Berba 2014

[Profi]

Cestitam bodo na dobrom prinosu i ocuvanju loze u ovoj teskoj godini!
Ako je dobre volje da se prenesu iskustva u primenjenim merama (prskanje i sl.)

[bodo]

Što se prskanja tiče, prvo je bilo sa kontaktnim fungicidom i to Bakrocid i nešto na bazi sumpora. Zatim Mangokal protiv crne truleži. Kasnije kada su se pojavili treći i četvrti listići zaštitu sam nastavio sa sistemicima. Treće prskanje sa Poliramom i Kvadrisom, pa sa Shevitom, pa Poliram i Strobi, pa opet Shevit itd do šarka. Tada sam između ostalog prskao i sa Botristock-om protiv truleži ukupno dva puta.  Što se zalamanja tiče , to nisam radio, već lastare povijam na gornje žice. Jedino sam u tri navrata skidao zaperke zbog bolesti. U međuredu nisam ništa radio sem košenja trave. I to je to otprilike. Da napomenem da defolijaciju nisam radio, jer je to u ovakvoj godini kada su listovi podrano stradali od bolesti, izuzetno glupo raditi. Iako sam pričao sa nekoliko prijatelja koji su to radili, navodno da grožđe bolje sazri, što je apsurd jer bobice nakon početka šarka ne vrše fotosintezu već samo listovi koje su skidali. No da napomenem da je kod mene u vinogradu zemlja černozem sa 60% peska, što je dobro naročito u ovakvim godinama jer se voda od kiše kratko zadržava na površini zemljišta. No i oblik špalira i njihov smer je prilagođen sortama i klimi, sve to utiče na ukupan prinos i zdravstveno stanje grožđa. Nije tajna samo u prskanju. Zaboravio sam da kažem da je razmak između dva prskanja bio na 14 dana, i da sam mogao da prskam na 8-10 dana bolesti ne bi bilo uopšte. Pozz.

[nenad88]

Ne bih se slozio sa tobom da je defolijacija u ovako kisnim godinama glupost.
Naprotiv, treba poskidati listove u zoni i oko grozda, kako bi se omogucila bolja provetrenost i osuncanost grozda, te manje zadrzavanje vlage koje je bilo previse.

[bodo]

Nenade to je veoma diskutabilno. Mnogo zavisi od oblika špalira , od količine lisne mase, kvaliteta prskanja itd. da na nabrajam više. Ja sam samo rekao da u ovakvoj godini kada je velik deo listova u potpunosti ili delimično stradalo od plamenjače, defolijacija glupost. Tada treba gledati da se sačuva svaki list radi što veće fotosinteze Malo listova, malo sunca dovodi do male fotosinteze i nedostatka šećera u bobicama, teškog sazrevanja lastara. Ovo o čemu ti govoriš i to stoji, ali ako si pri prskanju posebno obratio pažnju da oprskaš grozdove, tada sve ovo treba staviti na vagu i postupiti po sopstvenom nahođenju. Ja ove godine imam i grožđa i lisnu masu i dovoljnu količinu šećera za kolko tolko stabilno vino, a defolijaciju nisam radio. Za bolest grozdova kao što sam rekao mogu da zahvalim samo lošoj projekciji berbe. Do 5. Septembra nisam imao ni jedan truo grozd. Pozz.

[nenad88]

Dragi bodo, slazem se sa ovim sto si rekao.
Opet se namece zakljucak da nema recepta po kome se radi vec sve zavisi od stanja na terenu i prethodnih radnji...

[lozar]

ima onih koji su skidali grozdove posle šarka (po 30-40%), kad su videli da neće biti velike količine šećera u bobicama a i da će vreme berbe da se znatno pomeri u neizvesnu jesen u toku koje će biti nemoguća zaštita.

[bodo]

Lozar, slažem se i sa tom merom. Ako daje dobre rezultate, tada je i ta mera opravdana. Iako ja sam za restriktivnu rezidbu i količinu grožđa po čokotun od najviše 2,5 - 3 kg kod vinskih sorti i 5-6 kg kod stonih sorti . Što umnogome diktiraju cene i mogući plasman vina malih proizvođača. Najviše bi voleo da je to 1-1,2 kg po čokotu vinskih sorti, ali to je još uvek u potpunosti neprofitabilno u našim uslovima. Pozz.