30. Oktobar 2025, 05:54:54 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 2 [3] 4 5 ... 8   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Rakije od južnog, suptropskog, tropskog voća...  (Pročitano 130389 puta)
0 članova i 3 gostiju pregledaju ovu temu.
Bugsy
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 59
Lokacija: Tamo daleko
Poruke: 65

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.4


« Odgovor #30 Poslato: 16. Novembar 2008, 10:33:17 »

То зато што пре ферментације разоримо ћелију и ослободимо шећер, а као друго од пектина, ако није разорен, у току алкохолног врења настаје метанол.

Da li je onda ispravan zakljucak da sto je manje pektina to je manje i metanola?
Da li metanol postaje samo od pektina ili i od nekih drugih sastojaka?
Da li to znaci 0 pektina = 0 metanola, pa ne treba bacati prvenac?
Sačuvana
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 74
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.105

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.4


WWW
« Odgovor #31 Poslato: 16. Novembar 2008, 19:52:07 »

Peco, koji je komercijalni naziv tih pektinaza (enzima) koje imas i ko ih proizvodi?
Pita dioda!

Ja trenutno imam  enzim pod nazivom :  sihazym-SupraMash za sirovine za destilisanje, poizvođač je Begerow,
www.begerow.com.
Doziranje 3-5grama na 100kg mase, rasrvarenje u vodi u odnosu 1:10.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 721

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #32 Poslato: 16. Decembar 2008, 11:43:28 »

Поморанџа, наранџа, наранџаста јабука (што би рекли Холанђани) врло је захвална за дестилацију и то првенствено због коре.
Као што рече Пеца, у осушеној кори и јесте сав штос.
Ја сам негде некад пронашао један стари холандски сељачки рецепт у којем су они у велику теглу за краставце сипали брандвајн (житни дестилат, без клеке али са редовно са неким другим зачинима, ванилом, рецимо, али и поред тога прилично неутралан) и онда изнад алкохола обесили наранџу да виси. Након месец два добијали су изузетно пиће са јасним мирисом на наранџе!
А знам и за случај неке "тровачице" из мог краја која је некад била главни произвођач и продавац најјефтинијих ракија. Нису то биле ни шљивовице, ни лозоваче, ни јабуковаче, него једноставно ракије. Она проври чисти шећер (то није тешко, али треба знати како, многи људи тад то нису знали, а не знају ни данас) и испече у сирову ракију. У препеку напуни капак (специјално га је за то преуредила) осушеним корама наранџе тако да паре, пре него што уђу у хладионик, морају да се провлаче између тих кора.
Добијала је врло јефтино и сасвим солидно дестиловано пиће, ракију, коју је масовно продавала локалним пијанцима.
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 721

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #33 Poslato: 16. Decembar 2008, 11:58:28 »

То зато што пре ферментације разоримо ћелију и ослободимо шећер, а као друго од пектина, ако није разорен, у току алкохолног врења настаје метанол.

Da li je onda ispravan zakljucak da sto je manje pektina to je manje i metanola?
Da li metanol postaje samo od pektina ili i od nekih drugih sastojaka?
Da li to znaci 0 pektina = 0 metanola, pa ne treba bacati prvenac?


Нисам до сад видео ово питање. Извињавам се.
Колико ја знам метанол настаје искључиво разградњом пектина, и то током алкохолне ферментације.
Од шећера није могуће да настане метанол.
Метанол се зове још и дрвени алкохол јер се фементацијом дрвета (целулозе) добијају велике количине метанола. И ту је то зато што целулоза садржи огромне количине пектина.
Дакле, по мом знању, одговор на сва ваша питања је - да.
Без пектина нема ни метанола.
Међутим, првенц не одвајамо (само) због метанола. Шта више, да је само због метанола не би била катастрофа да првенац код дестилације воћних ракија и не одвојимо јер га нема пуно (истина, можда бисмо тад ипак прекршили норме о максималном садржају метанола у ракији, али сигурно ни тад ракија не би била отровна). Првенц одвајамо у првом реду због алдехида. Алдехиди су веома хлапива једињења са ниском тачком врелишта. И мала количина у ракији даје онај палећи окус у устима.
Sačuvana
Bugsy
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 59
Lokacija: Tamo daleko
Poruke: 65

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.4


« Odgovor #34 Poslato: 16. Decembar 2008, 13:07:45 »

Sto se pomorandze tice, kupio sam nesto malkice za ekperiment, za ovaj vikend cu da ih osictim i izmuljam pa cu da javim rezultate.
Posto ovde (naravno) nema enzima, sve cu prepustiti majci prirodi, samo cu dodati secer do 20% sve zajedno i mesati svaki dan.
Kore cu ostaviti da se osuse, po Pecinoj preporuci pa cu ih staviti u kazan. Da li da ih stavim kada budem pekao meku rakiju ili prepek, ili malo u jednu malo u drugu?
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 721

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #35 Poslato: 16. Decembar 2008, 13:29:38 »

Можете их ставити у меку ракију и нека одлежи неко време, неколико недеља, рецимо, а онда, не вадећи их, препеците.
Sačuvana
Bugsy
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 59
Lokacija: Tamo daleko
Poruke: 65

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.4


« Odgovor #36 Poslato: 16. Decembar 2008, 14:30:35 »

Odlicno!!!

Receno - ucinjeno, javicu rezultate za par nedelja.
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 45
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.373

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.4


« Odgovor #37 Poslato: 16. Decembar 2008, 15:12:20 »

Citat
А знам и за случај неке "тровачице" из мог краја која је некад била главни произвођач и продавац најјефтинијих ракија. Нису то биле ни шљивовице, ни лозоваче, ни јабуковаче, него једноставно ракије. Она проври чисти шећер (то није тешко, али треба знати како, многи људи тад то нису знали, а не знају ни данас) и испече у сирову ракију.

Iznenadio sam se kada sam na stranim (citaj Americkim) sajtovima/forumima nasao x recepata za "rakiju" od secera. Ima dosta recepata za proizvodnju iste a onda nakon destilacije "rakiju" propustaju kroz filtere od aktivnog uglja i dodaju razne arome, uglavnom ruma ili viskija...
Najcesce proizvode alkohol iz skrobnih sirovina, onda ide secer a voce skoro niko ne pominje sto mi je malo cudno Huh?

Malo sam skrenuo sa teme whistlefly
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 721

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #38 Poslato: 16. Decembar 2008, 15:26:10 »

И овде где сам ја хоби прављења алкохолних пића, (који је узгред забрањен, а дрога није), свео се на поступак добивања што чишћег алкохола а накно се онда тај алкохол "крсти" укусом и мирисом.
Није то од јуче. То је логична последица традиције младог житног дестилата који је "крштен" само клеком (јеневер) који је у енглеским условима, још више прочишћен, дао џин.
И ја сам за неке потребе правио неутрални алкохол од шећера. Могу рећи да је квалитет солидан, након две дестилације, чак и у аламбику.
Sačuvana
Grof von temnic
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 56
Lokacija: temnic
Poruke: 156

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #39 Poslato: 17. Decembar 2008, 23:04:14 »

ja mislim da je tako u svim zamljama gde nemoze da svako pravi rakiju  tako ce i kod nas da bude pa ce mnogi u podrumima drzati prepravljene ekspres lonce i peci rakiju od secera.
 rakija od banana jedan poznanik je stavio banane (samo banane) i od toga hoce u januaru da ispece rakiju , ja mislim da nemoze bar koliko ja znam , bez dodatka kiseline ne ide to jest dok ne pase ph vrednost a on tvrdi da nije nista stavio samo banane i to vec vri.u drugim buricima on je stavio sve moguce grozdje ,jabuke ,dinje ma sve sto ima u samoposlugama (dobio za dzabe ima dogovor sa dve samoposluge da im odnosi ono sto pocne da truli i sl.  da nemoraju oni da placaju) sve ostalo ok  ali to sa bananama tvrdim da ne ide,  sta ako ide???  sta mislite ?  osim toga to isto je uradio sa krompirom jednostavno kao da stavlja jabuke usitnio i stavio u bure i hoce od toga da pravi vodku . nemam pojma kako se pravi vodka ali mislim da nije ni slicno kao sa vocnim rakijama.
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 721

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #40 Poslato: 18. Decembar 2008, 00:06:20 »

То са кромпиром сигурно не може тако. Мора превести шкроб у прости шећер, слично као и код житарица.
А за банане: ја сам правио једном, пре неких 7-8 година, ракију од банана. Ком сам морао закиселити а и додао сам воде.
Даље је било све у реду осим што та ракија није мирисала на банане.
Не кажем да не може боље али мени у том првом, и једином покушају није успело.
Sačuvana
Gofer
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 49
Lokacija: Kursumlija
Poruke: 91

OS:
Windows Vista
Browser:
Firefox 3.0.4


« Odgovor #41 Poslato: 18. Decembar 2008, 17:52:23 »

Najveca zabluda je da se vodka pravi od krompira, mislim da je ista kao da se tekila pravi od kaktusa(pravi se od agave tekilijane po kojoj je i dobila ime-agava nije i nema veze sa kaktusom, cak je i plave boje i ne izgleda kao prosecan kaktus). Vodka se moze ( a i pravi se) od bilo kojeg voca i zita. Naj isplativija i najcesca je od kukuruza i drugih zitarica. Vocna se jednostavno mnogo manje isplati jer se Vodka destilise na 95% etil alkohola da bi izgubila aromu. Za pravljenje vodke vam treba ili frakcioni ili reflux kazan.
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 721

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #42 Poslato: 18. Decembar 2008, 18:08:52 »

Вотка се заиста може правити и од кромпира само што шкроб из кромпира треба прво отопити а онда га превести у прости шећер.
Ово, истина, није оригинална, старинска, вотка, него модерна, масовна, индустријска и јефтина, и производила се, нарочито између два рата и у Русији, и у Пољској.
И данас се ту и тамо нађе вотка од кромпира, али ретко.
Произођачи су се вратили на житарице.
Традиционална руска вотка прављена је увек од ражи са додатком раженог слада. Друге житарице се јесу користиле али само у малим количинама да би се добио овај или онај ефекат и употреба и количина других житарица различита је од произвођача до пшроизвођача јер је на тај начин сваки давао својој вотки властити препознативи печат.
Руси нису никад располагали, у поређењу са западом, добрим дестилационим уређајима којима би, већ приликом дестилације, добијали велику чистоћу. Они су вотку препицали неколико пута а онда је чистили на другачије начине. Један је филтрирањем преко активног угљена (ово се још увек и свуда ради) и замрзавањем на мразу.
Такође разређивање вотке на конзумну јачину Руси су радили речном водом. Спомиње се неколико река из европског дела Русије које имају најбољу воду за те намене.
Sačuvana
Gofer
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 49
Lokacija: Kursumlija
Poruke: 91

OS:
Windows Vista
Browser:
Firefox 3.0.4


« Odgovor #43 Poslato: 18. Decembar 2008, 21:19:50 »

ALAMBIK 100% STE U PRAVU. Nisam mislio da se uopste ne pravi od krompira,  vec sam mislio da vecina misli da se vodka pravi iskljucivo od krompira. Vodka od zitarica je srce srca viskija. Skoro pa potpuno odvojena aroma.
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 721

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #44 Poslato: 20. Decembar 2008, 00:53:06 »

Ево, ко може читати на руском, сајта о руској вотци (не знам како би ово требало писати, вотци или воци).
Како сам схватио, ово су изводи, или сажетак, из једне подебље књиге.

http://naiti.ru/vino/vodkahistory.html
Sačuvana
Stranice: 1 2 [3] 4 5 ... 8   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.052 sekundi sa 22 upita.