13. Decembar 2018, 18:22:46 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1] 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Prinos rakije i gubitci  (Pročitano 17609 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.326

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Poslato: 17. Avgust 2014, 11:35:36 »

Isprovocira me jagnjilac onom razlikom teorije i prakse... Cheesy  Thumb
Za određivanje prinosa rakije je bitno utvrditi tri glavne stvari. Sadržaj šećera, udio košpice, sjemena, peteljke ili nečega što nije meso ploda. Kod kajsije i šljive je to na primjer samo košpica. I kao treće, u dobrim uslovima fermentacije i destilacije, praktični koeficijent iskorištenja šećera. O sadržaju šećera je sve rečeno, kao i o koeficijentu kljuka ili udjelu košpice i sl, Jedino ću o koeficijentu iskorištenja šećera ili dobivanju alkohola iz jednog kilograma ili procenta šećera u voću.  
 
Ako bi posmatrali hemijsku razgradnju šećera u kojem bi nastali samo etanol, CO2 i toplota, iz 100 kg glukoze ili fruktoze nastaje 64,6 l etanola, a iz 100 kg saharoze 69 l etanola, pa bi teorijski koeficijent iskorištenja bio cca. 0,65, ili 0,69. U konkretnoj praktičnoj fermentaciji kod vina dio šećera koriste kvasci za izgradnju biomase i stvaranje sporednih produkata alkoholnog vrenja. Na oko 22 do 24% šećera, 95% šećera se pretvara u etanol i CO2, 1% se troši na izgradnju čelijskog materijala kvasca, a preostalih 4% se pretvaraju u druge nusprodukte vrenja, od toga polovina ili nekih 2% otpada na stvaranje glicerola. Tako se kod fermentacije vina na 100 kg šećera u praksi i dobiva 59 l etanola, i 0,59 se smatra realnim koeficijentom iskorištenja šećera. Kod fermentacije voćnog kljuka zbog duplo nižeg sadržaja šećera, i na drugoj strani izrazito većeg učešća saharoze u ukupnim šećerima nego kod grožđa, zbog nekih 0,2% gubitaka zbog razgradnje etanola u destilaciji i nekih 0,5% koji ostaju u kazanu, ako se destilacija prekida na luli na 5% alkohola, standardni prinos etanola se kreće od 54 do 57 l etanola na 100 kg šećera. Drugačije rečeno dobro odmjerena i najpribližnija vrijednost koeficijenta iskorištenja od 0,56. Što bi značilo da ako preradimo 100 kg voća koje sadrži 10-12% šećera, uz 5%-tno učešće košpice, da ćemo dobiti količinu etanola koja preračunato daje 13,3-16 litara rakije jačine 40 stepeni. Ili preračunato na 50 stepeni je to 10,6-12,8 litara rakije.
Sve ispod toga je gubitak koji je nastao pogreškama u fermentaciji i destilaciji.  

U otvorenom vrenju, na višim temperaturama, naročito u ljetnom periodu, i naročito uz miješanje, najčešće se dešava praktično izmjeren gubitak na jačini vina ili kljuka od orijentacionih 10%.
Značajan gubitak se dešava uslijed preranog prekida destilacije kljuka. Ako se destilacija prekida kada je na luli 10 stepeni onda je nastao gubitak jer u kazanu ostaje čak i nekih 6-7% od ukupne količine alkohola. Gubitak se još dešava i bržom destilacijom. Ako ona na kazanu od 100 litara kljuka ide na primjer brzinom od 10 litara na sat umjesto 5, odnosno ako destilacija sa zagrijavanjem kazana traje oko 3 sata ništa čudno da se desi gubitak od 9-10% alkohola. Gubitak se još dešava dužim čekanjem na destilaciju, aktivnošću sirćetnih bakterija, neispravnim kazanom, nedovoljnom kondenzacijom i sl.

Potrebno je samo još zbog različitog načina izvođenja ili neizvođenja druge destilacije (prepeka) u praksi, odvajanja ili neodvajanja prvenca i patoke, različitih oblika hvatanja rakije na pitku jačinu, recikliranja prvenca i patoke, varijante kazan na kazan i sl., utvrditi pravi zajednički imenitelj za sve ovo kako bi moglo biti uporedivo i prikazano na pravi način. Taj imenitelj je isključivo prva destilacija u kojoj se dobiva meka rakija po broju litara i jačini, kada se destilacija prekida na 5 stepeni na luli. Tako se dobiva meka rakija koja se onda preračunava na rakiju određene jačine i to se smatra prinosom. Sve nakon toga što se dešava u prepeku nije stvar prinosa nego našeg odabira jer u destilaciji će jedino morati „nestati“ onih 0,2% etanola i u kazanu će na nekih 50% zapremine ostati u smjesi koncentracija od 0,6% alkohola, odnosno ukupni gubitak od 0,3%.

Ako bi sada izračunali najčešće i one navedene gubitke, u fermentaciji 10%, zbog ranog prekida destilacije 6-7% i brzine destilacije 9-10% dobili bi realan gubitak od nekih zokruženih 25%. Dakle ne više 13,3-16 litara rakije jačine 40 stepeni, nego 10,6-12,8. Hajde par litara gore dole i ne mora biti tako strašno ali treba samo zamisliti koliki je gubitak na kvalitetu odnosno u aromatskim materijama, jer nije ni blizu proporcionalnog sa etanolom.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
tatkodvd
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Banjaluka
Poruke: 140

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 31.0


« Odgovor #1 Poslato: 19. Avgust 2014, 18:17:15 »

Citat
Ako ona na kazanu od 100 litara kljuka ide na primjer brzinom od 10 litara na sat umjesto 5, odnosno ako destilacija sa zagrijavanjem kazana traje oko 3 sata ništa čudno da se desi gubitak od 9-10% alkohola.

Znam da se izgubi, ali me interesuje gde nestane taj alkohol?
Sačuvana

Budimo dobri domaćini
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.326

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #2 Poslato: 19. Avgust 2014, 18:25:05 »

Ne nestane, nego se preraspodijeli. Ostane u kazanu, u đibri.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
tatkodvd
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Banjaluka
Poruke: 140

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 31.0


« Odgovor #3 Poslato: 19. Avgust 2014, 19:02:30 »

 Thumb.Tako sam nešto i mislio ali nisam bio siguran.

Evo samo da ispričma koliki radman rakije je ostvario moj komšija prošle godine, a o kvalitetu neću ni govoriti. Pošto je prošle godine šljiva rodila ko nikada i naravno bila je velika potražnja za kaznom, on u želji da što više uzme ušure-para, svoju je rakiju pakao tek krajem marta ove godine. Prinos je bio oko 5 litara negdje oko 50 stepeni na 100 Kg i znam još da je stavljao negde oko 3% šećera, kako on kaže da je malo obagati. Po nekoj mojoj računici imao je gubitak alkohola do nekih 80%. Rakija nisam ni probao jer je toliko miris udarao na kiselost, da je ličilo na sve osim rakije.
Prije toga me je cijelu godinu tušio i pitao kako ukomiti, peći i sve ostalo. Da bi na kraju uradio opet po svom. Pa me opet pitao šta se može uraditi. Reko samo prosuti.

U toj priči najviše mi je žao šljive. To bila šljiva požegača koja je baš uzrela i imala je kvalitet. U pitanju je bilo oko 7-8 tona.
Sačuvana

Budimo dobri domaćini
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.326

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #4 Poslato: 19. Avgust 2014, 19:15:40 »

Da, to najčešće i bude baš tako:"Šta će mi on pametovat"! Cheesy Vjerovao ili ne, ja "uživo" uopšte i ne pričam o rakiji. Možda ponekad ako me odvuku na priču o kvalitetu, ali i tada se brzo šaltam na priču o vinu. Normalno osim sa onim rijetkim za koje sigurno znam da ima smisla.  
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
nikaragva
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 16

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #5 Poslato: 19. Oktobar 2014, 13:03:01 »

Evo da se javim posle pecenja.

Imao sam po mojoj proceni oko 140-150kg max krusaka (mada mislim da je cifra negde oko 135-140 bruto minus otpad, posto sam ih ocistio od peteljki i ako je negde bilo udareno i pocelo da tamni). Bila su dva bureta od 200litara, jedno do pola, drugo malo manje. Zbog kazana, jer je od 160l, a ne volim da napunim do vrha.

Dobio sam ~10l meke rakije. Prepekao sam i dobio oko 3,5 litre prepeka, oko 28-30 gradi, treba da se razredi destilovanom.

Kruska je imala od 9 do 11,5% secera, po sirometru. Merio sam sok od kruske kada je sameljem i iscedim. Pre nego sto sam je stavio u kom. Verujem da je bilo prosecno preko 10, oko 11 mozda, posto sam ih drzao u gajbicama da dozreju, mada to nikad necu znati pouzdano. Kruska ubrana sa drveta koja je zrela i moze se jesti ima oko 9%, ona koja je otpala i dozrela do zutila, ima 11,5%.

Koliko sam trebao dobiti po vasoj racunici? Nisam dodavao secera, kvasaca, niti bilo sta drugo. U jedno bure sam stavio vitamin C. Nisam mesao ni jedno bure. Nisam ih ni drzao hermeticki zatvorena, samo pokrivena. Nisam dodavao vode.

Meni je neka cifra u glavi, oko 6 litara prepeka od viljamovke, za 100 litara kljuka. A viljamovka mislim da ima oko 15% secera.

Da li sam negde pogresio ili je to sto sam dobio korektno?
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.326

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #6 Poslato: 19. Oktobar 2014, 13:40:27 »

Računica je jednostavna. Od ukupne težine kruške se odbije okvirnih 10% što otpada na peteljku i sjemenu ložu, pa množi sa procentom šećera izmjerenim širometrom, uz realni koeficijent iskorištenja od 0,56 dobije se broj alkoholnih stepeni koji se dijeli sa jačinom meke rakije i dobija njen broj litara.

Konkretno to izgleda ovako pa ubaci u excel i mijenjaj možda drugačije brojke kilaže, procenta šećera, jačine dobivene meke rakije i slično.

140 X 0,9 X 10 X 0,56 = 705,6 /25 = 28,2

140 – je ukupna težina kruške
0,9 – je koeficijent za 90% iskorištenja bez peteljke i sjemene lože
10 – procenat izmjerenog šećera
0,56 - realni koeficijent pretvaranja šećera u alkohol za dobru fermentaciju i destilaciju, bez pogrešaka i gubitaka
705,6 – ukupan broj alkoholnih stepeni
25 – jačina meke rakije
28,2 - broj litara meke rakije koja se treba dobiti hvatanjem rakije na luli sve do 3-5 stepeni, uz dobru brzinu destilacije i dobar refluks.

Ispravnim prepekom se dobije oko 80-85% rakije prve klase, izraženo kroz ukupni alkohol, i nekih 15-20% one druge klase, a ako nemaš dovoljno za njihov prepek onda je to nešto što se nalazi u prvencu i patoci, i to je to.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
nikaragva
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 16

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #7 Poslato: 19. Oktobar 2014, 17:03:14 »

Ok, hvala na detaljnom odgovoru.

Iz računice me zanimaju sledeće stvari. Da li se zaista koristi 10% u računici, obično se uzima 0.1, kada se nešto radi sa procentima, ne kažem da je pogrešna, samo sam radoznao?
Drugo, koeficijent 0.56 piše da je realan, ali bez pogrešaka i gubitaka. Očigledno su kod mene pogreške i gubici veliki Smiley
Od čega taj koefticijent zavisi, odnosno da li se može u izračunati neki približniji mom slučaju? Pretpostavljam da tu ima mnogo promenljivih u jednačini i da je iz neke tabele?

Treće, nisam išao do 5,6 stepeni, nego do 7-8 gradi. A prepek do 15 gradi. Ok, očigledno sam i tu pogrešio i mogao izvući još koji decilitar.
Meka rakija tih 10-11 litara je bila jačine 15 gradi.

Tako da mi se nekako ne uklapa. Da sam još skidao bila bi još slabija.
Da li je realno izvući toliko litara meke rakije na 25 gradi? Toliko bude prepek, ako se skida do 15-16 gradi.

Međutim, ako bih u jednačinu stavio 15 gradi da je meka, to je onda ~47 litara meke, sto je tek naučna fantastika za moj slučaj Smiley

Tako da me zanima šta sam mogao toliko da ujebem sa komom, da dobijem 3x manje meke rakije?

Da li je moguće da kazan ima neke gubitke? Delovao mi je OK.

Koji koeficijent se koristi za izračunavanje ljute rakije, odnosno koliko se dobija konačne rakije, ako meke ima 100 litara, sa određenim brojem gradi?
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.326

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #8 Poslato: 19. Oktobar 2014, 18:24:40 »

Citat
Da li se zaista koristi 10% u računici, obično se uzima 0.1, kada se nešto radi sa procentima, ne kažem da je pogrešna, samo sam radoznao?
Da li od nečega računao procenat od 10%, ili to množio koeficijentom 0,1; rezultat je potpuno isti jer je procenat relativni odnos od 100 dijelova kao cjeline, a koeficijent od 1 kao iste te cjeline.  
Citat
Drugo, koeficijent 0.56 piše da je realan, ali bez pogrešaka i gubitaka. Očigledno su kod mene pogreške i gubici veliki Od čega taj koefticijent zavisi, odnosno da li se može u izračunati neki približniji mom slučaju? Pretpostavljam da tu ima mnogo promenljivih u jednačini i da je iz neke tabele?
Nije ni iz kakve tabele nego iz praktičnog mjerenja prinosa rakije svjetskih i domaćih institucija koje to mogu raditi jako precizno. Usput redovno praćen i potvrđen kroz dnevnike svih mojim destilacijama, pa i ovogodišnje, a bilo ih je jako mnogo. Čak u pojedinoj godini toliko da slobodno stane u nećiji cijeli život.  Grin Nema približnijeg od ovog ima samo onaj 0,50 kao minimalan ispod kojeg se slobodno mogu konstatovati veći gubitci, i alkoholni i aromatski.  
Citat
Treće, nisam išao do 5,6 stepeni, nego do 7-8 gradi.
To je greška kako u prinosu alkohola tako i aromatskom kvalitetu rakije. Mora se ići na luli do 3-5 stepeni.
Citat
Tako da me zanima šta sam mogao toliko da ujebem sa komom, da dobijem 3x manje meke rakije?....Da li je moguće da kazan ima neke gubitke? Delovao mi je OK.
Nije do kazana nego do kvaliteta voća, fermentacije i destilacije. Do kazana može da bude, ako je ispravan, samo nekoliko procenata koji su vezani za refluks odnosno oblik kape. Neke okvirne pa čak i uobičajene greške možeš vidjeti ovdje.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,2021.msg27038/topicseen.html#msg27038
za ostalu razliku su kriva raznorazna mjerenja sa većim pogreškama u fermentaciji i nepoštivanjem pravila vođenja destilacije, od kojih si neke pominjao 7-8 gradi i sl.
Citat
Koji koeficijent se koristi za izračunavanje ljute rakije, odnosno koliko se dobija konačne rakije, ako meke ima 100 litara, sa određenim brojem gradi
Koeficijent iskorištenja je 99%, s tim moram ponoviti da na rakiju propisne destilacije otpada 80-85% alkohola a preostali dio 15-20% na prvenac i patoku, koji se ponovo destilišu i dobiva rakija drugorazrednog kvaliteta. Ako se meka rakija od nekih 27-28 stepeni, uhvaćena na propisan način od voća koje ima oko 12,5% šećera, stavlja na prepek i hvata rakija od 55 stepeni onda i "nema" patoke, pa je samo potrebno sabiranjem uračunati prvenac.  Smiley
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
nikaragva
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 16

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #9 Poslato: 19. Oktobar 2014, 20:09:40 »

Citat
Citat
Koji koeficijent se koristi za izračunavanje ljute rakije, odnosno koliko se dobija konačne rakije, ako meke ima 100 litara, sa određenim brojem gradi
Koeficijent iskorištenja je 99%, s tim moram ponoviti da na rakiju propisne destilacije otpada 80-85% alkohola a preostali dio 15-20% na prvenac i patoku, koji se ponovo destilišu i dobiva rakija drugorazrednog kvaliteta. Ako se meka rakija od nekih 27-28 stepeni, uhvaćena na propisan način od voća koje ima oko 12,5% šećera, stavlja na prepek i hvata rakija od 55 stepeni onda i "nema" patoke, pa je samo potrebno sabiranjem uračunati prvenac.  Smiley

Prebacio sam ovde ovaj deo, posto vise i nema ovo mnogo veze sa kruskom.

Ako sam dobro razumeo od 100litara meke rakije, bih trebao dobiti teorijski 80 litara dobre rakije.

Do sada od ljudi iz komsiluka koji vec neko vreme peku rakije, mnogo ranije od mene, je procenat bio 50-60%.

Da li su oni zaista toliko i dobijali, verujem da jesu.

Onda od kazandzije koji me je danas napao da sam imao vise od dva kazana, jer sam zadrzao kazan 9h, ispadoh lazov. Jer on pece rakiju vec 25 godina i ne moze ga neko kao ja varati da po kazanu treba vise od 2,5h.
Ovde procitam da ako peces 3h da si u minusu. Ja se trudim da to ide sto sporije, da na luli curi kao koncic.

Tako da kada saberem 2+2 ispada da oni sarane taj prepek za 2-3 sata, pa nije cudo sto imaju "prinos" od 50-60% umesto 80%.



PS: jos bih nesto dodao. Da li se ista gubi ili dobija, ako se pece kazan na kazan. Npr. 5 kazana se ispece, tako da se u naredni uvek uspe ono sto si ispekao u prethodnom. I na kraju prepecas naravno cistu rakiju bez koma.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.326

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #10 Poslato: 19. Oktobar 2014, 20:17:03 »

Ma ne može zbog brzine destilacije da bude tolika razlika, nego lažu a ne znaju ni kako se to radi.
Roljaju šećer toliko da ih je stid kazati, pa onda ne znaju ni reći koliko bi stvarno dobili bez njega.  Cheesy

Sada sam vidio i ovaj P.S. dodatak. Ako si stvarno mislio na ovo što si napisao onda se na taj način dobije "frankenštajn" od rakije.  Smiley
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
nikaragva
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 16

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #11 Poslato: 19. Oktobar 2014, 21:36:08 »

Ok moram da pitam, posto znam da i tako rade.

Ali rade cesto i ovako: prepek zapravo rade ili sa zadnjim kazanom koma, ili za prepek ostavu 2,3 kofe koma. Onda sam ih pitao zasto to rade, odgovor je zbog arome. Pa reko, mucili ste ste ceo dan da izdvojite rakiju iz koma, i na kraju kada treba da finisirate, vi userete kazan sa 2,3 kofe koma Smiley

Ja kada prepecam skinem mesac, da neko bi slucajno zamesao. Citao sam da se najbolje izdvoji srce, ako se ne mesa. I pusti prvo metanol, posto prvi isparava, mesanjem se to pokvari. Nije mi takodje jasno ako metanol isparava na manje stepeni od metanola, zasto se ovde moze procitati da ga zapravo najvise ima u patoci?
Sačuvana
jon
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 51
Lokacija: MK
Poruke: 469

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #12 Poslato: 19. Oktobar 2014, 22:13:23 »

Citat
Pa reko, mucili ste ste ceo dan da izdvojite rakiju iz koma, i na kraju kada treba da finisirate, vi userete kazan sa 2,3 kofe koma  Smiley
Thumb Dobro si im rekao.... Smiley

Citat
Citao sam da se najbolje izdvoji srce, ako se ne mesa. I pusti prvo metanol, posto prvi isparava, mesanjem se to pokvari.
Neznam gde si to procitao,ali nije tako. Mesalica sluzi prvicno za zastitu od zagorevanja koma ali i pomaze kontinuiranom laganom mesanjem na isparavanje svih isparlivih jedinjenja.
Metanol(64.7 C) je lakse isparljiv nego etanol(78,4 C) jer mu tacka klucanja za desetak i vise stepena niza.
Da mozes idealno drzati duzim periodu od par sata konstantnu temperaturu od 65-70 C (ili malo vise) kontinuiranom mesanjem,mozda bi tad mogao svesti kolicinu metanola na neki minimum. Zato se i ne brza kod destilacije i drzi temperatura pod kontrolom dok ne procuri prva rakija. Nema ono : "...meni rakija procuri za maksimum 20 min." ,nego drzi se da se ta isparliva jedinenja sakupe i koncentrijaju u kapak pa da posle 1,5 sata procuri prva rakija...
Sačuvana

Investicija u znanje jos uvjek donosi najbolju kamatu.
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.326

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #13 Poslato: 19. Oktobar 2014, 22:58:53 »

Za mješalicu i ostalo ti je jon već odgovorio, ja ću samo na ovaj dio.
Citat
Nije mi takodje jasno ako metanol isparava na manje stepeni od etanola, zasto se ovde moze procitati da ga zapravo najvise ima u patoci?
Nije u pitanju samo njegova tačka isparavanja, puno je važnija njegova za nijansu bolja rastvorljivost u vodi od etanola, iako etanol sa vodom pravi idealan rastvor. U koncentracijama etanola u kazanu za destilaciju od oko 20 stepeni i niže, metanol najbrže isparava u patoci. Kada je koncentracija etanola oko 30 onda je to u prvencu, nakon čega pada i ponovo raste u patoci. Tako da ga u ovoj prvoj varijanti ne možemo umanjiti prvencem nego patokom. Ne ponaša se jedino on na tako „čudan“ način u destilaciji. Sva jedinjenja se u destilaciji ponašaju različito u odnosu na različitu količinu etanola. Zbog tog ponašanja i brzine isparvanja nam se i dešava različit raspored aromatskih komponenti, kako onih od pozitivnog tako i onih od negativnog uticaja u većim koncentracijama, u prvenac, rakiju i patoku. Zato i jeste smiješno pričati na temu da se meka rakija razblažuje vodom ili kljukom, za stavljanje u kazan u kome se radi druga destilacija-prepek. Kada hoću biti „liberalan“ ili obuhvatiti i grožđe onda kažem da u kazan za prepek može samo ići meka rakija jačine 25-32 stepena, a kada sam krajnje ozbiljan i ne pravim kompromise onda je to za sve voćne rakije isključivo meka rakija jačine 27-28 stepeni. I nije to samo za voćne rakije tako se pravi sve na klasičnom kazanu, i konjak i viski.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
nikaragva
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 16

OS:
Windows NT 6.3
Browser:
Safari


« Odgovor #14 Poslato: 20. Oktobar 2014, 08:51:36 »

@jon
Ok, ovo za mesanje sam pitao, jer planiram da uzmem manji kazan, od 30 litara, za prepek, ali bez mesaca. Posto rakija u njemu ne moze da zagori i nece se peci nikad kljuk unutra. Oko 6000 je skuplji takav kazan sa mesacem, radije bih na nesto drugo potrosio pare. Npr, termometar na kapku, pa posto bih plinom grejao kazan, mislim da bih mogao da odrzavam koliko toliko konstantnu temperaturu, i mislim da bih tako mogao da uradim kvalitetnije prepek, nego sa drvima i bez termometra.

Ako sam te dobro razumeo, mesanjem se izjednacava temperatura meke rakije u kazanu, ili ima jos neki benefit tog mesanja?


@bistrica
Ja sam sad sa kruskom ocigledno bacio odredjenu kolicinu rakije, jer mi je meka rakija u prihvatnom sudu bila 15 gradi na kraju, a na luli 7-8 gradi.

Imam jos neka brzopotezna pitanja u vezi gubitaka. Da li ima gubataka ukoliko vrsis prepek, recimo 20 litara u kazanu od 160 litara, ili bilo kom drugom kazanu koji je mnogo veci od toga sto imas da prepicas?

I kako oblik kapka utice na gubitke? Da li je bolji onaj zaobljeni (kao dole na linku) ili onaj istureni?

Ovako nesto sam gledao: link
Sačuvana
Stranice: [1] 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.022 sekundi sa 21 upita.