Zivotni ciklus celija kvasca

[scorpioX]

Može li se dobiti neki kontakt telefon tog simpatičnog čikice iz Vinče:)

064/6167108 Vladan Nikolić

[dioda]

Ono što mene muči je gde mogu da nadjem amonijum-difosfat u rinfuzi?

Ako darko postavi broj te radnje i Petrovaradina pogledaj tamo...

[DarkoK]

Hvala!

[darko]

jurija krizanica 5 petrovaradin
021/430-070
063/692-450
063/692-383
imaju sve za vinogradarstvo,

[darko]

ZA MACERACIJU! ALI NISAM USPEO DA NADJEM KADA MI JE TREBALO JER SU U ENOVITISU SVE BILI RASPRODALI A IZ PETROVARADINA MI NEBI STIGLO NA VREME TAKO DA SAM PROSLU BERBU ODRADIO SAMO SA SELEKCIONISANIK KVASCEM A ZA OVU GODINU SE SPREMAM DA SVE NABAVIM RANIJE I DOCEKAM SPREMAN BERBU!

[dioda]

Koliko drzis vino na komini kada dodas enzime?
Samo me zanima da li se skrati proces ili isto traje samo je ekstrakcija bojenih materija intenzivnija?

[scorpioX]

Zadnji info: amonijum difosfat (DAP) je u bivsoj Jugi samo Prahovo proizvodilo. Kako mi reče čovek (polumrzovoljno) iz njihove prodaje, oni ga ne proizvode više od 10 godina. Ostaje još samo inostranstvo kao izvor.

[Ivan]

pektoliticki enzimi obicno skrate proces maceracije, obicno je dovoljno oko 7 dana, jer nakon toga se masulj toliko raspadne i pretvori u kasu da ga je gotovo nemoguce presati na pneumatskih presama! zato kod toga treba biti oprezan. ali vrlo su kvalitetni i izlucivanje boje je jako dobro sto naravno, opet ovisi i o samoj vrsti enzima.. sto se tica DAP-a, ja mislim da ga u RH ima za nabaviti kod Pa-vina a oni to nabavljaju od Lallemanda i prepakiravaju.. a mislim, sta ce ti to? ako vec nesto stavljas bolje ti je dodati neku kompleksnu hranu za kvasce od Fermaida..

evo vam neki linkovi vezani uz kvasce:

http://www.dsm.com/en_US/html/oenology/pc_yeast.htm
http://www.vinquiry.com/specialty.htm

[peca50]

Kroz celu priču o kvascima provlači se jedno pitanje, zbog čega širu zasejavati selekcionisanim vinskim kvascima, a nepustiti spontanu fermentaciju tkzv. divljim kvascima.Evo rešenjaaa zašto? Zamislite ćeliju kvasca kao jedan krug. Selekcionisani vinski kvasac se razmnožava tako što se od prvobitne ćelije dobiju četiri istovetne nove pa opet nove četiri jednake i tako dalje. Znači razmnožene ćelije vinskog kvasca, selkcionisanog, pa može se reći i namensko tipskog su uvek iste i istih "radnih sposbnosti" kad se tiče fermentacije i one obavljaju pošteno svoj posao namenski pretvarajući grožđani šećer u alkohol i to odličnog kvaliteta. Kod spontanog, divljeg vinskog kvasca situacija je drugačija. I on se deli na četiri dela, ali to nisu četiri jednaka dela, jednakih radnih sposobnosti, već je najčešće jedna četvrtina pošteni radnik, a ostale tri četvrtine su zabušanti koji "zajebu" ono malo muke i truda jedne četvrtine, jer nadvladaju sa lošim kvalitetom proizvedenog produkta. I dalja delenja, razmnožavanja tih četvrtina proizvode tkođe "falš" radnike, a rezultat na kraju znate svi: loše vino. Pomoć pri ubijanju zabušanata pruža sumpor, ali je nedovoljan za toliko mnogo, jer čim jednog ubije i on gine! Oprostiće mi stručnjaci koji stvarno mnogo više znaju o tome, ali morao sam da uprostim objašnjenje a sve u cilju da ljudi koji počinju da se bave vinarstvom shvate značaj primene selekcionisanih vinskih kvasaca za proizvodnju vina visokog kvaliteta

[Ivan]

@peca50 - nisi bas u potpunosti u pravu i demantirat cu te sutra jer sada je vec kasno i idem u krevet i neda mi se pisati toliko.. 8) selekcionirani kvasci imaju svoje prednosti ali i nedostatke a takoder je isto tako i kod autohtonih kvasaca..

[peca50]

@peca50 - nisi bas u potpunosti u pravu i demantirat cu te sutra jer sada je vec kasno i idem u krevet i neda mi se pisati toliko.. 8) selekcionirani kvasci imaju svoje prednosti ali i nedostatke a takoder je isto tako i kod autohtonih kvasaca..

Zato sam i na kraju napisao: oprostiće mi stručnjaci na uprošćenosti, a cilj je bio: zašto pre upotrebiti selekcionisane kvasce, a ne prepustiti spontanoj fermentaciji. No čekam objašnjenje, nijedno novo ispravno saznanje nije na odmet, ipak, nije ovo politički forum pa da jedan drugog ubeđujemo u nešto imaginarno!

[Ivan]

ma nisam ja strucnjak, mislim jesam po struci ali se ogradujem od nje polako, ja sam prirodnjak i zagovornik ekoloskih metoda koje ne preferiraju kupovne kvasce i ostala enoloska smeca (ja ih tako zovem..). jer u cemu je fora sa kvascima? selekcionirani kupovni kvasci su 99% jedan odredeni soj kvasaca, najcesce sacharomyces cerevisie, tj. elipticni vinski kvasac a mogu biti jos i s.bayanusi, ti se uglavnom preporucuju za refermentaciju, pjenusce i otezane uvjete vrenja. e sada, ti kvasci imaju prednost sto su 100% jedan soj i ispitani su na sve uvjete kao sto su temperature razmnozavanja i vrenja, stvaranje alkohola i ostalih nusprodukata, pritisak, stvaranje raznih mirisa i okusa, tzv. aromaticni kvasci, itd, ima ih par stotina razlicitih na trzistu. znaci, inokulacija takvim kupovnim kvascima ce vino usmjeriti prema odredenom pravcu sto mi zelimo dobiti od tog vina, kakve arome, mirise itd i to je uglavnom vise manje sve poznato. e sada, tu se gubi nesto sto francuzi nazivaju terroir, gubi se specificnost, osebujnost i originalnost vina jer npr. ja u hrvatskoj stavim u chardonnay kvasac cs2 a netko u australiji stavi taj kvasac u sauvignon i dobit ce se slicne aromatske karakteristike vina jer 90% kvasci rade vino, ostalo su ipak na srecu neke druge stvari koje se ticu samog vremena berbe i odredenih postupaka u preradi. ali uglavnom diljem svijeta se dobivaju slicna ili ista vina i to cini vina jednakima i takva vina gube na prepoznatljivosti i zanimljivosti pa samim time i na cijeni.. kod spontane fermentacije sa divljim kvascima sam cin vrenja se odvija uz pomoc nekoliko vrsta kvasaca, 2-5, ovisno o mnogo cemu, i to nisu nuzno s.cerevisie, tj. selekcionirani elipticni vinski kvasac nego tu ima svega, od roda kloeckera, candida, bayanusa, par vrsta sacharomycesa i oni najcesce dovrsavaju vrenje jer su najotporniji prema alkoholu, maloj kolicini secera, itd, dakle oni dolaze na kraju. svi ti razni kvasci stvaraju i razne nusprodukte, osim etanola i CO2, povecane kolicine glicerola, octene kiseline i stotine drugih pozitivnih ali i negativnih tvari. takva vina su puno kompleksnija, punija i harmonicnija i takoder, ti kvasci imaju vece sadrzaje enzima koji utjecu na povecano stvaranje i oslobadanje terpenskih tvari iz mosta ili masulja, tj. primarnih sortnih aroma grozda koje svaka sorta ima svoje specificne arome. dakle, takva vina su izrazitog okusa i mirisa na sortu, sto se ne moze gotovo nicime nadomjestiti! naravno da tu postoji i veliki rizik zbog stvaranja vecih kolicina negativnih tvari, pogotovo octene kiseline, ali opet, to se sve regulira kroz rad u vinogradu i previse otrovnih tvari (pesticidi i herbicidi) ubija kvasce jer i oni su zivi mikroorganizmi. tako da sve nosi svoju problematiku i tu treba biti posebno oprezan a i treba mnogo znati o svemu tome i o povoljnim uvjetima koji utjecu na spontano vrenje, dakle nesumporenje mosta i grozda, povecana zahtjevnost kisika za razmnozavanje, topliji temperaturni uvjeti, itd.. nadam se da nisam bio dosadan, pozdrav.

[Peđa]

Ivane, svaka čast tebi na tvojim težnjama da se baviš ekološkom proizvodnjom. Ovde je ipak reč o naučnim tehnologijama koje su opšte prihvaćene u svetu. U savremenoj proizvodnji vina, ni jedan segment se ne može prepustiti slučaju (sasvim je dovoljno to što se u vinogradu ne može uticati na vremenske uslove). Ako je cilj dobiti što kvalitetniji finalni proizvod, onda se MORAJU primeniti sve tekovine moderne nauke. Na kraju krajeva, selekcionisani vinski kvasci se dobijaju prirodnim putem, samo što su, kao što im i samo ime kaže "selecionisani".

Da bih napravio jednu paralelu: Moj pokojni deda je proizvodio vino. Osnovni postulati su bili "rodi koliko Bog da","prska se plavim kamenom i krečom", "burad se peru samo vodom", "vino se pretače samo kad je vedro" i "kad vinograd cveta, cveta i vino".
Sumnjam da bi neko od nas sada to vino proglasio kvalitetnim. a stari ljudi su ga pili, jer nisu znali za bolje.
Kao što sve u svetu napreduje, tako napreduje i Enologija.

P.S. ne bih da ulazimo u raspravu, pa da te pitam koliko su "ekološki" tvoji kalemi, zemlja u koju si iz zasadio, vazduh, kiša i td.

[Ivan]

danas za sve postoji rjesenje pa tako i za neke stvari koje se ticu ekoloske proizvodnje ili cak i viseg niova, biodinamike. tehnologija je vazna ali ne i presudna i najbolja svjetska vina su proizvedena po ekoloskim nacelima uzgoja vinograda i proizvodnje vina i naravno da to ne moze svatko provoditi i razumijeti. moj vinograd se nalazi na 200 m nadmorske visine, zasticen sa sumama, na vrhu brijega, gljivicnih bolesti gotovo da i nemam jer je vlazenje lisca i vlaga na minimalnom nivou.. prosle godine prskao sam samo 2 puta, u 6. i 7. mjesecu lozu, grozde uopce nije prskano, a ove godine sam do sada prskao samo 1., naravno samo minimalne doze bakra + sumpor. tlo obradujem roto drljacama, 2-3 puta godisnje, pokusavam sto manje ici traktorom u vinograd, trsje nikada nije i nikada nece biti prskano herbicidima, insekticidima i botriticidima, okopavanje izmedu trsova je rucno, motikama, i to me vjeruj mi, apsolutno puno kosta, ove godine sam samo za okopavanje iskesirao ljudima 2500 eura, prosle 2000 eura.. druge godine cu nabaviti medurednu roto drljacu za obradu, ako te vise zanima, provjeri stranice talijanskog proizvodaca Rinieri.. a za 2-3 godine vinograd cu potpuno zatraviti i u proljece zaoravati zelenu masu, gnojidba dolazi u obzir samo vrhunskim stajskim gnojem, po mogucnosti konjskim a i ove godine cu vec prakticirati biodinamiku. ako te vise zanima o tome, provjeri biodynamics na google-u pa ces vidjeti cime se ja u biti tocno bavim i u kojem pravcu idem. provjeri fotografije mog vinograda na ovom linku ako te zanima, nick mi je takoder Ivan a na ovom stranom Ivan_Kos, pozdrav.

http://www.vinogradarstvo.com/forum/index.php?topic=247.0

i ovdje

http://www.winepress.us/forums/index.php?showtopic=23165

[cip]

Moj zivotni stav je: priroda. Znaci radije bih podrzao sto prirodniji a recimo i tradicionalniji (starinski) nacin proizvodnje vina i svega drugog (pecenja rakije, gajenja starih sorti svinja npr mangulice, krave sorte Kolubarska busa i sl.). Kada sam slusao strucnjaka koji je govorio o kvalitetu mleka krave Kolubarska busa ja prosto nisam mogao da poverujem u to koliko je to mleko zdravije od mleka ovih sortnih krava (Kolubarska busa je jedna mala krava, nezgrapna, daje veoma malo mleka i uopste nije profitabilna- sada je uzgajaju samo zaljubljenici a neke od njih pomaze i drzava ne bi li sacuvala te stare domace sorte).
Koliko vidim na TV sve se cesce pojavljuju brendovi koji po vecim cenama prodaju hranu koja je spremljena na tradicionalan nacin a moze biti da je to vrlo slicno biodinamickom nacinu gajenja koje Ivan pominje.
Neka bude i manje i skuplje ali neka bude sto prirodnije.