Viski

[bistrica]

Човече ал си ти сујетан!...

Još uvijek me ne možeš uvrijediti ali postaješ dosadan više sa nekim svojim zaključcima, a pokazao si već da ti oni nisu jača strana. Ako ovo boldano nisi u stanju da razumiješ onda sam nemoćan. 

Jednostavno rečeno kod viskija se to inače ne radi, ali neka blaža varijanta primjene ne mora biti isključena u zavisnosti od kvaliteta novog destilata. Njome možeš umanjiti jedan dio ovih komponenti i tako hemijski sastav svog novog destilata približiti onom karakteru Grain viskija dobivenog na rektifikacionoj koloni sa čijih se podova izvlače i tako umanjuju u destilatu određene grupe hemijskih jedinjenja.
Prosječne i uobičajene vrijednosti hemijskog sastava novog destilata, u mg/l a.a.
                                     Grain whisky    Malt whisky
viši alkoholi                           800            2500             
esteri                                     50              650
isparljive kiseline                      0              100
aldehidi                                    0               50

Mislim da nema potrebe objašnjavati u kojem kazanu se peče koji viski, jer se to podrazumijeva, a isto tako i piše pa se može  vidjeti iz postavljenog pitanja (armina koji ima klasični kazan)  i odgovora koji je uslijedio. Ovi podatci su u ovoj situaciji bitni iz razloga što se aktivnim ugljem rakija djelimično pročišćava od isparljivih aromatskih materija, a to pročišćavanje je evidentno i iz tabele sa destilacijom koju sam gore opisao i boldovao. I samo još jedan detalj vezan za ono što si htio malo da mi pojasniš, a vezan za aromatska jedinjenja iz tabele o kojima sam pričao. Ima ih više u litri rakije nego u litri vina. 

[ChatNick]

O.K.> ајде рецимо да нисам обратио пажњу на то што си хтео да му препоручиш иначе нешто што се не ради (пречишћавање угљем)-иако бих се заклео да малопре ово нисам видео, али нема везе - моја грешка. Извини ако сам те лоше сконтао око тога.
Ја сам му већ рекао да не брине са тим пречишћавањем јер се неки "мешани" вискији управо и раде на класичном казану у Америци, а никада нисам чуо да се виски филтрира и сумњам да би добио нешто квалитетно из тога. "Патент" казан и служи да би пречистио виски од само неких једињења, али никако било којих или свих (што јесте случај са активни угљем), а изостанак "пречишћавања" се успешно ради и то након класичног "нашег" казана. http://www.youtube.com/watch?v=8rsiupKxPPQ
 Не свиђа ми се тон у овој конверзацији.

Vjerovatno i oni imaju bolesnu potrebu da izbacuju lažne podatke, isto kao i ja na ovom forumu.

Мораш да научиш да будеш стрпљив са људима којима нешто желиш да објасниш ако желиш да те слушају (посебно због тога што си ти администратор).
Нисам склон конфликту (по природи) и избегавам тешке речи, а када ме неко не схвати шта сам хтео да кажем ја дигнем руке (као у претходних пар случајева) и избегавам конфликт. Следећи корак је одустајање од самог сајта.

[bistrica]

…иако бих се заклео да малопре ово нисам видео, али нема везе…

Bez obzira što sam urednik, na ovom forumu se ona posljednja izmjena teksta evidentira sa tačnim vremenom na dnu poruke, pa je dio ove aluzije jednostavno nemoguć.   

Не свиђа ми се тон у овој конверзацији…

Нисам склон конфликту

Ne sviđa se ni meni… i nisam ni ja, ali me je iskustvo naučilo da izostanak uzvraćanja istom mjerom biva protumačeno kao slabost, pa sam onda prinuđen odmah reagovati, kao u ovoj situaciji

Ова табела не одговара истини.

E sad što sam osjetljiviji na prozivanje za neistinu, to je možda što pripadam generaciji za koju je to bila jedna od većih uvreda…i još mi neko koga mrzi da pročita ono što je napisano (imam takvog sina pa mi je jasno o čemu se radi) kaže:

Прво погледај то, па онда закључи

Ostalo je u redu, i nema razloga da prekidaš aktivnost, samo malo više pažnje, strpljenja i korektnog odnosa prema sagovorniku.

[ChatNick]

Ајде О.К. - иако видим да ти стрпљење није јача страна. 
Поздрав

[jon]

Dok ga ne uhvatimo u gresci, hehe!

To je bar lako. Nešto oko 40 EUR-a je boca Hennessy Fine de Cognac ili onog VSOP. Ako se neko sa voćnom rakijom dobivenom na suprotan način od onog kojeg opisujem približi toj kvaliteti: mekoći, pitkosti, opojnosti, rapsodiji aroma, punoći ukusa, aftertastu…, uhvaćen sam

Mozda je vreme da ga "kliznemo na ledu"(mislim na bistricu) sa jednim "Single Islay Malt Whisky- Lagavulin 16-ticu"  

[bistrica]

Njemu bih namjerno pustio da me „uhvati“, i mislim da to opet ne bi bila greška u dobrom društvu. 

[ChatNick]

Mozda je vreme da ga "kliznemo na ledu"(mislim na bistricu) sa jednim "Single Islay Malt Whisky- Lagavulin 16-ticu"

Чувени Мајкл Џексон
Свака част за познавање и избор!
 
Сад баш прелиставам моје фаворите и мислим да је неки од "Highlands" серије (рецимо неки од "aberfeldy") дефинитивно мој фаворит.
Неки су спремни да дају и 100.000 фунти за ексклузиву http://www.youtube.com/watch?v=MbThyf8N_i0
О укусима не вреди расправљати.

[jon]

ChatNick - nemoj da se ljutis na bistricu i njega pogresno protumaciti !
Treba samo da se potrudis da mu uhvatis „talasnu duzinu“ a ne da ides na dvoboj sa njime-izgubices!
To znanje sto on prenosi  je akademsko znanje, neprikosnovljeno ,vrlo korisno  i utemeljeno sa  velikim  licnim iskustvom sto se i vidi iz njegovih  komentara. To je moj zakljucak!
Ti samo sto jos nisi procitao njegovu knjigu( na forumu  on je prenosi  i to FREE OF CHARGE)!
Treba ga samo pazlivo pratiti.

[armin1]

ISPECENO PREPECENO, SAD DA ODSTOJI

ispekao sam prosle nedelje  i prepekao ispalo 130 litara na 43 % posle 80 litara na 62, prekidao sam ka  je  na lulici  islo 38%.

sad sto se ukusa tice extremno podseca na balatines stim sto je  aroma jaca i nema onog dela koje daje  bure, (prepoznajem ga  po  sljivovoj rakiji odlezaloj u buretu). jedan sam  deo ubacio u staklo a jedan u bure, sad da cekamo i da vidimo sta ce se desiti, verujem da ce se aroma  malo  smanjiti kad  dodtm destilovanu al  polako videcemo sve. probaca bilo koliko  hoces na prvoj destilaciji kad sam za te potrebe  odvojio 3 litre na priblizno 42 % alkohola na sa lule direkt. svi  bili   zadovoljni, al nemam ovde nikoga  ko bi to mogao  bas bas da isproba. sve  priblizno pa lokalne zdere.  ajd da  kazem meraklije.

[vojce]

Поздрав из Ћуприје. Имао сам неке јадне покушаје прављења вискија ,успевало се колико толико и попило.Каква су ваша искуства ,највише ме занима однос материјала за рецимо један казан од 100 л. и како треба самлети житарицу јер и после цеђења имам проблем приликом дестилације па казан оће да загори јер се уствари скува редак качамак који пада на дно иако имам решетку.Знам да негде грешим ал не знам где ,зато вам се обраћаму нади за неку корисну информацију.

[Polat]

Viski je jedno od najpopularnijih pića današnjice. Sama reč potiče od keltske reči „usque“, koje u prevodu znači voda, a njegovo drevno ime glasilo je „usque beatha“ što znači voda života.Viski predstavlja kategoriju žestokih alkoholnih pića, koja nastaju destilacijom žitarica, i koji se isključivo čuvaju u buradima ili bačvama napravljenih isključivo od hrastovog drveta. U zavisnosti od vrste upotrebljene žitarice razlikuju se vrste viskija. Žitarice od kojih je napravljen najveći broj viskija su ječam, raž, ovas, kukuruz, pšenica. Najbolje i najpopularnije flaše viskija potiču iz Sjedinjenih Američkih Država, Škodske i Irske. Istorija viskija Istorijki podaci o nastanku viskija potiču još iz 800. god pre nove ere. Smatra se da je piće koje se tada nazivalo „arak“ preteča današnjeg viskija, a postojbina tog pića bila je drevna Indija. Još nezvaničnih podataka o viskiju imamo u IV veku pre nove ere u Aristotelovim matifestima o destilaciji. Putovanje Svetog Patrika u Škodsku vezuje se takođe, za nastanak ove „vatrene vode“. Smatra se da je Sv. Patrik osim pripovedanja hrišćanstva, pripovedao o načinima i svrsi destilacije. Prvi značajniji i pisani trag o viskiju potiču iz Škodske, i to iz 1494. godine, kada je vladao kralj Džejs IV. On je naredio da se naprave 25 bačvi „vode života“. Večiti rat o tome ko je izmislio viski i danas je aktuelan. Irci ne prihvataju ovaj istorijski podatak, već se pozivaju na propovedi i dnevnik nekog pra- Irca, u kome je zapisano kako se priprema „trostruka vatrena voda“. Pa zato Irci sa određenim pravom mogu da kažu da su oni izmislili viski. Proizvodnja viskija Viski se obično pravi od ječma, kukuruza, raži ili mešavinom tih žitarica. Zrna ovih žitarica ostavljaju se prvo u vodi da odstoje, dok ne proklijaju. Potom se suše na uglju. Posle sušenja odvija se fermentacija još jednom u običnoj lokalnoj vodi. Sledi nova destilacija i to sa bakrenim cilindirima. Prilikom ove fermentacije koristi se kvasac, a proces fermentacije traje oko 60 časova. Kvasac se koristi kako bi se šećer pretvorio u alkohol. Još dva puta se na isti način vrši destilacija. Poslednja destilacija ide vrlo sporo, i popularno se naziva „kap po kap“, pa tu umeće ljudi zaduženih za to pravljenje dolazi do izražaja. Po završetku destilacije viski se preliva u burad sa širokom dnom, napravljenim o hrastovog drveta, čije se zapremine kreću oko 2300 L. Tu viski treba da ostoji najmanje dve godine. Vrste viskija Najznačajniji destilati potiču iz Škotske, Irske i SAD. Škotski viski Škotski viski ili „Scotch“, destiluje se između dva i tri puta. Posle destilacije ostavlja se da odstoji isključivo u buradima od hrastovog drveta minimalno tri godine i jedan dan. Škotski viski može se podeliti na: • Malt viski . Ovaj viski se pravi isključivo od ječma. Svaki viski iz ove grupe mora da nosi naziv svoje destilerije, pa tako imamo: The Glenlivet, Scapa, Glendronach, Laphroaig… Ovaj viski se može podeliti Vatted Malt – ukoliko je iz više destilerija i Single Malt – viski iz jedne destilerije, ali iz različitih bačvi. • Grain . Dobija se destilacijom sladovitih i ne sladovitih žitarica, čiju osnovu predstavlja ječam. Ove žitarice u procesu destilacije postižu vrlo niske temperature, i kuvaju se pod pritiskom. Ovaj viski se nikad ne flašira samostalno, a ima mnogo veću jačinu nego Malt viski. • Blended je mešavina dve vrste viskija. Najveći broj prodatih viskija u svetu pripada ovoj kategoriji. Jedan od najznačajnijih, najprodavanijih i najpoznatijih vrsta viskija je “Ballantine's”. Proizvodnja ovog viskija započeo je Gerge Ballantine 1827. godine. Njegovi naslednici do sada su izgurali pet vrsta ovih viskija . Ballantine's Finest Ballantine's 12 g Ballantine's 17 g Ballantine's 21 g Ballantine's 3 g Jedna od najpoznatijih kuća za proizvodnju viskija iz Škotske je Chivas, koja je svoje poslovanje započela davne 1901. godine na severu-istoku Škotske. Danas ovaj viski je na drugom mestu u svetu po prodaji i spada u grupu premium viskija. Vrste ovig viskija su: Chivas Regal 12g Chivas Regal 18g Chivas Regal 25g Royal Salute The Glenlivet Teacher's Poslednjih godina najboljim viskijem proglašen je “Ardbeg Uigeadail” – single malt viski koji je svetlost dana ugledao tek 2003. godine. Irski viski Irski viski spade u grupu viskija koji odišu svojom pitkoću i mekoćom. Uglavnom se pravi od mešavine sladovanog i ne sladovanog ječma. Da bi poneo epitet Irskog viskija zakonom je određeno da minimalno tri
godine mora da odleži u hrastovom drvetu. Najpoznatiji Irski viski nosi naziv “Jameson”. Četiri od pet glavnih marki irskog viskija proizvodi se u destileriji Midleton. Originalni Irski viski se pravi u kazanima. Kod njega, ječam se ne suši pomoću uglja treseta, pa zbog toga nema karakterističnu aromu. Američki viski Postoje dve vrste američkog viskija “ straight” i “blend”. Najpoznatiji od svih vrsta “straight” je Burbon, koji nosi naziv regije u kojoj se proizvodi, u Saveznoj državi Kintaki. Zahteve koje ovaj viski mora da ispuni, pre izlaska na tržište je da minimalno odstoji dve godine, da sadrži minimalno 51% kukuruza, mora da bude proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama, i naravno da leži propisani period u hrastovom drvetu. Najpoznatiji Burbon na svetu je “Jim Beam”, čija tradicija pravljena postoji već 2. veka unazad.






Uređenje margina teksta.

[vojce]

Ево пијуцкам свој вискић додуше стар неколико дана и још беличаст ,нажалост немам буриће па импровизујем трескицама стављене у балон.Није лош колико је млад и сумњам да ће дочекати први рођендан.Е сад чим се дође до пара купујем  житарице па у акцију како бих направио довољне количине за дочек трћег светског рата. :)Овим желим да захвалим члану armin1 који ми је дао нека кратка упутства која ми беху врло значајна.Када будем добро разрадио технологију јавићу се како бих и ја својом речју помогао и колико бар се приближио свим добронамерним људима са овог форума којих је верујем 100% овде.

[chuck]

Ja sam nekad bio zaljubljenik u burbone sve dok nisam otkrio kvalitetnu kajsijevaču! 

[armin1]

svakacast  vojce, ako se kad  sretnemo voleo bih probati  i tvoju verziju viskica. moj je sad vec skoro pa dve godine star i ima ga  podosta  

[zhizhak]

Pozdrav forumasi,
vec dva dana pokusavam da nadjem enzime amilaze ali mi nikako ne ide. Ne bih koristio slad vec neki "sinteticki" proizvod amilaze. Postoji li prodavnica u drzavi Srbiji koja prodaje enzime?

Samo radi provere stecenog znanja na ovom forumu, molio bih da mi potvrdite ovo: u kukuruznu prekrupu se dodaju enzimi, mesa sa vodom u odnosu 1:4 ili 1:6 zatim se zagreva do 68 stepeni i ostavi da se ohladi do 30 stepeni kada se dodaju kvasci (koji su najpodobniji za ovu vrstu destilata?). Fermentacija traje od 72 do 80 casova na temperaturi od 20 stepeni, kolicina preostalog skroba se meri sa jodom, ako jod poplavi, ostalo je jos skroba za ishranu kvasaca.

A da ne bih otvarao novu temu, posedujem neku kolicinu melase secerne repe pa me zanima kako da otpocnem fermentaciju?

Imam jos dosta nedoumica i pitanja vezana za zitne destilate, ali moram krenuti neki redom, ovo mi je trenutno najbitnije da bih nacinio prvi korak.

Jos jednom sve pohvale za forum i clanove koji svojim nesebicnim znanjem i praksom cine ovaj forum.