nastavim svoje izlaganje, da ne kazem monolog, mozda nekom bude koristilo.
Naime mala ispravka, nije 12 vec 13% po brixu je bila pocetna gustina.
Zasejao sa 40 gr suvog kvasca, kvasac 20min hidriran na temperaturi od 36 stepeni, pa posuda sa kvascima ubacena u kazan zbog izjednacavanja temperature pa sve usuto u kom. Znaci i temperatura koma je bila cca 36 stepeni. Za 24h secer je pao na nekih 7,5 a temperatura na 27,1 bez ikakvog dodatnog zagrevanja. Temperatura prostorije se kretala u opsegu 5-10 stepeni. Ph koma je 4. Ovako to trenutno izgleda:


Sačuvana
zhizhak
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 32
Poruke: 24

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #262 Poslato: 14. Novembar 2016, 18:13:19 »

Sad bih malu pomoc trebao, naime, od jutros do veceras brix je zakucao na 6%, fermentacija tece, kvasci rade, od jutros do veceras je temperatura sa nekih 25 spala na 21, pa sam veceras opet podigao na 30, uz busilicu i mesac zbog postavke grejaca sam primoran da mesam da ne zagori. Klobuk kao da je malo deblji u odnosu na jutros i nema puno "brbotanja" vec samo duzih pojednacnih ispustanja gasova. Za jedno 3 sata ce proci 48 sati od zasejavanja kvasaca, a nadao sam se da ce fermentacija biti gotova za 72h. Za kvasce nije ubacivana nikakva hrana. Pitanje glasi, sta da ocekujem od komine? Ima li sanse da padne na 0% u naredna 24-36 sati?
Sačuvana
doktorno
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 13

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 47.0


« Odgovor #263 Poslato: 17. Maj 2017, 17:47:25 »

Pozdrav svima na pomalo zaboravljenoj temi  Sad

Ako ovo još neko prati molio bih objašnjenje vezano za filtriranje u procesu proizvodnje viskija. Pretpostavljam da Bistrica može dati odgovor na ovo:

1. Da li se preporučuje filtriranje (proceđivanje) nakon ukomljavanja žitarica a pre fermentacije?

2. Da li se to može izbeći a uraditi proceđivanje nakon fermentacije - pre destilacije? A sve u cilju izbegavanja zagorevanja fermentisane žitne komine u klasičnom kazanu?

Koja od ove dve opcije je bolja sa aspekta očuvanja arome?

Problem nastaje kada se celokupna žitna komina (krupica + tečni deo) destiliše, jer ima "izuzetnu lepljivost" za dno kazana  Cry

3. E sad i o potencijalno trećem filtriranju - filtriranju odležalog i sazrelog  viski destilata. Mnogi to rade da bi se sprečilo zamućenje viskija u čaši prilikom dodavanja leda. Tamo negde u belom svetu postoji razvijen pokret protivnika filtriranja, jer smatraju da se filtriranjem viskija (Chill Filtration) gubi njegova karakteristična aroma. Da li se to filtriranje može izbeći? Da li se nakon stabilizacije i taloženja destilata moze uraditi jednostavno "otakanje sa taloga" i flaširanje?

4. I još jedno pitanje – šta bi sa članom foruma  pod nickom: Whisky? Pisao je da je napravio vrlo uspešan mlad destilat koji mu je otkuplen po ceni od 75e po litru. Da li je ušao u posao veće proizvodnje?  Whisky javi se ako ovo čitaš.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.238

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #264 Poslato: 18. Maj 2017, 21:58:38 »

1. Kao uostalom u pivarstvu radi se i u proizvodnji viskija, osim kod onog masovno napuštenog rano tradicionalnog postupka. 
2. Nema šta se sve ne može raditi pa i „krhati“voda u kazan prije destilacije ali je besmisleno kada već postoje oprobani i dokazani načini koji su usput kvalitetniji i efikasniji.
3. Može ali ne za kraće vrijeme. Tri godine je uglavnom nedovoljno. U principu zavisi od količine dugolančanih višemasnih kiselina u destilatu, a onda i njihove reakcije sa estrahovanim materijalom iz bureta, prije svega taninima. 
4. Teško, jer je kloniranje i „samozadovoljavanje“ na forumu najvećim dijelom prošlost.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
promaja
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 43

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #265 Poslato: 13. Oktobar 2017, 17:27:13 »

Iscitavam temu od prve stranice pa da priupitam nesto u vezi zelenog slada i slada uopste.
Napisano je da osuseni jecmeni slad koji se koristi u proizvodnji piva ne sadrzi (bar u vecoj mjeri) enzime potrebne za usladjivanje dodatnih kolicina zitne komine i to mi je razumljivo jer pivarska proizvodnja koristi jecmeni slad u 100%-tnom ucescu zitarica u spravljanju piva.
Kad je rijec o previranju zitnog kljuka koji se obogacuje amilazama onda koristimo zeleni slad koji obiluje u tim enzimima.
Moje pitanje: prilikom spravljanja jecmenog slada (zelenog) kako se mjeri klica (neko je pomenuo da se otvori sjemenka i onda je klica uocljiva) i da li se (kad klica dostigne 3/4 velicine rna) melje cjelokupno zrno sa klicom ili se vrsi odvajanje klice  ili cekamo da klica bude vidljiva van sjemenke ili...  taj dio mi je mutan i nejasan pa bih molio malo pojasnjenje.
Pozdrav, BP
Sačuvana
Vladimirl
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Starost: 46
Lokacija: Beška
Poruke: 186

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Mozilla compatible


« Odgovor #266 Poslato: 13. Oktobar 2017, 18:03:46 »

Puno sitnih pitanja al evo moje iskustvo, Kad namocis jecam, ima vise nacina svi su isti il bar slicni, posle 5 dana otprilike uzmes zrno u ruku i vidis za kotra strane od procepa kotiledona kako klica probija kad bude na 3/4 to je to. E sad sto se tice korencica jer negde tek probija a negde je klica vec probila, u tom momentu par sati je na vetru ventilatoru malo pograbuljas rukama ili grabuljom sve zavisi od kolicine i vecina ce spasti. Ja sam pravio tako i nisam primetio problem sto je korencic ostao.
Sačuvana
stevan4
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 31
Lokacija: Makedonija
Poruke: 22

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #267 Poslato: 13. Oktobar 2017, 21:25:21 »

Koji je procenat ječma u tvom receptu?
Sačuvana
Vladimirl
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Starost: 46
Lokacija: Beška
Poruke: 186

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #268 Poslato: 14. Oktobar 2017, 07:02:55 »

15%
Sačuvana
promaja
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 43

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #269 Poslato: 19. Oktobar 2017, 10:17:40 »

A ostalih 85%  ?
Ajde daj citav recept pa da poredimo sa ostalim !?
Sačuvana
Stranice: 1 ... 16 17 [18] 19   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.043 sekundi sa 21 upita.