Likeri

[alambik]

Evo kako ja pravim liker od višanja, oraha itd: U balon od 5 litara(pet ambalaža), stavim 2 kilograma višnje i 2,5 kilograma šećera. Balon zatvorim, dobro promućkam da se izmeša šećer i višnja i ostavim da stoji negde napolju ali gde nije izloženo direktnoj sunčevoj svetlosti. Svaki drugi dan promućkam, okrenem. Kada se sav šećer istopi i sirup predvoji, gore višnja pliva a dole je sirup, onda na tu količinu dodam destilat približne jačine oko 65% alkohola i to u razmeri 1:1,3, gde je 1 destilat a 1,3 sirup. To ostavim da odstoji još 7 dana i onda procedim kroz čistu gazu, i nalijem u flaše.

Prerodila mi ove godine šljiva a neću da pečem rakiju od nje, pa se dovijavam na razne načine kako da sav plod iskoristim i ništa ne bacim. Već su sve police pune pekmezom i sokom od šljiva a šljivinog ploda još uvek ima i ne vidi mu se kraj (možda je ipak trebalo da ispečem rakiju, pa ako je to tek 2 kazana neka bude ta 2).
I setim se ovog pecinog recepta za liker.
Možda da pokušam da napravim liker od šljiva.
Šljiva koju imam je Reine Claude, ove godine je dobrog kvaliteta, sa nešto oko 11% šećera.
Jedino mi dve stvari u receptu nisu jasne:
1. da li voće kalate, vadite koštice, ili ih stavljate cele?
2. da li pre mešanja sa alkoholom odvajate čvrste delove i mešate samo sirup? Ako da, šta radite sa ostatkom voća?

[peca50]

Kod voća koje ima krupnu košticu (šljiva, kajsija, breskva), njih cepam na polovinu i vadim obavezno košticu.

Evo kako ja pravim liker od višanja, oraha itd: U balon od 5 litara(pet ambalaža), stavim 2 kilograma višnje i 2,5 kilograma šećera. Balon zatvorim, dobro promućkam da se izmeša šećer i višnja i ostavim da stoji negde napolju ali gde nije izloženo direktnoj sunčevoj svetlosti. Svaki drugi dan promućkam, okrenem. Kada se sav šećer istopi i sirup predvoji, gore višnja pliva a dole je sirup, onda na tu količinu dodam destilat približne jačine oko 65% alkohola i to u razmeri 1:1,3, gde je 1 destilat a 1,3 sirup. To ostavim da odstoji još 7 dana i onda procedim kroz čistu gazu, i nalijem u flaše.

Period koji je potreban da se sav šćer otopi i pretvori u sirup je 30 dana pa nadalje. Obaveza je da se svaki drugi dan okrene balon da bi se nataloženi šećer sa dna podigao.

I odgovor na drugo Alambikovo pitanje: Da čvrsti delovi se odvoje, a samo sirup se meša sa alkoholom. Ostatak plodova pakujem u kese i stavljam u zamrzivač, pa se ono može koristiti za pite, voćne salate i mnogo drugih namena. Postoji i drugi način oceđeno voće složiti u tegle i naliti sa mešavinom sirupa i alkohola u razmeri 1:1. Ako se pri tom doda koja šipka vanile, ili korica cimenta, pa može i sušene korice od narandže i limuna, dobit će te za zimu vrlo interesantnu poslasticu, ali držati van domašaja dece da nebi posle pravila veselje!

[alambik]

Evo preliminarne  ocene ove tehnike spravljanja likera jer sam napravio po ovom receptu 2 likera, od šljiva i i od zove.
Sirup koji se dobije na ovaj način je veoma viskozan pa je i liker kasnije veoma gust, viskozan, što se kod likera traži i ceni. osim toga boja ovih likera je veoma lepa, neokisidirana, kao kod svežeg voća.
Što se tiče mana ovog postupka, u poređenju sa pravljenjem likera maceracijom voća u alkoholu, mogu navesti dve stvari gde jednu smatram ozbiljnom manom a druga možda i nije mana nego stvar ukusa.
Evo da onda spomenem prvo ovu drugu: likeri pravljeni na ovaj način su jako slatki. Ali baš onako! Kao orijentalne baklave ili tulumbe!
ja bih ovaj šljivov liker voleo sa sigurno duplo manje šećera, a možda tek samo jednu trećinu od sadšnje, ali recept ne dozvoljava velike promene (malo može, ali upola manje šećera u voće svakako ne bi valjalo).
Kažem, ovo može biti i stvar ukusa a ne mana tehnike.
Druga primedba je ozbiljnija: sirup pripremljen na ovaj način, naročito kad se još razblaži sa rakijom, ima premalo sortne karaktistike. Bobice zove su baš aromatične ali je, po meni, nedovoljno tog mirisa i ukusa ostalo u sirupu pa onda još i manje u likeru. Kad maceriram zovu u rakiji liker lepše miriše zovom i ukus zove u ustima je zaista puno jači.

Osim ovoga desila mi se i neprijatnost sa jednom kofom od skoro 10 litara bobica zove i već potpuno rastopljenog šečera. naima, iako je na 2 kg zove bilo stavljeno 2,5 kg šećera, sve je počelo da radi! Kad sam to primetio proces je već bio malo poodmakao pa sam, kad sam podigao poklopac bio zapahnut jakim mirsom komine pa sam sve morao da bacim.
Šteta za 4 kg zove i 5 kg šećera.
Zbog ovoga sa drugom kofom nisam hteo da više čekam da se ne dogodi isto pa sam ocedio sirup i napravio liker iako je prošlo tek nešto oko 3 nedelje (Peca reče najmanje mesec dana).
Šećer jeste bio potpun otopljen i bobice su plivale gore jedino sam se bojao da to nije zbog uglejndioksida.
U svakom slučaju hteo sam još duže da držim "pod komom" nadajući se boljoj ekstrakciji tvari koje daju sortnu karakteristike zove ali, kao što rekoh, nisam se usudio.

[Aleksandar -]

Da li je neko probao da napravi ovaj recept  http://jakuvam.com/recept/ajer-konjak-liker-od-jaja/.
 Mogao bih da s nama da podeli iskustvo .

Šta nam je potrebno, one prve 4 stvari su jasne, a   4 dcl alkohola 95% koja je to vrsta ?

Ima ih raznih, šta tačno da se kaže kada se dođe u radnju ( i ukojim prodavnicama ima ), da ne daju neki tehnički, medicinski, ili sa metanolom, ... ?

I kliko će to imati gradi %o  ?  Hvala.

[bistrica]

Nije baš preporučljivo kvartati se u nešto gdje nemamo dovoljno spoznaja za samostalno rasuđivanje.

Ipak može okvirno uz ogradu i pomno čitanje onog što je navedeno na deklaraciji kupljenog proizvoda, isključivo u humanoj apoteci..., nikako onaj industrijski alkohol koji se upotrebljava u tehničke svrhe (špiritus ili denaturirani etanol), nego medicinski, čisti etanol koji sadrži još samo vodu a ne neke druge primjese koje se namjerno dodaju da se ne bi koristio za prehranbenu upotrebu, u kojoj država ubire visoke stope poreza.

Konkretno je u pitanju jačina od 20 vol. % i cca. 1 litra dobivenog likera, ako 6 žumanjaka nosi 1,5 dcl zapremine i ako dodaš napisanih 2 dcl kupljenog etanola. Ako nemaju 96%-tnog uzmi 70%-tni i umjesto 2 dodaj 3 dcl. Imat ćeš jako sličnu situaciju onoj u receptu.

[Obradovicm]

Sezona likera počinje, ove godine ću prvi put pokušati praviti liker od bobičastog voća, ribizle su skoro zrele, a i maline su blizu. Usput sam našao sam zanimljiv recept za liker od mente pa bih pravio, ali me zanima da li neko ima iskustva sa mentom i kakvog je ukusa?

[Kanački]

Probao bih da napravim liker od kruske, da li je bolje raditi sa suvim plodovima kruske ili svezim ?

Naisao sam na par recepata i za liker od dunje, gde se koristi samo kora od ploda, da li je neko pravio liker od dunje i po kom receptu ?

hvala

[blue_moon]

Kod suvih plodova bi morao baš da paziš oko samog procesa sušenja koji nije nimalo jednostavan ako želiš na kraju dobiti materijal za maceraciju.Pa da li je bolje ili ne,isto je samo zavisi koliko si uspješno odradio sušenje plodova.

Za recepte ne znam,ali postupak za dobijanje bilo kojeg voćnog likera zasniva se na tome da se dobije voćni macerat,maceracijom plodova u destilatu odredjene jačine.Što je sadržaj vode veći u voću,to je jača koncentracija etanola.Kod svježeg voća najčešće je to 40-45vol% na sobnoj temperaturi desetak dana.Da bi se macerat potpuno iscrpio nakon ovog prvog se dodaje destilat slabije jačine oko 30vol% u istom periodu na sobnoj temperaturi.

Kod kruške bilo bi dobro dodati enzim radi boljeg oslobadjanja arome.
U finalizaciji se koriguje slast,ali macerat bi naravno pre dodavanja rakiji trebalo radi stabilnosti da odležava na nižoj temperaturi kako bi se grube čestice istaložile.
E sad,kad kažeš recept,šta si ti tačno našao,i kakav je postupak?
U kori jeste najveća aromatika,ali za onaj pravi liker nedovoljno.

[Kanački]

Ma ono sto sam ja nasao po internetu je , u odnosu na tvoje pisanje ,isuvise neozbiljno - "kila voca kila secera I litar rakije"    Sad koliko vidim liker zahteva malo ozbiljniji pristup do kilo/kilo/litar ,pa nisam ni siguran da li da se upustam za sad u to..

Hvala u svakom slucaju .

[blue_moon]

Pa od te mantre koja kruži internetom i domaćinstvima svakako jeste.

Kruška je posebno zahtjevna kao voće,koje ima visok pH,i odnos kiselina i šećera koji onda traži potpuno drugi pristup nego kod recimo višnje.
Da ne govorim koliko utiče i sama sorta koju izabereš za liker.

[rakijas31]

Pozdrav drugari              Sezona likera pocinje  stavio sam po pecinom receptu 10kg visanja i 10 kg jagoda pa me interesuje dali likere kad budu gotovi bistriti sa bentonitom i dali ce im to uticati na kvalitet,  jer mi je efekat lepsi kad su skroz bistri.Unapred hvala na odgovoru.

[blue_moon]

Kako si tačno pravio liker?

[rakijas31]

Prvo se izvinjavam sto ovako kasnim sa odgovorom.Oprane visnje sa kospicama 10kg sam stavio u stakleni balon od 35l dodao 10l rakije od jabuke 65%  i 10 kg secera, zatim sve dobro promuckao i muckam svaki dan vec 3 dana jos vidim malo na dnu neotopljenog secera  balon sam zatvorio sa njegovim original plasticnim zatvaracom i ne otvaram drzim balone ne bas na suncu na betonu .Isto to sam uradio i sa jagodom.Drugarski pozdrav!

[blue_moon]

E pa sad kad se vratiš par postova unazad gde sam opisala kako se u suštini pravi liker vidjećeš koje si sve greške pravio od starta.
Slast se koriguje u finalizaciji,kad odradiš maceraciju u destilatu.

[ibrik]

blue_moon reci mi koji enzim koristis za likere?