Trostruka destilacija ili nešto treće,...recikliranje frakcija.

[bistrica]

Nema oko Srebrenika mađarice, imaju od autohtonih u nešto većem broju slatkulju, varijetet turgulje. Koja tačno lokacija oko Srebrenika?
Koja lokacija oko Brčkog zbog kvaliteta šljive?  

[dino80]

sto se tice pozegace, jeste iz srebrenika, neznam koje mjesto. to je bilo 2013.bio sam u bosni na godisnjem i gledam navece dnevnik na hayat tv. kad covjek kuka na drzavu kako nije organizovala kvalitetan otkup sljive i da zbog extrenmog dobrog roda te godine nezna sta da radi sa dilnom sljivom.veli covjek ko hoce da sam bere sljivu moze po 10 feninga po kilogramu. a ko hoce 10 tona da kupi on ce i nabrati i dovuci za 20 feninga po kili, dostava na citavoj teritiriji BiH.ja sam ga kontaktirao i on mi je 10 tona pozegace dovukao u zenicu za 1050€.pokazao mi je neku potvrdu o cistoci sorte sljive, kaze tu potvrdu mora imati kada sljivu prodaje u zadruge ili drugim firmama.za cacansku rodnu cu ti javiti, neznam vise iz glave koje selo kod brckog je bilo,imam negdje zapisano.

[dino80]

zdravo Bistrica, evo nadjoh ti i ovo mjesto iz brckog mjesto se zove gornji rahic. doticni gospodin ima plantazu od 27 duluma cacanske rodne.ovo su informacije koje je on meni dao kad sam ga prvi put kontaktirao.cacanka rodna 2013 bila odlicna, ljepitica 2014 nista posebno, kaze slaba godina bila za sljivu. nadam se da sam ti dao dovoljno informacija

[Game of Thrones]

Imam jednu dilemu kad je u pitanju dodavanje recikliranog destilata u nekom procentu u gotov proizvod i , navodno, blagotvorno delovanje tog postupka na konačni rezultat.
Cela stvar se naravno može posmatrati sa dva osnovna aspekta. Prvi, kroz biohemijske procese, senzornu i hemijsku analizu i drugi  komercijalno marketinški .
Što se ovog prvog tiče, osim što sam se u par navrata upustio u reciklažu prvenca i patoke i moje spoznaje koji je realan domet takvog destilata nemam praktično nikakvo znanje da ispratim složene dijagreme hemijakih jedinjenja koje takav destilat sadrži pa ću to prepustiti Bistrici da podvuče prilikom odgovora na moju drugu dilemu a koja se tiče ove komercijalno marketinške komponente.
Elem, tu se već mogu poslužiti čistom logikom i krenuti od toga da to radi najveći broj svetski poznatih proizvodjača. Ako pri tom na jednu stranu stavimo cenu sirovine, energije i sve ostale troškove npr nekog vrhunskog Konjaka i na drugoj strani nekoliko stotina puta veću cenu tog konjaka na stolu krajnjeg potrošača upašće svakome u oči da motiv recikliranja nije nikakva ušteda jer za tako nečim nema nikakve potrebe.
Ostaje onaj deo priče o ekološkoj osvešćenosti i pravnoj regulativi zapada te primoranosti proizvodjača da recikliraju sve i svašta pa da je to razlog ali, istini za volju, bilo bi mnogo jednostavnije sve to izreciklirati na kakvoj koloni i od toga napraviti sredstva za pranje prozora , antifriz ili kakve slične proizvode koji bi zadovoljili obavezu recikliranja a ne vraćanje u Konjak ?
I na kraju se nameće pitanje " a možda ima nešto u tome "?
I onda idu i razmišljanja da kod visokog reza na 67% procenata na luli imam 50+ % i do nekih 42% na luli i dalje ide " pristojna " drugoklasna rakija, da u prvencu pored dva izrazito neprijatna sastojka imamo i izrazito aromatične materije, da u patoci imamo i pristojan procenat i etil alkohola pa čak i poželjnih jedinjenja u malom procentu...
I onda moje laičko pitanje koje postavim sebi " ako sve to ponovo prepečem"...
I tu se vraćamo na početak jer svako ko je to prepekao zna kako izgleda ta drugorazredna rakija. U najboljem slučaju može se opisati kao pristojna, bez izraženih mana.
I da zaključim pitanje. Da li je iko napravio eksperiment i dodao 10-20% reciklaže u srce rakije i ostavio to na odležqvanje 5-10 godina i uporedio sa rakijom bez dodatka reciklaže ?

[bistrica]

Samo da uklonimo poneku ne baš kvalitetnu polazišnu i startnu postavku za kvalitetniju priču.
Moram napomenuti na početku, da ću ovdje pričati o recikliranju vina, i to onog pravog od grožđa, jer je to materijal koji nije u tolikoj mjeri opterećen količinom metanola, etilkarbamata, HCN, furfurala, benzaldehida i ostalih sličnih jedinjenja koja inače mogu jače zakomplikovati priču kod recikliranja različitih voćnih rakija.

Recikliranje frakcija u prvoj slijedećoj destilacije vina je ipak bitno drugačija priča od spajanja i mješavine rakija prve i druge kategorije. Prva kategorija je normalno ona kvalitetna prava rakija. Druga bi bila ona koja se dobiva ponovnom destilacijom svih uhvaćenih prvenaca i patoke. Dakle recikliranjem, a ne spajanjem dvije kategorije destilata, se u destilaciji može dobiti ne isti ali približno sličan kvalitet destilata kao i bez recikliranja. Dugim odležavanjem u buretu se ta razlika figurativno rečeno može ispeglati na način će i reciklirani destilat dati vrhunski kvalitet. Jeste vrhunski i bit će startno pa i kasnije nešto teži ali u pravilu ne može biti bolji od onog koji se dobije od najboljeg startnog destilata. Zato se nakon 3-5-10 godina rakija iz različitih burad klasira, probire, i najkvalitetnija rakija ostavlja na daljnje dozrijevanje a ona manje kvalitetna ide u prodaju pod takvim godištima i nižim cijenama.

Spajanje i miješanje dva destilata bi dalo izraženije lošiji kvalitet pa zato niko i ne radi na taj način, ili bar priča da ne radi tako.
Razlog za bolji kvalitet destilata od kvaliteta onih naknadno miješanih leži kako u hemijskim reakcijama koje se dešavaju tokom destilacija tako i različitoj dinamici nakupljanja određenih hemijskih jedinjenja po frakcijama u takvoj izvedbi. Zato ide generalna preporuka da se recikliranje izvodi nekih cca. 5 puta pa nakon toga prvenci i patoke šalju na rektifikaciju za dobivanje čistog etanola, ili po naški rečeno odbacuju.    

Kad je cijena konjaka u pitanju moram ti reći da debelo griješiš. Kod konjaka su mnogo jače zastupljene trgovačke i ostale velike kuće nego one koje se direktno bave samo proizvodnjom grožđa i finalnog destilata. Kao i svi drugi mali, i donji u lancu, i oni su prinuđeni dobiti puno manje od svog posla nego oni koji imaju tržište, brend i lance distribucije.  
Ovako izgleda njihova prodajna cijena, ne za novi destilat nego za odležali konjak sa tri zvjezdice, VS. Cijena 5,61 EUR. Bez recikliranja bi to bilo isto što i pad cijene za 15-20%, na 4,5-4,8 EUR-a.
Mladi destilat je normalno i znatno jeftiniji.

I na kraju se nameće pitanje " a možda ima nešto u tome "?
I onda moje laičko pitanje koje postavim sebi " ako sve to ponovo prepečem"...
I onda idu i razmišljanja da kod visokog reza na 67% procenata na luli imam 50+ % i do nekih 42% na luli i dalje ide " pristojna " drugoklasna rakija, da u prvencu pored dva izrazito neprijatna sastojka imamo i izrazito aromatične materije, da u patoci imamo i pristojan procenat i etil alkohola pa čak i poželjnih jedinjenja u malom procentu.

Prvenac bi možda i mogao ali jako pažljivo da se ne pretjera sa lošim uticajem. Acetaldehid se može smanjiti za nekih 50% a etil acetat tek za 30% u odnosu na koncentraciju koja je stavljena u kazan. Recikliranjem se neminovno povećava pa treba gledati dokle ćeš ako to hoćeš raditi. Nisu samo ta dva jedinjenja od lošeg uticaja, ima toga još jako neugodnog poput acetoina i sl, Mnogo je kvalitetnije odvojiti prvenac u i ispravnoj količini od nekih 0,6-08%, i eventualno još provjeriti 0,1-0,2% i to je to. Ako je fermentacija kvalitetna.

Ispod 50 stepeni na luli ide gotovo pa neutralni i sve više i više anemični destilat koji samo razrjeđuje najvažnije aromatske materije. Ako uspijemo razlučiti aromatičnost destilata i neke druge njegove efekte. One najvažnije aromatske materije u značajnijem obimu uglavnom završavaju prelazak u destilat kada je na luli cca. 70 ili 60 stepeni. Evo samo jedan primjer kod aromatskih materija kod kojih to nije toliko tipično i izraženo kao kod svih ovih na 70 i 60. Upravo zbog slične priče griješe i oni koji kao važe za velike lokalne znalce kada je rakija u pitanju. Ako i senzorika i koncentracija, hemija ako više voliš, govore isto što i najcjenjeniji planetarni stručnjaci za voćne destilate, i destilate uopšte, odakle onda dilema? U marketingu pionira malenih i lokalnoj tradiciji na kazanima bez refluka i mješalice? Očit primjer koji pokazuje gdje polako nestaje  koncentracija aromatskih jedinjenja. Čak i kod onih aromatskih materija kojih značajnije ima  i krajem destilacije. Ponovno specifični esteri kruške  viljamovke kao primjer jer ako to kod njih nije dobro raditi pogotovo nije dobro kod onih aromatskih jedinjenja koja destilacijom prelaze u rakiju znatno brže od njih.
Karakteristični i aromatski izrazito dominirajući u toj rakiji, esteri kruške viljamovke.


Pa onda i dijagram sa njihovim količinama u rakiji i prikaz kako to izgleda kad se ne reciklira i kada se reciklira patoka.


Pomak nabolje daje jedino recikliranjem na katastrofalno lošoj rakiji. Što je rakija kvalitetnija jaz je veći ali uvijek na suprotnu stranu. Recikliranje kvari kvalitet rakije unošenjem veće količine etanola koji razrjeđuje, smanjuje koncentraciju aromatskih jedinjenja od pozitivnog uticaja, i ujedno povećava koncentraciju onih od negativnog uticaja.
Kod miješanja destilata prve i druge kategorije, klase, je stvar samo još izraženija, naglašenija.
Dakle za sve što dozrijeva u staklu, i ispod 15-ak godina u hrastovom buretu recikliranje nije najbolja opcija. Pa ni preko 15 godina ako se nije vodilo računa o svim bitnim faktorima dozrijevanja i kvalitetnim postavkama.
Imaš kao primjer jednu vrhunski pravljenu rakiju gdje ni odležavanje u buretu sa visokim udjelom u mješavini rakija od 5-12 godina nije moglo pokriti recikliranje frakcija u punom obimu. Ima dijelom i do bureta i krajnjeg cilja ne vodeći pri tom računa o onom što se dešava prije toga. Može im se jer nije baš puno onih koji kupuju i konzumiraju takve rakije a da previše znaju o njenom kvalitetu.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=2555.msg32086;topicseen#msg32086  

Tako da je sve rečeno generalna postavka za dobaciti do nekih 20-ak godina. Ako ćemo na duže staze i u starije pa i znatno kvalitetnije vode onda može i dogradnja.  
Samo jako dugo odležavanje, isključivo tek preko 15-20 i znatno više godina, kao kod konjaka, može korigovati priču, i tek pod uslovom ogromnog potencijala za blendiranje tako zrelih rakija. Njome tek ulazimo u suštinu, način, i logiku punog kapaciteta dozrijevanja u hrastovom buretu.

Nadam se da će ovim upotreba pojma konjakaste rakije postati nešto što je krajnje neprimjereno i nedolično, pa i za one koji su ga naivno prihvatili nesvjesni kuda tako nešto stvarno vodi.
Isto kao kad bi za ženu kojoj ne možemo priči jer nam tijelo odumre, noge klecaju, i zanijemimo dok je gledamo kako poput boginje Venere gazi trg kojim korača, izgovorili da je venerasta. Aludirajući time na jeftino i otrcano, koje i nije baš neki uzor nedostižnog sna, ideala ljepote i vrline. Pa pobogu ljudi mi u najmanju ruku u svakoj trećoj kući imamo puno ljepših i vrijednijih, samo eto već par stotina godina nikako naći vremena da ih prošetamo, izvedemo i po prvi put pokažemo javno.
Žena, rakija, i balkanska suptilnost zadojena srednjevjekovnom svetom misijom i mačizmom.

Način stvaranja bukea u punom smislu te riječi ili kako to francuzi vole reći arome starenja „Cognac rancio“. Rancio je pojam koji opisuje nedostižni vrhunac profinjenosti u aromama i okusima. Nakon starenja koje traje jako dugi niz godina, određene arome tek dostižu svoj vrhunac. Jedan od najvećih, ako ne i najveći na polju destilacije, koga često spomenem, nije ni ovdje mogao a neostaviti neizbrisiv trag. On je dao vrlo detaljan opis različitih faza u razvoju aroma konjaka, rancio karaktera, razlikujući četiri faze poodmaklog starenja u buretu od hrasta. Od 12-15 godina starenja je prva faza, pa do 50 ili 60 godina, četvrta faza, za koje su dati detaljni opisi njihovih aromatskih, buketnih senzacija. Koje se nadograđuju, i nadopunjuju slojevito jedna pored druge, a ne jedna preko druge sa poništavanjem prethodne. Naime u jako starom konjaku je otkriveno kromatografom 334 različite aromatske, hemijske materije: 24 acetala, 27 kiselina, 63 alkohola, 34 aldehida, 25 ketona, 77 estera, 19 etera, 3 laktona, 8 fenola i 44 različite hemijske komponente koje se nisu mogle identifikovati.
  
Prva faza stvaranja bukea, aroma rancio karaktera, od 12 do 15 godina, arome vanilije i hrasta, cvjetne note, na suhu ružu, orašaste plodove, začinsko bilje...
Druga faza, od 17 do 22 godine, jasmin, čokolada, sušeno, kandirano voće, kari, šafran, đumbir...
Treća faza, od 30 do 40 godina, cedar, eukaliptus, kutija za cigarete, duhan, staro muškatno vino, muškatni oraščić...
Četvrta faza, od 50 do 60 godina, različito tropsko voće, mirisi sandalovine...
 
Pa ću kao zaključak samo kratko o bitnim elementima za tu priču i recikliranje. Sporija oksidacija i sastav najkvalitetnijeg hrasta za starenje rakije u buretu, hrasta lužnjaka, u kome su nešto više izraženi tanini, i koji ima manje poroznu strukturu drveta, krupnije zrno, će dati sporiju oksidaciju i priliku da materije iz hrasta i materije destilata budu prisutne i u poodmaklim fazama nastanka aroma acetalizacijom i esterifikacijom kao krajnjim procesima u fazama nastanka aroma, bukea. Ako ih nema dovoljno jer su transformisane, kao što ih eventualno može biti kod nereciklirane rakije, ili ako su potrošene bržom oksidacijom, neće u dovoljnoj mjeri biti prisutne za formiranje rancio karaktera, aroma i bukea u punom smislu riječi.
Nije recikliranje jedini način izvođenja destilacije konjaka. Normalno da ima i onih manje velikih sa vlastitim brendom koji ga uopšte ne rade. Zato nikakvo čudo da takvi manji proizvođači kod godišnje ocjene kvaliteta konjaka, i različitih godina starosti, pokupe redom najprestižnija priznanja. Uostalom očigledno je pa i lako dokazivo da izostanak učešća zadnje frakcije, pa i njenog recikliranja, daje nesumnjivo bolji kvalitet rakije. Ne samo odmah nakon destilacije nego i nakon dugogodišnjeg starenja rakije u buretu.

P.S. Molim te za ubuduće ako je moguće da idemo uže, konkretnije ili preciznije u problematiku. Dobije se kvalitetnija i preciznija priča a ne zamaramo ni sebe ni druge ovako dugačkim tekstovima.  

[Game of Thrones]

Hvala na očekivano stručnom i detaljnom odgovoru.

[mungos.na]

Ove godine smo resili da isprobamo i recikliranje patoke (dobijene posle prepeka), pekli smo viljamovku jabuku lozu i evo sad jos komovicu i to je to. radili smo klasican prepek tako da je i patoke ostalo dosta cca140l. E sad kako raditi prepek patoke ?
odvajanjem prvenca .........  (koliko)
kada seci na luli ?
Od dobijenog destilata planiramo neke macerate da pravimo. (razumeo sam da je ovaj destilat dovoljno dobar iskljucivo za to)
pozdrav

[bistrica]

Tako se dobiva dosta neutralniji destilat nego što je rakija koja bi mogla i zamagliti ili maskirati uticaj maceriranog materijala. U zavisnosti od karakteristika fermentisanog materijala, što vjerujem da tebi konkretno ne pravi problem, trebaju se ispoštovati neka onovna načela kojima se eliminišu kako aromatski tako i zdravstveno štetni uticaji.

Pojačano odvajanje prvenca naročito ako se i on reciklira, ili ako je u pitanju voće ili grožđe gdje je potrebno njegovo veće odvajanje. Kao što je to slučaj kod direktno rodnih hibrida vinove loze. Negdje do 3%.

Pojačano odvajanje patoke, kako zbog patočnih tonova tako i zbog što nižeg sadržaja metanola i zdravstveno štetnih jedinjenja. Negdje oko 60 na luli ili oko 72 u prihvatnoj posudi.

Kako nemaš koštičavog voća, a vjerovatno ni previše viljamovke, a uz to ne trebaš ni zadovoljiti propisane zahtjeve nekih ne europskih tržišta, možeš to pokušati organoleptički i umanjiti.    

[tatkodvd]

Da malo oživimo ovu jako zanimljivu temu.

Imam jednu zanimljivu ideju odnosno već sam uradio pokus na jednoj kaci od 500 l koma od šljiva. Reciklat jačine nekih 68-70% sam ubacio na početku fermentacije, posle djelovanja enzima u procentu od 2%. On što me intersuje:

1. Da li je bolje bilo npr ubaciti isti procenat ovog reciklata, pre samog pečenja u kotao sa komom, odnosno da li će ovaj procenat alkohola uticati na fermentaciju? Pošto sam primetio, da fermentacija ide sporije gdje je ubačen reciklat-alkohol.

2. Takođe me brine stvar da će jačina meke rakije biti narušena, odnosno da će biti visoka i da će se morati razblaživati. Na koji bi procenat bilo najpoželjnije razblažiti u ovom slučaju?

[Tebrazebra]

Pozdrav, što se tiče pitanja.

Imam jednu zanimljivu ideju odnosno već sam uradio pokus na jednoj kaci od 500 l koma od šljiva. Reciklat jačine nekih 68-70% sam ubacio na početku fermentacije, posle djelovanja enzima u procentu od 2%. On što me intersuje:

1. Da li je bolje bilo npr ubaciti isti procenat ovog reciklata, pre samog pečenja u kotao sa komom, odnosno da li će ovaj procenat alkohola uticati na fermentaciju? Pošto sam primetio, da fermentacija ide sporije gdje je ubačen reciklat-alkohol.

Niste napisali koliko ste litara jakog reciklata sipali u 500l komine od šljiva, koliko % secera ima u komini, kao ni koji ste kvasac koristili.

U svakom slučaju ovo je greška jer povećavanjem koncentracije alkohola u samom komu stvarate nepovoljne uslove za fermentaciju. Alkohol je toksičan za kvasce i svaki soj kvasca ima različitu toleranciju na % alkohola u komini. Ako ste dodali dosta reciklata pritom dosta pojačali kominu može se dogoditi da Vam fermentacija stane na % alkohola koji je naznačen kao maksimalan za soj kvasca koji ste koristili i ostane vam određena količina neprovrelog šećera. 

U svakom slučaju je najbolje sačekati da se kolicčna reciklata nakupi i onda raditi čist prepek reciklata i kasnije ga možete kupažirati sa ostalim prepecima ako to uopšte želite da radite, a ako ne, možete ga čuvati kao rakiju drugorazrednog kvaliteta.

2. Takođe me brine stvar da će jačina meke rakije biti narušena, odnosno da će biti visoka i da će se morati razblaživati. Na koji bi procenat bilo najpoželjnije razblažiti u ovom slučaju?

Ako se ipak odlučite za dodavanje reciklata u kominu, to raditi uveki isključivo nakon završenog vrenja ili pre samog dodavanja u kazan. Jačina meke rakije će svakako biti narušena u smislu da ćete dobiti jaču meku rakiju zbog pojačane komine i potrebno je razblažiti na nekih cca. 26%-27% pre prepeka uz jače odvajanje frakcija i hvatanje rakije na višim volumnim procentima.

[vladant]

Postoji i nesto, sto se zove fermentacija iznad 4%
verovatno je tatkodvd hteo nesto u tom pravcu
Tako se sprecava rad nekih divljih kvasaca od starta,
oni bi svakako (divlji kvasci) bili zaustavljeni i pri klasicnoj
fermentaciji, kada koncentracija alhohola dostigne taj nivo

Vec ce neko ko zna detaljnije, napisati nesto o tome

[Tebrazebra]

Postoji i nesto, sto se zove fermentacija iznad 4%
verovatno je tatkodvd hteo nesto u tom pravcu
Tako se sprecava rad nekih divljih kvasaca od starta,
oni bi svakako (divlji kvasci) bili zaustavljeni i pri klasicnoj
fermentaciji, kada koncentracija alhohola dostigne taj nivo

Sprečavanje rada divljih kvasaca od starta je nemoguće(čak i pri korišćenu vinobrana(Kalijum metabisulfita)) kada je vino u pitanju), a implantacija selekcionih kvasaca je uspesno u samo 40-50% slucajeva kada se ne koristi vinobran kao što se ne koristi u proizvodnji voćnih rakija, samim tim priča o dodavanju alkohola od 4% na ukupan iznos komine može maalo pomoći u takmičenju našeg soja kvasca koji zasejavamo ako smo pritom razvili ogroman broj kvasaca u starteru od kojih ce trećina da preživi kada se spusti u visoko-aloholnu kominu, ali da li gubimo na kvalitetu/kompleksnosti i aromatskom profilu koji na kraju dobijamo jer smo suzbili aktivnost nisko tolerantnih divljih kvasaca?

Divlji kvasci su jako otporni i često vitalniji od komercijalnih selekecionih kvasaca koji dolaze u dehidrovanoj formi. Takođe je dokazano lakše zasejavanje ne-obojene komine od one koje koja je obojena zbog samog procesa maceracije jer pri potapanju celog dezintegrisanog, nefiltriranog voća se unosi još veća količina divljih kvasaca i sve to pod uslovom da vodimo računa da soj kvasca koji zasejavamo je dobro inokuliran.

Kod lošeg procesa dobijanja dehidrovanog kvasca i loših praksi pri njenoj rehidrataciji(manjak azotnih jedinjenja, korišćenje manje kvasca od preporučenog, osmotski/termalni šok pri rehidrataciji i zasejavanju. Etc..) uspešno zasejavanje je jako teško, a pri korišćenjem najboljih praksi, uspeh zasejavanja iznosi manje od 50%

Ovde ima jedno zanimljivo istraživanje rađeno u industrijskom okruženju, a kasnije potvrđeno u laboratorijskom okruženju gde su testirali kompeticiju izmedju divljih kvasaca sa komercijalnim kvascima u različitim kominama pri različitim koncentracijama kvasaca.
https://www.researchgate.net/publication/265802729_Competition_between_Spontaneous_and_Commercial_Yeasts_in_Winemaking_Study_of_Possible_Factors_Involved

Dokazali su da je zasejavanje manje od 50% uspešno, kao i da su divlji kvasci često bili aktivni do kraja fermentacije i pokazali se rezilijentijim od komercijalnih selekcionih kvasaca.
Takođe navode, ali sa rezervom da su upravo divlji kvasci zasljužni za bolji aromatski profil, ali da se svakako selekcioni kvasci trebaju dodati kako bi se osigurali da fermentacija dođe do kraja, da doda svoju posebnu aromu i da se pritom posebno obrati pažnja kako se priprema starter, da se doda prihrana za kvasce i da se vodi računa o temperaturama.

Bacite pogled na istraživanje jer ima zanimljivih rezultata.


Podržavam donekle specijalne tehnike proizvodnje gde se upotrebom rafinisanog alkohola macerira bobičasto voće(bez dodavanja šećera) koje ima malo šećera u samom plodu i onda da se od macerata radi prepek, ali zasejavanje kvasaca u neoptimalnim uslovima za metabolicke procese koje smo mi stvorili posledicom naših akcija ne podržavam dok ne izađe ili se sprovede istraživanje da time zapravo nešto dobijamo.

[bistrica]

Priča o kvascima i fermentaciji kod vina je u mnogim elementima slična ali i različita od priče o kvascima i fermentaciji kod voćnih rakija. To je ona početna lekcija koju bi svi na ovom forumu trebali savladati prije nego se upuste u bilo kakvu ozbiljniju priču o tome.

[tatkodvd]

Niste napisali koliko ste litara jakog reciklata sipali u 500l komine od šljiva, koliko % secera ima u komini, kao ni koji ste kvasac koristili.

Vjerovatno niste pažljivo pročitali, napisao sam u procentu od 2%, znači 10 litara reciklata. Korišteni kvasac je Siha Destarome i procenat šećera je bio oko 13%.

U svakom slučaju je najbolje sačekati da se kolicčna reciklata nakupi i onda raditi čist prepek reciklata i kasnije ga možete kupažirati sa ostalim prepecima ako to uopšte želite da radite, a ako ne, možete ga čuvati kao rakiju drugorazrednog kvaliteta.

Mislim da se nismo baš najbolje oko terminologije razumjeli. Ovde sigurno mislite kad se količina patoke i prvenca nakupi, pa onda uraditi reciklat. To sam ja već uradio i to dodao.

Da još ne bude zabune pod reciklatom podrazumjevam, redestilirani prvenac i patoku, znači odvojen prvenac u procentu od 3 % i sa rezom na luli od oko 50 stepeni, tj rakiju "druge kvalitete"

Takođe sad idem za vikend da pečem pa ćemo vidjeti. Uglavnom u ovu kacu što sam dodao reciklat, laganije je odradila, dok bez dodatka bilo je burnije. Ne mogu kontrolisati temperaturu vrenja.

[bistrica]

Prosto rečeno to je nešto malo bolja opcija nego direktna sipanje destilata „druge kvalitete“ u rakiju.
Nešto je malo bolja opcija i od one u kojoj miješaš destilate prije druge destilacije, u pogledu umanjenja fermentacijom onih najizraženijih negativnih jedinjenja iz prvenca.
Samo ne zaboravi da sve to i dalje slabi kvalitet dobivene rakije razblaživanjem aroma… u bilo kojoj varijanti

Ne bi trabalo da proizvede negativne efekte u fermentaciji.  

Razblaživanje meke rakije se nikada ne radi, dok je ona na 32% i niže od toga.
Radi se samo ako se mora, kada je više od 32% i to sa manje od 10% vode.