22. Februar 2019, 01:56:09 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1] 2 3 ... 9   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kako lijeciti rakiju  (Pročitano 103479 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
macak
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 48
Lokacija: Banja Luka
Poruke: 28

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Poslato: 15. Novembar 2008, 20:42:21 »

Evo par savjeta pronadjenih na internetu o lijecenju mana rakije
KAKO IZLIJEČITI ŠLJIVOVICU
MUTNA RAKIJA
        Toj pojavi uzrok je pojava sastojaka željeza (rakija je žuta), bakra (rakija je smeđe- crvena) ili spojeva kalcija i magnezija (rakija je mutno bijele boje). Jedini lijek toj pojavi je razblaživanje rakije, običnom vodom na 20-25 vol % i ponovo destiliranje.

MRKA BOJA RAKIJE
        Mrka boja rakije nastaje od nove bačve (ili loše ovinjene), iz čijih je duga izišla veća količina tanina. Čim se to opazi, treba dodati pola litre obranog mlijeka na 100 litara rakije u tankom mlazu uz jako miješanje. Nakon dva dana rakija se pretoči i filtrira (najjednostavnije preko lijevka u koji se stavlja ispran filtar, papir, vata ili nekoliko slojeva gaze). Tako tretirana rakija dobije zlatno-žutu boju.
KISELA (OCTIKAVA) RAKIJA
        Kisela (octikava) rakija je bez sumnje najčešća i najveća mana rakije, koja nastaje kao posljedica nepravilnog ukomljavanja šljive i pečenja šljivovice. Krovina komine, obično jako ukiseljena, mora se potpuno odstraniti do zdravog sadržaja i baciti. U protivnom sva octena kiselina prilikom, pečenja prelazi u rakiju. Višak kiseline može se donekle ublažiti dodavanjem takvoj rakiji prepečenoga kalcijevog karbonata, koji se prodaje u ljekarnama u obliku praha bijele boje. Kako gram kalcijeva karbonata veže 1,2 grama octene kiseline, obično je dovoljno dodati 20 grama karbonata na deset litara kisele rakije. Točnu količinu može svatko sam utvrditi pokusima u nekoliko boca s različitim količinama karbonata po litri rakije (početi sa dva pa nastati po četiri grama). Odmjerena količina karbonata se razmuti u kašu u maloj količini rakije i uz dobro miješanje dodaje cijeloj količini rakije. Nakon desetak dana rakiju treba pretakanjem izdvojiti od bijelog taloga. Ako je rakija jako octikava, najbolje je ponovo destilirati uz pojačano odvajanje bašice (prvenca) oko 1-1,5 litre na 100 litara tropa te patoke (plaviša) čim alkohol pri izlasku iz hladionika padne na oko 15% jačine.
MIRIS I OKUS NA KOŠČICU
        Miris i okus na koščicu je neugodna mana rakije, jer potpuno pokriva pravi okus i miris šljivovice, a nastaje nepravilnim ukomljavanjem šljive uz drobljenjem koščice. Liječi se dodavanjem deset grama srebrnog nitrata (AgNO) na 100 litara rakije, koji se može nabaviti u većim poljoprivrednim ljekarnama. Nakon nekoliko dana rakija se odvaja od taloga filtriranjem i potom predestilira.

MIRIS RAKIJE NA PLIJESAN
        Miris rakije na plijesan javlja se, ako se ukomljava jako natrulo voće ili se šljiva ukomljava u pljesnivim kacama. Ovaj vrlo neugodan miris uklanja se dodavanjem od 2-5 grama aktivnog ugljena (pa do 10- 15 grama) na 100 litara (ovisno o jačini mirisa pljesnivosti). Određena količina aktivnog ugljena (tipa dezodorans. koji se može nabaviti u poljoprivrednim ljekarnama ili vinarijama) razmuti se u malo rakije i doda uz dobro miješanje, cijeloj količini i za dva dana rakija, se nekoliko puta promiješa. Kad se ugljen istaloži, rakija se pretoči.. Treba napomenuti da enološki ugljen oduzima rakiji i dobar dio njene fine arome i zato s količinom ugljena ne treba pretjerivati. No to se djelomično može popraviti i spajanjem liječene i zdrave rakije s jače izraženim mirisom.

MIRIS I OKUS ZAGORENE (dimne) RAKIJE
        Miris i okus zagorene rakije, ako nije izražen u jakoj mjeri, liječi se na već opisan način aktivnim ugljenom. Najbolje je zagorenu rakiju liječiti odmah u toku pečenja tako da se izmiješaju s deseterostrukom količinom prevrele komine i nakon stajanja od 2-3 dana ponovo destilira.
MIRIS I OKUS NA PATOKU
        Nastaje u rakiji onda kad se ne odvaja dovoljno prvenca (bašice) i patoke, ali i onda (na žalost najčešće) kad se bašica i patoka dodaju u slijedeći kotao umjesto da se odvojeno do kraja čuvaju i onda na kraju posebno destiliraju u rakiju druge, lošije kvalitete. Jedini lijek za takvu rakiju je predestiliranje (razblaživanjem na oko 25%) uz pojačano odvajanje bašice i patoke. Pravilno i dobro izliječena rakija obično više ili manje zadovoljava kvalitetom, no bilo bi nerealno očekivati da će svako u svakom slučaju ukloniti sve tragove mana svoje rakije. Zato je najbolje tako brati, ukomljavati i peći šljivu (iskustveno i stručno) da do njih nikad ne dođe i da iz kotla poteče zdrava šljivovica, finog mirisa i zanosnog bukea.
Sačuvana
bspkom
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 1

OS:
Windows Vista
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #1 Poslato: 08. Decembar 2009, 14:01:30 »

Imam pitanje, da li postoji mogucnost smanjiti jak moris rakija?
Recimo Viski ima sva svoja cula i kvalitet a nema taj jak miris, prilikom konzumiranja se ne oseca. Kad popijete tri sljivovice
osecate se na ceo lampek.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.336

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #2 Poslato: 08. Decembar 2009, 17:14:53 »

Nije problem u šljivovici nego u kvalitetu one koju piješ, odnosno nemoj piti lošu šljivovicu i nećeš imati tih problema.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
KizaHood
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 45
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 243

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #3 Poslato: 08. Decembar 2009, 17:26:20 »

Imam pitanje, da li postoji mogucnost smanjiti jak moris rakija?
Recimo Viski ima sva svoja cula i kvalitet a nema taj jak miris, prilikom konzumiranja se ne oseca. Kad popijete tri sljivovice
osecate se na ceo lampek.

Vi's, interesantno... Kontra slucaj Grin  Ja kad pijem moju rakiju, ona ima diskretan miris, ali cim otvorim viski on se oseca "na ceo lampek" Laugh

Mora da je los viski... Scratchhead
Sačuvana
vmpudar
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 16

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #4 Poslato: 13. Septembar 2010, 18:21:40 »

Ispravka kod Macka za miris rakije na plesan. Neide aktivni ugalj  2-5 gra na 100l rakije nego na 1 l rakije,znaci na 100 l ide 200-500 gr i za jako neprijatne mirise ide 1 kg do 1,5 kg na 100 l rakije
Pozdrav vmpudar
Sačuvana
Milosmd
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Starost: 27
Lokacija: Kursumlija
Poruke: 52

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #5 Poslato: 29. April 2011, 19:37:38 »

imam problem sa rakijom od jabuke . Zadnju jabuku koju sam ubrao izmuljao sam je i stavio u plasticnu kacu povezao odozgo  negde u decembru ne secam se tacno kad  sigurno zanam da je vrela jer sam cuo mehurice i kad sam negde u martu probao da je ispecem dobio sam rakiju cudnog mirisa i ukusa skoro da ne moze da se pije i zelenkaste boje od kazana je izasla oko 10 tak  litar 10 gradi . sada ne znam sta da radim da li postoji neki postupak da se eliminise ovaj los ukus i miris . unapred hvala
Sačuvana
sale
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 40
Lokacija: Beograd
Poruke: 1.136

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #6 Poslato: 29. April 2011, 23:27:29 »

Kakav miris,kao oho lepak ili nesto drugo?Pretpostavljam da je doslo do kvarenja komine pa sircetna kiselina sa bakrom gradi kupriacetat koji je zelenkaste boje.
Sačuvana
Milosmd
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Starost: 27
Lokacija: Kursumlija
Poruke: 52

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #7 Poslato: 30. April 2011, 15:29:01 »

miris nije kao oho lepak i ne znam kako da objasnim jer ne podseca me ni na sta . jedino znam da kada se progune ostaje neprijatan ukus .
Sačuvana
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 68
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.140

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.16


WWW
« Odgovor #8 Poslato: 01. Maj 2011, 00:06:58 »

Dešava se i dešavat će se promašaji što je i normalno kod svakog posla, ali ostaje nauk za dalje. Neprijatan miris se stvorio zato što je deo belančevina, skroba i drugih materija otišao u drugom pravcu u odnosu na alkoholnu fermentaciju.Uprošćeno došlo je do organskog raspadanja i stvaranja teškog mirisa na ustajalu i pomalo smrdljivu đžibru. Pošto mi hemija i hemiski procesi nisu mnogo poznati u smislu samog postupka, to bih zamolio Bistricu da to malo bolje pojasni. Po mom saznanju, a i iskustvu (dešavalo se, dešavalooo), da kod preterano usporene fermentacije, bez pomoći enzima i selekcionisanih kvasaca se jednostvno desi da se đžibra usmrdi. Ili još jedan primer sa žitom. Ako probate da uradite spontanim putem fermentaciju u žitu, dobićete takav smrdljak, da će samo ribolovci hteti takvo žito. uporedo sa ovim procesima išlo je pomalo i sirćetno vrenje(ako se tako može nazove), pa je zelenkasta boja destilata rezultat toga. Miris na acetate nije moguće prepoznati zbog drugog intezivnijeg neprijatnog mirisa.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.336

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.17


« Odgovor #9 Poslato: 01. Maj 2011, 20:20:35 »

Nema baš potrebe tušiti o biohemijskim procesima koji su se ovdje dešavali, pogotovo zbog toga što su oni mnogobrojni, ali sigurno da nije na odmet još jednom ponoviti sve ono što si ovdje izdvojio kao problematično.  
Ovo je vinarima dosadno jer je i suviše poznato, a ponekim rakijašima možda bude korisno ako do sada nisu shvatili da je destilacija samo predzadnji korak koji nije ni blizu svemogućeg. Od lošeg fermentisanog materijala se ne može napraviti rakija, pa ni idealnom destilacijom.
Alkoholno vrenje nije jedini oblik fermentacije koji se može dešavati u posudi u kojoj smo stavili voće na previranje. Da bi se ono dešavalo potrebno je za to omogućiti uslove koji su potrebni za tako nešto. Dakle nije dovoljno samo staviti voće u neku posudu i navratiti nakon nekog vremena da bi ispekli rakiju.
Jedan od prvih preduslova je spriječiti djelovanje ostalih brojnih mikroorganizama, ovdje su to prije svega bakterije i plijesni.
U gore navedenoj situaciji, zato što o njoj ne znamo ama baš ništa u smislu uslova pod kojim se odvijala, mogle su se desiti dvije stvari. Da je došlo do zastoja alkoholnog vrenja u kome su onda drugi mikroorganizmi preuzeli glavnu ulogu i radili vrenje koje nije alkoholno, i tada se vide mjehurići jer se oslobađa CO2 i takvim nealkoholnim vrenjem. Druga situacija je da se ipak najvećim dijelom i obavila alkoholna fermentacija ali je nakon toga zbog čekanja i dužeg ležanja ovakve komine na talogu kvasaca i oksidacije, kao i rada mikroorganizama kojima kiseonik i ne treba, došlo do gubitka etanola, aroma i pojave gotovo svih mogućih mana i bolesti vina. Dakle htjeli smo da radimo alkoholno vrenje a u stvari smo istovremeno sa njim radili kiseljenje kupusa, sirenje mlijeka, silažu kukuruza, pravljenje sirćeta i još koješta gore od ovoga. Raspadanje bjelančevina-proteina iz voća na vrhu kace u krovini i na dnu kace iz kvasaca, i na taj način dobili ona gadna sumporna jedinjenja i mirise na pokvarena jaja, gumu, plastiku, pokvareni i kuhani kupus, na kanalizaciju, štalu i sl. Od takvog materijala se nikakvom destilacijom ne može dobiti rakija. Stvar je nepopravljiva.  

Pljesnivo i zaraženo voće i neizvršena dezinfekcija posuda za vrenje. Nešto što se često zanemaruje a izuzetno je bitno, pljesniva prostorija u kojoj se skladišti voće ili se u njoj vrši prerada i vrenje, a gotovo svaka je takva ako je u njoj povišena vlažnost. Temperatura fermentacije i pristup vazduha u fazi odvijanja ili poslije nje. Nedovoljna ph kiselost voća koje se stavlja na fermentaciju, a kod jabuka je to česta pojava. Odlaganje destilacije nakon završenog vrenja. Ovo su samo neki od jako čestih pogreški koje gotovo redovno rezultiraju situacijom da pored idealne destilacije dobijamo rakiju sa manom, koja se čak i u mnogo povoljnijim okolnostima nego što je to u postavljenom pitanju, samo malo može ublažiti, ali se nikako i nikada više ne može otkloniti.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
KizaHood
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 45
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 243

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.17


« Odgovor #10 Poslato: 02. Maj 2011, 10:21:08 »

Kakav miris,kao oho lepak ili nesto drugo?

Sta je u pitanju kod tog Oho-lepka? Imam jednu flasu prvenca iz ranijih godina u kojoj se malcice oseca bas takav miris. Osecao se vise u momentu destilacije, pa sam tad namerno izdvojio duplo vise prvenca, cime sam postigao da tog mirisa uopste nema u rakiji.

Koje je to jedinjenje i zasto nastaje? Cenim da je neki lakoisparljivi ugljovodonik cim ga posle nema u II frakciji.

Te godine su nenadano udarile neke vrucincine pocetkom septembra (u vreme burne fermentacije), da nije to uticalo na pojavu takvog mirisa?
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.336

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.17


« Odgovor #11 Poslato: 02. Maj 2011, 12:18:37 »

Za ovakve mirise se najčešće optužuje etil acetat, što je tačno ali samo ako se uzme u obzir njegova prevelika količina i činjenica da će se to desiti samo pod uslovom da su u igri i druga jedinjenja poput acetaldehida i acetatnog estera nastalog od višeg alkohola (izoamilacetat), kao i koncentracije drugih etilnih estera. Od tih međusobnih proporcija u stvari i zavisi da li će prevagnuti na ovaj hemijski miris (oho ljepilo, lak za nokte...) ili će stvar otići na one svježe, ugodne voćne i cvjetne arome.
Etill acetat je etilni ester sirćetne kiseline, jako ugodnog mirisa po voću, lako isparljiv, izvrstan rastvarač i jako nestabilno jedinjenje sklono razgradnji i ponovnom stvaranju u destilaciji. Izuzetno važan u procesu dozrijevanja, u skladu sa koncentracijom etanola i sirćetne kiseline. Nastaje prije svega enzimskom aktivnosču kvasaca i direktno je zavistan od temperature vrenja. Stvaraju ga i drugi mikroorganizmi pa je njegova veća koncentracija znak bakterijskog kvara voća. Više ga se stvara na višim temperaturama i pri višim koncentracijama šećera, iznad 17%. Zbog svojih svojstava lako se nađe u svim dobrim i lošim situacijama u rakijama. Ako ga nema dovoljno nema ni tijela rakije a ni one voćnosti. Bez njega ni sirćetna kiselina u rakijama, kljuku (masulju) i vinima ne može da smrdi na sirće. Na drugoj strani redovna pojava je da povećani udio, sirćetne kiseline, etil acetata i acetaldehida uvijek znače slabiji kvalitet rakije. Destilacijom se njegova količina smanjuje izdvajanjem prvenca i to za nekih 30%, povećano smanjenje se dešava sa dobrim refluksom na kazanu. Njegov prelazak u rakiju (u drugoj destilaciji) završava negdje oko 70% vol.a.a., na luli. Poželjna koncentracija, uslovno rećeno u zavisnosti od vrste rakije, se kreće od 200 do 760 mg/l a.a., i ponovno moram naglasiti da i to zavisi od ostalih jedinjenja prije svega drugih važnih estera jer se ćesto dešava da njihovom povećanom količinom i međusobnom proporcijom ova negativnost biva izbjegnuta.

Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
lozar
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 51
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 743

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #12 Poslato: 02. Maj 2011, 12:40:45 »

ja sam imao prilike da mirišem etil-acetat iz original bočice spremljen za hemijske analize i umalo nisam pao u nesvest od tog "voćnog" mirisa. zaboravio sam osnovno pravilo da se nos ne gura svuda već da se kod jako aromatičnih jedinjenja malo rukom promaše iznad otvorenog grlića i tako oseti miris. lebac mi se ogadio tog dana.
ali sam zato zapamtio njegov karakterističan miris.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.336

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.17


« Odgovor #13 Poslato: 02. Maj 2011, 12:49:50 »

He, he. To je stvarno dobra škola, zato sam jednom prilikom i pitao milana za takve uzorke važnijih jedinjenja vina i rakija.
Mislim da ovakvo iskustvo koje pominješ stvarno mnogo znaći.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
bodo
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 51
Lokacija: Kikinda-Beograd-Voždovac
Poruke: 423

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #14 Poslato: 02. Maj 2011, 15:52:59 »

Nemam puno iskustva sa lečenjem rakije, samo vina. Razmišljam o eventualnoj pomoći ovakvoj rakiji. Šta mislite o tome da se rakija prvo tretira sa kalcijum karbonatom ( krečom ) , zatim nakon talošenja da se filtrira kroz aktivni ugalj i prepeče ponovo po potrebi. Zatim ako je još uvek loša napraviti od nje travaricu, orahovaču ili nešto drugo tomu slično, sve pod uslovom da se to isplati zbog količine rakije.
Sačuvana

Mudrost je momenat spoznaje  sopstvenog neznanja
Stranice: [1] 2 3 ... 9   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.018 sekundi sa 21 upita.