happy star
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Lokacija: CACAK
Poruke: 347
OS: Windows XP Browser: Safari
|
|
« Odgovor #105 Poslato: 09. Februar 2014, 21:47:41 » |
|
Bleki cemu voskiranje ?
|
|
|
Sačuvana
|
"Covek mora da vezba umerenost i nadzor svojih cula i sklonosti u bilo kom pogledu, da bi tako odrzao sebe mladim u telu i razumu"
Nikola Tesla
|
|
|
Black
Zlatni član
Van mreže
Pol:
Starost: 61
Lokacija: Jagodina
Poruke: 359
OS: Windows NT 6.1 Browser: Safari
|
|
« Odgovor #106 Poslato: 10. Februar 2014, 17:13:11 » |
|
Bleki cemu voskiranje ?
Da se spreči dodir vina i kiseonika preko zapušača.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
happy star
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Lokacija: CACAK
Poruke: 347
OS: Windows XP Browser: Safari
|
|
« Odgovor #107 Poslato: 10. Februar 2014, 19:04:16 » |
|
Pa to i jeste cilj ! Jer se na taj nacin nastavlja zrenje vina u buteljci !
|
|
|
Sačuvana
|
"Covek mora da vezba umerenost i nadzor svojih cula i sklonosti u bilo kom pogledu, da bi tako odrzao sebe mladim u telu i razumu"
Nikola Tesla
|
|
|
dragant
Mlađi član
Van mreže
Pol:
Lokacija: Бежанија (Нови Београд)
Poruke: 31
OS: Windows XP Browser: Safari
|
|
« Odgovor #108 Poslato: 10. Februar 2014, 19:24:35 » |
|
Негде сам прочитао да се врх пампура премазује ради спречавања појаве плесни и ларве неког плутаног мољца.
Како може кисеоник из ваздуха да, поред пампура, прође до вина? Колика је то количина кисеоника? Познато ми је да кисеоник из неких пероксида, а који су већ у вину, учествују у сазревању вина, то ми има логике.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
sale
Zlatni član
Van mreže
Pol:
Starost: 46
Lokacija: Beograd
Poruke: 1.084
OS: Windows XP Browser: Safari
|
|
« Odgovor #109 Poslato: 11. Februar 2014, 08:08:56 » |
|
Kolicina kiseonika koja na taj nacin dopire do vina je minimalna.Slicno mikrooksidaciji u drvenom buretu.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
Black
Zlatni član
Van mreže
Pol:
Starost: 61
Lokacija: Jagodina
Poruke: 359
OS: Windows NT 6.1 Browser: Safari
|
|
« Odgovor #110 Poslato: 11. Februar 2014, 08:53:19 » |
|
Uz ogradu da sam taze vinar i da ovde ima mnogo stručnijih , voskiranje sprečava da , osim 1-2 cm vazduha u flaši , spreči dalji prodor najvećeg naprijatelja vina - kiseonika.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
nenad88
Zlatni član
Van mreže
Pol:
Starost: 36
Lokacija: Stara Pazova
Poruke: 366
OS: Windows NT 6.1 Browser: Safari
|
|
« Odgovor #111 Poslato: 11. Februar 2014, 08:59:02 » |
|
Mene zanima kako to SO2 stiti od oksidacije. Jasno mi je kako ubija mikroorganizme i divlje kvasce koji nisu otporni na njega, ali kako stiti od oksidacije?
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
Jasho
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Lokacija: Bgd
Poruke: 191
OS: Windows NT 6.1 Browser: Firefox 26.0
|
|
« Odgovor #112 Poslato: 11. Februar 2014, 09:19:42 » |
|
Mene zanima kako to SO2 stiti od oksidacije. Jasno mi je kako ubija mikroorganizme i divlje kvasce koji nisu otporni na njega, ali kako stiti od oksidacije?
Upravo si odgovorio sam sebi kako štiti od oksidacije!!!
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
dragant
Mlađi član
Van mreže
Pol:
Lokacija: Бежанија (Нови Београд)
Poruke: 31
OS: Windows XP Browser: Safari
|
|
« Odgovor #114 Poslato: 11. Februar 2014, 09:43:02 » |
|
Онако лаички, претпостављам да је притисак у боци већи од околног. Ако је тако, онда дифузија ваздуха из нижег, спољног, ка вишем, у боци, притиску ми је невероватна. Пет сантиметара пампура, без пора, натопљеног, па дифузија кроз њега? А у литератури која описује старење у боцама баш наглашавају да и минимални продор кисеоника у боцу прави хаос. Ко би га знао.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
bistrica
|
|
« Odgovor #115 Poslato: 11. Februar 2014, 09:50:26 » |
|
Može malo obrazloženje, mada se takve stvari daju lako izguglati. Oksidacija je proces u kome neko jedinjenje može oksidirati vezivanjem sa kiseonikom a isto tako i gubitkom vodonika. Ovo prvo je oksidacija pod direktnim uticajem kiseonika, a za ovo drugo je potrebno djelovanje određenih enzima gdje se dešava smanjenje vodonika, zato često kod vina možeš naići na pojam enzimske oksidacije. So2 štiti od oboje. Vezuje za sebe kiseonik i inaktivira određene enzime.
|
|
|
Sačuvana
|
Znanje se množi dijeljenjem. U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
|
|
|
bistrica
|
|
« Odgovor #116 Poslato: 11. Februar 2014, 10:03:35 » |
|
А у литератури која описује старење у боцама баш наглашавају да и минимални продор кисеоника у боцу прави хаос. Ко би га знао. Postoje reduktivni i oksidativni procesi dozrijevanja vina. Oba su poželjna u određenoj mjeri i na određeni način. Količina kiseonika je važna u svemu tome, ali je važno i vino koje je izloženo takvim procesima. Nije ista stvar kada želimo očuvati svježinu mladog vina, pa i onog koje se koristi u nekih 5 godina, i kada radimo vino sa namjerom dužeg dozrijevanja, naročito onih preko 10 i više godina. Svako vino u zavisnosti od redoks potencijala i drugih važnih osobina doživljava svoj maksimum. Nakon tog maksimuma ono počinje da gubi i propada najčešće uslijed oksidacije i svih promjena koje se tako dešavaju. Na drugoj strani pod uticajem mikrooksigenizacije (ograničene oksidacije) će to vino prije dozrijevati i doživjeti taj svoj maksimum, ali če zato nako0n toga brže i prije propadati. Posebna priča je crno vino zbog uticaja tanina na ove procese. Dakle sve zavisi šta i kako želimo, pa se time reguliše i količina kiseonika kako onog zaostalog ili izbaćenog iz grlića boce tako i novog koji ulazi na taj grlić.
|
|
|
Sačuvana
|
Znanje se množi dijeljenjem. U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
|
|
|
nenad88
Zlatni član
Van mreže
Pol:
Starost: 36
Lokacija: Stara Pazova
Poruke: 366
OS: Windows NT 6.1 Browser: Safari
|
|
« Odgovor #117 Poslato: 11. Februar 2014, 10:05:48 » |
|
Hvala bistrice.
Dakle SO2 moze da stiti u odredjenoj meri, dok ima kapaciteta da vezuje kiseonik. Negde sam procitao da izlaganje svetlosti, moze dovesti do oksidacije. Predpostavljam da je to povezano sa smanjenjem vodonika.
E sad, hteo bih da se nadovezem sa jos jednim pitanjem.
Skoro sam pogledao neki snimak iz podruma jednog vinara. Vino je vadio iz drvenih buradi i sluzio goste. Dakle nije imao bure sa PP. Kako je preostalo vino stitio od kiseonika koji se nalazi u upraznjenom prostoru? da li je za ovo dovoljan SO2 koji je dodavan ranije i kod pretakanja?
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
bistrica
|
|
« Odgovor #118 Poslato: 11. Februar 2014, 10:16:10 » |
|
Dovoljan je na određeni kraći rok, zato se buradi moraju dopunjavati kako bi se vino zaštitili od otapanja veće količine kiseonika u njemu i kako bi se smanjio gubitak SO2 jer se gubi isparavanjem.
|
|
|
Sačuvana
|
Znanje se množi dijeljenjem. U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
|
|
|
nenad88
Zlatni član
Van mreže
Pol:
Starost: 36
Lokacija: Stara Pazova
Poruke: 366
OS: Windows NT 6.1 Browser: Safari
|
|
« Odgovor #119 Poslato: 11. Februar 2014, 10:22:49 » |
|
Hvala na jos jednom konretnom odgovoru.
Ovo me je podsetilo na jos jedno pitanje koje me uvek kopka. Cest ose spominje dopunjavanje buradi, a kako to u praksi ide. Gde se cuva to vino kojim se dopunajva bure? Ako se cuva u nekoj drugoj posudi, cime se ta posuda dopunajva? Ili se mozda cuva u posudi sa PP?
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|