PiWi sorte ( interspecies hibridi), sorte vinove loze s izraženom otpornošću na bolesti

[mikiyus]

Postovanje svim vinopijama
Trazim sorte za podizanje malog organskog vinograda. Preferiram crveno vino ali volim i belo ili roze.
Prvo sam se napalio na Nemacku sortu Regent, ali nablizi rasadnik koji je ima je Rast u Sloveniji. Ne salju postom van EU. Nasao sam coveka koji bi doneo sadnice ali nesto je zapelo. Mozda i ne donese. Koji je zadnji rok za sadnju?
Potom sam hteo da kupim sorte Panonija i Probus, ali za neverovati je da ih nema nigde pa ni u Sremskim Karlovcima. Odustao sam od Probusa jer je osetljiv na jake mrazeve. Zivim u donjem Sremu i desava se da temperatura padne ispod -20 Celzijusa.
Zasadio sam par kalemova sorte Backa pa cu da vidim dali mi odgovara. Zasadio sam i vise vrsti stonog grozdja u vinjagu. Nekoliko sorti koje se prskaju jer su atraktivne i nekoliko sorti sto se ne prskaju (bar ne cesto) za klince da grickaju. Zasadio sam i par kalemova Frankovke i Merloa, probe radi.
Dali je neko od Vas u Srbiji video sortu Regent? Dali mozda imate neku ideju kako bi mogao da ga nabavim a da nemoram da sednem u auto i odem po sadnice i rizikujem da ce mi ih oduzeti na nekoj od carina?
Pozdrav

[darko]

Rondo nije sorta nego hibrid, kod nas je zabranjeno saditi hibride i od njih praviti vino. hemiski lobi je veoma jak gde je tu njihova zarada ako ti prodjes sa dva prskanja plavim kamenom. hibridizacija je otisla daleko tako da vina sadasnjih hibrida daju kvalitetna vina i postizu zavidne rezultate na takmicenjima gde su kotirana i iznad standardnih visoko kvalitetnih sorti i ja sam se nosio mislju da posadim rondo i regent ali sam odustao.

[mikiyus]

Sta znaci zabranjeno saditi hibrid? Ako se ne varam Probus i slicni hibridi se sire po Fruskoj Gori. I treba da se sire! Jednom sam imao akutno trovanje nekom hemijom kojom sam tretirao mali porodicni plastenik, i rekao sam: NIKADA VISE! Evo dodje cetvrta godina kako ne koristim nikakvu hemiju sem koprive, preslice ...

Evo sta o tome misle komsije: http://blog.vino.hr/archives/3844
citat:"Zato se od njih ne smiju raditi vina sa zaštitom geografskog podrijetla"

http://www.rast-bs.si/hr/katalog/vinova-loza/otporne-stolne-sorte/ (pa nadji Regent)

Jos jedan link : http://www.agroklub.com/vinogradarstvo/regent-sorta-otporna-na-gljivicne-bolesti/3433/

Nailazio sam na svakakve informacije u vezi ukrstenih sorti od toga da su vina od njih puna metil alkohola do njihovog mirisa na lisicu ( nikad nisam omirisao lisicu  ).
Ako je Regent preporucen u Nemackoj, posadicu ga i ja! Necu praviti vino za prodaju. Samo za internu upotrebu! 
Pozdrav

[darko]

procitaj pod 3.
http://www.tehnologijahrane.com/pravilnik/zakon-o-vinu-12

[mikiyus]

Hvala na odgovoru.

Ali postoji i clan 4. On je meni interesantan posto ce vino biti samo za sopstvene potrebe.

Pozdrav

[mikiyus]

Jos malo od komsija:
http://vinopedia.hr/wiki/index.php?title=gro%C5%BE%C4%91e

Grožđem se smatra i plod direktno rodećih hibrida (direktora), ali je stavljanje u promet takva gožđa (u mnogim zemljama i u RH) dopušteno samo kao zobatica ili se ono može prerađivati samo u grožđani sok, alkohol, vinski destilat i vinski ocat. U mnogim vinogradarskim zemljama nije zakonom dopušteno iz direktno rodnih hibrida proizvoditi vino radi stavljanja u promet, a razlog tome nije uobičajeno vjerovanje da takvo vino posjeduje povećan sadržaj metanola, već intencija zakonodavca da se zaštiti vinogradarstvo na tzv. izrazitim vinogradarskim područjima (nagnutim, skeletnim, sušnim...) gdje uzgoj drugih kultura nije moguć ili se ne isplati. Prema najnovijim podacima u OIV i u EU, iako sramežljivo, sve se više čuju zahtjevi da se dopusti uzgoj i proizvodnja vina iz direktno rodećih hibrida, dakako, uz uvjet da ona kakvoćom ne zaostaju za vinima proizvedenim iz grožđa europske vinove loze. Hibridi koji zadovoljavaju takve zahtjeve (a koji su proizvedeni tzv. višekratnim povratnim križanjem) već su proizvedeni i samo se čeka dopuštenje njihova uvođenja u sortiment.

Ako dobro razumem problematiku, neradi se o GMO niti o otrovnom grozdju. Znaci vino od njega moze da se pije. 
Pozdrav

[lozar]

Jos malo od komsija:
http://vinopedia.hr/wiki/index.php?title=gro%C5%BE%C4%91e

Grožđem se smatra i plod direktno rodećih hibrida (direktora), ali je stavljanje u promet takva gožđa (u mnogim zemljama i u RH) dopušteno samo kao zobatica ili se ono može prerađivati samo u grožđani sok, alkohol, vinski destilat i vinski ocat. U mnogim vinogradarskim zemljama nije zakonom dopušteno iz direktno rodnih hibrida proizvoditi vino radi stavljanja u promet, a razlog tome nije uobičajeno vjerovanje da takvo vino posjeduje povećan sadržaj metanola, već intencija zakonodavca da se zaštiti vinogradarstvo na tzv. izrazitim vinogradarskim područjima (nagnutim, skeletnim, sušnim...) gdje uzgoj drugih kultura nije moguć ili se ne isplati. Prema najnovijim podacima u OIV i u EU, iako sramežljivo, sve se više čuju zahtjevi da se dopusti uzgoj i proizvodnja vina iz direktno rodećih hibrida, dakako, uz uvjet da ona kakvoćom ne zaostaju za vinima proizvedenim iz grožđa europske vinove loze. Hibridi koji zadovoljavaju takve zahtjeve (a koji su proizvedeni tzv. višekratnim povratnim križanjem) već su proizvedeni i samo se čeka dopuštenje njihova uvođenja u sortiment.

Ako dobro razumem problematiku, neradi se o GMO niti o otrovnom grozdju. Znaci vino od njega moze da se pije.  
Pozdrav

hibridi vinove loze su nastali ukrštanjem vrsti vinove loze(dakle istog roda Vitis) u cilju stvaranja otpornosti na bolesti, niske temperature i sl.
GMO su organizmi koji u sebi nose gene više vrsta organizama (recimo ubacivanje dela DNK ribe, insekata ili bakterija u biljke). te dve stvari jednostavno nisu za poređenje.
od nekih direktno rodnih hibrida, pogotovu u SAD se prave kvalitetna vina(dakle, neka nisu otrovna).
a za neke starije direktno rodne hibride se tvrdi da daju vina sa većom količinom metil alkohola(Otelo), pa je proizvodnja vina od njih zabranjena, tj, možeš da proizvodiš za svoje potrebe a za dalju prodaju dok te ne uhvate.
mislim da niko ne može da ti zabrani sadnju jer sorta može da se koristi kao konzumno grožđe.

[bistrica]

Neću se miješati u ovu priču ali mi je interesantan ovaj dio oko razloga zabrane i količine metanola kod vina od direktno rodnih hibrida. Zabrana je išla isključivo iz dva razloga od kojih ni jedan nije opasnost po zdravlje. Prvi je očuvanje višeg nivoa kvaliteta vina koji se postiže europskom vinovom lozom, za razliku od onih koja su se dobivala od prvih direktnorodnih hibrida (Otelo, Noah, Izabela..), Drugi je da se zaštiti vinogradarstvo u izrazito vinogradarskim regionima gdje neke druge poljoprivredne kulture nisu mogle uspjevati. Ovo drugo indirektno ima veze sa pričom o metanolu, a direktno sa neotpornosti europske vinove loze (pored filoksere) na sivu plijesan i američke bolesti (peronospora i pepelnica). Otpornost europske vinove loze na mikroorganizme „američke bolesti“ nije postojala jer biljke nisu bile izložene ovim mikroorganizmima pa nisu mogle ni razviti odbranbeni mehanizam kao što je to razvila američka i vinova loza sa nekih drugih kontinenata. Između ostalog zato se i pristupilo ukrštanju i stvaranju direktno rodnih hibrida. Razvoj ovih bolesti a naročito sive plijesni i pepelnice direktno je zavisan od debljine i čvrstoće pokožice grožđa. Takvo pokožica u sebi sadrži više pektina pa posljedično daje više metanola ali je to još uvijek značajno ispod količine pektina i metanola kod ostalog voća, tako da nema govora o bilo kakvom obliku štetnosti iz ovog razloga. Postoje i europske sorte grožđa sa sličnim karakteristikama koje se i smatraju otpornijim na ove bolesti, doduše u nešto manjem obimu. Pored samih karakteristika bobice za smanjenje štetnog razvoja bolesti jako su bitni položaji vinograda iz onih pomenutih i štićenih vinogradarskih područja sa najsiromašnijih, nagnutih, sušnih, skeletnih zemljišta.

[mikiyus]

Ljudi hvala vam na odgovorima!
Sada mi je mnogo jasnija ta zavzlama oko vinove loze i bolesti.
Pitanje za bistricu: koje su europske sorte otpornije na najcesce bolesti vinove loze a imaju dobar prinos i kolicinu secera?
Pozdrav

[bistrica]

Rekoh da neću jer to stvarno nije moja oblast. U ovoj situaciji se zbog metanola prepliče sa mojim interesovanjem pa ponešto znam o tome. Pogledaj ovaj link, ima za tebe pored odgovora na postavljeno pitanje i drugih interesantnih stvari.
http://www.undp.hr/upload/file/294/147419/FILENAME/izbor_sorti_za_ekovin.Maletic.pdf

[lozar]

slažem se što se tiče količine metanola.
jednom sam na poklon od poznanika dobio vino napravljeno od "neprskanca" iz njegovog drvorišta. boja je bila vrlo lepa tamno crvena, ukus i aroma naglašeni ali mene su podsetili na neprijatni vonj, na mošus iili sl. nisam siguran da vina dobijena od tog grožđa mogu da ugroze evropske sorte ma koliko njihova proizvodnja bila jeftinija.

[bistrica]

U pravu si za ovaj vonj i foks ton kod vina od prvih direktnorodnih hibrida, i sigurno da se od ovog grožđa ne može dobiti taj kvalitet, zato je i išla zakonska zabrana u pravcu očuvanja kvaliteta vina koji se dobiva od europskih sorti. Međutim u novije vrijeme u nekim zemljama se jako ozbiljno radilo na međuvrsnim križancima 2. i 3. generacije i kažu da je dobiven izvrstan kvalitet vina. Na ovom linku u poruci iznad je to i detaljno opisano.
 

[mikiyus]

OK! Posle jos nekoliko procitanih clanaka na temu rodnosti, kolicine secera, kiselina, kvaliteta vina itd ... , resio sam da posadim jedan probni spalircic Frankovke.
Presudna je bila sinocna emisija na RTS2 o naporima francuskih poljoprivrednika da tecno djubrivo napravljeno fermentacijom koprive uvedu u legalne tokove. Pogledajte je obavezno ako ima negde neki snimak. Bila je u 20:13 i zvala se Tajne biljaka: Kopriva. Odusevio me je poslednji kadar sa vinogradom koji nije prskan hemijom godinama a nema znakova ni jedne bolesti!
Ne zurim nigde. Ako proba uspe za par godina cu posaditi jos spalira.
Hvala vam svima na odgovorima.
Puno pozdrava

[darko]

gledajuci bistricin link videh da je i morava sa kojom se vinarija jelic toliko hvali hibrid a registrovana je i prodaje kao sortno vino
http://www.milijanjelic.com/rs/vina/morava-2010/
to bi znacilo da bi opet mogla da se obnovi prica oko sadnje regenta,ronda i caberne cortisa kod nas ako moze on mozemo i mi

[sale]

Mozda bi se i trebalo malo vratiti starim i autohtonim sortama.Mislim da nebi bilo lose zasaditi neku manju parcelu i videti kako ce se pokazati.Zastita osnovna,bakrom i to je to.Da li neko ima neki link sa spiskom hibrida koji se mogu naci kod nas?