Bistrenje i sredstva za bistrenje!

[peca50]

Da bi se ubrzao prirodni proces bistrenja pribegava se ubacivanju sredstva za bistrenje, bistrila.
Zbog čega se to radi?
-zbog želje da se što pre ozbistri
-zbog potrebe da se što pre konzumira
-zbog eliminacije organskih i neorganskih nečistoća, a koje mogu vrlo bitno uticati na kvalitet dobijenog vina,
ovo zadnje je i najvažnije.

 Možda ima još puno razloga, ali ovo mi je prvo palo napamet, a ovo zadnje kao preporuka!
 
Bistrila ili sredstva za bistrenje.

1.bentonit (klarol)
2.Želatin

 Pomoćna sredstva za bistrenje, koja nebistre, ali svojim delovanjem omogućavaju brže i uspešnije bistrenje.

1.vinobran (kalijummetabisulfid)
2.enzimi
3.tanin
                                                              -*-
Ja ću početi od Bentonita-klarola, vrsta silikatne rude, belog do sivkastog izgleda, bez mirisa i ukusa i nerazgradljiv, i nejdini se nisačim iz tečnosti koje bistri.
-dobre osobine, pored ovih gornjih su još dobre da najefikasnije sredstvo za bistrenje.
-a loše: da skida boju kod obojenih vina
Preporuka i po mogućstvu obaveza: Rastvarati ga isključivo u demineralizovanoj vodi, jer u suprotnom neki put i do 50% gubi efikasnost koagulacije nečistoće iz vina vezujući se za minerale iz vode, pa ujedno gubi i moć naelektrisanosti.
Nikada ga nerastvarajte u vinu, i uvek ga potopite da nabubri barem 5-6 sati pre ubacivanja.


- Ovu temu sam zamislio kao kolektivni rad, ja sam počeo, a vi ako možete i znate nastavite, ako ne ja imam obavezu za dalje!

[Peđa]

Bentonitiranje šire

Dodavanje bentonita (klarola) istaloženoj širi nalazi sve veću primenu prilikom spravljanja belih vina. I ovde treba naglasiti da se radi o potpuno prirodnom sredstvu – bentonit je jedna vrsta gline, i nalazi se u zemljištu. U trgovini se može kupiti kao prah ili granule beličaste, krem ili sive boje. Pre nego što se doda u širu, prethodno treba pripremiti suspenziju (rastvor). Suspenzija bentonita u vodi se priprema tako što se 100 grama bentonita u granulama (ili u prahu) sipa u 1 litar vode. Ovako potopljen bentonit stoji 24 sata, potom se meša, sve dok se ne dobije rastvor mlečno bele boje. Na 100 litara šire, ukoliko je grožđe zdravo, dodaje se 1 litar ovog rastvora. Ukoliko je grožđe bilo plesnivo, onda na 100 litara šire treba dodati 1,5 do 2 litra rastvora bentonita. Suspenzija bentonita se dodaje širi u tankom mlazu uz neprestano mešanje. Ovo sredstvo reaguje sa belančevinama koje kasnije mogu da zamute vino i prevodi ih u talog, što znači da olakšava i ubrzava bistrenje vina.

[dioda]

Želatin i tanin

Želatin

Dobija  se  preradom – kuvanjem životinjskih kostiju, hrskavica i kože. Na tržištu se nalazi
u obliku praha, granula ili listica.
Koristi se najcešce za bistrenje crvenih vina da bi se stabilizovale bojene materije
ili da bi „omekšalo“ crveno vino bogato u taninskim materijama. Doza se određuje
prethodnom probom i najcešce se krece između 5 i 15 g/hl, a za neka vina od preševine
od 20 do 30 g/hl, pri cemu se višak taninskih materija eliminiše, pa se pored bistrine
postiže  pitkost  i  mekoca  na  ukusu.  Postoje  na  tržištu  i  tecni  preparati,  s  tim  što
proizvođac daje upotrebnu dozu u zavisnosti od razređenja i na primer 30 do 60 ml/hl za
„meka“ vina, odnosno 60-100 ml /hl za vina bogata u taninima. Bela vina se ne bistre
želatinom, ali se mogu bistriti ukoliko im se prethodno doda tanin u dozi od 2 do 10 g/hl.



Tanin

Za  bistrenje  vina  uglavnom  se  koristi  tanin  kao  derivat  pirogalola
proizveden iz hrastovog drveta ili njegove kore. Trpkog i oporog je ukusa i sa solima
gvožđa daje rastvor crno plave boje i taloži proteine prevodeci ih u nerastvorljivo stanje.
Bistrenje vina taninom uglavnom se obavlja u kombinaciji sa želatinom. Na uspeh ovog
bistrenja utice kiselost (veca kiselost - bolje bistrenje) i temperatura (5 – 15 ^oC). Pri
bistrenju prvo se dodaje tanin, a zatim posle dobrog mešanja dodaje se želatin. 

[peca50]

Želatin!

Oblik proizvoda je u pločama-listićim, sitnim granulicama ili finom prahu, u suštini sve je isto.
Koristi se za bistrenje belih i crvenih vina, kao i rakija-destilata.
Način delovanja pri bistrenju je vrlo sličan bentonitu: vrši koagulaciju nečistoće iz vina stvarajući finu mrežicu,(okom nevidljivu) i tako bistri vino, padajući sa talogom na dno.
Želatin se rastvara u hladnoj vodi u razmeri minimum 10grna 0,5litra vode, stim da je potrebno da se potopi najmanje 5 sati pre ubacivanja.
važno je napomenuti da želatin prilikom bistrenja vezuje i jedan deo tanina iz vina pa je vino "mekše" na ukusu.
Ako se vino bistri sa više bistrila, a može, onda se želatin prvi ubacuje.

PS. Ja i Dioda smo  otprilike u isto vreme kuckali pa je želatin dupliran, ali neka, uglavnom je suština ista!

[Peđa]

VRLO BITNO!!!

Koliko god su sredstva za vistrenje dobra, toliko se mora oprezno postupati sa njima.
Dve su osnovne greške koje se javljaju prilikom upotrebe bistrila:

1. U želji da što pre izbistrimo vino, prekoračuju se preporučene količine
Time se gubi na kvalitetu vina, jer sredstva za bistrenje, pored organskih i neorganskih nečistoća, skidaju i miris i ukus, a najviše boju vina.
Zato je preporuka da se sredstva za bistrenje vina UVEK koriste na donjoj granici preporučene količine.
Bolje je i dva puta bistriti, tj. izvršiti korekciju, nego preterati sa količinom.

2. Nemarnost posle korišćenja bistrila
Obično, kada bistrila urade svoj posao, mi srećni i zadovoljni, degustiramo sa prijateljima lepo, bistro vino, i zaboravimo šta se dešava u tanku.
Bistrila deluju tako, što snagom svojih slobodnih elektrona "lepe" za sebe organske i neorganske čestice, i pod uticajem sile zemljine teže, padaju na dno suda. Naravno, na površini ostaje bistro vino.
Ali, šta se dešava na dnu?
Organske čestice, počinju da se razgrađuju, tj, da se raspadaju. Tim raspadanjem one izazivaju kvarenje vina, pa nam vino dobija miris i ukus na pokvarena jaja.
Znači, OBAVEZNO pratiti i proveravati kako teče proces bistrenja, i skinuti vino sa taloga 10-14 dana posle bistrenja! Tank obavezno dobro oprati od taloga!

[sinisa]

pozdrav
koliko vremena treba da prodje da se vide rezultati bistrenja bentonitom?

[peca50]

Ako je sve urađeno kako treba, već posle 24 časa površinski loj, negde oko 20-tak santimetara bi trebao da bude bistar. Kada ubacite sredstva za bistrenje i izmešate vino, natočite jednu bocu staklenu tog vina i ostavite negde u podrumu da miruje, i videćete posle izvesnog vremena kako sredstva koagulišu  čestice nečistoće iz vina i polako ih obaraju ka dnu. Ako pak u boci uzorka se to nedešava znači da vino nije obrađeno za bistrenje. Postoji više uzroka za to: još uvek"radi", nije završena fermentacija, nije dovoljno dobro aerisano tako da sadrži CO2 koji neda da se smiri, i na kraju tegljivost pa tu sredstva nemogu da rade, i zaboravih još jednu situaciju, a to je prisustvo belančevina, pa je boja mutno-opaliscirajuća. Za sve ima rešenje, pitajte ako ima problema!

[sinisa]

ja sam pretocio ima 3 dana jos nevidim neke posebne rezultate posto mi vino je u staklenim balonima od 54 litra samo povrsinski sloj od 10tak cm se izbistrio dole je jos uvek mutno,napominjem da je vino bilo prilicito bistro i stala je bila fermetacija dodao sam vinobran 10g na 100l i sada cekam da vidim rezultate,bentonit sam pripremio po uputstvu ...pozdrav

[Peđa]

Siniša, ako je stala fermentacija i ako ti je, kako ti kažeš, vino bilo prilično bistro, zašto Bentonit??
U 95% slučajeva, Bentonit se koristi 24-48 sati posle muljanja grožđa (znači, 2-3 sata pre zasejavanja kvascima). U ostalih 5% služi za korekciju. Preterano korišćenja bistrila smanjuje kvalitet vina!

Evo jedan praktičan savet za tebe, i sve one koji drža vino u "malim pakovanjima".
Stigla je zima i niske temperature.....Niska temperatura je prirodno bistrilo!!! Iznesite vino, ali samo u toku noći, napolje i za par noći ćete videti efekte. Vino će se izbistriti. Niske temperature "stežu" lance belančevina i oni padaju na dno.
Takođe, pokušajte da, u toku noći, otvorite vrata i prozore na podrumu, efekat je sličan.

Ceo taj proces se zove hladna stabilizacija i mnogo je kvalitetniji od tople stabilizacije, tj. kuvanja.

[sinisa]

pozdrav,kod mene vino jos nema nekih vidljivih znakova bistrenje samo jedan mali povrsinski sloj.
proslo je vec vise od 7 dana sve je isto ...baloni sa vinom stoje cak pored otvorenog prozora tako da ih hladan vazduh dodatno hladi strah me je da nisam nesto pogresio sa bentonitom.
jel da cekam jos ili ima neka metoda koja se radi u ovakvim situacijama?
napominjem da sam vino dobro prozracio prilikom pretekanja  i dodao sam otprilike 10g na 100litara vinobrana i oko 100g bentonita na 100litara...
pozdrav

[peca50]

Ima i toga, sve uradiš kako treba a ono, neće pa neće da se bistri! Šta uraditi? Prvo ustanoviti šta je uzrok.
-Tegljivost vina; isprobati sa čašom kada sipate u neki sud dali može da se sipa kap po kap, ili se stalno sjedinjuje u neprekidni mlaz.Ili probom ustima, kada uzmete gutljaj dali se razbija u ustima ili osetite kao ljigavu masu.
Otklanjanje ovog uzroka se eliminiše pretakanjem preko plastične rešetke više puta dok se ne razbije tegljivost. Dobro rešenje je i dobro oprana PVC gajba od piva naopako okrenuta, pa sipanje vina sa visine preko dna gajbe, preko onog rešetkastog dela, pre početka pretakanja obavezno sumporisanje sa 10gr vinobrana.
-Opaliscirajuća mutna boja vina
Otklanjanje se radi tretiranjem vina sa 10-15gr. tanina.
Tanin se rastvara u alkoholu u odnosu  1:15, pa se zatim uz mešanje vina dodaje u vino i pritom se vino dobro promeša.

[sinisa]

pozdrav Peco
sutra cu da probam, odvojio sam 5litara koje nisam sumporio da bih pio odmah
ukus nije los zadovoljan sam samo sto je malo vise mutno,i u balonu od 5 litara stvorio se priliciti talog!
mozda bi bilo najbolje da sacekam jos malo da ne preteram sa tumbanjem vina?
pozdrav javljm sta sam uradio

[Peđa]

Čim se stvara talog, znači da je sve ok. Nema potrebe za žurbom. Moraš imati strpljenja. 

[Aleksandar Nikolov]

Imam prasanja:
Dali postoi drugi nacin na pokacuvanje na alkoholot na vinoto osven so osmoza?
Dali postoi drugi nacin na namaluvanje na vkupnite kiselini vo vinoto osven so kalcium karbonat?
I kako moze da se zacuva svezinata na vinoto koja ja ima pri prvite pretoci i  posle negovoto filtriranje.
Bidejci imam napraveno degustacija na nefiltrirano vino koe uste se cuva  vo primarna prerabotka i filtrirano vino ova mislam deka e dosta interesno prasanje zatoa molam nekoj da se potrudi da mi odgovori.

[Aleksandar Nikolov]

zosto nikoj ne mi odgovara na prasanjata dali
 ne sum jasen pri postavuvanjeto?